KRITERIJUMI PODELE METODA obzirom na predmet tj.

. pojave koje se izuavaju: introspektivne (subjektivne) ekstraspektivne (objektivne) prirodne (opservacione/neeksperimentalne) eksperimentalne KLASIFIKACIJA METODA
metode introspektivne prirodne objektivne opservacija

obzirom na nain istraivanja

eksperimentalne

korelaciono istra. eksperiment

PRIRODNE INTROSPEKTIVNE METODE pirodna introspekcija: prosto prirodno samoposmatranje kontrolisano prirodno samoposmatranje PROSTA PRIRODNA INTROSPEKCIJA najstariji psiholoki metod prirodna sposobnost normalnog odraslog oveka da uoava trenutne sadraje svesti sistematsko koritenje u (spekulativnoj) psihologiji: Montenj, Paskal, Dekart, Lok i dr. posmatranje sopstvenih sadraja svesti; praenje toka svesti u odreenom kontekstu kritike: O. Kont neodvojivost subjekta i objekta posmatranja I. Kant remeenje pojave koja se posmatra problemi: subjektivnost tj. pojedinanost deformacija usled tenje za smislom problem jezika ogranienost nepotpunost

odgovori na kritike: svako posmatranje je pojedinano tj. posmatranje subjektivnih pojava postizanje intersubjektivne saglasnosti izvebavanje ispitanika indikativnost umesto deskriptivnosti retrospekcija na osnovu perzistencije; brzo pomeranje panje primena na otporneprocese KONTROLISANA PRIRODNA INTROSPEKCIJA kontrolisano prirodno samoposmatranje: metoda spontanih/slobodnih iskaza direktni iskazi (dnevnici, autobiografije...) indirektni iskazi (literatura) metoda namenskih iskaza anketa/upitnik intervju EKSPERIMENTALNA INTROSPEKCIJA poreklo metode Strukturalizam prvi pravac u naunoj psihologiji naslee: empiristika i raconalistika filozofija (gnoseologija) metode fizike i fiziologije opta klima krajem 19. veka psihologija kao empirijska nauka strukturalistiko shvatanje: predmet: svesno iskustvo metod: eksperimentalna introspekcija

psihofizika kao pretea naune psihologije G. T. Fehner Elementi psihofizike (1860) razvoj psihofizikih metoda utvrivanje psihofizike funkcije metoda ogranienog psihofizikog samoposmatranja KLASINA EKSPERIMENTALNA INTROSPEKCIJA oseam / ne oseam DRA SENZACIJA IZVETAJ jae, slabije, isto dodir, bol, toplo, hladno

 ogranieno-psihofiziko samoposmatranje; metoda impresije; analitika eksperimantalna introspekcija karakteristike: strogo kontrolisana ograniena (fizika) dra samoposmatranje prostog ulnog utiska traganje za osnovnim elementima svesti

indikativnost
prednosti postupka: klasine prednosti eksperimentalnog postupka: laboratorija, kontrola, mogunost ponavljanja, utvrivanje kauzalnih veza; statistika analiza i dr.

odgovara na veinu kritika introspekcije (problem jezika, deformacija, nepotpunost...)

kritike: vetake okolnosti eksperimentalni tretman sugerie teorijsko opredeljenje nema prave introspekcije

SISTEMATSKA EKSPERIMENTALNA INTROSPEKCIJA rani predstavnici: H. Ebbinghaus izuavanje pamenja G. A. Mller izuavanje uenja Binet pariska metoda u izuavanju miljenja ogranienost klasine analitike introspekcije nemogunost pristupa viim kognitivnim procesima modifikacije klasine introspekcije sistematska eksperimentalna introspekcija sistematska eksperimentalna introspekcija, wrtzburka metoda, pariska metoda (Bine) izuavanje miljenja i suenja postupak: zadatak (nai nadreeni pojam) stimulus (re) misleni proces + posmatranje odgovor (re i vreme reakcije) introspektivni izvetaj o toku mislenog procesa

metodske inovacije: frakcionisani ogled ogled se prekida u odreenom trenutku i zahteva izvetaj o dotadanjem toku mislenog procesa delimian izvetaj ogled se obavlja do kraja, a izvetaj ograniava na uoene novine i specifinosti u mislenom procesu otkria: znaaj adekvatnog seta spremnost, einstellung znaaj razumevanja zadatka determiniue tendence bespredstavni element svesti misleni element, poloaj svesti karakteristike postupka: irenje pojma drai sredstvo koje dovodi do promena u svesti merenje ogranieno na RT interes usmeren na tok, ne sadraj svesti zadravanje dobrih svojstava eksperimenta delimian povratak deskriptivnosti kritike: upadanje u greku drai problemi retrospektivnosti i deskriptivnosti OBJEKTIVNE METODE uticaj bihejvioristikih koncepcija psihologija kao nauka o ponaanju pribliavanje psihologije prirodnim naukama OPSERVACIJA opservacija posmatranje i registrovanje ponaanja koje se, u odreenim uslovima, spontano javlja odreeni uslovi definisani prirodni ili aranirani spontano ponaanje nije izazvano namernim manipulisanjem registrovanje konstatovanje, pobrojavanje ili merenje primena postupka: zainteresovanost za ponaanje kao takvo generisanje hipoteza o razlozima ponaanja nemogunost primene drugih postupaka (eksperimenta)

karakteristike posmatranja kao naunog postupka: cilj jasno odreenje predmeta i svrhe posmatranja plan razraen uzorak, program, nain posmatranja sistematinost registrovanje svih relevantnih oblika ponaanja kontrola analiza ili araniranje uslova objektivnost registrovanje bez intrepretacije vrste posmatranja: s obzirom na stepen uea: posmatranje u prirodnim uslovima prosto posmatranje (bez uea) posmatranje sa ukljuenjem posmatranje sa intervencijom struktuiranje situacije terenski eksperiment s obzirom na nain registrovanja: narativno registrovanje (navoenje/opis ponaanja) kvantitativno registrovanje (od frekvenci do merenja) posmatranje bez uea Deni (1976) polne razlike u nainu noenja knjiga 2626 studenata u kampusima SAD, Kanade i centralne Amerike ek lista prebrojavanje: f A B C problemi i reenja: reaktivnost subjekta: - indirektno merenje - skriveno posmatranje greka posmatraa: - slepa analiza posmatranje sa ukljuenjem Rosenhan (1973) osnove psihijatrijskih dijagnoza problem: reaktivnost opservera 82% 16% 2% m 3% 96% 1%

struktuirana opservacija Pijae studije intelektualnog razvoja izuavanje konzervacije: situacija pitanja narativno beleenje podataka analiza terenski eksperiment Latane & Darley studije socijalnog ponaanja izuavanje altruizma: aranirana situacija variranje relevantnih faktora registrovanje ponaanja KORELACIONO ISTRAIVANJE korelaciono istraivanje utvrivanje relacija izmeu dve ili vie prirodno pojavljujuih varijabli u cilju identifikovanja povezanosti i predikcije prirodne varijable ne postoji mogunost manipulacije ili nije doputena povezanost i predikcija kovariranje tj. zajednika promena (sa promenom vrednosti jedne menja se vrednost druge varijable) EKSPERIMENT eksperiment istraivaki postupak u kome se namerno, u strogo kontrolisanim uslovima proizvodi tj. izaziva ili menja neka pojava sa ciljem njenog posmatranja ili merenja namerno izazivanje pojave pripremljenost za posmatranje i merenje mogunost ponavljanja kontrola od strane drugih; saglasnost rezultata kontrolisanje uslova mogunost utvrivanja relevantnih varijabli i kauzalnih veza varijable u eksperimentu: nezavisna varijabla faktor koji eksperimentator menja ili uvodi sa ciljem utvrivanja promena u zavisnoj varijabli zavisna varijabla ponaanje od interesa relevantne varijable svi faktori koji utiu na zavisnu varijablu, a nisu nezavisna varijabla

kontrola eksperimenta: eliminisanje konstantnost balansiranje eksperimentalni dizajn PSIHOLOKI MERNI INSTRUMENTI osnovne vrste mernih instrumenata: testovi performansa / maksimalna delatnost (sposobnosti) baterije: WISC, KOG-3 testovi: D-48B upitnici: EPQ, KON-6 skale: F-skala

upitnici samoizvetavanje / tipina delatnost (linost) -

projektivne tehnike psihoanalitika tradicija: Inblock test Rorschah - 10 karata sa crno-belim i obojenim mrljama - instrukcija ta sve vidite? - beleenje odgovora i vremena odgovora, praenje ponaanja - sekundarno prikazivanje uz spec. pitanja test tematske apercepcije (TAT) Jungov test asocijacija (JAT) test nedovrenih reenica (TNT)

METODE U PSIHOLOGIJI Definicija nauke kao primene naunog metoda na reive probleme, iako na prvi pogled neprecizna, jasno istie dve stvari nune za odreenje svake naune discipline ta izuava (predmet) i kako to ini (metod). Nauke, naune discipline ili oblasti, pre svega, razlikuju se po predmetu, a u nekoj meri1 i s obzirom na metode izuavanja. U sutini, nauni metod predstavlja pokuaj objektivnog i preciznog opisivanja neke pojave od interesa, utvrivanje relacija date i drugih pojava ili uslova, a sve to upotrebom posmatranja i eksperimentisanja, osnovnih istraivakih sredstava svake nauke. U razliitim naunim disciplinama ili oblastima ove dve osnovne metode mogu biti vie ili manje specifine, odnosno modifikovane tako da to je mogue vie odgovaraju konkretnom predmetu istraivanja. Predmet i metod kao osnovna obeleja nauke nisu meusobno nezavisni. Odreenje nekog predmeta istraivanja ukazuje i na postupke koji se koriste (npr. u izuavanju procesa svesti nuno se koriste introspektivne metode, dok je u izuavanju nesvesnih procesa njihova upotreba besmislena), kao to i metod odreuje predmet istraivanja koje mu je dostupan (npr. kako klasinom eksperimentalnom introspekcijom nije mogue istraivati proces miljenja to je predmet psihologije, po strukturalistima, ogranien na izuavanje prostih elemenata svesti). Ova meuzavisnost predmeta istraivanja i istraivakih metoda jasno je vidljiva u istoriji psihologije. Poetno odreenje psihologije kao empirijske i eksperimentalne nauke o pojavama i procesima svesti sugerie upotrebu eksperimentalne introspekcije; potreba izuavanja viih kognitivnih procesa miljenja, namee reviziju metode u obliku sistematske eksperimentalne introspekcije; kritika atomistinosti strukturalistikog pristupa vodi razvoju getalt psihologije, ali i fenomenoloke metode; shvatanje da je nauno objektivno samo ono to u isto vreme vie razliitih posmatraa moe registrovati ograniava metode u psihologiji na objektivno posmatranje i eksperiment, a poto je ovim metodama dostupno samo ponaanje to se i psihologija definie kao nauka o ponaanju (bihejviorizam); upoznavanje sa znaajem nesvesnih procesa u psihikom funkcionisanju stvara potrebu za iznalaenjem novih metoda kojima bi ono bilo dostupno (projektivne tehnike) itd. Kao i u svim drugim naukama i u psihologiji koriste se, u sutini, dve osnovne metode posmatranje i eksperiment. No, obzirom da se, po danas prevladavajuem shvatanju, predmet psihologije eklektiki odreuje kao psihika aktivnost (to ukljuuje svesne pojave i procese nesvesne procese i ponaanje), istraivake metode su, vodei rauna o tome kako (posmatranjem ili eksperimentisanjem) i ta (svesni procesi ili ponaanje) se izuava, klasifikovane na razliite naine2. Prosto prirodno samoposmatranje Prosta prirodna introspekcija je najstariji psiholoki istraivaki postupak ija se upotreba vezuje za predistoriju psihologije, a koji se danas koristi iskljuivo u izuavanju isto subjektivnih pojava psihike aktivnosti (npr. sadraja snova) koji nisu dostupni drugim metodama. Metoda je zasnovana na prirodnoj sposobnosti oveka da uoava ono to je (ili ee, to je bilo) trenutni sadraj njegove svesti i poznata je od davnina, ali se njena sistematska upotreba u izuavanju sadraja svesti vezuje za Montenja, a usavravanje za Loka (engleski empirizam) i njegove naslednike. Metoda je bila izloena brojnim kritikama. Tako Kont smatra da je neprihvatljiv postupak u kome su subjekat (posmatra) i objekat posmatranja neodvojivi, a Kant da usmeravanje panje na odreeni svesni doivljaj nuno dovodi do njegovog remeenja. Na ova dva prigovora, meutim, mogue je relativno lako odgovoriti. Naime (za Konta), svako posmatranje je posmatranje sopstvenih doivljaja, npr. posmatranje ovog papira se ni po emu ne razlikuje od samoposmatranja, jer predmeti objektivnog sveta nisu materijalno prisutni u svesti, ve delujui na naa ula izazivaju odreene fizioloke i posledino psihike
1

Sve naune discipline, po definiciji, koriste nauni metod to podrazumeva zadovoljenje odreenih kriterijuma naunosti (objektivnost, autokorektivnost i sl.), no, kako nisu svi predmeti jednako dostupni svim konkretnim naunim postupcima, svaka nauka formira svoje specifine istraivake metode. 2 Ovde se pridrava klasifikacije B. Bajia, a koja je, neto modifikovana, prikazana u "Psihologiji opaanja" P. Ognjenovia.

promene, odnosno promene u svesti; dakle sve to posmatramo kada posmatramo papir je njegov "odraz" u naoj svesti. Takoe (za Kanta), introspekcija straha ili dosade (emocija ili panje) moda nije mogua3, ali se primedba ne moe uzeti generalno, jer je itav niz psihikih pojava (posebno, prosti ulni utisci) dostupan samoposmatranju bez znaajnog remeenja procesa, a, osim toga, posebnim uvebavanjem posmatraa (Tiener), brzim pomeranjem panje (Majers), neposrednom retrospekcijom i, naroito, retrospekcijom na osnovu perzistencije mogue je posmatrati pojavu bez remeenja njenog toka. Ipak, izvesni problemi u primeni ove metode svakako postoje. To su: subjektivnost svako samoposmatranje je posmatranje subjektivnih doivljaja, (odgovor na ovu potekou bilo bi postizanje intersubjektivne saglasnosti); ogranienost neprimenjivost na sve psihike pojave i procese (odgovor se svodi na neprimenjivanje samoposmatranja na procese koji su nedostupni introspekciji), neadekvatnost opis doivljaja nuno podrazumeva interpretaciju i tumaenje, nesvesne analogije i sl. to "prlja" deskripciju same pojave ili procesa svesti (odgovor na ovu potekou vezan je za postizanje intersubjektivne saglasnosti i uvebavanje subjekata), nepotpunost psihiki procesi su kratkotrajne, nestalne i sloene prirode i kao takvi teko opaljivi i opisivi (jedini odgovor je manipulacija postupkom tako da opaanje bude vremenski ogranieno i precizno usmereno), te jezik opaene doivljaje teko je verbalizovati (odgovor je u indikativnosti nasuprot deskriptivnosti) Kontrolisano prirodno samoposmatranje Metoda kontrolisanog prirodnog samoposmatranja nastaje kao pokuaj da se rezultati prostog prirodnog samoposmatranja generalizuju tj. uopte, to je mogue na osnovu prikupljanja podataka od veeg broja (samo)posmatraa. U okviru kontrolisane prirodne introspekcije razlikuju se metoda spontanih (ili slobodnih) iskaza i metoda namenskih iskaza. Metoda spontanih iskaza ukljuuje autobiografije, biografije, dnevnike, korespondenciju, ali i poeziju, romaneskne i sl. prikaze (dakle, beletristiku). Osnovni problem vezan za ovaj postupak je tendencioznost, tj. elja da se ostavi utisak ili prikae u poeljnom svetlu, ali i injenica da je istraivau dostupna samo interpretacija doivljaja koja nije nuno identina samom doivljaju. Metoda namenskih iskaza je manje poznato ime za dobro poznate naine prikupljanja podataka o psihikim doivljajima, stavovima, motivima i sl. veeg broja ljudi u pismenom (indirektnom) ili usmenom (direktnom) vidu, odnosno anketom ili intervjuom. Primena ankete podrazumeva prethodnu analizu pojave koja se istrauje i njeno ralanjenje na pitanja koja se postavljaju veem broju ispitanika, a iji se odgovori, odgovarajuim postupcima kvantifikuju i mere. Osnovni problemi u primeni ove metode vezani su za konstrukciju pitanja (uprotavanje pojave, sugestibilnost, nejasnoa i sl.), publiku tj, ispitanike (nesklonost introspekciji, neadekvatno uzorkovanje i sl.). Delom, ovo se moe "popraviti" primenom intervjua birani ispitanici, mogunost razjanjenja nejasnih pitanja, postavljanje dopunskih i dodatnih pitanja, mogunost posmatranja i dr., ali, s druge strane, intervju podrazumeva manji broj ispitanih individua i veu opasnost od sugestibilnosti. Ogranieno psihofiziko samoposmatranje Naziva se jo i: metoda impresije, klasina introspekcija, eksperimentalna introspekcija, analitika introspekcija. Veliki broj naziva ovog postupka pokazuje na irinu primene, ne u smislu predmeta istraivanja ve broja istraivaa iz razliitih oblasti psihologije koji su je koristili. Tako psihofizika upuuje na Fehnera 4, impresija na ogranienost na (samo)posmatranje utiska (obino ulnog, ali i estetskog), klasina na strukturalistiku psihologiju (a odatle se "vuku" i analitinost i eksperimentalnost). Osnovne karakteristike postupka su eksperimentalnost, ogranienost, analitinost, indikativnost i dr., dakle, karakteristike koje uspeno odgovaraju na zamerke prostoj prirodnoj introspekciji. Ipak neki problemi proizilaze upravo iz njenih dobrih strana artificijelnost okolnosti, elementaristinost i sl5.
3 4

U tom se smislu i govori o ogranienosti introspekcije. Uvodi ovu metodu u psihologiju (dakle, idealan primer za opis karakteristika ovog postupaka je metoda granica u merenju osetljivosti) 5 Obratite panju (u "Radonjiu") koje se kritike introspekcije odnose na prirodnu introspekciju, a koje na tzv. eksperimentalnu introspekciju, poto je sve to svrstano u kritiku introspekcije uopte. Slino tome, kritike strukturalizma delom su i kritike metode tj. klasine eksperimentalne

Sistematska eksperimentalna introspekcija Poznata je i pod imenom vircburka (Ah, Vat, Kilpe) ili pariska metoda (Bine), a razvija se kroz nastojanje da se naunim postupkom pristupi i viim kognitivnim procesima koji zbog svoje prirode nisu dostupni klasinoj eksperimentalnoj introspekciji. Uobiajeno postupak se sastoji od: zadatka (ta se od ispitanika trai npr. pronalaanje nadreenog pojma), stimulacije (ne vie prosta fizika dra, ve ee re), psihikog procesa (obino miljenja), odgovora ispitanika (koji se registruje) i izvetaja subjekta o toku procesa. U odnosu na klasinu introspekciju menja se sledee iri se pojam drai, interes je usmeren na tok procesa a ne sadraje (elemente) i vraa se deskriptivnosti. Da bi se prenebregli nedostaci vezani za nepotpunost i neadekvatnost, koji ponovno postaju problem, uvode se postupci frakcionisanja (misleni proces se prekida u odreenom trenutku, a izvetaj ograniava na ono to je bilo do tada) i deliminog opisa (itav proces se odvija do kraja, ali se introspektivni izvetaj ograniava na opis novih i neobinih detalja). Fenomenoloki metod Raa se iz fenomenologije (Huserlove filozofije), ali je potaknut i kritikama elementaristinosti, atomistinosti i artificijelnosti klasine strukturalne psihologije i njenog metoda. Podrazumeva introspektivni opis pojava svesti onako kako su date (kao fenomeni tj. doivljaji), pri emu se insistira na potpunoj deskripciji doivljaja koji ukljuuje celovitost, znaenje i osmiljavanje (jer se celina i smisao tretiraju kao imanentni deo samog fenomena, tj. njegove strukture), ali ne i interpretaciju, tumaenje i elaboraciju (koje se smatraju (re)konstrukcijom doivljaja), to, sve zajedno, znai "negovanje disciplinovane naivnosti". Ova naivnost se ne postie tako lako potrebno je "zaboraviti" sva znanja i oekivanja koja su deo naeg svakodnevnog ponaanja. Fenomenoloki opis posebno je eksploatisan u Getalt psihologiji. Opservacija Posmatranje je najstariji nauni postupak koji se svodi na prosto posmatranje ili, to je danas ei sluaj, registrovanje odreenog ponaanja razliitim tehnikim sredstvima (od audio i video trake do EEG ili MR). Izuzev u retkim sluajevima, kada je interes istraivaa usmeren na prostu deskripciju odreenog ponaanja, posmatranje se koristi kao postupak opisa ponaanja, ali i uslova u kojima se javlja, a sa ciljem generisanja hipoteza o razlozima ponaanja. Da bi zadovoljilo kriterijume naunosti posmatranje mora da poseduje sledee karakteristike: definisan cilj (ta se posmatra operacionalno definisano), plan (program posmatranja), sistematinost (registrovanje svih relevantnih karak- teristika), kontrolu (opis, analiza ili struktuiranje uslova u kojima se posmatrana pojava javlja), objektivnost (registrovanje bez interpretacije). Najvei problemi vezani za primenu opservacije svode se na reaktivnost subjekta tj. injenicu da se samo ponaanje u veoj ili manjoj meri menja u situaciji kada je posmatrano (potekoa se prevazilazi nereaktivnim postupcima kao to je skriveno snimanje ili indirektno merenje ili habituacijom), i greku posmatraa, tj. pojavu da oekivanje istraivaa utie na posmatranje ponaanja (uobiajeno se prevazilazi slepom analizom). Vie je vrsta opservacionih studija, no sutinska je razlika da li se posmatranje vri u prirodnim uslovima (gde se kontrola svodi na opis uslova) ili u struktuiranim uslovima (kada se uslovi araniraju od strane istraivaa, to omoguava vei stepen kontrole). Neki oblici struktuirane opservacije, posebno ako se vri variranje situacije u kojoj se obavlja posmatranje ve kriju zametke eksperimentalnog istraivanja. Korelaciono istraivanje Korelaciono istraivanje je postupak utvrivanja relacija dveju ili vie varijabli u cilju identifikovanja njihove povezanosti i predikcije pojava. Uobiajeno radi se o merenju neke X varijable koja je tzv. prirodna varijabla, te se njome ne moe (npr. pol ili inteligencija) ili ne sme (npr. vaspitni stilovi, stres) manipulisati i merenju neke varijable Y (oblik ponaanja koji nas interesuje), te utvrivanju korelacije meu njima. Utvrujui povezanost varijabli dobija se podatak o tome koliko je kovariranje, tj. zajednika promena, koliko se sa promenom
introspekcije.

jedne varijable menja i vrednost druge. Na osnovu poznavanja stepena povezanosti dveju pojava mogue je vriti predikciju pojave od interesa6. Kod korelacionog istraivanja je vano imati na umu da povezanost dveju pojava ne znai nuno da je jedna uzrok drugoj, odnosno da povezanost dveju pojava moe biti rezultat injenice da i jedna i druga imaju isti uzrok (npr. povezanost stresa na poslu i hipertenzije moe biti vezana za neadekvatnu ishranu i nedovoljnu fiziku aktivnost koje uzrokuju i veu podlonost stresu i povien krvni pritisak). Eksperiment Eksperiment je metod istraivanja u kome se namerno, u strogo kontrolisanim uslovima proizvodi tj. izaziva neka pojava sa ciljem njenog posmatranja i merenja. U eksperimentu su uvek prisutne dve varijable: nezavisna faktor koji eksperimentator uvodi i kojim manipulie i ije efekte eli da utvrdi i zavisna ponaanje, pojava ili proces od interesa iji se uzronici istrauju. Nezavisna varijabla mora biti operacionalno definisana 7 i mora postojati mogunost da se menja nezavisno od svih drugih varijabli (ovo poslednje predstavlja kontrolu eksperimenta). Da bi eksperiment bio korektno izveden neophodno je postii kontrolu svih relevantnih varijabli, to znai detektovati sve faktore koji, pored nezavisne, utiu na zavisnu varijablu i odgovarajuim postupcima onemoguiti njihovo delovanje. U nekim sluajevima to se postie eliminacijom relevantnih variljabli ili odravanjem na konstantnom nivou (tako da ne variraju), no najee posebnim dizajniranjem eksperimenta (npr. upotrebom eksperimentalne i kontrolne grupe, balansiranjem eksperimenta i dr.). Postoje razliite podele eksperimenta po kriterijumima uslova (laboratorijski i terenski), dizajna (paralelne grupe, sa jednom grupom itd.) i slino, a ovde se posebno istie podela na faktorijalni (u kome se utvruje utie li nezavisna varijabla na zavisnu) i funkcionalni eksperiment (kojim se utvruje nain na koji nezavisna varijabla utie na zavisnu).

Ukoliko je utvreno da postoji negativna korelacija (npr. -0.56) izmeu anksioznosti i kolskog uspeha, mogue je predvideti da e anksioznije osobe biti manje uspene u kolovanju. 7 Vai i za zavisnu varijablu (kao, uostalom, i sve varijable u bilo kojoj vrsti istraivanja). Ukoliko se istrauje uticaj konzumacije alkohola na brzinu reakcije treba tano definisati konzumaciju alkohola (npr. promili u krvi) i brzinu reakcije (npr. vreme reakcije u sekundama u situaciji merenja prostog i izbornog vremena reakcije)