Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
SVETA REVNOST1

SVETA REVNOST1

Ratings: (0)|Views: 6|Likes:
Published by Magdallina
- Arhiepiskop Averkije
Suština i metodi istinskog
pastirstva u naše vreme
- Arhiepiskop Averkije
Suština i metodi istinskog
pastirstva u naše vreme

More info:

Published by: Magdallina on Jan 16, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2012

pdf

text

original

 
SVETA REVNOST - Arhiepiskop Averkije
 
Sutina i metodi istinskogpastirstva u nae vreme
 
Obraz budi vernima- u rei, u ivljenju,u ljubavi, u duhu, u veri, u istoti 
(1.
Tim
.
4,
12)
 Na svetu nema niega to je iznad pastirskog sluenja, jer je ono posveeno najveemi najsvetijem delu-
delu spasenja ljudskih dua.
 Spasenju od ega?
Od greha- od tog grehovnog ustrojstva due,
sa kojim se nakon pada naihroditelja raa svaki ovek- i
od vene propasti
u koju oveka vodi greh
.
 Stoga pastirsko sluenje sebi postavlja najuzvieniji cilj- cilj sa kojim se nikakvo drugodelo na zemlji ne moe uporediti
.
U svojoj poslanici Efescima
(
4,
12
-
13)
veliki Apostolneznaboaca sveti Pavle istinsko pastirstvo odreuje kao
usavravanje svetih u delu
 
sluenja, za sazidanje tela Hristova, dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina
 
Bojega, u oveku savrena, u meru rasta punoe Hristove
.
 
 
Glavni zalog uspeha istinskog pastirstva isti sveti Apostol Pavle vidi u linosti samogpastira, koji u borbi sa grehom, u tom stremljenju ka hrianskom savrenstvu, mora dabude primer za svoje stado
.
 
Obraz budi vernima-
kae on pastiru-
u rei, u ivljenju, u
 
ljubavi, u duhu, u veri, u istoti 
 
(1.
Tim
.
4,
12).
Svi napori da vodi svoje stado po putu
 
hrianskog savrenstva bie besplodni, ako oni u njemu samom ne budu videli nikakvostremljenje ka tom uzvienom hrianskom idealu, ili ako im on, ne daj Boe, bude davaosuprotni, negativan primer- primer potpune potinjenosti grehu, umesto primera borbeprotiv njega
.
 Cilj hrianskog ivota jeste borba sa grehom radi dostizanja hrianskog savrenstva,te se sutina istinskog pastirstva i sastoji u saradnji sa ljudima na tom delu, u pruanjupomoi u toj borbi, u duhovnom rukovoenju njome, u ukazivanju na pravilne puteve te
 
borbe i upozoravanju na lane
.
Jasno je da za plodonosan uspeh u takvom rukovoenju sampastir treba da bude dobro upoznat sa metodama ove spasonosne borbe, i to, pre svega,kroz svoj lini opit
.
 ta se jo zahteva od pastira da bi njegovo sluenje bilo uspeno i plodotvorno ?Odgovor na ovo pitanje dobiemo ako filoloki razmotrimo sam pojam "pastir", onakokako se on upotrebljava u Starozavetnom i Novozavetnom Svetom Pismu
.
U Starom Zavetunaa re "pastir" predstavljena je starojevrejskom reju "roe", koja je particip od "raa", toznai: "naginjati", "priklanjayi se", i uopte "naginjati negde", "imati naklonost premaneemu"
.
Dalja znaenja "raa" jesu- "teiti negde", "traiti", "paljivo pratiti", "starati se", ito posebno za stado; otuda "roe"- pastir
.
U odnosu na ljude glagol "raa" moe da znai:
 
"upravljati", "pouavati"
.
 Ako sjedinimo sva ta znaenja, izlazi da je"pastir" prisan ovek, silno posveen svojojpastvi, onaj koji je paljivo prati, stara se o njoj, rukovodi i upravlja njome, i to tako da se utom rukovoenju i upravljanju ogleda njegova predanost i duhovna naklonost prema pastvi
.
 Naziv "pastir" nije sluajno pozajmljen od delatnosti uvanja ovaca: on ukazuje naosnovno obeleje pastirske slube, a to je da pastir posveuje panju
svakoj
ovci ustadu
ponaosob.
 
 
Evo kako silno u Starom Zavetu sv
.
Prorok Jezekilj govori o sutini pastirskogsluenja, istiui upravo tu crtu individualne brige pastira za svaku duu posebno:
Sine oveiji- tako je sam Gospod govorio sv. Proroku Jezekilju- prorokuj protiv 
 
 pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: ovako veli Gospod Gospod: teko pastirima
 
Izrailjevim koji pasu sami sebe ! Ne treba li stado da pasu pastiri ? Pretilinu jedite i vunom
 
se odevate, koljete tovno, stada ne pasete. Slabih ne krepite i bolesne ne leite, izgubljene
 
ne traite, nego silom i estinom gospodarite nad njima. I rasprae se nemajui pastira i 
 
rasravi se postae hrana svim zverima poljskim. Ovce moje lutaju po svim gorama i po
 
svim visokim humovima; I po svoj zemlji rasprene su ovce moje, i nema nikoga da pita za
 
njih, nikoga da ih trai. Zato, pastiri, ujte re Gospodnju: Tako Ja bio iv, govori Gospod 
 
Gospod, to stado moje posta grabe, i ovce moje postae hrana svim zverima poljskim
 
nemajui pastira, i pastiri moji ne trae stada moga, nego pastiri pasu sami sebe, a stada
 
moga ne pasu; zato pastiri ujte re Gospodnju; Ovako veli Gospod Gospod: evo me na te
 
 pastire, i iskau stado svoje iz njihovih ruku, i neu im dati vie da pasu stado, i nee vie
 
 pastiri pasti sami sebe, nego u oteti ovce svoje iz usta njihovih i nee im biti hrana (Jezek.
 
34,2-10).
 Kako strano zvue rei Boje koje su upuene nedostojnim pastirima jo u StaromZavetu !A dalje Sam Gospod ukazuje na tu sutinu pastirskog sluenja koja se sastoji iz brigepastira za svaku duu pojedinano:
 Ja u pasti stado svoje, i ja u ih odmarati, govori Gospod Gospod. Traiu izgubljenu,
 
i doveu natrag odagnanu, i ranjenu u zaviti ibolesnu okrepiti; a tovnu u i jaku potrti,
 
 pau ih po pravdi (isto, 15-16).
 
 
U Novom Zavetu starojevrejskoj rei "roe" odgovara grka re "pimin", koje se obinoizvodi od korena "po"- "hraniti" i koja je srodna rei "pou"- stado, od korena "po"- zatititi
.
 Treba primetiti da re "pou" oznaava upravo stado
sitne
stoke, koja zbog slabosti inezatienosti zahteva naroitu panju, briljivo staranje oko ishrane i uvanja
.
Klasinomesto Novog Zaveta gde se upotrebljava upravo ta re "pimin" jeste
10.
Galva Evanelja poJovanu u kojoj je izloena pria Gospoda Isusa Hrista o "dobrom pastiru"
.
 
Pastir dobri svoje
 
ovce zove po imenu i ovce idu za njim jer poznaju glas njegov 
, on poznaje svoje ovce i ovce
 
poznaju njega
(
Jn
.
 
10
,
1
-
15)
, on ih ih tako samoportvovano voli i brine o njima da jespreman i duu svoju da poloi za njih
.
Drugo poznato mesto Novog Zaveta koje govori oistinskom pastirstvu jeste "pria o izgubljenoj ovci"
(L
k
.
 
15
,4-4
)
, koja istie upravoindividualnu brigu pastira o svakoj ovci pojedinano: izgubivi jednu, on ostavlja 99 ovaca upustinji i odlazi da trai zabludelu sve dok je ne nae, a kada je nae uzima je na pleasvoja i kada stigne domu svome raduje se njoj vie negoli svim ostalim koje se nisuizgubile
.
 Iz svega to je na temelju Svetog Pisma gore reeno, jasno se vidi da pastirskosluenje nije samo isto-formalno ispunjavanje odreenih prava i obaveza koje je Crkvapoverila jednom oveku, da to nije spoljanje izvravanje niza dunosti, da to nije tekadministra-tivni rad, nego neto neuporedivo vee, neto to je nedostuno obinimprirodnim snagama oveka, koji nije silom
balgodati
Boje osveen, i prosveen, koji nijeutvren za to uistinu natprirodnoo i natoveansko delo
.
 U svojim poznatim lekcijama iz Pastirskog Bogoslovlja, Najblaeniji Mitropolit Antonije,koji je dao novi pravac ovoj nauci kod nas, istie upravo tu
blagodatnu
stranu pastirskogsluenja
.
On veli da pastirska sluba nije tek ukupnost odreenih prava i obaveza, topredstavlja shvatanje koje je ranije bilo prihvaeno kod nas, da to nije gola administra-cija,u kojoj, koliko god to udno zvualo, mnogi i do danas vide ideal pastirskog slue-nja, negoda ona predstavlja "jedinstvenu, celovitu, unutarnju nastrojenost izabranima Bojeg, jednusveobuhvatajuu tenju oblagodaenog ljudskog duha"
.
 Ne "administracija", nego "
staranje za due"
samo pregorno revnosno staranje ospasenju dua stada- to je sutinski momenat u pastirskom sluenju
.
 
 
"Srce bi mi se uvek steglo- govorio je najblaeniji Mitropolit Antonije
1
9
3
4
.
Godine, usvojoj besedi na hirotoniji sada poiveg Arhiepiskopa Jovama
(
Maksimovia
)
- kada bihnekog arhijereja uo da ne voli da sluI i da nije molitven, ali da je zato odlianadministrator
.
Takva administracija arhijereju nije potrebna
.
Ako pak on za svoj prvi dugbude smatrao molitvu, onda e i administracija sama po sebi biti ustrojena kako valja, i svee oko njega postajati bolje i bolje"
.
 Dakle, istinsko pastirstvo nije administracija, nego naroita "celovita, unutarnjanastrojenost oblagodaenog ljudskog duha", koja ne zavisi od linih, isto spoljnih
 
sposobnosti, nego od naroitog
blagodatnog dara
koji je on
(
svetenik
)
dobio u SvetojTajni svetenstva
.
Upravo o tome blagodatnom daru kao o presudnom iniocu u delupastirskog sluenja ui na osnovu Rei Bije i dela Svetih Otaca Crkve Najblaeniji MitropolitAntonije u svome Pastirskom Bogoslovlju
.
 Kakav je to dar ?To je- dar "blagodatne sastradale ljubavi prema pastvi", koji uslovljava sposobnost dase u sebi preivljavaju kako nevolje koje donosi borba, tako i radost zbog duhovnihpostignua svoje pastve, sposobnost da se oseaju poroajni bolovi radi njih, kao to je biosluaj sa Apostolima Pavlom i Jovanom
.
To svojstvo pastirskog duha, po reima MitropolitaAntonija, izraavaju samu
sutinu
pastirskog sluenja
.
 Ako prihvatimo ono to je gore reeno o pojmu "pastir", onako kako nam je onpredstavljen u Starom I Novom Zavetu, onda iz toga sami po sebi proizilazi sledeeodreenje pojma "pastir":
Pastir, to je ovek koji se sav, celim svojim biem, posvetiosamoportvovanom i ljubavlju proetom staranju za spasenje dua ljudi koji su mupovereni, ovek koji stremi da ih duhovno preporodi i da ih zaista i neodstupnovodi na putu dostizanja duhovnog savrenstva.
 Ako kod pastira nema te stradalne ljubavi prema svojoj pastvi, ako je on ugasio u sebitaj dar, umesto da ga, kako zapoveda Apostol, razvija i
razgoreva
(1.
Tim
.
4,
1
4;
2.
Tim,
 
1
,6
)
, ako sav ne gori onom
svetom revnou
za spasenje dua poverene mu pastve, ondaon ostaje samo
inovnik-
formalista, i ne pomae mu ni lepo nametena kancelarija, nisjajno ustrojena administracija: on e
izgubiti
svoje ovce, koje e se, ne prepoznajui unjemu oca koji ih ljubi, razbeati od njega na sve strane
.
 Sada preivljavamo teka vremena- vremena kakvih, ini se, jo nikada nije bilo uistoriji hrianstva, jer je sada otvoreno nastupilo vreme "apostasije" sa svim svojimkarakteristinim obelejima
.
To od savremenog pastira zahteva naroitu
budnost
, presvega nad samim sobom, da ne bi gubio svojnj ovce umesto da ih spasava
.
 Sada je vreme prevrednovanja vrednosti- rafinirane i izotrene kritike svih i svega
.
 Autoriteti gotovo da se ne priznaju
.
Spoljni autoritet- poloaja, ina- u glavama mnogih,
 
moda i veine, nema vie nikakvog znaaja
.
Zato grei onaj pastir koji voli da se u svakojprilici pziva samo na autoritet svog znanja, mislei da e time prinuditi svoju pastvu da gaslua i da me se povinuje
.
Danas se vie nego ikada pre gleda ne na zvanje, ne na in, vena
samog
oveka, na to
kakav
 je on, ta predstavlja i koliko odgovara zvanju ili inu kojinosi, moe li mu se verovati ili ne moe
.
 O, kako savremena pastva danas motri na svog pastira, ne dajui mu nikada mira,traei ak i one grehe, o kojima kod njega ni pomena nema, ili predstavljajui u mranomsvetlu i uz preuveliavanje i najmanje njegove stvarne slabosti i duevne nemoi!Savremeni pastir na sve to mora veoma da pazi i o svemu tome mora da vodi rauna,da bdi nad samim sobom, nad svojim vladanjem, da ne bi ime sablaznio svoju pastvu
.
 Sad je vreme naroitog procvata avolskog neduga-
gordosti-
majke svih grehovnih
 
strasti i poroka koji od nje potiu: samoljublja, samouverenosti, uvredljivosti, zlopamenja,osvetoljubivosti, sujete, slavoljublja, hvalisavosti
.
 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->