1.

POJAM I PREDMET SOCIJALNE PATOLOGIJE

Pojam Termin socijalna patologija je latinsko-grka kovanica, koja se u osnovnom znaenju moe odrediti kao nauka o bolestima drutva. Re je o relativno mlaoj naunoj disciplini, koja se vremenom izdvojila iz drugih nauka: sociologije, psihologije, psihijatrije i socijalne medicine. S obzirom na to da od osnivanja discipline konstatno traju svojatanja socijalne patologije od strane medicinskih i sociolokih nauka, a izvesni pravci to ine i sa integralnog stanovita, vremenom se formiralo nekoliko osnovnih linija istraivanja i razvoja ove nauke: socijalno-medicinski socijalno-psiholoki socioloki i integralni pristup.

Socijalno-medicinski pristup posmatra problem kao socijalnu higijenu, sa stanovita ekonomskih uslova i s gledita narodne higijene - biolokik pristup. Socijalno-psiholoki ili njegova pod varijanta scijalno-psihijatrijski pristup izuava problem s dva aspekta: asocijalnih ponaanja, uzrokovanih mentalnim bolestima i preko raznih modela psiholoke orijentacije. Socioloki pristup je danas najrasprostranjeniji u teorijskom istraivanjima, naziva se jo i socioloko - kulturni pristup. Zaetnik ovog pravca je Emil Dirkem, koji je iz ranijih uenja iskljuio sve elemente biolokog tumaenja i socijalnu patologiju definisao kao primenjenu sociologiju. Meutim pojedini autori, zastupnici ovog pravca, termin socijalne patologije zamenili su pojmom socijalna dezorganizacija, podrazumevajui pod tim pojmom nauku o uzrocima antisocijalnog ponaanja individua, grupa ili zajednica i njihovim konfliktima sa veinom. Ovaj pristup se razvijao u tri osnovne orijentacije: preko teorije devijantnosti, teorije socijalne dezorganizacije i teorije socijalnih problema.
1) Pestavnici teorije devijatnosti pojve socijalne patologije objanjavaju

odstupanjem od normalnog ljudskog ponaanja. Devijacije se odraavaju kao oblik kulturnog konflikta u vidu reagovanja socijalne sredine na takva ponaanja.
1

2) Po

prestavnicima socijalne dezorganizacije svako drutvo funkcionise na odreenom stepenu efikasnosti organizacije i dezorganizacije ime dolazi do naruavanja ravnotee u drutvu i relativno harmoninih procesa u njemu. sutinsku nesaglasnost i neusklaenost izmeu standarda koje je uspostavilo drutvo kao kolektivitet i aktuelnih faktora drutvenog ivota.

3) Prestavnici teorije socijalnih problema, socijalne probleme svode na

Integralni pristup u istraivanju pojava socijalne patologije ovaj pravac tretira bioloke, psiholoke i socioloke elemente problema kao celinu. Bez obzira na to koju od velikog broja definicija smatrali prihvatljivjom, u sutini je re o nauci o devijantnim pojavama kojima se ugroavaju odreena drutvena dobra i vrednosti, pre svega zdravlje ljudi, njihiva radna sposbnost, materijalna dobra, kulturne i moralne vrednosti. Predmet Razliitosti shvatanja predmeta izuavanja socijalne patologije proistiu iz diferenciranog shvatanja samog pojma i razliitosti definisanja nauke koja se njime bavi. Neki autori predmetom smatraju socijalne probleme, drugi protiv - drutvena ponaanja, socijalne devijace, mentalnu i socijalnu poremeenost. U sutini predmet socijalne patologije se moe definisati kao skup pojavnih oblika ispoljavanja, etiolokih faktora i subjekata poremeaja u socijalnom ponaanju, te oblici i metode drutvene reakcija na takva pojave.

2.ODNOS SOCIJALNE PATOLOGIJE I DRUGIH NAUKA.

S obzirom na to da je u pitanju multidisciplinarna nauka, socijalna patologija ima tesne veze s pojedinim drugim naukama i naunim disciplinama, a posebno s kriminologijom, psihologijom, psihopatologijom, sociologijom i socijalnom politikom.
1. Odnos socijalne patologije i kriminologije. Bitna su dva osnovna

aspekta veze socijalne patologije i kriminalogije. Prvo ako kriminalitet u irem smislu smatramo jednim od oblika socijalne patologije, u tom sluaju kriminologija je njen nerazdvojni deo. Drugo ako se kriminalitet zbog brojnih specifinosti smatramo posebnom drutvenom pojavom izvan tipologije socijalnopatolokih, u tom sluaju
2

ove pojave se neizostavno mogu smatrati kriminogenom i tako se obino tretiraju u nauci.
2. Odnos socijalne patologije i psihologije. Psihologija sistematski

prouava i objanjava psihiki ivot oveka, bavei se prevashodno mentalnim sadrajima i psihikim procesima linosti. Socijalna patologije koristi saznanja kako teoriskih tako i primenjenih disciplina psihologije, naruito sa stanovnitva izuavanja uticaja linih osobina i njihove povezanosti s ponaanjima koja uslovljavaju socijalno patoloke pojave.
3. Odnos socijalne patologije i medicinskih nauka. Od medicinskih

nauka najtenju vezu sa socijalnom patologijom uspostavlja psihopatologija. Psihopatologija je nauka o bolesnim duevnim pojavama. U oblasti socijalne patologije ona zauzima znaajno mesto u izuavanju psihopatskih poremeaja na devijantne pojave i obrnuto.
4. Odnos socijalne patologije i sociologije. Veza izmeu socijalne

patologije i sociologije je izraena kod onih teoriskih pristupa koji socijalne devijacije tretiraju s integralnog a posebno sociolokog stanovita.
5. Odnos socijalne patologije i pedagogije. Pedagogija je nauka o

vaspitanju, koje prestavlja znaajan inilac u formiranju linosti i primerenom drutvenom ponaanju. Kako se pedagogija ne bavi samo pozitivnim ve i negativnim uticajima faktora vaspitanja rezultati njenog istraivanja veoma su bitna sa stanovita etiolokih inilaca uticaja na pojave socijalne patologije.
6. Odnos socijalne patologije i socijalne politike. Socijalna politika

zavisno od sistema organizacije i umerenosti cilja bitan su uslov kako prevencije pojava socijalne patologije tako i resocijalizacije subjekata sa poremeajima u socijalnom ponaanju.

3.POJAM I SADRAJ SOCIJALIZACIJE LINOSTI I PSIHOSOCIJALNE OSNOVE SOCIJALIZACIJE

Socijalizacija prestavlja totalitet organizovanih i neorganizovanih uticaja, kontinuitet procesa, celine interaktivnoosti koja ima za posledicu formiranje linosti koja odgovara potrebama odreenog tipa drutva.

Socijalizovana linost pretpostavlja humanistiku svest i ponaanje koje e biti rezultat usklaenosti drutvenog i linog interesa.
3

Socijalizacija u sutini prestavlja kompleksan proces u formiranju linosti sposobne da obavlja splet uloga (lana porodice, branog druga,ulogu druga prijatelja), u kojima zadovoljava svoje potrebe, ostvaruje svoja prava, izvrava obaveze..

Problem socijalizacije je viestran i zato se ne moe posmatrati u okviru samo neke od naunih disciplina. Psihosocijalni pristup u objanjavanju ovog odnosa je nuan, jer se problem ne moe posmatrati samo sa isto psiholoke strane a da se ne zapadne u psihologizam ili isto sa socioloke strane a da se pri tom zanemari unutranja ljudska priroda, kao bitan osnova tog odnosa. Psiholoki problemi objanjenja socijalizacije neodvojivi su od prouavanja karaktera, temperamenta, intelekta, fizikih svojsava, emocija, biolokih i socijalnih motiva i njihovog uticaja na meuljutske odnose. Psiholozi su proces socijalizacije posmatrali uglavnom kroz dve grupe socijalnih uenja: BIHEJVIORISTIKO i TEORIJU KOGNITIVNOG RAZVOJA Prvi pristup problem socijalizacije svodi na volju linosti da se u konkretnoj situaciji, koju prestavlja dra, ponaa ili reaguje na odreen nain. Ova teorija polazi od spremnosti linosti da na drai, putem asocijacija, mehaniki i uslovljeno reaguje. Ovaj pristup osporava teorija kognitivnog razvoja, koja u prvi plan socijalizacije istie znaaj motivacije i razvitka. Psihosocijalne teorije socijalizacije svakako imaju znaajan doprinos u objanjavanju ove pojve, ali s obzirom na to da socijalizacija nije samol psihiki proces, smatra se da one nisu dovoljne za potpuno objanjenje, tj da se socijalizacije moe tumaiti tek u interdisciplinarnim gleditima.

4.DRUTVENE VREDNOSTI SOCIJALIZACIJE

Drutvena sredina, obrazovanje, nauka i kultura osnovni su elementi i porduja formirannja drutvene svesti kojom se izgrauje sistem stavova o osnovnim drutvenim vrednostima. Ti stavovi ine oveka sposobnim da percipira, vrednuje i na odreen nain reaguje na uzroke i druge faktore ugroavanja vrednosti koje ine osnovu njegove line sigurnosti i stabilnosti drutvene zajednice. Socijalizacija i vrednosti se dovode u vezu sa brojnim naunim stavovima. Neke nemogunosti socijalizacije se definiu preteno odnosom linosti prema vrednostima. Bitan uticaj u izgraivanju sistema vrednosti imaju drutvena i socijalna sredina u kojoj se vrednosti
4

formiraju i usvajaju stavovi usmerenim delovanjem drutva i njegovih institucija. Svako se susree i drutvene vrednosti usvaja u prvoj formi vaspitnog procesa, u porodici. U njoj se stiu elementarne osnove vaspitanja, iju ulogu dalje preuzimaju obrazovanje, nauka, kultura, javno informisanje. Obrazovanjem ovek usvaja pravila ponaanja, drei ih se kao preduslov ivota i adaptacije u zajednici. Kroz sistem vaspitanja i obrazovnja on se upoznaje sa drutvenim vrednostima, prihvata ih ili ih odbacuje i osmilja ivot prema njima. Vrednosne orijentacije i standardi nisu jednom zauvek dati niti su oni uvek isti za sve strukture drutva i sve generacije.

5.SOCIJALIZACIJA I SOCIJALNI KONFLIKT

Drutvene determinante socijalnih konflikata mogu se posmtrati i objanjavati s razliitih gledita, kao socijalno - strukturalni, nacionalni, institucionalni, ideoloki, sa stanovita celine ili pojedinih segmenata drutva i njegove slojevitosti. Drutvene determinante socijalnih konflikata nalaze izvore u heterogenosti socijalne slojevitosti drzutva, u kojima materijalni interesi, raslojavanja i dostupnost egzistencijalnih i drugih dobara igraju vanu ulogu. Socijalni konflikti mogu varirati izmeu nenasilnih i nasilnih, institucionalnih i neformalnih. Socioloka istraivanja ukazuju konkretnije na odnos vrednosti i spcijalnih konflikata, istiui pri tom da su druge vrste i podele konflikata samo refleks, privid iza kojih stoji stvarni problem vrednosti: kolektivizam s individualizmom, jednakosti s diferencijacijom... Sociolozi ukazuju na to da sukob vrednosti moe biti uzrok i problema socijalizacije, posebno ako se u vrednosnom dualizmu pojavi ,,vrednosni vakum,, koji neizbeno vodi u stanje anomije, u destrukciju.

6.POJAM SOCIJALNE DEVIJATNOSTI

U najoptijem smislu devjacija znai odstupanje od nekog utvrenog standarda vrednosti, ustaljenog pravila, norme ili zakonitosti. Prema nekim definicijama u oblast socijalnih devijacija svrstava se i raspad institucionalnih oblika i neformalnih obrazaca drutvene organizacije. Meutim kako god odredili znaenje u sadrajima ovog pojma nesumljivo je da oni potiu iz socijalnog konflikta i neuspelog procesa socijalizacije, odnosno otuenja linosti. Otuenje, koje moe biti psiholoko i socijalno,d rugi je izraz ili posledica neuspelog procesa socijalizacije linosti i jedan od izvora i uzroka devijacija. Neuspeh socijalizacije moe se odvijati na vie nivoa ali su najtee posledice neprilagoavanja u porodici, a uzroci tome mogu biti veoma brojni. Svaki oblik odstupanja od datih vrednosti, normi i obrazaca ponaanja smatra se devijantnim. Ipak nema svako odstupanje automatski i negativno
5

odreenje. U socijalnoj patologiji pod socijalnim devijacijama podrazumevamo onu vrstu pojedinanog i grupnog ponaanja koja imaju za posledice pojave socijalno - destruktivnog, patolokog i delinkventnog ponaanja, a izazivaju drutvenu (formalnu i neformalnu) reakciju tj sve one pojave koje ugroavaju univerzalne drutvene vrednosti.

7.KRITERIJUMI SOCIJALNE DEVIJANTNOSTI

Postavlja se pitanje gde je granica normalnog i devijantnog?! Poto se sva ljudska ponaanja ne mogu smestiti jednostavno u crno-belu relaciju kriterijuma. Neki periodi drutvenog razvoja i poremeenih odnosa te granice ine relativnim i jo nejasnim. Postoji vie pristupa da se praktino odredi neka vrsta ponaanja i definie kao normalna ili devijantna pojava. Polazne osnove devijantnosti postavio je jo Dirkem stavom da su normalne pojave one koje su potpuno onakve kakve treba da budu a patoloke one koje bi trebalo da budu drugaije nego to jesu.

Jedan od modela kojim se prikazuju razlike izmeu devijantnog i normalnog jeste statistiki model. Po ovom kriterijumu devijantno ponaanje je svako koje odstupa od statistikog proseka. Drugi pristup prestavlja normativistiko shvatanje, to je ujedno i najei kriterijum ustanovljavanja devijantnosti. Prema njemu devijantno je svako ponaanje koje odstupa od utvrenih normi koje je odgovarajuim propisima ustanovila drutvena zajednica. U treu grupu ubrajaju se shvatanja koja proizilaze iz konfliktne teorije. Po ovoj teoriji drutvenu zajednicu ine antagonistike grupe od kojih jedna vladajua propisuje drutvene norme ponaanja za sve lanove drutva. Teorija vrednosti nudi etvrti kriterijum mogueg razgranavanja devijantnog od drutveno normalnog. Po ovoj teoriji pored univerzalnih vrednosti svako drutvo proklamuje i odgovarajuim normama i srestvima titi postojee vrednosti. Neprihvatanje vrednosti od strane pojedinaca i drutvenih grupa smatra se devijantnm. Ovaj kriterijum smatramo najpouzdanijin iz tri razloga:
1. 2.

Sadri bitne elemente predhodnih.

Priznate vrednosti kumulativno prati institucionalna i drutvena reakcija.

6

Jer za institucionalnu reakciju usmerenu ka zatiti vrednosti koja nema znaaj ili je nametnuta a time i drutveno neprihvaena raspolae korektvinim elementom delovanja.
3.

8.TIPOLOGIJA SOCIJALNE DEVIJACIJE

U literaturi postoje brojni primeri pokuaja tipologije socijalnih devijacija. Zavisno od polaznih kriterijuma, razni autori su ustanovili i posebne tipove devijantnosti kao sto je to na primer uinjeno kroz tipologiju individualne adaptacije na stanje anomije u drutvu a gde se polazei od individualnih kriterijuma razlikuju dve vrste devijacija: Aberantno i Nekonformistiko ponaanje. Najrasprostranjeniji vid i ujedno najui oblik shvatanja socijalnih devijacija jeste njihovo svoenje na pojave socijalne patologije. Ovakva tipologija je preuska jer su pojave socijalne patologije samo jedan od oblika socijalne devijantnosti. U fenemenolokom smislu a polazei od datog pojma i kriterijuma u pojave socijalnih devijacija ubrajamo socijalne konflikte s elementom nasilja, delikvencije i sociopatoloke pojave.

Izmeu socijalnog konflikta i devijacija destruktivnog tipa postoje velike slinosti ali i bitne razlike, jer nije svaki tip socijalni konflikt i destrukcija, ali je zato svaki oblik ljudske destrukcije socijalna devijacija. Kriminalitet je najtei oblik socijalne devijacije, to je istorijska kategorija nastala klasnom podelom drutva i pojedinih oblika vlasnitva. Sociopatoloke pojave po intezitetu individualnog ispoljavanja nemaju domete drutvenih posledica koje sa sobom nose rat i kriminalitet ali se zbog svoje rairenosti smatraju najznaanijim problemom drutvene zajednice.

9.BIOLOKE TEORIJE SOCIJALNE DEVIJACIJE

Ove teorije u prvi plan stavljaju determinisanost ljudskog ponaanja biolokim i fiziolokim faktorima i mentalnim osobinama linosti. Prva shvatanja dovode u vezu fiziku konstituciju oveka i njegove moralne osobine. Prestavnici ove teorije smtraju da izmeu anatomskog izgleda i moralnih osobina oveka postoji kauzalna veza, prema tome ovek sklon
7

devijacijama je linost nie bioloke pripadnosti. Lombrozova tzv. Antropoloka teorija, opisujui stigmate degeneracije ima prestavu delikventa kao ljudskog izoblienja, jedne vrste fizike i moralne nakaze. Neki biooki pravci istiu i ureene sklonosti i naslea primarnim iniocima u delikventnoj orijentaciji. Prema tim shvatanjima devijanti su linosti posebnih, uroenih, biolokih svojstava koja se stie: nasleem gena i nasleem konstitucionalnog tipa. Pristalice shvatanja biokonstitucionalne sklonosti ili genetike orijentacije polaze od uroenih i naslednih osobina koje konstituiu linost. Ovaj pristup negira teoriju o uroenom zloincu, ali se zato smatra da kod nekih linosti postoje uroene sklonosti ka devijantnom ponaanju. Hromozonska teorija je zasnovana na uenju da postoje poremeaji u jezgru elije koja sadri gene i nosilac je naslednih osobina a oni produkuju drutveno abnormalna ponaanja.

10.PSIHOLOKE TEORIJE SOCIJALNIH DEVIJACIJA

Teorije koje spadaju u ovu oblast nastale su iz socijalne medicine, kao rezultat kritike biolokih shvatanja. Psiholoke teorije pre svega polaze od psihikih karakteristika koje determiniu ponaanje linosti dovodei u vezu psihike poremeaje i devijantnosti. Psihoanalitika shvatanja u objanjenju devijantnosti polaze od psihikog stanja linosti u sferi nesvesnog, odnosno od uticaja podsvesnih sila i nagona. Teorija inteligenncije dovodi devijantnost u vezu s psihikim svojstvima niske inteligencije i maloumnosti. Prema shvatanjima predstavnika ovog pravca odsustvo inteligencije dovodi do neshvatanja znaaja drutvenih normi od strane linosti i samim tim i odsustva njihovog potovanja i pridravanja. Teorija neprilagoenosti objanjava devijacije faktorima nemogunosti prilagoavanja linosti realnim socijalnim uslovima, odnosno raskorakom izmeu ciljeva i interesa zajednice.

11.PSIHOLOKE OSNOVE AGRESIJE

8

Postoje neki oblici psiholokih determinacija koji ljudsku prirodu ine krajnje destruktivnom a ispoljavaju se raznim vidovima agresivnosti. Osoba sklona nasrtljivosti tipologizovana je u teoriji kao agresivna linost. To je netolerantna, nasrtljiva osoba sklona konfliktima i reavanju sporova nasiljem i silom. Zaetnik i glavni prestavnik shvatanja agresije kao uroenog svojstva jeste Frojd, koji agresiju posmatra kao tenju oveka za destrukcijom samog sebe, nesvesnu elju za smru, usmerenu prema drugim objektima koji tako prestavljaju zamenu za vlastito bie. Lorenc K. Izuavajui agresiju kod ivotinja i kompirajui je s ljudskim ponaanjem, govori o uroenom agresivnom instiktu, kao izvoru destruktivnosti koja je uzrokovana iskljuivo biolokim faktorom. Agresivno ponaanje je neka vrsta specifine instiktivistike energije, spontana reakcija na fiziolokoj osnovi koja ima potrebu da se nekom ili neem ,,isprazni,,. On smatra da se o agresivnom ponaanju moe govoriti samo u sluaju kada je agresivnost cilj za sebe, a javlja se iskljuivo meu jedinkama iste vrste. Bieejvioristike terije govore o agresivnosti kao steenom, nauenom obliku ponaanja, da ljudsku destrukciju uzrokuju samo drutveni uslovi i to pojedini njeni pravci.

12.PSIHOPATOLOKI PRISTUPI SOCIJALNIH DEVIJACIJA

IZUAVANJU

POJAVA

Pod uticajem medicinskih nauka u teoriji su dosta prisutna shvatanja koja socijalne devijacije povezuju s patologijom psihe. Prema tim pristupima, uzroci socijalnih devijatnih pojava su u trajnim ili privremenim duevnim oboljenjima, duevnim poremeajima i u zaostalosti duevnog razvoja. Sutina ovih pristupa preteno psihijatrijske orijentacije jeste objanjavanje devijacija raznim oblicima patolokih oboljennja linosti odnosno njihove mentalne defektnosti. Na problem odnosa mentalnih poremeaja i socijalnih devijacija znaajno je ukazivao i V.Jakovljevi: ,,Mentalni poremeaji su izraz i posledica drutvenih neuravnoteenosti... meutim, oni sa svoje strane u povratnom dejstvu izazivaju niz nepovoljnosti u drutvu,,.

13.SOCIOLOKE TEORIJE SOCIJALNIH DEVIJACIJA

Sociolopke teorije nastale su iz kritikih postavki prema antropolokim shvatanjima nekih autora. Ona uz linost posmatra i drutvene uzroke koji formiraju te uticaje na linost. Vremenom su se u oblasti socijalnih devijacija konstituisale razne socioloke teorije kao to su teorije socijalnih procesa, kulturoloke teorije, multifaktorska orijentacija...
1. Teorija socijalnih procesa = Ovaj socioloki pristup odnosi se na one

pravce izuavanja socijalnih devijacija koji tumae uzroke ili determinante ovih pojava koji pripadaju socijalnim procesima, problemima i socijalnoj sredini. Teorija socijalne sredine pretea je savremenih sociolokih shvatanja o socijalnoj devijantnosti. Ona polazi od stava da su devijantnost i drutvena sredina u neposrednoj vezi. Teorija anomije izvorno polazite ima u jednom od Dirkemovih odnosno Mertonovih pozivistikih shvatanja uzronosti devijantnosti. Dirkem je pojave socijalnih devijacija objanjavao slabljenjem uticaja drutvenih normi i reakcija, stanjem kada ,,ranije norme i standardi dobijaju vie karakter preivelosti. Robert Merton anomiju shvata kao drutveno stanje tj. kao tip drutvene strukture.
2. Teorija socijalnih veza = je jedna od novijih teorija, poznata pod

nazivom teorija drutvenih spona ili drutvene kontrole, koja za razliku od drugih ima pristup da objasni zato se ljudi ponaaju prodrutveno, a ne devijantno, odnosno zato odbacuju konvencionalne norme. Funkcionalistiki pristup polazi od pretpostavke da je drutvo skladna organska celina njegovih delova, pri emu je opti interes izraen u zejednikom sistemu vrednosti.
3. Teorija socijalnog uenja = u ovu grupu teorija spadaju oni pristupi

koji pojave socijalnih devijacija tumae procesima imitacije, indetifikacije i uopte ranim modelima oponaanjem socijalne sredine,uzora i obrazaca.
4. Kulturoloke teorije = ine razne socioloke pravce u tumaenju

pojava socijalnih devijacija s aspekta problema sukoba kulture i kulturnih obazaca odnosno raznih modela supkulturnih i kontrakulturnih oblika drutvenog strukturiranja. Takvim se
10

prvenstveno smatraju teorija kulturnog konflikta, teorija potkulture i kontrakulture, te teorije socijalnog interakcionizma, teorija drutvenih grupa i sline.

14.FAKTORI SOCIJALNIH DEVIJANTNOSTI,POJAM I VRSTE

Etioloki problemi uzronosti, uslova, povoda i motiva nazivaju se faktorima devijantnosti. To su svi oni inioci koji na ma koji nain utiu na pojave socijalnih devijacija kao drutveni fenomen i devijantnu orijentaciju pojedinaca kao individualni in. U najoptijem, pod tim pojmom podrazumevaju se inioci opteg i posebnog znaaja, direktnog i posrednog uticaja, psiholoke, bioloke i socijalne prirode koji utiu na devijantne pojave, njihov meusobni odnos i uslovljenost. U teorijskim studijama faktori devijatnosti se, uglavnom, klasifikuju na dva osnovna naina:
1) Prvi polazi od endogenih i egzogenih faktora, tj. unutranjih svojstava

linosti odnosno spoljnih uticaja na asocijalno ponaanje;

2) Drugi polazi od pristupa pojedinih naunih disciplina. Oba ova naina

imaju svoje mane i prednosti.

15.BIOLOKI I PSIHOLOKI FAKTORI SOCIJALNIH DEVIJACIJA Bioloki faktori

Bioloki faktori prestavljaju inioce definisane, prvenstveno, u teorijama bioloke i natropoloke orijentacije. Tu spadaju faktori biosomatskih procesa, kao to su uroene, nasledne, fizioloke i druge bioloke funkcije koje uslovljavaju devijantno ponaanje. Organske determinante su faktori uslovljeni organskim poremeajima. Organski poremeaji ine patogene promene u psihomatskom sistemu, nastale kao posledica anomalije u fiziolokim funkcijama organizma ili
11

negativnim spoljnim uticajima. U prvu grupu spadaju maloletna lica s poremeajima nastalim u toku roenja ili ranoj mladosti, i takva stanju su uzrok nepravilnog razvoja linosti koja dovode do psihike nezrelosti. U drugu grupu organskih poremeaja spadaju promene nastale usled bolesti, zaraze, zagaenosti okoline ili fizikih trauma. Uroeni faktori su vrsta subjektivnih faktora koji ine delom bioloke, a delom i psiholoke, karakteristike u teoriji devijacije.

Psiholoki faktori
Psiholokim faktorima, u optem smislu, smatraju se individualna tj. subjektivna obeleja linosti koja se manifestuju u karakteru, inteligenciji, emocijama, motivima i drugim svojstvima. Sklonost devijatnosti mnogi vezuju za karakter oveka, odnosno za njegovu prirodu i narav, to se manifestuje u predispozicijama linosti. Karakter ine one osobine koje se dovode u vezu s moralnim principima i normama. Meu najznaajnije patoloke crte karaktera spada:
1) AGRESIVNOST

koja se definie kao interpersonalna nasrtljivosti , tj da se silom rei konflikt sa drugima.

sklonost

2) EGOIZAM I EGOCENTRINOST su takoe negativne karakterne

osobine i svojstva linosti koje mogu imati devijantne oblike. Naime egoizam se kod oveka ispoljava kao samoivost, motivaciona orijentacije usmerena prvenstveno prema sebi.
3) DEPRIVACIJA koja u sutini znai liavaje ili gubitak sadraja ili drai

nunih za zadovoljavanje potreba.

4) EMOCIJE, njima se u literaturi pridaje bitan znaaj devijantnog uzoka.

Stanjem emocija objanjavaju se nestabilnosti linosti u ponaanju: kod emocionalnih blokada, kada se javlja koenje misaonih procesa usled prejakih emocija; i kod emocionalnih poremeaja, gde se javlja nesrazmernost i neprikladnost emocionalnih reakcija u odnosu na datu situaciju. Motivi u socijalnoj patologiji su unutranje pobude devijantne orijentacije oveka. Svako ljudsko, pa i svako devijantno ponaanje motivisano je nekim ciljem i interesom.

16.SOCIJALNI FAKTORI DEVIJANTNOSTI

12

Socijalni faktori su inioci drutvene sredine i drugih objektivnih determinanti koje neposredno ili posredno utiu na ljudsko ponaanje. U takve faktore prvenstveno spadaju: socijalna sredina, ekonomski uslovi, migracioni procesi, uticaj obrazovanja, uticaj medija, porodini faktori.

Socijalna sredina prestavlja jedan od najbitnijih inilaca socijalizacije linosti ali i uzroka njenog asocijalnog ponaanja. Ekonomski uslovi za izuavanje socijalnopatolokih pojava od posebnog su znaaja ekonomski inioci: uslovi razvoja drutva, ekonomske krize i drugi privredni problemi. Ekonomska kriza nuno dovodi do pojava porodinih kriza, depresija, porasta pojava alkoholizma, prostitucije, kraa, prevara. Migracioni procesi tj migracije su drutveni procesi prisilnog ili dobrovoljnog preseljenja stanovnitva iz jednih krajeva u druge. U procesu migracija kidaju se veze i vrednosna shvatanja tradicionalnog i patrijarhalnog a nastaju socijalni i psiholoki problemi i konflikti. Uticaj obrazovanja, autori koji tvrde da lica s niim stepenom obrazovanja iskazuju vei stepen predisponiranosti za devijantno ponaanje milljenja su da je to sluaj zbog toga to takve osobe nisu prole odgovarajue stupnjeve i forme socijalizacije. Uticaj masovnih medija, neka shvatanja ukazuju na to da mediji, u celini, gledano, ne podstiu devijantnost, ali da indirektno mogu dodatno stimulisati predisponirane osobe u imitaciji metoda i indetifikaciji s negativnim uzorima. Porodini faktori su vrlo bitni jer se porodina sredina smatra jednim od bitnih etiolokih faktora devijacija, posebno dece i maloletnika. Pojava socijalne patologije u porodinoj sredini moe biti izvor sukoba, oponaanja ili sticanja devijantnih navika.

17. PSIHOPATOLOKI FAKTORI SOCIJALNIH DEVIJACIJA

U literaturi preovladava miljenje da psihiki poremeaji neposredno ili posredno utiu na devijantna ili tee oblike delikventnih ponaanja linosti. S obzirom na vrstu i teinu psihikih poremeaja, u nauci se koriste razne klasifikacije takvih pojava. Najprihvatljivija je ona koju je ustanovljena Meunarodnom klasifikacijom bolesti na:
1) Duevne poremeaje (duevna zaostalost i duevne bolesti), 13

2) Neurotske poremeaje i 3) Poremeaje linosti

Duevna poremeenost moe se razvrstati prema uzrocima i vrsti u dva osnovna oblika: kao duevna zaostalost i u vidu psihotinih stanja. Duevna zaostalost je vid psihikog poremeaja koji se ogleda u ogranienosti duevnog razvoja. To su, u osnovi, uroeni ili u ranom detinstvu steeni defekti inteligencije kao posledice oboljenja centralnog nervnog sistema ili teke socijalne zaostalosti. Razlikuju se tri stepena duevne zaostalosti: idiotija, imbelcilnost, debilnost. Neuroze su psihika odstupanja na somatskom podruju, u psihikom stanju, doivljavanju i ponaanju. Re je o jednoj vrsti lakih poremeaja u sferi volje i motivacije, kojih je linost svesna, manifestuje se u vidu fizikih i psihikih smetnji. Poremeaji psihikih procesa linosti u literaturi se shvataju veoma razliito. U poremeaje linosti spadaju pojave manije, afektivnih, paradoisnih, shizoidnih i epileptoidnih poremeaja i psihopatije kao najkarakteristiniji njihov oblik. Psihopatije su uroeni poremeaji u strukturi, ponaanju i emocionalnom razvoju linosti, naroito sloenijih komponenti, tzv socijalnih emocija, oseanja i volje. Kod psihopata ne postoje ili su veoma ogranieni moralni obziri i norme.

18.POJAM I POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA

Nauiti iz knjige

19.POJAM,OSNOVNA ZAVISNOSTI

OBELEJA

POJAVNI

OBLICI

BOLESTI

Bolesti zavisnosti, ili ti pojam toskimanije, fenomeni su socijalnih, organskih i psihikih poremeaja linosti koje karakteriu etiri osnovna obeleja:
1) elja i potreba za konzumiranjem odreenih hemijskih, mineralnih ili

biljnih supstanci.
2) Tenja posle odreenog vremena za poveanim koliinama. 3) Psihika i 14

4) Fizika zavisnost kao posledica navike i ozbiljne zdrastvene i socijalne

posledice. Sva etiri elementa deluju uzajamno a rezultati zavisnosti je posledica patoloke zavisnosti oveka od odreenih biolokih, prirodnih ili hemijskih supstanci. Bitna karakteristika zavisnosti esto je snana elja ili neodlona potreba za uzimanjem narkotikih srestava ili lekova, alkohola, kafe ili duvana. U socijalnoj psihijatriji razlikuju se dve vrste zavisnosti:
1) Psihika - smatra se stanje u kojem je neka osoba emotivno zavisna

od nekog srestva ili supstance. Nastaje tako to korienje supstance tokom odreenog vremena izazivaju posebno stanje koje prelazi u naviku.
2) Fizika - prestavlja poremeaj metabolike ravnotee u fiziolokim

funkcijama organizma, nastala korienjem odreenih supstanci. Apstinencijalni sindrom prestavlja grupu simptoma koji se javljaju u poetku i toku apstinencijalne krize, a mogu biti izraeni na psihikom i na fizikom, telesnom nivou. To je promenjeno stanje organizma koje nastaje posle prestanka unoenja supstanci. U sluaju zavisnosti esta je pojava tolerancije - to je posebno stanje koje se dovodi u vezu s tokom uzimanja psihoaktivnih supstanci. U bolesti zavisnosti spadaju prvenstveno pojave alkoholizma i narkomanije, to su fenomeni kojima se bave strunjaci raznih profila (psihijatri, psiholozi, sociolozi i pravnici).

20.ALKOHOLIZAM,POJAM I OPTE KARAKTERISTIKE

Kada je re o alkoholizmu jo u starom veku poinje shvatanje da je re o bolesti, tako da ve u 14. veku dolazi do znaajnijeg prouavanja alkoholizma kao bolesti, tretiran ne samo kao medicinski problem ve i kao negativna vaspitna, tj loa drutvena pojava. Sve do 18. i 19. veka smatralo se da je alkoholizam pojava tipina za karakter asocijalnih linosti, sklonosti marginalnih drutvenih grupa i beskunika, a time je alkoholiar tretiran kao osoba moralno manje vredna. Najee se alkoholiarem smatra linost zavisna od alkohola, s posledicama na fizikom, psihikom i socijalnom planu, a alkoholizam tretiran kao bolest zavisanosti.
15

Medicinska definicija odreuje alkoholizam kao hroninu progresivnu bolest koju karakterie elja za pijenjem alkoholnih pia, a u cilju postizanja subjektivnog stanja zadovoljstva. Bitno svojstvo alkoholizma je da je to drutveno patoloka pojava i to zbog sledeih razloga:
1) Alkoholizam nije samo bolest i zdrastveni problem pa prema tome ne

moe se iskoreniti medicinskim tretmanom jer ova vrsta bolesti ima i svoje stvarne drutvene i uzroke i posledice.
2) Drugi element koji ovoj pojavi daje drutveni karakter, jeste njena

rasprostranjenost.
3) Trei element drutvenog obeleja ini njegova zastupljenost u skoro

svim nivoima populacije.

4) etvrti

element drutvenog svojstva pokazuje da su posledice alkoholizma, pored zdrastvenih i psihopatolokih, viestruke i neposredno se odraavaju i na drutvene oblasti porodine i radne sredine, bezbednosti saobraaja, kriminaliteta i prostitucije.

21.ALKOHOLIARSKA LINOST-SOCIJALNO PSIHOLOKI PROFIL

Alkoholiar je osoba koja zbog dugotrajne upotrebe dospela u stanje zavisnosti od alakohola i kod kojeg je dolo do znakova fizikih, nervnih, psihikih i socijalnih poremeaja. Prema nekim shvatanjima meu alkoholiarima su u velikom procentu zastupljene osobe psihopatskih crta, s ekstremno niskom tolerancijom na frustracije, neotporne na stanja anksioznosti i tenzije, izraenih karakteristika: narcistikog, sado-mazo nazohistikog i egzibicionistikog u karakteru. Ova stanja prate sekudarne reakcije, kao to su: impulsivnost, oseanje izolacije i otuenosti.

22.TIPOLOGIJA ALKOHOLIARA I ALKOHOLIARSKIH FAZA

Jednom od najpotpunijom tipologija smatra se Jelinkova po kojoj se razlikuju 5 vrsta alkoholiara:
16

1) Alfa alkoholiarima se smatraju lica psihiki zavisna od alkohola, oni

to pie koriste kao srestvo za ublaavanje ili ukljanjanje psihikih i fizikih patnji.
2) Beta alkoholiari su psihiki zavisni ali pri prekidu konzumacije

alkohola kod njih nenastupa tzv. apstinencijalni sindrom.

3) Gama alkoholiari tei su sluajevi, psihiki i fiziki zavisni od alkohola

s posledicama apstinencijalnog sindroma. Ono piju neumerno, bez kontrole.

4) Delta alkoholiari imaju iste osobine kao i gama alkosi ali su u stanju

da kontroliu uzimanje odreenih koliina. Skloni su depresijama i razdraljivosti.

5) Epsilon

alkoholiari povremeno dobiju elju za alkohola u meri u kojoj nastupaju i znaci amnezije.

konzumiranjem

Jelinek je takoe pored tipologije alkoholiara u jednoj svojoj studiji izradio emu sukcesivnih alkoholiarskih faza u razvoju:
1) Predalkoholiarska faza umerenog pijenja, nastaje iz zabave i

postepeno prelazi u fazu uivanja, a traje od 6 meseci do 2 godine.

2) U drugoj fazi nastaju predznaci stanja alkoholizma kada kod linosti

nastaju simptomi zaboravljanja, alkohol postepeno postaje potreba, skiveno konzumiranje postaje sve ee, a strast za alkoholom sve izraenija. Re je o prelaznoj etapi izmeu umerenog pijenja i stanja zavisnosti.
3) U

treoj fazi liosti nema punu kontrolu ponaanja, negira da konzumira alkohol, pravda svoje ponaanje, gubi interes za rad, naputaju ga prijatelji, pojavljuju se znaci ljubomore. gde su oteani procesi miljenja, nastupa period alkoholiarske psihoze, a otpornost na alkohol slabi. Ova faza znai potpunu zavisnost osobe od alkohola.

4) Hronina faza je poslednja. To je stanje pijanstva, moralnog propadanja

17

23.ALKOHOLIZAM KAO MEDICINSKI I SOCIJALNI FENOMEN

Prekomerna i dugotrajna upotreba alkohola tetno utie na fiziko zdravlje oveka, skraujui mu vek u proseku za oko 10 do ak 20 godina. Negativne posledice se ispoljavaju na organizam, pojedine njegove delove i slabljenje funkcija. To se stanje manifestuje u vidu organskih oteenja i psihikih poremeaja. Amerika psihijatrijska asocijacija razlikuje dve vrste poremeaja vezanih za alkohol:
1) Poremeaji kao posledica uzimanja alkohola. 2) Poremeaji prouzrokovani korienjem alkohola.

U medicinskom smislu alkohol neposredno utie na organska i funkcionalna oteenja, iritira sluzikou, dovodi do pojave ganstritisa,o teuje jetru... Najtei vid psihikih poremeaja prestavljaju alkoholiarske psihoze, kao sto su akutna patoloka napetost, halucinoza. U psihikom smislu alkoholizam utie da linost intelektualno slabi, oteano pamti, gubi sposobnost miljenja, poveava se razdraljivost, agresivnost i impulsivnost. U tipine alkoholiarske bolesti spadaju:

Delirijum tremens - alkoholno ludilo to se javlja kod osoba koje due vreme konzumiraju preteno estoka pia. Demencija - nastaje zbog direktnog tetnog dejstva alkohola na elije mozga i njihovog izumiranja. Alkoholna padavica - nastaje dejstvom alkohola na elije mozga a ispoljava se u gubitku svesti.

Socijalne posledice alkoholizma se u literaturi manifestno opisuju u pojavama:

Nesposobnosti

preuzimanja

odgovornosti

zadovoljavanju

linih

potreba
Nemogunosti obavljanja roditeljskih, branih, radnih i drugih socijalnih

uloga.
Najozbiljniji poremeaji u sfveri socijalnih odnosa manifestuju se

branim konfliktima, te poremeajima porodinih odnosa, kao i zanemarivanje radnih obaveza.

18

 Hronini alkoholizam odraava se na socijalno i porodino stanje pri

emu se linost skoro niim ne moe suprostaviti svojoj skoroj propasti. Uz to, u etvrtini sluajeva je nekriminatoran.

24. UZROCI ALKOHOLIZMA - BIOLOKO PSIHOLOKI FAKTORI

Postoje brojne hipoteze o uzrocima alkoholizma, od kojih nijedna na potpun ili zadovoljavajui nain ne iskazuje sutinu problema. Bioloke teorije govore o mogua tri osnovna uzroka alkoholizma. To su: Genetsko naslee

Poremeaji u metabolikim procesima u organizmu Procesi oslobaanja modanih transmitora.

Neki empirijski podaci alkoholizam povezuju s nasleem, dokazujui da se on generacijama pojavljuje kod izvesnih porodica. Meutim kasnje se pokazalo da nema pouzdanih dokaza da je alkoholizam bioloki nalsedan, niti je jo uvek i pored brojnih istraivanja otkriven nasledni faktor koji bi ukazivao da e se razviti ova bolest. Pojedini pristupi uzronost alkoholizma pripisuju fiziolokim faktorima neutvrenog poremeaja metabolizma, problemima u funkcionisanju endokrilnih lezda, nedovoljne ishrane uroenje osetljivosti itd. Pojedini autori alkoholizam vide u perverziji nagona. Neka istraivanja ukazuju na latentnu psiholoku stukturu kao karakternu crtu alkoholiara, kao to su: impulsivnost, nizak prag frustracione tolerancije, nemogunost adatapcije na ivotne probleme. Psihoanalitiari su preteno miljenja da je alkoholizam uzrono vezan za nesvesne konflikte iz ranog detinstva.

19

25.UZROCI ALKOHOLIZMA - SOCIJALNI FAKTORI UTICAJA

Socio kulturne teoretiari faktore uzronosti vide tek u odnosu uzajamnog delovanja faktora: ovek, sredina i alkohol. One uslovljenost alkoholizma posmatraju, pre svega u okviru socijalnih i kulturnih determinanti. esto se ipak, u objanjenjima uzronostima alkoholizma vezuju socijalni i psiholoki faktori, pa se na taj nain objanjava injenica da je alkohol sredstvo kojim pojedinci ili ak i itave drutvene grupe i slojevi olakavaju stanje siromatva, uivajui u svojstvima njegovog korienja, ublaavajui socijalnu nesigurnost i privremeno otklanjajui objektivni problem trenutnim oputanjem subjektivne napetosti i anksioznosti. Dejstvo alkohola kod oveka potiskuje stvarne ivotne probleme i marginizuje ih a kod mladih istie hedonizam, konformizam, redukciju anksioznosti i radoznalost. Za prvim iskuenjima alkohola posee se u burnom razdoblju kakvo donosi ivot adolescencije, praen protivrenim raspoloenjima i oseanjima, usamljenosti, dosade i protesta. Kod odraslih osoba alkohol je srestvo prevazilaenja frustracionih stanja i anksioznosti. U socijalne faktore alkoholizma neki autori posebno ubrajaju odsustvo adekvatnog zakonodavstva, raskorak izmeu shvatanja prava i dunosti radnika. Postoje u okviru sociolokih i shvatanja da je alkoholizam u vezi sa tradiciom, kulturom i polnim ulogama pojedinih sredina, te autoritarnost, moralizam, patoloka porodica i nii drutveni status. Veoma su bitni i specifini socijalni uzronici alkoholizma mladih. Poznato je da je adolecentno doba prepuno kriznih faza razvoja kada je linost u sukobu sa ,,sobom,, i sa stvarnou. Te okolnosti prepune problema, mlada osoba leke prevazilazi uz alkohol, ime stie sklonost piu.

26.ALKOHOLIARSKA PORODICA
Alkoholizam se kao drutveni problem, pre svega, odraava na porodicu. Smatra se da je alkoholiarsko ponaanje stres za svaku porodinu sredinu i da ima uticaja na najmanje tri njena lana, prvenstveno na suprunike, a zatim i na decu.
20

,,Alkoholiarska porodica,, je pojam u izvesnom smislu razliit od pojma porodice alkoholiara. Porodica alkoholiara je svaka porodica u kojoj je jedan lan alkoholiar, dok se pojmom ,,alkoholiarska porodica,, oznaava u formalnom smislu porodica u kojoj su dva ili vie lanova zavisni od alkohola. U sociolokom znaenju i jedna i druga zajednica se smatra porodicom poremeenih i disfunkcionalnih odnosa. U porodici alkoholiara, gde je po pravilu subjekt alkoholizma suprug, odvija se specifian proces prilagoavanja porodinih odnosa, kako unutar lanova familije tako i prema spoljnom svetu. Najslikovitiji sistem tog tipa porodinog prilagoavanja na alkoholizam opisala je Deksonova, objanjavajui to razvojem u sedam tipinih etapa stadijuma navedenog stanja. Najizraeniji i svakodnevni problem odnosa u alkoholiarskoj porodici jeste pitanje komunikacije, koja je u alkoholiarskoj porodici izuzetno oteana, po pravilu neodreena (dvosmislena) i disfukcionalna, tako da se stvarna veza ne odvija neposredno, nego preko tree osobe. Odluke se donose bez saglasnosti i dogovora. Svako ivi svoj ivot.

27. DECA I PORODICA ALKOHOLIARA

Na problem razvoja i ponaanje dece iz porodice alkoholiara znaajno su upozorili neki autori u svojim radovima, ukazujui na posledice vaspitanja u porodici oca alkoholiara i nesigurne majke. Neki pak, misle da su dece alkoholiara intelektualno slabija od dece iz drugih porodica. Meutim svi autori se slau i upozoravaju da alkoholizam roditelja ima ozbiljne posledice na razvoj linosti deteta. Procesi socijalizacije dece u takvim sredinama odvijaju se u neprirodnim okolnostima, neadekvatnim uslovima ivota, uenja i ponaanja to dovodi do neurotinih poremeaja i loih navika. Jedna od teih posledica za decu iji su roditelji alkoholiari jeste ekonomska nesigurnost. Deca su u nezavidnom socijalnom poloaju: nemaju srestava ni za najosnovnije potrebe, zavise od pomoi i milostinje rodbine i prijatelja. Zato se deca iz porodice alkoholiara esto regrutuju devijantne osobe. Nepravilno vaspitanje dece od strane roditelja alkoholiara redovna je pojava. Naime u alkoholisanom stanju roditelji esto decu zlostavljaju, verbalno, fiziki pa ak i seksualno. U treznom stanju esto su svesni svojih greaka u nastupu grie savesti, pa da bi ispravili greke idu u drugu krajnost, toleriu sve vrste propusta i dozvoljavaju im sve vrste ponaanja. Naruito je sloena i problematina situacija za razvoj dece u porodicama gde su oba suprunika alkoholiari, jer izloeni traumama svakodnevnice,
21

deca su prinuena da preduzmu ulogu roditelja i da se sami brinu o porodinom domainstvu.

28. ALKOHOLIZAM ENA

Da li ene piju, koliko piju i zato postaju alkoholiarke, jedno je od vanih pitanja alkoholne etiologije i fenomenologije. Za razliku od mukaraca, koji poinju s piem izmeu 15 i 20 god, ene poinju aktivno konzumiranje alkohola posle 20te godine. Njima pie, za razliku od mukaraca, nije ritualna potreba dobrog raspoloenja, ene se opijaju preteno da bi otklonile napetost i stres. One, zato, uglavnom piju relativno kontrolisano i prikriveno. Obino se kae da ,,ena ne pije to vole, ve da zaborave,,. S promenama statusa i poloaja ena u savremenom drutvu transformisalo se i njeno ponaanje. Mlae ene, opijajui se, trude se da pokau svoju nezavisnost i da ive bez predrasuda. Meutim dananja statistika upozorava da je svaki trei alkoholiar ena, jer za razliku od mukaraca, ena mnogo bre postane zavisnik od alkohola. Razlozi nisu samo neotpornost organske prirode ve i u samim socijalno - psiholokim uzrocima. Posledice porodinih odnosa gde je majka alkoholiar nisu nita manje nego kad je u pitanju porodica gde je alkoholiar otac. Prema nekim tipologijama, postoje etiri tipa ena alkoholiara: kolebljivica, paenica, moralista i kontrolor, svaka sa specifinim obrascima porodinog ponaanja i odnosa prema suprugu i vaspitanju dece.

29. ALKOHOLIZAM I DELIKVENCIJA

Veina autora je saglasna da je alkohol jedina supstanca za koju se pouzdano moe ustanoviti da koncentracijom izvesnih koliina u krvi izaziva agesivno ponaanje, to dovodi do raznih oblika kriminaliteta. Uopte, smatra se da je ,,alkoholiarski,, kriminalitet specifiana vrsta delinkvencije, vezana prvenstveno za delikte nasilja. Pojedina istraivanja su ustanovili uzronu vezu izmeu alkohola i naruavanja javnog reda, dokazujui ih tezom da su u najuoj vezi porast prodaje alkohola i delikvencije, posebno sluajeva nasilja. Zato konzumiranje alkohola dovodi do delinkvencije? Alkohol dovodi do nekih bitnih vidova promene psifovizikih svojstava lica, naroito gubljenja oseaja za odgovornost i ispoljavanja agresivnosti, to se manifestuje, po pravilu na najtee oblike delikvencije. Postoji miljenje, zasnovano na nekim istraivanjima da je ak 60 % krivinih dela izvreno pod dejstvom alkohola. Problemi alkoholizma najprisutniji su u oblasti bezbednosti saobraaja, jer injenica je da alkoholisanost vozaa najee vinovnik saobraajnih nesrea. Alkoholizam je u neposrednoj vezi i korelaciji
22

s socijalnopatolokim pojavama: proctitucije, skitnjienja, narkomanije, samoubistva. Veza alkohola s prostitucijom i skitnjienjem uzrokovana je ,,zanimanjima,, dok je povezanost alkoholizma i samoubistava daleko sloenija pojava koja se ozbiljno prouava.

30.NARKOMANIJA, POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Narkomanija, ma u kojem obliku, nesporno ini oblik i fenomen drutvene devijacije, i to ne samo pojava za sebe nego vezane i s drugim vidovima socijalnih devijacija, patologije i kriminaliteta. Mada je re o veoma starom fenomenu, u ovoj oblasti, kao u retko kojoj, vlada prava terminoloka zbrka oko osnovnih pojmova. Problem je u razliitim pristupima i shvatanjima ove devijantne pojave i sredstvima koji se koriste. Pojam narkomanija potie od grkih rei ,,narke,, (ukoenost) i ,,mania,, (bes,ludilo). Narkomanija u najoptijem smislu, znai strast za uivanjem u opojnim srestvima. Postoje brojne definicije narkomanije, od optih do kompleksnih. Prema definiciji Svetske zdrastvene organizacije, narkomanija je ,,stanje,, periodine ili hronine intoksikacije, tetno kako za pojedinca tako i za drutvo, do kojih dolazi ponovljenim uzimanjem neke droge. Ova definicija je esto kritikovana kao jednostrana i preiroka jer postoji potreba da se pored medicinskih pristupa narkomanija odredi kao socijalno-patoloka pojava, da se iskae kao drutveno stanje, socijalni izraz i posledice. Ue posmatrano narkomanija kao bolest karakteriu tri bitna elementa: psifika i fizika zavisnost tolerancija i navika

Psihika zavisnost ispoljava se u potrebi i elji doivljavanja neeg prijatnog. Fizika zavisnost iskazuje se u adaptaciji organizma na odreenu vrstu srestava, jer prekid korienja narkotinih srestava dovodi do tzv apstinencijalnog sindroma. Tolerancija prestavlja potrebu organizma, protokom vremena za veom koliinom ili jaom vrstom narkotika.

23

S obzirom na to da narkomanija nije samo bolest ve i pojava sa socijalnim elementima, ovaj problem moe se posmatrati kao kompleks odnosa drogaovek-socijalna sredina, tj kroz socijalne i druge posledice.

31.NARKOMANIJA KAO RASPROSTRANJENOST

UNIVERZALNI

PROBLEM

Narkomanija u savremenim uslovima ima takve razmere da se s razlogom moe nazvati epidemijom. O broju uivalaca i zavisnika postoje mnoge procene. Rauna se da u svetu ima oko 200 miliona zavisnika od droge. Proizvodnja narkotinih srestava tradicionalno je vezana za kulturu, sa socijalnim i ekonomskim ivotom pojedinih zemalja, pre svega na istoku. Proces prenoenja droge iz zemalja tradicionalne proizvodnje u druge, iz jedne kulture u drugu, vezan je za mnoge istorijske tokove ratova, migracija i ostvarivanja profita. Danas su narkomanijom najvie pogoene razvijene industrijske zemlje i urbanizovane sredine, a meu njima su SAD najugroenije podruje. Od evropskih zemalja drogom su najvie zahvaene: V. Britanija, R. Irska, Holandija, Francuska, Italija, Rusija, Danska, vetska. Talas narkomanije poslednjih godina nije zaobiao ni Srbiju. Pre samo 10 godina procenjivalo se da u Srbiji ima oko 10.000 narkomana, da bi danas ta brojka narasla na ak 80.000 od ega samo 35.000 u Beogradu. Najmlai diler droge zabeleen u Beogradu imao je svega 8 godina.

32.TIPOLOGIJA DROGA I NJIHOVA SVOJSTVA

Re droga vodi poreklo od arapske rei ,,dova,, to znai lekovito srestvo. Droge ili narkotici su sintetikaa srestva ili prirodne materije koje kod korisnika izazivaju razliita oseanja, ali posle odreenog vremena i neodoljivu potrebu za njihovim daljim i poveanim uzimnjem. Postoje razliite tipologije droga, a njihova klasifikacija je mogua po svim kriterijumima. (prema toksinosti, prema vrsti zavisnosti, prema poreklju...). *S obzirom na intenzitet dejstva i vrsti zavisnosti - najprikladnije razvrstavanje droga je prema njihovom osnovnom odrazu na ponaanje
24

oveka. U tom smislu droge moemo klasifikovati na: narkotike, depresante, stimulanse, halucinogene droge i droge dobijene iz kanabisa (indijske konoplje).

U NARKOTIKE spadaju opijum i njegovi derivati, a predmet zloupotrebe su najee morfijum i heroin, ije korienje vrlo brzo stvara stanje psihike i fizike zavisnosti i tolerancije. DEPRESANTI su sintetiki preparari narkotikih supstanci, koji se koriste u medicini kod hirukih intervencija i u sluajevima epelepsije radi smirivanja agresivnih stanja. STIMULANSI su droge prirodnog i sintetikog karaktera, podstiu mentalnu i fiziku aktivnost. esto se nekontrolisano koriste u svakondnevnom ivotu, a povremeno ih koriste i sportisti. Najpoznatijim stimulansom se smatra kokain. HALUCINOGENE droge su prirodne i sintetike droge, od kojih je najpoznatija LSD, izazivaju efekte vizuelne halucinacije u prostoru, vremenu i linostima.

*Klasifikaciju prema tipovima zavisnosti = Ova klasifikacija razlikuje zavisnost tipa kanabisa, opijatskog tipa, halucinogenog i kokainskog tipa.

Zavisnost tipa kanabisa dobila je naziv po konoplji od ijih se cvetova i listova dobija marihuana. Zavisnost opijatskog tipa vezana je za korienje opijuma i njegovih derivata morfijuma i heroina, odnosno sintetikih droga. Smatraju se vrstom narkotika to najbre izazivaju stanje zavisnosti. Halucinogene droge su nazvane po pojmu kojim se oznaava stanje uivaoca halucinacije. Halucinacije definiemo kao subjektivna stanja u kojima ovek opaajno doivljava objekte iskrivljene od realnosti. Zavisnost kokainskog tipa vezana je za kokain. Ovaj oblik zavisnosti nastaje veoma brzo korienjem (umrkavanjem, puenjem, vakanjem) kokaina.

33.LINOST NARKOMANA, SOCIJALNO PSIHOLOKI PROFIL

Osoba koja je vremenom postala zavisna od droge uobiajno se naziva narkoman. U stunoj literaturi narkoman je osoba s neutoljivom eljom i neodlonom potrebom za konzumiranjem neke vrste droga. Takve
25

osobe, uglvnom, nemaju vrednosni odnos prema moralnim i pravnim normama, prihvataju obrasce razliitih oblika asocijalnog ponaanja. Socioloki pristupi narkomana tretiraju u relacijama primarnih i sekudarnih oblika devijacija. Primarnim se smatraju sluajevi povremenog uzimanja srestava. Sekudarni tip nastaje ,,Kada je narkoman ve preuzeo novu socijalnu ulogu - ulogu narkomana,,. U sociolokom smislu narkoman se moe odrediti i po raznim socijalnim obelejima. Naime veina narkomana su mukarci, mlae uzrasne populacije, potiu iz svih drutvenih slojeva. Za razliku od drugih devijanata, narkomani se karakteriu po izraenoj grupnoj indetifikaciji, s posebnom supkulturom, po specifinim oblicima ponaanja, komunikacije, normama i vrednostima koje prihvataju ili odbacuju. Neposredne posledice uticaja droge na linost narkomana takve su da ga ine devijantnim u mnogostrukom znaenju. U psihikom smislu, narkoman je u mnogim elementima asocijalna osoba, nepouzdana, s brojnim psihikim poremeajima u sferi voljne aktivnosti i nagonskog ispoljavanja agresije ili depresije. Dranje narkomana u sredini manifestuje se kroz vidljive znake poremeaja raspoloenja i poremeaja ponaanja.

34.TIPOLOGIJA NARKOMANA - iz knjige 35.UZROCI PRISTUPI NARKOMANIJE-PSIHOPATOLOKI I PSIHOLOKI

Pojedini autori uzroke narkomanije nalaze iskljuivo u linosti narkomana; drugi u samoj drogi i njenim svojstvima; trei u uslovima socijalne sredine. Medicinsko -psihijatrijski pristup je veoma razvijen kako u izuavanju uzronosti, tako i u vezi sa potrebom preduzimanja mera prevencije i rehabilitacije. U psihijatriji se smatra da se narkomani regrutuju iskljuivo iz redova psihiki ve izmenjenih linosti svih vrsta i kategorija, ukljuujui i sluajeve latentne psihoze. S obzirom na to da je narkomanija u osnovi bolest mladih, u traganju za uzrocima neke etioloke teze vide inioci nastanka u kompleksu sloenih psiholokih komponenti takve linosti. Pri tom se u obzir uzimaju razni faktori. Vrlo esto se pominju motiv radoznalosti, potreba mlade osobe da se
26

doivi neto novo, nestvarno, izvan svesti. esto se misli da mladi ljudi koriste droge kada imaju problema kod kue ili u koli, meutim postoje i mnogi drugi razlozi: pristupanost droga i tolerantan stav ili pozicija ignorisanja prema njima. Drugi autori, u prvi plan stavljaju problem neprilagoenosti, odnosno socijalne i emocionalne adaptacije. Druenje s narkomanima, elja za pripadanjem grupi i da se bude prihvaen u njoj, identifikacija s poznatim linostima, uenje po modelu, imitacija dovode prvo do iskuenja, a vrlo brzo i do navike i zavisnosti, to oni smatraju jednim od bitnih faktora uzronosti narkomanije. 36.UZROCI NARKOMANIJE - SOCIJALNI FAKTORI Socijalnim faktorima u etiologiji narkomanije pridaje se ozbiljan znaaj u strunoj literaturi. Kao neposredni faktori uzronosti posebno se istiu: tradicija i uticaj savremenih drutvenih procesa na razbijanje homogene porodice. Mnogi istraivai ukazuju na neposrednu vezu gradske sredine, odnosno migracija, urbanizacije i narkomanije. To se naruito odnosi na siromana gradska podruja i prenaseljenost, gde su na delu ozbiljniji poremeaji porodinih odnosa i izraena socijalna nesigurnost. Kao opti socijalni uzroci narkomanije pominju se: brzi protok ideja i porast standarda, promene u sistemu vrednosti, anomina stanja, strukturalne promene i drugi inioci. Socijalnim faktorima se mogu dodati i injenice opte neinformisanosti o svojstvima narkotika i manifestnim znacima u ponaanju mlade osobe. Naime, prisustvo narkomanije i njena rairenost meu omladinom optepoznata je injenica, ali nisu i konkretne tetne posledice. Lanac informisanosti se odvija po principu da madi o drogi saznaju vrlo brzo, a ne i na vreme o njenim tetnim svojstvima.

37.UZROCI NARKOMANIJE - KRIMINOLOKI PRISTUP

Kriminoloka orijentacija dovodi u vezu uzronost sa nedozvoljenom proizvodnjom, prometom, ilegalnom trgovinom i drugim oblicima zloupotrebe narkotika. U vezi s tim neki, naruito ameriki autori smatraju da je uzrok narkomanije rasni, poto je preneta u ameriko drutvo od strane kineskih radnika; drugi pak misle da je to uzrok iskljuivo vezan za asocijalne i delikventne sredine uivanja droge, jer prenose naviku i na druge osobe; itd.
27

Pitanje zato neko postaje zavisnik, a drugi ne, uvek je aktuelno, posebno ako su osobe odrasle u istim ili slinim socijallnim okolnostima, porodice, kole ili neke druge mikro sredine. Ono uvek potencira i loginu hipotezu ili pretpostavku da postoji predispozicija sklonosti za ovu vrstu bolesti. Iako NEMA pouzdanih istraivanja koja ukazuju na postojanje specifine psihike strukture linosti koja bi odgovarala predispozicijama sklonosti narkomanije, ipak se meu zavisnicima ee susreu osobe s izraenim pojedinim osobinama crtama linosti: povuenost, pasivnost, prkosnost, agresivnost. Indetitet, kao jezgro linosti, ali i kao potencijalna sila njenog razvoja individuacije, kljuni je putokaz u praenju i razumevanju puta kojim se mladi ovek kree, izloen, ini se, veim iskuenjima nego ikad ranije, ali i vie nego pre stavljen pred lice slobode i odgovornosti za svoj ivot i ivot svojih blinjih.

38.SOCIJALNI PROBLEMI I POSLEDICE NARKOMANIJE

Posledice narkomanije su veoma brojne i mogu se u osnovi podeliti na urgoavanje fizikog zdravlja, poremeaje psihikih funkcija i socijalnog ponaanja linosti. Droge imaju veoma nepovoljan uticaj na zdravlje oveka. Posledice na organizam mogu se podeliti na: psihijatrijsko neuroloke, telesne i mentalne. Zavisnici od droge umiru veoma mladi, prema podacima prosean vek narkomana je 26 godina. Posledice upotrebe droge po zdravlje su: gubitak teine, preterano znojenje, trajno oteenje mozga i gubitak pamenja, drhtanje ruku. Psihike posledice ispoljavaju se u raznim vidovima poremeaja volje, opaanja, percepcije, miljenja, emocija i karaktera, koje od narkomana stvaraju linost posebne psihostrukture. Ozbilje posledice manifestuju se u pojavama poremeaja socijalnih relacija: u sposobnostima vezanim za produktivno radnu aktivnost, u oteanoj komunikaciji, socijalnoj neprilagodljivosti i nezainteresovanosti. Narkomani su po svim segmentima, posebna socijalna grupa. Oni se udruuju, a od ostalih vrnjaka razlikuju se na prvi pogled i vizualno. Imaju slinu ,,filozofiju ivota,, pogled na svet i njegove perspektive. Poseduju izuzetnu sposobnost meusobnog indetifikovanja u nepoznatoj sredini, po pravilu se oslovljavaju nadimcima i govore specifinim narkomanskim argonom.

39.POJAM I VRSTE NARKOMANSKOG KRIMINALITETA

Od svih socijalnopatolokih pojava narkomanija je u najtenjoj vezi s kriminalitetom. Ta veza je objektivne prirode i etioloki uslovljena, jer gde
28

god postoji zloupotreba droge, tamo je na delu i neki od vidova delikventnog ponaanja. Problem odnosa narkomanije i kriminaliteta moe se tumaiti s nekoliko stanovita, prvenstveno kao nedozvoljena proizvodnja i promet opojnih droga, iz ega proizlaze ostala znaajna pitanja. U vezi s tim kriminalitet narkomana moemo posmatrati kao direktni i indirektni kriminalitet.

Direktni se ogleda u raznim formama delikventnog ponaanja da bi se pribavila droga. Indirektni se odnosi na kriminalne radnje kojima se pokuava doi do srestava pomou kojih bi se kupila droga.

U optem smislu, kriminalitet narkomana delikventa moe se posmatrati dvojako: kao kriminalna radnja i vrsta delikta narkomana da bi doli do droge i kao kriminal narkomana pod uticajem droge. U krivino pravnoj i kriminolokoj literaturi navode se 4 vrste najeih delikata koje ine narkomani:
1. Krivina

dela zavisnika, pribavljanjem droge narkotinih srestava.

uzrokovana

neodoljivom

potrebom

za

2. Krivina dela nastala usled poremeaja linosti nastalih zloupotrebom

3. Krivina dela ilegalne trgovine u vezi s proizvodnjom, prometom,

krijumarenjem
4. Krivina dela pomaganja pri zloupotrebe droge.

40.KRIMINALITET NARKOMANA ZAVISNIKA

Narkomanija i kriminalitet su u tesnoj uzronoj vezi, jer svakog narkoman zavisnost ini potecijalnim delikventom, zbog ega se narkomanija s pravom smatra iznuenim oblikom delikvencije. Kriminalitet narkomana obino poinje u drugoj ili treoj godini narkomanskog staa, a oblici kriminalne aktivnosti zavise od vie faktora: vrste droge koju koristi, stepena steene zavisnosti, linosti narkomana. Prema nekim tipologijama, meu zavisnicima droge razlikuju se tri tipa kriminalaca:
1. Zavisnik, veinom morfijski tip, socijalno zaputen 29

2. Manji zavisnici, veinom potroai heroina koji ga mru 3. ist trgovac, bez posebnog odnosa prema drogi.

Kriminalitet narkomana pored svoje objektivne ima i svoju subjektivnu stranu jer se izvrilac kriminalnih radnji pod uticajem droge osea sigurnijim i manje odgovornim za posledice dela, dok su neke vrste droge stimulativnoagresivne prirode. Vezu nasilja i droge neki autori dovode u mogua tri modela:
1. Sistemski nasilje je posledica stavljanja droge u promet 2. Ekonomsko kompulzivni = veza izmeu droge i nasilja jeste

imovinska.
3. Psihofarmakoloka

nasilniko ponaanje prouzrokovano konzumiranjem narkotika.

je

neposredno

41.NARKOMANIJA I ORGANIZOVANI KRIMINALITET

Gde god je proizvodnja neke skupocene robe ograniena, tamo su prisutne pojave njenog krijumarenja, ilegalnog trita i kriminalnog profita. U ovom sluaju, sluaju droga, nije u pitanju obina kupoprodaja ve ceo piramidalni sistem i itav lanac organizacije, to prestavlja jedan tipian primer jednog od oblika organizovanog ili profesionalnog kriminaliteta. Da je droga jedan od najprofitabilnijih proizvoda u strukturi organizovanog kriminaliteta, upozorava se i u najviim telima meunarodne zajednice. Ilegalna trgovina drogom svuda se odvija po sistemu ureene organizacije i mree koja funkcionie po principu hijerarhije od proizvoaa droge, nakupca i vlasnika skladita, trasportne mree i organizacije za preraspodelu u potroakim podrujima. Veze narkomafije i vlasti pojedinih zemalja evidentne su. Dejvid Dordan autor knjige Politika i droga - prljavi novac i demokratske drave, smatra da se proizvodnja i trgovinom ne bave samo razne meunarodne mafijake grupe ve i da se tim poslom sve ee bave i drava i politika vostva velikog broja zemalja.

42.POJAM I RAZMERE PROSTITUCIJE

Pojam prostitucija potie od lat. rei prostituere = stavljati telo na prodaju, davati telo za novac. Pojava spada u red najstarijih oblika devijacija ljudskog ponaanja. Prostitucija je danas po definiciji i sadraju pojava svedena na ,,pruanje
30

seksualnih usluga enske osobe uz naknadu,,. Uobiajna fraza da je prostitucija najstariji zanat na svetu ukazuje na njenu bitnu odrednicu: u pitanju je pojava stara skoro koliko i ljudski vek. Istorijski izvori govore da je jo Solon u grkoj organizovao javne kue. U Rimu za vreme cara Trajana bilo je 32 000 prostitutki. U literaturi se nalaze brojne definicije prostitucije. Pristupi u definisanju su razliiti: pravni, socioloki i psiholoki. Mnoge definicije prostituciju odreuju kao vanbrani i najamni odnos ene u odnosu na mukarca, a sve to kao jedan od najteih oblika socijalne devijacije. U savremenim shvatanjima prostitucije kao bitna svojstva pojave uzimaju se dva osnovna kriterijuma:
Stupanje u seksulanu vezu ene s partnerom, bez strasti

Komercijalnu prodaju tela radi zadovoljenja seksualne poude partnera.

Meutim bez obzira na razlike u definisanju, svi autori se slau u tome da je prostitucija kao oblik socijalne patologije ene, s mnogostukim drutvenim posledicama i u razmerima koje nisu ni izbiza istraene. Smatra se da danas u svetu nema zemlje u kojoj ne postoji javna ili tajna prostitucija.

43.VRSTE PROSTITUCIJE KLASIFIKACIJA)

(ISTORIJSKI

TIPOVI

SAVREMENA

Od istorijskih tipova ulina, supstituciona i kompezaciona prostitucija imaju punu aktuelnost. Ulina prostitucija je odreena mestom obavljanja seksualne usluge, obuhvata najnii nivo prostitutki, to je i najrasprostranjeniji vid prostitucije kao i pojava sa najvie socijalnih, ekonomskih i zdrastvenih posledica. Supsititucionom prostitucijom se oznaava pojava gde se mukarci orijentiu na seksualno zadovoljenje zbog objektivnih okolnosti nedostupnosti branog ili seksualnog zadovoljstva uopte. Kompenzacionom prostitucijom definie se tip pojave problemima oseanja i razumevanja u branim odnosima. uzrokovan

31

Od savremenih vidova poznatiji su oblici tzv agencijske prostitucije, tipa ,,ou-gerli,, zatim vikend prostitucija, hotelska prostitucija i prostitucije tipa ,,devojke na poziv,,.
1. Agencijska prostitucija je vrsta tajne prostitucije, prikrivena iza

2. 3. 4. 5.

paravana poslovnih firmi za sklapanje brakova i ponudu poslovne pratnje. Tip prostitucije ,,ou-gerli,, veoma je rasprostranjen, razvijen u nonim klubovima za zabave. Vikend prostitucija je kao to sam naziv kae, povremeno razvijena u odreenim danima. Hotelska prostitucija je karakteristina za turistike centre, na prometnim saobraajnicama i u velikim gradovima. ,,Devojka na poziv,, je oblik prostitucije vieg ranga. U ovom tipu prostitutke su dostupne samo odreenoj, uglednoj, kljijenteli.

Prostitucija se, uobiajno smatra enskim oblikom mentalno-socijalne devijacije, to u stvari preteno i jeste. Meutim, polsednjih decenija, uporedo s emancipacijom ene i sve uestanijim poremeajima u branim i porodinim odnosima, sve je izraenija pojava muke prostitucije.

44.UZROCI PROSTITUCIJE - SOCIJALNI FAKTORI

Socijalni faktori prostitucije su svakako najznaajniji uzronici. U socijalno kulturne faktore prostitucije ubrajaju se ekonomski uslovi, posebno sirimatvo, nezaposlenost, procesi migracije, ubranizacija. Siromatvo i socijalna beda su inioci koji podstiu prostituciju kao izvor prihoda i egzistencije. U razloge odavanja prostituciji spadaju i primamljivosti lake i vioske zarade i lo uticaj medija. S uzrocima prostitucije se dovodi u vezu i rizina situacija ili prostori, mesta i institucije kao to su ratno stanje, elementarne nepogode, socijalno devijantne porodine sredine, zatvori... Mnogi autori su skloni da uzronost prostitucije povezuju sa seksualnom zloupotrebom malodobnih osoba, posebno dece.
32

Neka shvatanja optih faktora uzronost prostitucije vide pre svega u drutvenoj nejednakosti mukarca i ene, odnosno u tradicionalnoj tendenciji da se drutveni status ene svodi iskljuivo na njenu bioloko reproduktivnu funkciju. U porodinoj sredini i okolnostima vaspitanja socijalni uzroci prostitucije su, kao i svi ostali oblici devijantnosti, vaan faktor, bilo da se javljaju u vidu oponaanja ili neadekvatnog reagovanja na porodinu normu i odnos.

45.UZROCI PROSTITUCIJE, BIOLOKE OSNOVE I PSIHOLOKI FAKTORI.

Postoje i pristupi koji uzroke prostitucije vide, prvenstveno, u biolokoj inferiornosti ena u odnosu na muki rod u njihovim fiziolokim i fizikim karakteristikama defektnosti. Veliki broj autora dovode u vezu multiuzronosti prostitucije s faktorima bioloke i socijalne prirode, uzimajui u obzir konstitucionalne predispozicije i uticaj socijalne sredine. Najbrojnija su istraivanja uzronih faktora u psihologiji i psihijatriji. Ta objanjena nalaze osnovu prvenstveno u povezanosti prostitucije s nedostatkom volje za suzdravanje od izraenih nagona, odnosno libidinoznih impulsa ene. Neke teorije iz ove oblasti objanjavaju prostituciju odsustvom oseanja za roditeljastvo, rad i stid, izraenim sklonostima ka strastima zabave. U psiholokim pristupima prostitutka se esto definie kao intelektualno siromana i emocionalno nezrela osoba, egoista, sujetne naravi, frigidna i bez oseaja za stid ime se posredno ukazuje na uzroke pojave. U literaturi postoje miljenja da su uzroci prostitucije u nedovoljnoj seksualnoj i psiholokoj zrelosti partnera, ambivalenciji linosti, kao i shvatanja koja ukazuju na problem nedostataka ljubavi od strane majke, odnosno uroeni odbrambeni enski mehanizam, oblik projekcije i poniavanja sebe zbog depresije.

46.LINOST I TIPOLOGIJE PROSTITUTKI

Gibens je svoju tipologiju prostitutki nazvao klinikom. On prostituciju deli na primarnu i sekudarnu, a u okviru tih podela, polazei od kriterijuma inteligencije, razlikuje: 1. Inteligentne
33

2. Primitivne i
3. Prostitutke srednje inteligencije

Majnev prostitutke deli po kriterijumu naina izdravanja na:

1. One koje izdravaju bogati mukarci 2. One kojE koriste svoje stanove za prostituciju i od toga se izdravaju 3. Prostitutke u javnim kuama i 4. Amaterke.

Prostitutka ima neprirodan ivot, ona je psihiki i fiziki iscrpljena ena, esto zavisna od alkohola, droge i duvana. Njena psihifizika sklonost raznim bolestima, zbog svega toga, znatno je izraenija nego kod ostalih. Ona je, u sutini, cinina, gadi se i prezire mukarce. Zato znatan broj prostitutki naginje lezbejstvu, jer nezadovoljna emocionalnom vezom sa mukarcima, trai utehu u ,,enskoj ljubavi,,. Sve to ima za posledicu poremeaje u emotivnoj sferi linosti prostitutke i drutvene osude. Smatra se da su takve osobe nezainteresovane za branu zajednicu, a tamo gde takva zajednica i postoji zanemarena je. Poseban tip prostitutki ine tzv. sponzorue. To su ene koje se seksualno veu za jednog mukarca uz naknadu izraenu u nekim vrednostima ili pogodnostima. Sponzorua se opisuje kao mlada i atraktivna devojka, otmenog ponaanja i moderno obuena, obino u prisustvu starijeg ,,dobrostojeeg,, gospodina. Izvesna razlika izmeu sponzorue i klasine prostitutke sastoji se u tome to sponzorui nije ugroena egzistencija, ona eli ivot na visokoj nozi. Ono to ih ini istim jeste da na isti nain ostvaruje cilj pruanjem seksualnih usluga uz naknadu.

47.SOCIJALNO PATOLOKE POSLEDICE PROSTITUCIJE

Najire socijalne posledice prostitucije povezane su sa irenjem zaraznih, venerinih bolesti. One su normalna i pratea pojava, posebno kod tzv.
34

ulinog oblika prostitucije. Istovremeno, prostitucija je i neposredni uzronik seksualnih devijacija. Prostitucija prestavlja problem i iz razloga socijalne strukture i starosnog doba ena koje se njome bave. To su uglavnom mlae osobe, a vek mogueg bavljenja prostitucijom, kao izvorom prihoda, ogranien je bioloki i fiziki, zbog zdrastvenih problema i prirode posla. Prostituciju prati alkoholizam i narkomanija, jer prostitutka koristi kako alkohol tako i drogu kao sredstva olakanja za neuredan ivot, kao srestvo namamljivanja klijentele. Najtei oblik devijacije vezan za prostituciju jeste kriminalitet. Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnom odnosu, pa je dosta teko odrediti ta je emu neposredni uzronik, jer se i iz redova kriminalaca regrutuju prostitutke i obratno. Prema novijim istraivanjima kriminalizacija prostitucije dobila je takve razmere da se, van svake sumnje, moe svrstati u najozbiljnije podruje organizovanog kriminala i to na razne naine. U savremenim oblicima kriminaliteta poznata je trgovina enama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova, takozvani sex trafficking. Razlikuju se pojave azijskog i evropskog tipa sex trafficking-a. Prevare su sastavni deo trgovine belim robljem. One se odvijaju po sistemu ponude dobrog zaposlenja ili zarade mlaim osobama, ili putem skapanja brane zajednice sa situiranim ljudima. U kojoj meri postoje elementi prevare, govore podaci da je polovina devojaka iskljuivala svaku pomisao da bi u takvom poslu mogla biti seksualno iskoriavana, dok druga polovina samo nasluivala takav mogu ishod. 48.POJAM I OPTE KARAKTERISTIKE VAGABUNDAE Poseban oblik socijalnih devijacija ine pojave skitnjienja, besposliarenja i prosjaenja, koje se ponegde jednim nazivom definiu pojmom vagabundaa. Fenomenoloki vidovi ovih pojava jesu brojni izrazi materijalnogi i ekonomskog stanja drutva, ekonomskih kriza, posledica rata i materijalne bede. Pojam vagabunde, kao pravni termin uveden je u francuskom CODE PENAL iz 1910. gde se tim osobama smatraju ,,ljudi bez zanimanja,, koji nemaju poznato prebivalite i srestva za izdravanje. Vagabundaa je u sutini socijalni problem, o ijem su stepenu drutvene tetnosti miljenja podeljena. Jedni smatraju da je re o ozbiljnim socijalnom problemu mentalno defektnih ljudi, dok drugi su miljenja da se radi o

35

asocijalnim drutveno neprilagodljivim osobama, nedovoljno svesni svojih postupaka i odgovornosti. Socijalozi misle da je vagabundaa deloom socijalni a delom i pravni problem, i da njene nosioce netreba kanjavati, jer je mogua njihova resocilizacija. Pravna definicija ukazuje da su osnovna svojstva vagabundae ,,skitnja osoba zbog toga to nemaju zanimanje i srestva za izdravanje,,. Najoptija podela uzroka vagabundae jeste na: drutvene inioce ili uzroke individualnopsiholoke determinante.

49. SKITNJIENJE, BESPOSLIARENJE I PROSJAENJE

1.) Kao skitnja se oznaava drutvena pojava otuenja oveka iz odreenih institucionalnih delova zajednice, povremeni boravak na odreenoj teritoriji, ali ne i uklapanje u socijalni ambijent. Bitna karakteristika skitnje je kidanje, inae slabih, veza sa sredinom i negiranje tih veza. Obino se skitnicom smatra lice koje ivi u odreenoj drutvenoj sredini, globalno uzetoj ili vie takvih sredina menjajui ih povremeno. Skitnice su na margini drutvenih zbivanja, odnosno drutvenih tokova, jer samo po jeziku i nacionalnoj pripadnosti, prostornim i vremenskim komponentama pripadaju odreenom drutvu. Posebna vrsta skitnje je elementarna ili strukturalna skitnja, koja je vezana za pojave epidemije, poplave, poara, zemljotresa. Ona je nezavisna od drutvenih promena i procesa. 2.) Prosjaenje ini socijalnu pojavu traenja milostinje, povremeno ili stalno, u vidu zanimanja, javnim izlaganjem fizikih defektnosti ili prikazivanjem nepovoljnog stanja socijalnog statusa. S obzirom na to kakav nain pronje primenjuju, razlikuju se klasino i profesionalno. esto su skitnja i prosjaenje povezani, a u jednoj linosti sadrani elementi oba naina ivota. 3.) Besposliarenje je iri pojam od skitnjienja i prestavlja drutveni oblik ponaanja tzv. parazitizam i neretko, koincidenciju s prethodna dva oblika, a besposliar je osoba neradnik iji je ivot vezan za ulicu, po kvartovima, posebnim mestima. Takve osobe se najee nazivaju kloarima.
36

50. KOCKA, POJAM, OPTE KARAKTERISTIKE I VRSTE

Pojam potie od kocke, koju ini pravilan estougaoni predmet s posebnim obelejima brojeva od 1 do 6. Njena pojava see do poetka kultura i civilizacija drutva. Kao pojam i masovna pojava, kocka je najee vezana za igru karata, ali i druge vidove hazarda dostupne svim drutvenim slojevima. Granice izmeu kocke kao igre na sreu i kocke kao kriminalne radnje veoma su jasne u pravnom smislu, ali su brojne tekoe u teorijskom razjanjavanju dva pojma kao devijacije, jer nije svaka kocka devijacija. Teko je navesti sve vrste kockarskih igara. Meutim svima je zajedniko to da u njima postoje dve ili vie strana gde jedna dobija, a druga gubi. Drugi zajedniki segment prestavljaju sluajnost, srea i strah, odnosno rizik. U stunoj literaturi razlikuju se dva osnovna oblika i kocke: organizovnai i neorganizovani vid, pri emu i jedan i drugi mogu biti legalni, polulegalni i protivpravni. Najstariji oblik igre na sreu je opklada,a najpoznatiji vid opklade su konjike trke. Od svih oblika kocke, bez obzira na vrstu najtee oblike i drutvenu opasnost ini organizovana kocka. Svaka vrsta kocke podlona je prevarama, to su ulozi vei, vei su i izazovi zloupotrebe u pogledu dogovaranja, dovoenja u zabludu uesnika ili nametanja ishoda.

51.SOCIJALNE POSLEDICE KOCKE

Socijalne posledice kocke su mnogostruko znaajne. Poto je predmet svih hazardnih igara imetak, odnosno novac, tema kocke je veoma bitna. tete su ogromne kako za pojedinca tako i drutvo, jer u sebi sadre materijalne, moralne,z drastvene pa i politike tete. Kocka vodi oveka u kriminalnu delatnost. Skoro celokupnu psihiku energiju kockari uloe u igru. Medicinski

37

strunjaci upozoravaju da je prekomerno igranje i legalnih igara na sreu tetno po zdravlje. Kockarska populacija je po pravilu nasilna i okree se kriminalu u fazi oaja izazvanog prekomernim gubicima i posledicama, a esto i u vezi s nekim drugim oblicima kriminaliteta osim kockarskih prevara kako bi doli do potrebnih srestava za kockanje. Veze kocke kao jednog oblika socijalne patoilogije i kriminaliteta kao drugog vieslojna je i obostrano vieuzrona i vieposledina. Kockar se vrti u zaaranom krugu potrebe pribavljanja srestava za kocku, putem kraa, pretnji, tue, pranja novca, pronevere...

52.LINOST I TIPOLOGIJA KOCKARA

U tipologiji kockara razlikuju se kockari profesionalci, kockari zavisnici i kockari rekreativci. Kockari profesionalci su svoju ivotnu orijentaciju podredili kocki kao stalnom izvoru prihoda, emocionalno su hladni, natprosene inteligencije, racionalni u izboru vrste igre i partnera. Kockari zavisnici su osobe kod kojih postoji steeni defekt linosti, kojima je igra prerasla u kockarsku strast. Kockari rekreativcii su linosti koje se bave kockom s ogranienim i unapred planiranim ulozima, kao i igrom prestia, po odreenim svojstvima stabilnije linosti koje racionalno kontroliu svoje uloge i ponaanje u igri. Psiholoke crte linosti kockara dovode se u vezu s realizacijom kockarskog motiva za izraavanjem podsvesnih seksualnih i agresivnih nagona. Psihoanalitiari kockanje povezuju s depresijom, koja u osnovi prestavlja nesvesnu potrebu za gubljenjem ili doivljavanjem kazne za nesvesni oseaj krivice.

53.SEKSUALNE DEVIJACIJE, POJAM, VRSTE I UZROCI

Pod uobiajnim pojmom seksualnih devijacija smatraju se odnosi i ponaanja pojedinaca i grupa gde se izbegava heteroseksualnost,
38

kao prirodni odnos mukarca i ene u zadovoljenju unutranjih emotivnih potreba i funkcija produenja vrste. Pod seksualnim nastranostima, kao oblicima seksualnih devijacija, podrazumevaju se abnormalne seksualne sklonosti, odnosno ispoljavanje tenje i zadovoljenje polnog nagona na neprirodan i za odreenu kulturu i sredinu, neprihvatljiv nain. U seksualne perverzije. nastranosti spadaju seksualne inverzije i seksualne

Seksualne inverzije ine sklonosti i pojave gde je seksualni nagon neprirodno usmeren na subjekta, kao to su pedofilija, narcizam, zoofilija, nekrofilija... Seksualne perverzije karakteriu neprirodnost uslova pod kojima linost doivljava seksualna uzbuenja, kao to su mazohizam, sadizam, fetiizam... Uzroci seksualnih nastranosti nisu dovoljno istraeni, niti postoje jedinstveni pristupi tom pitanju. Frojd ovu pojavu tumai kao posledica pogrenog vaspitanja, ali i strahom od kastracije u periodu ranog razvoja u detinjstvu. Socioloke teorije faktore uzronosti izvode iz optih teorija o devijantnosti: njihovom svoenjem na poremeaje interpersonalnih odnosa.

54.SEKSUALNE INVERZIJE
Seksualne inverzije ine sklonosti i pojave gde je seksualni nagon neprirodno usmeren na subjekta, kao to su homoseksualizam, pedofilija, gerontofilija, zoofilija, nekrofilija.
1) Homoseksualizam

se smatra seksualnom devijacijom koja se ispoljava u relativno trajnom, emocionalnom, duhovnom i seksualnom privlanou individua istog pola. Poznata je pod nazivom pederizam, uranizam, trei pol. enski homoseksualizam se naziva jo lezbijska ljubav, sapfizam, tribadija. prema deci.

2) Pedofolija je inverzni oblik seksualne nastranosti, sklonost odraslih

3) Gerontofolija je seksualna orijentacija usmerena prema starijim

osobama.
39

4) Nekrofilija se javlja kao oblik erotskog u egzibicionom sadistikom ili

seksualnom zadovoljavanju s ljudskim leinama. Smatra se patolokom sklonou mukaraca.

5) Zoofilijom se pojmovno odreuje patoloki fenomen polnog optenja

sa ivotinjama.

55.SEKSUALNE PERVERZIJE
Seksualne perverzije karakteriu neprirodnost uslova pod kojima linost doivljava seksualna uzbuenja, to su mazohizam, sadizam, egzibicionizam, fetiizam, transvestizam, voajerstvo. Sadizam i mazohizam ispoljavaju se u seksualnom zadovoljavanju nanoenjem ili trpljenjem bola od partnera.

uzbuenju

Sadizam je perverzivni oblik seksualne nastranosti, zadovoljavanja polnih nagona nanoenjem fizikog ili psihikog bola partnera. Mazohizam se ispoljava u dva mogua oblika: podavanjem drugom u zlostavljanju i poniavanju ili samozadovoljavanjem u podnoenju bola.

Egzibicionizam kao nastranost ispoljava se skoro iskljuivo kod mukaraca, u zadovoljavanju pokazivanjem polnih organa enama bez namere telesnog dodirivanja. Fetiizam se definie kao pojava doivljavanja seksualnih uzbuenja posebnim odnosom prema psihikim ili fizikim svojstvima , ili u kontaktu sa stvarima osoba suprotnog pola. Transvestizmom se oznaavaju ponaanja seksualnog zadovoljavanja oblaenjem odee ili noenje stvari osoba suprotnog pola. Voajerizam je pojava slina egzibicionizmu, a sastoji se u zadovoljavanju gledanjem nage osobe suprotnog pola.

56.DELIKVENTNA OBELEJA SEKSUALNIH DEVIJACIJA

Seksualne devijacije pogotovo pojedini njihovi oblici ne samo to podleu neformalnoj drutvenoj reakciji, ve imaju inkriminatorna obeleja, preteno prekraja, ali u nekim sluajevima i krivinog dela. Tei oblici seksualnih devijacija inkrimisani su tek s pojavom imperija, kada su razmere dostigle vrhunac razvrata.
40

Inkriminatorni oblici seksualnih devijacija definisani su na razliite naine. Najee se oni oznaavaju pojmom seksualnog zlostavljanja, gde spadaju pojave silovanja, bludnih radnji i protivprirodnog bluda. Silovanje je seksualni delikt protiv volje i prinudom drugog lica na obljubu upotrebom grube sile ili ozbiljnom pretnjom da e sila biti upotrebljena. Blud u izvornom znaenju je u stvari prostitucija. U socijalno patolokom smislu to je vrsta napada na seksualnu slobodu linosti, nedoputen polni akt. Protivprirodni blud ini zadovoljavanje seksualnih potreba na neprirodan nain. U irem smislu pod ovim pojmom se podrazumevaju odnosi izmeu lica istog pola, kao i zadovoljenje seksualnih strasti izmeu lica istog pola. U uem smislu pod protivprirodnim bludom smatraju se samo homoseksualni odnosi izmeu mukih osoba. Najteim oblikom seksualnih devijacija smatra se incestualno ponaanje. Od seksualnog zlostavljanja, gde je silovanje najtei vid, treba razlikovati seksualno uznemiravanje kao laki oblik devijacije. Pod seksualnim uznemiravanjem se podrazumeva neeljeno, neisprovocirano i neuzvraeno ponaanje seksualne motivacije.

57.POJAM I OPTE KARAKTERISTIKE SAMOUBISTAVA

Samoubistvo se smatra jednim od najteih i najkompleksnijih oblika socijalnih devijacija, odnosno socijalne patologije. Ono je to iz vie razloga prvenstveno zato to u odnosu na druge oblike ima najtraginije posldice, a drugo, zbog toga to prestavlja jedan od najzagonetnijih fenomena ljudskog ponaanja. Problem definisanja samoubistava u osnovi potie iz dva razloga. Prvi se javlja pri odreivanju punog sadraja, odnosno nastaje s pitanjem da li u pojavi samoubistava spadaju i pokuaji oduzimanja sopstvenog ivota ili samo svreni in samoubistava. Drugi problem definisanja proizilazi iz razliitih shvatanja o elementu svesnosti kao bitnom sadraju takvog akta. Sam fenomen karakteristian je za sva razdoblja ljudske istorije, ali je odnos prema njemu znaajnoi menjan. Razliite kulture, civilizacijska razdoblja i religijske dogme uticale su na stav prema toj pojavi. 58.UZROCI SUICIDA TEORIJSKE OSNOVE I METODE IZUAVANJA

41

Osnovni problem izuavanja pojave suicida ogleda se u injenici da se sa subjektima pojave ne moe komunicirati, iz razumljivih razloga jer nisu meu ivima, te se direktnim putem ne mogu istraiti motivi, a time ni uzroci. Suicidalni motiv je subjektivni utisak koji ovek dri razlogom da sebi oduzme ivot. On se obino definie kao racionalni razlog odluke, koji pobuuje i podstie na izvrenje samoubistava. Suicidiolozi koji polaze od samoubistava kao svesnog i nesvesnog akta razlikuju i nesvesne motive razne oblike psihopatolokih stanja koji uslovljavaju autodestruktivne nagone. Kod motivacionih faktora razlikuju se: Svesni motivi = su drutveno uslovljeni i to su racionalne odluke izlaza iz tekih ivotnih i zdravstvenih okolnosti
Nesvesni motivi = su razni oblici psiholokih stanja koja su posledica

autodestruktivnih drutvu.

nagona,

alarmnih

refleksa

usmerenih

prema

Povodi, odnosno suicidalni stimulansi, jesu okolnosti kod kojih uzrok, kao odluujui faktor i motiv, dolazi pre do izraaja. Oni su u toj meri razliiti da se ni ne mogu klasifikovati, jer u sutini, to moe biti svaka radnja i dogaaj, od besmislenih do ozbiljnih, koji se mogu objektizovati. Obino se u faktore uzroka ubrajaju psihostrukturalni sklop linosti, predisponiran aktima autodestrukcije; raspad porodice, odreene strukturalne osobine linosti, pripadnosti rizinim devijantnim grupama. Suicidalni uzroci su faktori teko odvojivi od suicidalne dispozicije i motiva. Oni mogu biti subjektivne i objektivne prirode.

59. UZROCI SUICIDA ISTORIJSKI I TRADICIONALNE OKVIRI

Aristotel je smatrao da je samoubistvo posledica socijalne neodgovornosti oveka, a kasnije socioloka shvatanja zasnivaju se preteno na uenjima Emila Dirkema, po kojem je samoubistvo pojava nastala kao ,,rezultat poremeene socijalne ravnotee i naruenih odnosa izmeu pojedinaca i socijalnih institucija,, Toma Masarik samoubistva posmatra kao jednu od posledica opadanja uticaja religije. Brid navodi vie socijalnih defektnosti suicida od kojih jedni nastaju iz linog neuspeha, neispunjene socijalne uloge, odnosno neostvarenog ivotnog cilja;
42

drugi iz predanosti cilju i njegovoj ulozi od posebnog znaaja za linost; trei pak iz rigidnosti, to jest nemogunosti tolerancije izmeu elja, statusa i cilja. Neodgovornosti oveka, a kasnije socioloka shvatanja zasnivaju se preteno na uenjima Emila Dirkema, po kojem je samoubistvo pojava nastala kao ,,rezultat poremeene socijalne ravnotee i naruenih odnosa izmeu pojedinaca i socijalnih institucija,, (pogledati u knjigu jo)

60.UZROCI SUICIDA-PSIHOLOKE OSNOVE

Kod razmatranja uzronika suicida posebno se analiziraju ,,psiholoke dispozicije,, kao to su depresivnost, agresivnost, anksioznost, impulsivnost i histerine osobine, ali je pojava najtemeljitije analizirana kroz razna psihoanalitika shvatanja. Psihoanalitiari vide i istrauju problem samoubistava u stanju melanholije i anksioznosti. Frojd je pokuao da putem analize melanholije objasni suicidne pojave, da bi tumaei funkciju tanatosa, destruktivnog nagona smrti, problem uzroka ove pojave smatrao konano razjanjenim. Savremene tendencije u psihoanalizi pojavu samoubistva objanjavaju kroz dva karakteristina pristupa: jedni ga tumae kao pojavu nastalu iz osvete; a drugi kao posledicu neuzvraene ljubavi ili nesklada izmeu eljenog i ostvarenog u ivotu. Prema nekim shvatanjima suicid se vezuje za depresivna stanja. Meutim mnoga istraivanja dovode ozbiljno u pitanje depresivnost kao faktor suicida. Depresivnost jeste najei psihiki poremeaj vean za ponaanje mladih, ali on nije direktni faktor ve vie posledica patogenih poremeaja u porodinim odnosima.

61.UZROCI SUICIDA SOCIJALNI FAKTORI

Temelje sociolokih pristupa samoubistava postavio je Dirkem, koji uzroke samoubistava daje ve u samoj definiciji, smatrajui da je samoubistvo posledica naruenih socijalnih veza izmeu pojedinca i drutva. Sa sociolokog stanovita interesantan je odnos samoubice i okoline. Samoubica je osoba koja je izgubila poverenje u okolinu i veru u sebe. Po pravilu, sredina nije imala razumevanja za probleme suicidanta, ona je njegove razloge ivotnih problema omalovaavala i obesmiljavala.
43

Ratne i posle ratne periode prate prate pojave samoubistava kao zakonomerna pojava odlone reakcije na psihopatoloke probleme, po pravilu na uesnike ratnih dogaaja na tinejdere i adolescente. Alkohol se tretira kao jedan od vanih faktora u pojavi samoubistava, ali ee kao posredni uzrok koji deluje u sticaju socijalnih posledica i inilaca koje je prethodno izazvao, a to su socijalno propadanje, zaputenost, depresivna stanja, sukobi sa okolinom i sline prilike. Krizna stanja i situacije vre vaan uticaj na labilno neuravnoteene linosti i njihovu suicidalnu dispoziciju. Usamljenost, oseanje izolovanosti, prestavlja suicidalni faktor kako za one koji ive u gradovima tako i za one koji ive na selu.

62.UZROCI SUICIDA PSIHOPATOLOKI FAKTORI

Psihijatrijske nauke, u poetku, samoubistva odreuju kao psihopatoloke akte i time uzroke ovih pojava nalaze u teim oblicima psihikih poremeaja linosti. Tako su se u psihijatrijskim teorijama razvila tri pravca objanjennja suicida: konstitucionalni, organski i heredistiki. Duevna oboljenja i psihiki poremeaji druge vrste kao uzrok samoubistava vrlo esto se pominju u brojnim istraivanjima iz oblasti psihijatrije i psihologije. Smatra se da su organska oboljenja najbrojnije zastupljena u strukturi bolesti samoubica, zajedno sa psihomatskim poremeajima. Motive kod ovih sluajeva ine nepodnoljivi bolovi, praeni psihikim poremeajima. Organske bolesti esto navode oveka na pomisao da takav ivot i patnje treba okonati. U savremenoj suicidologiji ima, ak i nekih teorija bioloke orijentacije, koje samoubistva indiciraju pojavom na koju utie gen samoubica, odnosno da je pojava naslednog karaktera.

63.FAKTORI SUICIDNOG RIZIKA

Faktori suicidnog rizika vezani su neposredno za same uzroke pojave, ali su oni u konkretnim sluajevima svode na neka socioloka, psiholoka i psihopatoloka obeleja samoubica. Uzroci samoubistava neposredno upuuju na neke rizine grupe sklonosti samoubistvima, a koje se tiu socijalnih obeleja, psihikih stanja i uopte materijalnih i zdrastvenih uslova ivota. U tom smislu, istraivanja ukazuju na neke osnovne karakteristike suicidalne populacije.
1) U polnoj strukturi evidentno dominiraju mukarci kod samoubistava,

a ene kod pokuaja.

44

2) Kod

starosne strukture samoubica statistike govore da su adolescenti skloniji pokuajima samoubistva, dok su ljudi od 50-70 godina dominantni kod izvrenih samoubistava. meu onima s osnovnim, a najmanje meu osobama s visokom kolskom spremom.

3) Nivo obrazovanja pokazuje da je najvea zastupljenost samoubica

4) Nacionalna struktura se u nekim radovima uzima kao mogui faktor

uticaja u ovoj pojavi. Naime, ima shvatanja koja samoubistvima pridaju atribute kolektivnih osobina nacionalnih ili etnikih dispozicija. Imajui u vidu da su samoubistva, za razliku od drugih pojava socijalnih devijacija, vie vezana za linost i duevno i psihiko stanje, od posebnog znaaja su faktori uzronosti vezani za psihijatrijske poremeaje. Rizinim grupama svakako pripadaju i alkoholiari, jer prema nekim statistikama samoubice su oko 30% sluajeva taj akt izvrile u alkoholisanom stanju.

64.POKUAJI SAMOUBISTVA
Pokuaj samoubistva, u optem smislu, znai zapoeto a nedovreno samoubistvo. Kod pokuaja da se izvri samoubistva ta namera nije ozbiljna i zavrava se ,,neuspelim pokuajem,,. Pokuaj samoubistva ne spada, ni motiviaciono ni po sadraju u pojave sucida. Postoji nekoliko razlika izmeu izvrenog samoubistva i pokuaja samoubistva. Naime uestalost pokuaja samoubistava znatno je vea nego kod pojave samoubistava.
1) Populaciona struktura je razliita: znatno vie mladih osoba pokuava

samoubistvo nego samoubistava.

2) ene

to

je

to

sluaj

stastistici

pojava

kod

ee od mukaraca pokuavaju samoubistvo, dok kod samoubistava je obrnut sluaj. U veini sluajeva kod samoubistava osoba vri taj akt jedan jedini i poslednji put, dok se kod pokuaja ti akti ne samo nagovetavaju, nego i vre po nekoliko puta. motivu. Kod pokuaja samoubistva u veini sluajeva ima tzv. alarmni efekat, odnosno funkciju apela. Pokuaji se razlikuju od samoubistava i
45

3) Bitna razlika izmeu samoubistava i pokuaja samoubistva lei u

po vrsti srestava i nainu izvrenja, jer je u skoro tri etvrtine sluajeva re o trovanju medikamentima, to je naruito sluaj kod ena do 21 godine starosti.

65.POSEBNE PATOLOGIJE

METODE

ISTRAIVANJA

POJAVA

SOCIJALNE

Socijalna patologija kao nauna disciplina ima dosta dodirnih taaka, zajednikih uzronih faktora sa sociolokim i optim psiholokim disciplinama, ali i odreene specifinosti. Ona ima karakter teorijske nauke, ali i discipline kojoj je imanentno empirijsko istraivanje te prema tome koristi metodoloke postupke i metode ne samo optih sociolokih, nego i posebnih metoda psiholokih nauka.
1) Analiza kao posebna nauna metoda jeste postupak raslanjivanja

sloenih pojava na proste inioce, odnosno celine na njene osnovne elemente. Postoji vie vrsta analiza kao to su: strukturalna, funkcionalna, kauzalna, komparativna i genetika.
2) Sinteza je metoda uoptavanja postupkom zakljuenja od poslednjeg

ka optem, odnosno spajanjem jednostavnijeg ka sloenijem.

elemenata

istraivanja

od

3) Apstrakcija je osnovni misaoni proces u kome se odbacuju posebnosti

i utvruje optost u poimanju elemenata jedne pojave, utvrivanjem onoga to je bitno, zajednike karakteristike elemenata.
4) Konkretizacija je postupak gde se istraivanjem neke opte pjave,

dodaje jo neki posebni element, ime se ona konkretizuje preciznije odreuje.

5) Generalizacija je postupak uoptavanja od pojedinanog i posebnog

ka optim svojstvima pojava.

6) Specijalizacija je postupak suprotan generalizaciji. To je kretanje

miljenja od spoznaje njihovih optih odredbi ka saznanju njihovih posebnih i pojedinanih oblika.
7) Indukcija je jedan od oblika generalizacije, i to njegov poseban

metodoloki postupak. Njime se zakljuivanje o pojavama i pojmovima izvodi od posebnog i pojedinanog, ka optem. Iz posebnih i pojedinanih saznanja i stavova izvode se opte i stavovi.
46

8) Deduktivni metod je zakljuivanje o posebnom i pojedinanom na

osnovu opteg. To su ustvari, oblik specijalizacije: dedukcija pretpostavlja opta saznanja o pojavama, opte stavove i principe.

66.PRIKUPLJANJE PODATAKA KAO ISTRAIVAKI POSTUPAK

Prikupljane podataka iz oblasti socijalne psihologije sastoji se od sabiranja razliitih oblika iskustvenih obavetenja, proistekljih iz razliitih drutvenih potreba. To su pojave koje inae u drutvu nastaju nezavisno od nauke, dakle ne mogu se i netreba ih vetaki i eksperimentalno stvarati. Najvanijim naelima prikupljanja podataka smatraju se: planska umerenost, sistematinost, objektivnost i tanost.

Planska umerenost u prikupljanju socijalnih i psiholokih injenica podreena je cilju, odnosno predmetu istraivanja. Sistematinost proistie iz potrebe da se i u potpunosti ispitaju pojedini elementi problema, a ne njihova ukupnost. Objektivnost i tanost, kao naelo u prikupljanju injenica devijantnog karaktera, bitna su pretpostavka u utvrivanju njihove zakonitosti.

Planiranje je poetna, uvodna faza u postupku prikupljanja podataka. Sam postupak prikupljanja podataka je faza istraivakog koraka na osnovu koje se stvara iskustvena evidencija o nekim konkretnim socijalno psiholokim problemima. Postupak obuhvata tri osnovne faze: prikupljanje izvorne grae, selekciju i sistematizaciju, i stvaranje iskustvene evidencije.

67.POSMATRANJE POJAVA KAO ISTRAIVAKI POSTUPAK

Posmatranje se definie kao organizovano, plansko i metodoloko srestvo prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjima u cilju otkrivanja novih injenica ili proveravanja naunih hipoteza. Planiranje je znaajan metodoloki okvir koji omoguava posmatranje. Ono je osnova:

da se relativizuju ogranienja koja su svojstvena ovom postupku;

47

da se prikupe objektivne, potrebne i bitne injenice o istraivanoj pojavi; da se odredi pojavni uzrono posledini, vremenski i prostorni kauzalitet i hronologija u dogaajima i pojavama.

Postoje razne klasifikacije posmatrakih postupaka u istraivanju socijalnih pojava, najea je ona, koja postupak vidi kao posmatranje s uestvovanjem i tzv ist posmatra. Razlika izmeu ta dva postupka je u tome to u prvom sluaju, neposrednog prisustva posmatraa, posmatrana sredina zna za njegovo uee i prilagoava mu se, a u drugom, posrednom, uloga posmatraa je prikrivena i sredina mu se ponaa, uobiajno.

68.ISPITIVANJE POJAVA KAO ISTRAIVAKI POSTUPAK

Pod ispitivanjem se podrazumeva posredni postupak za prikupljanje podataka. Posredan je zato to se izmeu istraivaa i podataka nalazi posrednik ispitanik. Ispitivanje je najee primenjivan postupak u istraivanju drutvenih pojava, a time i socijalno-psiholokih, koji se izvodi posrestvom razgovora,upitnika ili ankete.Razgovor je najei postupak u ispitivanju kriminogenih pojava i moe imati struni i nauni znaaj.Nauni razgovor se po svom sadraju bitno razlikuje od uobiajenog razgovora,kao i od strunih razgovora koje vode slubena lica u prikupljanju podataka radi prevencije i suzbijanja socijalno patolokih pojava.Oni se meusobno razlikuju po cilju,po stepenu dobrovoljnosti ispitanika na razgovor,po posledicama razgovora,itd.Pismeni upitnik je obrazac kojim se pismeno trae neka obavetenja,on slui kao posetnik po kome treba da se vodi razgovor.Anketa je oblik metodolokog postupka prikupljanja podataka,slian upitniku,ali mnogo iri po broju ispitanika,s jednostavnijim sadrajem,i znatno je rea u strunim nego u naunim istraivanjima.

69.DEFINISANJE I KLASIFIKACIJA U ISTRAIVANJU

Definicjom se odreuje sadraj nekog pojma. Definicija je odreeni iskaz, stav ili sud o nekom predmetu ili pojmu. U definiciji pojma i predmeta treba da su zastupljena njihova bitna svojstva koja ga razlikuju od drugih pojava i predmeta. Razlikujemo vie vrsta definicija, meu kojima su znaajnije: nominalna, pokazna, opisna, opericionalna i realna.
1) Nominalnom definicijom odreuje se znaenje rei. 2) Pokazna definicija je ona kojom se pomou primera ukazuju na

predmet ili pojam.

48

3) Opisna definicja je nain opisivanja predmeta ili pojma ukazivanjem

neke njegove odlike ili svojstva. Realna definicija je eksplikativna, njome se daje analiza pojma. Operacionalna definicija moe biti dvojaka: hipotetika (njom se pojava definie uslovno) i pomona (njom se daje privremeno znaenje). Da bi se neki pojave i pojmovi mogle definisati potrebno je poznavati pravila definisanja: da definicija bude pozitivna, mora biti sadrajna, mora biti jasna i srazmerna, moraju se koristiti pojmovi koji su ve definisani. Klasifikacija znai odreivanje mesta nekog pojma koji je definisan u sistemu pojmova, odnosno nekog reda elemenata u pojavi. Da bi se klasifikovanje pravilno primenilo mora se ispuniti nekoliko uslova: klasifikacija mora biti jasno odreena, pojmovi se pre klasifikacije moraju jasno definisati.

70.DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE U ISTRAIVANJU

Dokazivanje je postupak utvrivanja tanosti saznanja pomou injenica ili teorijskih stavova. To je najsloeniji misaoni proces u istraivanju i analizi pojava. U postupku dokazivanja za postavljenu tezu ili izvedeni sud sledi argumentacija koja ih dokazuje. U naunim i drugim oblicima saznanja postoje neka koja se nedokazuju. To su ve utvrene i dostupne opte poznate injenice ili kako se struno nazivaju aksiomi. Dokazivanje moe biti:

Teorijsko Eksperimentalno

Opovrgavanje je postupak suprotan dokazivanju. Kao i dokazivanje, i opovrgavanje moe biti direktno i indirektno.
49

71.ANALIZA SADRAJA, POJAM, IZVORI I PREDMET

Iz knjige

72.POJAM I FUNKCIJA DOKUMENTACIONE ANALIZE

Pod pojmom dokumentacione analize podrazumeva se postupak posmatranja prikupljenih podataka, utvrivanje relevantnih injenica na osnovu podataka i zakljuivanje na osnovu svega toga o odreenoj drutvenoj pojavi, stanju nekog problema ili predvianje moguih kretanja. Dokumentaciona analiza je uslovljena ciljem, predmetom, sadraj raspoloivim podacima i njihovom strukturom. Njome se daju teorijske i strune postavke, stavovi i sudovi, objanjenja funkcionalnih uzronih i korelacioonih veza u pojavama. Analizom je mogue obuhvatiti odreene faktore uticaja na pojedine pojave socijalne devijantnosti, bilo da se odaberu unutranji (psiholoki i bioloki) ili spoljni socijalni.

73.PRETPOSTAVKE USPEHA,OCENE PODATAKA I GREKE U ANALIZI

Pretpostavka uspene analize zavisi ne samo od izvora i postupka, ve i od sposobnosti istraivaa da te izvore iskoristi i primeni odgovarajui postupak. Veoma je bitno da za analizu postoji potreba, teorijska opravdanost, i da pri tom, kod istraivaa postoji motiv da joj se posveti. Analiza zavisi, pored ostalog, i od toga kakvim podacima raspolaemo, da li ih imamo dovoljno i koji je stepen njihove validnosti. Validnost se ocenjuje, prema tome koliko je podatak pouzdan indikator u analizi. Pouzdan indikator je onaj kada se podatak odnosi na predmet istraivanja, ako se njime moe izraziti sadraj i ako se na taj nain moe meriti njen intenzitet.
50

Greke u analizi je skoro nemogue izbei. One se mogu pojaviti i u fazi prikupljanja podataka, planiranja istraivanja, ali i u fazi postupka analize. Poznavanjem pravila metodolokog postupka izbegavaju se prethodne greke ali i one u samoj anlizi. Prva vrsta greaka se odnosi na samog istraivaa. Ukoliko ima predrasude o analiziranoj pojavi, on u analizi nuno unosi pristrasnost i daje subjektivne zakljuke i sudove.

51