Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
4Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Boravak Sv.Save u Trnovu

Boravak Sv.Save u Trnovu

Ratings: (0)|Views: 489|Likes:
Published by sarcel

More info:

categoriesTypes, Research
Published by: sarcel on Jan 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

01/05/2013

pdf

text

original

 
UDK: 271–526.7 : 929 Sava, sveti
DOI:10.2298/ZRVI0946281M
SMIQA MARJANOVI]-DU[ANI]
(Filozofski fakultet, Beograd)
RELIKVIJE, ^UDOTVOREWA I
FURTA SACRA
Prilog istra`ivawu srpsko-bugarskih odnosatokom ~etvrte decenije
XIII
veka
U radu se analizira nekoliko fenomena vezanih za politi~ko-ideolo-{ke aspekte boravka svetog Save u Trnovu, za wegovu smrt i prenos mo{tiju uSrbiju. Istra`ivawe je zasnovano na upore|ivawu aluzivnih iskaza dva `iti- ja (Domentijanovom i Teodosijevom), koji daju razli~ite verzije ovih doga|aja.U sredi{tu pa`we autora je sredwovekovno shvatawe relikvija, mo}i ~udo-tvorewa i prakse
furta sacr 
a
. Ovi su motivi sagledani u politi~kom kontekstu raspolo`ivih hagiografskih svedo~anstava.
 Kqu~ne re~i:
relikvije, ~udotvorewa, hagiografija, vladarska ideologija
Tokom tre}e i dela ~etvrte decenije
XIII
stole}a, u doba kada se na pre-stolu srpske arhiepiskopije nalazio sveti Sava, a na bugarskom tronu Jovan
II
kao najmo}niji vladar dinastije Asenovaca, odnosi izme|u dve dr`ave bi-li su veoma bliski. Taj savez je potvr|en, na na~in svojstven sredwem veku,brakom izme|u careve k}eri i novopostavqenog kraqa na srpskom prestolu,Vladislava. Slo`eni aspekti politi~kih odnosa dveju zemaqa bili su pred-met mnogih nau~nih razmatrawa; ono {to je sasvim jasno, jeste presudna ulo-ga prvog srpskog arhiepiskopa u diplomatskom saobra}aju izme|u suseda.Ova uloga postaje posebno zanimqiva pred sam kraj Savinog `ivota, u vremewegovog posledweg putovawa na istok.Prema pripovedawu hagiografa, vo|en voqom Svetog Duha, Sava nijeiz Carigrada oti{ao, kao {to je planirao, za Svetu Goru, ve} u bugarskestrane. Pisci `itija su saglasni kada govore o toplom prijemu, koji je prvisrpski arhiepiskop do`iveo na bugarskom dvoru. Ne zadr`avaju}i se trenut-no na okolnostima do~eka i ukazanim po~astima visokom gostu, za nas je za-nimqiv trenutak koji se zbio ubrzo po dolasku u Trnovo, kada Sava, u skladu
Zbornik radova Vizantolo{kog instituta Hᇀ, 2009
Recueil des travaux de l’Institut d’
e
tudes byzantines XßVI, 2009
*
^lanak sadr`i deo rezultata nastalih na projektu br. 147012 —
Sredwovekovno na-sle|e Balkana: institucije i kultura
— koji podr`ava Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije.
 
sa ustaqenim toposom `anra, predoseti sopstvenu smrt, {to je jedna oduobi~ajenih, neophodnih odlika budu}eg svetiteqstva.
1
Po{to je razumeo daga Bog zove sebi, prvo {to je u~inio bilo je da popi{e sve svete mo{ti idruge dragocene relikvije, ode`de, zlatokovane sve}wake i crkvene sasudekoje je sakupio tokom svog posledweg putovawa u velike svetiwe isto~ne cr-kve, te da ih prebaci u Srbiju, odrediv{i {ta treba u~enici da odnesu u ar-hiepiskopiju u @i~i, a {ta u Studenicu. Dragocene relikvije pratilo je ipismo, wegov posledwi blagoslov na~elnicima duhovne i svetovne vlasti usrpskoj zemqi.
2
Teodosije je veoma detaqan kada opisuje darove koje je budu-}i svetiteq ostavio bugarskoj patrijar{iji: re~ je o skupocenim darovima,me|u kojima se ipak ne pomiwu svete mo{ti, koje su nesumwivo imale najve-}i zna~aj i stoga ih je Sava blagovremeno i otposlao svojima.Po{to se ra{~ulo o bolesti, Sava je, predosetiv{i smrt i `ele}i daostane sam sa svojim najodanijim saputnicima, molio bugarskog patrijarhaJoakima da se o tome ne obave{tava bugarski car, koji se zatekao u lovu. Jo-van Asen se zbog toga kasnije qutio, smatraju}i da mu je sve{tenik zatajiova`no obave{tewe.
3
Scena opisa Savine smrti u potpunosti odgovara hri-{}anskoj slici idealne mona{ke smrti, koju prati svetlosno ozarewe licakao najava budu}eg svetiteqstva.
4
Domentijan, koji je znatno detaqniji uopisu smrti, pripoveda kako su odmah po prestavqewu Savinom wegovi u~e-nici skupili „svete mo{ti“ wegove, kako bi ga sahranili.
5
Po{to su Savi-ni u~enici izvr{ili pripreme za ukop, car se `urno vratio iz lova, a svedaqe okolnosti Savinog pogreba deo su carskih odluka o mestu i na~inu sa-hrane budu}eg svetiteqa. ^ini se da je odluka bugarskog cara da sv. Savu sa-hrani u sopstvenoj vladarskoj zadu`bini posve}enoj ^etrdesetorici mu~e-nika u Trnovu, nosila jasna simboli~ka zna~ewa.Trnovo je, po{to je 1185. godine postalo prestoni grad dinastije Ase-novaca, ponelo slavu wihove borbe za obnovu carstva. Identitet prestonicekonstruisan je postepeno, na osnovama poznatih principa. Najpre, re~ je ouspostavqawu analogija sa Solunom, a potom i Carigradom,
6
o razvijawu282
ZRVI
XLVI
(2009) 281–298
1
D. Popovi}
, ^udotvorewa svetog Save srpskog,
in
: Pod okriqem svetosti, Beograd2006, 111.
2
Teodosije, @itije Svetog Save,
in
: @itija, Stara srpska kwi`evnost u 24 kwige, pri- redio
D. Bogdanovi}
, Beograd 1988, 248; up. Domentijan, @itije Svetog Save, izd.
T. Jovanovi}
,predgovor, prevod i komentari
Q. Juhas-Georgievska
, Beograd 2001, 402; prevod, 403.
3
Teodosije, nav. delo, 249. Za na{u daqu argumentaciju, ovo Teodosijevo svedo~anstvoposebno je re~ito. Sava je naime posedovao posebna, posve}ena znawa koja je stekao na svom pr-vom putovawu u velike svetiwe isto~nog hri{}anstva. Ova su se znawa odnosila, izme|u osta-log, i na pripreme tela za sahranu. Sasvim je mogu}e da ih je preneo nekome od sebi najodani- jih u~enika koji su ostali sa wim u Trnovu po{to je ostale otposlao u Srbiju, odnosno, da je`eleo da ga wegovi odani qudi pripreme za smrt.
4
O etapama svetiteqskog proslavqawa vezanim za smrt v.
.
Patlagean
,
Saint
e
t
e
et pou-voir 
,
ed
.
.
Hackel 
,
The Byzantine Saint
,
Birmingham
1981, 88–105 ;
.
Galaktariotou
,
The Makingof a Saint
.
The Life
,
Times and Sanctification of Neophytos the Recluse
,
Cambridge
1991, 81–94.
5
Domentijan, nav. delo, 408; prevod, 409.
 
ideje izabrawa,
7
do kona~nog utvr|ivawa identiteta svetog mesta bri`qivoosmi{qenim relikvijarnim programom.
8
Izbor svetog Dimitrija kao za-{titnika dinastije i vera u ~udotvorno delovawe wegove ikone, koja je nanajsve~aniji na~in preneta iz Soluna u Trnovo s jeseni 1185. godine i sme-{tena u hramu Sv. Dimitrija,
9
bili su va`an elemenat gra|ewa ideje o utvr-di Drugog carstva na osnovama bo`anske promisli i na univerzalisti~kimpretenzijama bugarskih carskih ideologa.
10
Slede}a zna~ajna etapa u razvojuideje carskog grada, posebno u sferi nagla{avawa kontinuiteta sa Prvimcarstvom, zbila se nakon deset godina — 1195. godine, kada je tada{wi bu-garski car Jovan
I
Asen podigao na desnoj obali reke Jantre, na Trapezici,crkvu u koju je smestio presti`ne mo{ti sv. Jovana Rilskog, najpopularnijegbugarskog svetiteqa sredweg veka.
11
U okvirima takvog programa, vladarskazadu`bina cara Jovana
II
Asena, crkva ^etrdeset mu~enika, dobila je poseb-no mesto. Ovaj hram je bio najva`nije dr`avno svetili{te, koje je Jovan
II
podigao nakon trijumfa kod Klokotnice. Vojna pobeda nad Epirom nije samozna~ila po~etak nove bugarske dominacije na Balkanu, ve} i potku ideolo-{kog programa
renovatio imperii Bulgarorum et Graecorum
, ~ija je va`na mani-festacija konstruisawe Trnova kao „carstvuju}eg grada“. „Sveti“ grad mo- rao je imati svoje nebeske pokroviteqe, a wihov izbor, sve~anosti prenosa,kao i pretenzije koje su ovim izborom iskazivane, deo su politike doma Ase-novaca.
12
Sabirawe va`nih relikvija isto~nopravoslavnog sveta, kao i dr-`avotvornih svedo~anstava kao nosilaca posebnog, izvedenog zna~ewa, sve-do~e o programu Asenovom vezanom za crkvu ^etrdeset mu~enika.
13
Kori{}e-we predhri{}anskih
spolia
, jednako kao i sme{tawe stuba s istorijskim nat-pisom hana Omurtaga
14
unutar hrama slu`ilo je kao svedo~anstvo o kontinu-itetu dva bugarska carstva. Postavqawe drugog stuba sa natpisom Jovana
II
S. MARJANOVI]-DU[ANI]: Relikvije, ~udotvorewa i
furta sacra
283
6
V.Tã
p
kova-Zãimova
, Tãrnovo me`du Erusalim, Rim i Carigrad (Ideàta na prestolengrad), ^etvãrti me`dunaroden simpozium, Veliko Tãrnovo 1985, 249–265.
7
I. Bilàrski
, Ot mifa k istorii ili ot stepi k Izrailä, ZRVI 42 (2005) 7–22.
8
O funkciji kulta relikvija u bugarskom carstvu, v.
E.Bakalova
, Relikvite kato fak-tor za strukturirane na kultovo prostranstvo, MIF 6 (2000) 19–45.
9
O tome svedo~i Nikita Honijat (
 Nicetae Choniatae Historia
,
resensuit
.
A
.
Van Dieten
,
Corpus Fontium Historiae Byzantinae
,
vol
.
XI
/1,
ser 
.
Berolinensis
,
Berlin
1975, 371, 25;
cf 
.
O City of Byzantium
,
Annals of Niketas Choniates
,
transl
.
by
.
.
Magoulias
,
Byzantine texts in translation
,
Detroit
1984, 205). Wegov opis se odnosi na vesti o padu Soluna pod Normane 24. avgusta 1185.godine. U septembru iste godine, po{to su kao braniteqi Soluna uspeli da spasu ikonu odpo`ara, Bugari prenose ovu svetiwu u Trnovo, grade}i na wenom prisustvu u prestonom gradu~itavu ideologiju „nepobedivosti“.
10
O ikoni sv. Dimitrija i wenom zna~aju za vladarski dom Asenevaca v.
V. Gäzelev
, ^udotvorna ikona na sv.Dimitãr Solunski v Tãnovo prez 1185–1186 g., Materiali ot nau~natakonferencià na 70-godi{ninata na prof. dr Läben Pra{kov, Sofià 2006, 36–39.
11
I. Bo`ilov,
Sedem etäda po srednevekovna istorià, Sofià 1995, 202.
12
I. Bo`ilov
, Sedem etäda, 201–203.
13
O mo{tima prenetim u Trnovo kao va`nom delu ideolo{kog programa Asenovaca v.Aleksiev, Bele`ki za rannata istorià na tãrnovskite manastiri.
Studia protobulgarica et medi-evalia europensia
, Veliko Tãrnovo 1993, 189–198.
14
V. Be{evliev
, Pãrvobãlgarski nadpisi, Sofià 1979, 192–193.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->