Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Međunarodna koordinacija ekonomskih politik

Međunarodna koordinacija ekonomskih politik

Ratings: (0)|Views: 18 |Likes:
Published by Vladimir Vucinic
Međunarodna koordinacija ekonomskih politika Uvod Jedno od sve značajnijih područja makroekonomske teorije je istra.ivanje posledica makroekonomskih politika i na međunarodnom planu i posebno mogućnosti međunarodne koordinacije ekonomskih politika. Iskustva OECD-a, EZ, G-7 i drugih ekonomskih asocijacija pokazuju da se na trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politika upotpunjava i međunarodnom dimenzijom - međunarodnim dogovorom o okvirima unutar kojih će se kretati nacionalna pol
Međunarodna koordinacija ekonomskih politika Uvod Jedno od sve značajnijih područja makroekonomske teorije je istra.ivanje posledica makroekonomskih politika i na međunarodnom planu i posebno mogućnosti međunarodne koordinacije ekonomskih politika. Iskustva OECD-a, EZ, G-7 i drugih ekonomskih asocijacija pokazuju da se na trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politika upotpunjava i međunarodnom dimenzijom - međunarodnim dogovorom o okvirima unutar kojih će se kretati nacionalna pol

More info:

Published by: Vladimir Vucinic on Jan 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/18/2012

pdf

text

original

 
Međunarodna koordinacija ekonomskih politikaUvodJedno od sve značajnijih područja makroekonomske teorije jeistra.ivanje posledica makroekonomskih politika i na međunarodnom planui posebno mogućnosti međunarodne koordinacije ekonomskih politika.Iskustva OECD-a, EZ, G-7 i drugih ekonomskih asocijacija pokazuju da sena trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politikaupotpunjava i međunarodnom dimenzijom - međunarodnim dogovorom ookvirima unutar kojih će se kretati nacionalna politika. Bez obzira na meru ukojoj su ti dogovori obaveza ili preporuka, makroekonomija na ovaj načinsve vi.e postaje Otvorena makroekonomija.Uovom radu ukazaćemo na (a) uključivanje međunarodne komponente uveć klasični IS-LM model i (b) ukazivanje na efekte monetarnog odnosnofiskalnog .oka u takvom otvorenom modelu.Ovu teorijsku analizu upotpunićemo i nekim skora.njim podacima omonetarnoj odnosno fiskalnoj harmonizaciji u EZ, kao primerumeđunarodne koordinacije ekonomskih politika.Osnove međunarodne koordinacije ekonomskih politikaU poslednjih nekoliko godina, posebno od naftnih .okova i nagla.enekolebljivosti kamata i deviznih kurseva iznova je postavljeno pitanjeteorijske osnovice i praktičnih mogućnosti koordinacije nacionalnihekonomskih politika. U bli.oj budućnosti ne mo.e se, međutim, očekivatistvaranje nadnacionalne zajednice koja bi suvereno propisivala pravila i1sankcionisala pona.anje učesnika - dr.ava. Nije moguć ni povratak nabretonvudski sistem automobila sa dva .ofera, gde je jedan bio usmeren kazlatnoj podlozi i fiksnim deviznim kursevima, a drugi vođen nacionalniminteresima ka unilateralnim devalvacijama privlačio kapital. /Internationaleconomic policy coordination, ur. V. Buiter, R. Marston, Cambridge UniversityPress, Kembrid., 1986./Koordinacija politika mo.e sagledavati u svetlu igre dva igrača, ili kao (a)nekooperativna ili (b) kooperativna igra: u slučaju nekooperativne igre svakisubjekt akcije partnera uzima za date i nepromenljive i reaguje na njih, a uslučaju kooperativne jedan učesnik igra ulogu lidera, a svi drugi ga slede.Za međunarodnu koordinaciju ekonomskih politika ključno jerazre.avanje dihotomije: (a) kruta nacionalna pravila i (b) labavadiskreciona prava na međunarodnom nivou. Multinacionalna koordinacijazahteva jačanje institucija koje raspola.u diskrecionim pravima, i to zato .tokooperativno igranje dugo traje, igrači podle.u ograničenjima, procesusagla.avanja je slo.en, izuzetan je uticaj .okova i političke nestabilnosti.Primer evolucije u pravcu međunarodnih diskrecionih prava su upravovalutni odnosi. Do 1971. međunarodni monetarni sistem temeljio se napravilima, a stvaranje Evropskog monetarnog sistema značio je velikadiskreciona prava njenih institucija. Ciljevi EMS su: stvaranje zonemonetarne stabilnosti u Evropi i koordinacija politika zemalja članica uodnosu na treće zemlje.Za međunarodnu zajednicu karakterističan je prelazak od liderskogmodela ka modelu nekooperativne igre: nijedan akter nema mogućnosti damenja pona.anje drugih, pa ih uzima za date, nema dovoljno snage danametne svoje ciljeve i politiku.Liderski model kooperativne igre počiva na argumentu o lokomotivirazvoja.* Pozitivne efekate ekspanzije lidera opisuje sledeća sekvenca: povećanazaposlenost i tra.nja povećaju zaposlenost i pobolj.avaju odnose razmene idrugde: sada.nje blagostanje ne-lidera povećava se zbog realnog efekta, azbog nominalnog-inflatornog, buduće bi se smanjilo.* Negativni efekti transmisije bili bi: povećavanje zaposlenosti u jednojzemlji i njenog blagostanja u sada.njem trenutku mogu u toj meri usporitiinflaciju da će to ugroziti njeno buduće blagostanje. Drugo, očekivani
 
nepovoljni efekti liderove inflacije mogu navesti ne-lidere da već sada,smanjivanjem zaposlenosti, preduprede svoju buduću inflaciju.2Otvoreni IS-LM modelUnutar ovakve bazične strukture međunarodne privrede prenose se dvanajva.nija impulsa: (a) fiskalni i (b) monetarni.U osnovi fiskalnog impulsa nalaze se sledeće sekvence: /Isto./• ako je zemlja du.nik, stalni rast izdataka smanjuje njenu potro.nju ikamate, a povećava inostrano bogatstvo i potro.nju;• uticaj fiskalne politike na kamate zavisi od transmisionog mehanizma -rasta proizvodnje u svetu (transmisija je negativna u smislu većeg efektafiskalne ekspanzije na kamate kada proizvodnja brzo raste);• prolazna tekuća fiskalna ekspanzija izaziva negativne efekte, jerprigu.uje i domaći i strani privatni sektor, prolazno buduće povećavanjeporeza povećava inostranu potro.nju, a smanjuje domaću. To je poznataRikardova teorema o smanjivanju sada.njih poreza i povećavanju privatnogbogatstva, s tim da se u budućnosti odnosi menjaju u suprotnom smeruMonetarni impuls u međunarodnom okru.enju razrađivao je P. Minford./The Effects of American Policies - a New Classical Interpretation, Isto, str.84 - 138./ Osnovu modela čine sledeći odnosi:* tra.nja privatnog sektora za različitim oblicima imovine u funkciji jebogatstva i realnih prinosa;* ponuda novca i bud.etsko ograničenje opisuju pona.anje dr.ave;* efikasna finansijska tr.i.ta izjednačavaju prinose na nacionalnom imeđunarodnom planu;* ponuda je izvedena iz funkcije cena, a cene iz načela »zidanjatro.kova«;* sindikalizovano tr.i.te rada;* platni bilans je u funkciji deviznog kursa.Polazeći od jednakosti IS krive i krive cena pp koje određuju (1)ravnote.u dohodak - devizni kurs i LM krive koja određuje ravnote.u (2)dohodak - cene, P.Minford analizira efekte fiskalne i monetarne ekspanzije.(1) Fiskalni .ok: povećavaju se kamate - vi.e na nacionalnom nivou,povećava se domaća proizvodnja, verovatno i cene, raste devizni kurs.3Na ovakvo pona.anje lidera sledbenici mogu dvojako da odgovore: prvo,mo.e se povećati proizvodnja, ako je monetarno-kreditna politikaekspanziona, ili drugo, povećavaće se kamate, ako je restriktivna. Remeti seravnote.a na tr.i.tu novca, rastu cene, pa je u krajnjoj instanci smanjendru.tveni proizvod i povi.en devizni kurs.(2) Monetarni .ok: ekspanziona monetarna politika podi.e cene, aliproizvodnja i u zemlji i inostranstvu raste, pa u zemlji lideru vi.uproizvodnju prati ni.i devizni kurs; u inostranstvu - koje reaguje na ove.okove - vi.a je proizvodnja i devizni kurs.Minfordovi op.ti zaključci glase:* predvidivost vladine politike je dobrodo.la;* .okovi povećavaju tro.kove;* politika lokomotive deluje na inflaciju, a ako je finansiranaobveznicama na realne kamate, ali ne i na proizvodnju;* koeficijenti dekomponovanja monetarnih i fiskalnih .okova na kamate,devizne kurseve i cene ne mogu se pouzdano oceniti niti su stabilni.Efekte monetarnog i fiskalnog .oka P. Minford ilustruje i grafički: /Isto,str.89./Slika 1.4Simboli: y - proizvodnja; e - devizni kurs; yf - proizvodnja u stranoj (f)zemlji; pipf - cene.Ravnote.a IS krive i krive cena kod kuće« određuje ravnote.ni dohodak idevizni kurs (y* i e*), a u stranoj zemlji takođe njen dohodak (y*f)i njenecene (p*f). S obzirom na domaću monetarnu politiku (LM kriva) moguće je
 
da domaće cene (p*) odstupaju od međunarodnih (p*f).Ovakvu bazičnu ravnote.u naru.avaju (a) fiskalna ekspanzija i (b)monetarna ekspanzija.(a) Fiskalna ekspanzijaSlika 2.5Fiskalna ekspanzija pomera IS krivu, od IS na IS., dolazi do rasta kamata,njima se prilagođava monetarna politika (LM ka LM.), .to izaziva rast cena(PP na PP.). /Isto, str. 94./(1) Efekat u domaćoj zemlji je:* veći dohodak (od y* na y*1));* rast deviznog kursa (od e* na e*1);(2) Efekat u stranoj zemlji je.* smanjivanje dohotka (od yf na yf1);* rast cena (od p*f na p*f1).(b) Monetarna ekspanzijaSlika 3.6U ovom slučaju prvo se u domaćoj zemlji pomera LM kriva u polje -udesno (LM na LM.), njih slede vi.e cene (PP nsa PP.), a zatim sesaobra.ava i fiskalna politika (IS na IS.). /Isto, str. 94./(1) Efekat u domaćoj zemlji:* vi.i dohodak (y* na y*1);* ni.i devizni kurs (od e* na e*1);(2) Efekat u stranoj zemlji.* ni.e cene (od pf na pf1);* vi.i dohodak (od yf na yf1);* ni.i kurs (od e*f na e*f1).Makroekonomska koordinacija u EZRelativno visok stupanj integrisanosti unutar EZ je poučan primer zaistra.ivanje svih efekata (a) transmisije monetarnih i fiskalnih .okova sanadnacionalnog nivoa na (b) dr.ave - članice.Osnovna načela dogovora iz Mastrihta (decembar 1991), kojim sepredviđa stvaranje Sjedinjenih dr.ava Evrope, posle ratifikacija unacionalnim parlamentima sa krajnjim rokom 1. januar 1993,su: (1)prerastanje ekonomske unije u monetarnu i političku uniju; (2) okončavanjemonetarnih i finansijskih reformi. /From single market to european union,Komisija EZ, Brisel, 1992., str. 13./Timnovim dogovorom predviđa se:* uvođenje evropske valute ECU najkasnije do 1999;* prerastanje nacionalnog dr.avljanstva u dr.avljanstvo Evropske unije;* dalje .irenje odgovornosti EZ na domene za.tite potro.ača, zdravstveneza.tite, izgradnju telekomunikacione, saobraćajne, energetskeinfrastrukture, vođenje industrijske politike, za.tite prirodne sredine,vođenje socijalne politike; .irenje ovla.ćenja evropskog parlamenta;* aktiviranje zajedničke spoljne i odbrambene politike.Prvi stupanj stvaranja evropske monetarne unije (EMU) započeo je ujunu 1990. ukidanje kontrole kretanja kapitala, u drugom stupnju (1994-97,sa mogućno.ću produ.enja do 1997) predviđa se dalja harmonizacijafiskalnih i monetarnih politika (ujednačavanje inflacije i bud.etskih deficitaprema jedinstvenim ciljevima i u skladu sa jedinstvenbim kriterijumima).Dalje će se su.avati margine Eevropskog sistema deviznih kurseva - ESDK.7u narednoj fazi, koja započinje 1.januara 1997. predviđa se dalje su.avanjemargina oscilacija deviznih kurseva, a zatim i dvogodi.nji period bezdevalvacija nacionalnih valuta. Krajem 1996. članice će proceniti rezultate ipreći će se u treći stupanja - stvaranje evropske centralne banke, kaoemisione banke za ECU. Ukoliko, pak, kriterijumi, ne budu zadovoljeni periodse produ.ava za dve godine i krajnji rok je 1. januar 1999. Pritom će seperformanse procenjivati na osnovu pet kriterijuma.1) inflacija na nivou od 1.5%;

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->