Pjer Klosovski

Pjer Klosovski
F~N1~z~:
Dva poglavlja iz magistralne knjige
Pjera Klosovskog Nietzsche et le Cercle
Vicieux prevedena sa engleskog go-
spodina Danijela W. Smita, nudim
samo za linu i neprohtnu upotrebu.
Autori zadravaju sva svoja prava.
Ovo je prilog za iru diseminaciju dela
Pjera Klosovskog.
Pviviuio Vladimir Novosel
c~iov / 2012 / Bv.4
KovisciNi izvovNici
Pierre Klossowski
Nietzsche and the Vicious Circle (1969), [translated by Daniel
W. Smith], The University of Chicago Press, 1997.
Pviviuio
Vladimir Novosel
vladimir.novosel@gmail.com
www.scribd.com/vladimir,novosel
Sadraj
Pjer Klosovski
Izvov si:io1ixi i:vUis~ /
Biiisxi o NiciovoJ si:io1ici /
Pjer Klosovski
Izvov si:io1ixi i:vUis~
Euforija koja je hvatala Niea posle svake od njegovih
kriza, od 1877. do 1881. godine, ga je navela da jo paljivije
posmatra sile koje su se otkrivale u poremeajima njegovog
organizma.
1
Potpuno im se preputao, da bi se posle vraao
belekama koje je vodio za vreme napada i prilagoavao
ih svojem reniku. Tako je formirana jedna serija jedna
grupa refeksija o odreenim aspektima istorije, o izvesnim
argumentima naunika, mislilaca i umetnika, o odreenim
gestovima politiara koja je ini se svedoila, u zavisnosti
od nivoa koji je predstavljala, aktivno ili pasivno, o istim
silama koje su upravo dopustile Nieovom mozgu, njegovom
organizmu, kratak predah. Bes, nenost, nestrpljenje ili mir
koji je oseao, u kontekstu odreenih motiva i okolnosti, su
bile sankcionisane ve postojeim pojmovima. Ipak, prilivanje
i ponovni rast ovih sila, njihova tenzija i relaksacija, je mogla
nai prividni oduak samo u prevoenju u rei, u slike, u niz
zakljuivanja i pobijanja. Jer dolazio je trenutak kada bi se
ponovo zamutile, meajui se skrivale bi jedna drugu. Bile bi
preusmerene, lutajui daleko od bilo kakvog cilja, a ni istorija,
niti nauka, nikakvo istraivanje, ak ni razne forme umetnosti
nisu konvergirale ka ovom cilju. Pisanje je prestajalo, rei su
bile izbrisane, i nov i uasan napad je opsedao Nieov mozak.
Moe se uiniti apsurdno itati procesiju Nieovih tekstova
kao izvestan broj migrena izvrnutih u rei. Uzimajui u
obzir nain na koji je Nie bio primoran da opisuje razliite
faze svojih svesnih stanja, nije mogao da izbegne mehanizam
takvih inverzija.
Dugo vremena, i mnogo pre pozitivistike kritike u knjizi
Ljudsko, odvie ljudsko, Nie je odbacio razumljivo-po-sebi,
ali ipak nije mogao ni da napadne svest niti da govori u
1
Ovo je drugo poglavlje u knjizi Pjera Klosovskog, Nietzsche et le Cercle
Vicieux (1969). Koristili smo engleski prevod Danijela Smita. Pun naziv je:
Boleljiva stanja kao izvor semiotike impulsa. [prim. prev.]
ime neizgovorenog. Ovo je razlog zbog koga je tako dugo
ostao zavistan od problema kulture koje je postavila njegova
vizija grke tragedije. Roenje tragedije iz duha muzike je
sluila samo da uini eksplicitnim, na izuzetan nain, aspekt
helenizacije njegovog tajnog fantazma: potrage za kulturom
koja bi se slagala sa silama neizgovorenog. Ovaj fantazam
bi on iskoristio da se zatiti od sila inercije ali i da utie na
druge umove, sa svim neodreenostima koje takav projekat
podrazumeva.
Unutar kruga svojih poznanika, Nieova vizija helenskog
stanja je uasnula Vagnera
2
, kao i Rodea
3
. Upravo je susret sa
Reom
4
, osloboditeljem od iluzija, bilo ono to e pokrenuti de-
mistihkujuu tendenciju u njemu. Ali siloviti napadi njegove
bolesti e ga uskoro vratiti u period izolacije, u kontempla-
tivna stanja i sve dua preputanja tonalnostima njegove due.
Upravo e ga tokom jednog od ovih epizoda, avgusta 1881, u
mestu Sils-Maria, ekstaza Venog povratka i zatei.
PREPISKA
Gastu, Saint-Mority, 11. septembar 1879.
Na kraju sam svoje trideset pete godine sredina
ivota, kako su ljudi ve jedan i po milenijum zvali
ovo doba. U tim je godinama bio Dante kada je imao
svoju viziju, i u poetnim stihovima Pakla on spomi-
nje tu injenicu. Sada sam ja na sredini ivota i u toj
meri okruen smru da me ona svakog trenutka moe
2
Wilhelm Richard Wagner (18131883) nemaki kompozitor, dirigent,
upravnik pozorita i esejista, poznat po svojim operama.
3
Erwin Rohde (18451898) jedan od velikih nemakih klasiara 19. i
ranog 20. veka. Studirao hlologiju zajedno sa Nieom (Bohn i Leipzig),
sa kojim se kasnije dopisivao. Postao profesor na univerzitetu Kiel (1872),
zatim Jena (1876), Tbingen (1878) i konano Heidelberg, gde je i umro 1898.
Njegova Psiha (18901894) je standardna referenca za Grke okultne prakse
i verovanja vezana za duu.
4
Paul Ludwig Carl Heinrich Re (18491901) nemaki pisac i hlozof,
zajedniki prijatelj Niea i Lou Salome.
zgrabiti. Zbog prirode mojih patnji moram raunati na
iznenadnu smrt usled konvulzija (mada bih sto puta
vie voleo sporu, lucidnu smrt, pre koje bih mogao da
razgovaram sa prijateljima, iako bi bila bolnija). U tom
smislu se oseam kao najstariji ljudi, ak i sa stanovita
zavrenosti mog ivotnog dela. Dolio sam svoju kap
ulja; to znam, i neu biti zaboravljen. U sutini, moj
pogled na ivot je ve izdrao test: mnogi e morati da
urade isto posle mene. Sve do ovog trenutka moj duh
nije bio potiten neprekidnim patnjama koje su mi moja
oboljenja donosila; povremeno oseam da sam radosniji
i dobroudniji nego ikad u svom ivotu; emu dugujem
ovaj lekoviti efekat, ovaj oporavak? Sasvim sigurno ne
svojim sunarodnicima; osim nekoliko izuzetaka, svi su
tokom poslednjih nekoliko godina bili uvreeni onim
to sam radio; nisu se preterano ustruavali da mi to i
kau. Proitaj samo ovaj poslednji rukopis, dragi pri-
jatelju, i reci da li tamo ima ikakvih tragova patnje ili
depresije. Ne verujem da e ih nai, i sama ova vera je
znak da mora postojati neka skrivena snaga u tim pogle-
dima, a ne nekakav dokaz impotencije i iznemoglosti
koji moji neprijatelji trae . . .
Neu ti doi lino bez obzira koliko Overbekovi i
moja sestra navaljuju da to uradim; postoje stanja u
kojima mi se ini da je bolje vratiti se krugu majke, svog
doma, i seanjima iz detinjstva. Ali ne uzimaj sve ovo
kao neto konano i neopozivo. Ve kako se njegove
nade uzdiu i sputaju, invalidu bi trebalo biti doputeno
da pravi i otkazuje planove. Moj program za leto je
kompletan: tri nedelje na umerenoj visini (Weisen),
tri meseca u Engadinu, i poslednji mesec uzimajui
lekovitu vodu St Moritza, iji se maksimalni uinak ne
bi trebao osetiti pre zime. Razrada ovog programa mi je
priinila pravo zadovoljstvo, ali nije bilo lako! Liavanje
u svemu (bez prijatelja, bez drutva; nisam mogao itati
nikakve knjige; sva umetnost mi je bila daleka; mala
1o Pjer Klosovski
spavaa soba sa krevetom, asketska hrana to mi je,
uzgred reeno, savreno odgovaralo, poto nisam imao
problema sa probavom celog leta) ovo liavanje je
bilo gotovo kompletno, sem u jednom predavao sam
se svojim mislima ta sam drugo mogao da radim!
Naravno, ovo je bila najgora mogua stvar za moju glavu,
ali ne vidim kako sam to mogao izbei. Ali dosta; ove
zime moj program e biti da se oporavim od sebe, da
se odmorim od svojih misli godinama nisam imao to
iskustvo.
Gastu, 5. oktobar 1879.
Ne bi verovao sa kakvom istrajnou sam izveo program
nemiljenja do sad; imam razloga za vernost ovde, jer
iza misli stoji avo munog napada, bol. Rukopis koji
si dobio iz St Moritza je plaen tako visokom cenom
da ga moda niko ne bi napisao da je to ikako mogao
da izbegne. esto se plaim da ga itam, naroito due
delove, zbog runih seanja koje izaziva. Gotovo ceo
osim nekoliko linija je smiljen tokom etnji, i
skiciran olovkom u est malih sveski; ist prepis me je
gotovo uvek inio bolesnim. Morao sam da izbacim oko
dvadesetak duih misaonih tokova, na nesreu veoma
vanih, jer nisam imao vremena da ih izvuem iz mojih
uasnih vrljotina olovkom; isto se desilo i prolog leta.
U meuvremenu veze izmeu misli mi bee iz memorije;
prinuen sam da kradem minut ili etvrt asa energije
mozga, kako ti to zove, da ih kradem od mozga u
patnji. Ponekad mislim da nikad neu moi ponovo to
da uradim. itam kopiju koju si ti napravio, i imam
problema da razumem samog sebe moja glava je toliko
umorna.
Malwida von Mezsenburg, 14. januar 1880.
Izvov si:io1ixi i:vUis~ 11
Iako je pisanje za mene jedno od najstroe zabranjeng
voa, ipak moram napisati pismo tebi, koju volim i
potujem kao stariju sestru koje e verovatno biti
i poslednje. Uasno i neposustajue muenitvo mog
ivota mi stvara e za krajem, a ima nekih znakova
koji mi dozvoljavaju da se nadam da udarac koji e me
osloboditi muka nije previe daleko. to se tie muenja
i liavanja, moj ivot se tokom ovih proteklih godina
moe uporediti sa asketom bilo kog doba; ipak sam
izvukao iz ovih godina mnogo u smislu proienja i
glaanja due i vie nemam potrebe za religijom ili
umetnou. (Primetie da sam ponosan na ovo; u stvari
samo kompletna izolacija mi je omoguila da otkrijem
svoje resurse samopomoi.) Mislim da sam zavrio svoje
ivotno delo, iako sam naravno to uradio kao ovek
kome nedostaje vreme. Znam da sam izlio kap dobrog
ulja za mnoge, i da sam drugima ostavio indikacije
kako da se dignu iznad sebe samih, kako da dostignu
pribranost i mir uma. Piem ovo unapred; zapravo bi to
trebalo biti reeno tek pri zavretku moje humanosti.
Nikakav bol nije bio, niti bi trebao biti, u stanju da me
natera da lano svedoim o ivotu kao to ga znam da
jeste.
Doktor O. Eiser, januar 1880.
Da bi se usudio da napiem pismo, moram nedeljama
ekati na povoljan trenutak posle ega treba jo kako
platiti za to!
Moja egzistencija je uasan teret; odbacio bih je odavno,
da nisam pravio veoma korisne eksperimente u intelek-
tualnom i moralnom domenu pod upravo ovim uslovima
patnje i gotovo kompletnog liavanja ovo veselo sta-
nje, glad za znanjem, podiglo me je do visina gde sam
trijumfovao nad svim muenjima i oajanjem. Sve u
1i Pjer Klosovski
svemu, sada sam sreniji nego ikad u svom ivotu. A
ipak, konstantan bol; vie sati dnevno, oseanje slino
morskoj bolesti, delimina paraliza koja oteava govor,
smenjujui se sa divljakim napadima (zbog poslednjeg
sam povraao tri dana i tri noi, eleo sam smrt!). Ne
mogu da itam, retko piem, nikoga ne poseujem, ne
mogu da sluam muziku! Drim se po strani i etam po
proreenom vazduhu, jedem samo jaja i mleko. Lekovi
protiv bolova ne pomau. Hladnoa mi smeta.
U nedeljama koje dolaze odlazim na jug da zaponem
svoju egzistenciju etaa.
Moja jedina uteha su moje misli i perspektive. Tokom
svojih lutanja povremeno nakrabam neto na paretu
papira; nita ne piem za radnim stolom, prijatelji de-
ifruju moje vrljotine. Moj poslednji proizvod (koji
su moji prijatelji morali da kompletiraju) e uslediti:
prihvati ga drage volje, ak i ako se ne slae sa tvojim
nainom razmiljanja. (Ne elim uenike veruj mi!
Uivam u svojoj slobodi i elim istu radost svima koji
imaju pravo na duhovnu slobodu.) . . .
Ve sam gubio svest nekoliko puta. Tokom prologodi-
njeg prolea, u Baselu, potpuno su odustali od mene.
Vid mi se primetno pogorao od poslednjeg pregleda.
Overbecku, Genoa novembar 1880
Trenutno je ceo moj poduhvat realizacija atike samoe,
koja e zadovoljiti sve one neophodne i sasvim elemen-
tarne potrebe moje prirode, poto su me mnoga, mnoga
muenja nauila da ih upoznam. Moda u i uspeti.
Svakodnevna borba protiv moje nevolje u glavi i sme-
na kompleksnost mojih neugodnosti zahtevaju toliko
panje da postoji opasnost da postanem sitniav u tim
stvarima izgleda da je to protivtea veoma optim,
veoma uzvienim impulsima koji imaju tako potpunu
kontrolu nada mnom, da bih bez kontra-tega napravio
budalu od sebe. Upravo sam se oporavio od veoma iscr-
pljujueg napada, i tek to sam otresao nevolj protekla
dva dana, vidim kako moja luda glava ve juri nevero-
vatne stvari, od trenutka kad se probudim, i mislim da se
nijednom drugom atikom stanaru nisu otkrivale lepe i
poeljnije stvari.
Majci, Sils-Maria sredina jula 1881
Moj nervni sistem je izvrstan, u svetlu ogromnog posla
koji je pred njim; osetljiv ali veoma jak, izvor divljenja
za mene. ak mu ni dugake i ozbiljne bolesti, posao
koji mi nije odgovarao, niti potpuno pogrean tretman,
nije u sutini naudio. Zaista, u proteklih nekoliko godina
postao je jai i zahvaljujui njemu sam proizveo jednu
od najhrabrijih, najuzvienijih i najdubljih knjiga koje je
iznedrilo ljudsko srce i um. ak i da sam izvrio samou-
bistvo u Rekoarou [Recoaro], umro bi ovek koji je bio
potpuno nepobediv, i apsolutno superioran, ne neko ko
se u oaju predao. U pogledu naunog materijala koji
mi je potreban, u boljoj sam poziciji nego bilo koji od
lekara. I vie od toga, moj nauni ponos je povreen
kada predlaete da bih trebao da se podvrgnem novim
tretmanima i ak iznosite miljenje da nisam uradio
nita po pitanju svoje bolesti. Morali bi ste imati vie
poverenja u ovim stvarima! Tek poslednje dve godine
sam pod svojim starateljstvom, i ako sam napravio neku
greku bilo je to samo zahvaljujui tome to sam po-
pustio upornim navaljivanjima drugih i podvrgao se
njihovom eksperimentisanju. U ovu kategoriju spadaju
moji boravci u Maumbergu, u Marijenbadu, itd. ta vie,
svaki kompetentni doktor mi je prognozirao oporavak
ali tek posle izvesnog broja godina. Iznad svega moram
1 Pjer Klosovski
pokuati da se oslobodim ozbiljnih posledica svih tih
pogrenih metoda kojima su me podvrgavali tako dugo.
Molim vas, nemojte se ljutiti na mene ako se ini da
odbacujem vau ljubav i simpatije u ovoj stvari. Name-
ravam da nastavim od sada kao sopstveni lekar. ta vie,
ljudi e govoriti poto umrem da sam bio dobar lekar
i ne samo za sebe. Kako god, i dalje me ekaju mnogi,
mnogi periodi bolesti. Nemojte biti nestrpljivi za to
vreme, molim vas svim srcem! Ovo me vie razdrauje
nego sama bolest, jer mi dokazuje da moja najdraa
rodbina ima tako malo vere u mene.
Kogod bi mogao tajno da me posmatra dok delam kom-
binujui brigu za svojim oporavkom i promociju svojih
velikih zadataka, ne bi mogao da mi uputi pakosni ko-
mentar.
Bez obzira na poreklo Nieovih migrena (da li su nasleene
kao to je sam ponekad mislio, ili su posledica sluajno
dobijenog sihlisa kao to su razna unakrsna ispitivanja
kasnijih svedoka pokuala da dokau i na osnovu kojih je
Jaspers kasnije zakljuio da je Nieov delirijum karakterisan
optom paralizom), ostaje injenica da je od samog poetka
bolest periodino napadala Nieov cerebralni organ.
Nie je esto izlazio u duge etnje. Njegove misli su mu
dolazile korak po korak, a zatim bi se vraao kui i radio na
belekama koje napravio olovkom napolju. Migrene bi se tada
javljale, ponekad uticajui na njegov vid. Ponekad ne bi bio u
stanju da proita svoje beleke i ostavljao bi taj zadatak svojim
prijateljima: Peter Gast je tako nauio da deifruje njegov
neitki rukopis. Nie je esto bio primoran da odustane od bilo
kakvog itanja, pisanja i refeksije. Pratio je propisani tretman,
drao dijetu. Menjao klimu. Imao je sve manje poverenja
u terapiju; malo po malo, uspeo je da izmisli svoju terapiju
baziranu na sopstvenim obzervacijama. Poto je uspeo da
se povrati, pokuao je da opie ovu suspenziju miljenja, da
razmilja o cerebralnom funkcionisanju povezanom sa drugim
telesnim funkcijama i poeo je da gubi poverenje u sopstveni
mozak.
in miljenja je postao identian sa patnjom, a patnja sa
miljenjem. Na osnovu ove injenice Nie je pretpostavio
koincidenciju miljenja i patnje, i zapitao se ta bi misao bila
liena patnje. Misliti patnju, razmiljanje o prolim patnjama
kao nemogunost miljenja Nie je poeo da uzima za
najveu radost. Ali da li misao ima mo da aktualizuje sebe a
da sama ne pati, bez rekonstitucije svoje sopstvene patnje?
ta to onda pati ili uiva? Mozak? Moe li cerebralni organ
uivati u patnji tela ija je funkcija? Moe li telo uivati u
patnji najvieg organa?
Upravo kada se oseao najzdravijim i najizdrljivijim,
kada je imao potpunu kontrolu nad svojim kreativnim
moima, bio najblii svojoj bolesti: prinudni odmor i
besposlenost bi mu omoguili da se oporavi i da odloi
katastrofu. (Lou A.Salome)
Ako se telo bavi naim neposrednim silama, koje su u
smislu porekla najudaljenije, onda sve to telo kae nje-
govo blagostanje jednako kao i njegove bolesti nam prua
najbolje informacije o naoj sudbini. Nie je stoga eleo da ide
unazad do onog najdaljeg u sebi, kako bi shvatio ono to je
potpuno neposredno.
Pre nego to opie kako neko postaje ono to jeste, Nie
prvo postavlja pitanje ta je zapravo neko. Uvek je govorio da
su pojedine njegove knjige napisane kada je njegovo zdravlje
bilo u takvom i takvom stanju, na primer, u trenutku kada je
oseao da se nalazi na najnioj taki.
Agonija periodinih migrena, koje je Nie doivljavao kao
agresiju koja je suspendovala njegovu misao, nije bila spolja-
nja agresija; koren zla je bio u njemu samom, u njegovom
organizmu: njegovo hziko bie je napadalo kako bi se od-
branilo od dezintegracije. Ali ta je to bilo ugroeno ovom
dezintegracijom? Nieov mozak. Kadgod bi migrene popustile,
Nie bi stavio svoje stanje predaha u slubu dezintegracije.
10 Pjer Klosovski
Samo je mozak mogao da sudi da se radi o dezintegraciji, za
koga su hziko i moralno bie oigledno istovetni. Ali je telo
dalo Nieu potpuno drugaiju perspektivu, naime perspek-
tivu aktivnih sila koje su (kao organske i stoga subordinirane
funkcije) izraavale volju da se pobege iz ovog ropstva. Ovo
su mogle da postignu samo ako ta volja proe kroz mozak.
Mozak, sa druge strane, ovu volju moe da vidi samo kao svoju
predaju silama dezintergracije: bio je ugroen nemogunou
miljenja.
Nie je dugo oseao ovu pretnju razlaganja, ovo suelja-
vanje somatskih i duhovnih sila, i paljivo ju je posmatrao.
to je vie oslukivao svoje telo, to je manje verovao osobi
koju je telo nosilo. Njegov opsesivni strah od samoubistva,
roen iz oajanja da njegove ubistvene migrene nee nikad
biti izleene, je kulminirao u osudi tela u ime osobe koju je
ono potiskivalo. Ali mu je misao da nije jo uvek zavrio svoje
ivotno delo dala hrabrosti da pree na stranu tela. Ako je telo
trenutno u agoniji, ako mozak alje samo signale patnje, to je
zato to jezik pokuava da se oglasi po cenu razuma. Sumnja,
mrnja, bes usmeren protiv njegove sopstvene svesti i osobe
razuma je roena. Ova osoba uobliena odreenom epohom,
u familijarnom miljeu koga se sve vie uasavao nije ono
to je hteo da ouva. On e unititi ovu osobu iz ljubavi prema
nervnom sistemu kojim je znao da je bio obdaren, na ta je bio
ponosan. Prouavajui reakcije svog nervnog sistema, doi
e do toga da zamisli sebe u drugaijem vidu u odnosu na sve
ono to je znao ranije. Razvio je vrstu inteligencije koju je
eleo da podvrgne iskljuivo hzikim kriterijumima. Nije on
samo interpretirao patnju kao energiju, on je eleo da bude
tako. Fizika patnja e bila podnoljiva samo ukoliko je blisko
povezana sa radou, ukoliko razvija obilatu lucidnost: ili e
ugasiti svaku moguu misao, ili e proizvesti delirijium misli.
Osetio je da postoji jo jedna zamka u ovoj smirenosti.
Da li je misao osloboena od svih hzikih opresija uopte
neto realno? Ne, jer drugi impulsi istovremeno uivaju u njoj.
Najee je ovo uivanje prosto deklaracija o odsustvu patnji
koje su oigledno prevaziene otud njihova reprezentacija!
Smirenost je samo neka vrsta primirja izmeu nepomirljivih
impulsa.
Izgleda da postoji stroga korelacija izmeu fenomena bola,
koji organizam osea kao agresiju neke spoljanje agresorske
sile, i biolokog procesa koji vodi ka formaciji mozga.
5
Mozak,
koji sve svoje refekse usmerava na borbu protiv agresije, je
u stanju da predstavi nanesen bol kao stepene ekscitacij
koje osciliraju izmeu bola i zadovoljstva. Mozak moe imati
ove predstave samo ako paljivo spiritualizuje elementarne
ekscitacije kao opasnost bola ili dobru sreu zadovoljstva izliv
koji moe, mada ne mora, voditi ka daljim ekscitacijama. Bolne
ekscitacije mogu formirati zadovoljstva koja se sa svoje strane
mogu iskusiti kao bol u meri u kojoj uznemiravaju ravnoteu
koju je organizam trenutno uspostavio ravnoteu koju je,
u prethodnom stanju, bio u stanju da iskusi kao radost. Ovo
prethodno zadovoljstvo ekscitacije ostavlja trag inteziteta u
mozgu, koji ga onda moe reaktualizovati kao radost (ponovne
ekscitacije) tako to ga predstavlja samom sebi. Ali Nie ovde
pretpostavlja da se ova ekscitacija vri na drugom sopstvu
[moi].
Telo eli da govori pomou posrednog jezika znakova koje
svest pogreno tumai. Svesnost sama konstituie ovaj kd
znakova koji obre, laira i hltrira ono to se izraava kroz
telo.
Svest nije nita drugo do dekodiranje poruk koje nose
impulsi. Dekodiranje je samo po sebi, inverzija poruke, koja se
sada pripisuje individui. Poto sve vodi ka glavi (uspravnom
poloaju), poruka se dekodira na nain koji e odrati ovu
vertikalnu poziciju; ne bi bilo nikakve poruke da ova pozicija
5
U biologiji ivotinja, formiranje mozga pretpostavlja eksplorativnu
progresiju iji je mozak instrument: kod Niea postoji tendencija da se
eksploracija oslobodi u odnosu na instrumentalno, utoliko to bi ovo posled-
nje podvrglo sve rezultate eksploracije svojim ogranienim funkcionalnim
ciljevima. Ovo je razlog zato poziva na decentralizaciju (a time i na
sveprisutnost). Odatle i njegovo odbacivanje sistema misli.
18 Pjer Klosovski
nije uspostavljena. Znaenje se formira u uspravnom poloaju,
i u skladu sa njegovim sopstvenim kriterijumima: visoko, nisko,
pre i posle.
Nie ne govori sa pozicija higijene tela, koju mu prepisuje
razum. On govori sa pozicija telesnih stanja kao autentinih
dtih koje svest mora uiniti da nestanu ako eli da bude
individua. Ovo gledite daleko prevazilazi isto hzioloku
koncepciju ivota. Telo je proizvod sluajnosti; ono nije nita
drugo do lokus gde se grupa individualnih impulsa sukobljava
kako bi proizveli ovaj interval koji konstituie ljudski ivot,
impulsi ija je jedina ambicija da se de-individualizuju. Ono
to se raa iz ove sluajne asocijacije impuls nije samo in-
dividua koju oni konstituiu pod spletom srenih okolnosti
[fortuitous], ve i obmanjujui princip cerebralne aktivnosti
koja se postepeno oslobaa iz usnulosti. ini se da svest stalno
oscilira izmeu pospanosti i besanice, i ono to mi zovemo
budno stanje je samo poreenje ova dva stanja, njihova reci-
prona refeksija, kao igra ogledala. Ali nema ogledala koje
nije posrebreno, i upravo ovaj metalni hlm formira tlo za
razum. Zaboravnost je mogua samo usled neprovidnosti
impulsa. Nema svesti bez zaboravnosti. Ali kada je ovaj hlm
izgreban, svest se, u svojoj transparentnosti, spaja sa tokom i
naviranjem impulsa.
Telo se, kako ga razume svest, razdvaja od impulsa koji
teku kroz njega, koji spojeni srenim okolnostima u njemu,
nastavljaju da odravaju telo daljim srenim susretima. Organ
koji su ovi impulsi razvili na najviem ekstremitetu tela
uzima ovo sluajno, iako neizbeno, odranje kao neophodno
za svoju konzervaciju. Njegova cerebralna aktivnost stoga
selektuje samo one sile koje odravaju ovu aktivnost, ili pre
one koje mogu biti asimiliovane. A telo, sa svoje strane, ima
samo one reekse koji mu omoguavaju da se odri za ovu
cerebralnu aktivnost, kao to se ova poslednja ophodi prema
telu kao svom sopstvenom proizvodu.
Da bi se razumeo Nie, vano je videti ovu inverziju koju
donosi organizam: najdelikatniji organ koji je on razvio na
kraju dominira telom, moglo bi se rei, upravo zbog svoje
slabanosti.
Cerebralna aktivnost, zahvaljujui kojoj ljudsko telo zau-
zima uspravan poloaj, na kraju redukuje telesno prisustvo na
prost automatizam. Telo kao telo vie nije sinonim sebe; strogo
govorei, kao instrument svesti, ono postaje homonim osobe.
im oslabi cerebralna aktivnost, samo telo ostaje prisutno, ali
u stvarnosti, vie ne pripada osobi. Iako zadrava sve refekse
od kojih bi jedna ista osoba mogla biti rekonstruisana, osoba
je ipak odsutna. to se vie ove isto telesne manifestacije
nameu, to se vie odlae povratak osobe. Ona spava, sanja,
smeje se ili drhti, ali ova stanja se otkrivaju samo u telu. Osoba
moe predstaviti sebi injenicu da se smeje, drhti, uiva ili pati
tako to evocira motive, ali oni su samo interpretacija telesnih
senzacija.
Osoba koja tvrdi da su ovi simptomi njeni, kada komuni-
cira sa sobom ili sa drugom osobom, moe to uraditi samo
pre ili poto su oni proizvedeni. Ona moe negirati da im je
bila podvrgnuta svesno, i moe prihvatiti da ih zadri kao svoje
pod uslovom da se slau sa onim to ona uzima kao svoje nor-
malno stanje naime, ta god je kompatibilno sa uspravnim
poloajem tela, ili bilo kojim drugim poloajem koji bi zavisio
samo od njenih odluka ili predstava. Osoba moe odluiti
da se smeje, ili da se prepusti refeksu smejanja, ili refeksu
umora ili onom bola. Ali u svakom ovom sluaju, odluke su
samo rezultat stanja uzbuenosti; stoga one prate ekscitaciju,
ne prethode joj. U intezitetu bola ili zadovoljstva, a naroito u
telesnim strastima, osoba nestaje na trenutak, i ono to tada
ostaje od svesti je strogo ogranieno na telesni simptom koji
sama njegova struktura invertuje. Pojam nesvesnog ovde
nije nita do slika zaboravnosti zaboravu svega to potie od
uspravnog poloaja.
Svako ljudsko bie moe lei, ali ono to ini samo zato to
je sigurno da e uvek ostati isto, i da e biti u stanju da ponovo
ustane ili da promeni poziciju. Uvek veruje kako je u svom
telu. Ali njegovo telo je samo sreni susret kontradiktornih
io Pjer Klosovski
impulsa, koji su privremeo pomireni.
Ja sam bolestan u telu koje ne pripada meni. Moja patnja
je samo interpretacija borbe izmeu odreenih funkcija ili
impuls koje je organizam nadvladao, i koji su sada rivali:
oni koji zavise od mene i oni koji se otimaju mojoj kontroli.
I obrnuto, hziki agent mene samog [Le suppt physique de
moi-mme] se ini da odbacuje bilo kakve misli koje moe
imati a koje ne osiguravaju koheziju, misli koje proizilaze iz
stanja koje je strano ili suprotno onom koje zahteva hziki
agent, ali koje je ipak identino meni smom.
Ali ta je onda identitet sopstva? Izgleda da zavisi od
nereverzibilne istorije tela, povezivanja uzroka i posledica. Ali
ova povezanost je prividna. Telo je konstantno modihkovano
tako da formira jednu istu hzionomiju; i samo kad su resursi
za obnavljanje i podmlaivanje tela istroeni, osoba postaje
hksirana, i njen karakter ovrsne.
Razliita doba tela su samo razliita stanja tela, gde svako
raa ono sledee. Telo je isto telo samo ukoliko je sopstvo
sposobno i eli da da bude spojeno sa njim, sa svom njegovom
promenljivou. Kohezija tela je kohezija sopstva; telo proi-
zvodi ovo sopstvo a time i njegovu koheziju. Ali smo za sebe,
ovo telo umire i ponovo se raa bezbroj puta smrt i raanj
koje se sopstvo pretvara da preivljava je samo iluzija kohezije.
U stvarnosti, dob tela su jednostavno impulsivna kretanja
koja ga formiraju i deformiraju, i na kraju naputaju. Iako su
ovi impulsi resurs tela, oni su istovremeno i pretnja za njegovu
koheziju. isto funkcionalna kohezija tela, u slubi identiteta
sopstva, je u tom smislu nereverzibilna. Dob sopstva su doba
kohezije tela, to znai da to vie ovo sopstvo stari u telu i
zajedno sa telom, i to vie tei ovoj koheziji, to vie tei da
se vrati na poetnu poziciju i da se tako obnovi. Uas od
hzikog raspadanja zahteva retrospektivnu viziju sopstvene
kohezije. Dakle, zato to sopstvo, kao proizvod tela, pripisuje
ovo telo sebi kao svoje, i nije u stanju da stvori sebi drugo,
sopstvo ima svoju nereverzibilnu istoriju.
Izvov si:io1ixi i:vUis~ i1
Identitet sopstva, zajedno sa identitetom sopstvenog tela,
je neodvojivo od smera ili smisla [sens] koje formira nereverzi-
bilan tok ljudskog ivota. Ono osea ovaj smer/smisao kao
svoje postignue otud i venost znaenja jednom i za sva
vremena.
Postoji kod Niea, od samog poetka, koncept fatalnosti
koja implicira ovaj nereverzibilan tok, u meri u kojoj mu sop-
stvo ne moe izbei. Na prvi pogled, ova ljubav prema fatumu,
i prema nereverzibilnom, je izgleda bio Nieov najvaniji
imperativ.
Ali poevi od doivljaja Venog povratka, koji je najavio
raskid sa ovim nereverzibilnim jednom i za svagda, Nie je
razvio i novu vrstu fatalnosti onu Opakog kruga [le Cercle
vicieux], koji potiskuje svaki cilj i znaenje, od poetka do
kraja stalno ih stapajui.
Od ovog trenutka, Nie se vie nee baviti telom kao vla-
snitvom sopstva, ve sa telom kao lokusom impuls, lokusom
njihovih konfrontacija. Poto je proizvod impulsa, telo postaje
plod srenih okolnosti; ono nije ni reverzibilno niti je nereverzi-
bilno, poto je njegova jedina istorija istorija impuls. Ovi
impulsi dolaze i odlaze, i kruna putanja koju oni opisuju je
vidljiva jednako u raspoloenjima kao i u miljenju, jednako u
tonalitetima duha kao i telesnim depresijama koje su mo-
ralne samo utoliko to deklaracije i sudovi sopstva re-kreiraju
u jeziku vlasnitvo koje je nekonzistentno, i stoga prazno.
Uprkos svemu, Nie nee zanemariti koheziju. Istovremeno
se borio sa kretanjem napred-nazad impuls, i traio novu
koheziju izmeu njegovih misli i tela kao otelotvorene misli. Da
bi ovo postigao, pratio je ono to je na nekoliko mesta nazivao,
nit vodilja tela. Ispitivajui promene u svojim boleljivim
stanjima, pokuavao je da prati Arijadninu nit kroz lavirint
impuls.
Oporavak je signal nove ofanzive tela ovog promilje-
nog tela protiv misleeg Nieovog sopstva. Ovo, sa svoje
strane, omoguava javljanje nove relapse. Za Niea, svaka od
ii Pjer Klosovski
ovih relapsi, sve do konane relapse, najavljuje novo istraiva-
nje i novu investiciju u svet impuls, svaki put plaajui sve
viu cenu bolesti koja se pogoravala. U svakom naletu telo
se polako oslobaalo od svog agenta, svaki put ovaj agent je
postajao slabiji. Malo po malo, mozak je bio primoran da se
priblii granicama koje su ga razdvajale od ovih somatskih sila,
tako to je do buenja sopstva u mozgu dolazilo sve kasnije. A
ak i kada bi se sopstvo najzad pojavilo, iste ove sile bi kon-
trolisale funkcionalni mehanizam. Sopstvo je bilo razbijeno,
pojavila se na lucidnost koja je bila mnogo ira ali kratkotrajna.
Ekvilibrijum funkcij je preokrenut: sopstvo lei uspavano u
reima, u nepokretnosti znakova; a sile su razbuene, utoliko
vie to su i dalje ostajale u tiini; a memorija je konano
bila odvojena od cerebralnog sopstva, memorija koja vie
nije mogla da odredi sebe osim u skladu sa svojim najdaljim
motivima.
Kako telo moe preuzeti cerebralnu aktivnost od onoga to
zovemo sopstvo? I pre svega: kako mozak ponovo uspostavlja
sopstvo? Ne postoji drugi nain do prolaskom kroz limit koji
stalno iznova biva odreen unutar, i od strane, budnog stanja.
Ali budno stanje nikada ne traje due od nekoliko sekundi. U
svakom trenutku, mozak je preplavljen ekscitacijama veeg
ili manjeg inteziteta, protiv ije preobilnosti se mora boriti
neprestanom selekcijom. Nove ekscitacije se hltriraju kroz
tragove prethodnih ekscitacija, koje su ve apsorbovane. Nove
ekscitacije se mogu koordinisati sa prethodnim samo putem
asimilacije, naime, uporeujui uobiajeno sa onim to je
strano. Posledica ovoga je da limit neizbeno biva izbrisan;
posle nekoliko sekundi, veliki deo mozga je ve uspavan. Bilo
kakva odluka ili namera da se ne misli akcija, kako bi smo
mogli da je izvrimo, pretpostavlja da je samo trag prethodne
ekscitacije prihvaen, to obezbeuje trajnost identiteta sop-
stva. Zahvaljujui nemosti tela, mi ga konskujemo za sebe
kako bi smo odrali uspravan poloaj. Stvaramo za sebe sliku
znaenja ili cilja kome teimo u naim mislima i akcijama,
kako bi smo ostali isti oni koji verujemo da smo.
Izvov si:io1ixi i:vUis~ i
Obnoviti ove otelotvoravajue sile (impulse) za misao,
znai otuiti agenta, otuenje sopstva. Nie je ipak uspeo da
izvede ovu obnovu i otuenje pomou svog mozga. Koristio
je svoju lucidnost kako bi se probijao kroz mrak. Ali kako
se moe ostati lucidan ako se uniti lokus lucidnosti, naime,
sopstvo? ta ova svest moe biti bez agenta? Kako se memorija
moe odrati ako je prinuena da barata sa stvarima koje vie
ne pripadaju sopstvu? Kako moemo pamtiti ako smo bie koje
pamti sve osim sebe samog?
Nieovo interesovanje za biologiju i hziologiju je posledica
njegove dvostruke preokupacije: prvo, da nae nain ponaa-
nja, u organskom i neorganskom svetu, koji bi bio analogan
njegovom stanju boleljivosti; i drugo, na osnovu ovog naina
ponaanja, da nae argumente i resurse koji bi mu dozvolili
da re-kreira sebe, izvan sopstva. Fiziologija, kako ju je on
razumeo, bi ga tako opskrbila premisama oslobaajue koncep-
cije sila koje lee potinjene ne samo njegovom sopstvenom
stanju, ve i razliitim situacijama koje je iveo u kontekstu
svoje epohe. Nieova istraivanja na polju nauka su imale
isti cilj kao njegova istraivanja na polju umetnosti, ili ona
na polju savremenih i prolih politikih dogaaja. On poinje
da koristi raznovrsnu terminologiju, koju upotrebljava na sve
vie ujednaen nain. Kada pozajmljuje od razliitih disciplina,
on im daje sopstven naglasak, i traga za vizijom koja im nedo-
staje vizija kojoj, zbog njenog eksperimentalnog karaktera,
nedostaju bilo kakva objektivna razmatranja.
Poto je telo Sopstvo [Soi],
6
Sopstvo se nalazi usred tela i
izraava se kroz telo za Niea je ve ovo bila fundamentalna
pozicija. Sve ono to njegov mozak odbija da mu d se nalazilo
skriveno u njegovom telesnom ivotu, ova inteligencija koja je
vea nego sedite inteligencije. Svo zlo i patnja je posledica
6
Selbst ono je za Niea imalo dvostruko znaenje: sa jedne strane ono
je, isto moralno govorei, kao Selbstsucht (pohlepa sopstva, ovo se esto
pogreno prevodi kao egoizam), i sa druge strane, ono je sila, nesvesno za
cerebralnu svest, koje je potinjeno skrivenom razumu.
i Pjer Klosovski
ove svae izmeu telesnih viestrukosti, miliona njegovih
nejasnih impulsa, i interpretativne tvrdoglavosti znaenja koje
mu namee mozak. Upravo od tela, od sopstva, dolazi svaka
kreativna sila i svaka evaluacija. A iz njegovih cerebralnih
inverzija se raaju sve smrtne prikaze, poevi od ega sa
voljom, um lien sebe samog. Isto tako, druga osoba, sused,
nije nita do projekcija Sopstva pomou inverzije uma: ono
ti [toi] nema vie realnosti nego ono ja [moi], ono je prosto
modihkacija Sopstva [Soi]. Konano, Sopstvo postoji u telu
samo kao produena ruka Haosa impulsi dobijaju organsku
i individualizovanu formu samo ako su delegirani od strane
Haosa. Upravo je ova delegacija postala Nieov stalni saputnik.
Iz visina cerebralnog hrama pod opsadom, ono to se naziva
ludilo.
Kada je telo jednom prepoznato kao proizvod impuls
(potinjenih, organizovanih, ureenih), njegova kohezija sa
sopstvom postaje splet srenih okolnosti. Impulsi mogu biti
upotrebljeni od strane novog tela, i oni su ono pretpostavljeno
u ovoj potrazi za novim okolnostima. Poevi od ovih impuls,
Nie je nasluivao da izvan (cerebralnog) intelekta lei intelekt
koji je beskonano iri od onog koji je spojen sa naom sveu.
Moda je itava evolucija duha pitanje tela; ona je istorija
razvoja vieg tela koje se pojavljuje u naem senzibilitetu.
Organsko je uzdizanje ka viim nivoima. Naa e za
poznavanjem prirode je nain na koji nae telo pokuava
da se usavri. Ili pre: stotine hiljada eksperimenata se
vri da bi se izmenila ishrana, nain ivota i boravak
tela; svest i evaluacije tela, sve vrste zadovoljstava i
nezadovoljstava, su znaci ovih promena i eksperimenata.
Dugorono gledano, uopte se ne radi o oveku: njega treba
prevazii. (zima, 1883/1884.)
Raistite unutranji svet! Jo uvek ima previe lanih
bia u njemu! Senzacije i misao su za mene dosta. Volja
kao trea realnost je imaginarna. U stvari, svi impulsi,
elje, odbojnosti, itd., nisu kompleksi ve su oigledno
prosta stanja. Glad: to je oseanje neprijatnosti i znanje
o nainu da se ona otkloni. Slino, bez naeg znanja,
itava serija pokreta se moe izvravati u organizmu
kako bi se potisnula glad: stimulacija ovog mehanizma
se osea istovremeno kad i glad. (leto, 1883.)
Kao to se organi razvijaju na mnogo naina iz jed-
nog organa, kao to se mozak i nervni sistem razvija iz
epidermisa, tako je neophodno da su sva oseanja, re-
prezentacije i miljenje bile jedno na poetku: senzacija
je stoga izolovani kasni fenomen. Ovo jedinstvo mora
postojati u neorganskom: poto organsko zapoinje sa
odvajanjem. Uzajamno dejstvo izmeu organskog i neor-
ganskog tek treba izuiti uvek je u pitanju dejstvo na
daljinu (u dugoronim terminima), tako znanje neop-
hodno prethodi svakom delovanju: ono to je udaljeno
treba percipirati. Taktilni i muskularni oseti moraju
imati svoje analoge. (leto, 1883.)
Svest lokalizovana na povrini dve hemisfere. Svako
iskustvo je mehanika i hemijska injenica koju je
nemogue zaustaviti, ali koja ivi: jedino to mi ne
znamo nita o tome! (leto, 1883.)
Gde god ima ivota, mi pretpostavljamo da postoji i
um: ali um kakav mi poznajemo nije u stanju da izdej-
stvuje bilo ta. Kako je bedna svaka slika svesti! Bez
sumnje e i ona sma biti efekat modihkacije, koja zatim
proizvodi druge modihkacije (akcije). Svaka akcija koju
elimo je prosto predstavljena za nas kao pojava feno-
mena [Schein der Erscheinung]. Svest nije nita drugo
do marginalna ekspresija intelekta (!). Ono to postaje
svesno u nama, ne moe otkriti uzroke bilo ega.
Treba samo uporediti nau probavu sa senzacijom koju
imamo o njoj! (leto, 1883.)
i0 Pjer Klosovski
Na intelekt uopte nije u stanju da shvati raznovrsnost
jedne inteligentne sintetike interakcije, da ne govorimo
o njenom stvaranju, kao to je to probavni proces. To je
sintetika interakcija nekoliko intelekta! Gde god nalazim
ivot, uvek nailazim na sintetiku interakciju! Postoji
ak i suveren meu ovim brojnim intelektima! Ali
im pokuamo da razumemo organske akcije koje bi se
izvravale uz pomo vie intelekata, oni postaju potpuno
neshvatljivi. Pre bi trebalo da zamiljamo sm intelekt
kao krajnju posledicu organskog. (leto, 1883.)
Sutina navike nam je potpuno nepoznata. Zato je
lake izvesti neku akciju kada se vri po drugi put? I
ko to osea da je akcija olakana? I da li ova senzacija
ima ieg zajednikog sa injenicom je akcija izvrena na
isti nain drugi put? Da li bi onda senzacija o razliitim
moguim akcijama morala da bude predstavljena pre
njenog izvrenja? (leto, 1883.)
Moni organski princip mi se ini da je od kljune
vanosti zbog lakoe sa kojom inkorporira neorgan-
ske supstance. Ne vidim kako bi ova svrhovitost mo-
gla biti objanjena prostom intenzikacijom. Pre sam
sklon da verujem u to da postoje vena organska bia.
(leto, 1883.)
Evo nae nejednakosti: tvoj um je lien sopstva dok
moj ima kompletno Sopstvo i um koji je samo re. Ovako
sam ranije govorio: znaenje i um su alati i igrake: iza
njih jo uvek lei Sopstvo.
Ali kada sam potraio Sopstvo iza ovog uma, sve to
sam naao je um lien Sopstva! (leto, 1883.)
Posluaj me, o Zaratustra ree mu uenik jednog
dana neto mi se vrti u glavi: mada sam pre spreman
da verujem da mi se glava vrti oko neeg, i to tako da
opisuje krug.
ta je onda na sused? Neto u nama, neke modihkacije
nas samih koje su postale svesne; slika, nije li to sused?
ta smo to mi sami? Nismo li i mi samo slika? Neto u
nama, modihkacije nas samih koje su postale svesne?
Nae Sopstvo kojeg smo svesni: nije li i ono slika, neto
van nas, neto spoljanje, neto izvan? Sve to mi doti-
emo su samo slike, ali nikada nas same, nikada nae
Sopstvo.
Nismo li mi stranci sebi samima, istovremeno jednako
bliski sebi kao na sused?
U stvari, mi imamo sliku oveanstva koju smo na-
pravili od nas samih. I onda je primenjujemo na sebe
kako bi smo razumeli sebe! Ah da, da razumemo!
Nae razumevanje nas samih ide od loeg ka gorem!
Naa najjaa oseanja, u meri u kojoj su oseanja, su
samo neto spoljanje, izvan nas, slikovitost: slinosti,
to je ono to su.
I ono to po navici nazivamo unutranji svet: ipak je
to, u najveoj meri, prosta obmana, izmiljena i uplja.
(leto, 1883.)
Uzmimo ozbiljno Nieove hzioloke ideje o vezi miljenja
i volje, i o formiranju znaenja u nekoj izjavi. Pokuajmo
da razumemo kako, ako prihvatimo njegovo miljenje da je
svesni ivot podreen fuktuacijama inteziteta, on objanjava
ono to zovemo namera i cilj na nivou svesnog, i ta ovo
poslednje oznaava u poreenju sa nesvesnim. Na ta se
odnose ovi pojmovi kod Niea? Da li se oni razlikuju od
pojmova svesno i nesvesno, opisanih u Frojdovom modelu
ledenog brega? Jer se ini da svest i nesvesno kao i eleti ili
ne eleti nikada nisu postojali. Unutar sistema fuktuacija
sil, postoji samo diskontinuitet u agentu izmeu tiine i
deklaracij. U meri u kojoj je spoljanjost instalirana u agentu
pomou kda svakodnevnih znakova, on moe (na osnovu
i8 Pjer Klosovski
ovog kda) da izjavljuje neto, da izraava miljenje, da misli
ili da ne misli, da uti ili da progovara. Postojanje ovog
kda omoguava agentu da misli. Takav mislei agent postoji
samo zbog veeg ili manjeg otpora impulsivnih sila koje
konstituiu agenta kao (telesno) jedinstvo u odnosu na kd
svakodnevnih znakova. U kojoj meri je mogue rei da je
agent svestan da ne govori, da uti, da deluje ili ne deluje,
da donosi odluke ili da je neodluan? Samo u smislu vie
ili manje nejednake razmene izmeu impuls i znakova kda
svakodnevnice. Nije li agent nesvestan onoga to impulsi smi
ele? Otud i nejednakost razmene, i injenica da su impulsi na
gubitku u ovoj transakciji: namera se formira kroz ove znake
ali ostaje bez njihovog impulsivnog inteziteta. Intezitet oscilira
dok se misao kao takva formira, ali im je izjava formirana,
odmah je redukovana na inerciju znakova. Gde onda odlazi
ova bujica inteziteta? Ona preliva nepokretnost znakova i
nastavlja dalje, u izvesnom smislu, izmeu njih, u intervalima:
svaki interval (dakle svaka tiina) pripada (izvan veze znakova)
fuktuacijama impulsivnog inteziteta. Da li je ovo nesvesno?
Sam po sebi, ovaj pojam je oznaka kda svakodnevnih znakova
koji se potom primenjuje. ta je onda to to zahteva ak i
od najlucidnijeg agenta da ostane nesvestan onoga to se
dogaa u njemu? Nie zna, na primer, da dok zapisuje svoje
beleke o impulsima, isti takvi impulsi delaju u njemu, ali da
nema nikakvog poklapanja izmeu obzervacija koje zapisuje i
impuls koji ga gone da ih belei. Ali ako je on svestan onoga
to pie, kao agent Nie, to je zato to on zna ne samo da
je nesvestan onoga to se upravo deava i omoguava mu da
pie, ve i da on mora biti nesvestan toga (ako eli da pie i
misli). U tom trenutku on je obavezno nesvestan onoga to e
zvati borba impuls izmeu sebe. ak i ako prestane da pie,
ak i ako prestane da misli moemo li rei da se preputa
nesvesnom (u obliku ekstravagantne sanjarije)?
Ovo je jedan aspekt fenomena koji e navesti Niea da
pokua da pojasni odnos izmeu svesnog agenta i takozvane
nesvesne aktivnosti impulsa ovog agenta jer upravo agent
je taj koji je nesvestan ove podzemne aktivnosti. Njegova
istraivanja su voena u nadi da e moi da pokae kako se
moralnost, koja lei u osnovi svakog istraivanja, zaustavlja
tek kada uniti sopstvene temelje. Nie kree u potragu kako
bi sebe najzad naterao da prizna da ne postoje subjekt, objekt,
ni volja, niti cilj, ni znaenje ne samo u poetku, ve ni sada,
ikada.
Pojmovi svesno i nesvesno, koji su izvedeni iz pojmova od-
govorno i neodgovorno, uvek pretpostavljaju jedinstvo osobe
ega, subjekta to je isto institucionalna razlika, ujedno i
razlog zato igra tako veliku ulogu u psihijatriji. Od samog
poetka, jedinstvo jedva da je neto vie od varljive memorije,
koju odrava neprestano odreivanje od strane svakodnevnog
kda koji intervenie u skladu sa promenljivim ekscitacijama,
kojima se nameu svoje sopstvene veze kako bi se prikrio
potpuni diskontinuitet naeg stanja. ta je onda zaboravnost?
To je pomraenje znakova koje koristimo da opiemo grupe
dogaaja koje proivljavamo ili promiljamo u datom trenutku,
bez obzira da li su blizu ili daleko. Ali ta je to to zaklanja ovu
seriju znakova, ako to nije naviranje neke druge ekscitacije, u
drugom trenutku, koja apsorbuje sva raspoloiva odreenja
kda dok je ostatak naeg opteg aparata ostavljen po
strani? Ili je sve u nama nesvesno, ili je sve u nama svesno.
U drugom sluaju bi dolo do istovremene aktivacije svih
raspoloivih znakova, koji bi izazvali optu besanicu. U prvom
sluaju, samo mali deo znakova bi bio aktivan, a i bili bi pre-
vie slabi da imaju ikakav uticaj na ono to se dogaa u naoj
dubini. Naom dubinom upravlja potpuno drugaiji sistem
oznaivanja, za koji ne postoji ni spoljanjost ni unutranjost.
injenica je da smo zaposednuti, naputeni, ponovo zaposednuti,
zateeni: ponekad sistemom impulsivnih oznaitelja, a nekad
sistemom svakodnevnih znakova. Upravo ovo poslednje nas
konfrontira, opseda nas, i opstae davno poto budemo nestali.
Van njega, mi smo malo, mnogo, nita zavisno od toga da
li se priklanjamo svakodnevnom kdu ili ne. Unutar njega,
niko ne zna niti bi iko znao kako da zna ta se odreuje
o Pjer Klosovski
unutar nas. ak i kada smo sami, nemi, kada govorimo za sebe
onim unutranjim glasom, jo uvek je spoljanjost ta koja nama
govori zahvaljujui ovim znakovima iz spoljanjosti koji
nas napadaju i zauzimaju, i ije mrmljanje potpuno prekriva
na impulsivni ivot. ak i nai najskriveniji delovi, ak i
takozvani unutranji ivot, je i dalje talog znakova postavlje-
nih spolja pod izgovorom da nas oznaavaju objektivno i
nepristrasno talog, ostatak koji bez sumnje ima konhgura-
ciju impulsivnog kretanja karakteristinog za svaku osobu, i
odgovara naem nainu reagovanja na ovu invaziju znakova,
koji nisu nai. Ovo je, dakle, naa svesnost. Kako stoje stvari
sa naim nesvesnim? ak i u naim snovima ga ne moemo
traiti. Jer i ovde vai isto, ako je sve sa druge strane budnog
stanja rekonstruisano, snovi bi jednostavno bili isti sistem
znakova svakodnevnice korien u druge svrhe. Upravo zbog
razlike izmeu ove upotrebe i one koja preovlauje u budnom
stanju, je koliko toliko, mogue prisetiti se snova, i povezati
udne rei, ili rei udne banalnosti, koje u njima nalazimo, sa
nama ili sa drugim hgurama. ta vie, u budnom stanju smo
sposobni da izgovorimo sline stvari u ali, ili usled umora,
ili nekog drugog razloga. Kada nam neko kae da sanjamo
budni, to znai da nas je neto impulsivno protreslo ili uz-
nemirilo kd svakodnevnih znakova: nali smo se zateeni
naim nesvesnim. Ali ovo nije nita: ak i da bi nam se to
reklo, na sagovornik mora koristiti svakodnevne znakove
ak i ako je psihijatar. Ovo znai da u potpunosti zavisimo
od svakodnevnog kda, ak i kada dozvolimo da nas iznenadi
nae nesvesno koje e morati da naui da koristi ovaj
kd barem da bi se poigravalo sa njim, ak i kada ismevamo
psihijatra i sakrivamo nau elju da budemo izleeni. Ovo
je razlog zato udno ponaanje koje bi odatle proizalo, u
veini sluajeva, nije nita do lukavstvo. Ali kakvo lukavstvo?
Lukavstvo se sastoji u tome to smo ubeeni u ko-egzistenciju
svesnog i nesvesnog; jer ukoliko ovo poslednje opstaje u nama,
naa svest bi bila samo sposobnost da stupimo u razmenu sa
spoljanou kda svakodnevnih znakova, i ovim se postie
veoma malo, svodi se na to da se daje to manje, a da se to
vie prima. Ali nema potrebe da se zadrava vei deo ovog
kda iz prostog razloga to mi nita od dubine ne moemo
dati.
to vie uvamo svoju dubinu u rezervi za upotrebu u
nekom pogodnom trenutku, to manje mi prodiremo u sop-
stvenu dubinu. Potpuno nepotrebna predostronost: u stvari ,
naa dubina je nerazmenljiva zato to ona ne oznaava nita.
Zbog ove nerazmenljivosti, mi se prekrivamo ebetom koji
zovemo razumevanje, kultura, moralnost svi utemeljeni u
kdu svakodnevnih znakova. Ispod ovog pokrivaa, nalazilo
bi se samo nitavilo, ili ova dubina, ili ovaj Haos, ili bilo koja
druga neizreciva stvar koju bi Nie mogao da izgovori.
Zato je onda Nie toliko insistirao na nesvesnom te je tra-
gao za njegovim ciljem i njegovim znaenjem? I zato je onda,
sa druge strane, redukovao svest na sredstvo za postizanje
ovog cilja, ovog nesvesnog znaenja? Jo jednom, uradio
je to kako bi iskoristio jezik (jezik nauke i kulture), da bi
upotrebio ono to je dobio, ili misli da je dobio, kao poslednji
u nizu jedne dugake linije mislilaca. Potiskivanje pravog sveta
je bilo i potiskivanje prividnog sveta a podrazumeva se i po-
tiskivanje pojmova svesno i nesvesno spoljanje i unutranje.
Mi smo samo nizanje diskontinualnih stanja u relaciji sa kdom
svakodnevnih znakova, u vezi ega nas nepokretnost jezika
stalno obmanjuje. Dok god zavisimo od ovog koda, moemo
zamisliti svoj kontinuitet, iako ivimo diskontinualno. Ova
diskontinualna stanja se tiu samo naina na koji koristimo,
ili ne koristimo, nepokretnost jezika: koristiti ga znai biti
svestan. Kako moemo biti sigurni ta smo kad potonemo u
tiinu?
Ako bi smo eleli da postuliramo cilj koji bi odgovarao
ivotu, ne bi mogao da se poklapa sa nekim od kategorija
svesnog ivota; pre bi njih trebalo objasniti kao sredstva
u slubi ivota.
i Pjer Klosovski
Odbijanje ivota kao cilj ivota, cilj evolucije! Egzisten-
cija kao velika glupost! Takva ludaka interpretacija
je posledica merenja ivota pomou svesti (zadovolj-
stvo i nezadovoljstvo, dobro i zlo). Ovde su sredstva
suprotstavljena cilju nesveto, apsurd, najvie od
svih neprijatnih sredstava ; kako moe cilj koji ko-
risti takva sredstva da ima bilo kakvu vrednost! Ali
greka je u tome to, umesto da tragamo za svrhom koja
objanjava neophodnost takvih sredstava, mi unapred
pretpostavljamo cilj koji zapravo iskljuuje takva sred-
stva; na primer, mi uzimamo ono eljeno u vezi sa nekim
sredstvima (naime ona koja su prijatna, racionalna, koja
su neka vrsta vrline) kao normu, na ijoj osnovi mi
promiljamo koja opta svrha bi bila poeljna.
Fundamentalna greka je prosto to, to umesto da razu-
memo svest kao alat i odreeni aspekt totalnog ivota,
mi ga postavljamo kao standard i sam uslov ivota koji je
od najvie vrednosti: to je pogrena perspektiva a parte
ad totum
7
to je razlog zato hlozoh gotovo instink-
tivno pokuavaju da zamisle totalnu svest, svest koja
obuhvata sav ivot, svu volju, u svemu to se pojavljuje,
duh, Bog. Mora im se rei da upravo ovo pretvara
ivot u monstruoznost; da je Bog i totalna svesnost ne-
to zbog ega bi ivot morao da bude proklet. Upravo
to to smo eliminisali totalnu svest koja postavlja ciljeve
i sredstva, je nae veliko olakanje tako vie nismo
primorani da budemo pesimisti. Na veliki prigovor
postojanju je postojanje Boga. (jesen, 1887.)
Za Niea bi, onda, postojao cilj (nesvesni ivot), zato to
bi postojala sredstva (koja bi onda bila svest) ovo je neto
to moramo ovde naglasiti. Da li to znai da je dovoljno
tretirati svest kao alat koji nesvesno koristi, kako bi prestalo
da bude beznaajno? Ili pre, nije li svest sma, koja je pre
Niea pogreno postavljana kao najvii cilj, odvukla Niea
7
Na osnovu dela o celom. [prim.prev.]
ka nesvesnom (i stoga loem) ivotu, i primorala ga da od
apsurdnosti napravi primarni atribut autentinog? Ovo bi
znailo: institucionalni jezik (kd svakodnevnih znakova) nam
ne dozvoljava da opiemo ono to je autentino osim kao neto
beznaajno.
Kako onda moemo ahrmisati autentinost ivota na ra-
zumljiv nain? Kada Nie pozajmljuje pojmove sredstvo i
cilj od jezika, on odaje poast valorizaciji jezika. Jer iako je
dobro znao da su znaenje i cilj samo hkcije, kao to je to i
ego, identitet, trajanje i volja, ipak je pomou ovih istih
pojmova govorio u ime cilja (ni Haos ni Veito vraanje
ne jure za drugim ciljem osim sebe samih) i o sredstvima o
kojima je govorio, koja bi mogla biti eljena.
Da li ovo znai da je Nie o svesnosti mislio kao o sredstvu
zarad nekog cilja cilja koji bi se nalazio u takozvanom ne-
svesnom ivotu? Kakvog smisla ima odbacivati svest kao cilj,
kao to je sve do sada bilo pogreno pretpostavljeno, ako to
uzurpira autentino stanje postojanja, inei nas pesimisti-
nim? Ovde se radi o direktnom napadu na neophodnost jezika:
jer iako je jezik uzurpator, on nam nikada ne dozvoljava da
govorimo o naim neshvatljivim dubinama osim ako ne okre-
nemo lea onom to nije misao, niti je reeno, niti je eljeno
znaenje i cilj koji mislimo u skladu sa jezikom. ak i kada bi
bila inverzija znaenja ili promiljenog cilja, ova inverzija bi i
dalje bila, u perspektivi svesti jezika igra.
Sredstva i ciljevi jo uvek ostaju u perspektivi svesti. Koristiti
svesne kategorije da bi se dostigli ciljevi van svesti znai i dalje
ostani potinjen lanoj perspektivi svesti. Svest koja bi bila
svesna da je instrument Haosa ne bi vie bila od koristi cilju
haosa, iako on uopte ne zahteva da se takav cilj prati. Haos
bi onda bio svestan i vie ne bi bio Haos. Pojmovi svestan
i nesvestan se ne odnose na neto to je realno. Ako ih je
Nie koristio, to je bilo samo psiholoka konvencija, ali
nam je ipak omoguio da ujemo ono to nije rekao: naime,
da akt miljenja odgovara pasivnosti, i da je ova pasivnost
ukorenjena u nepokretnosti znakova jezika ije kombinacije
Pjer Klosovski
samo simuliraju geste i kretanja koja bi primorali jezik na
tiinu.
Svaki pokret treba zamisliti kao gestu, vrstu jezika
kojim se (impulsivne) sile oglaavaju. U neorganskom
svetu nema nikakvih nesporazuma, ini se da je komuni-
kacija savrena. Greka se pojavljuje u organskom svetu.
Stvari, supstance, kvaliteti, aktivnosti moramo
se uvati od njihove projekcije na neorganski svet! Po-
stoje greke vrst, pomou kojih organizmi preivljavaju.
Kontradikcija nije izmeu tanog i netanog, ve
izmeu skraenica znakova i samih znakova. Kljuna
stvar: stvaranje formi, koje predstavljaju brojna kretanja,
izmiljanje znakova za sve vrste znakova.
Svo kretanje znakova su znaci unutranjih dogaaja; i
svaki unutranji pokret je izraen takvim modikacijama
forme. Misao jo uvek nije unutranji dogaaj, ve samo
semiotika koja odgovara kompenzaciji snage afekata.
Humanizacija prirode interpretacija po Drugom.
(zima, 1885/1886.)
Od svakog od naih fundamentalnih impulsa dolazi per-
spektivna procena svakog dogaaja i svakog proivljenog
iskustva. Svakom od ovih impulsa se suprotstavlja ili
ga favorizuje ili mu laska neki drugi impuls, svaki sa
sopstvenim formativnim zakonom (njegovim rastom i
opadanjima, sopstvenim ritmom, itd.) i jedan impuls
umire kada se drugi pojavi. (zima, 1855/1886.)
ovek kao mnotvo volj za mo: sa brojnim nai-
nima i formama ekspresije. Razliite takozvane strasti
(na primer, ovek je okrutan) su samo ktivne jedinice,
utoliko to ono to se pojavljuje za svest kao slino,
od strane drugih fundamentalnih impuls je sintetiki
zamiljeno kao bie, kao esencija ili sposobnost,
strast. Kao to je sama dua izraz za sve fenomene svesti:
ali mi je interpretiramo kao uzrok svih ovih fenomena
(samo-svesnost je hkcija). (zima, 1855/1886.)
Sa ove take gledita, prvo pitanje koje moramo postaviti
se tie funkcije znakova jezika; kako i gde se raaju znakovi?
Svako kretanje treba zamisliti kao gest, vrstu jezika kojim
se (impulsivne) sile oglaavaju. U neorganskom svetu nema
nesporazuma, ini se da je komunikacija savrena. Greka se
pojavljuje u organskom svetu.
U neorganskom svetu, komunikacija se ini da je savrena.
Nie ovim misli: ne postoji mogunost za nesporazum izmeu
onog to je jako i onog to je slabo. Svaka mo u svakom tre-
nutku razvija sve svoje krajnje posledice, kae on na drugom
mestu.
8
Ubedljivost je neposredna.
U organskom svetu, sa druge strane, gde je razmena i
asimilacija neophodna, nesporazumi postaju mogui, poto do
razmene i asimilacije dolazi putem interpretacije: od pokuaja
i greke do sigurnosti sigurnosti uslova postojanja. Ovo
poslednje se moe dostii samo posle brojnih eksperimenata sa
slinim i razliitim, sa indentitetom. Samo tada se referentne
take, ponavljanje i poreenje javljaju i na kraju, znaci koji
su uporedivi.
U univerzumu kojim upravlja neorgansko, organski ivot
je, sam po sebi, splet srenih okolnosti otud i mogunost
greke u kosmikoj ekonomiji. Unutar ove ekonomije, inter-
pretacija zasnovana na strahu od greke, postaje prijemiva
grekama. ak i ako poreklo organskog ivota lei u isto
sluajnim kombinacijama, on se ne moe odvijati sluajno kada
se jednom pojavi. On mora verovati u neophodnost, i stoga
mora odravati uslove svog postojanja, to znai da mora
izbegavati sluaj i pravljenje greaka. Otud dvostruki aspekt
greke kod Niea: ivot zavisi od iluzije (njene neophodnosti))
i ona presuda: Istina je vrsta greke bez koje odreene vrste
ivota ne bi preivele.
9
8
(prolee 1888.)
9
(april/jun, 1885.)
0 Pjer Klosovski
Zadrimo ovaj Nieov kompleks misli sastavljen od slu-
aja, greke i interpretacije uslova postojanja: iluziju
njihove neophodnosti, kao i neophodnost njihove iluzije.
Ako su interpretacije podlone grekama otud i mogu-
nost nesporazuma na najviem stupnju organskog ivota,
kod ljudske vrste za koju je istina greka bez koje ne moe
opstati onda se mora razviti kd, najrazvijeniji kd interpre-
tacije.
ta je ovaj kd znakova? Skraenice (impulsivnih) kretanja,
gesta znakova: bez sumnje sistem interpretacije koji nudi
ogroman prostor za javljanje greke.
Nie ne priznaje postojanje snage koja ne bi bila u stanju da
se povea. Upravo ovaj neprestani rast ga primorava da kae
kako nije prosto snaga, ve volja za mo. Pojam Wille ZUR
Macht, oznaava, pak nameru tendenciju prema neemu
neto to je ve odbacio kao hkciju jezika. Nastupa potpuna
vieznanost, uprkos svim naporima da razlui tradicionalni
koncept volje od svoje upotrebe pojma.
Nie nalazi ovu volju za mo energiju, u kvantitativ-
nom smislu hzike (jednako u neorganskom svetu kao i) u
organskom svetu, gde je onda u potpunosti asimilira u onom
to on zove impuls. Od najnieg nivoa organskog ivota do
ljudske vrste, ovaj impuls se utvruje i spiritualizuje, opstaje
istovremeno posle i pre organa koje su impulsi stvorili. Ista
stvar se javlja na nivou ljudske psihe, gde su impusli podvrg-
nuti, ne samo diversihkaciji, ve totalnoj inverziji od strane
cerebralnog organa, kojeg su oni zajedno formirali, kao svoju
najveu prepreku.
Sa jedne strane ove prepreke koju formira cerebralna funk-
cija intelekta, impulsi su nekad ujedinjeni, a nekad meusobno
suprotstavljeni u veitoj borbi; sa druge strane, podvrgnuti su
deformiuem dupliranju tako to bivaju specicirani. Nie
ovde insistira na injenici da se borba impuls deava usled
uzajamne interpretacije njihovih inteziteta, to implicira nji-
hov sopstveni kd.
Impuls reaguje na ekscitacije: ovo je sve to ostaje od
impuls na najniem stupnju organskog ivota. Ipak, hemijski
elementi jo uvek interveniu u ovim ekscitacijama, koji sa
svoje strane, meusobno reaguju. itava skala interpretacija
se razvija od najnieg nivoa sve do ekstremne spiritualizacije.
Sami za sebe, impuls i odbijanje su ve interpretativni.
Svako ivo bie interpretira prema nekom kdu znakova,
reaguje na varijacije u stanjima ekscitacije. Odatle dolaze slike:
reprezentacije onoga to se desilo ili to se moglo desiti otud
fantazam.
Da bi impuls postao volja na nivou svesti, ova druga mora
postaviti impulsu stanje ekscitacije kao cilj, i tako elaborirati
odreivanje onog to je za impuls, fantazam: oekivana eksci-
tacija, a time i mogua ekscitacija prema emi koja je odreena
prema prethodno doivljenim ekscitacijama.
Privlanost fantazma proizlazi iz relacije impulsivnih sila
razliitih inteziteta, koje ine pranjenje neophodnim. Na
nivou svesti, ova relacija sil je predmet modihkacija od strane
suprotnih impuls: impulsivni tragovi koji su ekvivalentni
znakovima.
Stoga, svesna i nesvesna stanja postoje samo kada su ve
postojei oznaavajui tragovi ponovo eksicitirani (ili nisu)
vie ili manje varijabilnim naviranjem sila, i ovo naviranje
smo modihkovano u smislu da drugi tragovi bivaju elimini-
sani. Znaci jezika su u potpunosti zavisni od ove ekscitacije, i
proizvedeni su kad god se poklapaju sa ponovo ekscitiranim
tragovima.
Fantazam, ili nekoliko fantazama, se moe formirati u
skladu sa relacijama izmeu impulsivnih sila, neke od njih e
biti kodihkovane kada te sile pojaaju ovaj ili onaj oznaujui
trag. Na ovaj nain, neto novo i nepoznato je pogreno
interpretirano kao neto ve poznato, ba kao to tragovi koji
nisu nikad ranije bili pojaani, iznenada bivaju pojaani: stara
i nekodirana okolnost se ini kao nova.
8 Pjer Klosovski
Kontradikcija nije izmeu istinitog i lanog ve izmeu
skraenica znakova i samih znakova.
10
Ovo znai da impulsi
koji se sukobljavaju i meusobno interpretiraju pomou fuk-
tuacija inteziteta i, na nivou organizovanih bia, kroz gestove
stvaraju forme iz ovog kretanja i gestikulacije, koje se nee
razlikovati od ovog izmiljanja znakova, koje ih stabilizuje
pomou skraivanja. Tako to ih skrauju, ovi znaci redukuju
impulse, prividno zaustavljaju njihovu fuktuaciju jednom za
svagda. Ali u intervalima (hksiranih) znakova jezika, intezitet
impuls moe samo bit ocrtan na posredan i proizvoljan nain,
u poreenju sa ovim skraivanjima. Njihovo kretanje postaje
znaenje samo ako oni uzmu ova skraivanja to se ocrtavaju
za svoj cilj, i dostignu ga kroz kombinacije jedinstava. Ova
jedinstva formiraju deklaraciju koja sankcionie opadanje
inteziteta, jednom za svagda.
Za svest, ove skraenice znakova (rei) su praktino jedini
ostaci njenog kontinuiteta, to e rei, oni su izmiljeni u sferi
gde tano i lano zahtevaju pogrenu reprezentaciju, kako
neto moe istrajati ili ostati isto (i stoga, da moe postojati
slaganje izmeu izmiljenih znakova i onog to bi trebalo da
oznaavaju). U stvari, ovo je razlog zato impulsi smi moraju
sada oznaavati koherentno jedinstvo, i njihova slinost ili
razliitost se moe tretirati samo u odnosu prema primarnom
jedinstvu. Ovo jedinstvo e stoga postati dua agenta, ili nje-
gova svest, ili njegov intelekt. Na posletku, oni postaju strasti
utoliko to postaju predmet agentovog suda, koji ih razmatra
samo u meri u kojoj imaju uticaj na njegovo jedinstvo i kohe-
ziju u odsudstvu takvog suda. Oni postaju strasti (ili afekcije)
subjekta i isto kao to su impulsi nesvesni agenta, tako i
agent interpretira impulse kao svoje naklonosti ili tenden-
cije termini koji se uvek tiu reprezentacije jedinstva koje
istrajava, nepokretnosti, vrha koji obavezno ima padine.
Sa ove take gledita, Nie zadrava re afekt da oznaava
njihovu autonomiju u relaciji sa silama koje ga, iako potinjene
10
(zima, 1885/1886.)
varljivom jedinstvu agenta, stalno modihkuju, primoravajui
ga na kretanje, inei ga ranjivim. Iako i sam proizvod ovih
skraivanja znakova, agent ipak misli da je on iznad samih
znakova, koji su impulsivna kretanja i stoga, kretanja koja,
prema Nieu, funkcioniu kao geste koje se mogu interpretirati,
ukljuujui one koje vri agent, bilo da govori ili ostaje nem.
Ve ovde, ova gestikulacija vie ne izraava kretanja koja
su se uzajamno odreivala ispod agenta. Ako oseaju efekte
meusobnih ograniavanja i stoga gestikuliu, sistem zna-
kova skrauje geste impulsivnih ogranienja, i vodi ih nazad
ka koherentnom jedinstvu (agenta), koji formira (gramatiki)
subjekt u seriji propozicija i deklaracija o svemu to mu se
dogaa, oko njega ili u njemu. Posledica ovoga je da impuls ili
odbijanje (otpor ili preputanje), koji su originalno sluili kao
model za ovaj sistem skraivanja, agent sada ini beznaajnim.
Inteziteti (impuls/odbijanje) dobijaju znaaj samo ako su prvo
redukovani, kroz sistem skraivanja, na nameravana stanja
agenta. Agent sada misli, ili veruje da misli, zavisno od toga
da li osea da je njegovo opstajanje ugroeno ili osigurano
pre svega opstajanje intelekta. Intelekt nije nita vie nego
odbijanje svega to moe unititi koheziju izmeu agenta i
ovog sistema skraivanja (kao kada avantura agenta izazove
uktuacije inteziteta, bez ikakve namere); ili je, sa druge strane,
prosto i jednostavno impuls (utoliko to skrauje ove fuktua-
cije u vidu misli). Kako je onda sma misao mogua ako ne
zato to su fuktuacije inteziteta neprestano suprotstavljenje
svojim skraivanjima? Nie kae kako mi nemamo jezik
da izrazimo ono to je u procesu nastajanja. Misao je uvek
rezultat trenutnih relacija moi izmeu impuls, uglavnom
izmeu onih dominantnih i onih koji pruaju otpor. injenica
da jedna misao nasleuje drugu misao ova druga prividno
stvorena onom prethodnom je zapravo znak, kae Nie, kako
je situacija moi izmeu impuls modikovana u ovom intervalu.
Zatim dodaje: volja je lano uvrivanje. ime hoe
da kae da svi akti volje koji poinju sa sveu su i dalje
samo hkcija, posledica ovog skraivanja znakova od strane njih
o Pjer Klosovski
samih.
Uslov egzistencije za agenta je biti nesvestan borbe iz koje
potie njegova misao: nije ovo ivo jedinstvo subjekta to to
ima volju da se odri, ve je to borba impulsa.
Borba koja ima volju da odrava sebe. Ovo je nerazumljiva
i autentina dubina iz koje je Nie eleo da postavi novu
koheziju, izvan agenta, izmeu tela i Haosa stanje tenzije
izmeu srenih okolnosti agentove kohezije i nekoherentnosti
Haosa.
Na samom poetku, pojavljuje se mainerija, koju je Nie
uivao da prouava ali ne i bez izvesne zlobe. U stvari, sile
su bile te koje su implicirale maineriju, poto se inilo da
redukuju ljudsko bie na nivo automata. Otud oslobaajue
oseanje: da je mogue rekonstrisati ivo bie u skladu sa ovim
istim silama, obnavljajui tako njenu impulsivnu spontanost.
Prvo, mora se prihvatiti sve to je isto automatsko:
rastaviti automat ne znai rekonstruisati subjekt. Poto je
perspektivizam karakteristina iluzija ovog automata, opskrbiti
ga znanjem o ovoj iluzornoj perspektivi, dati mu svest o
ovom nesvesnom, znailo bi stvoriti uslove za novu slobodu,
kreativnu slobodu. Svest o nesvesnom moe biti samo
simulacija sil. Ne radi se o unitavanju onoga to Nie
zove skraivanje (znakova) od strane njih samih kodiranje
kretanja ve o ponovnom prevoenju svesne semiotike
u semiotiku impulsa. Svesne kategorije koje izbegavaju,
odbacuju i izdaju ovo kretanje i tako ostaju nesvesne veite
bitke sila odravaju automatizam pod prividom spontanosti
miljenja. Da bi se obnovila autentinu spontanost, proizvoa
ovih kategorija, intelektualni organ, mora sa svoje strane
biti tretiran kao prost automat, kao prosta alatka. Posledica je
da, kao posmatra koji posmatra sebe, automat nalazi slobodu
samo u spektaklu koji se kree od inteziteta do namere, i od
nje nazad ka intezitetu.
Od praiskona smo pripisivali vrednost akciji, karakter i
postojanje, ona je bila svrha zbog koje bi neko delao ili
iveo: ova prastara ideja najzad poinje opasno da se
zaokree ako dozvolimo da odsudstvo bilo kakve na-
mere i svrhe dogaaja prilazi sve blie i blie bedemima
svesnosti. ini se kao da se sprema neka univerzalna
devalvacija: Nita nema nikakvog znaenja ova me-
lanholina reenica zapravo znai Svo znaenje lei u
nameri, i ako namera nedostaje, onda i znaenje fali. U
skladu sa ovim vrednovanjem, prinueni smo da pre-
nesemo vrednost ivota ka ivotu posle smrti, ili ka
progresivnom razvoju ideje oveanstva ili ljudi ili izvan-
ljudskog; ali tako se dolazi do progressus in innitum
svrh: konano smo primorani da napravimo mesto
za sebe u svetu proces (moda sa dis-demonskom
perspektivom da se radi o procesu koji napreduje ka
nitavilu).
U ovom smislu, svrha zahteva mnogo stroiju kritiku:
mora se razumeti da akcija nije nikad izazvana cilljem;
da su ciljevi i sredstva samo interpretacije kojima se odre-
ena mesta u dogaajima naglaavaju i selektuju po
cenu drugih mesta, koja su zapravo u veini; da svaki
put kada se dela sa nekom svrhom, neto fundamentalno
drugaije se deava; da je svaka svrhovita akcija, kao
navodna svrhovitost toplote koju sunce odaje: ogroman
deo te toplote, veina te toplote je protraena; a deo
jedva vredan panje ima svrhu, ima znaenje; svrha
i njeno znaenje nam daju samo neopisivo neprecizan
opis, koji zaista moe, da generie komande kao neto
propisano, kao volju, ali to pretpostavlja sistem poslu-
nih i treniranih alata (na primer, mi zamiljamo itav
sistem lukavijih ali uih intelekta od nas koji postavljaju
svrhe i sredstva, kako bi bili u stanju da pripiu jedinoj
poznatoj naoj svrsi ulogu uzroka akcija, iako na ovu
proceduru nemamo nikakva prava: to bi znailo reiti
problem stavljajui reenje u svet koji je nedostupan
i Pjer Klosovski
naim obzervacijama).
Konano: zato svrha ne bi mogla biti epifenomen u
seriji promena u aktivnim silama koje dovode do svrho-
vite akcije bleda slika, unapred skicirana u svesti, koja
nam pomae da se orijentiemo u odnosu na dogaaje,
moda je samo simptom dogaaja, a ne njihov uzrok?
Ali ovim kritikujemo smu volju: nije li iluzija uzeti za
uzrok ono to se javlja u svesti kao in volje? Nisu li svi
fenomeni svesti samo terminalni fenomeni, poslednje
karike u lancu, ali koje se oigledno meusobno uslova-
ljavaju u svom nizanju na jednom nivou svesti? Ovo bi
mogla biti iluzija. (zima, 1886/1887.)
Stoga, nema namere van kda znakova koje uspostavlja
svest, utoliko to namera tei ka krajnjoj svrsi koja je pripisana
volji od strane svesti. Cilj je samo slika koju izazivaju ak-
tivne sile, koje se doivljavaju i kodihkuju kao namera. Izmeu
nivoa svesnosti i nivoa aktivnih sila, postoji ono to zovemo
napad loeg humora, ime mislimo na neko delo aktivnih sila
koje je pretrpljeno, neto to se ne moe predvideti na svesnom
nivou, osim retrospektivno.
Na kraju tih hziolokih istraivanja, ne ostaje nikakav
autoritet kojem bi ljudsko ponaanje moglo da se okrene, osim
moda, sa jedne strane, spoljanjost institucionalnog jezika,
sa svim posledicama sa kojima suoava individuu, i sa druge
strane, nekontrolisana unutranjost, ija nepredvidljivost nema
granice osim one koju postavlja institucionalni jezik. Spolja-
njost koju jezik reprezentira (unutar onoga koji ga koristi),
kroz koju individua pokuava da se sporazume, primorava
indidviduu da odrava ove entitete (koje je Nie unitio), i da
svoje geste i refeksije prilagodi ovim entitetima. ta bi se
desilo sa ljudskim ponaanjem ako bi bilo utemeljeno izvesnim
stepenom lucidnosti (koja je, ponavljam, u hziolokoj svesti
o sebi i drugima)? Ako bi se individue meusobno razumele u
svakom trenutku pomou injenice da one nisu imale volju
za ovim kada su ga oznaavale? Ako su zauzvrat uvek doi-
vljavale to to svaka osoba mora uvek da pretpostavlja u
drugome (to bi bilo smeno sa take posmatranja zdravog
razuma)? Zaista, oigledno je da, u razliitim stepenima,
ako ne svest, onda barem maglovito nasluivanje slinog
nepoverenja, uobiajenog ili ne, uvek postojalo i pojavljivalo
se iznenada usred zdravog razuma.
Nie je jasno predvideo da takva lucidnost (nova svest o
vie ili manje suptilnom uslovljavanju koje lei ispod svake
vrste ponaanja, miljenja, oseanja, i svake vrste volje), ako
bi ikada i uspela da prevagne, uspostavila neku novu vrstu
konformiteta od kog se najzad okrenuo sa gaenjem.
Ovo je ipak, sadraj njegovog otkria Veitog povratka.
Jer ako je takva lucidnost nemogua, ono to doktrina opakog
Kruga tei da demonstrira je da verovanje u Povratak, privr-
enost besmislu ivota, samo po sebi pretpostavlja nemoguu
lucidnost. Mi se ne moemo odrei jezika, niti naih namera,
niti nae volje; ali bi smo mogli da prevrednujemo ovu volju
i ove namere na drugaiji nain naime, kao neto to je
podlono zakonu opakog Kruga.
U stvari, i doktrina opakog Kruga, koja je znak zaborav-
nosti, je utemeljena u zaboravljanju onoga to smo bili i to
emo biti, ne samo nebrojeno puta, ve za sva vremena i
uvek. Mi smo neki drugi nego ono to smo sada; drugi koji
nisu drugde, ve uvek u ovom istom ivotu. Nije li za Niea
lucidnost (to znai misao o potpunoj neslozi izmeu skrivene
realnosti i one koja se namee ili priznaje) suprotstavljena
ivotu? Nije li to inercija moi? Nije li upravo to ono ne-tano,
greka koja dozvoljava ljudskoj vrsti da preivi? Ne odgovara
li nesvesnost ovog ziolokog uslovljavanja odreenim nei-
zbenim uslovima postojanja ove ivotinjske vrste? Nije li to
ono to je Nie neumorno tvrdio? Ipak, nije li jednako snano
tvrdio da je jedini nain da prevaziemo nae ropstvo znati da
nismo slobodni? Da kao isti mehanizmi, isti automati, mi
zadobijamo spontanost tako to znamo ovo?
Sa druge strane, zaboravnost i nesvesno su neophodni za
ivot; postoji volja za nesvesnim koja, upravo zato to je in
Pjer Klosovski
volje, implicira svest o naem uslovljenom stanju: nerazreiva
antinomija.
Jer ivot sm je stvorio ovu teku misao [o Veitom vraa-
nju]; ivot eli da prevazie svoju najveu prepreku. (1887.)
Biiisxi o NiciovoJ si:io1ici
U posthumnim fragmentima, vidimo Niea kako razmilja
o substratu svog patosa uvek pominom substratu.
11
Lice u
lice sa sobom, u svojim ispitivanjima on uopte ne pokuava
da ovlada onim to se kree u njemu; upravo suprotno, on
pokuava da se prilagodi ovoj podzemnoj mobilnosti. Jer niko
nije odabrao da bude roen kao takav; izbor je uinjen negde
van nas u onom izvan koje zovemo sudbina.
Ali kada je jednom poeo da formulie svoje misli kako bi
govorio svojim savremenicima, Nie okree lea ovom zjape-
em subtratu, i odmah ponovo usvaja svakodnevnu naviku
diskutovanja naviku koja svoju osnovu ima u predrasudama
sentimenta.
Time to spontano preuzima jezik ovih predrasuda, on
neizbeno stvara svoje sopstvene predrasude i prividno ih
tretira kao koncepte. Njegov diskurs, koji se kree uporedo
sa dubinom koja je nekoherentna i proizvoljna sa stanovita
intelekta, se mora pretvarati da brani ovu ograniavajuu
koherenciju na nivou intelektualne prijemivosti.
U knjizi Sa one strane dobra i zla, Nie govori kako je
intelektualno ogranienje, a ne sloboda, pravi kreativni zakon
prirode. Intelekt je ograniavajui i selektivni impuls upravo
zbog sopstvenih iluzija.
Nie na ovaj nain poredi volju za mo primordijalni
impuls (u kome nema ni koherencije niti nekoherencije)
sa koherentnim formama klasicizma kao neprevazienim
izrazima volje za mo.
U klasicizmu ili u velikom stilu koji za Niea obu-
hvata hladan pogled psihologa, makijavelistikih despota
kao i genijalnih umetnika ova koherencija je uspela da
preovlada samo zato to se smatralo da intelekt garantuje za
11
Ovo je dvanaesto poglavlje u knjizi Pjera Klosovskog, Nietzsche et le
Cercle Vicieux (1969). Korien je engleski prevod Danijela Smita. Pun naziv
je: Dodatne beleke o Nieovoj semiotici. [prim. prev.]
0 Pjer Klosovski
nju. Intelekt niko nije video kao selektivni impuls, ve je
postavljan nasuprot svetu impulsa. ta se dogaa sa konceptu-
alnom koherencijom kada intelekt postane samo alat u slubi
nesvesnog?
Nieova misao nemilosrdno ispituje takmienje izmeu
proizvoljne uzdranosti koje namee sloboda impulsa, i ube-
dljivih ogranienja intelekta gde je ovaj poslednji, sa svoje
strane, dehnisan kao impuls.
Koja vrsta diskursa moe pomiriti koherenciju sa inje-
nicama impulsa naroito ako su impulsi pozvani da budu
krajnji cilj, i gde je proizvoa koncepta, naime intelekt, upo-
trebljen kao alat od strane ove proizvoljne nekoherencije?
Jer mi moemo govoriti o nekoherentnom samo u terminima
intelekta.
Kako Nie moe prevesti proizvoljnu slobodu nerazumlji-
vih dubina u ubedljivo ograniavanje? Nee li diskurs postati
proizvoljan i lien svake umerenosti? Bez sumnje bi bilo tako,
ako bi se zadrala konceptualna forma. Neophodno je da se
ova forma reprodukuje unutar ogranienja impulsivnih
fuktuacija i na potpuno nepromiljen nain diskontinuitet
koji intervenie izmeu koherencije intelekta i nekoherencije
impuls. Umesto da traga za poreklom koncepta na nivou
intelekta, ona interpretira koncept. Upravo takvu formu ima
aforizam.
Ne bi trebalo skrivati i izvrtati injenicu da nam nae
misli dolaze tek nekim spletom srenih okolnosti. Najdu-
blje i najvitalnije knjige e verovatno imati u sebi neto
aforistiko i neoekivano kao Paskalove Misli. Pokretake
snage i evaluacije dugo lee ispod povrine; ono to se
pojavljuje su efekti. (maj/jul, 1885.)
Kako bi smo spreili da diskurs bude redukovan na nivo
lane koherencije, moramo ga usmeriti ka obliku miljenja
koje ne referie na sebe (na intelekt, recimo), ka nekoj vrsti
strukture koju sainjavaju misli koje se niu, ali koja je dove-
dena do krajnje granice gde misao stavlja taku na sebe samu
[mette un terme elle-mme]. U meri u kojoj je misao ehkasna,
delatna, ona nije izraz intelekta ve je premeditacija akcije. U
ovom drugom sluaju, ono to misao zadrava od intelekta
je samo reprezentacija mogueg dogaaja (premeditirana)
akcija u dvostrukom smislu. Poto je misao in intelekta, ovaj
in premeditacije koji vie nije novi intelektualni in ve je
in koji suspenduje intelekt pokuava da proizvede (da se
proizvede u) injenicu. Vie se ne moe govoriti o miljenju,
ve o injenici koja se deava miljenju, kao o dogaaju koji
vraa misao njenom izvoru. Postoji u miljenju neto to prua
otpor, to ga tera napred napred ka polaznoj taki.
Nie prati ovaj proces do njenog izvora, i tako otkriva
ono ija je senka misao: snaga da se odupire. Na koji nain
je intelekt konstituisan da omoguava agentu [suppt] da
proizvodi samo reprezentacije?
Reprezentacija nije nita drugo do re-aktualizacija prethod-
nog dogaaja, ili reaktuelizacija koja priprema za budui doga-
aj. Sa svoje strane, dogaaj je samo trenutak u kontinuumu
koji agent izoluje u odnosu na sebe u svojim reprezentacijama,
ponekad kao rezultat, ponekad kao poetak. im agent razmisli
o tome, on sm postaje samo rezultat ili poetak neeg drugog.
Svaka naa meditacija je samo trag neeg prethodnog,
pre-meditacija inkorporirana u nas naime, premeditacija
sada beskorisnog ina koji nas konstituie, u toj meri da
reprezentacije samo reaktuelizuju prethodne dogaaje nae
sopstvene organizacije. Ovo bi bio izvor reprezentacij inte-
lekta i njegovih proizvoda, naih misli koje nas spreavaju da
iznova pre-meditiramo. Ali moda postoji neki drugi izvor za
organizaciju koja je karakteristina za svakog od nas: neto u
toj organizaciji je izdralo odreene spoljanje akcije. Neto
u nama je bilo u stanju da sve do sada prua otpor, iako ne
na nivou intelektualne koherencije. Zar ne bi ovo bila nova
pre-meditacija ina koji tek dolazi . . .
12
12
Ovaj ivotni proces je mogu samo zato to nije neophodno svaki
put poeti iznova sa brojnim eksperimentima, koji su u nekom smislu ve
inkorporirani. Pravi problem organizacije je sledei: Kako je iskustvo
8 Pjer Klosovski
Aforizmi Niea imaju tendenciju da pripisuju samom inu
miljenja vrlinu otpora prema bio kakvoj konceptualizaciji,
da ga dre izvan normi razumevanja, i da na mesto koncepta
stavlja ono to on zove vrednosti, poto je svaki koncept
uvek samo trag ekasnog ina ne za neku misao, ve u ime
trijumfa nepoznate sile [une force quelconque].
uopte mogue? Mi posedujemo samo jedan oblik razumevanja: koncept,
opti sluaj koji u sebi sadri specijalan sluaj. U optem sluaju, ini nam
se da tipino pripada iskustvu; u ovom smislu, sve to je ivo nam je
shvatljivo samo putem intelekta. Ipak, postoji jo jedan oblik razumevanja:
jedini postojei oblici organizacije su oni koji mogu da se odre i odbrane od
velikog broja akcija koje se vre protiv njih. (leto, 1884.)
Moramo reformulisati nae shvatanje memorije: ono je iva suma svih
iskustava organskog ivota, koja se uzajamno organizuju i formiraju, bore
meusobno, neprestano se spajaju u nove jedinice. Moramo pretpostaviti da
postoji proces koji formira koncept iz konkretnog sluaja: neki in opisivanja
i okruivanja fundamentalne eme, i odsecanje nevanih detalja. Dok
god se neega moemo prisetiti kao izolovane injenice, ono jo uvek nije
spojeno sa celim: najsveija iskustva jo uvek plivaju po povrini. Oseanja
naklonosti, odbojnosti, itd., su simptomi ve formiranih jedinstva; nai
takozvani instikti su sline formacije. Misli su najpovrnije od svih stvari;
vrednovanja koja opstaju i nameu se na neobjanjiv nain imaju veu
dubinu: zadovoljstvo i nezadovoljstvo su kompleksni inovi vrednovanja
koje reguliu instinkti. (leto, 1884.)
Ova dva fragmenta su tesno povezana, iako to moda nije oigledno na
prvi pogled. Prvi fragment insistira na inkorporiranju iskustva, dajui kon-
ceptu poziciju optosti: konceptualno razumevanje koje ini obnavljanje
odreenih iskustava suvinim bi bio jedini oblik razumevanja. Ali Nie
zamilja jo jednu vrstu razumevanja koje bi lealo upravo u izvoru jedine
organizacije koja je sposobna da opstaje: naime, otpor svakoj spoljanjoj
akciji koja se vri nad njom.
Drugi fragment, o prirodi memorije, u neku ruku ponovo uzima u razma-
tranje argumente prvog, na osnovi inkorporiranog iskustva impulsivna
memorija ureuje i eliminite isto kao i konceptualna formacija, ne vie
kao koncept ve kao formacija impulsivnih jedinica. Upravo na osnovu tako
grupisanih impuls (pravei mesto za javljanje sklonosti, odbojnosti) se
pojavljuje vrednovanje kao vrednosni sud ija je geneza neshvatljiva
na povrnom nivou miljenja. Konano, oba fragmenta objanjavaju Nieov
aforistiki oblik izraavanja. Aforizam pokazuje aktivnost impulsivnih
jedinica, njihovo klupko, njihove amalgame: on je pravi jezik onoga to se
odupire, razumevanje onog neotelotvorenog, jezik koji zaobilazi intelekt.
Strogo govorei, pojmovi koherentno i nekoherentno su
primenljivi samo na aktivnost impuls; zauzvrat, koherencija
se uspostavlja izmeu impulsa i agenta uznemirenog sopstvenom
aktivnou. Da bi postojala umerenost impulsa, mora postojati
represivna sila koja se suprotstavlja impulsivnom pranjenju
i koja odbacuje ovu koherenciju agenta kao pretnju kao
neto to je nekoherentno sa take posmatranja ove represivne
sile. Ova represivna sila nije nita drugo do intelekt, koji u
manjoj ili veoj meri osigurava koherenciju agenta. On moe
odrati ovu koherenciju sve dok agent prihvata signal pretnje
koji odailje ova represivna sila, koja je takoe impulsivna,
iako je poreklom iz potpuno drugog izvora. Bez ovog signala
pretnje, uprkos upadu koji on predstavlja u stvari, bez
ovog upada agent ne bi mogao da zamisli koherenciju koja
je uspostavljena, ograniavajuu koherenciju izmeu sebe i
suprotnog impulsa.
Koherencija koju osea agent izmeu sebe i stanja impuls
nije nita drugo do redistribucija impulsivnih sila na utrb
koherencije agenta sa sobom kao intelektom.
Nema ni koherencije niti nekoherencije u aktivnostima
impuls; ipak, to to je mogue govoriti na ovaj nain, treba
zahvaliti onoj drugoj impulsivnoj sili intelektu. Postoji kohe-
rencija izmeu ovog impulsa i agenta, za koju agent priznaje
da je krajnji cilj, utoliko to se predaje njegovim ogranie-
njima. A postoji, sa druge strane, koherencija izmeu agenta
i onog drugog impulsa, intelekta, utoliko to je intelekt taj
koji odrava koherenciju agenta kao agenta. Postoji, dakle,
potpuno neslaganje izmeu koherencije agenta koju odrava
intelekt, i koherencije impulsa sa agentom. Ponekad se ini da
impulsi postoje samo zbog intelektualne odbojnosti koju poka-
zuje agent u svojim pokuajima da se odri; i ponekad, ova
odbojnost se okree protiv samog intelekta, koji se zazuzvrat
odrie impulsa. Intelekt je tako druga strana svih ostalih im-
puls, druga strana svake koherencije izmeu impulsa i agenta,
i stoga, nekoherencija u odnosu na koherenciju agenta sa
samim sobom. Zato to je druga strana impulsa, on je, kao
o Pjer Klosovski
odbojnost, misao ovog istog impulsa; on je misao, koji u odnosu
na ovaj impuls, konstituie agenta izvan njegove koherencije
sa impulsom kao krajnjim ciljem. Kada god misli ovaj impuls,
agent pretvara svoju odbojnost u impuls misli, i tako sa sva-
kom impulsivnom silom. Ova koherencija agenta sa sobom je
ograniavajua samo zato to odgovara njegovom odranju:
na ovaj nain je intelekt samo sredstvo, utoliko to odrava
identitet u koherenciji, kao krajnji cilj. im je koherenciju mo-
gue uspostaviti izmeu agenta i nekog impulsa kao krajnjeg
cilja, impulsivna i odbojna struktura podriva intelektualni
identitet. Ako agent osea da ga ova koherencija ograniava
u veoj meri nego to je to sluaj sa koherencijom njegovog
intelekta (kao kada intelekt ostaje nemoan, ili suprotno, kada
zamisli sebe u potpunosti kao odbojnost), agent odbacuje ovog
tutora, koji ga samo dri u stanju nemoi i sterilnosti: dok
sa druge strane osea olakanje sa impulsivnim kretanjem
koliko god da je fantastina koherencija koju je naao u
njemu. Ako se osea prijatno oko fantazma koji rezultuje,
elee da ga izrazi, a to moe uiniti samo pomou intelekta:
mora govoriti o njemu kao o ideji, i prinuen je prizna kako
ona moe biti od koristi za neki drugi intelekt. Fantazam, kao
izvor ove lane ideje, koja je lana zato to je prinuena
da pozajmljuje sredstva svoje sopstvene odbojnosti naime,
intelekt samo da bi postao misliv za neki drugi intelekt.
Kako moe koherencija agenta i nekog odreenog impulsa
koja na neki nain vara intelekt, stavlja pod pitanje agenta kao
agenta - biti prenesena kao ideja nekom drugom intelektu?
Ideja znai da je intelekt zamilja rekonstruie je pre
nego to proceni da li je istinita ili lana. Nee li, u trenutku
prenosa, probuditi intelekt kao impuls (prihvatanje) ili kao
odbijanje (negacija) i odmah pokrenuti ono to u drugom
intelektu ini njegovu koherenciju kao agenta? Nee li vratiti
svoju organizaciju nazad na nivo otpora ili ne-otpora?
Fantazam fantazmika koherencija agenta sa odreenim
impulsom jse tako proizvodi u onoj krajnjoj taki gde se ovaj
impuls pretvara u misao (ovog impulsa) u obliku odbojnosti
Biiisxi o NiciovoJ si:io1ici 1
prema varljivoj koherenciji samo da bi se mogao pojaviti na
nivou intelelekta, ne vie kao pretnja za agentovu koherenciju
sa sobom, ve kao sasvim legitimna koherencija. Na ovaj nain,
moe zadrati svoj mislei karakter za drugi intelekt. Ali nita
od fantazma ne ostaje u ideji koja se prenosi, ili je pre bolje
rei, kreira prema nekim potpuno drugim dimenzijama.
Od raspoloenja (impuls i odbijanje) do ideje, od ideje do
njene deklarativne forme, vri se konverzija nemog fantazma u
govor. Fantazam nam nikad ne govori zato je eljen od strane
impulsa. Mi ga interpretiramo u skladu sa ogranienjima
nae okoline, koja su u nama usaena putem svojih znakova,
upotrebom ovih znakova mi nikad ne moemo uspeti da
objasnimo sebi ta to impulsi stvarno ele: ovo je fantazam.
Ali u skladu sa njegovim sopstvenim ogranienjima mi za nae
deklaracije simuliramo ta on znai: to je simulakrum.
Kao posrednik u ovoj konverziji, jezik je pre svega simula-
krum spoljanjeg otpora drugih (utoliko to ih ne moemo
upotrebiti kao proste objekte); kao delimini posrednik izmeu
spoljanjih ogranienja i naeg fantazma, on organizuje za
nas sferu deklaracija unutar koje mislimo da smoslobodni u
odnosu na otpor realnog. Sa druge strane, jezik je simulakrum
uporne jedinstvenosti naeg fantazma. Ako moemo koristiti
jezik, to je zato to, kroz nepokretnost znakova, on takoe
nudi ekvivalent za nau upornu jedinstvenost; i zato to nepo-
kretnost znakova istovremeno simulira otpor institucionalnog
okruenja, mi moemo putem jezika imati ideju koja je za
nas lana ali koju uzimamo za istinu ideja ija je jedina
istina naa odbojnost prema zameni naeg fantazma za neku
institucionalnu ideju.
Ako je fantazam to to svakog od nas ini jedinstvenim
sluajem i kako bi smo ga odbranili od institucionalnog zna-
enja koje mu daje veinska grupa ovaj jedinstveni sluaj se
mora okrenuti simulakrumu kao neemu to je ekvivalentno
njegovom fantazmu isto kao to mora podvaljivati sa razme-
nom izmeu jedinstvenog sluaja i veinske optosti. Ako je ova
razmena prevara, ona je to zato to je eljena da bude takva od
i Pjer Klosovski
strane optosti ali i od strane jedinstvenog sluaja. Jedinstveni
sluaj iezava im oznai ta je on za sebe. U individui se
nalazi samo odreeni primerak vrste koja osigurava njegovu
razumljivost. Ne samo da iezava im formulie fantazam za
sebe jer on ovo uvek mora initi pomou institucionalnih
znakova ve se ne moe ponovo uspostaviti kroz ove znake
a da istovremeno ne iskljui ono to je postalo razumljivo ili
razmenljivo u njemu.
}Kv~J iznov~]

Pjer Klosovski - Fantazam (Izbor)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pjer Klosovski - Fantazam (Izbor)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like