Medicinski fakultet Novi Sad Katedra za stomatologiju

Seminarski rad iz predmeta Deija stomatologija

Specifinosti preparacije kaviteta na stalnim zubima

Student: Boris Nini, 2129/08

Osnovne principe preparacije kaviteta dao je G. V. Black 1908. godine a oni glase: 1. otvaranje kaviteta sa preventivnom ekstenzijom 2. forma (oblik) otpora kaviteta 3. forma (oblik) retencije 4. forma olakanja
5. potpuno uklanjanje karijesno promenjenih tkiva

6. obrada rubova kaviteta

7. zavrna obrada (toaleta) kaviteta

I Otvaranje kaviteta sa preventivnom ekstenzijom - pri otvaranju kaviteta i davanju spoljneg obrisa vodi se rauna o preventivnoj ekstenziji ime se onemoguava ponovna pojava karijesa na povrini gde je jednom zbrinut karijes. Obradom se obuhvataju sva karijes predilekciona mesta bez obzira da li su zahvaena karijesom ili ne. II Forma otpora kaviteta - potrebno je da kavitet bude tako ispreparisan da kada se postavi ispun zidovi kaviteta budu dovoljno otporni na pritisak koji se vri na njih u toku funkcije vakanja. III Forma retencije kaviteta - podrazumeva da kavitet bude tako oblikovan da sile koje deluju na ispun u funkciji vakanja nisu u stanju da ga istisnu ili pomere iz kaviteta. Ove sile se razlau u tri pravca: aksijalni, mezio-distalni i vestibulo-oralni. Sile koje deluju aksijalno u pavcu uzdune osovine zuba su pozitivne jer priljubljuju ispun za dno kaviteta. Sa druge strane aksijalne sile koje deluju prema otvoru kaviteta tee da izvuku ispun pa su one negativne. Da bi se speilo njihovo delovanje potrebna je da kavitet ima odreenu dubinu. Iz toga proizilazi da dubina kaviteta zavisi od njegove irine, odnosno da iri kaviteti zavtevaju i veu dubinu. Silama koje deluju u mezio-distalnom i disto-mezijalnom pravcu tee da istisnu ispun u pomenutim pravcima, a njihovom dejstvu suprostavljaju se mezijalni i distalni zid ispuna (kod I klase). Kod ispuna gde ovi zidovi nedostaju kao to je sluaj kod aproksimalnih kaviteta treba traiti reenje u vidu lastinog repa na okluzalnoj povrini (kod II klase) ili na oralnoj povrini (kod III i IV klase). Ovo proirenje kaviteta poznato je kao ekstenzija radi retencije. Dopunski kavitet oblika lastinog repa sastoji se iz suenja (istmusa) i proirenog dela. Protiv sila koje deluju u vestibulo-oralnom smeru retenciju obezbeuju vestibularni i oraln zid. Ukoliko ovi zidovi nisu prisutni neophodno je obezbediti dopunsku retenciju.

IV Forma olakanja - zavisno od lokalizacije karijesa neke karijesne lezije su lake pristupane obradi dok druge nisu. Da bi se kavitet mogao obraditi mora se obezbediti pristup karijesnoj upljini. Pristup omoguava uklanjanje svih karijesnih masa i davanje forme otpora i retencije. Tako se na primer kaviteti III klase otvaraju sa palatinalne strane, a kaviteti II klase okluzalno kako bi se obezbedila forma olakanja. U nekim sluajevima kada se ne eli dodatno rtvovanje zubne supstance, kao to je sluaj sa kavitetima III klase, moe se primeniti postupak separacije zuba. V Bezuslovno uklanjanje svih karijesnih masa - podrazumeva da se uklanja sva podminirana gle (gle koja nije poduprta dentinom) kao i glei ija je boja i transparencija promenjena. Takoe, neophodno je ukloniti i sav karijesno promenjeni dentin. Kao kriterijum za razlikovanje karijesnog od zdravog dentina uzima se konzistencija tkiva a ne boja. To znai da se dentin koji se ne moe ukloniti otrim ekskavatorom smatra zdravim. VI Formiranje rubova kaviteta - prema Black-u, pri obradi rubova kaviteta mora se voditi rauna i o pravcu pruanja glenih prizmi, odnosno rubovi kaviteta treba da budu oblikovani tako da su paralelni sa pravcem glenih prizmi. Tako oblikovanje rubova kaviteta je neophodno poto se glene prizme koje nisu poduprte dentinom odlamaju pod pritiskom i na njihovom mestu stvaraju se defekti (izmeu rubova kaviteta i ispuna). Black je zato preporuio postupak zakoavanja glei na rubovima kaviteta. Meutim ovaj postupak nije uvek neophodan. Ovo zavisi od pravca pruanja prizmi u predelu rubova kaviteta, ali i od osobina materijala koji se koriste kao trajni ispun. VII Zavrna obrada (toaleta) kaviteta - kavitet nakon obrade treba isprati mlakom vodom, a nakon toga se dezinfikuje nekim od dezinficijenasa kao to su 3% vodonik-peroksid ili 0,5% hloramin. Nakon toga kavitet se posui kuglicom sterilne vate ili vazduhom. Suenje kaviteta ne sme da bude preterano da ne bi dolo dehidratacije dentina. U vreme razvoja Blackove klasifikacije, rendgen nije bio u optoj upotrebi, pa je lezija ve bila umereno proirena, pre nego to je otkrivena. Rotirajui brusni instrumenti tek su bili uvedeni i koristili su se zajedno sa runim instrumentima za preparaciju kaviteta. Oekivalo se da izraeni kavitet bude vrlo preciznog oblika sa ravnim dnom, otrim unutranjim uglovima i tano postavljenim zidovima. Preparacija lastinog repa i druga retenciona sredstva temeljili su se na geometrijskim naelima, a retencija zubnog tkiva bila je sekundarnog znaaja. Podminirani delovi glei morali su se odstraniti, jer su se smatrali slabima i podlonim pucanju tokom kondenzacije amalgama i kasnijih okluzijskih sila, a rubove kaviteta je trebalo postaviti u takozvana podruja bez karijesa (imuna mesta). Runi instrumenti bili su obavezni za zavretak preparacije kaviteta kako bi se osiguralo postizanje potrebne preciznosti. Moderni koncept minimalno interventne stomatologija temelji se na odreivanju karijesne aktivnosti pacijenta uz vrlo rano otkrivanje lezije. Zatim se zapoinju preventive i terapijske mere, a hirurko leenje obavlja se samo u sluaju povrinskog kaviteta. S obzirom na

mogunost remineralizacije i dostupnost adhezivnih materijala za ispun, treba ouvati to vie prirodnog zubnog tkiva u svrhu minimalnog daljneg oteenja zuba. To je logino s obzirom da nijedan materijal za ispun nije ekvivalent glei i dentina u estetici ili funkciji, pa pri odstranjivanju vie zubnog tkiva, preostali deo zuba postaje slabiji. Geometrijska naela vie se ne primenjuju i upotreba runih instrumenata svedena je na minimum. Prvobitno rotacioni brusni instrumenti sada su dostigli vrlo sofisticirani nivo preciznosti upotrebom svrdala izraenih od mekog elika, tungsten karbidnih svrdala ili dijamantskih razliite veliine zrnaca. Poslednjih godina razvijene su druge metode odstranjivanja zubnog tkiva, kao to su laseri i vazduna abrazija. Minimalna preparacija karijesne lezije na okluzalnoj povrini: Indikacije za primenu ove tehnike su minimalne karijesne lezije na okluzalnim povrinama molara i premolara mlene i stalne denticije. Veliina restauracije ne sme biti vea od razmaka izmeu kvrica jer se u sluaju ekstenzivnijeg kaviteta ivice ispuna nalaze u zonama izloenim mastikatornom pritisku. Na okluzalnoj povrini mogu postojati viestruke preparacije, ali je bitno da nisu sjedinjene. Klasifikacija: 1. Tip A minimalna preparacija jamica i fisura je ograniena na gle i vri se okruglim svrdlom prenika 0,5 ili 0,6 mm. 2. Tip B preparacija je kod poetne, male i ograniene lezije u dentinu, a vri se okruglim svrdlom prenika 0,8 ili 1,0 mm 3. Tip C vea lezija u dentinu koja se preparie svrdlom prenika 1,0 mm ili veim a zahtev apostavljanje podloge preko dentina.

Materijali koji se mogu upotrebljavati u restauraciji karijuesnog defekta i zalivanju fisura su kompoziti, glas-jonomer cementi i kompomeri.

Tehnika preparacije: 1. ienje okluzalne povrine profilaktikom pastom bez fluora 2. Lokalna anestezija prema potrebi 3. Obezbeivanje suvog radnog polja 4. Uklanjanje karijesnog tkiva bez zakoavanja ivica kaviteta.

5. Nagrizanje kiselonim 20 30 sekundi a potom ispiranje voda-vazduh sprejom 10 20 sekundi i suenje jos 5-10 sekundi 6. Zatita pulpe podlogom ako je karijes duboko u dentinu 7. a) Kod preparacija tipa A gde je karijes ogranicen na gledj primenjujemo zalivanje fisura preko cele okluzalne povrine b) Kod preparacija tipa B i C kavitet se rastaurira odreenim materijalom a zatim se aplikuje materijal za zalivanje fisura preko restauracije i okolne, intaktne glei. 8. Kontrola zalivene povrine zuba sondom. 9. Provera okluzije artikulacijonim papirom i poliranje gumicama 10. Lokalna aplikacija koncentrovanih preparata fluora i zakazivanje kontrolnog pregleda Minimalna preparacija karijesne lezije na aproksimalnoj povrini Tehnike:
1. Tunel preparacija indikovana je u sluajevima kada se karijesna lezija nalazi na vie

od 2,5 mm udaljenosti od marginalnog brida, a leziji se pristupa iz pravca okluzalne povrine., na taj nain se uva zdrava zubna struktura i kontaktna taka a i smanjena je mogunost oteenja aproksimalne povrine susednog zuba. Najei uzroci neuspeha tunel preparacije su fraktura marginalnog brida i sekundarni karijes. 2. Slot ili mini box preparacija indikovana je u sluajevima kada se karijesna lezija nalazi blie marginalnom bridu pa joj se pristupa direktno iz okluzalnog pravca uklanjanjem samog marginalnog brida. Okluzalna fisura nije ukljuena osim ako nije karijesna. 3. Direktan pristup karijesnoj leziji je mogu ako se istovremeno na susednom zubu nalazi velika karijesna lezija koja se restaurira, ovako se uva marginalni brid i zdrava zubna struktura.

Alternativne metode preparacije karijesne lezije

1. Mehaniko uklanjanje nerotirajuim instrumentima (runim ekskavatorima, vazdunom abrazijom, vazdunim poliranjem, ultrazvunim instrumentima i sonoabrazijom (kombinacija ultrazvuk abrazija)

2. Hemo mehaniko uklanjanje karijesa (aplikuje se rastvor na inficirani, destruirani karijesni dentin koji se razmekava i olakava uklanjanje runim instrumentom) 3. Foto ablacije (laseri) Osnivni principi preparacije kaviteta na stalnim zubima kod dece ne razlikuje se od principa koji vae za zbrinjavanje zuba u odraslih ali uz odreene specifinosti rada sa decom. Na prvom mestu je neophodno napraviti taan plan terapije i redosled sanacije stalnih zuba. Posebno kod dece sa mnogo karijesnih lezija. Najvanije pravilo kod sanacije karijesnih lezija kod dece je tednja zubnog tkiva. Plan terapije kod dece sa meovitom denticijom trebalo bi da ide sledeim redosledom: 1. Primeniti sve preventivne mere u skladu sa uzrastom deteta i iskljuiti karijes rizike 2. Primeniti sve profilaktike mere (ukljanjanje naslaga, zalivanje fisura i lokalna aplikacija fluora) 3. Saniranje karjesnih lezija i leenja zuba prvo na stalnim zubima a zatim na mlenim (kod mlenih prednost imaju drugi molari i onjaci) 4. Ekstrakcija zuba

Sledei ove principe dete se, izmeu ostalog, prilagodi ambijentu ordinacije, stekne poverenje i pripremi se za saradnju. Izuzeci se mogu uraditi u hitnim sluajevima i drugim specifinim okolnostima, ali se to pre treba vratiti navedenim optim principima i sve ih u potpunosti sprovesti.

Literatura:

1. Dragan Beloica (2006): Deija stomatologija praktikum, Beograd, Univerzitet u Beogradu stomatoloki fakultet. 2. Serbian dental j, 2005: Minimalno interventna stomatologija - preparacija kaviteta 3. Bolesti zuba klinika (skripta)