Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
milankovic

milankovic

Ratings: (0)|Views: 248|Likes:
Published by slobelix61

More info:

Published by: slobelix61 on Jan 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/21/2012

pdf

text

original

 
MILUTIN MILANKOVIC
On je razdvojio prošlost od budu
ć
nosti,postavio svoj presto u sadašnjicu,on šeta po sutrašnjici i nadle
ć
e prošlost nadgledaju
ć
i je
Milankovi
ć
Milutin (
1
879-
1
958), gra
đ
evinski inženjer, profesor nebeskemehanike i teorijske fizike na Beogradskom univertitetu, eminentan nau
č
nik, bio potpresednik SANU, dopisni
č
lan JAZU; osnovao katedru za nebesku mehaniku naBeogradskom univerzitetu; radio u oblasti kosmi
č
ke fizike, geofizike i nebeskemehanike. U prvom delu “
Theorie mathematique des phenomenes thermiques produits par la radiation solaire
” dao nova terorijska objašnjenja rasporeda Sun
č
evih radijacija na površinama planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje. Izradio je inacrt za reformu julijanskog kalendara, koji je bio prihva
ć
en na Svepravoslavnomkongresu crkava u Carigradu
1
923; napisao mnogo monografija, studija, udžbenika i popularnih dela, od kojih su neka prevedena na strane jezike.
 
2
 MILANKOVI 
Ć 
 EV STVARALA
Č 
 KI PUT 
Prilikom rešavanja pojedinih problema nau
č
nici dospevaju do razli
č
itih rezultata.Iako su oni uvereni u njihovu opravdanost, podkrepljuju
ć
i ih razli
č
itim dokazima, samonekim od tih rezultata se potvr 
đ
uju tokom vremena. Mnogi nau
č
nici i ne dožive trenutak  prihvatanja i potpuniju afirmaciju svojih rezultata. Ni Milutina Milankovi
ć
a, velikog srpskog nau
č
nika, nije mimoišla sudbina onihkoji su dali zna
č
ajne rezultate ne do
č
ekavši da vide prihvatanja tih rezultata i njihovuafirmaciju. On je, bar kada je re
č
o našoj sredini, neko vreme bio gotovo zaboravljen;
č
ak i danas kada su zapo
č
eta šira istraživanja njegovog opusa on nije dovoljno poznat široj
č
itala
č
koj publici. Danas smo u prilici da se na osnovu gotovo svih važnijih izvoraupoznamo sa rezultatima ovog stvaraoca i ukažemo na njihov zna
č
aj.Milutin Milankovi
ć
se rodio u Dalju-Baranja
1
879. godine u imu
ć
noj porodici
č
ijisu izdanci imali visoko obrazovanje, me
đ
u njima je i njegov deda Uroš Milankovi
ć
,zna
č
ajni filozof. Milutin je završio srednju školu u Osjeku kao
đ
ak generacije. Potom prelazi u Be
č
gde je završio studije gra
đ
evinske tehnike
1
902. godine, a samo dve godinekasnije je i doktorirao.
Milutin Milankovi
ć
iz vremena kada je studirao u Be
č
u
Do
1
909. godine radio je u Austrougarskoj imperiji kao inženjer, nakon togavo
đ
en patriotskim pobudama prelazi na univerzitet u Beogradu gde je izabran za profesora racionalne mehanike, nebeske mehanike i teorijske fizike. Godine
1
924 izabran je za redovnog
č
lana Srpske kraljevske akademije nauka. Kasnije je bio i potpresednik ove najviše nau
č
ne ustanove, redovni
č
lan Nema
č
ke akademije nauka u Haleu, dopisni
č
lan brojnih drugih akademija i nau
č
nih institucija.Milankovi
ć
je po profesiji bio: gra
đ
evinac, astronom, matemati
č
ar, geofizi
č
ar, aliiznad svega utemeljiva
č
moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Rade
ć
i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geološke prošlosti zemlje,Milankovi
ć
je na egzaktan na
č
in objasnio periodizacje nastanka, razvoja i povla
č
enjaglacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina. Primenjuju
ć
i matemati
č
ki aparat ikoriste
ć
i predhodna saznanja: Ademara, Krola, Leverijea, Milankovi
ć
je dokazao da su precezija, promena nagiba ose rotacije i ekscentri
č
na putanja Zemlje oko Suncadominantni dugoperiodi
č
ni faktori na promenu klime u geološkoj prošlosti.
 
3On, me
đ
utim, nije samo po tome poznat. Njegovo delo “
 Kanon osun
č 
avanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba
” pretstavlja najzna
č
ajnije delo srpskenauke u 20-om veku, ali najvažnije je bilo to da su se Milankovi
ć
evi prora
č
uni pokazali potpuno ispravni ( prora
č
un koli
č
ine osun
č
avanja i srednje godišnje temperatureMarsove površine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazan je kasnijim kosmi
č
kimistraživanjima ). Njegova knjiga “
 Kroz vasionu i vekove
” spada me
đ
u najlepše knjige za popularizaciju nauke. On je sam tu knjigu nazvao “
 Popularna astronomija
”. Napisao ju je originalno u vidu pisama dragoj prijateljici. Toj dragoj prijateljici on je na zanimljivna
č
in objasnio sve zna
č
ajne pojmove ne samo iz astronomije nego i iz drugih problemavezanih za nebeska tela, geologiju i uopšte istoriju nauke. Treba pomenuti njegove
Uspomene”
koje je objavila SANU. Za vreme okupacije Nemci su izdali pet nau
č
nihknjiga, a izdava
č
je bio Jugoistok. Jedna je bila
 Popularna fizika
”, zatim knjiga ogeologiji “
Tajanstvena zemlja
”, zatim udžbenik o biologoiji i me
đ
u njima Milankovi
ć
evodelo “
 Kroz vasionu i vekove
”. Sada neki zameraju što je on za vreme rata izdavao tuknjigu, mada je poznato da je ona izašla još
1
927. godine, kao publikacija “
Matice sprpske
”. Napisao je više dela iz oblasti istorije nauke i knjigu “Uspomene, doživljaji isaznanja”. Objavio je više od
1
00 radova razli
č
itog karaktera na našem i nekim drugim jezicima, najviše na nema
č
kom.Milankovi
ć
ev kalendar je do sada najpreciznije ura
đ
en kalendar. Greogorijanski je sadržao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 ¼ dana i da 235lunarnih meseci predstavlja ta
č
no
1
9 solarnih godina. Milankovi
ć
je svoj kalendar baziraona anulaciji tadašnjih
1
3 dana, novi kalendar je doveden na isti datum kao i gregorijanski, prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka, a sekularne godine bi
ć
esamo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. Sveostale sekularne gosine su proste, što daje potpunu preciznost do 2800-te godine,odnosno do tada ne može biti nikakvnog razmimoilaženja sa sadašnjim gregorijanskimkalendarom. Ovako koncipiran Milankovi
ć
ev kalendar treba korigovati tek posle 28 800-te godine, ali nažalost, ni do današnjeg dana iako je u suštini prihva
ć
en naSvepravoslavnom kongresu 30-og maja
1
923. godine u Carigradu, nikada nije zaživeo.Milankovi
ć
e je istovremeno i jedan od tvoraca tektonike plo
č
a koja se intezivno primenjuje u geologiji. Na nagovor klimatologa Kepena i geofizi
č
ara Vegenera, kogasmatraju ocem te nove teorije, razradio je numeri
č
ku sekundarnu putanju polova rotacije
č
ime je dokazao da je položaj kontinenata u geološkoj prošlosti bio bitno druga
č
iji odsavremenog, odnosno da su se one neminovno tokom vremena kretali. Znatno kasnijemoderna geofizi
č
ka merenja, satelitska geodezija i radiosignali potvrdili su ta
č
nost ovih prora
č
una.Milutin Milankovi
ć
je svakako nau
č
ni genije koga je svet definitivno priznao
1
0.
1
2.
1
976. godine kada su u
č
asopisu “
 Nauka
” objavljeni kona
č
ni rezultati opsežnog petogodišnjeg projekta, a
č
iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu liMilankovi
ć
evi prora
č
uni bili ta
č
ni ili ne. Kada je potvr 
đ
eno da su varijacije zemljineorbite ustvari pejsmejker ledenih doba sve dotadašnje sumnje su rasprešene, a našemgeniju kona
č
no je priznato zasluženo mesto u nau
č
noj eliti. Milankovi
ć
e je postao predmet intezivnog izu
č
avanja timova stru
č
njaka, jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve
ć
više nau
č
nih disciplina.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->