Zoran ini posljednji pokuaj obaranja srpskog kultizma?

Ovaj seminarski rad prikazuje jedinstvenost i neuobiajenost pojave Zorana inia za ova podruja, posebice Srbiju. Na Balkanu je stoljeima prisutan fenomen kultizma, odnosno autoritarnog potivanja autoriteta. Bez obzira radilo se o linostima ili institucijama, postoji vjekovna sklonost oboavanja neega bez propitivanja stvarnog sadraja ili smisla oboavanog. ini se pojavio kao netko tko izravno rui takav nain razmiljanja, te je tako Srbiju poveo u radikalno drukijem smjeru. Cilj rada je kultistiki nain razmiljanja usporediti s inievim, koji bi se mogao nazvati prosvjetiteljskim (u Kantovom smislu rijei). Nee se, dakle, opisivati sve socijalne, politike i ekonomske reforme kroz koje je Srbija prola u dvije godine inievog predsjedanja Vladom, ve e se umjesto toga opisati (pokuaj) drastine promjene kulture razmiljanja, potpuno strane ovom postsocijalistikom drutvu.

UVOD
Dok sam istraivao i skupljao materijale za ovaj seminar, skinuo sam i pustio film Ako Srbija stane... koji je ustvari kolekcija snimaka inievih govora kao premijera, preteno odranih u proljee 2002. godine. Film poinje scenom u dvorani kada ini kao premijer sa svojim suradnicima sjeda pred auditorij i kae: Dobro vee, hvala vam na srdanom prijemu i hvala vam to ste veeras ovdje i drago mi je da posle nekoliko godina se nalazimo u ovoj dvorani. Proli smo dosta teak period svi zajedno i na trgovima i u salama, ali evo moemo sa zadovoljstvom da kaemo, doli smo danas da analiziramo ono to je uraeno u proteklih godinu dana, da ujemo, pre svega, vas, kakve su vae ideje o putu kojim se kree Srbija, koje su vae primedbe, vai prigovori... I u svakom sluaju da imamo jednu za nas, za nau zemlju, neobinu situaciju, da vlast slua narod, i da to postane i obiaj. Da s vremena na vreme, ne kad su izbori, ne kad se neto trai, nego u jednom normalnom, radnom postupku, predstavnici vlade dou i razgovaraju sa graanima i pitaju ih kako oni proivljavaju ovo teko vreme, gde imaju probleme i gde moemo mi kao vlada da im u tome pomognemo.1 Nakon nekoliko minuta sluanja, moja supruga je rekla: On je ba bio dobar politiar. Isprva sam se usprotivio, gotovo protestirajui to je rekla da je dobar politiar, kao da ga je
1

Film Ako Srbija stane... (besplatno dostupan na http://www.srbijauevropi.org)

time uvrijedila, kao da je rekla otprilike: Ba je dobar prevarant. A onda sam sljedei dan razmiljao i shvatio, te se zaudio: pa kamo smo to otili? Sama rije politiar postala je uvreda sinonim za ovjeka loeg karaktera, umjesto opis jednog asnog zvanja u kojem ovjek treba imati upravo najveu razinu odgovornosti i snage karaktera. Potrebno je odailjati dosljedne poruke idejom i ivotom, kako glasi ime jednog drugog filma o iniu.2 Umjesto biografije Zorana inia, koju svatko moe proitati na internetu, osvrnut u se samo kratko na jednu injenicu koja ga ve razdvaja od mnotva politiara obrazovanost. Meutim, kod njega obrazovanost oigledno nije bila instrumentalnog tipa. Rijetko tko studira filozofiju zato to misli da e njome dobro zaraditi. Neki moda gaje nade da e stei slavu, meutim, itajui plodne inieve radove, stekao sam dojam da on iskreno ispituje i propituje, iz iste elje da bi dokuio istinu. Osim to je divno ve i kada je politiar prosvijeen i irokih horizonta, osobina iskrene potrage za istinom je jo vanija, poto biti intelektualac ne znai nuno i biti poten (bilo u karakteru, bilo u potrazi za istinom). U tim radovima je zaista uoljivo iskreno zanimanje za objanjavanje i rjeavanje drutvenih i politikih problema i to ne radi puke osobne satisfakcije, ve radi ljudi, koliko god to floskularno zvualo zbog upotrebe fraze kada se ona uistinu ne provodi u stvarnost. Pored svoje visoke uenosti, uvijek se nastojao pribliiti ljudima i nije se pokuavao izdii iznad bilo koga, bilo svojim statusom ili nainom izraavanja (upadljiva je razlika izmeu njegovog znanstvenog diskursa i javnog obraanja ljudima), ve upravo suprotno maksimalno se pribliiti svakome. Pri tome nije bio lano skroman ili usiljeno srdaan: Zoran ini je sretao veoma razliite ljude: od onih koji su pripadali samom intelektualnom vrhu do onih koji su pripadali svetu iroke socijalne margine i podzemlju. Opisan kao uzdran, ak pomalo hladan, Zoran ini je bio veoma radoznao ovek. Zanimale su ga ne samo knjige nego i ljudi (Perovi 2006:17). Sve to su bile predispozicije za divnog politiara. Meutim, takvi ljudi obino ne doguraju daleko, jer u svijetu uspjeha veinom prevladavaju suprotna naela samouzdizanja, slavoljubivosti i nametljivosti. Zato kada govorimo da bi politiari trebali imati osobine kakve je imao ini, to djeluje utopijski i bude ismijano kao naivno. No, u ovom sluaju, upravo jedan takav utopijski ovjek udesno je dospio na vlast, to moda pokazuje da su utopije esto smatrane takvima zbog toga to ih ograniavamo vlastitim iskustvom suvremenom dogmom koja tvrdi da ako neto nismo doivjeli ili vidjeli, onda je to nemogue. Nakon vladavine inieve sute suprotnosti Slobodana Miloevia Srbija je dobila priliku ispraviti svo zlo naneseno sebi i drugima.
2

Film Idejom i ivotom besplatno je dostupan na internetskim stranicama Virtuelnog muzeja Zorana inia (www.zorandjindjic.org)

1. TO JE PROSVJETITELJSTVO?
Nisam rekao da je ini dobio priliku ispraviti zlo ili da se otvorila mogunost da se Miloevi osudi i kazni kao nositelj tog zla. U tom sluaju bi se sva odgovornost za uinjeno zlo, kao i za budue dobro koje treba biti uinjeno prebacila na jednu osobu i to bi bio samo jo jedan u nizu kultistikog rjeavanja problema. Tu priliku je sada dobila Srbija svaki njezin pojedinac. To kaem zato to nisam pobornik teorija manipulacije gdje nevini graani bivaju nesvjesno zavedeni i prisiljeni od strane nekog diktatora na zlo. Kao i u Hitlerovoj Njemakoj, tako je i u Miloevievoj Srbiji stanovnitvo imalo odgovornost da prepozna zlo i suprotstavi mu se, ne tako da ponudi drugo zlo (kako to obino u revolucijama biva), ve nudei u zamjenu dobro. Meutim, jedni nisu htjeli jer su se, jednostavno, slagali s time. Drugi se nisu slagali, ali su se bojali da ne izgube odobravanje onih koji su se slagali. Trei su bili refleksivno lijeni i neodgovorni. Ova razmiljanja nisu rezultat bilo kakvih istraivanja, ve jednostavne dedukcije jedno logino objaenjenje dogaaja koji su se odvili. I upravo tako je razmiljao i ini. Nije davao izgovor svom narodu za uspjeh Miloevia, ve je rekao: Pojava Miloevia bila je rezultat slabosti drutva, koje stoga snosi odgovornost za njegovu dugu vladavinu. Miloevi nije pao sa Marsa. Pojavio se u nas, kao i Hitler u Nemakoj, zbog slabosti drutva - opozicije, pravoslavne crkve, intelektualaca. Odgovorni smo za to to je tako dugo vladao.3 Kao premijer reformske vlade, na turneji Srbija na dobrom putu, rekao je 24. oujka 2002. u Pirotu: Znate, meni je jedan vajcarac rekao: 'Kako se moe to kod vas desiti?' Ja sam rekao: 'Znate ta, pa imate i vi takvih kao Miloevi koliko god hoete u zemlji.' On je rekao: 'Da, ali oni nikad ne mogu da postanu predsednici vajcarske.' To je problem.4 Isto tako je rekao: Ne moe to besplatno. Ne moe jedan narod da izabere pogrenu politiku i da ga to posle nista ne kota. I to jeste cena dame i gospodo. To jeste cena to je ovaj narod, zaludjen 1989. godine, rekao: 'Taj ovek e nas odvesti u budunost! Taj ovek je najvei meu nama!' Ne moe to besplatno. Ne moe jedan narod da izabere pogrenu politiku i da ga to posle nita ne kota.'5 Dakle, vidimo da je ini promicao pojedinanu, osobnu odgovornost. Usput reeno, nije to inio arogantno i osuivaki, kao da je on bolji, s namjerom da se sada na tome zadrava i odrava bukvicu
3

Veernje novosti, 5. jun 2001. Iz filma Ako Srbija stane... NIN, 28. novembar 2002.

narodu, ve je uvijek govorio u prvom licu mnoine, sebe uvrtajui u taj neuspjeh (iako je osobno najzasluniji za Miloeviev odlazak). Umjesto za revizionizam i revanizam, koji toliko mnogo obiljeava postsocijalistika drutva (s diskursima perpetualnog meusobnog okrivljavanja razliitih strana i traenja rtvenog jarca), pokazao je interes za bolju budunost, a za prolost onoliko koliko se iz nje moe izvui pouka za budunost: Meni je jako ao to je sirotinja stradala, a to su oni oko tog jednog oveka, to su oni na kraju pokupili kajmak. Ali ajde da kaemo: 'Nikada vie.' Ajde da kaemo: 'Nikada vie se to nee desiti.' I onda smo nauili iz te istorije. Povukli smo pouku: neka nepravda istorijska koja se jednom uini ne moe vie da se vrati. Vi moete da uzmete akvarijum i da napravide od njega riblju orbu. Ali ne moete od riblje orbe da napravite akvarijum. Skuvali ste ribe, gotovo je. To je istorija.6 I sada, konano, slijedi objanjenje podnaslova. Ovakav iniev stav koji naglaava pojedinanu odgovornost svakog lana zajednice, nazvao sam prosvjetiteljskim ili prosvijeenim nainom razmiljanja, u Kantovom smislu: Prosveenost je ovekovo naputanje vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemo da se svoj razum upotrebljava bez vostva nekog drugog. ... Lenjost i kukaviluk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih je priroda odavno oslobodila od tueg upravljanja, ipak dragovoljno do kraja ivota ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno biti nezreo. Ukoliko imam ... duebrinika koji umesto mene ima savest ... onda, zacelo nije potrebno da se sam trudim. Nema potrebe da mislim kada mogu samo da platim; neko drugi e ve za mene preduzeti mrski posao. ... Poto su najpre zaglupeli svoju domau stoku, briljivo spreavajui da se ta mirna stvorenja ne odvae ni na jedan korak iz dupka u koji su ih zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im preti ako pokuaju da idu sami (Kant 1974:43). Dakle, kada sam iniev nain razmiljanja i djelovanja imenovao prosvjetiteljskim, nisam nipoto mislio na prosvijeeni apsolutizam u kojem bi pametni i sposobni dravnici vodili bezglavu stoku, uvajui to znanje za sebe da ne bi sluajno izgubili poloaj. ini je u Leskovcu 10. oujka 2002. rekao: Ranije je dravna politika bila: postavi glupljeg no to si ti da te ne bi nikada smenio. Evo, eli je pametniji od mene i ja sam ga imenovo za ministra. Ako ja znam financije bolje od njega, pa ta e mi on? ta e mi on? Onda mi ne treba. Mirko Marjanovi je hteo da svi drugi znaju manje od njega. Poto je on znao jako malo, svi drugi nisu znali nita. Ali, gde je tu perspektiva? Dakle, prosvjetiteljski nain razmiljanja omoguuje slobodno koritenje razuma, savjesti i volje pojedinca, to pretpostavlja njegovo osobno sazrijevanje i odgovornost.
6

ibid.

2. TO JE KULTIZAM?
Kultizam je potpuno suprotna stvar. To je ono to je stoljeima obiljeavalo, a mislim da jo uvijek obiljeava prostore Balkana. Kultizam se umjesto slobodnim koritenjem razuma, savjesti i volje pojedinca koristi indoktrinacijom. Ali, ovdje opet ne elim dati dojam da je nevina veina zavedena indoktrinacijom manjine. Ta veina ima i gaji potrebu za takvom indoktrinacijom to je njezin nain razmiljanja jer da nije, pokuaji indoktrinacije uope ne bi uspjevali. Prema Cliveu Harberu, indoktrinacija je promoviranje jedne odreene doktrine, ideologije, nazora ili pogleda na svijet kao apsolutne istine pri emu se ne respektira nikakva kritika diskusija o valjanosti dokaza (Harber 1991:248, prev. a.). Ideoloka indoktrinacija od osobe ne stvara slobodnu osobu, ve joj namee obrasce miljenja i ponaanja bez njihovog obrazloenja, zato to su ti obrasci esto iracionalni, a logika nalae da je nemogue neto to je iracionalno obrazloiti racionalno. Mogue je samo racionalizirati, a racionalizacija je zloupotreba razuma u kojoj on nema funkciju prethodnog ispitivanja smisla nekog stava ili postupka, ve naknadnog opravdanja nerazumnog, odnosno besmislenog stava ili postupka. Ideoloka indoktrinacija poziva se na autoritet koji nije mogue propitati: on nije autoritet zbog svojih kvaliteta, ve zato to je on tako rekao. U takvom nainu razmiljanja nije bitno to je netko rekao, nego tko je to rekao, ili koliko ih je to reklo. Nije bitno je li netko postupa dobro, ve je bitno da je on na. Nije bitno znaenje i sadraj koji stoji iza nekog imena, nego samo ime, to dovodi do tabuiziranja i mistificiranja odreenih pojmova. Dakle, tu se razumno preispitivanje smisla ideja i postupaka potpuno zaobilazi i predaje mjesto sukobima bez sadraja. To rui bilo kakvo konstruktivno razmiljanje i postupanje ini ljude nesposobnima da shvate vrijednost neega samog po sebi, zahvaljujui razumijevanju smisla ideje ili postupka. Da bi im neto bilo vrijedno, oni moraju s time suprotstaviti neto drugo. ini mi se da je ovo znaajan dio objanjenja pojave nacionalizma i rasizma. Takav nain razmiljanja u Srbiji je ini javno primjetio 31. svibnja 2002. u Novom Pazaru, odgovarajui nekome iz publike na pitanje u vezi protivnika: Moj problem je to kad kaem ljudima, dajte da neto uradimo, pitaju me A protiv koga? Amerike? Rusije? Kine? Ja kaem: Ne, ni protiv koga! Mi nemamo protivnike, mi imamo partnere! Onda oni meni kau: Mi to ne razumemo! Mi razumemo da nam kae brate ko je protiv nas, pa da mi vidimo ta da radimo. To je na problem da se mi lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teko se ujedinjujemo za sebe. Ajde da kaemo: 'Dajte da mi uradimo neto za sebe, pa kad sve uradimo za sebe to moemo da uradimo, ajde onda da uradimo neto

protiv nekog drugoga, i taj trenutak nee nikada doi, jer uvek emo imati ta da uradimo za sebe.7 Upravo ovo je razlog zbog kojeg zajednitvo i jedinstvo na ovim prostorima nije uspijevalo, jer nije imalo vlastitu silu, ve ju je crpilo iz borbe protiv neega. Kao to je komunizam crpio snagu iz borbe protiv faizma, tako je i nacionalizam crpio snagu iz borbe protiv druge nacije. Na taj nain se ne odgaja dobar ovjek, jer kultizam otvara mogunost za pohvalu jednog Hrvata to je ubio Srbina, kao da je uinio neki moralan in, dok bi isto djelo, da je uinjeno sunarodnjaku, bilo osueno kao izrazito nemoralan in. Meutim, u ime nepropitive ideologije, to je opravdano. Otuda onakve besmislene racionalizacije u poslovicama poput: u ratu je sve doputeno. Isto tako, komunistiki totalitarizam je mogao pohvaliti izdajnika za to to je prokazao disidenta, dok bi za isto djelo uinjeno protiv komunistikog sustava bio optuen za veleizdaju i snosio najgore mogue posljedice. Drutva koje gaje takav nain razmiljanja tvornice su monstruma, jer je biti dobar poistovjeeno s biti za nas. Ubojica uope nije lo ovjek ako ubija one koji nisu za nas (to znai da su protiv nas). ini je vrlo koncizno objasnio problem takvog naina razmiljanja: U politikom diskursu cilj ne moe biti odreen negativno, ili preteno negativno. U politici se uvek radi i o sredstvima. To je elementarna injenica, ali je nai brojni politiki meetari retko uvaavaju. Da su je pre tri godine uvaavali, ne bi tako lako pristali na teoriju o autoritarnom ruenju autoritarnog sistema. Ta teorija je dovela do stapanja i uveanja autoritarnog potencijala postojeeg ureenja. Kao trenutni cilj postavlja se promena tog ureenja. Ponovo se iri pria kako su sva sredstva dozvoljena u izvrenju tog zadatka. Samo da komunisti odu, posle emo lako! A da li je to 'odlaenje komunista' zaista smislen politiki cilj? Zar je neki politiki cilj zaista dovoljno odreen jednom jednostavnom negacijom, jednim jednostavnim odlaskom? Ili ta negacija treba da prikrije prazninu, nepostojanje vizije budunosti, nesposobnost da se formulie jasna politika strategija? Ovu prazninu nee ispuniti 'duplerice' sa portretima novopeenog harizmatskog lidera, nee je ispuniti ni pseudoanalize koje nameu potrebu jo jednog, ovoga puta definitivnog zbijanja redova. Tu prazninu moe ispuniti samo rad na onom to kao sadraj nedostaje. A to je: stvaranje politikih sredstava koja e svojim karakterom i svojom strukturom da anticipiraju cilj kome se tei (ini 1990:6). U jednom i drugom sluaju, sutina sustava takvog bratstva i jedinstva je lana, pa se mora kulturno nametati, a to je opet oblik represije. im je zajedniki neprijatelj postao manje aktualan, a kult bratstva i jedinstva poeo gubiti na relevantnosti (pogotovo nakon smrti njegovog utjelovljenja Tita), prividnost tog zajednitva se poela manifestirati kada se u praksi pokazalo nepostojanje meusobne jugoslavenske ljubavi. Represivni pluralizam, koji
7

Iz filma Ako Srbija stane...

je zamenio represivno jedinstvo, latentnu krizu prevodi u manifestnu. Ono to je prikriveno, sada je javno. Tj. nita posebno novo nam se ne deava, nikakvo novo krino arite nije u poslednje vreme proizvedeno, samo je ono to je decenijama bilo potisnuto izbilo na povrinu. ... Nain na koji se poslednjih godina raspada ovo represivno jedinstvo na dovoljno uverljiv nain pokazuje da njegovi elementi nisu neke nedune ovice saterane u tor, nego pre podseaju na vukove koji se bore za svoja lovita (ini 1990:565). No, valja rei da su ti vukovi vukovi upravo zato to su ovce u negativnom smislu (imaju potrebu za kultom). Tako se stanje drutva na Balkanu moe slobodno opisati aforizmom: Nitko nije janje, a ipak su mnogi ovce. Da bi se takvo stanje promijenilo, nije dovoljno samo mijenjati reime i kultove, ve je potrebno odgojiti novu vrstu ovaca ovaca u smislu janjeta iz prvog dijela definicije. Potrebno je odgojiti karakterno kvalitetne ljude, koji e eljeti i initi dobro ne zato to im to nalae kult ili zato to je to protiv nekoga, ve zato to sami shvaaju vrijednost dobroga samog po sebi. Meutim, poto je njihovo iskustvo bilo stoljeima preteno kultistiko i autoritarno, potrebno je iznimno jasno iznoenje suprotnog naina razmiljanja govorom i primjerom. Potreban je jedan dobri pastir, ne kao nepropitivi idol, ve kao dobar primjer otvoren za pomnjivo preispitivanje, koji nee voditi autoritarno, ve po naelu Vygotskyjeve zone proksimalnog razvoja, to e omoguiti sazrijevanje razuma, savjesti i volje pojedinca osobnu odgovornost. Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja.8

3. INIEVA ETIKA ODGOVORNOSTI

Zoran ini se pojavio kao takav dobar pastir, koji je ukazao na potrebu osobne odgovornosti, pa mu posthumno posveen zbornik nije uzalud naslovljen Zoran ini: etika odgovornosti (Perovi 2006:71). Meutim, susresti se s dugogodinjim naslijeem kultistikog, autoritarnog razmiljanja i svim zlom koje uz to ide nije bio lak posao. inieva uloga je bila uloga reformatora, a oni nikad nisu popularni. Revolucionari su popularni jer nude samo zamjenu kulta, a tada se ljudi ne moraju mijenjati osobno, ve samo promijeniti kult. To objanjava injenicu da su nakon raspada Jugoslavije neki od najvatrenijih komunista odjednom postali vatreni katolici i pravoslavci. Meutim, reformator veini nije omiljen zato to suoava ljude s njihovim stvarnim, a ne povrinskim problemima. Hirurg koji vas operie nije vam ba simpatian. Simpatiniji vam je lekar koji vas uverava
8

Blic, 6. oktobar 2001

da ste u odlinom stanju.9 Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleem, interesima, entropijom i inercijom.10 Reforme izazivaju strah, bole, i nema te eerne vodice koja e ublaiti taj bol.11 Zbog te nune boli, esto se susretao s najrazliitijim kritikama i izgovorima za izbjegavanje reformi. Nije umesno meriti korenitost reformi s nekakvim trenutnim rezultatima. To to se neko osea loe posle jedne teke operacije jo ne znai da operacija nije bila dobra. To znai da je stanje bilo teko i da je operisanom pacijentu potrebno izvesno vreme da se oporavi. Nae reforme jo nisu zavrena operacija.12 Kao to djeca mrze lijenika koji im daje injekciju, tako reformatori koji uistinu ele dobro svojoj zajednici u pravilu budu proglaeni za izdajnike naroda, crkve ili ovjeanstva, pa se s takvim prijemom morao suoiti i ini: Ja ne elim da stalno budem izdajnik. Deset godina sam bio pijun i izdajnik, sada to ponovo postajem zato to pokuavam da uradim neto za ovaj narod.13 Meutim, ini nije kukao i zanovijetao zbog toga: Nisam doao na ovo mesto da budem popularan. Doao sam da obavim istorijski posao uvoenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red uvek je nepopularan.14 Isto tako, nije pokazivao niti mrnju prema ideolokim protivnicima. To je bila velika novost za prevladavajui mentalitet u Srbiji. Njegov cilj nikad nije bio poniziti protivnika, pokazati mu da je u pravu zato da se pokae boljim od njega, ve ga navesti da sam prosudi zato je u krivu i zato to za njega nije dobro. Takav stav je na jedan nepredvidivo oputen i ljubazan nain pokazao govorei o eelju i njegovim glasaima: Oni koji su glasali za njih malo se stide, pa kau: 'Nikad ja nisam glasao za eelja. Ja za eelja? Ne, nikad nisam. To je prava stvar da dovedemo do toga da ni on ne glasa za sebe da i njemu bude muka kad vidi da kae: 'Pa ne, alio sam se, ja to ne mislim ozbiljno.' Mislim da mi kao narod imamo snagu za to. To to kao kukavica neko nou doe i napie, ne znam ni ja: 'Smrt Jevrejima' ili ne znam ni ja ta sve pie, to je... To je kukaviluk. Tako da mislim da mi u ovoj fazi mi moramo da od graana Srbije zahtevamo da budu sudije, i da ih pitamo, i da vi svoje sugraane pitate: 'Da li e ti da glasa za nekoga ko radi takve stvari i govori takve stvari, da li ti moe da bude lan te stranke? Znam, bio si. Da li moe jo uvek? I onda si, u pitanju si ti, a nije u pitanju
9

Politika, 26. oktobar 2001. NIN, 28. novembar 2002. Veernje novosti, 19. novembar 2002. NIN, 4. oktobar 2001. Glas javnosti, 4. april 2002. Nedeljni telegraf, 9. maj 2001.

10

11

12

13

14

eelj.' Ja tebe i tvog komiju pitam: 'Da li moe ti da glasa za tog oveka? Nije moj problem on, moj problem si ti, moj sugraanin.15 Ova izjava je zaista bogata sadrajem za analizu. Kao prvo, ne pokazuje mrnju prema ovjeku, ve prema nedjelu. Pokazuje na spremnost sa suradnju sa svakim koji prepozna ta svoja nedjela, kakva god bila njegova prolost. Kao drugo, zahtijeva od naroda da budu suci da imaju vlastitu odgovornost prosuivanja, ali ne samo to: da se brinu i o svojim sugraanima, a ne da budu indiferentni ako netko podrava zlo. Meutim, jasno je vidljivo da nije poticao hukanje ljudi protiv nekog osobno, ve protiv loih stvari, tko god to radio. Nije rekao: Da li e ti da glasa za eelja? i ostavio da tako eeljevo ime mistino visi u zraku. Umjesto toga je opisao jasno sadraj koji stoji iza toga imena, a moe stajati i iza bilo koga drugoga: Da li e ti da glasa za nekoga ko radi takve stvari i govori takve stvari? ini je konstantno pozivao na pojedinanu promjenu, svakom reenicom je izravno ili neizravno upuivao na pravi problem na karakter svakog pojedinca osobno, jer pojedinci sainjavaju narod i iz tog naroda se regrutiraju loe voe. Time je pokazivao da se nee problem iskorjeniti ako se promijeni voa ili ako ga potpuno nestane, pa ak ni ako se ukine i sm politiki sustav, jer e narod ostati istog nezrelog karaktera. Zbog toga je, po prirodi stvari, drutveni i politiki pluralizam koji je u bivim socijalistikim dravama takorei eksplodirao nakon ukidanja najgrubljih oblika represije, u velikoj meri nastupio u formi anarhije. Bez elementarnih sposobnosti reavanja konflikata i miroljubive samoregulacije. Vetaki projekt komunizma/socijalizma decenijama je spreavao spontanu drutvenu komunikaciju i prisiljavao drutvo da govori mehanikim ideolokim jezikom. Sada je taj jezik ukinut, ali ono to ga zamenjuje pre lii na galamu i neartikulisane zvuke nego na nesputano sporazumevanje (ini 1996:44). Iz tog razloga, inieve poruke su esto bile poruke za izgradnju osobnog karaktera svojim javnim izlaganjima je nadoknaivao ono to su propustile uiniti odgojne, obrazovne i religijske institucije. Reforme su meavina psihologije i materijalnih uslova; psihologija je u toj meavini bar pedeset odsto!16 Jedan od najpoznatijih citata, u rangu s Gandhijevim be the change you want to see in the world je sljedei, iz govora u Vrcu 9. 3. 2002.: Ne moe da se promeni Srbija a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija svako od nas po malo mora da se promeni. U svom pristupu problemima, u svome mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija, to je zbir svih nas. Odnos prema ivotu, odnos prema poslu, odnos prema odgovornosti, odnos prema porodici, odnos prema sebi i svojoj ambiciji. Mi moramo da neto u svom mentalitetu promenimo. Prvo da budemo pozitivni ljudi. Ne da kad
15

Iz filma U pitanju si ti (besplatno dotupan na: http://www.srbijauevropi.org) Danas, 16. avgust 2002.

16

god se probudimo kaemo: 'Au, jo jedan dan!' Ili ta god da doe nepoznato, mora da je neki neprijatelj neto smislio. Ili ta god ne razumemo, to je protiv nas.17

ZAKLJUAK
Ne elim previe ulaziti u dramu i intrige samog atentata, osim to smatram da je on pokazao i miljenje dobrog dijela Srbije kojoj je simpatiniji Kotuniin kultizam od inievog prosvjetiteljstva. Jedna od najcitiranijih izjava novinara i sadanjeg direktora RTS-a, Aleksandra Tijania: Ako ini preivi, Srbija nee18, zasigurno je odraavala miljenje mnogih, a injenica da je autor izjave jo uvijek prominentna linost i direktor RTSa dovoljno govori. Iako tragina, inieva smrt je omoguila jo dublju priliku da se narod natjera na ozbiljno razmiljanje i preispitivanje. Najgore to bi se moglo desiti je da od samog inia stvore novi kult. Iako odlina kolekcija njegovih znanstvenih radova, biljeki, misli, govora, filmova, Virtuelni muzej Zorana inia sadri i vizualni pregled radnog mjesta s namjetajem gdje je radio, pa ak i njegove osobne stvari (primjerice, novanik koji je nosio za vrijeme atentata) - to ve pomalo granii s kultizmom. Takav pristup odmie naglasak s poruke i smisla. Umjesto da od samog inia stvore kult, ljudi bi trebali konano poeti sluati i itati ono to je on govorio. Dok veina nakon turbulencij uglavnom nastavi sa svojim ivotom i povremeno se sjeti onoga to se dogodilo bez da to snanije utjee na njihov osobni ivot, ipak imam dojam da je odreena jezgra ljudi ozbiljno shvatila ono to je ini govorio. Primjerice, film Ako Srbija stane... promican je od strane akcije Kapiraj, kopiraj, mree snano motiviranih ljudi koji nastavljaju promicati njegovu poruku, irei dotini film internetom. No, u doba kada internetske veze jo nisu bile tako brze, organizirali su podjelu snimaka u DivX formatu, imenujui distributera u najrazliitijim mjestima Srbije. Njihove rijei vrlo jasno pokazuju da su se odvratili od kultistikog naina razmiljanja: Inicijatori akcije 'Kapiraj, kopiraj', koji ele da ostanu anonimni, jer oni u celoj prii nisu vani, istiu da ova 'nestranaka inicijativa ima za cilj da to vie ljudi uje indievu poruku, poziv da se ne bei od odgovornosti i uini maksimum za sebe kako Srbija ne bi stala'.19 Vrlo je zanimljiv sm naziv akcije koji potvruje prosvjetiteljska naela koja je ini koristio. Kapiraj predstavlja proces individualnog shvaanja neke ideje to znai da ju tada pojedinac shvaa
17

Iz filma Ako Srbija stane... lanak portala BLIC Online: Silnik (http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/196604/Silnik) vidi: http://www.kraljevo.com/kapiraj-kopiraj/

18

19

svojim razumom i svojom savjeu odluuje da je dobra (a ne zato to je to netko rekao). Kopiraj (osim to zgodno predstavlja sam rd umnaanja i irenja CD-a) predstavlja i nastavak individualnog procesa pri kojem osoba, nakon to je shvatila, sama odabire provesti ta naela u svoj nain razmiljanja i ivljenja i tako ih svojim ivotom umnaa i iri na druge. Naalost, sudei po kasnijim zbivanjima, ta vatra reforme nije uspjela zapaliti veinu Srbije. Meutim, igrom sluaja ovdje odgovara jo jedna Kantova izjava koja glasi: Ne traite naklonost mnotva; ona se rijetko stjee iskrenim i naelnim sredstvima. Ali traite svjedoanstvo malobrojnih; i nemojte brojati glasove, ve ih vaite.20 Ne bih elio da ovo bude kritika Srbije i srpskog naroda, jer razni oblici kultizma i autoritarnosti itekako odlikuju i Hrvatsku i ostala postsocijalistika drutva. Meutim, iako naglaen, nije to problem ni samo postsocijalistikih drutava, ve svakog od nas pojedinano. Ja sam kultist i autoritarna osobnost ako imam sklonost gledati na to tko je neto rekao, koliko ih je to reklo, je li takav trend i svia li se meni to to je netko rekao (to je oblik autokultizma u kojem je vladar na nepropitivi ego). Umjesto toga se trebamo baviti preispitivanjem smisla izreenog, makar to uli i od svjetonazorno potpuno oprenog pojedinca, najljueg protivnika ili najneobrazovanijeg ovjeka. Dositej Obradovi, srpski prosvjetitelj, s ijim je nainom razmiljanja Latinka Perovi usporedila inievo djelovanje (Perovi 2006:42), rekao je: Velikoj dui i od samog neprijatelja istina je draga, a slabi um ni od prijatelja nee da je primi.21

LITERATURA:
INI, Zoran. 1990. Harizma protiv harizme u Stav, 5. listopada 1990. (dostupno na: http://www.zorandjindjic.org/content/harizma-protiv-harzme-srav-05101990?format=simple) INI, Zoran. 1990. Funkcionalnost diktature u Sociologija, Vol. XXXII, No. 4. Beograd: Centar za filozofiju i drutvenu teoriju. INI, Zoran. 1996. Srbija ni na istoku ni na zapadu. Novi Sad: Cepelin.

20

Vlastiti prijevod. Preuzeto s: http://thinkexist.com/quotation/seek_not_the_favor_of_the_multitudeit_is_seldom/325760.html (posljednji pregled: 5. srpnja 2011.)

21

lanak portala B92: Godina u znaku Dositeja Obradovia (http://213.222.29.131/kultura/komentari.php?nav_id=502712)

HARBER, Clive. 1991. International Contexts for Political Education in Educational Review, (43)3: 245-256 KANT, Immanuel. 1974. Um i sloboda, Beograd: Velika edicija ideja. PEROVI, Latinka, ur. 2006. Zoran ini: etika odgovornosti. Beograd: Biblioteka svedoanstva.

Novinski izvori: Blic, 6. listopad 2001 Danas, 16. kolovoz 2002. Glas javnosti, 4. travanj 2002. NIN, 4. listopad 2001. NIN, 28. studeni 2002. Nedeljni telegraf, 9. svibanj 2001. Politika, 26. listopad 2001. Veernje novosti, 5. lipanj 2001. Veernje novosti, 19. studeni 2002.

Filmovi: Ako Srbija stane (dostupno na: http://www.srbijauevropi.org) Idejom i ivotom (dostupno na: http://www.srbijauevropi.org) U pitanju si ti (dostupno na stranicama Virtuelnog muzeja Zorana inia (http://www.zorandjindjic.org/)

Internetske stranice:

http://213.222.29.131/kultura/komentari.php?nav_id=502712 (zadnji pregled: 5. srpnja 2011.) http://thinkexist.com/quotation/seek_not_the_favor_of_the_multitude-it_is_seldom/325760.html (zadnji pregled: 5. srpnja 2011.) http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/196604/Silnik (zadnji pregled: 5. srpnja 2011.) http://www.kraljevo.com/kapiraj-kopiraj/ (zadnji pregled: 5. srpnja 2011.) http://www.srbijauevropi.org (zadnji pregled: 5. srpnja 2011.)

http://www.zorandjindjic.org/ (zadnji pregled: 5. srpnja 2011.)