ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI

(Sl. glasnik RS, br. 72/2009)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivanja lan 1
Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata. Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuju poslovi odbrane smatraju vojnim objektima.

2. Pojmovi lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata; 2) energetska svojstva objekta jesu stvarno potroena ili ocenjena koliina energije koja zadovoljava razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem objekta (to ukljuuje grejanje, pripremu tople vode, hlaenje, ventilaciju i osvetljenje); 3) graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski elementi, kao i drugi proizvodi ili poluproizvodi koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte; 4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom; 5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena, od kojih je jedna preovlaujua; 6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih povrina za koje se utvruje opti interes, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);

7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom; 8) urbana obnova jeste skup planskih i drugih mera kojima se menja namena objekta, obnavlja, rekonstruie i rehabilituje degradirani ili naputeni deo naseljenog mesta, u skladu sa principima odrivog razvoja; 9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrina predvienih za druge javne i ostale namene; 10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno graenje osnovnog gabarita objekta; 11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog Republikog zavoda za statistiku; 12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama); 13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima; 14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrine izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele; 15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za prostorno planiranje; 16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika, sa urbanim elementima, na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom; 18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine; 19) graevinsko podruje jeste podruje odreeno planskim dokumentom, a predstavlja izgraeni i ureeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja planiran za zatitu, ureenje ili izgradnju objekata; 20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju; 21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola;

22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu sa svim potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.); 23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nastrenice), kao i objekti koji su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.); 24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.); 25) posebna vrsta objekata za koje se ne izdaje graevinska dozvola jesu objekti protivgradne odbrane; tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima, nosai antena sa antenama osim parabolinih antena radio-stanica svih namena iji prenik nije vei od 2,5 m (izuzev antenskih sistema zemaljskih satelitskih stanica), kontejneri za smetaj telekomunikacione opreme i ureaja, tipski ormani za unutranju i spoljanju montau za smetaj telekomunikacione opreme, mikrorovovi za optike i druge kablove i sl.; pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata podzemni 10 kV ili 20 kV vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistibutivne mree od transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta prikljuka na objektu kupca (1 kV); prikljuci na izgraenu distributivnu gasnu mreu; tipski toplovodni prikljuci; ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat; ograde; 26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod i sl., koji moe biti nadzemni ili podzemni, za iju izgradnju je predvieno utvrivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom; 27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave; 28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: graenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova; obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i druge radove kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata, saniranje terena i obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora; 29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta;

30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta; 31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; 32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj funkcionalnih jedinica; utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine; menja reim voda; utie na zatitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zatiene okoline; 33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom (nadziivanje) i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku celinu; 34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri promena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine; 35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline, osim konzervatorskih i restauratorskih radova; 36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije; 37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom; 38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta; 39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta; 40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3. Naela za ureenje i korienje prostora lan 3

Ureenje i korienje prostora zasniva se na naelima: odrivog razvoja; podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja; usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske i energetske efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotne sredine i graditeljskog naslea, prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; realizacije razvojnih prioriteta i obezbeenja uslova za racionalno korienje neobnovljivih prirodnih resursa i obnovljivih izvora energije; spreavanja i zatite od prirodnih i tehniko-tehnolokih nesrea; planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje i izgradnju objekata od posebnog znaaja za odbranu zemlje; uea javnosti; saradnje izmeu dravnih organa, autonomih teritorijalnih zajednica, jedinica lokalnih samouprava, privrednih drutava, ustanova, nevladinih organizacija, graana i drugih uesnika u prostornom razvoju; usaglaenosti sa evropskim standardima i normativima u oblasti planiranja i ureenja prostora u cilju stvaranja uslova za transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanje Republike Srbije u procese evropskih integracija. Ureenje prostora zasniva se na horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji. Horizontalna koordinacija podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana. Vertikalna koordinacija podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou. Naela sadre i instrumente za implementaciju.

4. Unapreenje energetske efikasnosti Energetska svojstva objekta lan 4

Objekat koji se u smislu posebnog propisa smatra objektom visokogradnje (u daljem tekstu: objekti visokogradnje), u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan, izgraen, korien i odravan na nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva. Propisana energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima objekta koji izdaje ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata. Sertifikat o energetskim svojstvima objekta ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva. Na reenje iz stava 4. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor. Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na objekte visokogradnje koje posebnim propisom odredi ministar nadlean za poslove graevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama lan 5

Objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju se projektovati i graditi tako da osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad. Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

6. Graevinski proizvodi lan 6

Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima.

7. Sertifikati stranih drava lan 7

Za postavljanje tipskih ureaja, opreme i instalacija, koji se smatraju objektima u smislu ovog zakona, priznaje se overeni prevod na srpski jezik sertifikata izdatih od meunarodnih sertifikacionih tela ili sertifikati neke od zemalja Evropske unije, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta.

8. Registar investitora lan 8

Registar investitora predstavlja javnu evidenciju o svim raspoloivim podacima o fizikom ili pravnom licu kao investitoru i dostupan je u seditu jedinice lokalne samouprave, kao i u elektronskom obliku putem interneta. Registar investitora vode jedinice lokalne samouprave.

9. Uslovi zatite ivotne sredine lan 9

Svi planski dokumenti sadre obavezne mere zatite ivotne sredine propisane procenom uticaja na ivotnu sredinu, odnosno utvrene mere zatite od strane nadlenog organa, u skladu sa posebnim zakonima.

II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE

1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja lan 10
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su: 1) planski dokumenti; 2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova; 3) urbanistiko-tehniki dokumenti.

1.1. Planski dokumenti lan 11

Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi. Prostorni planovi su: 1) Prostorni plan Republike Srbije; 2) Regionalni prostorni plan; 3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; 4) Prostorni plan podruja posebne namene. Urbanistiki planovi su: 1) Generalni urbanistiki plan; 2) Plan generalne regulacije; 3) Plan detaljne regulacije.

1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12
Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su: 1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije; 2) program implementacije regionalnog prostornog plana; 3) program implementacije prostornog plana podruja posebne namene.

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti lan 13

Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su: 1) urbanistiki projekat; 2) projekat preparcelacije i parcelacije; 3) projekat ispravke granica susednih parcela.

2. Prostorni planovi 2.1. Prostorni plan Republike Srbije lan 14

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici. Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju. Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina. Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

lan 15
Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);

3) ciljeve i principe prostornog razvoja; 4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva; 6) mree naselja i javnih slubi; 7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju; 8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede; 9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 10) mere zatite ivotne sredine; 11) mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje; 12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea; 13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovi nieg reda; 14) mere za sprovoenje prostornog plana; 15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

lan 16
Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja. Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu odravanja javnog uvida i dr. Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

2.2. Regionalni prostorni plan lan 17

Regionalni prostorni plan se izrauje kao regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 2 i oblasni prostorni plan prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 3.

Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama. Jedna od polaznih osnova za izradu prostornih planova na nivou 2 i 3 i dokumenata njihovog sprovoenja jesu i razvojni dokumenti regionalnog razvoja.

lan 18
Regionalni prostorni plan sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja; 4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja; 5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih slubi; 7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta; 8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; 9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od znaaja za Republiku Srbiju; 10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje; 12) mere zatite ivotne sredine; 13) mere za podsticanje regionalnog razvoja; 14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona; 15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja, odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja; 16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave lan 19

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

lan 20
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja; 4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana; 5) pravila ureenja i graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 6) ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 7) ciljeve i principe i koncepciju prostornog razvoja jedinice lokalne samouprave; 8) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 9) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribuciju stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih slubi; 10) koncepciju i propozicije prostornog razvoja ekonomije, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; 11) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema, komunalne infrastrukture i povezivanje sa regionalnom infrastrukturnom mreom; 12) regionalne i prekogranine aspekte i funkcionalne veze; 13) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 14) odnos gradskih i seoskih naselja; 15) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave;

16) mere i instrumente za ostvarivanje prostornog plana jedinice lokalne samouprave i prioritetnih planskih reenja i projekata; 17) mere za sprovoenje prostornog plana jedinice lokalne samouprave. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana. Za administrativno podruje grada Beograda, van obuhvata generalnog plana, odnosno generalnog urbanistikog plana po ovom zakonu, donose se prostorni planovi za delove administrativnog podruja grada Beograda sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene lan 21

Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruje koje zbog prirodnih, kulturno-istorijskih ili ambijentalnih vrednosti, eksploatacije mineralnih sirovina, iskorienja turistikih potencijala i iskorienja hidropotencijala ili izgradnje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, zahteva poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora i koje je kao takvo odreeno Prostornim planom Republike Srbije.

lan 22
Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja; 4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana; 5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene; 6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene; 7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme; 9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; 10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama;

11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 13) mere zatite ivotne sredine; 14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnih planskih reenja; 15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

3. Urbanistiki planovi 3.1. Generalni urbanistiki plan lan 23

Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja. Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, koje ima preko 30.000 stanovnika.

lan 24
Generalni urbanistiki plan sadri naroito: 1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) granice obuhvata planova generalne regulacije za celo graevinsko podruje; 3) generalnu namenu povrina koje su preteno planirane u graevinskom podruju, na nivou urbanistikih zona; 4) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu.

3.2. Plan generalne regulacije lan 25

Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.

Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.

lan 26
Plan generalne regulacije sadri naroito: 1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama; 4) regulacione linije ulica, povrina javne namene i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi za zone za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije; 5) nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene (nivelacioni plan) za zone za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije; 6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) vertikalnu regulaciju; 8) pravila ureenja i pravila graenja po zonama i celinama; 9) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije; 10) lokacije za koje se radi urbanistiki projekat; 11) rokove za izradu plana detaljne regulacije sa obavezno propisanom zabranom gradnje novih objekata i rekonstrukcije postojeih objekata (izgradnja objekata ili izvoenje radova kojima se menja stanje u prostoru), do usvajanja plana; 12) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 13) inenjersko-geoloke uslove; 14) mere energetske efikasnosti izgradnje; 15) grafiki deo.

3.3. Plan detaljne regulacije lan 27

Plan detaljne regulacije se donosi za neizgraene delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte, izgradnju objekata ili naseljenih mesta u graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, kao i u zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara.

lan 28
Plan detaljne regulacije sadri naroito: 1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) namenu zemljita; 4) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi; 5) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan); 6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama; 8) ekonomsku analizu i procenu ulaganja iz javnog sektora; 9) lokacije za koje je predviena izrada urbanistikog projekta; 10) grafiki deo. Za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike regulacije vodotokova blie se razrauju naroito i granice parcela javnih ili komunalnih povrina sa koordinatama i regulacija i nivelacija za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike regulacije vodotokova. Za zone urbane obnove, revitalizacije i rehabilitacije, planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata lan 29

Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanistikih planova su: 1) pravila ureenja; 2) pravila graenja;

3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja lan 30

Pravila ureenja, zavisno od vrste planskog dokumenta, sadre naroito: 1) celine i zone odreene planskim dokumentom; 2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobraajne i druge infrastrukture; 3) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi; 4) strateku procenu uticaja planskog dokumenta na ivotnu sredinu; 5) opte i posebne uslove i mere zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite od poara, elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea i ratnih dejstava; 6) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti.

4.2. Pravila graenja lan 31

Pravila graenja sadre naroito: 1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u pojedinanim zonama; 2) uslove za formiranje graevinske parcele; 3) poloaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele; 4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i izgraenosti graevinske parcele; 5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata; 6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata meusobno i objekata od granica parcela; 7) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli; 8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

4.3. Grafiki deo plana lan 32

Grafikim delom prostornog plana prikazuju se: namena prostora; mrea naselja, funkcija, javnih slubi i infrastrukturnih sistema; prirodni resursi, zatita ivotne sredine i prirodnih i kulturnih dobara. Grafikim delom urbanistikog plana prikazuju se: planirana namena; regulacija i nivelacija; infrastrukturni sistemi; zatita ivotne sredine i prirodnih i kulturnih dobara. Grafiki deo plana izrauje se na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu. Grafiki deo plana, osim plana detaljne regulacije moe se izraivati i na aurnim georeferenciranim ortofoto podlogama.

5. Usklaenost planskih dokumenata lan 33

Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Urbanistiki planovi moraju biti u skladu sa prostornim planovima. Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i generalni urbanistiki plan pribavlja se prethodna saglasnost pre upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana. Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave i generalne urbanistike planove na teritoriji autonomne pokrajine, pribavlja se prethodna saglasnost pre upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, nadlenog organa autonomne pokrajine, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana. Na plan detaljne regulacije koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja posebne namene koji se donosi za nacionalni park ili zatieno prirodno dobro, pribavlja se saglasnost na taj plan pre objavljivanja, ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenost sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana.

Ako ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ne odlui po zahtevu za davanje saglasnosti na plan generalne regulacije u roku od 30 dana, smatrae se da je saglasnost data. U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje prethodne saglasnosti, odnosno saglasnosti na planske dokumente iz st. 4, 5. i 6. ovog lana, nalae nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog koncepta, odnosno nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana.

6. Obavezna sadrina planskih dokumenata lan 34

Planski dokumenti sadre tekstualni i grafiki deo i obavezne priloge, a izrauju se u analognom i digitalnom obliku.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata lan 35

Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade. Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine. Regionalni prostorni plan donosi se za podruje prostornih jedinica nivoa 2 i 3 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica. Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 2 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja. Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine. Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda. Regionalni prostorni plan - oblasni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 3 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja. Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 3 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica, za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada planskih dokumenata lan 36

Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata. Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.

9. Odgovorni planer lan 37

Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

10. Odgovorni urbanista lan 38

Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata lan 39

Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

12. Ustupanje podloga lan 40

U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ, odnosno organizacija ustupaju postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade. Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata lan 41

Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u toku vaenja dokumenta u seditu donosioca, osim priloga koji se odnose na posebne mere, uslove i zahteve za prilagoavanje potrebama odbrane zemlje, kao i podacima o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje.

14. Objavljivanje planskih dokumenata lan 42

Po donoenju, svi planski dokumenti se objavljuju u slubenim glasilima Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zavisno od vrste dokumenta, a objavljuju se i u elektronskom obliku i dostupni su putem interneta.

15. Centralni registar planskih dokumenata lan 43

Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar). Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma preko Republikog geodetskog zavoda, u okviru Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Rok za uspostavljanje Registra je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta.

lan 44
Planski dokumenti se dostavljaju Republikom geodetskom zavodu u roku od 15 dana od dana objavljivanja planskog dokumenta u slubenom glasilu.

lan 45
Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru. Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata 16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata lan 46
Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove. Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito: 1) naziv dokumenta; 2) cilj donoenja; 3) granice planskog podruja; 4) sadrinu plana; 5) rok izrade; 6) nain finansiranja; 7) obavezu izrade ili nepristupanje izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu; 8) mesto odravanja javnog uvida. Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.

Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade. Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata lan 47

Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu. Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih dokumenata. Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.

16.3. Koncept planskog dokumenta lan 48

Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi koncepta plana. Za potrebe izrade koncepta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, kao i o drugim podacima neophodnim za izradu plana. Koncept plana sadri: ocenu postojeeg stanja, koncepciju i propozicije razvoja, zatite i ureenja prostora, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta. Koncept plana za potrebe izrade urbanistikog plana sadri naroito: 1) predvieno graevinsko podruje sa predlogom odreivanja povrina javne namene; 2) podelu na urbanistike celine i zone prema urbanistikim pokazateljima i drugim karakteristikama; 3) planirane trase, koridore, regulaciju povrina javne namene i mreu javne komunalne infrastrukture.

Koncept plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima. Koncept plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata lan 49

Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli. Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja. Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene, programa implementacije prostornog plana podruja posebne namene, regionalnog prostornog plana i programa implementacije regionalnog prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja. Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana - oblasnog prostornog plana u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 3 za podruja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove. O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi. Izvetaj iz stava 6. ovog lana je sastavni deo obrazloenja planskog dokumenta.

16.5. Javni uvid lan 50

Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se Republika agencija za prostorno planiranje, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog planiranja.

O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi. Izvetaj iz stava 2. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 2. ovog lana.

lan 51
U sluaju da nakon javnog uvida nacrta planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt ili koncept planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja odluke.

16.6. Komisija za planove lan 52

Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija). Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom. Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva. Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine, s tim to isto lice ne moe biti imenovano vie od dva puta. Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se aktom o obrazovanju Komisije. Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika lica.

17. Informacija o lokaciji lan 53

Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta. Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV. Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadleni za izdavanje lokacijske dozvole u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.

18. Lokacijska dozvola lan 54

Lokacijska dozvola se izdaje reenjem, za objekte za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, a sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike dokumentacije, u skladu sa vaeim planskim dokumentom. Lokacijskom dozvolom moe se predvideti i fazna izgradnja. Lokacijsku dozvolu za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno autonomna pokrajina. Lokacijsku dozvolu za objekte koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona, izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se: 1) kopija plana parcele; 2) izvod iz katastra podzemnih instalacija; 3) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona. Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri i podatke o objektu koji e se graditi, a naroito o: planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnike karakteristike i sl. Kao dokaz iz stava 5. taka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne objekte, podnosi se akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra. Ako organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta propisana dokumentacija, obavestie o tome podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.

Ako planski dokument ne sadri sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da po zahtevu nadlenog organa postupe u roku od 30 dana. Pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira se graevinska parcela, u skladu sa ovim zakonom, osim u sluajevima predvienim lanom 69. st. 1, 3, 5. i 6. i ovog zakona.

lan 55
Lokacijska dozvola sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu glavnog projekta, a naroito: 1) podatke o investitoru; 2) broju i povrini katastarske parcele; 3) pravila graenja; 4) uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 5) podatke o postojeim objektima koje je potrebno ukloniti; 6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonima.

lan 56
Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po slubenoj dunosti, izda lokacijsku dozvolu. Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje jedinica lokalne samouprave moe se izjaviti alba u roku od osam dana. Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine moe se tubom pokrenuti upravni spor. Po albi na reenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove urbanizma. Autonomnoj pokrajini se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetog za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. Organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole vodi slubenu evidenciju o izdatim lokacijskim dozvolama, a spisak izdatih lokacijskih dozvola se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je i putem interneta.

Reenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od dana dana pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje graevinske dozvole.

lan 57
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije. Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana detaljne regulacije. Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, lokacijska dozvola se izdaje na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova Program implementacije lan 58

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina. Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije. Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina. Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana. Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje prostornog plana posebne namene za razdoblje od pet godina. Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene donosi Vlada, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu prostornog plana podruja posebne namene. Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosi godinje izvetaje o sprovoenju Programa.

Izmene i dopune programa iz st. 1, 3. i 5. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove prostornog planiranja.

lan 59
Program iz lana 58. st. 1, 3. i 5. ovog zakona sadri naroito: 1) prioritetne projekte za ostvarivanje prostornog ureenja; 2) dinamiku za ureenje pojedinih prostornih celina i prioritetnih projekata; 3) iznose i izvore sredstva za finansiranje projekata; 4) rok izvrenja projekata; 5) odgovornost za izvrenje projekata; 6) kriterijume za praenje promena stanja u prostoru.

20. Urbanistiko-tehniki dokumenti 20.1. Urbanistiki projekat lan 60

Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom podruja posebne namene, za potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.

lan 61
Urbanistiki projekat se izrauje za formiranu graevinsku parcelu na overenom katastarsko-topografskom planu i sadri: 1) uslove izgradnje na graevinskoj parceli, sa svim posebnim uslovima; 2) idejna reenja i skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikljucima na spoljnu mreu; 3) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta; 4) idejna urbanistika i arhitektonska reenja objekata i pejzanog ureenja.

lan 62

Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije. Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom licencom.

lan 63
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i ovim zakonom. Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta, u trajanju od sedam dana. Po isteku roka iz stava 2. ovog lana, nadleni organ je duan da u roku od tri dana dostavi komisiji za planove urbanistiki projekat sa svim primedbama i sugestijama sa javne prezentacije. Komisija za planove duna je da u roku od 30 dana izvri proveru usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izvetaj sa miljenjem dostavi nadlenom organu. Ako nadleni organ utvrdi da urbanistiki projekat nije uraen u skladu sa planskim dokumentom i ovim zakonom, obavestie o tome podnosioca zahteva. Na obavetenje iz stava 5. ovog lana moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana.

lan 64
Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanja urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije lan 65

Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije. Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta parcelacije.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma, u roku od 10 dana. Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa vaeim planskim dokumentom, obavestie o tome podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

lan 66
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju. Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog obeleavanja. Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.

lan 67
Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, uz zahtev za provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma i reenje kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju. Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarskih parcela.

Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama. Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu zahteva.

20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela lan 68

Na predlog vlasnika, odnosno zakupca postojee katastarske parcele i uz saglasnost vlasnika susedne katastraske parcele, vri se ispravka granica susednih parcela, u cilju formiranja graevinske/ih parcele/a, kao i odreivanja granice povrine javne namene, pod uslovom da je takva promena u skladu sa vaeim urbanistikim planom. Trokove ispravke granica susednih parcela snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele kojoj se pripaja graevinsko zemljite. Organ nadlean za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele, izdaje uslove za ispravku granica susednih parcela. Uz zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj parceli i kopije plana parcela. Uslovi za ispravku granica susednih parcela se izdaju u skladu sa vaeim uslovima iz urbanistikog plana, u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva. Prilikom utvrivanja uslova za ispravku granica parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela koja se pridodaje susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od susedne parcele. Ako nadleni organ utvrdi da nema uslova za ispravku granica susedne katastarske parcele, duan je da u roku od osam dana obavesti podnosioca zahteva. Vlasnik, odnosno zakupac iz stava 1. ovog lana moe izjaviti prigovor u roku od pet dana optinskom, odnosno gradskom veu jedinice lokalne samouprave. Po dobijanju uslova za ispravku granica od nadlenog organa, vlasnik, odnosno zakupac podnosi zahtev organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra za provoenje. Uz zahtev za provoenje ispravke granice susedne parcele nadlenom organu za poslove dravnog premera i katastra, podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat ispravke granica susedne parcele, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u odgovarajui

registar. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Uz zahtev se dostavlja i projekat geodetskog obeleavanja. Po dobijanju zahteva, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarske parcele. Primerak reenja dostavlja se i organu koji je izdao uslove za ispravku granice. Na reenje iz stava 11. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Pravnosnano reenje, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost. Reenje iz stava 11. ovog lana je osnov za davanje graevinskog zemljita u zakup, u skladu sa lanom 96. stav 9. taka 3) ovog zakona.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele lan 69

Za graenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih i telekomunikacionih objekata ili ureaja, moe se formirati graevinska parcela manje povrine od povrine predviene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. U sluaju iz stava 1. ovog lana, kao reen pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o pravu slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra. Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kV i 20/04 kV ne primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz stava 1. ovog lana, moe se priznati i ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima. Za izgradnju nadzemnih linijskih infrastrukturnih objekata, vetroelektrana snage 10 i vie MW i objekata malih hidroelektrana, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni objekti. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju prava slubenosti zakljueni sa vlasnicima katastarskih parcela. Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju

kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja lokacijske, odnosno graevinske dozvole sluio ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom. Ukoliko se podzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, graevinska parcela se formira samo za ulazna i izlazna mesta. Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne predstavlja povrinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta. Za izgradnju malih hidroelektrana koje se grade na katastaraskim parcelama koje se granie sa parcelama koje su u vodnom ili umskom zemljitu, graevinska parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni objekat, dok se za polaganje instalacija preko vodnog ili umskog zemljita kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima priznaje ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa javnim preduzeem, odnosno drugom organizacijom koje gazduje vodnim, odnosno umskim zemljitem, u skladu sa posebnim zakonom. Vetroelektrane i male hidroelektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima lan 70

Zemljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta u povrini koja je odreena kao minimalna za formiranje novih parcela za tu zonu, po vaeem planskom dokumentu, za taj objekat. Po zahtevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinskopravne poslove, donosi reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranju graevinske parcele. Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranju graevinske parcele donosi se u sluaju da: 1) postojea katastarska parcela, na kojoj je objekat izgraen, predstavlja samo zemljite ispod objekta; 2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadleni organ utvrdio da postoji mogunost legalizacije, odnosno doneto reenje o legalizaciji u skladu sa ranije vaeim zakonom; 3) je u postupku konverzije prava korienja potrebno utvrditi zemljite za redovnu upotrebu postojeeg objekta, kada je vlasnik objekta fiziko ili pravno lice, a nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat izgraen jedinica

lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, odnosno drugo pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija. Uz zahtev za donoenje reenja o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu postojeeg objekta i formiranju graevinske parcele, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadleni organ utvrdio mogunost legalizacije, odnosno reenje o legalizaciji i kopiju plana parcele. Reenje iz stava 2. ovog lana sadri sve potrebne elemente za formiranje graevinske parcele, u skladu sa vaeim planskim dokumentom, koje nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja ministarstvu nadlenom za poslove finansija. Pravnosnano reenje iz stava 3. ovog lana je osnov za provoenje promene u katastarskom operatu organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra.

III REPUBLIKA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE

lan 71
Republika agencija za prostorno planiranje (u daljem tekstu: Agencija) osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji je samostalna organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u cilju obezbeenja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje politike planiranja i ureenja prostora u Republici Srbiji. Agencija za svoj rad odgovara Vladi.

1. Pravni status lan 72

Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i nadlenostima utvrenim ovim zakonom i statutom Agencije. Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama. Agencija ima svoj raun.

2. Sedite i teritorijalna organizacija lan 73

Sedite Agencije je u Beogradu. Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a moe ih imati i u drugim mestima, u skladu sa statutom.

3. Opti akti lan 74

Agencija donosi opte akte. Osnovni opti akt koji donosi Agencija je statut, koji donosi Upravni odbor Agencije, uz miljenje izvrnog organa autonomne pokrajine i uz saglasnost Vlade. Statut sadri odredbe o: 1) delatnosti Agencije; 2) nainu obavljanja poslova; 3) unutranjoj i teritorijalnoj organizaciji; 4) organima i njihovoj nadlenosti; 5) zastupanju; 6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i 7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

4. Nadlenost lan 75
Agencija je nadlena da: 1) priprema, koordinira i prati izradu Prostornog plana Republike Srbije i programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije; 2) priprema, koordinira i prati izradu regionalnog prostornog plana i programa implementacije; 3) priprema, koordinira i prati izradu prostornog plana podruja posebne namene i programa implementacije; 4) priprema odluku o izradi svih planskih dokumenata koje predlae nadleno ministarstvo; 5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja; 6) prua strunu pomo u izradi planova;

7) uspostavlja jedinstveni sistem pokazatelja za prostorno planiranje u skladu sa sistemom ESPON; 8) vodi registar prostornih planova za teritoriju Republike Srbije; 9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade dokumenata prostornog planiranja; 10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

5. Organi Agencije lan 76

Organi Agencije su upravni odbor i direktor.

6. Upravni odbor lan 77

Upravni odbor: 1) donosi Statut; 2) usvaja godinji program rada/plan poslovanja; 3) usvaja zavrni raun; 4) utvruje naknade za lanove upravnog odbora i direktora; 5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Statutom Agencije blie se utvruje nadlenost, rad i primanja za lanove upravnog odbora i direktora, kao i druga pitanja vezana za rad upravnog odbora.

7. Direktor lan 78
Direktor: 1) zastupa Agenciju; 2) organizuje rad i rukovodi Agencijom; 3) predlae akte koje usvaja upravni odbor; 4) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;

5) izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje; 6) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje imovinom Agencije; 7) vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom. Saglasnost na akt kojim se utvruje visina plate i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.

8. Struni poslovi lan 79

Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, Agencija moe angaovati druga pravna ili fizika lica, u skladu sa zakonom.

9. Finansiranje lan 80
Sredstva za rad Agencije obezbeuju se iz: 1) budeta Republike Srbije; 2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti; 3) donacija, priloga i sponzorstva pravnih i fizikih lica; 4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

10. Nadzor nad radom Agencije lan 81

Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja. Agencija podnosi Vladi izvetaj o radu, preko ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u skladu sa odredbama posebnog zakona.

IV GRAEVINSKO ZEMLJITE
1. Pojam graevinskog zemljita lan 82
Graevinsko zemljite jeste zemljite odreeno zakonom i planskim dokumentom kao graevinsko, koje je predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata, kao i

zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom i zemljite koje slui za redovnu upotrebu tih objekata. Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na nain kojim se obezbeuje njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.

lan 83
Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine. Graevinsko zemljite je u prometu. Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim i drugim zakonom.

2. Vrste graevinskog zemljita lan 84

Graevinsko zemljite moe biti: 1) gradsko graevinsko zemljite; 2) graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita.

2.1. Gradsko graevinsko zemljite lan 85

Gradsko graevinsko zemljite jeste zemljite u graevinskom podruju naseljenog mesta koje je kao takvo odreeno planskim dokumentom, koji se donosi za optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom. Planskim dokumentom kojim se odreuje gradsko graevinsko zemljite ne menja se oblik svojine na zemljitu koje se odreuje kao gradsko graevinsko zemljite.

2.2. Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita lan 86

Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita jeste zemljite u graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, koje je kao takvo odreeno planskim dokumentom koji se donosi za optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom. Planskim dokumentom kojim se odreuje graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita ne menja se oblik svojine na tom zemljitu.

2.3. Promena namene poljoprivrednog zemljita lan 87

Kad se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog zemljita u graevinsko zemljite, organ nadlean za donoenje plana je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljita u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti o obavezi plaanja naknade za promenu namene. Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadlenom za poslove poljoprivrede i nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donoenja reenja. Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena duan je da plati naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljita pre izdavanja lokacijske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite.

2.4. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite lan 88

Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno. Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti u skladu sa zakonom, namenjeni za trajnu upotrebu. Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome su izgraeni objekti suprotno zakonu i zemljite na kome su izgraeni samo objekti privremenog karaktera.

2.5. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite lan 89

Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno. Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je komunalno opremljeno za graenje, u skladu sa vaeim planskim dokumentom (izgraen pristupni put, elektromrea, obezbeeno snabdevanje vodom i obezbeeni drugi posebni uslovi).

3. Ureivanje graevinskog zemljita lan 90

Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje. Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih i drugih podloga, izradu planske i tehnike dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, ruenje objekata, saniranje terena i druge radove. Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena ratnim dejstvima, vri se i provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa zakonom. Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i ureenje povrina javne namene. Ureivanje graevinskog zemljita vri se prema srednjoronim i godinjim programima ureivanja, koje donosi jedinica lokalne samouprave.

lan 91
Radi obezeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita, Republika Srbija, autonomna pokrajina, optina, grad, odnosno grad Beograd, moe da osnuje privredno drutvo, javno preduzee, odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa zakonom, odnosno statutom. Obezbeivanje uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita obuhvata pripremu srednjoronih i godinjih programa ureivanja graevinskog zemljita, ureivanje graevinskog zemljita, staranje o zatiti, racionalnom i odrivom korienju graevinskog zemljita, kao i obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom i drugim propisima.

4. Naknada za ureivanje graevinskog zemljita lan 92

Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se naknada. Jedinica lokalne samouprave ureuje graevinsko zemljite i stara se o njegovom racionalnom korienju prema nameni zemljita predvienoj planskim dokumentom, u skladu sa zakonom. Sredstva dobijena od naknade za ureivanje graevinskog zemljita koriste za ureivanje graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita i izgradnju i odravanje objekata komunalne infrastrukture.

lan 93
Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.

Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se na osnovu sledeih kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godinjih programa za ureivanje graevinskog zemljita, urbanistike zone, namene i povrine objekta. Namena graevinskog zemljite moe biti: stanovanje, komercijalna delatnost, proizvodna delatnost i ostale namene. Jedinica lokalne samouprave propisuje merila za obraun visine naknade za ureivanje graevinskog zemljita na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog lana. Investitor i jedinica lokalne samouprave, odnosno privredno drutvo, javno preduzee ili druga organizacija iz lana 91. ovog zakona, zakljuuju ugovor kojim se ureuju meusobni odnosi u pogledu ureivanja graevinskog zemljita, utvruje visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita, dinamika plaanja, obim, struktura i rokovi za izvoenje radova na ureivanju zemljita, kao i postupak i uslovi izmene ugovora (promena namene, povrine objekta i dr.).

lan 94
Neizgraeno graevinsko zemljite koje nije opremljeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne regulacije, moe se komunalno opremiti i sredstvima fizikih i pravnih lica. Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno privrednom drutvu, javnom preduzeu odnosno drugoj organizaciji iz lana 91. ovog zakona predlog o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture. Ako organ, odnosno organizacija iz stava 2. ovog lana utvrdi da je predmetna zona, odnosno lokacija u obuhvatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne regulacije i da je podnosilac vlasnik graevinskog zemljita sainie uslove o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture, koji naroito sadri: podatke o lokaciji, odnosno zoni, podatke iz urbanistikog plana i tehnike uslove za izgradnju komunalne infrastrukture, podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita, granice lokacije koja se oprema sa popisom katastarskih parcela, rok izgradnje, obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora za pribavljanje lokacijske, graevinske i upotrebne dozvole, kao i obavezu da obezbedi i finansira struni nadzor u toku izvoenja radova, obavezu vlasnika zemljita za finansiranje izrade tehnike dokumentacije, strune kontrole tehnike dokumentacije, izvoenja radova, obavezu vlasnika graevinskog zemljita da izvri izbor izvoaa radova, obavezu predaje izgraenih objekata komunalne infrastrukture i dugih objekata javne namene u svojinu jedinici lokalne samouprave, stvarne trokove izgradnje komunalne infrastrukture, kao i visinu umanjenja naknade za ureivanje graevinskog zemljita za investitora objekta koji e biti graen na toj lokaciji, odnosno zoni. Za objekte koji e se graditi na lokaciji, odnosno zoni koja se komunalno oprema sredstvima vlasnika, naknada za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za stvarne trokove komunalnog opremanja, a najvie do 60% od visine naknade utvrene prema merilima za obraun za tu lokaciju, odnosno zonu.

Ako vlasnik graevinskog zemljita prihvati uslove iz stava 3. ovog lana, nadleni organ predlog o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture sa predlogom ugovora dostavlja skuptini jedinice lokalne samouprave na odluivanje. Odluka skuptine jedinice lokalne samouprave o prihvatanju predloga o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture sredstvima vlasnika graevinskog zemljita sadri i ovlaenje organu jedinice lokalne samouprave, privrednom drutvu, javnom preduzeu, odnosno drugoj organizaciji iz lana 91. ovog zakona za zakljuivanje ugovora kojim se blie ureuju odnosi nastali povodom prihvatanja predloga o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture sredstvima vlasnika. Nadleni organ, odnosno pravno lice iz stava 6. ovog lana, koje je odlukom skuptine optine dobilo ovlaenje za zakljuenje ugovora sa vlasnikom graevinskog zemljita kojim se ureuju odnosi vezani za finansiranje izgradnje komunalne infrastrukture, zakljuuje ugovor u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 6. ovog lana.

5. Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita lan 95

Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstava ostvarenih od: 1) naknade za ureivanje graevinskog zemljita; 2) zakupnine za graevinsko zemljite; 3) otuenja graevinskog zemljita; 4) konverzije prava korienja, odnosno prava zakupa u skladu sa ovim zakonom; 5) drugih izvora u skladu sa zakonom.

6. Otuenje i davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini lan 96

Otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini radi izgradnje sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po trinim uslovima, u skladu sa zakonom. Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine. Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaje lokacijska dozvola. Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava 1. ovog lana, ne moe biti krai od 30 dana od dana javnog oglaavanja.

Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje ili daje u zakup licu koje ponudi najveu cenu ili najvii iznos zakupnine za to zemljite, koja se naknadno ne moe umanjivati. Izuzetno od odredbe stava 5. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite po ceni odnosno zakupnini koja je manja od trine cene odnosno zakupnine ili otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade. Blie uslove i nain za otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita iz stava 6. ovog lana propisuje Vlada. Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini, moe se unositi kao osnivaki ulog u privredna drutva i javna preduzea, u skladu sa zakonom kojim se ureuje javna svojina. Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u sluaju: 1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini; 2) pribavljanja graevinske dozvole, vlasniku bespravno sagraenog objekta, koji je zahtev podneo u rokovima propisanim ovim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predvienim ovim zakonom; 3) ispravke granica susednih katastarskih parcela; 4) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 102. ovog zakona; 5) otuenja ili davanja u zakup iz stava 6. ovog lana; 6) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koje je bilo predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji.

lan 97
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se otuiti ili dati u zakup u skladu sa ovim zakonom. Graevinsko zemljite u javnoj svojini se daje u zakup kao neizgraeno i ureeno. Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup i kao neizgraeno zemljite koje nije ureeno, ako uesnik u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda javnim oglasom, prihvati propisane uslove za ureivanje zemljita sadrane u javnom oglasu i ugovorom preuzme obavezu da o svom troku izvri komunalno opremanje graevinskog zemljita.

O otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadleni organ donosi reenje o otuenju graevinskog zemljita ili reenje o davanju graevinskog zemljita u zakup, koje se dostavlja svim uesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda. Uesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, koji smatra da mu je u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja ponuda povreeno pravo, moe da pokrene upravni spor protiv reenja iz stava 4. ovog lana, u roku od 30 dana od dana dostavljanja tog reenja. Reenje o otuenju ili o davanju u zakup graevinskog zemljita iz stava 4. ovog lana dostavlja se i nadlenom javnom pravobranilatvu, odnosno drugom organu koje zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu, odnosno Republiku Srbiju. Organ iz stava 6. ovog lana ima pravo da, ako smatra da je reenje doneto suprotno odredbama ovog zakona i posebnim uslovima za ureenje zemljita sadranim u javnom oglasu, podnese tubu nadlenom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja. Po pravnosnanosti reenja iz stava 4. ovog lana zakljuuje se ugovor izmeu jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine, odnosno Republike Srbije, odnosno privrednog drutva, javnog preduzea ili druge organizacije iz lana 91. ovog zakona i lica kome se zemljite otuuje ili daje u zakup, u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti reenja o otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita. Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito: podatke o katastarskoj parceli, nameni i veliini budueg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja naknade za ureenje zemljita, posebne uslove za ureenje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite, roku u kome zemljite mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveze, nain reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ugovora. Kada je ugovorom o zakupu predvieno plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain usklaivanja visine zakupa sa porastom cena na malo u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima nadlene organizacije za poslove voenja statistike.

7. Izmena ugovora o zakupu lan 98

Ako se promeni vlasnik objekta koji je izgraen na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa zakonom, zakupodavac e, na zahtev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu, tako to e na mesto dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta. Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stie pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je sudski overen sa potvrdom poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske uprave o oslobaanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnano reenje o nasleivanju.

Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o zakupu, koji po potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

lan 99
Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, ponitie se pravnosnano reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz njegovog poseda, ako je zemljite izuzeto do 13. maja 2003. godine, a korisnik gradskog graevinskog zemljita isto nije priveo nameni do 13. maja 2004. godine. Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Po pravnosnanosti reenja iz stava 3. ovog lana, nadleni organ u posebnom postupku utvruje visinu novanog iznosa koji je raniji sopstvenik duan da vrati na ime primljene naknade za izuzeto pravo korienja. Ako se u postupku iz stava 5. ovog zakona ne postigne sporazum o visini naknade, nadleni organ je duan da spise predmeta za utvrivanje naknade bez odlaganja prosledi nadlenom sudu.

8. Konverzija prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade lan 100
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez naknade. Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa, bez naknade. Upis prava javne svojine vri se na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Zahtev za upis prava iz st. 1. i 2. ovog lana u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima podnosi nadleni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zahtev za upis prava iz stava 4. ovog lana za graevinsko zemljite koje koristi ministarstvo nadleno za poslove odbrane moe se podneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ako zahtev za upis prava javne svojine ne bude podnet u roku iz st. 4. i 5. ovog lana nadleni organ izvrie po slubenoj dunosti upis prava javne svojine na nepokretnostima na kojima je na dan stupanja na snagu ovog zakona upisano pravo korienja na izgraenom ili neizgraenom graevinskom zemljitu u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

lan 101
Licima koja su upisana kao nosioci prava korienja na izgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, bez naknade. Vlasnicima posebnih fizikih delova u stambenim zgradama sa vie stanova, poslovnim i poslovno-stambenim zgradama izgraenim na graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, srazmerno povrini posebnih fizikih delova iji su vlasnici, bez naknade. Vlasnicima objekata ili vlasnicima posebnih fizikih delova objekta, izgraenim na graevinskom zemljitu za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi izgradnje na rok od preko 50 godina, utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, odnosno pravo svojine na graevinskom zemljitu srazmerno povrini posebnih fizikih delova iji su vlasnici, bez naknade. Lica koja su ostvarila pravo zakupa na ostalom graevinskom neizgraenom zemljitu u dravnoj svojini, u skladu sa odredbama ranije vaeeg zakona, a po zavretku izgradnje objekta prodali treim licima posebne fizike delove objekta, ostaju obveznici plaanja zakupnine po vaeem ugovoru o zakupu. Odredba stava 2. ovog lana, ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu. Upis prava svojine u korist lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, vri organ nadlean za poslove voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Lica uz stava 1. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta i nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, a lica iz stava 2. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici na posebnim fizikim delovima zgrade.

Lica iz stava 3. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta, odnosno vlasnici na posebnim fizikim delovima objekta.

lan 102
Ako vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta iz lana 101. st. 1. i 2. ovog zakona, nije upisan kao nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je objekat izgraen, ve je kao nosilac prava korienja na zemljitu upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili neko pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, pre sticanja prava svojine utvruje se zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa lanom 70. ovog zakona. Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da povrina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojeeg objekta stie pravo svojine na tom graevinskom zemljitu, bez naknade. Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik zemljita moe, ako se od preostalog zemljita ne moe formirati posebna graevinska parcela, taj preostali deo zemljita dati u zakup vlasniku objekta u skladu sa lanom 96. stav 9. taka 4) ovog zakona ili otuiti vlasniku objekta po trinoj ceni, neposrednom pogodbom. Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, a od preostalog dela zemljita se moe formirati posebna graevinska parcela, vlasnik preostalog dela zemljita raspolae tim zemljitem u skladu sa ovim zakonom. Po pravnosnanosti reenja kojim se utvruje zemljite za redovnu upotrebu objekta, odnosno okonanom postupku iz st. 3. i 4. ovog lana vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stie pravo na upis svojine na graevinskom zemljitu, odnosno zakupa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Konverzija prava korienja u pravo svojine uz naknadu lan 103

Na graevinskom zemljitu u dravnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava korienja bila ili jesu privredna drutva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici, pravo korienja moe se konvertovati u pravo svojine, uz naknadu trine vrednosti tog graevinskog zemljita u momentu konverzije prava, umanjenu za trokove pribavljanja prava korienja na tom graevinskom zemljitu. Konverzija prava korienja iz stava 1. ovog lana ostvaruje se na pojedinanim katastarskim parcelama.

Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno graevinsko zemljite. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Nosilac prava korienja iz stava 1. ovog lana moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa namenom zemljita utvrenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene delatnosti, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita.

lan 104
Pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, koje je steeno radi izgradnje, u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo ureeno graevinsko zemljite do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadlenog organa moe se konvertovati u pravo svojine uz naknadu trine vrednosti tog zemljita u momentu konverzije prava, umanjene za iznos stvarnih trokova pribavljanja prava korienja, sa obraunatom revalorizacijom do momenta uplate po ovom osnovu. Prilikom utvrivanja stvarnih trokova pribavljanja nepokretnosti ne obraunava se plaena naknada za ureivanje graevinskog zemljita. Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno graevinsko zemljite. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Ako se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne konvertuje pravo korienja u pravo svojine, nadleni organ po slubenoj dunosti utvruje prestanak prava korienja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvruje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.

lan 105
Lica iji je poloaj odreen zakonom kojim se ureuje sport, kao i udruenja graana, kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci prava korienja, osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, moe se izvriti konverzija prava korienja u pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog lica, u skladu sa ovim zakonom.

lan 106

Drutvena preduzea kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci prava korienja, osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, moe se izvriti konverzija prava korienja u pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog preduzea, u skladu sa ovim zakonom.

lan 107
Novana sredstva ostvarena po osnovu konverzije prava korienja u pravo svojine po ovom zakonu uplauju se u iznosu od 50% u poseban fond za restituciju i u iznosu od 50% u budet jedinice lokalne samouprave. Sredstva koja se uplauju u budet jedinice lokalne samouprave koriste se u skladu sa lanom 92. stav 3. ovog zakona. Sredstva koja se uplauju u fond za restituciju ne mogu se koristiti do donoenja zakona kojim se ureuje restitucija. Fond za restituciju osniva se kao budetski fond, u skladu sa zakonom.

lan 108
Vlada blie propisuje kriterijume i postupak za utvrivanje visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja po ovom zakonu imaju pravo na konverziju uz naknadu.

Prestanak prava korienja lan 109

Lica kojima je, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dato na korienje graevinsko zemljite u dravnoj svojini radi izgradnje, a koja to pravo korienja nisu upisala u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja. Postupak za utvrivanje prestanka prava korienja pokree po slubenoj dunosti javno pravobranilatvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. Reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja donosi organ nadlean za imovinsko-pravne poslove jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Pravnosnano reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja objavljuje se u slubenom glasilu nadlene jedinice lokalne samouprave i predstavlja osnov za promenu upisa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

V IZGRADNJA OBJEKATA
lan 110
Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom.

1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije 1.1. Prethodni radovi lan 111

Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. ovog zakona, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti. Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta moe izdati lokacijska dozvola, ne izrauje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

lan 112
Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i izradu analiza i projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju inenjerskogeoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta.

1.2. Prethodna studija opravdanosti lan 113

Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog zakona.

1.3. Studija opravdanosti

lan 114
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.

Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti lan 115

Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu strunog kadra.

lan 116
Tehnika dokumentacija za graenje i rekonstrukciju objekta izrauje se kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta.

1.4. Generalni projekat lan 117

Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji objekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture; moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; inenjerskogeolokimgeotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.

1.5. Idejni projekat lan 118

Idejni projekat sadri situaciono reenje i podatke o: mikrolokaciji objekta; funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; tehniko-tehnolokim i eksploatacionim karakteristikama objekta; inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proraunom stabilnosti i sigurnosti objekta; reenju temeljenja objekta; tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima graenja objekta; merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu; idejnom reenju infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta, odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova. Situaciono reenje, zavisno od vrste objekta, sadri:

1) duine pojedinih strana graevinske parcele; 2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije; 3) regulacione i graevinske linije sa prikazom postojeih i planiranih objekata sa spoljnim merama, spratnost planiranog objekta sa prikazom zavrne etae ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni; 4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

1.6. Glavni projekat lan 119

Glavni projekat izrauje se za potrebe graenja objekta i pribavljanja graevinske dozvole. Glavni projekat sadri naroito: 1) situaciono reenje; 2) detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta; 3) geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta; 7) reenje temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje; 9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina; 10) uslove zatite objekta i susednih objekata; 11) tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta; 12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovarajui tehnoloki proces; 13) trokove izgradnje i odravanja objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.

Glavni projekat obavezno sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole, kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke. Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u lokacijskoj dozvoli.

1.6.1. Posebne vrste glavnih projekata lan 120

Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju stambenih i pomonih objekata porodinog domainstva ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi 400 m2, odnosno ekonomskih objekata na selu do 600 m2, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, sadri naroito: 1) projektni zadatak; 2) tehniki opis radova; 3) predmer i predraun radova; 4) situaciono reenje; 5) osnovu temelja, osnovu tipske i svih atipinih etaa i osnovu krova ili krovne terase u razmeri 1:100; 6) karakteristine podune i poprene preseke objekta u razmeri 1:100; 7) potrebne izglede objekta, detalje i sl.; 8) dokaz konstruktivne nosivosti i stabilnosti objekta; 9) blok emu instalacija sa proraunatim kapacitetima i ucrtanim mestima prikljuaka na javnu infrastrukturu.

lan 121
Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju objekata visokogradnje, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadri: 1) projektni zadatak; 2) tehniki opis radova; 3) predmer i predraun radova; 4) eme stolarije i bravarije i specifikaciju opreme;

5) proraun iz oblasti graevinske fizike (proraun termike i zvune zatite); 6) situaciono reenje; 7) sinhron plan - prikljuci vodova instalacija; 8) osnovu temelja, osnove svih etaa u razmeri 1:50; 9) karakteristine podune i poprene preseke kroz objekat u razmeri 1:50; 10) potrebne izglede objekta u razmeri 1:50; 11) arhitektonske detalje svih bitnih pozicija; 12) tehniki izvetaj o konstrukciji objekta, sa uslovima za projektovanje i izvoenje; 13) proraun konstrukcije sa specifikacijom materijala; 14) grafiku dokumentaciju o konstrukciji objekta; 15) glavni projekat elektrinih instalacija; 16) glavni projekat mainskih instalacija; 17) glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije. Glavni projekat iz stava 1. ovog lana zavisno od vrste i namene objekta sadri i projekat zatite od poara, odnosno projekat lifta i eskalatora. Sadrina glavnog projekta iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na glavni projekat iz lana 120. ovog zakona.

lan 122
Glavni projekat za graenje objekata nisokogradnje, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadri: 1) projektni zadatak; 2) tehniki opis radova; 3) predmer i predraun radova; 4) sinhron plan; 5) situaciono reenje; 6) podune i poprene profile;

7) proraun konstrukcija.

1.7. Izvoaki projekat lan 123

Izvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako glavni projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.

1.8. Projekat izvedenog objekta lan 124

Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta. Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja graevinska dozvola. Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta. Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za potrebe legalizacije objekata. U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje vri struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

1.9. Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola lan 125
Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se u skladu sa ovim zakonom ne izdaje reenje o graevinskoj dozvoli naroito sadri: situaciono reenje; crtee koji odreuju objekat u prostoru (osnove, karakteristine preseke, izglede); namenu objekta; tehniki opis i planiranu investicionu vrednost objekta.

2. Izrada tehnike dokumentacije lan 126

Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije. Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje privredno drutvo,

odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata. Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u izradi, odnosno u vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene. Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje reenjem ministar nadlean za poslove graevinarstva. Reenje iz stava 4. ovog lana je konano danom dostavljanja. Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o ispunjenosti uslova (licence), ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava propisane uslove iz stava 2. ovog lana, kao i u sluaju ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih podataka. Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana snosi podnosilac zahteva za utvrivanje uslova. Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva. Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i strano lice pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim u ovom zakonu. Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je na meunarodnom konkursu stekao pravo na izvoenje konkursnog rada u Republici Srbiji i ako je lan inenjerske komore zemlje iji je dravljanin. Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora Srbije.

lan 127
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u privrednom drutvu, drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje tehnika dokumentacija. U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa moe da izrauje tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku dokumentaciju za preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.

2.1. Odgovorni projektant lan 128

Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje. Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske komore. Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta. Odgovorni projektant potpisuje tehniku dokumentaciju.

3. Tehnika kontrola lan 129

Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli. Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor. Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor. Tehnika kontrola glavnog projekta obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa svim uslovima i pravilima sadranim u lokacijskoj dozvoli, zakonom i drugim propisima, tehnikim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije; usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajuih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte. Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije. Trokove tehnike kontrole snosi investitor.

O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u preduzeu koje je izvrilo tehniku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se potvruje na samom projektu. Glavni projekat izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom se proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta. Glavni projekat iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik.

4. uvanje tehnike dokumentacije lan 130

Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno primerak tehnike dokumentacije za izgradnju tog objekta. Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran primerak tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u toku graenja i svim detaljima za izvoenje radova.

5. Revizija projekata lan 131

Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz lana 133. ovog zakona podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija). Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove graevinarstva.

lan 132
Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite ivotne sredine; seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata; tehnikotehnolokih karakteristika objekta; tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja za graenje objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta.

Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 60 dana, od dana podnoenja zahteva. Trokove revizije projekta snosi investitor. Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

VI GRAEVINSKA DOZVOLA
1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole lan 133
Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to: 1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehniko osmatranje; 2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih materija za naunoistraivake svrhe; 3) objekata za preradu nafte i gasa, meunarodnih i magistralnih produktovoda, gasovoda i naftovoda za transport, gasovoda nazivnog radnog natpritiska preko 16 bara, ukoliko prelaze najmanje dve optine, skladita nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona, magistralnih i regionalnih toplodalekovoda, objekata za proizvodnju biodizela; 4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu koe i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalinih mineralnih sirovina, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena, u skladu sa kapacitetima definisanim u Uredbi o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu; 5) stadiona za 10.000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona 50 i vie metara, objekata visine 50 i vie metara, silosa kapaciteta preko 10.000 m3, objekata kazneno-popravnih ustanova; 6) hidroelektrane i hidroelektrane sa pripadajuom branom snage 10 i vie MW, termoelektrane snage 10 i vie MW i termoelektrane-toplane elektrine snage 10 i vie MW i dalekovoda i trafostanica napona 110 i vie kV;

7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode za pie kapaciteta preko 40 l/s i postrojenja za preiavanje otpadnih voda u naseljima preko 15.000 stanovnika ili kapaciteta 40 l/s; 8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina veih od 300 ha; 9) kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i njihovoj zatienoj okolini sa jasno odreenim granicama katastarskih parcela, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom; 10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima, kapaciteta vie od 70 t dnevno; 11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili fizikim, fizikohemijskim, hemijskim postupcima, kao i centralna skladita i/ili deponije za odlaganje opasnog otpada; 12) aerodroma; 13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina; 14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na ove puteve i graninih prelaza; 15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa; 16) telekomunikacionih objekata, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji su meunarodnog i magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie optina; 17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima; 18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema; 19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za podruje nastanjeno sa preko 200.000 stanovnika; 20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom.

2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole lan 134

Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata odreenih u lanu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona.

3. Zahtev za izdavanje graevinske dozvole lan 135

Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se: 1) lokacijska dozvola; 2) glavni projekat u tri primerka sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na graevinskom zemljitu; 4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita; 5) dokaz o uplati administrativne takse. Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz u smislu stava 1. taka 3. ovog lana slui konano reenje o eksproprijaciji i dokaz da je krajnji korisnik eksproprijacije obezbedio novana sredstva u visini trine vrednosti nepokretnosti, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra. Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se radovi izvode na pripajanju ili pretvaranju zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u stambenim zgradama, odnosno nadziivanju stambene zgrade, prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom. Za izgradnju energetskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se i energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom. Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva proverava da li zahtev sadri propisane dokaze i da li je glavni projekat uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli. Ako nadleni organ utvrdi da glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora o uoenom nedostatku u roku osam dana od dana prijema zahteva i naloiti mu da, u roku od 30 dana, uskladi glavni projekat sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli. Ako investitor u propisanom roku ne dostavi glavni projekat koji je usklaen sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.

Nadleni organ je duan da, kad utvrdi da dostavljeni glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, o tome obavesti Inenjersku komoru Srbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti. Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, podnosi se i izvetaj revizione komisije.

4. Sadrina graevinske dozvole lan 136

Graevinska dozvola sadri, naroito, podatke o: 1) investitoru; 2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, spratnosti, ukupnoj povrini i predraunskoj vrednosti objekta; 3) katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat; 4) postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja; 5) roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja; 6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje. Ako je pre poetka graenja objekta potrebno ukloniti postojei objekat ili njegov deo, uklanjanje se nalae graevinskom dozvolom. Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od osam dana podnoenja urednog zahteva. Sastavni deo reenja je glavni projekat. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja. Na reenje iz stava 3. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.

lan 137
Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehniku i funkcionalnu celinu. Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana. Pripremni radovi za objekte iz lana 133. ovog zakona kao i za objekte bruto razvijene graevinske povrine preko 800 m2, mogu se izvoditi i na osnovu posebne graevinske dozvole.

Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole iz stava 3. ovog lana, prilae se reenje o lokacijskoj dozvoli i glavni projekat za izvoenje pripremnih radova. Reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja uredne dokumentacije. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je reenje izdalo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor.

5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli lan 138

Nadleni organ dostavlja po jedan primerak reenja o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je reenje donelo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kopija reenja se dostavlja jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji se gradi objekat.

6. Odluivanje po albi lan 139

Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva. Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenje o graevinskoj dozvoli donetoj za graenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine i pretvaranje zajednikih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, na teritoriji grada Beograda.

7. Rok vaenja graevinske dozvole lan 140

Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola.

8. Izmena reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene investitora lan 141

Ako se u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova promeni investitor, novi investitor je duan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao graevinsku dozvolu zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljitu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji. Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu koje je u privatnoj svojini, investitor uz zahtev za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima dostavlja ugovor o kupovini graevinskog zemljita i objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na graevinskom zemljitu i objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu. Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a nosilac izdate graevinske dozvole je zakupac na tom zemljitu, kao dokaz uz zahtev za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor sa jedinicom lokalne samouprave, odnosno preduzeem iz lana 91. ovog zakona o izmeni ugovora o zakupu, a kao dokaz iz stava 2. ovog lana investitor prilae izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na svoje ime u teretnom listu. Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje zajednikih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa skuptinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom. Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata graevinska dozvola o rekonstrukciji. Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o nasleivanju, kao i reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca. Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se podneti dok traje graenje objekta.

Reenje o izmeni reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja urednog zahteva i sadri podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno. Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na glavnom projektu upie i peatom organa overi nastalu promenu. Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj inspekciji. Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac reenja Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, tubom se moe pokrenuti upravni spor.

9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku graenja lan 142
Ako u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu i glavni projekat, investitor je duan da podnese zahtev za izmenu graevinske dozvole. Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od poloaja, dimenzija, namena i oblika objekta utvrenih u graevinskoj dozvoli i glavnom projektu. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi glavni projekat sa nastalim izmenama u toku graenja. Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa vaeim planskim dokumentom, donee reenje o izmeni graevinske dozvole u roku od 15 dana od dana prijema uredne dokumentacije.

10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene graevinske dozvole lan 143
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez prethodno pribavljene graevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u sluaju havarije na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti. U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadlean za poslove graevinske inspekcije o nastaloj havariji.

Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje, odnosno izvoenje radova. Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog lana u propisanom roku, duan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, a koji ne moe biti dui od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola lan 144
Jednostavni objekti koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat (vrtna senila do 15 m2 osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrenice osnove do 10 m2, deja igralita, dvorini kamini povrine do 1,5 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima irine 2,5 - 3 m, solarni kolektori i sl.), koji se izvode tako da ne ometaju izgled zgrada, susedne objekte i peake staze, stone jame do 20 m2 osnove; grobnice i spomenici na groblju; peake staze, ploe za obavetavanje do 6 m2 i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima (prema odluci javnih preduzea koji upravljaju tim prirodnim dobrom); telekomunikaciona sredstva koja se postavljaju ili instaliraju na telekomunikacionim kablovima i mreama, antenskim stubovima i nosaima (izuzev antenskih sistema zemaljskih satelitskih stanica i parabolinih antena radio stanica svih namena iji je prenik vei od 2,5 m) i na postojeim zgradama, putevima, prostorijama, telekomunikacionoj infrastrukturi i kontejnerima, tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima, kontejneri za smetaj telekomunikacione opreme i ureaja, tipski ormani za unutranju i spoljanju montau za smetaj telekomunikacione opreme i sl.; stubii katodne zatite za eline cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda, ne smatraju se objektima ili pomonim objektima u smislu ovog zakona i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona.

lan 145
Graenje objekata iz lana 2. stav 1. ta. 24) i 25) ovog zakona, izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptacija, sanacija i promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radova, odnosno promena namene objekta, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole. Uz zahtev za izdavanje reenja iz stava 1. ovog lana podnosi se: 1) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona; 2) idejni projekat, odnosno glavni projekat za radove na sanaciji i adaptaciji objekta;

3) informacija o lokaciji za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV; 4) dokaz o ureenju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita za izgradnju tipskih trafo stanica 10/04 kV i 20/04 kV (osim stubnih trafo stanica), garaa, ostava i drugih slinih objekata, kao i za promenu namene objekta bez izvoenja radova. Za radove iz stava 1. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja i objektima za koje se pre obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili adaptacije, moraju izdati konzervatorski uslovi, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite kulturnih dobara, na idejni odnosno glavni projekat. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja o odobrenju izvoenja radova na graenju, odnosno izvoenju radova na graenju objekata iz lana 2. taka 24) ovog zakona kao i za adaptaciju i sanaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat. Nadleni organ odbacie zakljukom zahtev kao nepotpun, ako investitor ni u naknadno ostavljenom roku od tri dana ne izvri dopunu zahteva dostavljanjem propisanih dokaza. Protiv ovog zakljuka moe se izjaviti alba u roku od tri dana od dana dostavljanja. Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je izvoenje radova, odnosno promena namene objekta iz stava 1. ovog lana u suprotnosti sa planskim dokumentom ili je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva. Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova u roku od osam dana od dana podnoenja urednog zahteva. Na reenja iz st. 6. i 7. moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenja radova na ugradnji unutranjih instalacija za gas, energetskim i telekomunikacionim objektima iz lana 2. taka 25) ovog zakona, moe se izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, po zahtevu investitora. Pravnosnano reenje iz stava 7. ovog lana kojim se odobrava izgradnja garaa, trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, promena namene objekta, odnosno dela objekta bez izvoenja graevinskih radova, predstavlja osnov za upis u odgovarajuu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za objekat, odnosno izvoenje radova izdata upotrebna dozvola, osnov za upis u odgovarajuu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima jesu pravnosnano reenje iz stava 7. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli.

lan 146

Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera na povrinama javne namene (kiosci, letnje i zimske bate, tezge i drugi pokretni mobilijar), spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene, balon hala sportske namene, nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu i ploveih postrojenja na vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.

12. Privremena graevinska dozvola lan 147

Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona; samostojeih, ankerisanih meteorolokih anamometarskih stubova visine do 60 metara, prenika do 300 m sa prateom mernom opremom; privremene saobraajnice, kao i za izvoenje istranih radova na lokaciji, u cilju utvrivanja posebnih uslova za izradu glavnog projekta i za izmetanje postojeih instalacija. Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju se odredbe l. 121, 135. i 136. ovog zakona. Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi za tano odreeni period u kome se objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne moe biti dui od tri godine od dana donoenja privremene graevinske dozvole. U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ koji je doneo privremenu graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje. alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.

VII GRAENJE
1. Prijava radova lan 148
Investitor je duan da organu koji je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom graevinskom inspektoru prijavi poetak graenja objekta, osam dana pre poetka izvoenja radova. Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja radova. Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova. Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza i podataka iz stava 3. ovog lana, dostavlja se i akt ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u posed

nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom. Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave iz stava 1. ovog lana.

2. Priprema za graenje lan 149

Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje.

3. Izvoa radova lan 150

Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova (u daljem tekstu: izvoa radova. Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog zakona moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate. Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova. Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje. Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za utvrivanje uslova. Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

4. Odgovorni izvoa radova lan 151

Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova.

Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog lana odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova. Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa strunim rezultatima na graenju objekata. Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta. Graenjem objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK ija ukupna povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto povrine, objekata manje sloenih graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranjih gasnih instalacija, kao i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom. Graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva, kao i izvoenjem pojedinih graevinskih zanatskih i instalacijskih radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe da rukovodi lice sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajue struke, odnosno smera ili srednjom kolskom spremom odgovarajue struke i poloenim strunim ispitom.

5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova lan 152

Izvoa radova je duan da: 1) pre poetka radova potpie glavni projekat; 2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu; 3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom. Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu, kao i optinskoj upravi na ijoj se teritoriji gradi objekat, izjavu o zavretku izrade temelja. Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova. Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog lana, vri kontrolu usaglaenosti izgraenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgraenih temelja u odnosu na glavni projekat, odmah e obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se zapoeti radovi obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvrene tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje klizita, pojava podzemnih voda i sl.). Odgovorni izvoa radova duan je da: 1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti tehnikim normativima i standardu kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme; 2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja; 3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i saobraajnica); 4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme; 5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije; 6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja; 7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova; 8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

6. Struni nadzor lan 153

Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata graevinska dozvola. Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli, odnosno prema tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu koliina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova i reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova. Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova. U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.

VIII UPOTREBNA DOZVOLA

1. Tehniki pregled objekta lan 154
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom. Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih graevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji se moe izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvrenje tehnikog pregleda objekta. Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora, ako se po zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedenih radova. Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

1.1. Komisija za tehniki pregled objekta

lan 155
Tehniki pregled objekata za koje je graevinsku dozvolu donelo Ministarstvo, vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdao nadleni organ autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje taj organ ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne samouprave, vri komisija koju obrazuje organ nadlean za poslove graevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.

lan 156
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata. U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina. U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su uestvovala u izradi tehnike dokumentacije i studije uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja odobrenja za izgradnju u organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju. Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole i glavnog projekta.

1.2. Probni rad lan 157

Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za zatitu od poara ili druga

ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog pregleda moe da predloi nadlenom organu da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. Reenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme trajanja probnog rada koje ne moe biti due od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadlenom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice lice kome je povereno vrenje tehnikog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izvetaj dostavlja organu nadlenom za izdavanje upotrebne dozvole.

2. Izdavanje upotrebne dozvole lan 158

Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije za tehniki pregled kojim je utvreno da je objekat podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehnikotehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje tog dela objekta doneta posebna graevinska dozvola. Upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu. Pre izdavanja upotrebne dozvole nadleni organ proverava da li je investitor izvrio sve uplate. Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom. Organ iz stava 2. ovog lana odbie reenjem zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ako investitor nije uklonio objekte izgraene u okviru pripremnih radova. Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.

3. Odravanje objekta

lan 159
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na investicionom i tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.

lan 160
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne moe biti prikljuen na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA

1. Struni ispit lan 161
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim zakonom, polae se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva. Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.

2. Izdavanje i oduzimanje licence lan 162

Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inenjerska komora Srbije u skladu sa zakonom. Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje licence. Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije moe reenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata. Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za poslove urbanizma i graevinarstva.

X INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 163

Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa seditem u Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za planiranje i izgradnju, zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima, organizovanja u pruanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva. lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike, saobraajne, tehnoloke i inenjeri drugih tehnikih struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz lana 162. ovog zakona.

lan 164
Komora obavlja sledee poslove: 1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju poslova izrade planskih dokumenata, projektovanja i izvoenja radova; 2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u skladu sa odredbama ovog zakona; 3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja; 4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana; 5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede; 6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i optim aktima Komore. Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

lan 165
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik. Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i odgovorne izvoae radova. Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije. Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih odbora matinih sekcija.

Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se Statutom Komore.

lan 166
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova za odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom. Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za poslove graevinarstva. Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.

XI UKLANJANJE OBJEKATA
lan 167
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili veih oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja. Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja smetaja korisnika objekta, osim u sluaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi. alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja. Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.

lan 168
Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog reenja, moe se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se: 1) glavni projekat ruenja u tri primerka; 2) dokaz o svojini na objektu

3) posebni uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes (zatita postojee komunalne i druge infrastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita ivotne sredine i sl.). Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od 15 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja. Stranka u postupku izdavanja dozvole za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, pored vlasnika objekta, jeste i vlasnik susednog objekta, ako se njegov objekat neposredno granii sa objektom ije uklanjanje se trai.

lan 169
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za ivot i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obavetava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom. Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana utvruje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti. Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e naloiti, odnosno odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

lan 170
Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova. Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova. Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje zemljita i odvoz graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.

1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela lan 171

Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvrava republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinske inspekcije. Organ iz stava 1. ovog lana duan je da formira posebnu organizacionu jedinicu za izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Nadleni graevinski inspektor dostavlja reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sa zakljukom o dozvoli izvrenja reenja, organizacionoj jedinici iz stava 2. ovog lana, u cilju sprovoenja. Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, na predlog organizacione jedinice iz stava 2. ovog lana, sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvrenje. Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika. Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, reenje e se izvriti preko privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvrenika. Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog organa, do naplate od izvrenika. Na zahtev organizacione jedinice iz stava 2. ovog lana, nadlena policijska uprava e, u skladu sa zakonom, pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Slubeno lice zaposleno u organizacionoj jedinici iz stava 2. ovog lana, po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadlenom za poslove katastra nepokretnosti.

XII NADZOR
1. Inspekcijski nadzor lan 172
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva. Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom. Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.

Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona. Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine. Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture master, odnosno diplomirani inenjer arhitekture ili diplomirani graevinski inenjer master, odnosno diplomirani graevinski inenjer, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer graevinarstva master, odnosno diplomirani inenjer graevinarstva ili diplomirani inenjer arhitekture master, odnosno diplomirani inenjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena graevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima viu kolsku spremu arhitektonske ili graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, poloen struni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora lan 173

Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost da proverava da li: 1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom ispunjava propisane uslove; 2) je planski dokument koji se odnosi na organizaciju, planiranje i ureenje prostora izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona; 3) su lokacijska dozvola i urbanistiki projekat, izraeni i izdati u skladu sa ovim zakonom; 4) je glavni projekat, na osnovu koga je izdata graevinska dozvola, izraen u skladu sa lokacijskom dozvolom, odnosno planskim dokumentom; 5) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, odnosno da li se promene stanja u prostoru vre u skladu sa pravilima i standardima struke; 6) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili druga organizacija koje utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao

i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole u propisanim rokovima. Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, privredno drutvo, odnosno drugo pravno ili fiziko lice koje vri promene u prostoru, kao i nadlena optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni su da urbanistikom inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.

3. Ovlaenja urbanistikog inspektora lan 174

U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima sledee mere: 1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom; 2) da naloi reenjem organu nadlenom za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, ponitavanje lokacijske dozvole i urbanistikog projekta, u roku koji ne moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom; 3) da naloi reenjem ministarstvu nadlenom za poslove prostornog planiranja, odnosno organu nadlenom za poslove prostornog planiranja autonomne pokrajine ponitavanje lokacijske dozvole, u roku koji ne moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da lokacijska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom; 4) da podnosi inicijativu pred drugostepenim organom za ponitaj graevinske dozvole; 5) da obavesti nadleni organ, odnosno nadlenog inspektora i da preduzme druge mere na koje je ovlaen, ako utvrdi da se promene stanja u prostoru ne vre u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu zakona; 6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta i da predloi ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na nain propisan zakonom; 7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadlean za donoenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument; 8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne dostave potrebne podatke neophodne za prikljuak na tehniku i drugu infrastrukturu;

9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom. U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik moe da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo reenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene. Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument donet suprotno odredbama ovog zakona, predloie ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese reenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadlean za njegovo donoenje. Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz stava 3. ovog lana u roku od 15 dana od dana podnoenja predloga urbanistikog inspektora.

4. Prava i dunosti graevinskog inspektora lan 175

Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava da li: 1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vri struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na projektovanju ili graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove; 2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola i podneta prijava o poetku graenja; 3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom; 4) se objekat gradi prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato reenje o prijavi radova iz lana 145. ovog zakona; 5) je gradilite obeleeno na propisan nain; 6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta; 7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine; 8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost njegovog korienja i okoline; 9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije na propisani nain;

10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja objekta; 11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona; 12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola; 13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna dozvola; 14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona. Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava ivotna sredina i ako se nenamenskim korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta. U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na gradilite i objekte u izgradnji, da trai isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografie ili saini video snimak gradilita ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrivanja injeninog stanja. Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja i miljenja, kao i da neposredno uestvuje u vrenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

5. Ovlaenja graevinskog inspektora lan 176

U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da: 1) naredi reenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole; 2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema graevinskoj dozvoli, odnosno glavnom projektu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela; 3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom; 4) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje graevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu reenja iz lana 145. ovog zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu, a ako

investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela; 5) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu usklaeni sa glavnim projektom, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje izgraenih temelja; 6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno graenje, odnosno izvoenje radova i posle donoenja reenja o obustavi radova; 7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog zakona protekom propisanog roka; 8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela; 9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni nadzor, u skladu sa ovim zakonom; 10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom. Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u reenju o ruenju, a nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine jednu graevinsku celinu.

lan 177
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da: 1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere za otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog izvrenja, kao i obustavu daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvrenja na teret investitora, odnosno izvoaa radova; 2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje radova dok se ne otklone utvreni nedostaci; 3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, odnosno pribavljena pismena potvrda o usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim projektom, naloie reenjem obustavu radova i odredie rok za otklanjanje nedostataka, koji ne moe biti dui od tri dana; Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne moe biti dui od pet dana. Rok za izvrenje i rok za albu poinju da teku od dana donoenja usmenog reenja.

lan 178
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da: 1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabranie reenjem dalje izvoenje radova do ispunjenja uslova; 2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvreni nedostaci; 3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, naredie investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrenom roku donee reenje o zabrani korienja objekta; 4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrena graevinskom i upotrebnom dozvolom, naloie pribavljanje graevinske dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja objekta; 5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugroava ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korienje objekta, odnosno dela objekta; 6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadranom u prijavi poetka graenja objekta, odnosno izvoenja radova, naredie reenjem investitoru da u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne zavri objekat u ostavljenom roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.

lan 179
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja, odnosno korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno odravanje objekta, naredie reenjem investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku objekta da uoene nepravilnosti otkloni.

lan 180
Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev Inenjerske komore Srbije dostavi reenje koje u vrenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona.

lan 181

Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez graevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, naredie reenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilita. Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja. Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka "zatvoreno gradilite", peaenjem graevinskih maina i pribijanjem kopije reenja iz stava 1. ovog lana na vidnom mestu. Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski inspektor dostavlja nadlenoj policijskoj upravi, koja e po potrebi pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja tog reenja.

lan 182
Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, reenje, odnosno zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava. Reenje i zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu i objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, o emu se na originalnom arhivskom primerku reenja, odnosno zakljuka sainjava slubena beleka, koja naroito sadri vreme i mesto dostave.

lan 183
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u sluajevima propisanim ovim zakonom. Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan ukloniti objekat ili njegov deo. Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja putem druge osobe u sluaju da investitor to sam nije uinio u roku odreenom reenjem o uklanjanju. Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee doneti reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, ve e investitoru reenjem naloiti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom.

lan 184
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora alba se izjavljuje Vladi, preko ministarstva nadlenog za poslove urbanizma. Na reenje urbanistikog inspektora autonomne pokrajine alba se izjavljuje nadlenom izvrnom organu autonomne pokrajine, preko organa nadlenog za poslove urbanizma autonomne pokrajine. Na reenje urbanistikog inspektora grada Beograda alba se izjavljuje nadlenom izvrnom organu grada Beograda. Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske optine, donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom. alba izjavljena na reenje iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

XIII LEGALIZACIJA OBJEKATA

lan 185
Legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje graevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgraene ili rekonstruisane bez graevinske dozvole. Graevinska dozvola iz stava 1. ovog lana izdae se za sve objekte izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona. Graevinska dozvola moe se izdati, u smislu ovog lana, i za objekte izgraene na osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta na kojima je prilikom izvoenja radova odstupljeno od izdate graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta. Upotrebna dozvola izdae se i za objekte izgraene na osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, kod kojih postoji odstupanje od tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno od odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, ako ispunjavaju i druge uslove za korienje, a koriste se bez upotrebne dozvole. Kad organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole, odnosno bez odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta ispunjava propisane uslove za graenje i korienje, graevinsku i upotrebnu dozvolu moe izdati jednim reenjem.

Kriterijume za utvrivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije, za porodine stambene objekte do 100 m2, objekte izgraene iz sredstva budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, utvrdie ministar nadlean za poslove graevinarstva u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 186
Postupak legalizacije pokree se po zahtevu vlasnika bespravno izgraenog objekta, odnosno njegovog dela. Zahtev za legalizaciju podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlasnici bespravno izgraenih objekata, odnosno delova objekta, koji su podneli prijavu za legalizaciju po ranije vaeem zakonu u propisanim rokovima, nemaju obavezu podnoenja zahteva u smislu stava 1. ovog lana, ve se ta prijava smatra zahtevom u smislu ovog zakona.

lan 187
Za objekte izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole ne moe se naknadno izdati graevinska dozvola ako je objekat: 1) izgraen, odnosno rekonstruisan na zemljitu nepovoljnom za graenje (klizita, movarno tlo i sl.); 2) izgraen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeuje trajnost i sigurnost objekta; 3) izgraen na povrinama javne namene, odnosno zemljitu planiranom za ureenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih povrina za koje se utvruje opti interes, u skladu sa posebnim zakonom; 4) izgraen, odnosno rekonstruisan u zoni zatite prirodnog ili kulturnog dobra; 5) izgraen, odnosno rekonstruisan sa namenom koja je u suprotnosti sa pretenom namenom u toj zoni; 6) izgraen, odnosno rekonstruisan na udaljenosti od susednog objekta koja je manja od udaljenosti propisane odredbama Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava ("Slubeni glasnik RS", broj 75/03) koje se odnose na meusobnu udaljenost objekata. 7) izgraen, odnosno rekonstruisan tako da je visina objekta vea od visine propisane odredbama Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za

izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava ("Slubeni glasnik RS", broj 75/03) koje se odnose na visinu objekata. Izuzetno od odredbe stava 1. taka 3) ovog lana nadleni organ e naknadno izdati graevinsku i upotrebnu dozvolu za izgraen ili rekonstruisan objekat javne namene, ako je taj objekat u funkciji javne namene. Izuzetno od odredbe stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana nadleni organ e naknadno izdati graevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloi overenu saglasnost vlasnika susednog objekta. Za objekte iz stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana, moe se naknadno izdati graevinska dozvola ako jedinica lokalne samouprave u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese odluku kojom moe na drugaiji nain utvrditi uslove u pogledu udaljenosti od susednog objekta i visine objekta. Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku iz stava 4. ovog lana u propisanom roku primenjuju se odredbe stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana.

lan 188
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za porodine stambene objekte do 100 m2 i stambene objekte preko 100 m2 sa jednim stanom, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, fotografije objekta i tehniki izvetaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mree i spoljnjeg ureenja koji sadri geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom u osnovi objekta i dokaz o uplati administrativne takse.

lan 189
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za stambene objekte sa vie stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, fotografije objekta i zapisnik o izvrenom vetaenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa specifikacijom posebnih fizikih delova, koji sadri geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica upisanog u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova i dokaz o uplati administrativne takse. Zahtev iz stava 1. ovog lana moe podneti i svaki vlasnik posebnog fizikog dela objekta. Reenje iz stava 1. ovog lana izdaje se za objekat, sa obaveznom specifikacijom posebnih fizikih delova tog objekta. Vlasnici posebnih fizikih delova u objektu za koje je izdato reenje iz stava 1. ovog lana, mogu ostvariti pravo upisa svojine na tim posebnim fizikim delovima u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Odredbe ovog lana ne primenjuju se na objekte iz lana 133. stav 1. ta. 2), 3), 4), 10) i 11) ovog zakona. Uz zahtev za za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte iz stava 5. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta izraen u skladu sa ovim zakonom, i dokaz o uplati administrativne takse.

lan 190
Uz zahtev za izdavanje naknadnog reenja o prijavi radova za izgradnju pomonih objekata podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu i fotografije pomonog objekta.

lan 191
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte izgraene iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave podnosi se zapisnik o izvrenom vetaenju o tehnikoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa specifikacijom posebnih fizikih delova, koji sadri geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom u osnovi objekta, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica upisanog u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. Graevinsku dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole. Izdata graevinska dozvola objavljuje se na oglasnoj tabli nadlenog organa. Na reenje kojim se izdaje graevinska dozvola iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od sedam dana od dana javnog oglaavanja, a ako je reenje izdalo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor.

lan 192
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za radove na izgradnji objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta izraen u skladu sa ovim zakonom i dokaz o uplati administrativne takse.

lan 193
Pored dokaza koji su propisani u l. 188. i 189. ovog zakona, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na graevinskom zemljitu smatra se i:

1) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu u svojini drugog lica - pravnosnana sudska odluka kojom je utvreno pravo svojine na zemljitu, koju vlasnik pribavi u skladu sa propisima o svojinskim odnosima; 2) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu - ugovor o prenosu prava korienja, odnosno kupovini zemljita, koji je zakljuen do 13. maja 2003. godine izmeu tadanjeg korisnika zemljita i podnosioca zahteva i koji je overen kod nadlenog suda; ugovor o kupovini objekta ili objekta u izgradnji izmeu vlasnika, odnosno korisnika zemljita i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadlenog suda; ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta zakljuen izmeu vlasnika, odnosno korisnika zemljita i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadlenog suda; pravnosnano reenje o nasleivanju; pravnosnano reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva.

lan 194
Organ nadlean za naknadno izdavanje graevinske dozvole utvruje da li je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija, odnosno svi dokazi propisani ovim zakonom. Vlasnici bespravno izgraenih objekata koji su podneli prijave u skladu sa ranije vaeim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavljaju dokaze propisane ovim zakonom za legalizaciju. Ako je u postupku podnet projekat izvedenog objekta, ne podnosi se tehniki izvetaj iz l. 188. ovog zakona, odnosno zapisnik iz l. 189. i 191. ovog zakona. Ako uz zahtev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom za legalizaciju, nadleni organ je duan da zatrai dopunu dokumentacije, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana. Ako u ostavljenom roku podnosilac ne izvri dopunu dokumentacije, organ uprave e zahtev odbaciti zakljukom. Protiv zakljuka iz stava 4. ovog lana je dozvoljena alba, a ako je po zahtevu reavalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, moe se tubom pokrenuti upravni spor. Pravnosnaan zakljuak iz stava 4. ovog lana dostavlja se nadlenoj graevinskoj inspekciji.

lan 195
Kada nadleni organ utvrdi da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija i dokazi, pristupa odluivanju o mogunostima legalizacije, u skladu sa ovim zakonom. Ako nadleni organ utvrdi da ne postoji mogunost legalizacije, reenjem e odbiti zahtev. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja, a ako je reenje donelo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnanosti, reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se nadlenoj graevinskoj inspekciji. Ako nadleni organ utvrdi da postoji mogunost legalizacije, obavetava podnosioca zahteva da u roku od 60 dana dostavi dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite. Po dostavljanju dokaza iz stava 5. ovog lana, nadleni organ u roku od 15 dana izdaje graevinsku i upotrebnu dozvolu jednim reenjem. Pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana predstavlja osnov za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Organ nadlean za upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prilikom upisa objekta stavlja zabelebu da je pravo svojine na objektu utvreno na osnovu graevinske i upotrebne dozvole izdate u postupku legalizacije, te da, s obzirom na minimalnu tehniku dokumentaciju koja je propisana, Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta. Ako u propisanom roku podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite, nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev. Protiv zakljuka iz stava 9. ovog lana je dozvoljena alba, a ako je po zahtevu reavalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, moe se tubom pokrenuti upravni spor. Pravnosnaan zakljuak iz stava 9. ovog lana dostavlja se nadlenoj graevinskoj inspekciji.

lan 196
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje blie kriterijume iz lana 187. ovog zakona, nain izrade i sadrinu tehnike dokumentacije propisane za postupak legalizacije, projekta izvedenog objekta, kao i sadrinu i nain izdavanja graevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.

lan 197
Ruenje objekata, koji su izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, nee se izvravati niti e se za te objekte donositi reenje o uklanjanju do pravosnano okonanog postupka legalizacije. Graevinski inspektor e doneti bez odlaganja reenje o uklanjanju objekta ako reenje o ruenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole posle stupanja na snagu ovog zakona.

lan 198

Pravnosnanim okonanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiu se uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela. Pravnosnani akt iz stava 1. ovog lana nadleni organ bez odlaganja dostavlja graevinskoj inspekciji. Graevinski inspektor je duan da odmah po dobijanju akta iz stava 1. ovog lana donese reenje o uklanjanju objekta, odnosno dela objekta, u skladu sa odredbama ovog zakona, ako takvo reenje ve nije doneto.

lan 199
Objekat koji se koristi za stanovanje, osim objekata iz lana 187. ovog zakona, a za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ovim zakonom, moe biti privremeno, do pravnosnanog okonanja postupka legalizacije, prikljuen na elektroenergetsku, gasnu, telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

lan 200
Jedinice lokalne samouprave su dune da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostave ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva spisak svih objekata izgraenih, odnosno rekonstruisanih ili dograenih bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nisu porueni na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona. Spisak objekata iz stava 1. ovog lana sadri: datum izgradnje, odnosno rekonstrukcije ili dogradnje objekta, namenu objekta, povrinu, ime vlasnika objekta, kao i podatke o donetom reenju o ruenju.

XIV OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH AKATA

lan 201
Ministar propisuje blie: 1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, energetske zahteve za nove i postojee objekte, kao i uslove, sadrinu i nain izdavanja sertifikata (lan 4); 2) tehnike standarde pristupanosti (lan 5); 3) tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6); 4) uslove, nain voenja i pristupa, kao i sadrinu registra investitora (lan 8); 5) sadrinu, nain i postupak izrade planskih dokumenata (l. 34, 46, 49. i 50);

6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan 39); 7) sadrinu i nain voenja i odravanja Centralnog registra planskih dokumenata i lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata (l. 43. i 45); 8) sadrinu informacije o lokaciji i lokacijske dozvole (l. 53. i 55); 9) nain javne prezentacije urbanistikog projekta (lan 63); 10) sadrinu i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita, kao i kriterijume za odreivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita (l. 90. i 93); 11) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole (l. 136. i 137); 12) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i uslove za oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150); 13) sadrinu i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije (l. 129. i 131); 14) sadrinu i obim prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, sadrinu i nain pripreme tehnike dokumentacije (l. 111. i 116); 15) metodologiju i proceduru realizacije projekata od znaaja za Republiku Srbiju (l. 111-115); 16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149); 17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske knjige (lan 152); 18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153); 19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova (l. 154. i 158); 20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade tehnike dokumentacije i graenja (lan 161); 21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera (lan 162); 22) sadrinu projekta ruenja (lan 168); 23) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi inspektor;

24) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171); 25) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita (lan 181).

XV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi lan 202
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako: 1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne ispunjava propisane uslove (lan 126); 2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove (lan 129); 3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153); 4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan 176); 5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178). Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 203
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: 1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (lan 110); 2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona; 3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (lan 176).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 204
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole (l. 46. i 54). Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara (l. 46. i 54). Prijavu za privredni prestup iz stava 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za privredni prestup.

2. Prekraji lan 205

Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru vrenje nadzora u skladu sa ovim zakonom (l. 173. i 175). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za prekraj.

lan 206
Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti (lan 5).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni urbanistiki inspektor.

lan 207
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje izrauje dokumente prostornog i urbanistikog planiranja ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni urbanistiki, odnosno graevinski inspektor.

lan 208
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: 1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (l. 151. i 152); 2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 3); 3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan 152. stav 6); 4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (lan 152. stav 7. taka 5). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat, novanom kaznom od 500 do 50.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 209
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako: 1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (lan 46);

2) ne izda informaciju o lokaciji, lokacijsku dozvolu, graevinsku dozvolu, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (l. 53, 56, 136. i 158); 3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63); 4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena graevinska dozvola (lan 147); 5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171); 6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175); 7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i 175); 8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske dozvole (lan 200). Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 210
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako: 1) izda lokacijsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (lan 54); 2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (l. 135. i 136); 3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158). Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 211
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni inspektor koji u sluajevima iz l. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese reenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne moe biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni prekraj. Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 212

Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj lice koje je osnovalo radnju, a obavlja delatnost izrade tehnike dokumentacije i izvoenja radova protivno odredbama ovog zakona (lan 126). Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje je investitor ako ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178).

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 213
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republika agencija za prostorno planiranje osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom. Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom. Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu nastaviti sa obavljanjem poslova do isteka mandata utvrenim aktom o obrazovanju.

lan 214
Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi, duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu. Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju uslove za vrenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.

lan 215
Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedite jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predvieni za donoenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana primenjivae se postojei prostorni i urbanistiki planovi. Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih prostornih i urbanistikih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana. Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je obavljen javni uvid koji e se okonati po propisima po kojima su zapoeti.

lan 216
Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja na snagu ovog zakona, donee odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie se sa odredbama ovog zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odluku o usklaivanju prostornog plana sa odredbama ovog zakona jedinica lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti odluku o izradi planova iz lana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donee, u skladu sa ovim zakonom, prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od 30.000 stanovnika donee odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana generalne regulacije prestaju da vae generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije. Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od 30.000 stanovnika, donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, odluku o usklaivanju generalnog plana sa odredbama ovog zakona koje se odnose na generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u skladu sa ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta. Stupanjem na snagu planova generalne regulacije, prestaju da vae odredbe generalnog plana, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije. Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana naseljena mesta koja nisu sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako

nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na plan generalne regulacije. Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. Donoenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklaeni plan opteg ureenja postaje sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao ematski prikaz ureenja naseljenog mesta.

lan 217
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, na podruju za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, na osnovu godinjih planova razvoja telekomunikacionih mrea na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

lan 218
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 219
Raniji sopstvenik, zakonski naslednik kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korienja u skladu sa zakonom, kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona utvreno pravo korienja na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), ostaju nosioci prava korienja na tom zemljitu, do donoenja zakona kojim e se urediti vraanje oduzete imovine. Reenje kojim je utvreno pravo korienja iz stava 1. ovog lana predstavlja osnov za podnoenje zahteva za izdavanje graevinske dozvole u skladu sa ovim zakonom. Pravo korienja iz stava 1. ovog lana ostaje u prometu.

lan 220
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu.

lan 221

Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu propisa koji donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, kojim se blie propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima objekta, u skladu sa ovim zakonom.

lan 222
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06). Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 223
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".