DA LI JE MOGUA MOGU HUMANIZACIJA SAVREMENOG IVOTA?

Ako svet bogatih do danas, nije uspeo da priblii danas, pribli globalnu ekonomiju graanima lokalnih zajednica gra zajednica Da li to naknadno mogu uiniti zajedniki, to elita, srednja klasa i siromani graani siroma gra

KAKO?

REALNA INJENICA

Svi mi, uestvovali smo u stvaranju u na zajedni naeg zajednikog bogatstva i okruenja okruenja

Ali danas... nemamo svi dovoljno snage, danas... da preispitujemo, dalji ekonomski napredak preispitujemo,

POGLED IZ UGLA GRAANA GRA

Danas, Danas, sve je vie pokreta i ekonomskih protesta graana, vi gra bez obzira na zajedniki stvoreno globalno bogatstvo, zajedni kojim upravljaju ,,male odabrane druine,,... dru ...usred ...usred ogromne nejednakosti i siromatva siroma u graanskim drutvenim zajednicama gra drutvenim U ovakvim uslovima ivota i rada ,,svi ostali graani - posmatrai,, gra posmatra ne mogu uestvovati u savremenom oblikovanju u sopstvenog okruenja, osim ako okru NE POSTAVLJAJU NAKNADNA PITANJA I PONUDE ODGOVORE

JAVNO

JEDNOSTAVNO
Demokratija je mnogo vie, vi od ovoga to mi kao graani, uivamo gra u Svima nama, potrebno je vie, a ne manje vi

JAVNIH PROCESA I INSTITUCIJA SA KREDIBILITETOM

VISOK STEPEN DEMOKRATIJE I JAVNOG AKTIVIZMA ZAJEDNICE AKTIVIZMA

Ne omoguava ,,globalno oplemenjivanje, omogu (ni socijalizma sa komunizmom, ni kapitalizma)... kapitalizma)... ...ve ...ve mora omoguiti humanizaciju postojeeg ekonomskog sistema omoguiti postoje Tako da svi graani drutvene zajednice, mogu aktivno uestvovati gra drutvene u u savremenom oblikovanju sopstvenog okruenja okru pri emu je vano napomenuti, da u nijednom sistemu va drutvene zajednice, najvaniji pokretai razvoja ne mobu biti: rutvene najva pokreta ne biti: VLAST, VLAST, ZAKONSKA REGULATIVA, BUDETI I FONDOVI, REGULATIVA, FONDOVI, KAO NI TEHNOLOGIJE - SAMI PO SEBI SEBI

NOVO I INVENTIVNO RAZMI RAZMILJANJE

Za ovakvu sposobnost drugaijeg miljenja druga mi Neophodno nam je uzajamno poverenje i smelost, eophodno kako bi izbegli sva - predhodna i budua ,,zatakivanja,, izbegli budu ,,zata i aroganciju starih-ukorenjenih i ,,pozajmljenih ideja,, aroganciju starihProboj i mentalni skok - je ono to nam je svima potrebno Najnepovoljniji uticaj postojeeg sistema drutvene zajednice je postoje drutvene ,,da smele graanske vizije - pretvori u nepotrebne,, graanske jer ne postoji razum i vera u mogunost izvesnije budunosti mogu budu ,,NE ,,NE POSTOJE I NISU POTREBNA - NAKNADNA PITANJA I ODGOVORI,, ODGOVORI,,

TRENUTAK ISTINE
Svet bogatih i elite, mora uiti ceo ivot, u ba ba kao to i svi razumni graani ue doivotno gra u do i pritom naui da naui ,,Mo ,,Moni ne mogu drati pridike - jer njima, nikog i niemu ne ue,, dr ni u ,,Ali e moi da ue druge,, ako slede aktivne graane, ,,Ali mo u druge,, gra koji ele i umeju da uestvuju u globalnoj razmeni lokalnih resursa u I ZAJEDNIKI OBEZBEDE SVOJU IZVESNIJU BUDUNOST ZAJEDNI BUDU

PRIVIDNOST PREDSTAVNIKE DEMOKRATIJE

* ivimo u sistemu koji nazivamo predstavnika demokratija - znai da mi svake etiri godine biramo predstavnike koji odluuju u nae ime. Teoretski, svako se moe kandidovati za neku poziciju, pod uslovom da ima novca za kampanju ili da u tu svrhu dobije sredstva od poslovne elite. Jednom izabran predstavnik, u naelu, naredne etiri godine moe da radi ta god hoe, ne obazirui se na volju i interese graana. Kada uzmemo graana. Kada uzmemo u obzir ova dva faktora - da je izbor mogu samo uz pozamana finansijska sredstva i da onoga ko je izabran birai vie gotovo nikako ne mogu da kontroliu, postaje jasno da predstavnika demokratija gubi pravi smisao, stvarajui sopstvenu prividnost. prividnost. * Kako ovu situaciju reiti? Kako doi do prave demokratije? Mi se esto zanosimo idejom da treba nai strune i potene ljude.. Naalost, strunost ne znai da e struna osoba raditi u optenarodnom interesu. To to je neko ljude.. vrhunski ekonomista ne znai da e raditi u optenarodnom interesu - u interesu itavog drutva. Traganje za potenom vlau je uzaludno, jer mo kvari ljude, osim toga, valja uzeti u obzir i realne okolnosti kao to su pritisci - unutar drutvenog sistema (oligarhija, skriveni centri moi, tajkuni, organizovani oblici kriminala i korupcije...) i iz inostranstva ( EU, MMF, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, NATO...). NATO...). * Kao to smo do sada ve uvideli, potena vlast ne postoji jer prilika pravi lopova, a mo opija. Reenje nije u ekanju potenih politiara, nego u tome da se uklone pretpostavke, koje dovode do toga da neko na vlasti pretpostavke, ne radi u optem inetresu. Kako to postii? Tako da se vlast ne preputa predstavnicima (politiarima), izabranim zato to su imali dovoljno novanih sredstava za to, nego da graani zajedniki razgovaraju i odluuju javno u kontinuitetu o svojim optim i posebnim ivotnim interesima. interesima.

NEMA POTREBE ZA LIDERIMA I VOAMA, POTREBNE SU NAM KREDIBILNI JAVNI PROCESI I INSTITUCIJE
* Kako bi to u praksi izgledalo? Na lokalnom nivou, u selima, mesnim zajednicama, gradskim etvrtima... etvrtima... funkcionisanje direktne (neposredne) demokratije je jednostavno. Svi metani odreene drutvene zajednice, zajednice, na nau se na jednom mestu (javnom forumu zajednice) i zajedniki, glasanjem nakon diskutovanja, odlue ta (javnom zajednice) im je potrebno initi. U sluaju drave to nije mogue, ali se zato bitne odluke mogu donositi na referendumu. Odluivanju bi obavezno predhodile javne diskusije (direktni razgovori zainteresovanih graana - u okviru dogovorenih javnih foruma). Trokovi stalnih referenduma sveli bi se na minimum, savremenim oblicijama javnog foruma). Trokovi sveli komuniciranja graanstva (ako moemo putem interneta bezbedno prebacivati novac sa jednog na drugi raun, (ako mo zato se ne bi moglo preko interneta, organizovati glasanje i javno izjanjavanje graana). Na stalnim referendumima interneta, glasanje graana). se nakon otvorene i transparentne javne rasprave, moe glasati o svim bitnim pitanjima za graane. Na identian moe nain, mogu se javno organizovati forumi inicijativa graana (aktivnosti i peticije). peticije) * Svako pitanje koje ljudi smatraju bitnim, moglo bi se staviti na glasanje. Na taj nain bi svi ljudi u svakom trenutku bitnim, mogli sami odluivati o svim vanim pitanjima, iako nije nuno da svi uestvuju u donoenju svih odluka - poenta je pitanjima, da se omogui neposredno uese graana. Ako bi doneli pogrenu odluku, ona bi se mogla naknadno promeniti. omogu Politiari u dananjem smislu te rei bi nestali - postojali bi samo javni slubenici, birokrate, smenjivi u svakom trenutku, trenutku, ako graani procene da je to potrebno (obavljali bi formalne poslove, isto kao to bi to radili i strunjaci razliitih profesija formalne poslove, ekonomisti, ininjeri, agronomi... - bili bi zadueni za struno sprovodjenje optih ciljeva i odluka o kojima bi svi odluivali u javnim raspravama i glasanjem). glasanjem)

HUMANIZACIJA SISTEMSKIH VREDNOSTI

* Direktna (neposredna) demokratija ve postoji u ogranienom obliku u nekim zemljama - u vajcerskoj se 3 do 4 puta godinje organizuju referendumi sa po desetak pitanja, u brazilskom gradu Porto Alegre graani sami odluuju kako pitanja, gra e se preraspodeliti sredstva iz gradskog budzeta (za bolnice, skole, parkove i sl). Ovo su neki od primera zaetaka direktne demokratije, koje tek treba sistematski razraditi i pripremiti u itavom drutvu na korist svih lanova tog drutva. demokratije, * Direktna demokratija je metod organizovanja i cilj velikih globalnih savremenih graanskih protesta. Na ovim gra protestima se odluke donose u okviru javnih foruma (plenumima/skuptinama - se kroz otvorene radne grupe (plenumima/skuptinama omoguava rad i prua tehnika/logistika podrka). Afirmacija direktne demokratije, odnosno mogunosti da svi ljudi tehnika/logistika podrka). uzmu uee u donoenju odluka, umesto da se pasivno preputaju samovolji izabranih politiara pod uticajem kapitala, odluka, jedan je od glavnih ciljeva globalnih gradjanskih pokreta 2011.godine. Direktna demokratija predstavlja, kako u politici predstavlja, tako i u ekonomiji, alternativno globalno razvojno reenje (za postojee drutvene sisteme - post-socijalizma i postpostpostkapitalizma) kapitalizma) - pravednije i humanije ureenje, koji zahtevaju ljudi irom sveta suoeni sa namerno prouzrokovanom ureenje, ekonomskom krizom, iji je cilj privatizacija strateki vanih industrija i prirodnih resursa. krizom, strate * Donoenje vanih odluka i zatita opteg dobra od pojedinanih Interesa, treba da bude u rukama graana lokalnih Interesa, zajednica i drave, a ne malobrojne politiko-ekonomske oligarhije, koja optim dobrom upravlja iskljuivo u cilju drave, politikooligarhije, sticanja line koristi i profita.

,,Ii zajedno je poetak. Ostati zajedno je progres. Raditi zajedno je uspeh.,,

* BorskiEkonomskiForum predstavlja nezavisnu mreu ekonomskih aktivnosti i inicijativa graana BorskiEkonomskiForum zajednice sa ciljem da modifikuju ili ak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte modifikuju osujete politike vlasti. * Nije uvek lako utvrditi na kojoj taki, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovae nezavisne javne forume i nainiti kompromis sa njima, poto je to javne sutinska odluka vladanja po naelu saglasnosti. * Pojedine interesne grupe imaju mnogo vei uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujui svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, demokratskim, samo ako potie od javnog ekonomskog interesa graana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moi u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. oligarha, * Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim posvetiti, aktivnostima i inicijativama svojih graana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovnitvu koji u sluajevima svojih drutvenih, ekonomskih ili psihofizikih umanjenih sposobnosti, nije u mogunosti svojih drutvenih, ekonomskih psihofizikih manjenih da sa svojim linim stavom uestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o stratekim interesima u politikom procesu zajednice.

E
borski
ekonomski

forum
borefor@gmail.com

boref or.wordpress.com borefor.wordpress.com