Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Članak u NINu, povodom zatvaranja Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti

Članak u NINu, povodom zatvaranja Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti

Ratings: (0)|Views: 207|Likes:
Published by Alcofribas Nasier

More info:

Published by: Alcofribas Nasier on Jan 08, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/21/2013

pdf

text

original

 
2497, NOVEMBAR 5 1998(nastavak sa prve strane) 
INTERVJU: ZORICA BECANOVIC-NIKOLIC,MIODRAG LOMA I RADOVAN MIRKOVIC
 NOVA UNUTRASNJA EMIGRACIJA Sta se desava sa Katedrom za opstu knjizevnost i teoriju knjizevnostiFiloloskog fakulteta u Beogradu?Pitanje, smatraju nasi sagovornici, treba ovako formulisati: Sta sedesava sa srpskom prosvetom ikulturom? Odgovori koji slede moraju zabrinuti i zaklete optimiste
"Pre doktorata iz struke ovi mladi ljudi su honoris causa doktorirali iz otpora gluposti inasilju. Ako bude ostalo nesto za preuzimanje, Katedru za svetsku knjizevnost preuzecedostojni."Tako govori profesor Vladeta Jankovic, smenjeni sef sada vec nepostojece Katedre zaopstu knjizevnost i teoriju knjizevnosti Filoloskog fakulteta u Beogradu, o sagovornicima NIN-a, mladim asistentima Zorici Becanovic-Nikolic, Miodragu Lomi i RadovanuMirkovicu.Katedra je ukinuta voljom dekana, profesora Radmila Marojevica. Gospodja Becanovic- Nikolic i gospoda Loma i Mirkovic nasli su se medju onim nastavnicima i saradnicimakoji nisu prihvatili poslove u novoj "reorganizovanoj" nastavi. Dekan im je zapretiootkazom. "Ako ostvari pretnju", kaze Djordjije Vukovic (takodje nastavnik naFiloloskom fakultetu), "oterace ljude kojima bi se ponosila svaka velika kultura".I Zorica Becanovic-Nikolic i Miodrag Loma i Radovan Mirkovic imaju po dveuniverzitetske diplome. Sa visokim, najvisim ocenama zavrsili su opstu knjizevnost sateorijom knjizevnosti. Osim toga Zorica Becanovic-Nikolic zavrsila je i anglistiku. Lomai germanistiku. Mirkovic i klasicnu filologiju. Zatim, svi su magistri i doktorandi, svi suobjavili znacajne naucne radove.U redakciji NIN-a sa njima su razgovarali Milo Gligorijevic, Milivoje Glisic i MarijanaMilosavljevic. Prvo pitanje, naravno, ticalo se tih ugovora. Zasto ih nisu potpisali?ZORICA BECANOVIC-NIKOLIC: Prvi razlog za nepotpisivanje ugovora predstavljasam Zakon o univerzitetu koji dekanima daje prava direktora preduzeca, sto je usuprotnosti sa akademskom tradicijom po kojoj je dekan, medju redovnim profesorima jednog fakulteta, zapravo prvi medju jednakima. Zakon dekanu ostavlja mogucnost da
 
smanji uvid zaposlenih na fakultetima u proces izbora i reizbora nastavnika i saradnika, itime omoguci tendencioznu kontrolu i tendenciozan izbor predavaca. Na osnovu Statuta Filoloskog fakulteta vidi se da je Zakon o univerzitetima u Srbiji procitan i primenjen na najrestriktivniji moguci nacin. No, ni to nije srz problema. Dok na drugim fakultetima nije bilo znacajnih reformi i reorganizacija, na Filoloskomfakultetu su brojne katedre, grupe, odseci i lektorati grupisani u pet velikih celina, a nasakatedra postala je deo Katedre za bibliotekarstvo sa opstom knjizevnoscu i teorijomknjizeevnosti
Dakle, prekinuta je tradicija, stavljena tacka na istoriju jedne institucije.
BECANOVIC-NIKOLIC: Katedra koja postoji bezmalo koliko i Univerzitet u Beogradu,i bastini brojna intelektualna postignuca u ovoj kulturi, postala je deo katedre za jednu pomocnu i tehnicku disciplinu! Zatim je najavljena "Komparatistika u osnivanju", sto jenelogicno, jer se mi vec bavimo komparativnim proucavanjem knjizevnosti, a prikljucennam je, bez ikakvog metodoloskog obrazlozenja, i seminar za drustvene nauke. I najzad,ali ne poslednje po znacaju, dekan Marojevic neosnovano i nedokumentovano tvrdi da sena nasem odseku nisu drzali casovi, sto je neistina, i osporava kompetentnost ljudi cije bibliografije i dosadasnji pedagoski rad ubedljivo govore o njihovoj strucnosti.RADOVAN MIRKOVIC: Jos ne znam da li mogu da budem optimista ili moram daostanem pesimista. Izvesnu nadu daje drzanje studenata koji su uputili dva protestna pisma; jedno dekanu Marojevicu, drugo ministru prosvete Todorovicu. Traze da se stvaridovedu u normalno stanje.
 Vi ste se nedavno vratili iz Njujorka, gde su vas - kako smo culi -nagovarali da ostanete. Niste ostalisto bi moglo upucivati na zakljucak da se nadate boljitku srpskih ijugoslovenskih prilika. Zbilja, sta viocekujete posle svega sto se desilo na Univerzitetu? Imate li nade?
MIRKOVIC: Bio sam na jednoj strucnoj konferenciji i vratio se usred one galame, uiscekivanju bombardovanja. To mi se desilo i ranije, 1992. godine, kad sam bio naspecijalizaciji u inostranstvu. Vesti o pocetku rata u Bosni bile su depresivne, prognozemracne, ali ja sam se i tada vratio misleci da nam je preostala neka nada i da je to sto pokazuju na TV ekranima samo koncentrat uzasa. Sada mislim da se stvari veoma brzo,gotovo neuhvatljivim tempom zaostravaju. U svakom pogledu. Ne moramo da idemo u politicke aspekte, mada su neizbezni u posmatranju ovoga sto se desava sa Katedrom zasvetsku knjizevnost.
Koji politicki motiv mogu imati "reformatori"?
MIRKOVIC: Mislim da su pojedinim profesorima pripisali nepostojecu krivicu. Optuzilisu ih da su pomesali politicko opredeljenje i struku.
 Niko od vas troje nije u partijama, a oni koji jesu, pripisuju vam  politicke motive!
 
MIRKOVIC: Ne nuzno nama, ja govorim o Katedri kao celini. Niko od onih profesorakoji su dosli pod udar dekana Marojevica nije svoja politicka opredeljenja uneo nafakultet. Tvrdnja da to jesu ucinili, moze imati samo politicku pozadinu. To studentiuvidjaju, a jasno im je kolika se steta upravo njima nanosi ovakvim razvojem dogadjaja.MIODRAG LOMA: Hteo bih da naglasim: na udaru nismo toliko mi, koliko oninastavnici koji se, izvan fakulteta, kao opozicionari bave politikom. I nasa solidarnost sanjima nije politicka, nego strucna. Nas troje se odista ne bavimo politikom.
 Vama se bavi politika!
LOMA: Sve ovo, na kraju, ipak moramo svesti na pitanja struke. Znamo da jereorganizacija fakulteta izvedena veoma nestrucno, a sta ne znamo? Ne znamo kako sedalje, izlozeni ovakvoj samovolji, mozemo baviti svojim poslom, nastavnim i naucnimradom. Mi smo novoj fakultetskoj upravi, na njen zahtev, dali svoje bibliografije na uvid.Iz njih se jasno vide nase kompetencije za ono cime se bavimo. I upravo to je dovedeno u pitanje ovim nezakonitim postupkom, suspenzijom, nasim udaljavanjem iz nastave. No,nismo jedini udaljeni. Neke od nastavnika sada zamenjuju ljudi koji se nisu direktno bavili onim predmetima koje sada predaju.
Tako se zavrsava dekanova prica o kompetencijama?!
LOMA: Barem za sada, strucni argumenti do njega ne dopiru. On pokusava da nasdiskvalifikuje generalno, kao celinu, kao katedru, bez ikakvih dokaza.BECANOVIC-NIKOLIC: Ono sto treba naglasiti, jeste da su reformama dekana RadmilaMarojevica dosadasnji status i metodoloski koncept Katedre za opstu knjizevnost i teorijuknjizevnosti ozbiljno ugrozeni, a da se time, posredno, ugrozava i cela kultura jednognaroda koja je, nazalost, vec i bez toga u stanju opasnog i zabrinjavajuceg opadanja. Stazapravo znaci proucavati opstu knjizevnost? Ovde se ispituje prepletenost odnosaizmedju pojedinih nacionalnih knjizevnosti, istovremeno se posmatraju pojave u dve ilivise tradicija, kao i pojave koje prelaze okvire nacionalne knjizevnosti, poput petrarkizmai bajronizma, recimo. Takodje treba istaci da se ovde knjizevnost ispituje sa svescu oteorijskim i estetickim znanjima koja su uvek pratila razvoj knjizevne umetnosti. Kulturau celini na ovaj nacin dobija ljude sposobne da komuniciraju sa drugim kulturama i da nanajbolji moguci nacin, strucno i kompetentno, svetu predstave ono sto je u nasojknjizevnosti i kulturi originalno i univerzalno.Strucnjaci za opstu knjizevnost i teoriju knjizevnosti predstavljaju neku vrstu vodica utakvom razabiranju, vodica na putu ka slobodnom misljenju i slobodnom zivljenju,slobodnom razmenjivanju sa drugim kulturama. Bojim se, medjutim, da je to, po svemusudeci, u ovom trenutku, u ovoj zemlji, najblaze receno, potisnuto. Ali to je kratkovidastrategija. Sto se vise budemo izolovali, i sto manje budemo imali ljudi sposobnih zaslobodnu intelektualnu razmenu sa svim kulturama, nezavisno od trenutnih politikanjihovih zemalja, i od toga da li ih neko klasifikuje kao prijatelje ili neprijatelje, bicemosve ugrozeniji. Jer, Gete i Sekspir, po prirodi stvari, predstavljaju prijatelje svakogmisleceg bica, dok Klaus Kinkel i Robin Kuk to ne moraju nuzno i uvek biti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->