SUDSKI POSLOVNIK

("Sl. glasnik RS", br. 110/2009)

I Glava UVODNE ODREDBE

lan 1
Sudskim poslovnikom propisuje se unutra nje ure enje i rad sudova u Republici Srbiji. Primenom Sudskog poslovnika (u daljem tekstu: Poslovnik) obezbe uje se uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova va nih za unutra nju organizaciju i rad suda.

lan 2
Unutra nja organizacija i rad suda odvojeni su od su enja i obuhvataju upravne, administrativne, tehni ke, stru ne, informacione, finansijske i ostale prate e poslove zna ajne za sudsku vlast. Ovi poslovi organizuju se tako da sud svoju funkciju vr i zakonito, blagovremeno i efikasno, kako bi se strankama olak alo obavljanje poslova u sudu sa to manje tro kova.

lan 3
O sprovo enju i pravilnoj primeni Poslovnika stara se predsednik suda (u daljem tekstu: predsednik) izdavanjem naredbi i uputstava. Primenu Poslovnika nadzire ministarstvo nadle no za poslove pravosu a (u daljem tekstu: ministarstvo), preko lica ovla enog za nadzor.

lan 4
Ministarstvo preko lica ovla enog za nadzor kontroli e obavljanje poslova sudske uprave, postupanje u predmetima u propisanim rokovima, postupanje po pritu bama i predstavkama, kancelarijsko poslovanje u sudu i druge poslove vezane za unutra nju organizaciju i rad suda. Nadzor se obavlja pribavljanjem izve taja od Predsednika ili neposrednim uvidom. U sudu se naro ito kontroli e primena Poslovnika, postupanje u rokovima i postupanje po pritu bama. Posle obavljenog nadzora, lice ovla eno za nadzor sa injava zapisnik o izvr enom nadzoru kojim konstatuje uo ene nedostatke koji dostavlja predsedniku suda u kome je vr en nadzor, predsedniku neposredno vi eg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru nadle nom za poslove pravosu a (u daljem tekstu: ministar).

lan 5
Predsednik neposredno vi eg suda u roku od 30 dana od dana prijema zapisnika o izvr enom nadzoru, obave tava predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra o merama preduzetim da se uo eni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i o razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

II Glava SUDSKA UPRAVA

1. Poslovi sudske uprave lan 6
Poslovi sudske uprave su poslovi koji slu e vr enju sudske vlasti. Poslovima sudske uprave obezbe uju se uslovi za pravilan i blagovremen rad i poslovanje suda. Pod poslovima sudske uprave smatraju se poslovi unutra nje organizacije odre eni zakonom, ovim poslovnikom, a naro ito: - ure ivanje unutra njeg poslovanja u sudu; - pozivanje i raspore ivanje sudija porotnika; - poslovi vezani za stalne sudske ve take i tuma e; - razmatranje pritu bi i predstavki; - vo enje statistike i izrada izve taja; - izvr enje krivi nih i prekr ajnih sankcija; - finansijsko i materijalno poslovanje suda; - overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu; - stru ni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti sudskog osoblja u sudu; - dono enje op tih i pojedina nih akata koji se odnose na sistematizaciju, unutra nju organizaciju, radne odnose i druge op te akte kojima se ure uju odnosi u sudu; - poslovi u vezi sa stru nim usavr avanjem i obukom sudija i sudskog osoblja; - poslovi upravljanja sudskim zgradama i nepokretnostima koje se dodeljuju sudu na kori enje; - poslovi u vezi sa naplatom sudskih taksi;

- drugi poslovi vezani za unutra nju organizaciju i poslovanje suda kada je to odre eno zakonom ili op tim aktom suda.

2. Ovla

enja i du nosti predsednika lan 7

Predsednik rukovodi sudskom upravom. Pojedine poslove sudske uprave predsednik mo e poveriti zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja. U poslovima sudske uprave predsedniku poma u sekretar suda i organizator poslova u sudu (menad er suda). U ve im sudovima mo e se organizovati i posebna organizaciona jedinica za vr enje poslova sudske uprave kojom rukovodi organizator poslova u sudu (menad er suda).

lan 8
Predsednik nadzire rad sudskih odeljenja i slu bi pregledom upisnika i pomo nih knjiga, rokovnika i ro i ta, stalnim evidentiranjem predmeta ije re avanje du e traje, pribavljanjem izve taja i na drugi pogodan na in. Koriste i odgovaraju e evidencije i pregledom zadu enja i ekspeditivnosti, predsednik ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i preduzima mere za zakonit, pravilan, ta an i blagovremen rad. Predsednik vr i poslove u vezi sa programom stru nog usavr avanja i obuke sudijskih pomo nika i sudijskih pripravnika.

lan 9
Predsednik razmatra pritu be stranaka i drugih u esnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovla i, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod i preduzima odgovaraju e mere, u skladu sa zakonom. Predsednik je du an da o osnovanosti pritu be i preduzetim merama pisano obavesti podnosioca pritu be i predsednika neposredno vi eg suda u roku od 15 dana od prijema pritu be. Ako je pritu ba podneta preko ministarstva, vi eg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritu be i preduzetim merama obave tavaju se, istovremeno ministar, predsednik neposredno vi eg suda i Visoki savet sudstva.

lan 10
Ako je predmet pritu be raspored mesta su enja ili preduzimanja pojedine sudske radnje, predsednik mo e odrediti drugo mesto su enja ili preduzimanja sudske radnje, najkasnije do pripremnog ro i ta ili prvog ro i ta za glavnu raspravu, ukoliko se time omogu ava ostvarivanje prava stranke na nesmetan pristup sudu i po tovanje zakonom utvr ene mesne nadle nosti.

Odluku iz stava 1. ovog lana predsednik donosi najkasnije u roku od tri dana od dana podno enja pritu be sudu. Ako predsednik ne odlu i o podnetoj pritu bi, odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik neposredno vi eg suda. Odredbe st. 1. do 3. ovog lana primenjuju se i u slu aju kada sudija koji postupa po predmetu predlo i izmenu rasporeda mesta su enja ili preduzimanja pojedine sudske radnje.

lan 11
U poslovima sudske uprave predsednik neposredno vi eg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu ni eg suda i da pri ne injenju predsednika ni eg suda donese akte iz njegovog delokruga. U obavljanju nadzora, vi i sud mo e tra iti od ni eg suda obave tenja o primeni propisa, toku postupka, izve taje kao i druge potrebne podatke. Predsednik neposredno vi eg suda mo e nalo iti neposredan uvid u rad ni eg suda o emu se sa injava pisani izve taj.

lan 12
Ako se pri razmatranju godi njeg izve taja o radu utvrdi da u sudu postoji ve i broj nere enih predmeta, predsednik donosi Program re avanja starih predmeta (u daljem tekstu: Program) najkasnije do 31. januara za teku u godinu. Programom se mogu uvoditi mere radi blagovremenog obavljanja poslova u sudu, kao to su izmene unutra nje organizacije suda, uvo enje dodatnog rada sudija i sudskog osoblja, privremena preraspodela radnog vremena i druge mere, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom. Predsednik mo e, u okviru pripreme i sprovo enja Programa da predlo i upu ivanje sudija iz drugog suda i donese izmenu godi njeg rasporeda. Predlog Programa predsednik dostavlja na razmatranje sednici svih sudija. O donetom Programu predsednik obave tava predsednika neposredno vi eg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik mese no prati i nadzire sprovo enje Programa radi njegove izmene i dopune, odnosno obustavljanja njegovog daljeg sprovo enja.

lan 13
Predsednik vi eg suda mo e organizovati obilaske ni ih sudova sa svog podru ja. Prilikom obilaska ni eg suda mo e tra iti obave tenja o primeni propisa i problemima u su enju.

Predsednik vi eg suda mo e za pribavljanje podataka iz stava 1. ovog lana koristiti informaciono-komunikacionu tehnologiju.

lan 14
Kada predsedniku prestane funkcija i bude izabran novi predsednik, obavezno se vr i primopredaja du nosti o emu se sa injava zapisnik koji potpisuju raniji predsednik i novoizabrani predsednik. Zapisnik sadr i naro ito: izve taj o finansijsko-materijalnom poslovanju u sudu, stanje blagajne, poslove sudske uprave (broj pritu bi, stanje u upisnicima "Su", "Su-Pov" i sl.).

III Glava UNUTRA NJE URE ENJE SUDA

1. Sudsko odeljenje lan 15
U sudovima sa ve im brojem ve a i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuju se krivi no i gra ansko odeljenje, a mogu se obrazovati i odeljenja za radne, porodi ne i statusne sporove, kao i vanparni no, ostavinsko, izvr no i odeljenje sudske prakse, a po potrebi mogu se obrazovati i druga odeljenja. U prekr ajnim sudovima i Vi em prekr ajnom sudu, mogu se obrazovati odeljenja za vo enje prekr ajnog postupka u oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. U vi im i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivi ne postupke prema maloletnicima, radne sporove, a mogu se obrazovati i odeljenja za krivi na dela protiv Vojske Srbije, organizovanog kriminala, ratnih zlo ina i visokotehnolo kog kriminala. Odeljenja iz st. 1. do 3. ovog lana obrazuju se ako poslove obavljaju najmanje tri sudije. Ako nema uslova za osnivanje posebnog odeljenja za krivi ne postupke prema maloletnicima, radne sporove, odeljenja za porodi ne, statusne sporove, vanparni nog i izvr nog odeljenja, sudovi su u okviru tih odeljenja, du ni da osnuju posebno ve e, odnosno tim predmetima zadu iti odgovaraju e sudije. Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mi ljenju sudija odeljenja, postavlja predsednik.

2. Pripremno odeljenje lan 16

U okviru suda, odnosno sudskog odeljenja mo e se organizovati pripremno odeljenje radi ispitivanja ispunjenosti procesnih pretpostavki za vo enje postupka i odlu ivanje o pravnim lekovima, kao i za obavljanje drugih poslova.

Godi njim rasporedom poslova bli e se odre uju poslovi koji se obavljaju u pripremnom odeljenju, sudijski pomo nici koji obavljaju poslove i sudija koji nadzire njihov rad.

3. Delokrug sednice odeljenja lan 17

Na sednici sudskog odeljenja razmatraju se rad odeljenja, pravna pitanja, na in pobolj anja rada i stru nosti sudija, sudijskih pomo nika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od zna aja za rad odeljenja. Odeljenja Privrednog apelacionog suda, Vi eg prekr ajnog suda i apelacionog suda razmatraju i pitanja va na za rad sa svog podru ja.

lan 18
Sednicu sudskog odeljenja saziva predsednik odeljenja ili Predsednik, po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od ve a, odnosno sudije u odeljenju. Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.

lan 19
Aktom o sazivanju sednice predla e se dnevni red, a prila u se i materijali o kojima e se raspravljati i dostavljaju se predsedniku ako on nije sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomo niku u sastavu odeljenja. Predsednik koji saziva sednicu predla e izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zaklju aka donetih na sednici. Svi pozvani du ni su da prisustvuju sednici, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

lan 20
Za punova an rad na sednici odeljenja potrebno je prisustvo ve ine sudija koji su u sastavu odeljenja. Odluka je doneta kada za nju glasa ve ina prisutnih sudija.

lan 21
Ako do e do podele glasova na jednake delove, sporno pitanje se iznosi na sednicu svih sudija. Na isti na in postupi e se i u slu aju ako ve e pri ponovnom odlu ivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja.

lan 22
O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano i neopravdano odsutan, sva mi ljenja u toku raspravljanja, kao i rezultat glasanja.

Zapisnik potpisuju predsednik odeljenja koji je rukovodio sednicom i sudijski pomo nik koji je sa inio zapisnik.

lan 23
Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici sudskog odeljenja izra uje izvestilac. Ukoliko njegov predlog nije prihva en, nacrt izra uje sudija koga odredi sudsko odeljenje. Nacrt se dostavlja svim lanovima odeljenja na mi ljenje. Kona ni tekst pravnog shvatanja potpisuju svi lanovi odeljenja. Sudija koji se ne sla e sa usvojenim pravnim shvatanjem, bilo sa izrekom ili obrazlo enjem, ne e potpisati pravno shvatanje, ve e svoje mi ljenje odvojeno izlo iti i prilo iti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.

4. Zajedni ka sednica odeljenja lan 24

Zajedni ka sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. Zajedni ku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik, a njome rukovodi predsednik odeljenja u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. Prilikom glasanja na zajedni koj sednici potrebno je da se za zajedni ki stav izjasni ve ina prisutnih lanova svakog odeljenja.

5. Sednica svih sudija lan 25

Na sednici svih sudija razmatraju se izve taji o radu suda i sudija, odlu uje o pokretanju postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih op tih akata, razmatra primena propisa kojima se ure uju pitanja iz delokruga sudova, daje mi ljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odlu uje o svim drugim pitanjima od zna aja za ceo sud. Sednica svih sudija Upravnog suda, Privredno apelacionog suda i Vi eg prekr ajnog suda utvr uje i pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadle nosti tih sudova.

lan 26
Sednicu svih sudija saziva predsednik po svojoj inicijativi, na predlog sudskog odeljenja, odeljenja izvan sedi ta suda, ili na predlog najmanje jedne tre ine svih sudija. Sednicom svih sudija rukovodi predsednik i na njoj se mo e odlu ivati ako je prisutno vi e od polovine sudija. Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasa javno.

Odluka je doneta kada za nju glasa ve ina prisutnih sudija. U radu sednice svih sudija u estvuju i sudijski pomo nici, ako predsednik druga ije ne odlu i. Svi pozvani du ni su da prisustvuju, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

6. Odeljenje sudske prakse lan 27

Odeljenje sudske prakse mo e postojati u sudu s ve im brojem sudija. Odeljenje sudske prakse prati i prou ava praksu sudova i me unarodnih sudskih organa i obave tava sudije, sudijske pomo nike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odre uje predsednik. Odeljenje sudske prakse Upravnog suda i Vi eg prekr ajnog suda ine dvoje sudija iz sedi ta suda i po jedan sudija iz odeljenja izvan sedi ta suda, odre en Godi njim rasporedom poslova.

lan 28
U sudu se vodi op ti registar pravnih shvatanja u koji se u sa etom obliku unose pravna shvatanja izra ena u odlukama suda u pojedinim predmetima ili primljena od vi eg suda, a koja su od zna aja za sudsku praksu. Pored op teg, sud vodi i poseban registar u koji se unose pravna shvatanja usvojena na sednici svih sudija, sednicama odeljenja, savetovanjima i radnim sastancima sudija. Op ti i poseban registar pravnih shvatanja vode se odvojeno za svaku granu sudskog rada hronolo kim redom i mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda. Pravna shvatanja koja je sud uneo u registre dostavljaju se Vrhovnom kasacionom sudu za potrebe Pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije.

lan 29
U cilju jedinstvene sudske primene prava, razmatranja primene zakona i drugih propisa, odeljenja sudske prakse sudova op te i posebne nadle nosti mogu organizovati zajedni ka savetovanja i konsultativne sastanke, samostalno ili u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom. Sporna pravna pitanja razmatraju se na osnovu referata sudije izvestioca, a usvojeni zaklju ci mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda.

lan 30

Kada se poslovi pra enja sudske prakse obavljaju primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, primenjuje se jedinstvena metodologija i ra unarski programi utvr eni u Pravosudnom informacionom sistemu Republike Srbije.

7. Sednica odeljenja sudske prakse lan 31

Na sednici odeljenja sudske prakse utvr uju se i pripremaju predlozi o pitanjima iz sudske prakse koji e se izneti na sednici svih sudija radi zauzimanja odre enog stava u cilju ujedna avanja sudske prakse. Odeljenje sudske prakse stara se o pripremi sednice svih sudija i mo e u tu svrhu obaviti konsultacije sa predsednicima ve a, predsednicima odeljenja sudske prakse drugih sudova ili stru njacima iz odre ene nau ne oblasti.

8. Sastanci i savetovanja lan 32

Radi uskla ivanja rada u sudu kao celini, u okviru jednog ili vi e sudskih odeljenja ili slu bi, po potrebi se odr avaju radni sastanci. Radne sastanke saziva predsednik ili predsednik odeljenja u cilju re avanja pojedinih pitanja, bolje saradnje izme u sudskih odeljenja, odnosno sudskog osoblja. Vi i sud mo e organizovati zajedni ke sastanke i savetovanja predsednika drugih sudova i sudija tog suda, kao i sudijskih pomo nika radi razmatranja pitanja od zajedni kog interesa.

lan 33
Radi razmatranja spornih pitanja sudske prakse u sudu se za jedno ili vi e odeljenja odr ava sastanak sudija, sudijskih pomo nika i sudijskih pripravnika. Po potrebi predsednik saziva i sudije porotnike radi razmatranja pitanja od zna aja za njihovo u e e u radu suda.

lan 34
Sudije i sudsko osoblje imaju pravo na stru no usavr avanje i obuku. U cilju ostvarivanja prava i obaveza iz stava 1. ovog lana i razmene mi ljenja o pitanjima koja su od zajedni kog interesa, sudovi organizuju i u estvuju na savetovanjima i konsultativnim sastancima sa predstavnicima drugih sudova ili drugih organa i organizacija. Predsednik odre uje sudije i sudsko osoblje koji e zavisno od pravne oblasti na kojoj rade i koja je na dnevnom redu u estvovati na savetovanju i sastancima iz stava 2. ovog lana.

9. Sudska pisarnica

lan 35
Administrativni i tehni ki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u sedi tu suda. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi, mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedi ta suda. Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice pisarnice, kao to su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspediciju po te i sl. Ove organizacione jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedi ta suda. Poslove iz st. 1. i 2. ovog lana koji e se obavljati u sedi tu suda, sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedi ta suda odre uje predsednik u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehni ko-organizacionih potreba suda, promene godi njeg rasporeda poslova i sl.

lan 36
Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno mo e voditi i poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Kada je pisarnica podeljena na vi e odseka ili odeljenja, radom odseka ili odeljenja rukovodi ef odseka, odnosno odeljenja pod nadzorom upravitelja pisarnice.

10. Ra unovodstvo lan 37

Finansijsko-materijalni poslovi obavljaju se u ra unovodstvu, po pravilu u sedi tu suda pod neposrednim nadzorom predsednika, u skladu sa posebnim propisima.

11. Zajedni ka slu ba lan 38

Ako je u sudskoj zgradi sme teno vi e sudova i drugih pravosudnih organa, sporazumom funkcionera koji rukovode tim organima, mo e se obrazovati zajedni ka slu ba. Ukoliko do sporazuma iz stava 1. ovog lana ne do e, predsednik suda najvi eg ranga ija je sudska uprava sme tena u sudskoj zgradi, re enjem odre uje koji e se poslovi obavljati zajedni ki. Sporazumom iz stava 1. ovog lana utvrdi e se kod kog e se pravosudnog organa organizovati zajedni ka slu ba. U slu aju organizovanja zajedni ke finansijsko-materijalne slu be za svaki pravosudni organ vodi se odvojeno knjigovodstvo. U sudskoj zgradi u kojoj je organizovana zajedni ka slu ba za vi e pravosudnih organa, pojedini poslovi se mogu poveriti organizatoru poslova u sudu (menad er suda).

Pored zajedni ke finansijsko-materijalne slu be, zajedni ki se mogu obavljati i slede i poslovi: upravljanje objektima koje organi koriste, obezbe ivanje prostorija za rad, staranje o sprovo enju mera bezbednosti i za tite zdravlja na radu, koordinacija razli itih slu bi u organima i van njih, vo enje li nih i kadrovskih evidencija, obezbe ivanje uslova za tehni ku i drugu komunikaciju u zgradi, poslovi voznog parka, odr avanja i poslovi obezbe enja suda.

12. Slu ba za informatiku i analitiku lan 39

Za poslove koji se odnose na uspostavljanje i odr avanje informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) i elektronsku obradu podataka, skladi tenje i prenos informacija u sudu, mo e se obrazovati slu ba za informatiku i analitiku. U cilju re avanja pitanja u sudovima o na inu primene poslovnog softvera za upravljanje predmetima u postupku prikupljanja i obrade podataka i sa injavanja izve taja, ministar mo e obrazovati posebnu komisiju za standardizaciju na ina prikupljanja i obrade podataka. Sastav komisije iz stava 2. ovog lana, odre uje ministar.

13. Javne knjige lan 40

Poslovi vo enja javnih knjiga, ure eni po posebnim propisima, obavljaju se pod neposrednim nadzorom predsednika ili sudije koji je godi njim rasporedom poslova odre en za rad na tim predmetima.

14. Biblioteka lan 41

Sudsku biblioteku ine izdanja, zakoni i drugi propisi, stru ne knjige i asopisi, slu beni glasnici, publikacije i sudska praksa u knjigama, kako u tampanom tako i u elektronskom obliku. Predsednik, ili sudija koga on odredi, stara se o nabavci knjiga i pretplati na asopise i druge publikacije, kao i odr avanju knji nog fonda.

lan 42
Bibliotekom rukovodi bibliotekar. U biblioteci se vodi knjiga inventara za knjige i knjiga inventara za periodi ne publikacije, u koje se unose hronolo kim redom nabavke. U biblioteci se poslovi obavljaju, u skladu sa propisima kojima se ure uje bibliote ka delatnost.

15. Izve taj i statistika lan 43

Sudska uprava organizuje rad suda tako da se unos i obrada podataka iz predmeta u redovnim i povremenim izve tajima o radu suda i sudija, vr i na standardizovan na in. Sudska pisarnica sastavlja redovne i povremene izve taje o radu odeljenja i slu bi, koji su potrebni sudskoj upravi. Na osnovu izve taja iz stava 1. ovog lana razmatraju se rezultati rada pojedinih odeljenja, slu bi i suda kao celine i daju predlozi za unapre enje rada u sudu.

lan 44
Sudovi tromese no, estomese no, godi nje i trogodi nje sa injavaju izve taje o radu suda, odeljenja i sudija po propisanoj jedinstvenoj metodologiji i dostavljaju ih ministru, neposredno vi em sudu, Vrhovnom kasacionom sudu i Visokom savetu sudstva. Izve taji o radu iz stava 1. ovog lana sa injavaju se prema posebnim obrascima i uputstvima koji su propisani ovim poslovnikom i ine njegov sastavni deo. Predsednik je ovla izve taje. en da pored izve taja iz stava 1. ovog lana samostalno sa injava i druge

IV Glava RASPORED POSLOVA

lan 45
Rasporedom poslova u sudu se formiraju sudska ve a i odre uju sudije i sudsko osoblje u sedi tu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda. Rasporedom poslova predsednik mo e odrediti zamenika predsednika suda koji ga zamenjuje u sudskoj jedinci ili odeljenju izvan sedi ta suda. Kad sud ima vi e zamenika predsednika suda, predsednik odre uje jednog zamenika koji ga zamenjuje u slu aju spre enosti ili odsutnosti. Predsednik mo e rasporedom poslova poveriti pojedine poslove sudske uprave zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja. Poslovi odlu ivanja o pravima sudija po osnovu rada, utvr ivanja godi njeg rasporeda poslova, odlu ivanja o pravima iz radnog odnosa sudskog osoblja u slu aju kada je to zakonom odre eno, kao i o udaljenju sudija i sudija porotnika sa du nosti ne mogu se poveravati.

1. Godi nji raspored poslova lan 46

Godi njim rasporedom poslova u sudu predsednik odre uje vrstu sudijskog posla za svakog sudiju u sudu, sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedi ta suda.

Godi njim rasporedom poslova predsednik mo e odrediti da se u sudu, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda sudi i preduzimaju sudske radnje samo iz jedne ili vi e pravnih oblasti. Prilikom odlu ivanja koji e sudija raditi u kojoj sudskoj jedinici odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, Predsednik e posebno uzeti u obzir okolnosti koje uti u na efikasnost i tro kove postupka, potreban broj sudija za odre enu pravnu oblast, kao i broj i vrstu predmeta u kojima e se postupati. Predsednik mo e godi njim rasporedom poslova odrediti da se pojedine sudske radnje preduzimaju u zgradi sedi ta suda ili u drugim zgradama na podru ju suda. U prekr ajnim sudovima u kojima nema uslova za osnivanje sudskog odeljenja, za odre enu oblast mo e se zadu iti i manje od tri sudije (npr. izvr enje). Godi nji raspored poslova za narednu godinu utvr uje se po prethodno pribavljenom mi ljenju sudija i saop tava na sednici svih sudija najkasnije do 1. decembra teku e godine.

lan 47
U toku jedne godine sudija se godi njim rasporedom poslova, po pravilu, odre uje da radi na predmetima iz iste pravne oblasti u sudu, sudskoj jedinici ili odeljenju izvan sedi ta suda. Kada u sudu ima dovoljno predmeta iz jedne pravne oblasti (npr. krivi na, gra anska), predsednik mo e godi njim rasporedom poslova odrediti da pojedine sudije, odnosno ve a rade isklju ivo po tim predmetima.

lan 48
Godi njim rasporedom poslova odre uju se sudska odeljenja, ve a i sudije koje ih ine, predsednici odeljenja odnosno, ve a i sudije koje e ih zamenjivati, kao i poslovi sudijskih pomo nika. Predsednik odeljenja, odnosno ve a, stara se da se poslovi obavljaju zakonito, ta no, blagovremeno, uredno i jednoobrazno. Sudska ve a u sastavu odeljenja ozna avaju se arapskim brojevima.

2. Raspodela predmeta lan 49

U cilju obezbe ivanja podjednake optere enosti svih sudija u sudu, novoprimljeni predmeti se najpre razvrstavaju po hitnosti, vrsti postupka, odnosno pravnoj oblasti, a zatim raspore uju prema astronomskom ra unanju vremena prijema, metodom slu ajnog odre ivanja sudije, u skladu sa utvr enim godi njim rasporedom poslova.

Predmeti se raspore uju ru nim upisivanjem u upisnik prema redosledu prijema i rednom broju, odnosno primenom poslovnog softvera za upravljanje predmetima, s tim da se najpre raspore uje grupa novoprimljenih predmeta, a zatim predmeti prispeli u sud na drugi na in. Stranka koja je predala inicijalni akt u sud ima pravo da u roku od tri dana od dana njegove predaje sazna broj predmeta, ime sudije koji je odre en da postupa i mesto preduzimanja sudskih radnji.

lan 50
Hitnim predmetom u smislu odredaba ovog poslovnika smatra se predmet u kome je posebnim zakonom odre eno hitno postupanje (pritvor, postupci prema maloletnicima, krivi ni postupci u kojima se maloletnik pojavljuje u svojstvu o te enog, prekr ajni postupci kod kojih je propisana mogu nost izvr enja osu uju e presude pre pravnosna nosti, privremene mere, izvr enje, bra ni i porodi ni sporovi, sporovi u vezi sa javnim informisanjem, ste ajni postupak, smetanje dr avine, izdr avanje maloletne dece, radni sporovi, izborni sporovi, i sl.). Predmeti se mogu razvrstati po pravnoj oblasti, vrsti postupka, vrsti spora ili krivi nog dela, broju u esnika, broju zahteva i sl.

lan 51
U sudovima u kojim postoje uslovi za vo enje elektronskih upisnika kori enjem IKT, raspodela novoprimljenih predmeta vr i se kori enjem posebnog programa (matemati kog algoritma) koji obezbe uje da na kraju jednog ciklusa raspodele sve sudije imaju podjednak broj novoprimljenih predmeta u radu i da budu podjednako optere ene. Ciklus raspodele predmeta traje jedan mesec. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ciklus raspodele predmeta mo e biti du i, ako je broj novoprimljenih predmeta manji od broja sudija raspore enih za odre enu pravnu oblast. U tom slu aju sud godi njim rasporedom poslova odre uje trajanje ciklusa.

lan 52
Kada sud istovremeno primi vi e inicijalnih akata, a u sudu ne postoje uslovi za vo enje elektronskih upisnika kori enjem IKT, inicijalni akti se mogu razvrstati prema: azbu nom redu prezimena ili nazivu stranaka. Nakon toga predmeti se raspore uju sudijama u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika. U postupku po pravnim lekovima, razvrstavanje se mo e vr iti i prema datumu prijema inicijalnog akta.

lan 53
U sudskim jedinicama predmeti se po pravilu raspore uju polaze i od zakonom utvr ene mesne nadle nosti i prava stranke na nesmetan pristup sudu, kao i zahteva da se postupak sprovede efikasno i sa to manje tro kova.

lan 54
Posebnom odlukom predsednika mo e se odstupiti od redosleda raspore ivanja predmeta zbog opravdane spre enosti sudije da postupa (privremena spre enost za rad, odsustvo u skladu sa posebnim propisima i sl.). U slu ajevima prestanka sudijske funkcije, napredovanja ili upu ivanja sudije u drugi sud ili organ, promene propisa o nadle nosti i organizaciji suda, zate eni predmeti rasporedi e se na na in predvi en u lanu 49. ovog poslovnika.

lan 55
U ponovnom postupku po pravnom leku, predmet se raspore uje sudiji, odnosno ve u koje je prethodno postupalo u tom predmetu.

lan 56
Poslove razvrstavanja i raspodele predmeta obavlja pisarnica prema utvr enom godi njem rasporedu poslova, odnosno posebnoj odluci predsednika. Kontrolu raspodele predmeta vr i predsednik, sekretar suda ili upravitelj sudske pisarnice.

V Glava OBAVE TAVANJE JAVNOSTI O RADU SUDOVA

lan 57
U cilju obezbe ivanja objektivnog, pravovremenog i ta nog obave tavanja javnosti o radu suda i sudskim postupcima, predsednik, sudije i sudsko osoblje du ni su da obezbede potrebne uslove, kao i odgovaraju i pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vode i ra una o interesima postupka, privatnosti, kao i bezbednosti u esnika u postupku. Vreme, mesto i predmet su enja svakodnevno se objavljuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj e se su enje odr ati ili na drugi pogodan na in. Za su enje za koje postoji ve e interesovanje javnosti sudska uprava e obezbediti prostoriju koja mo e primiti ve i broj lica. Sudsko ve e je du no da po nalogu predsednika odr i su enje u ve oj prostoriji koja je obezbe ena.

lan 58
Obave tenja za medije o radu suda i pojedinim predmetima daje predsednik, lice zadu eno za informisanje javnosti (portparol) ili posebna slu ba za informisanje. Sudovi republi kog ranga, apelacioni sudovi i sudovi sa posebnim odeljenjima ili ve im brojem sudija odre uju lice zadu eno za informisanje javnosti (portparol).

Informacije o pravnosna no okon anim postupcima pred sudom obavezno se objavljuju kada je zakonom, ili posebnim propisom predvi eno, kao i u slu ajevima za koje je javnost posebno zainteresovana. Informacije i podaci koji se dostavljaju javnosti moraju biti ta ni i potpuni. Podaci koji prema posebnim propisima predstavljaju tajnu i za ti eni podaci ije objavljivanje je isklju eno ili ograni eno zakonom se ne saop tavaju. Prilikom kontakta sa javno u i medijima koristi e se sredstva savremene komunikacije u skladu sa materijalno-tehni kim mogu nostima suda (prostorija za pres konferencije - medija centar, izve tavanje putem veb-stranice i sl.). O ravnomernoj zastupljenosti predstavnika razli itih medija na su enjima stara e se predsednik.

lan 59
Fotografisanje, audio i video snimanje u zgradi suda mo e se obaviti samo uz prethodno pribavljeno pisano odobrenje predsednika, u skladu sa posebnim zakonom.

lan 60
Fotografisanje, audio i video snimanje na ro i tima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika ve a, sudije i pisanog pristanka stranaka i u esnika snimljene radnje. Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodi e se ra una o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti u esnika u postupku. Fotografisanje, audio i video snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavlja e se pod nadzorom sudije, na na in koji obezbe uje nesmetan tok su enja i red u sudnici.

lan 61
Sud najmanje jedanput godi nje, a najkasnije do 1. februara teku e godine za prethodnu godinu, izra uje informator sa osnovnim podacima o radu, koji su propisani posebnim zakonom i ovim poslovnikom, a od zna aja su za ostvarivanje prava gra ana i prezentaciju organizacije rada suda javnosti. Informator sadr i: naziv i sedi te suda; godi nji raspored poslova; kontakt informacije (telefon, faks, veb-stranicu i adresu elektronske po te), imena rukovodilaca sudske uprave, podatke o radnom vremenu suda i njegovih slu bi, imena i kontakte lica ovla enih za prijem, obave tavanje stranaka i postupanje po pritu bama, imena i kontakte lica ovla enih za izdavanje uverenja i overu potpisa; imena i kontakte lica ovla enih za omogu avanje razgledanja, prepisivanja i kopiranja spisa. Informator iz stava 1. ovog lana, zbirke odluka i pravnih stavova, sud mo e objavljivati u tampanom ili elektronskom obliku.

VI Glava

RADNO VREME I SUDSKI ODMOR

1. Radno vreme lan 62
Radno vreme u sudu odre uje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, u skladu sa posebnim propisom. U okviru odre enog radnog vremena predsednik utvr uje dnevni raspored radnog vremena, koji se objavljuje na orijentacionoj tabli na ulazu u zgradu suda. Radnje koje se po odredbama pojedinih procesnih zakona smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme. Zapo eta ro i ta, ije bi odlaganje izazvalo nepotrebne tro kove ili odugovla enje postupka, dovr i e se i nakon redovnog radnog vremena.

2. Sudske radnje koje se preduzimaju u dane kada se ne radi lan 63

Van propisanog radnog vremena se, po odobrenju predsednika, mogu obavljati samo poslovi koji ne trpe odlaganje. Godi njim rasporedom poslova predsednik raspore uje sudije i sudsko osoblje za sprovo enje radnji koje se po odredbama procesnih zakona smatraju hitnim, a koji e naizmeni no biti u sudu u dane i vreme kada sud ne radi, ili e biti u pripravnosti da do u u sud ili sprovedu takve radnje kada se za to uka e potreba (pripravnost). O tom rasporedu obave tavaju se nadle ni javni tu ilac i policija. U mestima u kojima se nalazi sedi te vi eg suda i jednog ili vi e osnovnih sudova, kao i kada je vi e sudova sme teno u istoj zgradi, predsednici tih sudova se mogu sporazumeti da u pripravnosti budu sudije i sudsko osoblje samo jednog suda.

3. Raspored kori

enja godi njeg odmora lan 64

Prilikom sa injavanja rasporeda kori enja godi njeg odmora vodi e se ra una o tome da u sudu ostane dovoljan broj sudija i sudskog osoblja kako bi se obezbedilo nesmetano vo enje postupka u predmetima za koje je zakonom propisana hitnost u postupanju (pritvorskim, istra nim, postupcima prema maloletnicima, krivi nom postupku kada je maloletnik o te eno lice, pu tanja na uslovni otpust, radnim sporovima, predmetima smetanja dr avine, porodi nim sporovima, po predlogu za obezbe enje dokaza, odre ivanje privremenih mera, meni nim, ekovnim i ste ajnim postupcima, sporovima u vezi sa javnim informisanjem, prekr ajnim postupcima hitne prirode i sl.).

VII Glava SUDIJE, SUDIJE POROTNICI I SUDSKO OSOBLJE

1. Sudije lan 65
Sudije su odgovorne za blagovremeno postupanje po predmetima i du ne su da predsednika obave tavaju kada prvostepeni postupak nije okon an u roku. U izvr nim, vanparni nim i drugim nespornim stvarima sudija je du an da u roku od est meseci od dana prijema predmeta u sud obavesti predsednika za to prvostepeni postupak nije okon an.

2. Sudije porotnici lan 66

U sudu se vodi evidencija sudija porotnika i prikupljaju podaci potrebni za vo enje li nih listova sudija porotnika. O neopravdanim izostancima sudija porotnika predsednik obave tava Visoki savet sudstva.

lan 67
O potrebi pozivanja sudija porotnika predsednik ve a deset dana pre odr avanja ro i ta obave tava predsednika. Ako je s obzirom na prirodu predmeta potrebno u e e odre enih sudija porotnika, predsednik ve a du an je ozna iti i te posebne okolnosti. Predsednik poziva na raspravu sudiju porotnika i raspore uje ga u ve e najmanje osam dana pre odr avanja rasprave, odnosno pretresa. Predsednik ve a koji postupa i kao sudija pojedinac u okviru jednog sude eg dana, odredi e, po pravilu, predmete iz nadle nosti ve a.

lan 68
Sudije porotnici poziva e se prema utvr enom redosledu, odnosno prema njihovim znanjima, ve tinama kao i potrebama suda i specijalizovanih sudskih ve a.

3. Obaveze predsednika pri dostavi podataka za vo enje li nih listova lan 69

Podatke potrebne za vo enje li nih listova za sudije, sudije porotnike i zaposlene evidentiraju sudovi.

Predsednik je du an da dostavlja Visokom savetu sudstva podatke potrebne za vo enje li nih listova. Za ta nost podataka koji se dostavljaju radi upisivanja u li ni list odgovoran je predsednik, kao i lice na koje se podaci odnose, ako ih je ono saop tilo. Ukoliko u sudu postoje uslovi, podaci koji se prikupljaju radi upisivanja u li ni list mogu se voditi u elektronskom obliku, vode i pri tome ra una o za titi i tajnosti podataka.

4. Sudsko osoblje lan 70

Sudsko osoblje obavlja poslove u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i pravilnikom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

lan 71
Sudsko osoblje ima pravo i obavezu na stru no usavr avanje i obuku koju organizuje sud, ministarstvo i institucija nadle na za obuku u pravosu u.

5. Sekretar suda lan 72

Sekretar suda poma e predsedniku u poslovima sudske uprave u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

6. Organizator poslova u sudu lan 73

Sud mo e imati organizatora poslova u sudu (u daljem tekstu: menad er). Menad er poma e predsedniku u poslovima sudske uprave koji se odnose na finansijskomaterijalno i administrativno-tehni ko poslovanje suda u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu, a mo e obavljati i druge poslove po nalogu predsednika.

7. Sudijski pomo nik lan 74

Sudijski pomo nik prou ava predmete koje mu dodeli sudija i priprema ih za su enja, obavlja poverene poslove u pripremnom odeljenju, sa injava zapisnik o sastancima, sednicama ve a i odeljenja, priprema stru ne izve taje, analize i obave tenja po nalogu sudije, uzima izjave stranaka na zapisnik obra uje pritu be gra ana i obavlja druge poslove utvr ene godi njim rasporedom poslova i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

Sudijskom pomo niku mo e se poveriti i obavljanje drugih poslova pod nadzorom sudije, kao to su: izrada nacrta odluke koja se odnosi na ispitivanje procesnih pretpostavki za vo enje postupka, nacrt sudske odluke, nacrt odluke o dozvoljenosti pravnog leka, pripremanje referata za sudiju izvestioca, odre ivanje visine sudske takse, razvrstavanje predmeta i sl.

8. Sudijski pripravnik lan 75

Sudijski pripravnik upoznaje se sa predmetima koje mu dodeli sudija, prati su enja i usavr ava se u skladu sa programom obuke propisanim od strane institucije nadle ne za obuku u pravosu u i aktom o unutra njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

9. Slu bena legitimacija i identifikaciona kartica lan 76

Sudija ima slu benu legitimaciju. Predsednik propisuje ko od sudskog osoblja ima slu benu legitimaciju (dostavlja , sudski izvr itelj, overitelj i dr.). Legitimacija je dimenzija 10 x 6,5 cm. Sadr aj i oblik legitimacije dati su na posebnom obrascu (Obrazac. br. 93 i 94) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo. Po razre enju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika legitimacija se vra a i poni tava.

lan 77
Predsednik mo e odrediti da sudije i sudsko osoblje poseduju i identifikacionu karticu - oznaku identiteta, kao i da je sudsko osoblje obavezno da tokom radnog vremena tu oznaku nosi na vidnom mestu. Identifikaciona kartica je dimenzija 5,5 x 8,5 cm. Sadr aj i oblik identifikacione kartice dati su na posebnom obrascu (Obrazac broj 95) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo. Po razre enju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika identifikaciona kartica se vra a i poni tava.

10. Odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka i drugih u esnika u sudskom postupku lan 78

Sudije, sudije porotnici, stranke i sudsko osoblje obavezni su da se odevaju prikladno, na na in kojim se uva ugled suda i li no dostojanstvo. O prikladnom odevanju sudskog osoblja stara se sekretar suda, odnosno organizator poslova u sudu (menad er suda).

lan 79
Sudije u toku su enja na raspravama, pretresima i javnim sednicama nose slu benu ode u (u daljem tekstu: toga). Toga se razlikuje u zavisnosti od ranga suda (crna sa detaljima boja dr avne zastave). Detalji na togi sudije prvostepenog suda su bele boje, drugostepenog suda plave boje, a Vrhovnog kasacionog suda crvene boje. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda preko toge nosi pozla enu kolajnu, sa medaljonom na kome je grb Republike Srbije, ispod koga je natpis "Vrhovni kasacioni sud". Izgled toge i kolajne prikazan je na crte ima 1 i 2 koji ine sastavni deo ovog poslovnika.

lan 80
Toga se ne nosi van prostorija suda. Toga se uva i odla e u posebnoj prostoriji u sudu. O odr avanju toge (popravke, hemijsko i enje, obnavljanje, ivenje), stara se sudska uprava. Tro kovi odr avanja toge padaju na teret bud etskih sredstava suda.

lan 81
Sudsko osoblje u toku su enja na raspravama, pretresima i javnim sednicama mo e da nosi slu benu ode u.

lan 82
Prilikom rada i boravka u sudnici sudsko osoblje koje ne nosi slu benu ode u, stranke i drugi u esnici u sudskom postupku ne mogu nositi sportsku ode u (trenerke, patike, papu e i sl.), kao ni drugu ode u koja nije primerena prirodi i ozbiljnosti posla koji se obavlja u sudnici. O prikladnom odevanju u sudnici stara se sudija koji vodi postupak i ovla en je da neprikladno odevene udalji iz sudnice.

lan 83
Pravosudna stra a ne e dozvoliti ulazak u sudsku zgradu neprikladno odevenim licima (u ortsevima, kratkim pantalonama, majicama bez rukava i sl.).

VIII Glava SUDSKA ZGRADA I RADNE PROSTORIJE

1. Sudska zgrada lan 84

Svim sudskim zgradama i nepokretnostima koje su namenski dodeljene sudu na kori enje upravlja sud. Pojedina odeljenja jednog suda mogu se nalaziti i u drugim zgradama na podru ju tog suda. U istoj zgradi mo e biti sme teno vi e sudova ili odeljenja tih sudova. Predsednik Vi eg prekr ajnog suda mo e odrediti da odre eni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan odeljenja Vi eg prekr ajnog suda. Predsednik apelacionog suda mo e odrediti da odre eni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan sedi ta apelacionog suda. Ako je u istoj zgradi sme teno vi e sudova, sudskom zgradom upravlja sud najvi eg ranga ija je sudska uprava sme tena u zgradi suda. Ako su u sudskoj zgradi sme teni i drugi dr avni organi, zgradom upravlja sud.

lan 85
Na ulazu u zgradu suda postavlja se natpis sa slu benim nazivom suda i dr avnom zastavom. Naziv suda ispisuje se na posebnoj tabli etvorougaonog oblika dimenzije 45 x 25 cm. Tabla sa natpisom sadr i: grb i naziv Republika Srbija, naziv i sedi te suda. Tekst mora biti napisan velikim tampanim slovima, jezikom i pismom koje je u slu benoj upotrebi u sudu. Ukoliko je u sudu u slu benoj upotrebi, pored srpskog jezika i irili kog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa redosledom predvi enim posebnim zakonom. Tabla sa natpisom se isti e na desnoj strani zgrade uz glavni ulaz. Ako je u sudskoj zgradi sme teno vi e sudova table sa natpisom isti u se na istoj strani zgrade tako da najpre bude pri vr ena tabla sa nazivom vi eg suda a zatim ostalih sudova. Ako su u sudskoj zgradi sme teni i drugi dr avni organi tabla sa natpisom ostalih dr avnih organa isti e se na levoj strani zgrade. Zastava mora biti sa injena od kvalitetnog materijala i postavljena na jarbolu vertikalno ili na fasadi zgrade.

2. Raspored radnih prostorija lan 86

Predsednik odre uje raspored prostorija u sudskoj zgradi, tako da se tim rasporedom odre uju prostorije za odr avanje su enja (sudnice), prijem stranaka i njihovo zadr avanje u zgradi,

sme taj predsednika, sudske uprave, sudija, sudija porotnika, sudskih odeljenja i ve a, pisarnice i ostalih slu bi u sudu. Prilikom odre ivanja prostorija za sudsku pisarnicu, zemlji ne i druge javne knjige, vodi e se ra una da se strankama olak a obavljanje poslova u sudu. Prijemna kancelarija odredi e se u neposrednoj blizini ulaza. U slu aju da sedi te javnog tu ila tva nije u zgradi suda, odredi e se prostorija koju e koristiti javni tu ioci i njihovi zamenici. U sudovima sa ve im obimom poslova, odredi e se prostorija za advokate. Ako je u sudskoj zgradi sme teno vi e sudova ili drugih dr avnih organa, predsednik neposredno vi eg suda, po pribavljenom mi ljenju predsednika sudova, odnosno funkcionera koji rukovode drugim dr avnim organima, odre uje koje e prostorije u sudskoj zgradi koristiti sud ni eg ranga, odnosno drugi dr avni organi.

lan 87
Raspored radnih prostorija ista i e se na vidnom mestu na ulazu u sudsku zgradu, na orijentacionoj tabli. Orijentaciona tabla izra uje se u grafi kom obliku, a mo e biti izra ena i u elektronskom obliku. Orijentaciona tabla sadr i: pregled sudskih prostorija po odeljenjima i slu bama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odeljenja, ve a i slu be sa imenima predsednika ve a, odnosno sudija pojedinaca, kao i sudskog osoblja koje neposredno postupa sa strankama. Ukoliko je u sudu u slu benoj upotrebi, pored srpskog jezika i irili kog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa posebnim zakonom. Na ulazu u svaku radnu prostoriju isti e se natpis sa oznakom odeljenja, ve a ili slu be, kao i imena sudija i sudskog osoblja. Sudnice i prostorije u kojima se odr ava su enje moraju biti opremljene grbom i dr avnom zastavom, koji se, po pravilu, postavljaju na zidu iza sudskog ve a.

lan 88
Prostorije u sudu, osim onih koje su namenjene za upotrebu i boravak stranaka, se zaklju avaju kada se u njima ne nalaze sudije i sudsko osoblje. Predsednik odre uje prostorije u kojima nije dozvoljen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnica, arhiva, ra unovodstvo, ra unarski centar i sl.). Po zavr etku radnog vremena predmeti, slu beni materijal, kancelarijski pribor i drugi predmeti ve e vrednosti, zaklju avaju se. Pe ati, tambilji i igovi zaklju avaju se u posebnim pregradama.

Radne prostorije, hodnici, ekaonice za stranke i advokate moraju biti uredne, iste i opremljene higijenskim sredstvima i propisanim protivpo arnim ure ajima.

3. Ku ni red lan 89
Ku nim redom propisuje se na in kori enja radnih i drugih prostorija u sudskoj zgradi, vreme zadr avanja u zgradi, mere potrebne za bezbednost prostorija i ostale mere potrebne za uvanje sredstava za rad i drugih predmeta koji se nalaze u sudu. Ku nim redom utvr uju se obaveze lica koja koriste prostorije suda ili se u njima povremeno zadr avaju. Sa ku nim redom upoznaju se sudije i sudsko osoblje, a izvod iz ku nog reda koji se odnosi na gra ane isti e se na vidnom mestu u sudu i na drugi pogodan na in.

lan 90
Ku ni red propisuje predsednik. Ako je u istoj zgradi sme teno vi e pravosudnih ili dr avnih organa, ku ni red propisuje predsednik vi eg suda, a ako su u zgradi sme teni sudovi istog ranga, predsednici sudova sporazumno propisuju ku ni red.

lan 91
Sudije, sudije porotnici, sudsko osoblje i pravosudna stra a du ni sud da se prema strankama i licima koja se nalaze u sudskoj zgradi ili prisustvuju izvo enju pojedinih radnji u toku sudskog postupka, odnose tako da po tuju dostojanstvo njihove li nosti. Stranke i lica koja borave u sudskoj zgradi du ni su da se pridr avaju ku nog reda i da ne remete rad suda. U slu aju kr enja ku nog reda od strane stranaka i drugih lica u sudskoj zgradi, pravosudna stra a mo e primeniti mere koje su odre ene zakonom i aktom o pravosudnoj stra i.

4. Oglasna tabla lan 92

U sudskoj zgradi se na vidnom mestu postavlja oglasna tabla za objavljivanje sudskih oglasa, saop tenja i dostavljanja koja se vr e po procesnim zakonima, raspored zakazanih su enja, kao i sva obave tenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upu en sudski poziv. U sudu se postavlja i oglasna tabla za dostavu, u skladu sa posebnim propisima. U privrednim sudovima se postavlja se i posebna ste ajna oglasna tabla na kojoj se objavljuju sve odluke u vezi sa ste ajem i likvidacijom. U sudu se mo e postaviti i elektronska oglasna tabla.

lan 93
Upravitelj pisarnice, stara se o blagovremenom i urednom isticanju i uklanjanju oglasnih primeraka na oglasnu tablu. Upravitelj pisarnice, stavlja bele ku o danu isticanja i uklanjanja oglasnog primerka, potpisuje bele ku, overava je pe atom i ula e u odgovaraju i spis.

IX Glava POSLOVANJE U SUDU

1. Postupanje sudskog osoblja sa strankama lan 94
Stranke, njihovi punomo nici i druga lica koja dolaze u sud radi tra enja obave tenja, razgledanja i prepisivanja spisa, dobijanja potvrda i sl., primaju se u vreme odre eno za to godi njim rasporedom poslova. Podnesci i druga pismena primaju se tokom celog radnog vremena.

lan 95
Stranke i druga lica prima predsednik, sekretar suda, kao i sudsko osoblje odre eno rasporedom poslova za prijem stranaka, tokom redovnog radnog vremena. Predsednik mo e odrediti kra e vreme za obavljanje pojedinih radnji (razgledanje spisa i sl.). Predsednik odre uje vreme kada prima stranke. Prijem stranaka predsednik mo e poveriti zameniku predsednika suda ili predsedniku pojedinog odeljenja.

lan 96
Stranke kojima je zbog udaljenosti ili drugih razloga ote an ponovni dolazak u sud primi e se i van vremena odre enog za primanje stranaka. Na isti na in e se postupiti i u hitnim i drugim opravdanim slu ajevima.

lan 97
Obave tenja iz delokruga sudske uprave daje predsednik, zamenik predsednika suda ili predsednik pojedinog odeljenja. Stranke, njihovi punomo nici i druga ovla ena lica obave tavaju se o stanju predmeta u pisarnici na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Obave tenja e se ograni iti na nu ne podatke o stadijumu postupka u kome se predmet nalazi. Sudskom osoblju nije dozvoljen razgovor sa strankama o pravilnosti sudskih radnji, sudskih odluka ili o verovatnom ishodu spora.

Obave tenja e se davati i pismeno ili na drugi pogodan na in, a kratka i hitna i telefonom, ako je to po prirodi stvari mogu e. U sudovima u kojima se koristi IKT, odre ene informacije se mogu davati i putem Interneta u zavisnosti od tehni kih mogu nosti suda.

lan 98
Stranke mogu, da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spise kod kojih je postupak u toku u svako vreme, osim tri dana pre zakazanog ro i ta, ukoliko bi se time ometala priprema su enja. Stranke mogu da pregledaju spise u sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedi ta suda, pod uslovima iz stava 1. ovog lana. Zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa, odnosno umno avanje podnosi se na obrascima propisanim ovim poslovnikom (Obrazac br. 134, 135 i 136). Obave tenje o mestu i vremenu pregledanja spisa, bi e dostavljeno, odnosno saop teno stranci najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva, na pogodan na in. O zahtevu za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odlu uje se, u skladu sa zakonom. Stranke pregledaju i prepisuju spise na za to odre enom mestu i pod nadzorom sudskog osoblja u pisarnici, a mogu zahtevati fotokopiranje celog spisa, pojedinih delova spisa ili pojedinih pismenih dokaza ( fotografisanje, snimanje, elektronski oblik i sl.). Stranke mogu da pregledaju spise u elektronskom obliku ukoliko za to postoje tehni ki uslovi. Ostalim licima koja imaju opravdan interes da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju pojedini spis dozvola se daje, u skladu sa zakonom. Po pravnosna nom okon anju postupka dozvolu za pregledanje spisa daje predsednik. Ako se zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odnosi na informaciju od javnog zna aja, o zahtevu odlu uje predsednik u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, u skladu sa posebnim zakonom. Nacrti neotpravljenih odluka, slu bene bele ke sudije i dokazi u vezi sa kojima je isklju ena javnost, pre pregledanja e se izdvojiti iz spisa.

lan 99
Na zahtev stranke, tre ih lica koja imaju opravdan interes i kad je to propisima odre eno, sud izdaje uverenje o injenicama o kojima vodi slu benu evidenciju. O sadr aju sudskih odluka, zapisnika i drugih akata u spisima ne e se izdavati potvrda, ve se sa initi prepis tih pismena. Izvodi iz javnih knjiga izdaju se, u skladu sa posebnim propisima. e

lan 100

Sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivi ni ili prekr ajni postupak, na podru ju za koje je sud nadle an. Ukoliko su dva ili vi e sudova povezani IKT, sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivi ni ili prekr ajni postupak na teritoriji za koju su sudovi nadle ni. Ako sud utvrdi da se krivi ni ili prekr ajni postupak vodi, izda e uverenje u kome e to konstatovati i navesti broj predmeta, li no ime stranke, jedinstveni mati ni broj i podatke o stadijumu postupka (zakonski osnov i naziv dela). Na zahtev lica sud izdaje i uverenja da li je lice u odre enom periodu ka njavano za prekr aj ili privredni prestup na podru ju za koje je nadle an, odnosno za teritoriju za koju su nadle ni sudovi koji su povezani IKT.

2. Pravna pomo gra anima lan 101

Pravnu pomo gra anima pru aju sudovi, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom. Svaki sud je du an da van sudskog postupka, na mestima posebno odre enim i vidno ozna enim u zgradi suda, gra anima bez obzira na imovno stanje da op te pravne informacije i po etan pravni savet (o pravnom statusu osobe, o mogu nostima postizanja mirnog re avanja spora, informacije koje se odnose na sam postupak pred sudom i pojedine faze postupka, o nadle nosti suda, pojedinim pravilima postupka, tro kovima postupka, na inu i mestu izvr enja odluke, o mogu nosti ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomo , kao i o pravu na obaveznu odbranu). Pravnu pomo mogu pru ati sudijski pomo nici i drugo sudsko osoblje, u sudu u skladu sa poslovima koje obavljaju. Odre ene informacije se mogu objavljivati tampanjem, javnim objavljivanjem ili uru ivanjem pisanog teksta u zgradi suda ili u sredstvima javnog informisanja (veb-stranica ili na drugi pogodan na in).

lan 102
U gra anskom postupku, sud mo e dostaviti i pisano obave tenje koje sadr i: pouku o pravu na osloba anje od pla anja tro kova postupka, pravu na besplatnu pravnu pomo i besplatno zastupanje, pravu na besplatnog tuma a, medijaciju i sl. Obave tenje iz stava 1. ovog lana mo e se dostaviti uz poziv za pripremno ili prvo ro i te za glavnu raspravu, li no ili preko punomo nika, kao i u postupku prethodnog ispitivanja tu be, ukoliko sud proceni da je to potrebno, u skladu sa odgovaraju im odredbama procesnog zakona. U krivi nom postupku, sud mo e dostaviti pisano obave tenje osumnji enom odnosno okrivljenom, pre prvog saslu anja kojim ga obave tava o njegovim pravima prilikom saslu anja (pravu na odbranu, branioca, odnosno postavljenje obaveznog branioca, da u postupku koristi

jezik koji razume, prevodioca i tuma a, poverljiv razgovor pre saslu anja), u skladu sa odgovaraju im odredbama procesnog zakona.

3. Me usobna pravna pomo lan 103

Poslove me usobne pravne pomo i, koji se odnose na saradnju sa drugim sudovima i dr avnim organima obavlja predsednik. Sudija koji po predmetu postupa sara uje neposredno sa drugim sudovima, javnim tu ila tvima, drugim dr avnim organima i ustanovama u skladu sa procesnim zakonima koji se primenjuju u konkretnom predmetu. Sudsko osoblje postupa u stvarima pravne pomo i kada je za to izri ito ovla eno. Spisi se mogu dostaviti drugim dr avnim organima, u skladu sa posebnim zakonom, samo na osnovu saglasnosti predsednika i sudije koji postupa po predmetu, ukoliko se time ne ometa sudski postupak.

lan 104
Zamolnice za pravnu pomo upu ene drugim sudovima trebalo bi da budu jasne i potpune i da sadr e naro ito: oznaku predmeta, li na imena stranaka, predmet, kratku i odre enu sadr inu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost isklju ena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili tra ile da svedok na svoj iskaz polo i zakletvu i sl. Ako se zahteva saslu anje, nave e se sve okolnosti o kojima bi saslu ani trebalo da se izjasni.

Predmet po kome se tra i pravna pomo dostavlja se zamoljenom sudu samo izuzetno, kada postoje opravdani razlozi za to. U tom slu aju, pisarnica formira pomo ni omot, u koji stavlja kopiju zamolnice i unosi datum predevidencije. Rok povra aja predmeta evidentira se i u spisku poslatih predmeta koje bi trebalo vratiti. Zamoljeni sud je du an da obavesti sud koji je poslao zamolnicu ukoliko postoje okolnosti koje spre avaju da se po zamolnici postupi u primerenom roku.

4. Me unarodna pravna pomo lan 105

Doma i sudovi odre eni zakonom pru aju me unarodnu pravnu pomo stranim sudovima, organima i me unarodnim organizacijama u skladu sa zakonom i potvr enim me unarodnim ugovorima. Zahtev za me unarodnu pravnu pomo inostranim organima podnosi se u vidu izlazne zamolnice za me unarodnu pravnu pomo u krivi nim i gra anskim stvarima.

Doma i sudovi zahtevaju me unarodnu pravnu pomo podno enjem izlazne zamolnice, koju upu uju stranim sudovima, organima i me unarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom i potvr enim me unarodnim ugovorima. Izlazna zamolnica trebalo bi da bude jasna i potpuna i da sadr i naro ito: naziv suda koji upu uje zamolnicu i naziv zamoljenog inostranog suda, organa, odnosno diplomatskokonzularnog predstavni tva Republike Srbije u inostranstvu, pravni osnov zahteva za me unarodnu pravnu pomo (zakon odnosno me unarodni ugovor), li no ime, prebivali te ili boravi te, dr avljanstvo, odnosno naziv i sedi te stranke i njeno svojstvo u postupku, li no ime i adresu zastupnika stranke, oznaku spisa i opis slu aja za koji se tra i me unarodna pravna pomo , predmet zamolnice - opis radnje me unarodne pravne pomo i koja se tra i, sadr aj zamoljene radnje (npr. vrsta dokaza ili mera koje se tra e, okolnosti na koje bi trebalo izvesti dokaze i sl.), kao i druge elemente koji su neophodni za pojedine vidove me unarodne pravne pomo i (Obrazac broj 170). Zamolnice, koje se dostavljaju u inostranstvo, potpisuje predsednik. Sudske odluke se mogu dostavljati stranim dr avama ili me unarodnim organizacijama u overenom prepisu na latini nom pismu uz dostavljane originalne odluke, po njihovoj molbi ili ako je to predvi eno potvr enim me unarodnim ugovorom.

5. Overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu lan 106

U svakodnevnom poslovanju, a naro ito u vezi sa overavanjem isprave za upotrebu u inostranstvu, sud je du an da obrati pa nju na sadr aj i itkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak pe ata i na sve drugo to je od zna aja za spoljni izgled pismena i isprave. Ako pismeno ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, predsednik mo e uskratiti overu pismena i uputiti podnosioca da podnese uredno pismeno, koje je i po spoljnom izgledu podobno za upotrebu u inostranstvu.

lan 107
Predsednik svojim potpisom i pe atom suda potvr uje da je navedeno lice pred sudom potpisalo ispravu, ili priznalo za svoj potpis na ispravi. Tekst overe dat je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo ( tambilj broj 25 - Apostille). Tekst overe stavlja se neposredno iza poslednjeg reda teksta isprave, a ako je prostor nedovoljan stavlja se na na posebnoj strani. Predsednik i sudija koji ga zamenjuje u poslovima me unarodne pravne pomo i, deponuju u ministarstvu svoje izvorne potpise.

6. Vo enje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina lan 108

Sudski postupak se mo e voditi na jeziku nacionalne manjine, ako je jezik nacionalne manjine u slu benoj upotrebi u sudu, u skladu sa posebnim propisima. Ako se sudski postupak ne vodi na jeziku nacionalne manjine, a u sudu je pored srpskog jezika u slu benoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, pripadniku nacionalne manjine koji to zahteva pismena se dostavljaju na njegovom jeziku. U ostalim slu ajevima primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ure uje slu bena upotreba jezika i pisama. Prevo enje podnesaka i isprava dostavljenih sudu na jezicima nacionalnih manjina vr i prevodilac. Zapisnici i odluke u prvostepenom postupku u vezi s tim postupkom izra uju se, kao autenti ni tekstovi, na srpskom jeziku i na utvr enom jeziku postupka. Po potrebi se i prevode na drugi jezik nacionalne manjine, ako to zahteva pripadnik nacionalne manjine kao u esnik postupka koji se ne vodi na njegovom jeziku. Zapisnici i odluke u postupcima po pravnim lekovima izra uju se na srpskom jeziku. Prevo enje odluka donetih po pravnim lekovima na utvr eni jezik postupka i po potrebi na drugi jezik nacionalnih manjina, kao i dostavljanje u verodostojno prevedenom tekstu na odgovaraju i jezik (pripadnicima nacionalnih manjina kao u esnicima postupka koji to zahtevaju), vr i prvostepeni sud.

lan 109
Sud evidentira postupke koji se vode na jezicima nacionalnih manjina. Naznaka da se postupak vodi na odre enom jeziku nacionalne manjine stavlja se na omot spisa i unosi u odgovaraju i upisnik.

lan 110
Sudovi sara uju i ukazuju jedni drugima pravnu pomo na jeziku koji je u slu benoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upu uje se sudu u kome taj jezik nije u slu benoj upotrebi, prila e se i prevod na srpski jezik.

X Glava POSLOVANJE IZVAN SEDI TA SUDA

1. Sudska jedinica lan 111

U sudskim jedinicama izvan sedi ta osnovnih i privrednih sudova, sudi se i mogu se preduzimati sve sudske radnje odre ene ovim poslovnikom, osim me unarodne pravne pomo i po ulaznim zamolnicama inostranih sudova, nadle nih organa i me unarodnih organizacija. Godi njim rasporedom poslova bli e se ure uju sudske radnje koje se preduzimaju u sudskim jedinicama i odre uju pravne oblasti u kojima se postupa.

2. Odeljenje izvan sedi ta suda lan 112

U odeljenju izvan sedi ta suda trajno se sudi i preduzimaju druge sudske radnje u skladu sa zakonom.

3. Poslovi sudske jedinice i odeljenja izvan sedi ta suda lan 113

U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, predsednik godi njim rasporedom poslova odre uje: 1) broj ve a, sudija i sudskog osoblja koji e u njima raditi, raspored kori enja radnog vremena (sudiju koji sudi u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, a odluke radi u sedi tu suda i sl.); 2) podru je suda (sudsku jedinicu, odeljenje izvan sedi ta suda) na kojem e se preduzimati pojedine sudske radnje iz nadle nosti suda; 3) vrstu sudijskog posla koji se obavlja, pravnu oblast i vrstu predmeta po kojima se postupa (samo po predmetima iz krivi ne materije, istra nim predmetima, nadle nost sudije pojedinca, da se u odre enim posebnim postupcima postupa samo u sedi tu suda i sl.).

lan 114
Predaja pismena vr i se u sedi tu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda. U sudskoj jedinici vodi se posebna evidencija za pismena koja se predaju u sudskoj jedinici. Primerak pismena ostaje u sudskoj jedinici i se uva u skladu sa posebnim propisima. Pismena se predaju u dva primerka za sud i u dovoljnom broju primeraka za suprotnu stranu. Na inicijalni akt koji se predaje u sudsku jedinicu ili odeljenje izvan sedi ta suda, stavlja se prijemni tambilj. Sudski broj predmeta odre uje se u komunikaciji sa sedi tem suda, elektronskim putem, telefonskim putem i sl. Inicijalni akt primljen u sudskoj jedinici dostavlja se osnovnom sudu u kojem se vr i upis u glavni upisnik i raspodela predmeta u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika (Obrazac broj 168).

Sudska jedinica upisuje podatke iz Obrasca utvr enog stavom 4. ovog lana, kao i broj predmeta iz upisnika osnovnog suda i li no ime sudije kojem je predmet dodeljen, u odgovaraju i pomo ni upisnik koji se vodi u sudskoj jedinici. U slu aju kada se sudske radnje ne e preduzimati u sudskoj jedinici u kojoj je inicijalni akt predat, jedan primerak inicijalnog akta zadr a e se u sudskoj jedinici, a ostali primerci inicijalnog akta sa prilozima, dostavi e se pisarnici u sedi tu suda. Inicijalni akt kojim se pokre e upravni spor, predaje se u sedi tu Upravnog suda.

lan 115
U sedi tu suda pored osnovnog upisnika vodi se posebna evidencija za predmete u kojima se postupa u sudskoj jedinici. Ova evidencija sadr i naro ito podatke o broju predmeta, strankama (li no ime stranke, prebivali te i sl.) i predmetu spora.

lan 116
Zavr eni predmeti se uvaju u priru noj arhivi odeljenja izvan sedi ta suda najdu e dve godine, a zatim se predaju arhivi suda u sedi tu. Odeljenje izvan prekr ajnog suda vodi evidenciju o predmetima do njihovog arhiviranja, a predsednik odeljenja je du an da periodi no, a najmanje jednom mese no obave tava predsednika o broju i strukturi predmeta u radu.

4. Sudski dani lan 117

Odluku o odr avanju sudskih dana donosi predsednik. Odlukom o odr avanju sudskih dana odre uje se: mesto, dan i vreme su enja i preduzimanja odre enih sudskih radnji izvan sedi ta suda. Sudski dani ogla avaju se u mestu u kome se odr avaju putem sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan na in (oglasna tabla sudske jedinice, mesne kancelarije ili druga mesta podobna za isticanje oglasa).

lan 118
Pojedine sudske radnje sud obavlja izvan sedi ta suda, kad je to posebnim zakonom predvi eno, ako se druga ije ne mogu obaviti ili ako je to celishodnije. O potrebi izlaska odlu uje sud uvek kad je u pitanju odr avanje ro i ta izvan sudske zgrade, uvi aj, ve ta enje, sastavljanje testamenta i overavanje isprava i potpisa licima koja zbog bolesti ili starosti nisu u stanju da do u u sud. U drugim slu ajevima, o obavljanju sudskih radnji izvan sudske zgrade odlu uje predsednik, ukoliko posebnim propisima nije druga ije odre eno.

Svaki sudski izlazak zavodi se u dnevnik slu benih izlazaka (Obrazac broj 109) i prijavljuje predsedniku, koji svojim potpisom na nalog za slu beno putovanje dozvoljava izlazak.

lan 119
Predsednik se stara da se u jednom pravcu i u okviru jednog izlaska obavi to vi e slu benih poslova, vode i ra una da se time tro kovi stranaka ne pove avaju. Izlasci u vezi sa u estvovanjem ve taka, organizuju se tako, da se jednog dana obavi vi e ve ta enja.

5. Podmirenje sudskih tro kova lan 120

Sudski tro kovi podmiruju se, u skladu sa posebnim propisima. Sudska radnja izvan sudske zgrade odre ena na zahtev i tro ak stranke mo e se sprovesti nakon to stranka polo i sudu odre enu svotu novca za tu svrhu (predujam).

lan 121
Za obavljanje pojedinih sudskih radnji izvan sudske zgrade, sud izlazi uz naknadu tro kova, prevoza sudskim vozilom, vozilom drugog dr avnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno i vozilom slu benog lica. Vozila suda koriste se, po pravilu, za obavljanje slu benih radnji na osnovu putnog naloga koji je izdao predsednik.

XI Glava OBLIK SUDSKIH AKATA I ODLUKA, NA IN PISANJA I POTPISIVANJA

1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena lan 122
U svom radu, sud koristi izraze iz zakona i izbegava strane re i i re i koje nisu op te usvojene u radu suda. Jezi ki izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv. U izreci i obrazlo enju odluke stranke se uvek ozna avaju njihovim punim li nim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tu ilac, drugooptu eni i sl.). Kada se podaci upisuju u javne knjige izreka sadr i i li ne podatke propisane posebnim propisima (ime jednog od roditelja, devoja ko prezime, godina ro enja, JMBG i dr.). Vremensko trajanje kazne, i nov ani iznosi ozna avaju se u izreci odluke slovima.

Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skra enom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u estoj upotrebi, navode se punim nazivom i ozna enjem slu benog glasnika i broja u kome su objavljeni (npr. "Sl. gl. RS", broj 27/10).

lan 123
Sve akte sudske uprave potpisuje predsednik. Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac. Upravitelj pisarnice mo e potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene odluke ili uputstava predsednika ve a, odnosno sudije pojedinca. Pismena koja se odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, ve taka, dostavljanje tu be, odgovora na tu bu i druge poslove ekspedicije potpisuje lice koje ih otpravlja, na na in propisan stavom 3. ovog lana.

lan 124
U slu aju trajne spre enosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogu nost da predsednik ve a ili zapisni ar potpi u odluku koja je doneta, ali nije izra ena odnosno potpisana, odluku e izraditi ili potpisati umesto predsednika ve a, drugi sudija, a umesto zapisni ara - drugi zapisni ar, odnosno lice koga odredi predsednik. Predsednik e posebnom odlukom odrediti sudiju koji e dalje postupati u predmetu u slu aju iz stava 1. ovog lana, ako je doneta odluka potpisana, a nije ekspedovana, odnosno da po predmetu treba da se postupa. Ako je zaklju ena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, predsednik e u slu aju iz stava 1. ovog lana, predmet dati u rad drugom predsedniku ve a ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede postupak.

lan 125
U gornji levi ugao svih sudskih pismena stavlja se zaglavlje koje sadr i: grb Republike Srbije, naziv Republika Srbija, naziv suda, oznaku i broj predmeta, datum i sedi te suda. Ako je odluka ili pismeno izra eno u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, u zaglavlju se pored naziva navodi i sudska jedinica, odnosno odeljenje izvan sedi ta suda. Presude, re enja, zapisnici i re enja drugostepenog suda pi u se na celom listu formata A4, a ostale odluke, uverenja, potvrde i druga sli na pismena mogu se pisati na listu formata A5. Izvornici i prepisi odluka moraju biti itljivi, uredno sastavljeni i od tampani kori enjem IKT ili pisa om ma inom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uvi aju, zapisnici u postupku izvr enja i sl.). U sudovima u kojima se koristi IKT, standardizuje se izgled i forma sudske odluke (veli ina i vrsta slova, broj redova, broj slovnih mesta, prored i sl.).

2. Izvornici i prepisi lan 126

Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik ve a - sudija koji je odluku doneo i zapisni ar, ako je njegovo u estvovanje obavezno, ili sudijski pomo nik kome je to rasporedom poslova povereno. Izvornik ostaje u predmetu.

lan 127
Prepisi izvornika izra uju se kori enjem IKT, pisa om ma inom, ili na drugi mehani ki na in, fotokopiranjem, ili mikrofilmovanjem. Prepisi moraju biti uredni, jasni i itki, a sadr ina mora odgovarati izvorniku. Izvornici i prepisi mogu se sa initi odgovaraju im popunjavanjem obrazaca kad je to zbog njihove sli nosti celishodno. Pre otpravljanja prepisi se sravnjuju sa izvornikom i potpisuju.

lan 128
Prepis sadr i ime predsednika ve a, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, otisak tambilja, koji potpisuje upravitelj pisarnice ili drugo lice koje ovlasti predsednik i jasan otisak pe ata suda. Na prepis odluke stavlja se pouka o pravnom leku.

lan 129
Za odluke koje se esto ponavljaju mo e se sa initi izvornik u skra enom obliku, ukoliko to nije suprotno zakonu. Umesto izvornika odluke kojim se usvaja predlog mo e se na samom podnesku staviti bele ka o tome (npr.: "Usvaja se predlog, Tro kovi predlaga a 25 din., odluka o tro kovima mora se obrazlo iti, Datum, Potpis"). Mo e se nazna iti i broj tambilja (na primer: " tambilj 1") kada se prepis sastavlja popunjavanjem otisaka tambilja. Prema potrebi mo e se u bele ci o usvajanju predloga izdati uputstvo da se u otisku tambilja ne to izmeni, izostavi ili doda.

lan 130
Kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara re enju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, mo e se izdati skra eni prepis re enja stavljanjem otisaka tambilja koji sadr i tekst kojim se usvaja predlo eno re enje. Stranka koja pismeno predaje sudu mo e tekst tambilja sa svim potrebnim podacima unapred od tampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima.

Prepisi e se sa initi skra eno samo pod uslovom da je re enje suda na izvorniku stavljeno tambiljem. Sudovi e nastojati da stranke, u stvarima po kojima se mogu izdati skra eni prepisi, predaju sudu podneske u potrebnom broju primeraka koji su podobni da se upotrebe kao skra eni prepisi.

3. Obnavljanje spisa lan 131

Ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog tra enja ne mogu se prona i, ili se uni te ili tako o tete da su neupotrebljivi, pokrenu e se postupak za njihovo obnavljanje. Obnavljanje spisa se sprovodi po pravilima vanparni nog postupka, shodnom primenom odredaba koje ure uju poni taj isprava. Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokre e sud re enjem po slu benoj du nosti. Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosna no okon an, postupak za obnavljanje pokre e se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes. Re enje o tome donosi sud po slu benoj du nosti ili na zahtev stranke. U slu ajevima gubitka ili o te enja dela ili kompletnog spisa koji se uva u elektronskom obliku vr i se njegovo obnavljanje kori enjem IKT. Postupak obnavljanja ne e se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postoje im propisima uvaju takvi spisi.

lan 132
U postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac prvostepenog suda kome je predmet po godi njem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okon an - predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik. Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog zna aja za postupak. Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, o te enih ili uni tenih spisa kojima raspola u stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomo nih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, ve taka, zastupnika i drugih lica koja su u estvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje e se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka. Stranke se obave tavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspola u.

lan 133
Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuje se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, o te eni ili uni teni spis. Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravnosna no okon an zavodi se u upisnik "Su", a posle donetog re enja, kojim se nare uje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u odgovaraju i upisnik.

4. Pe ati, tambilji, obrasci i metalni ig lan 134

Pe at suda izra uje se, koristi i uva u skladu sa posebnim zakonom kojim se ure uje namena, sadr aj, izgled i upotreba pe ata dr avnih organa. Sud ima vi e primeraka pe ata koji su istovetni po sadr ini. Pe at suda koristi se u svim sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedi ta suda. Predsednik odre uje ukupan broj pe ata u sudu, na in kori enja i lice kome je pe at poveren na upotrebu i uvanje. Odluka predsednika iz stava 4. ovog lana se objavljuje na oglasnoj tabli suda ili na drugi pogodan na in.

lan 135
Za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju obrasce i tambilje koji se nalaze na kraju ovog poslovnika i ine njegov sastavni deo. tambilji imaju tekst ispisan na srpskom jeziku, irili kim pismom. tambilji i pe ati mogu biti spojeni (npr. na jednom telu prijemni tambilj, na njemu pe at suda i datumar i sl.). Sud mo e za svoje potrebe i za potrebe stranaka, sastavljati i umno avati obrasce za pojedine radnje i poslove koji se esto ponavljaju (uobi ajeni dopisi, potvrde, izve taji, zahtevi za izdavanje uverenja i sli na pismena).

lan 136
Za pojedine kratke i este zabele ke, oznake, naredbe, uputstva za rad i sli na postupanja u poslovanju upotrebljavaju se odgovaraju i tambilji. Pored tambilja propisanih ovim poslovnikom sud mo e upotrebljavati i druge tambilje koje sam uvede (faksimil za potpis i sl.).

lan 137
Na prepise (otpravke odluka, dopise i slu bene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, sudovima, drugim organima i organizacijama), stavlja se otisak okruglog pe ata. Za pe a enje voskom upotrebljava se metalni ig, koji ima isti tekst kao i okrugli pe at. Metalni ig mo e imati pre nik malog pe ata od 20 do 28 mm ili pre nik od 40 do 60 mm. U pogledu teksta, nabavke i uvanja pe ata i igova va e posebni propisi. Ako se na jednom telu nalaze i pe at i tambilj, primenjuju se pravila za pe at.

lan 138
tambilji i igovi se evidentiraju. Pe ati, igovi i tambilji uvaju se na na in kojim se onemogu ava neovla eno kori enje. tambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, uva upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka pisarnice. Predsednik ve a i sudija pojedinac zadu uju se tambiljima koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u ve ima. tambiljem se smatra i tekst tambilja od tampan kao formular, sa injen u elektronskom obliku ili otkucan na pismenu.

5. Kori

enje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u radu suda lan 139

U sudovima se, po pravilu, u radu koristi IKT za obradu teksta, vo enje svih vrsta evidencija (upisnici, pomo ne knjige i sl.), obradu i prikupljanje statisti kih podataka, elektronsku razmenu podataka, tampanje (omoti spisa, dostavnice i sl.), ra unovodstvene poslove, pra enje propisa i sudske prakse, kao i u sudskoj upravi i pisarnici. U slu aju iz stava 1. ovog lana, ne vode se upisnici i pomo ne knjige u pisanoj formi, ve se sav postupak evidentira u elektronskoj formi. U radu sa IKT, shodno se primenjuju posebni propisi i odredbe ovog poslovnika. U sudovima koji raspola u skenerima, pismena se skeniraju (podnesci stranaka sa prilozima, dostavnice o obaveznoj li noj dostavi, sudske odluke, pisani dokazi i sl.).

lan 140
Sud mo e u radu koristiti internu ra unarsku mre u ili vr iti razmenu podataka u okviru Pravosudnog informacionog sistema sa drugim pravosudnim organima kori enjem IKT,

razmenjivati podatke sa drugim dr avnim organima, primati podatke od tu ilaca koji imaju veliki broj tu bi, kao i primati predloge za izvr enje, vode i ra una o za titi i tajnosti podataka. U slu aju iz stava 1. ovog lana, sud mo e strankama i drugim dr avnim organima izve taje davati na isti na in.

XII Glava SUDSKE TAKSE, NAKNADE I TRO KOVI POSTUPKA

1. Op te odredbe lan 141
Sudska taksa se pla a na odgovaraju i evidentni ra un prihoda organa, a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prila e uplatnicu. Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za vi e predmeta, dokaz e se ulo iti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabele iti gde je dokaz o uplati. Ukoliko sud raspola e poslovnim softverom za upravljanje predmetima, obra un i evidencija naplate sudskih taksi mo e se voditi kroz poslovni softver suda.

lan 142
Ako je uz pismeno upu eno sudu po tom prilo en novac, potreban iznos uplati e se na odgovaraju i evidentni ra un prihoda organa, a uplatnicu blagajnik ula e u predmet.

lan 143
Predsednik i sudija, redovno kontroli u naplatu takse. Kada je nalo ena prinudna naplata i u predmetu postoji dokaz da je nadle ni organ taj nalog primio, smatra e se da je taksa napla ena. Predmet se ne mo e arhivirati dok ovla eno lice svojim potpisom ne overi zabele ku da je taksa napla ena. Otisak tambilja sa zabele kom da je taksa napla ena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.

2. Osloba anje od pla anja lan 144

Kada je stranka oslobo ena pla anja takse i tro kova postupka, to se bele i stavljanjem otiska odgovaraju eg tambilja u desni gornji ugao omota spisa, a na zapisnicima i drugim pismenima - na prvoj strani lista, na dan kad je doneta odluka o osloba anju.

Iznosi takse koje stranka nije platila zbog osloba anja pla anja, uvode se u popis taksa, a ostali tro kovi postupka koje stranka nije platila zbog osloba anja od pla anja, a koji su prema posebnim propisima ispla eni iz bud etskih sredstava unapred, unose se u popis tro kova ispla enih unapred iz sredstava suda. Predmet se ne mo e arhivirati dok sud ne odlu i o naknadi tro kova iz st. 1. i 2. ovog lana i dok ih ne naplati ili zatra i njihovu prinudnu naplatu.

lan 145
Po pravnosna nosti re enja, kojim je stranci nare eno da plati tro kove ispla ene iz sredstava suda, pisarnica unosi potrebne podatke u Kontrolnik tro kova postupka od kojih je stranka bila oslobo ena (Obrazac broj 149).

3. Polaganje predujma lan 146

Kad jedna ili obe stranke pola u predujam za tro kove koji e nastati usled izvo enja dokaza, sud e nalo iti strankama da polo e potreban nov ani iznos na depozitni ra un suda. U re enju kojim se nala e polaganje predujma nave e se pored ostalog, broj ra una na koji se upla uje iznos koji treba polo iti i posledice koje e nastupiti ako se predujam ne polo i. Ako ista stranka ima vi e predmeta u kojima istovremeno pola e predujam, sud e nalo iti jednim aktom, koji e zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabele iti gde je nalog. Re enje o odre ivanju ro i ta za izvo enje dokaza done e se tek kada se utvrdi da je predujam polo en.

lan 147
Kad ra unovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam polo en, izvr i e se sve ostale radnje, ije je izvr enje bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa. Ako je stranka jednom uplatnicom platila predujam za vi e predmeta, dokaz e se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabele iti gde je dokaz o uplati. Ako predujam ne bude polo en u roku, pisarnica e o tome staviti zabele ku ispod naredbe o dostavi re enja za polaganje predujma i predmet izneti sudiji.

4. Naknada za izgubljenu zaradu lan 148

Licu koje je pozvano u sud i koje to zahteva, posle obavljene radnje, za ostvarenje naknade za izgubljenu zaradu, sudija daje potvrdu za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu (Obrazac broj 113).

Ako se isplata licu iz stava 1. vr i iz polo enog predujma, u potvrdi e se navesti da e se predujam vratiti, ukoliko poslodavac u odre enom roku ne zahteva vra anje ispla enog iznosa naknade (regres). O izdatim potvrdama, vodi se evidencija.

lan 149
Nov ani iznos na ime nov ane kazne, tro kova postupka i oduzetu imovinsku korist, osim za krivi na dela iz lana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivi nog dela ("Slu beni glasnik RS", broj 97/08), okrivljeni upla uje uplatnicom putem po te ili banke. Izuzetno, kada je okrivljeni spre en da postupa na na in iz stava 1. ovog lana, u dane kada po ta ili banka ne radi, sud e nov ane iznose primati od okrivljenog neposredno i o tome sa initi priznanicu iz bloka priznanica u tri primerka, od kojih e jedan primerak dati uplatiocu, drugi primerak prilo iti uz blagajni ki nalog a tre i primerak ulo iti u spise predmeta. Priznanicu potpisuju uplatilac, sudija i zapisni ar. Od okrivljenog se napla uju i tro kovi uplate. Sudija, odnosno predsednik ve a e neposredno primiti jemstvo, samo u slu aju kada do polaganja gotovog novca na ime prihva enog jemstva do e u dan odnosno, u vreme kada po ta ili banka ne radi. U slu aju iz st. 2. i 5. ovog lana, sudija je du an da narednog dana preda primljeni nov ani uznos ili dragocenost, u depozit suda, odnosno nadle nom organu.

lan 150
Ako je ka njeno lice nov anu kaznu, tro kove postupka, odnosno, imovinsku korist, vi e ili pogre no uplatilo, nadle ni prekr ajni sud du an je da donese re enje sa nalogom o vra anju pogre no ili vi e upla enog iznosa. Re enje iz stava 1. ovog lana se dostavlja nadle nom organu za poslove finansija radi povra aja pogre no ili vi e upla enog iznosa od korisnika na iji je ra un iznos upla en.

XIII Glava TOK SUDSKOG POSTUPKA

1. Prijem pismena lan 151
Svi podnesci, spisi, nov ana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju se na odre enom mestu u prijemnoj kancelariji.

Pismena se ne mogu primati van sudske zgrade odnosno mesta odre enog za prijem pismena van sedi ta suda.

lan 152
Pismena se primaju u redovno radno vreme suda i predaju licu koje je odre eno za prijem pismena. Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada sud ne radi, sud je du an da primi samo pismena u vezi sa predmetima po kojima je obavezan da postupa. Pismena se predaju licu koje je za to odre eno odlukom predsednika.

lan 153
Zaposleni koji u sudu prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena. Ako pismeno sadr i neke formalne nedostatke (npr. nije potpisano, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke i sl.), zaposleni mo e ukazati podnosiocu na njih i uputiti ga kako da ih otkloni. Ako sud nije nadle an za rad po pismenu, zaposleni mo e na to upozoriti podnosioca i uputiti ga nadle nom organu. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se pismeno primi, zaposleni e ga primiti, a na pismeno staviti zabele ku o upozorenju.

lan 154
Zaposleni je du an da u zabele ci o prijemu pismena ( tambilj broj 22) nazna i mesto i vreme prijema (dan, as i minut), naziv suda, na in prijema (neposredno - po tom, obi no preporu eno), broj primeraka sa prilozima, datum predaje preporu ene po iljke po ti, primljeno sa ili bez takse, nalog za pla anje takse, primljene vrednosti i sl. Zaposleni odre en za prijem potvrdi e prijem pismena stavljanjem otiska skra ene zabele ke o prijemu pismena ( tambilj broj 23) koja sadr i: naziv suda, mesto i vreme prijema. Zabele ka se stavlja na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije pla ena, uru i e stranci i opomenu za pla anje takse. Opomena za pla anje takse mo e se staviti i tambiljem. Ukoliko je pismeno poslato sudu preko po te sud je du an da na primljeno pismeno stavi zabele ku o prijemu pismena ( tambilj broj 22) i uz pismeno zadr i po tansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi na in. Ukoliko je u rad suda uveden poslovni softver za upravljanje predmetima, evidencija o prijemu pismena i sve radnje iz st. 1. do 3. ovog lana vezane za obradu pismena obavlja e se u poslovnom softveru suda.

lan 155
Prijem pismena od po iljaoca koji po tu dostavlja koriste i dostavnu knjigu, potvr uje se stavljanjem datuma i potpisa na nju, kao i na dostavnici, povratnici ili kopiji pismena iji se original prima, ako su prilo eni. Pored potpisa obavezno se stavlja slu beni pe at i vreme

prijema ( as i minut). Ovaj podatak bele i se i na primljenom pismenu, odnosno na njegovom omotu, ako zaposleni koji ga je primio nije ovla en i da ga otvori.

lan 156
Pismena koja se sudovima dostavljaju po tom prima i podi e iz po tanskog pregratka, zaposleni koji je za to odre en. Ovla eni zaposleni ne sme podi i po iljku na kojoj je ozna ena vrednost, kao i preporu enu po iljku, ako utvrdi da je po iljka o te ena. U tom slu aju mora zahtevati od po te da se stanje i sadr ina po iljke komisijski utvrde, a zatim preuzme po iljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.

lan 157
Ako zaposleni koji primi po iljku nije ovla en i da je otvori, du an je da je odmah po prijemu, po to stavi na omot datum i vreme prijema ( as i minut), preda zaposlenom ovla enom za njeno otvaranje. Ovo posebno va i za po iljke upu ene li no predsedniku ili istra nom sudiji, po iljke koje imaju spoljnu oznaku "poverljivo" ili "strogo poverljivo", kao i za po iljke u vezi sa licitacijom, konkursom i sl. Obi ne po iljke predaju se zaposlenom ovla enom za otvaranje neposredno, dok se preporu ene po iljke i po iljke sa oznakom "poverljivo", "strogo poverljivo" i druga po ta iji je prijem pismeno potvr en, predaju preko dostavne knjige.

2. Otvaranje i pregledanje po te lan 158

Svu po tu primljenu u zatvorenim omotima otvara zaposleni u pisarnici koji je odre en za prijem. Po iljku poverljive prirode upu enu predsedniku, istra nom sudiji ili predsedniku ve a zaposleni predaje li no, bez otvaranja. Po tu, koja prema spoljnoj oznaci na omotu sadr i izjavu poslednje volje ili se odnosi na prethodni postupak, otvara nadle ni sudija. Nov ana pismena i druge vrednosne po iljke otvaraju se komisijski.

lan 159
Prilikom otvaranja po te vodi se ra una da se ne o tete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pome aju, da neko pismeno ili prilog ne ostane u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu sla u sa brojevima primljenih pismena i dr. Ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez dostavnog pismena, ili se ne vidi ko je po iljalac, utvrdi e se to slu benom zabele kom, uz koju se prila e omot. U ovim slu ajevima, ako je to mogu e, pisarnica o tome odmah obave tava po iljaoca.

Uz primljeno pismeno prilo i e se omot u svim slu ajevima, kada datum predaje po ti mo e biti od va nosti za ra unanje rokova ( alba, konkurs i sl.) ili kad se iz samog pismena ne mo e utvrditi mesto odakle je poslato i ime po iljaoca, a ti podaci su ozna eni na omotu. Ako je u jednom omotu prispelo vi e pismena, uz koje bi trebalo prilo iti omot, on se prila e uz jedno pismeno, a na ostala stavlja se broj upisnika pod kojim je zavedeno pismeno uz koje je prilo en omot (Omot uz I. 137/10). Ako se u omotu na e pismeno upu eno drugom sudu ili organu, pismeno se na najpogodniji na in dostavlja onome kome je upu eno. Ovakvo pismeno ne zavodi se u upisnik. Ako je uz pismeno prilo ena dostavnica, na njoj e se potvrditi prijem stavljanjem datuma, potpisa i slu benog pe ata i odmah vratiti po iljaocu.

lan 160
Kad je datum po tanskog iga na omotu ne itak pa se ne mo e sa sigurno u utvrditi dan predaje po iljke, zatra i e se izve taj od po te, ako se na drugi na in ne mo e utvrditi blagovremenost. Ako su omoti primljeni o te eni ili postoji sumnja o neovla enom odnosno zlonamernom otvaranju, po iljka se otvora u prisustvu dvoje zaposlenih u sudu. Nedostaci i nepravilnosti utvr eni prilikom otvaranja po iljke konstatuju se zabele kom (npr. ako pismenu nedostaju prilozi, stavi e se: "primljeno bez priloga", ako nedostaju samo pojedini prilozi, navodi se njihov naziv).

3. Postupak s pismenima koja podle u taksiranju lan 161

Zaposleni koji prima pismena mo e staviti opomenu za pla enje takse na primljeno pismeno samostalno.

4. Stavljanje zabele ke o prijemu pismena (prijemni tambilj) lan 162

Na svaki primerak pismena dostavljenog sudu stavlja se zabele ka o prijemu ( tambiljem ili na drugi pogodan na in). Otisak prijemnog tambilja stavlja se, po pravilu, na prvu stranu u sredini gornjeg dela pismena. Ako tu nema dovoljno mesta otisak se stavlja na pogodno mesto prve strane, a ako to nije mogu e, na pole ini u gornjem levom uglu. Ako su obe strane pismena u celini ispunjene tekstom, otisak prijemnog tambilja stavlja se na poseban papir koji se spaja sa pismenom i overava pe atom, ili se prila e odgovaraju i obrazac tambilja. Na ostale primerke pismena stavlja se tambiljem skra ena zabele ka o prijemu pismena, ili se prila e odgovaraju i obrazac tambilja.

Stranka koja pismeno predaje sudu mo e tekst prijemnog tambilja sa svim potrebnim podacima unapred od tampati na samom pismenu. Zaposleni na prijemu proverava da li su svi podaci ta no upisani i to svojim potpisom potvr uje.

5. Raspore ivanje primljenih pismena lan 163

Primljena pismena razvrstavaju se prema oznakama iz upisnika. Pismena hitne prirode dostavljaju se pisarnici odmah. Pismena koja se odnose na javne knjige predaju se odmah vodiocu javne knjige. Pismena koja su vezana za rok i pismena sa va nim ispravama, sre uju se i predaju odvojeno. Na pismena za pojedine vrste postupaka stavljaju se i oznake propisane posebnim propisima. Pismenima primljena u sudskoj jedinici, razvrstavaju se na na in utvr en u st. 1. do 5. ovog lana. Ako neko od primljenih pismena nije mogu e rasporediti, pismeno e se zavesti u upisnik sudske uprave i predati predsedniku koji e izvr iti raspore ivanje.

lan 164
Ako se uz pismeno prime predmeti, novac, vrednosni papiri ili dragocenost, to e se ozna iti pri vrhu pismena crvenom olovkom oznakom: "Depozit" i dalje postupati, u skladu sa propisima o finansijsko-materijalnom poslovanju suda.

6. Osnivanje predmeta lan 165

Upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka, deli primljena pismena zaposlenima koji su rasporedom odre eni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. Primljena i raspore ena pismena zavode se u odgovaraju i upisnik onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa odre enim rokovima, kao i druga hitna pismena dostavljaju se odmah nadle nom odeljenju. Ako se pismenom primljenim u sudskoj jedinici pokre e postupak, pismeno se, po pravilu, zavodi u odgovaraju i upisnik u sedi tu suda, na osnovu podataka iz evidencije pismena primljenih u sudskoj jedinici. Prilikom osnivanja predmeta u elektronskoj formi, predmetu se mo e dodeliti jedinstveni sudski broj predmeta (JSBP).

lan 166

Sudski broj predmeta sastoji se od oznake upisnika, rednog broja predmeta i poslednja dva broja godine pismena zavedenog u upisnik (npr. K 70/10). Predmet po kome se postupa u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda ozna ava se rimskim brojem ispred oznake upisnika. Rimski broj predmeta odre uje se prema redosledu sudske jedinice odnosno odeljenja izvan sedi ta suda odre enom posebnim zakonom (npr. Drugi osnovni sud u Beogradu, sudska jedinica Lazarevac I P 70/10). Sudski broj predmeta sadr i arapski broj koji ozna ava sudiju - predsednika ve a kome je predmet dodeljen u rad, koji se nalazi ispred oznake upisnika, ako se po predmetu postupa u sedi tu suda (npr. 1 K 70/10). Ako se po predmetu postupa u sudskoj jedinici, odnosno u odeljenju izvan sedi ta suda, rimski i arapski broj pre oznake upisnika, odvajaju se povlakom (npr. I-1 K 70/10). Kada je sudski broj predmeta promenjen, iza novog broja predmeta dodaje se u zagradi i godina u kojoj je podnet inicijalni akt (npr. I-1 K 70/10 (2008).

lan 167
U prekr ajnim sudovima, omoti spisa ozna avaju se na vrhu omota popre nom linijom irine 2 cm po du ini omota, slede im bojama: - crvenom, za prekr aje iz oblasti saobra aja, - crnom, za prekr aje iz oblasti javnog reda i mira, - plavom, za zahteve inspekcijskih organa, - ljubi astom, za maloletnike prema kojim se vodi prekr ajni postupak, - zelenom, za predmete deviznih, carinskih i drugih finansijskih prekr aja, - utom, za drugostepene predmete upravnih organa i sl.

lan 168
Ako se u toku postupka nastavi vo enje predmeta pod oznakom drugog upisnika ili se izmeni oznaka predmeta istog upisnika, ranija oznaka na omotu precrtava se, a ispod nje upisuje se nova. Ako se promeni sud, precrtava se naziv toga suda i stavlja se naziv novog suda. Nova oznaka predmeta stavlja se u popis spisa prema asu kada je oznaka izmenjena. Na nova pismena ozna ena ranijim brojem predmeta stavlja se novi broj, a podbrojevi listova vode se dalje redom.

7. Popis spisa

lan 169
Prilikom osnivanja predmeta upisni ar uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i ozna ava broj listova. Hronolo ki se uvode u popis i ozna avaju listovi i druga pismena. Pismena, koja su primljena ili sa injena za vreme dok se predmet nalazi u pisarnici, tu se i zavode u popis, a ona koja su primljena dok se predmet nalazi u ve u, odnosno kod sudije pojedinca, popis spisa unosi zapisni ar. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa ozna ava se na samom pismenu (podbroj). Pojedina re enja suda doneta na samom pismenu, koje je uvedeno u popis spisa, ne dobijaju podbroj. Listovi spisa ozna uju se teku im brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu od broja 1 i dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovaraju u rubriku popisa spisa. U popis spisa se po odobrenju postupaju eg sudije ne e uneti razni izve taji i drugi dopisi koji su bez zna aja za tok postupka, ve e se odlo iti u pomo ni spis. Vra ene dostavnice, odnosno povratnice za li no dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se neposredno iza odluke. Dostavnice odnosno povratnice ozna avaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.

8. Zdru ivanje lan 170

Pismena koja se odnose na predmete u toku zdru uju se s tim predmetima. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovo enja jedinstvenog postupka, upisni ar obave tava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadle nog sudiju.

lan 171
Pismena se ula u u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno, zahtev za sprovo enje istrage i optu nica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, to se konstatuje u primedbi popisa spisa. Zaposleni koji unose pismena u popis du ni su da ih odmah zalepe. Za lepljenje pismena slu i umetak koji se ula e u popis spisa koji ima vi e listi a. Za svaki listi lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno e se me usobno spojiti. Kada se upotrebe svi listi i jednog umetka, ula e se drugi umetak koji se kanapom spaja sa prvim.

Prilozi, koji se zbog obima ne mogu ulo iti u spise dr e se odvojeno. O tome se u predmetu sa injava zabele ka.

lan 172
Sve sudije i zaposleni koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u pisarnici ili ve u, staraju se da se sa predmetima pa ljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sre ena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvla iti, arati i po njima pisati primedbe. Sud kome je dostavljen nesre en predmet, vrati e ga sudu od koga je predmet primljen radi sre ivanja.

9. Predaja predmeta i pismena u rad lan 173

Pisarnica predaje predmete u rad nadle nom ve u, odnosno sudiji pojedincu i slu bama, ukoliko se radnja ne izvr ava u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda. Predaja predmeta sudiji, sudijskom pomo niku, daktilobirou, drugim slu bama u sudu i vra anje pisarnici, evidentira se u upisniku obi nom olovkom u rubrici za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za primedbe, ako u upisniku ne postoji rubrika za kretanje predmeta. Kretanje predmeta mo e se voditi u posebnim karticama ili na drugi pogodan na in u pisarnici suda. Ako je u radu suda uvedeno elektronsko upravljanje predmetima, evidencija i kretanje predmeta vodi e se u poslovnom softveru za upravljanje predmetima. Zahtev za izuze e ili isklju enje sudije odmah se predaje predsedniku.

lan 174
O primljenim predmetima u ve u i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zadu enju sudije predsednika ve a u posebnim karticama ili elektronskim putem.

lan 175
O predaji predmeta i pismena iz pisarnice sudiji, odnosno slu bi vodi se posebna evidencija.

10. Deponovanje generalnog punomo ja lan 176

Generalno punomo je deponuje se za upotrebu u jednom sudu. Kada se punomo nik stranke poziva na generalno punomo je, koje se nalazi u spisima sudske uprave tog suda, pisarnica e, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu

prilo en prepis punomo ja, kao i da li takvo punomo je postoji, odnosno da nije opozvano. To e se konstatovati u predmetu uz navo enje poslovnog broja pismena uz koje je prilo en izvornik punomo ja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomo je. Ukoliko je u rad suda uveden poslovni softver za upravljanje predmetima, evidencija o deponovanom punomo ju mo e se voditi na taj na in.

XIV Glava RAD U VE U I KOD SUDIJE POJEDINCA

1. Redosled re avanja predmeta lan 177
Predmeti se re avaju po redu prijema. U hitnim ili drugim opravdanim slu ajevima od ovog reda se mo e izuzetno odstupiti. Prvenstveno se uzimaju u rad predmeti koji se po zakonu smatraju naro ito hitnim ili hitnim, a zatim predmeti koji zbog okolnosti slu aja zahtevaju hitno postupanje. U krivi nom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti u kojima se neko lice nalazi u pritvoru ili na izdr avanju kazne, odnosno u kojima je neko lice udaljeno sa du nosti ili mu je privremeno zabranjeno vr enje odre ene delatnosti.

2. Zakazivanje lan 178

Predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac odmah odre uje dan i as ro i ta, ukoliko nije potrebno preduzeti neku drugu radnju u postupku. Ro i te se zakazuje tako da se obezbedi dovoljno vremena da se izvedu svi predlo eni dokazi (koncentracija dokaza). Za vi e predmeta ne mogu se zakazati ro i ta u isto vreme. Prilikom pozivanja lica na ro i te vodi se ra una o saobra ajnim i vremenskim prilikama, udaljenosti mesta prebivali ta ili boravi ta lica koja se pozivaju, mestu preduzimanja sudske radnje i drugim okolnostima radi blagovremenog dostavljanja. Ako stranka ima u sudu ve i broj predmeta, sud e nastojati da predmete zakazuje istog dana (grupisanje predmeta). Ro i ta za koja se pozivi i zamolnice dostavljaju u inostranstvo, zakazuju se tako da ima dovoljno vremena da se po njima postupi.

lan 179

Prvenstveno se zakazuju ro i ta u postupcima koji su po prirodi ili po zakonu naro ito hitni, odnosno hitni, postupcima iz Programa za re avanje starih predmeta, kao i u postupcima koji du e traju. Ro i ta se zakazuju najmanje tri dana u nedelji sa to ve im brojem predmeta u jednom sude em danu, a u danima kada se ne sudi, predsednik ve a odnosno sudija pojedinac izra uje donete odluke, prou ava spise i vr i sve potrebne pripreme za naredna ro i ta. U sudovima u kojima postoji poslovni softver za upravljanje predmetima, evidentiraju se zakazana ro i ta, odnosno pretresi i evidencija pozvanih lica.

lan 180
Pozivi se pi u samo ukoliko postoji dostavna naredba o zakazivanju ro i ta (u daljem tekstu: Dna). D-na mora biti jasna, potpuna i sadr ati: li no ime, zanimanje, naziv pravnog lica i sedi te, adresu lica koje se poziva, dan i ta no nazna enje ta se i kome dostavlja, a po potrebi i bli e podatke (npr. nadimak, ime jednog od roditelja, mati ni broj pravnog lica, JMBG i sl.). Za D-na i naredbe kojima se zakazuju ro i ta mogu se koristiti odgovaraju i tambilji ili obrasci. U naredbi se ozna ava koja se pismena imaju dostaviti. U D-na sudija odre uje kome e se, na koji na in i preko koga e se izvr iti dostava. Ako se zamolnicom zahteva pribavljanje izve taja ili ta drugo, odredi e se od koga se i ta zahteva, ko su stranke u postupku i u vezi sa kojom vrstom predmeta.

lan 181
Ro i te na kojem se tra i izuze e, odnosno isklju enje sudije, ako zahtev ne bude odba en, prekinu e se i nastavak zakazati odmah, a najkasnije nakon poslednjeg ro i ta istog dana. Po to se sudija izjasni o navodima zahteva, predmet se iznosi predsedniku, koji e o zahtevu odmah odlu iti. Prisutnim licima obuhva enim tom odlukom, sud e saop titi da do u odre enog dana i asa, kao i da im saop tenje zamenjuje poziv. Saop tenje se konstatuje u zapisniku.

lan 182
Sva zakazana ro i ta predsednik ve a, odnosno sudija pojedinac unosi u svoj Poslovni dnevnik ili rokovnik po datumima. Na isti na in postupa se i u pogledu odre enih rokova.

3. Zapisnici lan 183

O radnji preduzetoj u toku postupka na ro i tu, o va nijim izjavama i saop tenjima koje stranke ili drugi u esnici daju van ro i ta, kao i o ostalim radnjama suda kada je to posebnim propisima odre eno, sastavlja se zapisnik.

Zapisnik pi e zapisni ar, a mo e ga pisati i sudijski pomo nik. Zapisnik se sastavlja i tampa po pravilu kori enjem IKT ili pisa om ma inom. Ako se tok ro i ta ili pojedini delovi bele e audio ili video tehnikom, stranci se mo e izdati prepis zapisnika (transkript). Zapisnik se mo e sa initi i u elektronskoj formi i dostaviti strankama u kopiji, u skladu sa posebnim propisima. Ako je sastavljanje zapisnika i izdavanje prepisa regulisano posebnim propisom, zapisnik e se sastaviti, a prepis izdati u skladu sa tim propisom. Ako se zapisnik sastavlja van suda, mo e se izuzetno, itko pisati i hemijskom olovkom, sa initi video ili audio zapis. U ovom slu aju, prvog narednog radnog dana zapisnik e se preneti u formu tampanog zapisnika, koji potpisuje sudija. Zapisnik se mo e sastaviti i u formi stenografskih bele ki. Stenografske bele ke prenose se u formu tampanog teksta najkasnije u roku od 48 asova. tampani tekst pregleda i potpisuje stenograf, a overava sudija. Stenografske bele ke i overeni prepisi bele aka i snimaka, priklju uju se zapisniku.

lan 184
Kad po zakonu nije nu no sastavljanje zapisnika, mo e ga zameniti slu bena bele ka u kojoj se ozna ava obavljena slu bena radnja, datum i mesto izvr enja. Ovo naro ito va i za primanje manje va nih izjava ili podataka od stranaka ili za razna saop tenja strankama. Slu benu bele ku potpisuje sudija ili zaposleni koji ju je sastavio. Ako bele ka sadr i izjavu stranke ili saop tenje u injeno stranci koja je prisutna i ona e se potpisati.

lan 185
O svakoj sednici ve a koje odlu uje van glavnog pretresa ili rasprave vodi se evidencija u knjizi sednica ve a, koja sadr i: oznaku ve a, datum odr ane sednice, li no ime predsednika, lanova ve a i zapisni ara, koji je od lanova ve a bio izvestilac, da li su sednici prisustvovale stranke, kakvi su predlozi stavljeni na sednici ili pismeno upu eni, oznaku predmeta o kome je re avano, o kakvom se i o ijem zahtevu se odlu ivalo i kakva je odluka koja je doneta. Odluka se ozna ava u najkra em obliku ("presuda", "re enje potvr eno", "ukinuto", "preina eno", "prigovor odbijen"). Ovu evidenciju potpisuju predsednik ve a i zapisni ar.

4. Zapisnik o ve anju i glasanju lan 186

Zapisnik o ve anju i glasanju nakon zavr ene glavne rasprave ili pretresa sastavlja se na posebnom listu na kome se ozna uje: "Zapisnik o ve anju i glasanju od...", u desni ugao stavlja se oznaka predmeta, podbroj zapisnika pretresa ili ro i ta i na kraju se koverat pe ati.

Omot sa zapisnikom o ve anju i glasanju lepi se u predmet po kome je odlu ivano, pe ati i pripaja zapisniku o pretresu ili ro i tu. Sud koji je odlu ivao o pravnom leku van ro i ta, sastavlja zapisnik o ve anju i glasanju i zadr ava ga u svom predmetu.

lan 187
Kada se umesto zapisnika o ve anju i glasanju sa injava bele ka, ona sadr i dan ve anja, ime predsednika i lanova ve a, ime sudije izvestioca, kao i oznaku da je odluka doneta jednoglasno. Ako odluka nije doneta jednoglasno sastavlja se zapisnik o ve anju i glasanju, uz koji se prila e izdvojeno mi ljenje lana ve a i ula e u omot sa zapisnikom. Bele ku o ve anju i glasanju potpisuju svi lanovi ve a i zapisni ar.

5. Odluke za druga postupanja lan 188

O svim radnjama koje pisarnica izvr ava, sudija izdaje odluku (naredbu, nalog i sl.) koja mora biti jasna i sadr ati sve potrebne podatke na osnovu kojih pisarnica mo e brzo postupiti. Ako se radi o zamolnicama i drugim zahtevima slo enije i obimnije sadr ine sudija je du an da izradi izvornik.

lan 189
U odluci kojom se odre uje ro i te sudija odre uje rok predevidencije, a u odlukama za dostavljanje ili drugo postupanje, rok evidencije. Datum ovih rokova bele i se u odgovaraju u rubriku u donjem desnom uglu naslovne strane omota spisa.

lan 190
Odluke kojima se odre uju ro i ta, kao i odluke za dostavljanje i druga postupanja izra uju se, po pravilu, na pismenu povodom koga se takva odluka donosi (tu ba, odgovor na tu bu, zapisnik i sl.). Ako na pismenu nema slobodnog prostora ili bi se pisanjem u inio nerazumljivim tekst pismena, dodaje se ist list koji se spaja sa pismenom.

6. Ostali rad u ve u lan 191

Predmeti dodeljeni u rad ve u, odnosno sudiji pojedincu mogu se zadr ati u ve u samo ukoliko je potrebno da se donese odgovaraju a odluka, vode i ra una o propisanim rokovima.

Predmeti u kojima je odlo eno ro i te, po postupanju zapisni ara, vrati e se odmah u pisarnicu. Predmeti u kojima je zaklju ena rasprava odnosno pretres ostaju kod sudije radi izrade odluke, a zapisni ar u ve u na listi su enja pored broja predmeta unosi oznaku da je rasprava ili pretres zaklju en. U sudovima u kojima je u upotrebi poslovni softver za upravljanje predmetima, zapisni ar unosi podatak sa liste su enja. Presude i druge odluke diktiraju se u diktafon ili se izra uju kori enjem IKT. Ako u sudu nije organizovan rad sa diktafonom, sudijama se obezbe uje daktilograf za izradu presuda i drugih odluka. Odluke unete u diktafon prene e se u tampanu formu kori enjem IKT ili pisa om ma inom najkasnije u roku od sedam dana od predaje snimka. Otkucani tekst pregleda sudija koji je odluku izdiktirao i potpisuje prvi primerak (izvornik).

lan 192
Pismeno izra ene odluke dostavljaju se pisarnici u izvorniku u dovoljnom broju primeraka prepisa, sa uputstvom za njihovu dostavu. Uputstvom se odre uje i da li pisarnica predmet dr i u predevidenciji ili evidenciji, ili da izvr i spajanje sa nekim drugim predmetom, kao i sve drugo to bi trebalo u initi u interesu pravilnog rada po donetoj odluci. Ako odluka nije saop tena strankama na ro i tu sud je vezan za svoju odluku kada je otpremljena iz suda.

lan 193
Po predmetima hitne prirode (pritvor i sl.), odluke se donose odmah, vode i ra una o prirodi stvari i propisanim rokovima postupka. Po tu bama, predlozima za izvr enje i drugim predlozima koji se mogu brzo re iti, donosi se odluka i predaje pisarnici po pravilu istog dana kad su ti podnesci primljeni, pri emu bi trebalo imati u vidu propise o prvenstvu re avanja. Predmeti po kojima su odr ana ro i ta i po kojima je doneta odluka za dalje postupanje, vra aju se pisarnici istog, a najkasnije slede eg dana, radi razvo enja po upisnicima i postupanja po odluci.

XV Glava RAD U VE U DRUGOSTEPENIH SUDOVA

lan 194

Sudija izvestilac izra uje pisani referat u slo enijim predmetima. Nacrt odluke izra uje na zahtev lanova ve a i dostavlja pre odr avanja sednice ve a radi pripreme za sednicu, a u drugim predmetima na zahtev predsednika ve a. Ve e mo e odrediti da pored sudije izvestioca u pripremi referata u estvuje i drugi lan ve a.

lan 195
Prilikom dono enja odluke, ve e procenjuje da li se usvojeno pravno stanovi te upisuje u evidenciju sudske prakse. Prilikom evidentiranja se shodno primenjuju odredbe ovog poslovnika koje ure uju pra enje sudske prakse.

lan 196
Ako ve e prilikom odlu ivanja na e da bi zakon ili drugi propis koji se primenjuje trebalo menjati, sastavlja predlog koji dostavlja predsedniku odeljenja u iji sastav ulazi ve e. Ako ve e na e da bi se po pravnom pitanju o kome re ava trebalo utvrditi pravno shvatanje radi obezbe enja jedinstvene primene propisa, obave tava o tome predsednika odeljenja i zastaje sa radom na predmetu dok se ovo pitanje ne raspravi u sednici odeljenja, odnosno op toj sednici.

lan 197
Dok sudska odluka ne bude otpremljena iz suda o stvari se mo e ponovo odlu ivati, ali samo u istom sastavu ve a.

lan 198
Pismeno izra ena sudska odluka dostavlja se zajedno sa predmetom i analiti kim listom odeljenju pisarnice. Na izvornik sudske odluke stavlja se D-na za ekspediciju.

lan 199
Kad odeljenje sudske prakse nema primedbe, pismeno izra ena sudska odluka se predaje pisarnici radi prepisa i otpravljanja.

lan 200
Ako odeljenje sudske prakse uka e da se u donetoj odluci odstupilo od prakse suda, predsednik ve a ponovo iznosi stvar na sednicu ve a. Ako ve e ne promeni odluku, predmet se upu uje predsedniku odeljenja radi izno enja na sednici odeljenja. Ako sednica odeljenja ve inom glasova sudija odeljenja odlu i da se u odluci odstupilo od prakse suda, vrati e predmet ve u radi preispitivanja odluke.

Ako ve e pri ponovnom odlu ivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja, sporno pitanje iznosi se na sednicu svih sudija.

lan 201
O svakoj sednici vodi se evidencija u posebnoj knjizi sednica ve a, u kojoj se upisuju podaci o datumu sednice, sastavu ve a, predmetu sa oznakom broja upisnika i imena stranaka, pravnom sredstvu povodom koga se odlu uje i o kratkom sadr aju odluke. U ve u se vodi knjiga kretanja spisa u koju se bele i prijem spisa u ve u, predaja sudiji izvestiocu, odeljenju sudske prakse i sl.

XVI Glava RAD PISARNICE TOKOM TRAJANJA POSTUPKA

1. Op te odredbe lan 202
Stranka i drugo lice pozivaju se na ro i te kori enjem odgovaraju eg obrasca (poziv) prema vrsti predmeta i svojstvu. Svako lice se poziva posebno. Pozive popunjavaju zaposleni u daktilobirou ili ve u. Na poziv se mora upisati broj predmeta, kao i li no ime sudije. Poziv potpisuje sudija, a za ta nost otpravka odgovara upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka ili zaposleni koji je poziv popunio. Pozivu se prila e odgovaraju i omot sa povratnicom, odnosno dostavnica, koji moraju biti jasno i potpuno ispunjeni. Na povratnici, odnosno dostavnici, u gornjem desnom uglu ispod oznake predmeta stavlja se rok evidencije i predevidencije.

lan 203
Odluke se dostavljaju pisarnici radi razvo enja kroz upisnik u koji upisni ar unosi podatke vezane za odluku i raspore uje ih zaposlenima koji dalje postupaju po njima. Na izvornik odluke stavlja se otisak tambilja bele ke o otpremanju. Predmet se odla e u evidenciju do vra anja dostavnica i povratnica o prijemu odluke i isteka roka za albu. Blagovremenost albe ceni sudija, a pisarnica dalje postupa po njegovoj naredbi (dostavlja albu na odgovor i ostala pismena vezana za odluku). Po zavr etku ovih radnji predmet se dostavlja vi em sudu na odluku. Kada je odluka doneta u sudskoj jedinici, odnosno u odeljenju izvan sedi ta suda, podaci iz stava 1. ovog lana dostavljaju se u sedi te suda radi razvo enja kroz glavni upisnik (Obrazac br. 169).

Odredba stava 2. ovog lana primenjuju se i na dostavljanje podataka osnovnom sudu o drugim preduzetim radnjama u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda.

lan 204
Razvo enje u upisniku vr i upisni ar, a u sudovima sa ve im obimom poslova i drugi zaposleni u pisarnici odre eni raspodelom poslova, pod nadzorom efa odseka. Razvo enje se vr i tako to se upisuju datumi ro i ta, datum i vrsta donetih odluka, izre ene sankcije, vaspitne i druge mere, stavljaju oznake kona nog re enja i dr. U odgovaraju oj rubrici ili ako takve rubrike nema - u rubriku za primedbe upisnika, upisuje se datum roka predevidencije i evidencije, podaci o kretanju predmeta u sudu i van suda, tako da se iz upisnika mo e videti gde se predmet nalazi i u kom je stadijumu postupak.

2. Pisanje, prepisivanje i sravnjivanje lan 205

Zamolnice, nalozi strankama i drugi akti, pi u se u dva primerka, od kojih jedan ostaje u predmetu. Ako je odlukom zatra eno da se neka radnja obavi zamolnim putem i data potpuna sadr ina zamolnice, odnosno naloga, izradi e se samo jedan primerak. Zamolnice, kojima se od sudova, organa ili ustanova tra e izve taji, obave tenja ili preduzimanje odre enih radnji po pojedinim predmetima, potpisuje sudija.

lan 206
Ako odluka ili drugo pismeno koje bi trebalo sa initi kori enjem IKT nije tako i sastavljeno, predaje se daktilobirou na prepis. Za sa injavanje pismena kori enjem IKT koristi se po pravilu hartija formata A4.

lan 207
Prepis je ponovno kucanje ili tampanje sa uvanog teksta kori enjem IKT. Prepisi se izra uju u dovoljnom broju primeraka prema odluci za dostavljanje.

lan 208
Svi prepisi pa ljivo se sravnjuju sa izvornikom. Sravnjenje, po pravilu, obavljaju zaposleni koji su za to odre eni. Kada tekst sravne, zaposleni stavljaju datum i svoj potpis u odgovaraju u rubriku tambilja. Za sve prepise skra enog izvornika odluke, sravnjivanjem teksta se utvr uje da li se svi primerci prepisa sla u sa skra enim izvornikom.

3. Otpremanje i dostavljanje pismena lan 209

Odluke i druga pismena otprema zaposleni odre en za to godi njim rasporedom poslova. U sudovima sa ve im obimom poslova, mo e se organizovati posebna organizaciona jedinica za ekspediciju po te. Pismena preuzeta za otpremanje moraju biti otpremljena istog dana. Pismena hitne prirode otpremaju se prvom po tom ili po sudskom dostavlja u odmah po prijemu. Pismena primljena posle zaklju enja dostavnih knjiga, ako nisu hitna, otpremaju se narednog radnog dana. Na primerku koji ostaje u sudu ili ispod D-na, stavlja se otisak otpremnog tambilja, datum otpreme i potpis zaposlenog koji otprema po tu, sa nazna enjem koliko se dostavnica, omota i drugih pismena otprema, kao i na in otpremanja, a zatim predmet vra a pisarnici, radi razvo enja i stavljanja predmeta u rok predevidencije ili evidencije.

lan 210
Po iljke koje se otpremaju po tom, razvrstavaju se u tri grupe: obi ne, preporu ene i sa povratnicom i tim redom se upisuju u dostavnu knjigu za po tu, koja slu i kao evidencija o otpremi.

lan 211
Ako je potreban dokaz o prijemu, prepis odluke ili pismeno stavlja se u omot sa povratnicom, ako se dostavlja po tom, a ako se dostavlja na drugi na in - u dostavnicu. Na omotu sa povratnicom i na dostavnici ozna ava se li no ime i adresa primaoca, vrsta odluke, sudski broj predmeta, rok predevidencije ili evidencije za pismeno koje se dostavlja. Kada se dostavlja poziv za ro i te, na povratnicu odnosno dostavnicu, iznad teksta, stavlja se datum roka predevidencije, a u ostalim slu ajevima datum roka evidencije. Obi na kratka obave tenja strankama dostavljaju se u omotu bez povratnice ili dostavnice.

lan 212
Dostava sudskih pismena strankama i drugim u esnicima u postupku vr i se u skladu sa odredbama procesnih zakona. Sudska pismena se dostavljaju neposredno u sudu, putem po te, drugog pravnog lica registrovanog za dostavljanje pismena, policije, po sudskom dostavlja u ili na drugi na in u skladu sa posebnim zakonom. Dostavlja dostavlja pismeno licu kome se dostavljanje ima izvr iti, svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od 7 do 22 sata. U drugo vreme i na drugom mestu, dostavljanje se mo e izvr iti na osnovu posebne odluke suda, odnosno naloga sudije koji je dostavlja na zahtev primaoca du an da poka e.

U slu aju sumnje, sudski dostavlja mo e tra iti od lica koja se zateknu na mestu na kome bi dostavu trebalo izvr iti da doka u svoj identitet. Ukoliko ta lica odbiju da pru e dokaz o identitetu, sudski dostavlja mo e zatra iti pomo policije radi utvr ivanja njihovog identiteta. Dostavlja je du an da poka e slu benu legitimaciju na zahtev lica kome se dostavljanje vr i i obavezan je da je nosi u vreme dostave.

lan 213
Sudska pismena javnom tu iocu u mestu suda dostavljaju neposredno zaposleni u sudu.

lan 214
Licu koje se zatekne u sudu, pismeno se mo e uru iti ako je li no poznato zaposlenom u sudu ili ako se na verodostojan na in mo e utvrditi njegov identitet. Advokatima i drugim licima kojima se esto dostavljaju pismena, mo e se dozvoliti da ih svakog dana primaju neposredno u sudu. Zaposleni u sudu redovno proverava da li ova lica preuzimaju pismena, a ukoliko ih ne preuzmu u roku od tri dana - dostavi e im se kao i drugim strankama.

lan 215
Pismena koja zaposleni u sudu dostavljaju bez dostavnice evidentiraju se u dostavnu knjigu za mesto uru enja i knjigu zadu enja zaposlenih u sudu pismenima za dostavu. Neuru ena pismena vra aju se odmah pisarnici uz ozna enje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvr eno, a zaposleni se razdu uje u dostavnoj knjizi.

lan 216
Pismena koja zaposleni u sudu dostavljaju uz dostavnicu evidentiraju se u knjizi zadu enja zaposlenih primljenim pismenima za dostavljanje. Dostavnice o izvr enoj dostavi i neuru eni pozivi i druga pismena vra aju se odmah sudu uz navo enje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvr eno, a zaposleni se razdu uje u knjizi zadu enja.

4. Postupanje po predmetima vezanim za rok lan 217

Predmeti po kojima je postupak u toku dr e se, po pravilu, u pisarnici u rokovniku ro i ta i rokova, osim predmeta koje treba u toku dana dostaviti ve ima, kao i predmeta koji su dati na prepis odnosno sravnjivanje ili otpremanje zaposlenima u pisarnici. Kod sudije se mogu nalaziti samo predmeti izneti radi su enja, predmeti po kojima je u toku izrada odluka i predmeti koji su izneti radi odre ivanja ro i ta ili dono enja odluka za druga postupanja.

Evidenciju o tome gde se i u kom stadijumu postupka nalaze pojedini predmeti vodi pisarnica suda, a u sudskoj jedinici odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, zaposleni odre en godi njim rasporedom poslova, stavljanjem zabele ke o kretanju predmeta u odgovaraju u rubriku upisnika, kada takva rubrika postoji, odnosno u rubrici primedbi upisnika. Zabele ka o kretanju predmeta vodi se tako da se uvidom u odgovaraju i upisnik vidi gde je predmet, a iz ostalih upisa i u kom se stadijumu postupka nalazi. Zabele ka o kretanju predmeta se mo e upisati i na kartici. Zabele ka mora biti jasna, tako da se bez te ko a mo e videti evidencija o kretanju predmeta. Posebno se evidentiraju predmeti koji se nalaze kod sudije du e od mesec dana i o tome obave tava sekretar suda.

5. Rokovnik i ro i nik lan 218

Predmeti po kojima su odre ena ro i ta ili rokovi, dr e se u pisarnici u rokovniku predmeta, zatvorenom ormanu podeljenom na pregrade koje su posebno obele ene brojevima od 1. do 31, pod klju em, odnosno u zaklju anoj prostoriji. Predmeti se stavljaju u odgovaraju u pregradu prema datumu roka, odnosno predevidencije i evidencije, bez obzira na mesec i godinu, sre eni po rednim brojevima oznake predmeta, prvo za teku u, a zatim za raniju godinu. U sudovima sa ve im obimom poslova postoji, prema potrebi, poseban orman za rokove (rokovnik), a poseban za ro i ta (ro i nik). Datum ro i ta i rokovi, upisuju se u upisnik, ro i ta u odre enu rubriku.

6. Evidencija i predevidencija lan 219

Predmet se stavlja u predevidenciju kad je potrebno da se na odre eno vreme pre roka ili dana za koji je odre eno ro i te proveri izvr enje odre enih radnji kako bi se blagovremeno mogle preduzeti dalje mere za odr avanje ro i ta i rokova. Sudija odre uje rok predevidencije, odnosno evidencije odlukom u predmetu uz ozna enje dana i meseca, a po potrebi i asa kad rok isti e (npr. "Predev. 15.1.2010. god. u 10 asova", "Ev. 15.2.2010. god. u 11 asova"). Predmeti po kojima su odre ena ro i ta stavljaju se u rok za predevidenciju, a predmeti po kojima su odre eni drugi rokovi samo po potrebi. Ako su dan i as su enja ve saop teni strankama i drugim licima, a nije potrebno drugo postupanje, predmeti se stavljaju u ro i nik.

lan 220
Predmet se stavlja u odgovaraju u pregradu rokovnika, odnosno ro i nika po datumu. Rokovnik i ro i nik se pregledaju svakodnevno. Predmeti koji se nalaze u rokovniku za naredni dan, predaju se sudiji najkasnije jedan dan pre isteka roka za obavljanje odgovaraju e radnje, odnosno tri dana pre isteka roka, ako bi radnju trebalo preduzeti u sudskoj jedinici. U predmetima po kojima je odre ena predevidencija, pregleda e se da li je u svemu postupljeno po odluci, odnosno da li su sve povratnice i dostavnice o izvr enoj dostavi vra ene i zdru ene predmetu, da li su tra eni izve taji primljeni i zdru eni i sl. U tom slu aju predmet se iz roka predevidencije stavlja u pregradu koja odgovara roku evidencije. Ako potrebne radnje nisu izvr ene ili o tome nema dokaza, ili su nepravilno izvr ene, pisarnica, sama ili po odluci sudije, preduzima potrebne mere: po urivanje da se povratnice i dostavnice vrate sudu, dostave tra eni izve taji, izvr i ponovno dostavljanje na istu ili drugu adresu, ukloni uo ena nepravilnost i sl. Ako ima vremena odre uje novi rok predevidencije. Ako se zbog smetnji ro i te ne mo e odr ati, sudija e o otkazivanju ro i ta i zakazivanju novog, obavestiti sva pozvana lica da bi se izbegli nepotrebni tro kovi.

7. Spajanje i razdvajanje predmeta lan 221

Kada se vi e predmeta spoji radi zajedni kog raspravljanja, onda se predmet po kome je docnije pokrenut postupak po pravilu spaja s predmetom po kome je postupak pokrenut ranije vode i ra una o te ini i slo enosti predmeta koji se pripaja. Na omotu zajedni kog predmeta ozna ava se predmet koji je spojen radi istovremenog postupanja (npr. "Spojen P 70/10"), a ako na omotu spojenog predmeta postoje kakve posebne oznake, prenose se na omot zajedni kog predmeta. U popis spisa, odnosno elektronski popis spisa ranijeg predmeta unosi se spojeni predmet pod narednim rednim brojem popisa spisa. Ako su predmeti spojeni na pretresu ili ro i tu, u popis spisa unosi se samo zapisnik. U oba slu aja u rubrici za primedbe nazna ava se koji je predmet spojen radi zajedni kog raspravljanja. Kad se jednom predmetu prila e drugi samo radi uvida ne e se postupiti na na in predvi en u prethodnim stavovima, ve se na omotu predmeta, kome se drugi prila e ozna ava crvenom olovkom koji je predmet prilo en (npr. "Prilo en P 12/10"). Kada predmet bude razdvojen ova oznaka se na omotu predmeta precrtava.

lan 222
Kada se pre okon anja postupka predmet razdvoji radi odvojenog postupanja, u odvojeni predmet ula u se overeni prepisi pismena, koja se odnose na oba predmeta, odnosno koja su potrebna samo za odvojeni predmet.

Na omot odvojenog predmeta prenose se i posebne oznake, koje se odnose samo na taj predmet. Iste oznake precrtavaju se na omotu ranijeg zajedni kog predmeta. Za odvojeni predmet sa ini e se novi popis spisa.

8. Ostale odredbe o radu pisarnice lan 223

Pisarnica samostalno: 1) stavlja potvrdu pravnosna nosti i izvr nosti odluke na osnovu prethodne odluke sudije; 2) overava potpise, rukopise i prepise, osim isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu; 3) daje usmena i pismena obave tenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa; 4) prima u obliku slu bene bele ke kratka saop tenja, izjave stranaka i drugih zainteresovanih lica o promeni adrese, mestu boravka i danu prijema odluke kada povratnica ili dostavnica nije vra ena ili kada u njima nije nazna en dan dostave i sli no; 5) po uruje u slu ajevima kada po nalozima nije postupljeno u odre enim rokovima i kada za po urivanje nije potrebna odluka sudije; 6) pregleda pismena i ukazuje strankama na nedostatke u skladu sa svojim ovla enjima;

7) preduzima odgovaraju e mere da se nov ane kazne, tro kovi postupka i oduzeta imovinska korist, posle izdate naredbe suda, uredno i brzo naplate; 8) stara se da se sudske takse pravilno naplate i preduzima propisane mere u slu ajevima nepo tovanja obaveze pla anja; 9) stara se da se naplate takse i tro kovi postupka koji su bili predujmljeni iz bud etskih sredstava; 10) prikuplja podatke potrebne za brisanje ili opozivanje uslovne osude; 11) vodi posebnu evidenciju o rokovima u hitnim predmetima (pritvorski, izvr enja pre pravnosna nosti, privremene mere i sl.); 12) vodi spisak ve taka zadu enih predmetima u odre enoj materiji, spisak predmeta u kojima se postupci vode na jezicima nacionalnih manjina, spisak predmeta korupcije i sl. Pored poslova iz stava 1. ovog lana, predsednik mo e narediti da se u pisarnici samostalno obavljaju i druge radnje i poslovi. Kada se pojedini poslovi iz st. 1. i 2. ovog lana obavljaju u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, Predsednik godi njim rasporedom poslova odre uje zaposlene koji e ih obavljati.

lan 224
Zaposleni koji obavljaju poslove pisarnice, staraju se da se sa predmetima postupa pravilno, uredno i na vreme, a naro ito da se po tuju svi propisani ili odre eni rokovi, da se otkloni sve to bi smetalo blagovremenom postupanju sudije u predmetu, da sudiji na vreme budu predati svi predmeti u rad im stigne kakav podnesak ili izve taj po kome bi trebalo doneti odluku, ili preduzeti neku drugu radnju. Zaposleni koji obavlja poslove u pisarnici mo e ukazati sudiji ili sudijskom pomo niku, na protek pojedinih rokova ili na pojedine tehni ke gre ke i sl. Upravitelj pisarnice svakog meseca izve tava predsednika o odlukama koje nisu izra ene, a zakonski rok je istekao. O ovakvim slu ajevima u sudskoj upravi vodi se za svakog sudiju posebna evidencija. Pisarnica stavlja u predmet odgovaraju e napomene u pogledu postupanja, odnosno nepostupanja stranaka i drugih lica kao i u vezi rada pisarnice (npr: "dostavnica nije vra ena", "tra eni izve taj nije primljen", "nije stigao odgovor na tu bu", "nije ulo ena alba", "stranka nije postupila u ostavljenom roku" i sl.). Na pismeno vezano za rok (pravni lek i sl.) zaposleni konstatuje datum kada je dostavljena odluka protiv koje je pravni lek ulo en. Ako se radi o pravnom leku koji se ne dostavlja na odgovor, prosledi e predmet vi em sudu, odnosno ve u istog suda. Kada se ustanovi da pismeno nije blagovremeno, stavlja oznaku "neblagovremeno" i predmet predaje sudiji. U navedenim slu ajevima se koriste odgovaraju i tambilji ili formulari.

lan 225
Kretanje predmeta u pisarnici (prepis, sravnjivanje, otpravljanje i sl.) se po pravilu ne bele i u upisnik, ako se predmet bez du eg zadr avanja (u toku dana ili odmah) vra a. Ako se predmet privremeno dostavlja drugom sudu, organu ili organizacionoj jedinici suda, zabele i e se obi nom olovkom u rubrici za primedbe upisnika, kada i kome je predmet dostavljen i istovremeno ga uneti u spisak poslatih predmeta koje treba vratiti.

lan 226
Vra ene dostavnice i povratnice po kojima je dostava izvr ena, po pravilu se odmah ula u u predmet. U sudovima sa ve im obimom poslova dostavnice i povratnice kada su uredno uru ene, mogu se dr ati slo ene po datumima rokova i ro i ta u posebnom ormanu sa posebnim brojem pregrada. Uo i nastupanja roka, odnosno ro i ta ula u se u predmet. U pogledu neuru enih ili nepravilno uru enih poziva i drugih pismena, postupa se odmah po prijemu bez obzira na rok predevidencije i evidencije. Povratnice i dostavnice koje se odnose na pismena po predmetima javnih knjiga predaju se odmah vodiocu javne knjige.

Povratnice i dostavnice o uru enju odluka i drugih pismena ula u se u predmete i lepe neposredno iza odluke na koju se odnose.

lan 227
Pisarnica samostalno posluje u vezi sa rukovanjem premetima i pribavljanjem potrebnih podataka, izve taja i obave tenja od drugih sudova, organa i ustanova. Zaposlenom u pisarnici mo e se poveriti obavljanje drugih poslova pod nadzorom i uputstvima sudija, kao to su: sastavljanje dopisa, pripremanje nacrta izve taja, zamolnica ili jednostavnijih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.

lan 228
Povodom pravnih lekova izjavljenih protiv sudske odluke, sud prvog stepena uz poseban obrazac sa prepisom odluke i primerkom pravnog leka dostavlja sre eni predmet nadle nom vi em sudu. Predmet po kome je izjavljen pravni lek protiv drugostepene odluke, prvostepeni sud dostavlja vi em sudu sa prepisom svoje odluke i primerkom pravnog leka. Vi i sud pridru uje svoj predmet sa prepisom drugostepene odluke i dostavlja ga nadle nom sudu. Iz sudske jedinice, odnosno odeljenja izvan sedi ta suda, predmet se dostavlja nadle nom vi em sudu preko pisarnice u sedi tu suda.

lan 229
Ako je zbog navoda u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, potrebno izvr iti proveru, naro ito u pogledu dostavljanja, izvr i e je, po nalogu sudije, prvostepeni sud pre dostavljanja predmeta vi em sudu. U dostavnom aktu prvostepeni sud nave e koje su provere izvr ene posle podnetog pravnog leka, odnosno odgovora na pravni lek.

lan 230
Zajedno sa predmetom dostavljaju se vi em sudu i isprave koje se uvaju kod suda, ako predmetu nije prilo en njihov prepis. Predmeti uvi aja ili dokazni predmeti, koji se ne mogu lako sa predmetom dostaviti, ozna i e se u sprovodnom izve taju i o tome obavestiti vi i sud. Ovi predmeti dostavljaju se vi em sudu samo ako ih zatra i.

lan 231
Po prijemu predmeta kod vi eg suda osniva se novi predmet pod oznakom vi eg suda (npr. "K "). Kao prvo pismeno u popis spisa uvodi se propratni akt sa ta no upisanim datumom i vremenom prijema. Na omotu primljenog spisa upisuje se ispod oznake prvostepenog suda oznaka spisa vi eg suda. Oznaka prvostepenog suda se ne precrtava.

lan 232
Vi i sud, uz svoj izve taj (Obrazac br. 132), vra a predmet prvostepenom sudu sa potrebnim brojem primeraka svoje odluke za stranke, i primerkom za sud koji je zalepljen na kraju spisa. Shodno se postupa i u slu aju kada vi i sud vra a predmet apelacionom sudu povodom pravnog leka protiv njegove odluke. U predmetu vi eg suda ostaje izvornik odluke sa zapisnikom o ve anju i glasanju, odnosno bele kom o ve anju i glasanju, kao i druga pismena i odluke koje se odnose isklju ivo na postupak pred vi im sudom.

XVII Glava ARHIVIRANJE, UVANJE I IZDVAJANJE PREDMETA

1. Arhiviranje lan 233
Pravnosna no re eni predmeti arhiviraju se i uvaju na osnovu pismene odluke sudije koji na omotu predmeta svojim potpisom na tambilju odre uje da je predmet za arhiviranje. Arhiva se nalazi u sastavu pisarnice, po pravilu u posebnoj prostoriji. Zavr eni predmeti mogu se dr ati u pisarnici (priru na arhiva) najdu e dve godine, a posle ovog roka zajedno sa odgovaraju im upisnicima i drugim pomo nim knjigama predaju se na uvanje arhivi. Predmeti moraju biti za ti eni od vlage i po ara i obezbe eni od o te enja, uni tenja i kra e. Arhiva se mo e uvati u elektronskom obliku ili na drugi pogodan na in u skladu sa zakonom.

lan 234
Pre arhiviranja potrebno je: 1) izdvojiti predmete koji su bili prilo eni, a postupak nije spojen; 2) iz predmeta izdvojiti priloge koji predstavljaju prepise i nemaju snagu dokaznog sredstva, dostavnice i povratnice (sem za li no dostavljanje) i dr.; 3) spise slo iti hronolo kim redom; 4) proveriti da li se u predmetu nalaze neka pismena koja bi trebalo vratiti strankama, ili nekom drugom organu; 5) proveriti da li je na omot stavljen otisak tambilja o tome da je taksa napla ena ili da je dat nalog nadle nom organu za prinudnu naplatu; 6) proveriti da li je u krivi nom ili prekr ajnom predmetu sudija konstatovao da je obave ten nadle ni organ za izvr enje kazne, da je doneta odluka o tro kovima krivi nog ili prekr ajnog

postupka koji su ispla eni iz bud etskih sredstava i da su ti tro kovi, nov ana kazna i pau al napla eni ili uneti u kontrolnik nov anih kazni, pau ala i tro kova, odnosno upisnik izvr enja zdru ene povratnice i dostavnice i da su izvr ene sve druge potrebne radnje; 7) proveriti da li su popunjeni i overeni statisti ki listi i; 8) proveriti da li postoji depozit i da li je o njemu odlu eno. Ako su omoti obimnijih predmeta o te eni, pre arhiviranja stavljaju se u nove omote.

lan 235
Zavr eni predmeti u teku oj i prethodnoj godini stavljaju se, po pravilu, u priru nu arhivu i dr e u zasebnom ormanu u pisarnici sre eni po rednim brojevima slovnog znaka predmeta. Svi ostali predmeti se predaju i dr e isklju ivo u arhivi suda. U arhivi se uvaju i upisnici i imenici iz ranijih godina ako nisu potrebni za teku i rad. Predmeti u kojima je postupak pravnosna no prekinut, posebno se evidentiraju, uvaju u priru noj arhivi i ne uni tavaju.

lan 236
Pojedini predmeti od istorijskog i nau nog zna aja, kao i drugi predmeti za koje predsednik na e da je potrebno, mogu se uvati na posebnom mestu. Na njihovo mesto u arhivi stavi e se pomo ni omot sa zabele kom o mestu uvanja.

lan 237
Zavr eni predmeti sre uju se u arhivi po vrsti predmeta (parni ni, krivi ni, vanparni ni, izvr ni) i po rednim brojevima spisa pojedinih u esnika, u posebne fascikle. Na omotu fascikle, na prednjoj strani, stavlja se skra ena oznaka i godina predmeta, kao i redni brojevi predmeta (npr. P 1/10, K 20/10). Na police se postavlja jedan ili vi e uo ljivih natpisa o tome ta je na njih slo eno.

lan 238
Arhiviranim predmetima rukuje odre eni zaposleni u pisarnici (u daljem tekstu: arhivar). Predmeti se iz arhive izdaju na zahtev sudije ili lica koje on ovlasti (Obrazac br. 134). Drugim sudovima, dr avnim organima ili ustanovama predmeti se mogu dati kad to pismeno odobri predsednik ili zaposleni koga on odredi. Na mesto gde se nalazio izdati predmet stavlja se pomo ni omot spisa sa zahtevom i odobrenjem. Arhivar vodi spisak izdatih predmeta iz arhive sa nazna enjem vremena kada bi predmet trebalo da bude vra en arhivi. On najmanje jedanput mese no proverava da li su predmeti vra eni u predvi enim rokovima, a ako nisu, o tome obave tava upravitelja pisarnice.

2.

uvanje i izdvajanje spisa lan 239

Arhivirani predmeti, upisnici, imenici i druge pomo ne knjige uvaju se i izdvajaju po propisima o za titi kulturnih dobara i odredbama ovog poslovnika. Podaci iz arhiviranih predmeta, upisnika, imenika i drugih evidencija koji su sa uvani u elektronskom obliku, kao i elektronski dokumenti uvaju se, u skladu sa propisima koji ure uju elektronsko poslovanje.

lan 240
U zgradi suda se uvaju i ne izdvajaju radi predaje nadle nom arhivu: 1) spisi koji se odnose na sudsku zgradu i pravne odnose u pogledu sudskih zgrada i ostalih nepokretnosti koje su u svojini Republike Srbije ili su date na kori enje sudu, zajedno sa odgovaraju im planovima, skicama, ugovorima o gra enju, tro kovnicima i sl.; 2) sudski registri sa ispravama; 3) testamenti i ostale isprave koje su poverene sudu na uvanje zajedno sa popisima isprava i odgovaraju im upisnicima; 4) krivi ni spisi u krivi nim predmetima zbog krivi nih dela za koje je izre ena kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina; 5) odluke o trajnom ili privremenom oduzimanju imovine; 6) presude i sudska poravnanja iz parni nih spisa koja se odnose na statusne sporove, nasledno pravne sporove i sporove o nepokretnostima, smrtovnice i re enja o nasle ivanju; 7) re enja o progla enju nestalog lica umrlim i o dokazivanju smrti; 8) spisi o oduzimanju poslovne sposobnosti; 9) svi upisnici i njima odgovaraju i imenici.

lan 241
Rokovi uvanja arhiviranih predmeta iznose: 1) za spise u kojima je u sudskom postupku raspravljano o stvarno-pravnim zahtevima na nepokretnostima - trideset godina; 2) za spise u ste ajnom postupku - trideset godina;

3) za krivi ne spise u kojima je izre ena kazna li enja slobode u trajanju preko deset godina trideset godina; 4) za krivi ne spise u kojima je izre ena kazna li enja slobode u trajanju preko tri do deset godina - dvadeset godina; 5) za krivi ne spise u kojima je izre ena kazna li enja slobode do tri godine - deset godina; 6) za krivi ne spise u kojima je izre ena nov ana kazna ili sudska opomena - pet godina; 7) za krivi ne spise u kojima je krivi ni postupak pokrenut privatnom tu bom ili po predlogu, pa je postupak obustavljen ili je doneta presuda kojom se optu ba odbija - dve godine; 8) za spise koji se odnose na platne naloge - pet godina; 9) za spise koji se odnose na izvr ni postupak - pet godina; 10) za sve drugostepene spise - pet godina; 11) za spise sudske uprave - deset godina; 12) za spise koji se odnose na upravni postupak - 10 godina; 13) za sve ostale spise - 10 godina; 14) za spise prekr ajnog postupka - tri godine; 15) za spise prekr ajnog postupka iz oblasti carinskog, spoljno-trgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdu nog saobra aja - est godina. Rok uvanja sigurnosnih primeraka podataka u elektronskoj formi ne mo e biti kra i od roka predvi enog za uvanje spisa iz stava 1. ovog lana, ako posebnim propisom nije druga ije odre eno. Rokovi iz stava 1. ovog lana ra unaju se od dana pravnosna nog okon anja postupka. Posle proteka roka iz stava 1. ovog lana spisi se izdvajaju iz arhive radi uni tenja ili predaje nadle nom arhivu.

3. Zbirke sudskih odluka lan 242

Sudovi mogu osnovati zbirke presuda i drugih odluka koje sadr e sve presude i druge odluke koje su do kraja kalendarske godine postale pravnosna ne. Odluci koja se stavlja u zbirku prilo i e se po mogu nosti i odluka vi eg suda doneta povodom ulo enog pravnog leka.

Odluke se razvrstavaju po rednom broju oznake predmeta i godini kada je spis osnovan. Posebne zbirke osnova e se za pojedine vrste predmeta (krivi ne, prekr ajne, parni ne, upravne, ostavinske i vanparni ne). Zbirke odluka uvaju se u sudskom arhivu ili na drugi pogodan na in.

XVIII Glava VO ENJE UPISNIKA I POMO NIH KNJIGA

1. Osnivanje i oznake lan 243
Sudovi vode upisnike i pomo ne knjige predvi ene ovim poslovnikom, a po potrebi, i druge knjige evidencije. Upisnici se sastoje iz potrebnog broja tabaka propisanog obrasca koji su povezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na korice se stavlja oznaka upisnika i godina na koju se upisnik odnosi (npr. "Su 2010", "P 2011"). Sudovi sa manjim obimom poslova mogu koristiti jednu knjigu upisnika za vi e godina. Na sredini prve strane lista kojim po inje slede a godina stavlja se oznaka godine. Na isti na in osnivaju se imenici i druge pomo ne knjige, ukoliko ovim poslovnikom nije druk ije odre eno.

lan 244
Umesto u knjigama, sudovi mogu upisivati evidenciju i drugo kretanje predmeta na karticama koje moraju da sadr e broj predmeta, li no ime ili oznaku sudije, kao i podatke o strankama i vrsti spora. Upisnici i pomo ne knjige koji se vode IKT moraju da sadr e sve podatke kao i upisnik - knjiga. Na kraju svake godine tampaju se svi podaci kao za odgovaraju i upisnik i uvaju se u elektronskom obliku.

lan 245
Upisnike i pomo ne knjige vodi pisarnica odvojeno za svaku vrstu predmeta. U slu aju kad u sudu postoji posebno odeljenje ili specijalizovano ve e, predmeti se zavode u poseban upisnik iste oznake kao glavni upisnik za odre enu vrstu predmeta, a iza oznake upisnika se ozna ava da se radi o posebnom odeljenju ili specijalizovanom ve u (npr. "K-Po1 4/10", "K-Po2 7/10", "K-Po3 5/10"). U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda, pomo ne knjige nose naziv osnovnog upisnika sa oznakom sudske jedinice, odnosno odeljenja izvan sedi ta suda koja se obele ava

rimskim brojem ispred osnovne oznake (npr. "radni sporovi I-6 P1 34/10"). U ovom slu aju rimski broj ozna ava sudsku jedinicu, odnosno odeljenje izvan sedi ta suda, a arapski broj iza rimskog broja ozna ava sudiju.

lan 246
Upisnici se vode tako da se u svako doba mo e iz njih utvrditi u kom je stadijumu postupak po odre enom predmetu i gde se predmet nalazi. Na unutra njoj strani korica svakog upisnika i poslovne knjige moraju se staviti tampana obja njenja i uputstva za njihovo vo enje.

2. Vo enje upisnika lan 247

Pismena se u upisnike zavode hronolo kim redom. Na isti na in vode se i pomo ne knjige, ako ovim poslovnikom nije druk ije odre eno. Svaki predmet u upisniku vodi se do okon anja postupka pod istim rednim brojem, osim u slu ajevima razdvajanja predmeta i drugim slu ajevima predvi enim ovim poslovnikom. Kad je postupak pokrenulo vi e lica ili se vodi protiv vi e lica, predmet se uvodi u upisnik pod jednim rednim brojem, s tim to se ispred imena stranaka stavljaju arapski brojevi (1, 2, 3).

lan 248
Pismeno kojim se pokre e postupak (u daljem tekstu: inicijalni akt) zavodi se u odgovaraju i upisnik, a podnesci i druga pismena u odgovaraju e pomo ne knjige. Pismena, koja se odnose na ve zavedene predmete ( albe, odgovor na albu, prigovori i sl.) upisuju se u odgovaraju e rubrike u upisnik pod rednim brojem predmeta na koji se odnose, dok se ostala pismena ula u u predmet bez posebnog upisivanja u upisnike. Kada kod ranijeg upisa nema dovoljno mesta za dalje upise, koji se odnose na isti predmet, nastavi e se upisivanje u prvom slobodnom vodoravnom redu koji sledi iza poslednjeg zauzetog rednog broja upisnika. Radi ozna avanja veze tako nastavljenih upisa stavlja se, ispod oznake rednog broja predmeta iji se upisi nastavljaju, crvenom olovkom redni broj predmeta iza koga slede stavljeni upisi (npr. 13, 17 to zna i da se upisi koji se odnose na predmet zavedeni pod rednim brojem 13 nalaze u produ enju upisa iza predmeta zavedenog pod rednim brojem 17). Prostor gde se nalazi nastavljen upis nosi redni broj onog predmeta na koji se upis odnosi, a koji se ozna ava crvenom olovkom (npr. iza rednog broja 17, crvenom olovkom stavi e se broj 13, to zna i da se ovaj upis odnosi na predmet zaveden pod rednim brojem 13). Po to budu zavr eni svi nastavljeni upisi, koji se odnose na prethodni predmet, u upisnik e se nastaviti upisivanje novih, kasnije primljenih predmeta, a pod slede im teku im brojem prekinutog iza upisivanja (npr. iza broja 13, upisanog crvenom olovkom upisa e se novi slede i predmet broj 18).

Upisnici i pomo ne knjige vode se hemijskom olovkom. Privremene zabele ke (kretanje spisa i sl.), upisuju se obi nom olovkom i bri u kada postanu bespredmetne. Crvenom olovkom stavljaju se samo one zabele ke koje su predvi ene ovim poslovnikom.

lan 249
Pogre no zavedeni upisi ne smeju se brisati, niti na drugi na in poni tavati (lepiti, radirati, premazati korektorom). Ako je neki predmet pogre no zaveden, precrtava se crvenom olovkom u vodoravnom redu celi upis kosom crtom od levog donjeg prema desnom gornjem uglu. U rubrici za primedbe stavlja se oznaka: "Pogre an upis". Predmet koji se zavodi iza pogre no zavedenog predmeta dobija novi slede i redni broj. Poni teni redni brojevi pri zaklju ivanju upisnika na kraju godine odbijaju se od poslednjeg rednog broja. Ostali pogre ni upisi u upisnicima i pomo nim knjigama popravljaju se uno enjem ta nog upisa, s tim to se preko pogre nog teksta povla i tanka vodoravna crta tako da precrtani tekst ostane itak. Za pogre no zavedene predmete u elektronskom obliku postoji evidencija pogre nih upisa, a u napomeni se ozna ava "pogre an upis". Ako je neki predmet pogre no zaveden kori enjem poslovnog softvera za upravljanje predmetima, potrebno je potvrdu o zavo enju takvog predmeta tampati i zdru iti u omot pogre no zavedenih predmeta.

3. Ozna avanje zavr enih predmeta lan 250

Kada je predmet kona no re en ispred rednog broja stavlja se oznaka kona nog re enja. na primer 585/10

Predmet se ozna ava kao kona no re en kada je odluka otpremljena bez obzira da li je pravnosna na, a pre otpremanja odluke, samo ako je ovim poslovnikom odre eno. Predmeti upisnika "Ki" i "Kri" zavr eni su kad, po okon anju istrage ili istra nih radnji, istra ni sudija dostavi spise ovla enom tu iocu, a on podnese optu ni akt ili u okviru rokova predvi enih u Zakoniku o krivi nom postupku ne podnese optu ni akt, niti predlo i dopunu istrage. Predmet upisnika "I" je re en kada je otpremljeno re enje o izvr enju, re enje o obezbe enju zasnivanjem zalo nog prava, re enje o odre ivanju prethodne ili privremene mere, re enje o produ enju trajanja prethodne ili privremene mere, re enje o odre ivanju pla anja sudskih penala, re enje o protivizvr enju (uz naznaku da e protivizvr enje sprovesti izvr itelj), re enje

o nenadle nosti (mesnoj i stvarnoj), re enje o odba aju ili odbijanju predloga za izvr enje, obezbe enje, protivizvr enje ili odre ivanje pla anja sudskih penala, a kona no re en sprovedenim izvr enjem, odnosno re enjem o obustavi postupka (usled povla enja predloga ili ispunjenja drugih zakonskih uslova). Smatra e se da je izvr enje sprovedeno preduzimanjem poslednje propisane izvr ne radnje. Predmet upisnika "I1" je re en i kona no re en kada izvr enje bude sprovedeno, odnosno kada bude postupljeno po zahtevu drugog suda. Predmet upisnika "Iv" je re en kada je otpremljeno re enje o izvr enju, re enje o odbijanju ili odba aju predloga za izvr enje, re enje o nenadle nosti (mesnoj i stvarnoj), re enja o povla enju predloga za izvr enje, a kona no re en, dono enjem re enja o usvajanju prigovora i stavljanju van snage re enja o izvr enju i ustupanju spisa predmeta nadle nom sudu na dalji parni ni postupak, odnosno sprovedenim izvr enjem, ukoliko prigovor bude odbijen ili odba en, po pravilima kao i za predmete izvr enja na osnovu izvr ne isprave. Znak kona nog re enja stavlja se pre otpremanja odluke i kada je re enje o prekidu postupka postalo pravnosna no, a u krivi nom postupku (K, Km, Kim, Ik) i kada je prema okrivljenom osu enom raspisana poternica, pa po proteku 90 dana ne bude prona en. U upisnik za predmete reorganizacije, znak kona nog re enja stavlja se u slu ajevima usvajanja plana ili obustavljanja primene plana reorganizacije. Predmet koji se odnosi na vi e lica (okrivljenih, tu ilaca, tu enih i sl.), ozna ava se kao kona no re en kada je postupak okon an i odluka otpremljena u pogledu svih lica. Kada je predmet re en samo u pogledu nekih lica, znak kona nog re enja stavlja se samo kod slova ili broja koji se odnose na ta lica. Predmet koji je delimi no re en ozna ava se tako to se ispod rednog broja upisnika stavlja crvena vodoravna crta (npr. "K 585/10"). Ako se upisnici vode kori enjem poslovnog softvera za upravljanje predmetima, vodi se posebna evidencija o svim zavr enim predmetima, uz posebno ozna enje da li je predmet re en.

lan 251
Kada su svi predmeti zavedeni na jednoj strani upisnika ili pomo ne knjige, ozna eni kao kona no re eni, u donjem levom uglu lista stavlja se pravougaoni znak. Pravougaonim znakom uokviri e se i redni broj predmeta kada se stavlja u arhivu. U predmetu koji se vodi u elektronskom obliku posebno se ozna ava da li je predmet arhiviran (a/a). Znak kona nog re enja i pravougaoni znak stavlja se uvek crvenom olovkom ili tambiljem.

4. Spajanje predmeta u upisnicima lan 252

Kada se vi e predmeta spoji radi vo enja jedinstvenog postupka, redni broj spojenog predmeta ozna ava se u rubrici za primedbe upisnika kome je predmetu (zajedni ki predmet) spojen (npr. "Spojen P 50/10"). U rubrici za primedbe pod rednim brojem zajedni kog predmeta stavlja se zabele ka (npr. "Spojen K 50/10"). Spojeni predmet vodi se ubudu e pod oznakom zajedni kog predmeta koji je kao najstariji zaveden, a u upisniku se razvodi kao zavr en na drugi na in.

lan 253
Kada se neki predmet prila e drugom samo radi uvida, ne e se postupiti po odredbama prethodnog lana. Prilaganje predmeta u ovom slu aju bele i se obi nom olovkom u rubrici za primedbe predmeta koji se prila e (npr. "Prilo en predmet P 30/10") i stavlja datum prilaganja. Ovakva bele ka stavlja se i u rubrici za primedbe upisnika pod rednim brojem onoga predmeta kome je drugi predmet prilo en (npr. "Prilo en je K 50/10").

5. Razdvajanje predmeta u upisnicima lan 254

Kada sud odlu i da se postupak po nekom predmetu u pogledu pojedinih krivi nih dela ili okrivljenih, kao i u pogledu pojedinih zahteva u istoj tu bi, odvojeno raspravi, predmet e se u upisniku razdvojiti tako to e se prepisi pismena koja se odnose na izdvojeni predmet zavesti kao nov predmet. U rubrici za primedbe kod novog predmeta stavlja se o tome bele ka mastilom npr. "Izdvojeno iz K 40/10", a kod ranije zajedni kog predmeta: "Odvojen K 30/10". U oba slu aja ozna ava se i datum izdvajanja. Bele ke se stavljaju i u popis spisa. Upisi koji se odnose na izdvojeni deo predmeta prenose se u odgovaraju e rubrike novog rednog broja izdvojenog predmeta.

6. Zaklju ivanje upisnika i pomo nih knjiga lan 255

Upisnici i pomo ne knjige se zaklju uju na kraju godine tako to se iza poslednjeg upisanog rednog broja podvu e zadnji upis i unose slede i podaci: dan, mesec i godina zaklju enja, redni broj poslednjeg upisa, broj pogre nih upisa, broj re enih predmeta i broj predmeta koji su na

kraju godine ostali nere eni. Konstataciju potpisuje vodilac pomo nog upisnika, upravitelj pisarnice i predsednik. Glavni upisnik se zaklju uje nakon sravnjenja podataka sa podacima iz upisnika sudske jedinice, odnosno odeljenja izvan sedi ta suda. Ukoliko se upisnici vode kori enjem poslovnog softvera za upravljanje predmetima, u upisnik se obavezno upisuje konstatacija o zaklju enju, koja se tampa i zavodi u "Su" upisnik.

7. Preno enje i prevo enje starih predmeta lan 256

Predmeti koji su na kraju godine ostali nere eni prenose se u upisnik slede e godine tako to se na prvoj strani upisnika navode samo redni brojevi tih predmeta. Svi upisi koji se odnose na te predmete vr e se i dalje u ranijem upisniku. Kada se predmet re i u teku oj godini, u ranijem upisniku stavlja se kod odnosnog rednog broja znak kona nog re enja, a na prvoj strani novog upisnika crvenom olovkom precrtava se odnosni redni broj. Sudovi koji raspola u poslovnim softverom za upravljanje predmetima, stare predmete ne prenose i ne prevode.

lan 257
Ako se pojedini predmeti kona no ne re e u godini u kojoj su zavedeni i u narednoj godini, prevode se zajedno sa svim potrebnim upisima (upisi koji se upisuju prilikom zavo enja prvog pismena) u upisnik za teku u godinu i zavode pre novih predmeta. Prevedeni predmeti zadr avaju oznaku upisnika i broj tako da se pre zavode ranije primljeni predmeti. Kao datum prijema upisuje se datum prijema prvog pismena (npr. predmeti upisani u upisnik za 2010. godinu, ako su ostali nere eni do 1. januara 2012. godine, prenose se u upisnik za 2012. godinu, sa upisima koji se upisuju prilikom zavo enja prvog pismena). U primedbi upisnika, iz koga se predmet prevodi, upisuje se da je predmet preveden u novi upisnik, a kod rednog broja stavlja znak kona nog re enja. Ispod poslednjeg prevedenog predmeta u novom upisniku povla i se crvenom olovkom vodoravna crta. Pismena primljena u teku oj godini upisuju se ispod crte iz prethodnog stava po ev od rednog broja 1. Ostali upisi tokom dvogodi njeg rada, ne prenose se.

8. Ponovno zavo enje lan 258

Kada se u predmetu koji je u upisniku ozna en kao kona no re en, postupak nastavi usled ukidanja odluke (u celini ili delimi no), ili posle prekida postupka ili posle pronalaska okrivljenog

po poternici i sl., predmet se upisuje kao novi sa potrebnim ranijim upisima. U rubrici za primedbe upisuje se ranija oznaka, a kod ranijeg upisa upisuje se nova oznaka predmeta (veza ranije i kasnije). Ako u istom predmetu po kome je odluka u drugom stepenu delimi no ukinuta, a delimi no potvr ena, pa u delu po kome je potvr ena, u postupku po vanrednim pravnim lekovima bude ukinuta, drugostepena i prvostepena odluka, u pogledu ponovnog zavo enja postupi e se u smislu stava prvog ovog lana, to jest predmet u ovom delu dobi e istu oznaku koju nosi deo predmeta koji je ponovno zaveden usled delimi nog ukidanja u drugom stepenu.

9. Uvo enje u imenik lan 259

Predmet zaveden u upisnik uvodi se odmah u odgovaraju i imenik. Ako se vodi elektronski upisnik, ne vodi se imenik.

10. Pregled lan 260

Upravitelj pisarnice pregleda najmanje jedanput mese no, po slu ajnom izboru, upise u svim upisnicima, imenicima i ostalim pomo nim knjigama. Tom prilikom upore uje upise sa spisima i proverava da li su ta ni i potpuni. O izvr enom pregledu obave tava predsednika i predsednika odeljenja. Predsednik odeljenja, najmanje jedanput tromese no, a predsednik - godi nje, pregledaju upisnike i pomo ne knjige. Prilikom pregleda ukazuje se na propuste, ispravljaju zapa ene gre ke i daju potrebna obja njenja. Izvr en pregled potvr uje se potpisom i datumom iza poslednjeg pregledanog upisa. O izvr enom pregledu predsednik odeljenja, sa injava bele ku i dostavlja je predsedniku. Kontrola u poslovnom softveru za upravljanje predmetima se vr i na isti na in kao i za ru no vo ene upisnike. Upisi se proveravaju slu ajnim izborom, a podaci u softveru moraju sadr ati sve podatke iz predmeta koje sadr i i upisnik.

11. Upisnici Upisnici koje vode svi sudovi lan 261

Svi sudovi vode:

- Upisnik sudske uprave - Popis spisa sudske uprave Poverljivi i strogo poverljivi upisnik sudske uprave

"Su" Obrazac br. 1 "Ps" Obrazac br. 2 "Pov.Su", "Str.pov.Su" Obrazac br. 1

lan 262
Pismena koja se odnose na poslove sudske uprave raspore uju se u grupe i podgrupe na slede e na ine: I grupa: Organizacioni poslovi II grupa: Uputstva i drugi akti III grupa: Statistika i izve taji IV grupa: Finansijsko-materijalno poslovanje V grupa: Kadrovski poslovi VI grupa: Pritu be VII grupa: Izuze a, isklju enja VIII grupa: Razno Pojedine grupe sadr e podgrupe, i to: I grupa 1) Uputstva i akti organizacione prirode; 2) Raspored poslova; 3) Pru anje pravne pomo i; 4) Sudska jedinica/odeljenje izvan sedi ta suda/sudski dani; 5) Pregledi i obilasci sudova; 6) Sudije porotnici; 7) Radni sastanci; 8) Stru no usavr avanje i obuka sudija i sudskog osoblja; 9) Sistematizacija radnih mesta. II grupa

12) Overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu; 13) Materijalno pravo; 14) Procesno pravo; 15) Prethodni postupak; 16) Takse; 17) Sudska praksa. III grupa 18) Uputstva i akti koji se odnose na statistiku; 19) Redovni izve taji o radu; 20) Redovni statisti ki izve taji; 21) Povremeni statisti ki izve taji. IV grupa 22) Uputstva i drugi akti; 23) Slu beni glasnici, knjige, asopisi i kancelarijski materijal; 24) Grejanje i osvetljenje; 25) Putni i selidbeni tro kovi; 26) Tro kovi i enja, odr avanja i osiguranja zgrade i inventara; 27) Po tanski, telegrafski i telefonski tro kovi; 28) Dopuna inventara; 29) Tro kovi postupka; 30) Tro kovi sudija porotnika; 31) Poslovi ekonomata; 32) Ostalo finansijsko poslovanje; 33) Depoziti.

V grupa 34) Evidencija o izboru predsednika i sudija; 35) Uputstva i drugi akti; 36) Stru ni ispiti zaposlenih; 37) Sudijski pripravnici; 38) Godi nji odmor i odsustvovanja. VII Grupa 39) Izuze a 40) Isklju enja U ovu grupu poslova zavodi se sve ostalo iz oblasti sudske uprave.

Upisnik "Su" lan 263

U upisnik "Su" zavode se pismena koja se odnose na poslovanje sudske uprave. Pismena koja se odnose na stvari koje su po svojoj prirodi iste ili srodne vrste zavode se po grupama odnosno podgrupama na po etku upisnika, a sva ostala pismena, koja se ne mogu uvrstiti u pojedine od tih grupa, zavode se po redu prijema pod daljim rednim brojevima, iza brojeva koji su zauzeti za pojedine podgrupe. Pojedini poslovi sudske uprave raspore uju se u grupe odnosno podgrupe. Sudovi su ovla eni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe. Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu odre uje se vi e rednih brojeva, s tim da svaka podgrupa nosi poseban redni broj. Za svaku podgrupu na po etku godine osniva se poseban omot i zavodi u upisnik "Su" pod rednim brojem i nazivom podgrupe u koju se u toku godine ula u sva pismena koja tu spadaju. Prilikom ulaganja takva pismena dobijaju zajedni ki redni broj pod kojim se u upisniku "Su" vodi podgrupa, kao i podbroj koji odgovara rednom broju popisa spisa, koji se vodi u svakom omotu. Iza takve oznake pismena stavlja se jo oznaka grupe rimskim brojem (npr. "Su I-8 67/10", to zna i da ovo pismeno spada u prvu grupu, podgrupu pod brojem 8, a pod nazivom "Sudije porotnici"). Tako ulo ena pismena razvode se u rubrici za primedbe popisa spisa odre ene podgrupe, a ne u upisniku.

Omoti sa pismenima koja se odnose na poslove sudske uprave dr e se u prostorijama sudske uprave sre eni po grupama i podgrupama.

Upisnik "Pov. Su" i "Str. pov. Su" lan 264

U poverljiv ili strogo poverljiv upisnik, koji vodi Predsednik ili lice koje on odredi, zavode se poverljive i strogo poverljive stvari sudske uprave i pismena koja su primljena, a od po iljaoca ozna ena kao "Pov" ili "Str. pov".

Upisnici osnovnih sudova lan 265

Osnovni sudovi vode upisnike za: 1) krivi ne predmete, i to za: - istrage i istra ne radnje - krivi ne predmete - ka njavanje bez odr avanja glavnog pretresa - razne istra ne predmete - predloge javnog tu ioca i naredbe istra nog sudije izdate u pretkrivi nom postupku - razne krivi ne predmete i pravnu pomo izme u doma ih sudova u krivi nim stvarima - izdavanje uverenja o vo enju kriv. postupka - predmete pomilovanja - krivi no ve e van glavnog pretresa - izvr enje krivi nih sankcija; - izvr enje alternativnih sankcija (ku ni zatvor, rad u javnom interesu i sl.) - predmete uslovnih otpusta - upisnik o privremenom oduzimanju imovine - upisnik o trajnom oduzimanju imovine - predmete sporazuma o priznanju krivice - izlazne zamolnice u krivi noj materiji - predmete me unarodne pravne pomo i u krivi nim (ulazne zamolnice) 2) gra anske predmete i to za: - parni ne predmete, radne i porodi ne sporove i sl. - platne naloge - izvr enja "Ki" Obrazac br. 3 "K", K2, K3... Obrazac br. 4 "K1" Obrazac br. 5 "Kri" Obrazac br. 6 "KriPov", "KiPov" Obrazac br. 39 "Kr" Obrazac br. 6 "Ku" Obrazac br. 6 "Kp" Obrazac br. 7 "Kv", "Kvm" Obrazac br. 8 "Ik", "Ik1", "Ik2"... Obrazac br. 10 "Ika", "Ika1", "Ika2"... Obrazac br. 11 "Kuo" Obrazac br. 9 "Poi"...Obrazac br. 12 "Toi"...Obrazac br. 13 "Spk" Obrazac br. 14 "Pom I1" Obrazac br. 27 "Pom Ik1" Obrazac br. 30

"P", "P1", "P2"... Obrazac br. 16 "Pl" Obrazac br. 17 "I", "I1", "I2" i "I3" Obrazac br. 18 i 20

- predmete izvr enja na osnovu verodostojne isprave i predmete u skra enom postupku izvr enja - knjiga izvr nih du nika - za prigovore u "Iv" predmetima, u skra enom postupku izvr enja "Iv1" - predmete ostavina - ostale vanparni ne predmete - predmete pravne pomo i - izlazne zamolnice u gra anskoj materiji - predmete me unarodne pravne pomo i u gra anskim stvarima (ulazne zamolnice) - za predmete zadr avanja lica u zdravstvenoj organizaciji - overe - overe isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu

"Iv" Obrazac br. 19 "Iv1" Obrazac br. 21 "Ikd" Obrazac br. 22 "Ipv1" "Ipv2" Obrazac br. 23 "O" Obrazac br. 24 "R", "R1", "R2", "R3" Obrazac br. 25 "Pom" Obrazac br. 26 "Pom I2", Obrazac br. 28 "Pom Ig" Obrazac br. 32 "Os" Obrazac br. 35 "Ov1", "Ov2"... Obrazac br. 36 "Ov I" Obrazac br. 33 i "Ov X" Obrazac br. 34

U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedi ta suda vode se pomo ni upisnici o podacima koji se upisuju u odgovaraju e glavne upisnike suda. Obrasci propisani za glavne upisnike u sudu va e i za pomo ne upisnike.

Upisnici vi ih sudova lan 266

Vi i sudovi vode upisnike za: 1) krivi ne predmete, i to za: - predloge javnog tu ioca i naredbe istra nog sudije izdate u predkrivi nom postupku - istrage i istra ne radnje - razne krivi ne predmete i pravnu pomo izme u doma ih sudova u krivi nim stvarima - razne istra ne predmete - krivi no ve e van glavnog pretresa - ka njavanje bez odr avanja glavnog pretresa - prvostepene krivi ne predmete - pripremni postupak prema maloletnicima - postupak prema maloletnicima, visokotehnolo ki kriminal maloletnika - krivi no ve e van glavnog pretresa u postupcima prema maloletnicima "Kri Pov" i "Ki Pov" Obrazac br. 39 "Ki", obrazac br. 3 "Kr" Obrazac br. 6 "Kri" Obrazac br. 6 "Kv" Obrazac br. 8 "K1" Obrazac br. 5 "K", "K1", "K2", "K3", "K-Po1", "K-Po2", "K-Po3", Obrazac br. 4 "Kim" Obrazac br. 38 "Km", "Km-Po3", Obrazac br. 40 "Kvm", Obrazac br. 8

- upisnik o izre enim krivi nim sankcijama prema maloletnicima (vaspitne mere) - upisnik vaspitnih naloga - upisnik izvr enja vaspitnih naloga - krivi no ve e van glavnog pretresa u postupcima prema maloletnicima - razne krivi ne predmete prema maloletnicima - uslovni otpust maloletnika - krivi ni predmeti po albi (mala apelacija) - predmete pomilovanja - predmeti uslovnih otpusta

"Ivm", "Km-ev" Obrazac br. 43 "Vn" Obrazac br. 41 "Ivn" Obrazac br. 42 "Kvm" Obrazac br. 8

"Krm" Obrazac br. 6 "KuoKm" Obrazac br. 9 "K ", "K 1"... Obrazac br. 55 "Kp" Obrazac br. 7 "Kuo" Obrazac br. 9 "Kre", "Kre-Po1", "Kre-Po2", "Kre-Po3" - predmeti izru enja okrivljenih i transfera osu enih lica Obrazac br. 15 - upisnik o privremenom oduzimanju imovine "Poi" Obrazac br. 12 - upisnik o trajnom oduzimanju imovine "Toi" Obrazac br. 13 - predmete sporazuma o priznanju krivice "Spk" Obrazac br. 14 - izlazne zamolnice u krivi noj materiji "PomI3" Obrazac br. 29 - ulazne zamolnice "PomIK2" Obrazac br. 31 1.1 za predmete prema Zakonu o organizaciji i nadle nosti dr avnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (organizovani kriminal) - upisnik za krivi ne predmete organizovanog kriminala - upisnik za istra ne predmete organizovanog kriminala - upisnik za krivi no ve e - upisnik za predmete pomilovanja - upisnik za razne krivi ne predmete - predmete uslovnih otpusta - upisnik za predloge javnog tu ioca, naredbe istra nog sudije i za ti ene svedoke "K-Po1" Obrazac br. 4 "Ki-Po1" Obrazac br. 3 "Kv-Po1" Obrazac br. 8 "Kp-Po1" Obrazac br. 7 "Kr-Po1" Obrazac br. 6 "Kuo-Po1" Obrazac br. 9 "Pov-Po1", "Str. Pov-Po1" Obrazac br. 39

1.2 za predmete prema Zakonu o organizaciji i nadle nosti dr avnih organa u postupku protiv u inilaca ratnih zlo ina (ratni zlo ini): - upisnik za krivi ne predmete ratnih zlo ina - upisnik za istra ne predmete ratnih zlo ina - upisnik za krivi no ve e - upisnik za predmete pomilovanja - upisnik za razne krivi ne predmete - predmeti uslovnih otpusta - upisnik za predloge javnog tu ioca, naredbe istra nog sudije i za ti ene svedoke "K-Po2" Obrazac br. 4 "Ki-Po2" Obrazac br. 3 "Kv-Po2" Obrazac br. 8 "Kp-Po2" Obrazac br. 7 "Kr-Po2" Obrazac br. 6 "Kuo-Po2" Obrazac br. 9 "Pov-Po2", "Str. Pov-Po2" Obrazac br. 39

1.3 za predmete prema Zakonu o organizaciji i nadle nosti dr avnih organa za borbu protiv visoko-tehnolo kog kriminala (visoko-tehnolo ki kriminal): - upisnik za krivi ne predmete visoko-tehnolo kog kriminala - upisnik za istra ne predmete visoko-tehnolo kog kriminala - upisnik za krivi no ve e - upisnik za predmete pomilovanja - upisnik za razne krivi ne predmete - predmete uslovnih otpusta - upisnik za predloge javnog tu ioca i naredbe istra nog sudije "K-Po3" Obrazac br. 4 "Ki-Po3" Obrazac br. 3 "Kv-Po3" Obrazac br. 8 "Kp-Po3" Obrazac br. 7 "Kr-Po3" Obrazac br. 6 "Kuo-Po3" Obrazac br. 9 "Pov-Po3" Obrazac br. 39

2) gra anske predmete i to za: - parnice parni ni predmeti po albi (mala apelacija) - razne gra anske - predmete rehabilitacije - izlazne zamolnice "P", "P1"... Obrazac br. 16 "G ", "G 1"... Obrazac br. 57 "R" Obrazac br. 25 "Reh" Obrazac br. 37. "Pom I1" i "Pom I2" Obrazac br. 28

Upisnici apelacionih sudova lan 267

Apelacioni sudovi vode upisnike za: 1) Krivi ne predmete i to: - drugostepene krivi ne predmete - drugostepene krivi ne predmete u postupku prema maloletnicima Razni krivi ni predmeti prema maloletnicima 2) Gra anske predmete i to: - drugostepene gra anske predmete - sukob nadle nosti i delegaciju nadle nosti "K , K 1, K 2, K 3" Obrazac br. 55 "K m, K m1, K m2" Obrazac br. 56 "Krm" Obrazac br. 6 "G , G 1, G 2" Obrazac br. 57 "R" Obrazac br. 25

Upisnici privrednih sudova lan 268

Privredni sudovi vode upisnike za:

- parni ne predmete: privatizacije, statusne sporove, bankarske "P", "P1", "P2", "P3", sporove, gra evinske sporove, autorske sporove, sporove industrijske "P4", "P5"... Obrazac br. svojine i sl. 16 - platne naloge "Pl" Obrazac br. 17 "I", "I1", "I2" i "I3" - izvr enja Obrazac br. 18 - izvr enja na osnovu verodostojne isprave "Iv" Obrazac br. 19 - knjiga izvr nih du nika "Ikd", Obrazac br. 22 "Ipv1", "Ipv2" Obrazac br. - za prigovore u "Iv" predmetima 23 - izvr enja u skra enom izvr nom postupku "Iv1" Obrazac br. 19 - razne gra anske "R" Obrazac br. 25 - prethodni postupak po privrednim prestupima "Pki" Obrazac br. 44 - privredne prestupe "Pk" Obrazac br. 45 - ste aje "St" Obrazac br. 46 - prijave potra ivanja "Ppot" Obrazac br. 47 - unapred pripremljen plan reorganizacije, plan reorganizacije "Reo" Obrazac br. 48 - likvidacije "L" Obrazac br. 49 - prijave za upis u registar "Fi" Obrazac br. 50

Upisnici prekr ajnih sudova lan 269

Prekr ajni sudovi vode upisnike za: - prekr aje - maloletne u inioce prekr aja - pru anje pravne pomo i - izvr enje - albe na re enja organa uprave (mandatne kazne) - druge poslove "Pr" Obrazac br. 83 "Prm" Obrazac br. 84 "Pr-pom" Obrazac br. 85 "Ipr", "Ipr1", "Ipr2"... Obrazac br. 86 "Pru" Obrazac br. 87 "Prz" Obrazac br. 88

Upisnici Vi eg prekr ajnog suda lan 270

Vi i prekr ajni sudovi vode upisnike za: - albe - albe u postupku prema maloletnicima - upisnik za albe povodom zamene nov ane kazne u kaznu zatvora - sukob nadle nosti i preno enje nadle nosti (delegacija) - druge poslove "Pr " Obrazac br. 89 "Pr m" Obrazac br. 90 "Pr i" Obrazac br. 91 "Psd" Obrazac br. 92 "Prz" Obrazac br. 88

Upisnici Privrednog apelacionog suda lan 271

Privredni apelacioni sud vodi upisnike za: - drugostepene predmete privrednih prestupa - drugostepene parni ne predmete - drugostepene vanparni ne predmete - drugostepene izvr ne predmete - sukob nadle nosti i delegaciju nadle nosti "Pk " Obrazac br. 51 "P " Obrazac br. 52 "Pv " Obrazac br. 53 "I " Obrazac br. 54 "R" Obrazac br. 25

Upisnici Upravnog suda lan 272

Upravni sud vodi upisnike za: - upravni spor - odlaganje izvr enja pre podno enja tu be - prigovor na odluku sudije pojedinca - ponavljanje upravno-sudskog postupka - izvr enje presude Upravnog suda - razne upravne predmete "U" Obrazac br. 58 "Uo" Obrazac br. 59 "Uv" Obrazac br. 60 "Up" Obrazac br. 61 "Ui" Obrazac br. 62 "Ur" Obrazac br. 63

Upisnici Vrhovnog kasacionog suda lan 273

Vrhovni kasacioni sud vodi upisnike za: 1. krivi ne predmete: - zahteva za za titu zakonitosti - razne krivi ne predmete - sukobe nadle nosti, odre ivanje nadle nosti - rehabilitaciju u krivi nom postupku - druge podneske u krivi noj materiji 2. gra anske predmete: - reviziju, direktnu reviziju - zahteva za za titu zakonitosti "Rev", "Rev1", "Rev2", "Prev", "Drev", "Dprev" Obrazac br. 78 "Gzz", "Gzz1", "Pzz", "Pzz1" Obrazac br. 79 "Kzz" Obrazac br. 73 "Kr" Obrazac br. 74 "Ks, Kd" Obrazac br. 75 "Krh" Obrazac br. 76 "Krs" Obrazac br. 77

- sporno pravno pitanje - druge podneske u gra anskoj materiji - sukobe nadle nosti izme u apelacionih sudova i izme u sudova razli ite vrste i sa raznih apelacionih podru ja, delegacija 3. upravne predmete:

"Spp", "Spp1" Obrazac br. 80 "Rs" Obrazac br. 81 "R", "R1" Obrazac br. 82

- zahtev za preispitivanje sudske odluke - zahtev za preispitivanje pravnosna nih presuda prekr ajnog suda - zahtev za za titu zakonitosti u prekr ajnim predmetima - sukob nadle nosti - druge upravne predmete - zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke - zahtev za vanredno preispitivanje pravnosna nog re enja o prekr aju - zahtev za za titu zakonitosti - albe

"Uzp" Obrazac br. 64 "Przp" Obrazac br. 65 "Przz" Obrazac br. 66 "Us" Obrazac br. 67 "Ur" Obrazac br. 68 "Uvp" Obrazac br. 69 "Upr" Obrazac br. 70 "Uzz" Obrazac br. 71 "U " Obrazac br. 72

lan 274
Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud, Vi i prekr ajni sud, Privredni apelacioni sud i apelacioni sudovi mogu voditi i druge upisnike, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika za odre enu vrstu predmeta. Vi i, privredni, osnovni i prekr ajni sudovi, mogu voditi i druge upisnike, u skladu sa ovim poslovnikom i posebnim propisima.

12. Pojedini upisnici Upisnici u krivi nim predmetima Upisnik "Ki", "Ki-Po1", "Ki-Po2" i "Ki-Po3" lan 275
U upisnik "Ki" zavode se zahtevi ovla enog tu ioca za sprovo enje istrage, zahtevi za pro irenje istrage protiv novog lica i zahtevi javnog tu ioca za odre ene istra ne radnje, kao i u predmetima posebnih odeljenja i specijalizovanih ve a vi eg suda. Predlozi za dopunu istrage se evidentiraju, ali se predmet ne zavodi ponovo.

Upisnici "K", "K1", "K-Po1", "K-Po2" i "K-Po3" lan 276

U upisnik "K" zavode se krivi ni predmeti u kojima osnovni i vi i sudovi sude u prvom stepenu, koji se razvrstavaju po pravnoj oblasti, hitnosti ili drugim kriterijumima (K2, K3...), kao i predlozi

za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le enja i uvanja, odnosno u predmetima posebnih odeljenja i specijalizovanih ve a vi eg suda. U upisnik "K1" zavode se krivi ni predmeti u kojima postupaju osnovni i vi i sudovi u prvom stepenu, bez odr avanja glavnog pretresa.

Upisnik "Kri" lan 277

U upisnik "Kri" zavode se postupanja po pojedinim istra nim radnjama i zamolnice za izvr enje pojedinih istra nih radnji.

Upisnik "Kr", "Kr-Po1", "Kr-Po2", "Kr-Po3" lan 278

U upisnik "Kr" zavode se svi oni podnesci koji se odnose na krivi ni postupak, a ne uvode se u druge upisnike.

Upisnik "Ku" lan 279

U upisnik "Ku" zavode se molbe stranaka za izdavanje uverenja o tome da li se ili ne protiv njih vodi istraga, istra ne radnje (upisnik "Ki"), ili krivi ni postupak po optu nici i optu nom predlogu koji nije pravosna no okon an (upisnik "K").

Upisnik "Kp", "Kp-Po1", "Kp-Po2" i "Kp-Po3" lan 280

U upisnik "Kp", "Kp-Po1", "Kp-Po2" i "Kp-Po3" zavode se molbe za pomilovanje osu enih lica.

Upisnik "Kv", "Kvm", "Kv-Po1", "Kv-Po2" i "Kv-Po3" lan 281

U upisnik "Kv", "Kvm" zavode se svi krivi ni predmeti u kojima re ava ve e suda van glavnog pretresa, kao i odluke donete po albama, ukoliko se ne zavode u upisnik "K " ili "Kp". U upisnike "Kv-Po1", "Kv-Po2" i "Kv-Po3" zavode se krivi ni predmeti posebnih odeljenja i specijalizovanih ve a u kojima re ava ve e van glavnog pretresa.

Upisnik "Ik", "Ika" lan 282

U upisnik "Ik" zavode se predmeti lica osu enih na kaznu zatvora koja se sa slobode pozivaju na izdr avanje kazne, koja su iz pritvora upu ena na izdr avanje kazne, za koja je izdat nalog za privo enje na izdr avanje kazne, za koja je doneta naredba za izdavanje poternice ili koja su na svoj zahtev upu ena iz pritvora na izdr avanje kazne pre pravnosna nosti presude. U upisnik "Ika" zavode se predmeti lica kojima su izre ene alternativne sankcije u krivi nom i prekr ajnom postupku

Upisnik "Kuo", "Kuo Km", "Kuo-Po1", "Kuo-Po2" i "Kuo-Po3" lan 283

U upisnik "Kuo" zavode se molbe osu enih lica i maloletnika za pu tanje na uslovni otpust.

Upisnik "Spk" lan 284

U upisnik "Spk" zavode se predlozi sporazuma o priznanju krivice i odluke o podnetim sporazumima.

Upisnik "Kri Pov", "Ki Pov", "Pov-Po1", "Pov-Po2", "Pov-Po3", Str Pov-Po1", "Str PovPo2" lan 285
U upisnik "Kri Pov", "Ki Pov", "Pov-Po1", "Pov-Po2", "Pov-Po3", Str Pov-Po1", "Str Pov-Po2", zavode se predlozi ovla enog tu ioca i naredbe istra nog sudije za nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehni kim sredstvima i opti ka snimanja lica, pretresanje stana i lica i naredbe o pribavljanju podataka od finansijskih i drugih bankarskih organizacija, odnosno u predmetima posebnih odeljenja i specijalizovanih ve a vi eg suda.

Upisnik "Kim" lan 286

U upisnik "Kim" zavode se zahtevi za pripremni postupak prema maloletnicima.

Upisnik "Km" lan 287

U upisnik "Km" zavode se krivi ni predmeti u kojima vi i sudovi sude u prvom stepenu i predlozi za izricanje krivi nih sankcija prema maloletnicima.

Upisnik "Km-ev" lan 288

U upisnik "Km-ev" zavode se predmeti izre enih krivi nih sankcija maloletnicima: vaspitne mere, kazne maloletni kog zatvora i mere bezbednosti obaveznog le enja.

Upisnik "Vn" i "Ivn" lan 289

U upisnik "Vn" zavode se predmeti maloletnika kojima je izre en vaspitni nalog. U upisnik "Ivn" zavode se svi podaci vezani za primenu vaspitnih naloga.

Upisnik "Ivm" lan 290

U ovaj upisnik zavode se svi podaci vezani za izvr enje vaspitnih mera prema maloletnicima.

Upisnik "Krm" lan 291

U upisnik "Krm" zavode se drugi krivi ni predmeti prema maloletnicima koji se ne zavode u upisnik "Kim", "Km" i "Kvm".

Upisnik "K " lan 292

U upisnik "K " zavode se krivi ni predmeti u kojima se po albi re ava u drugostepenom postupku.

Upisnik "K m" lan 293

U upisnik "K m" zavode se krivi ni predmeti prema maloletnicima u kojima se po albi re ava u drugostepenom postupku.

Upisnik "Kre", "Kre-Po1", "Kre-Po2" i "Kre-Po3" lan 294

U ove upisnike zavode se predmeti izdavanja okrivljenih (ekstradicija) i transfera osu enih lica.

Upisnik "Poi" lan 295

U upisnik "Poi" zavode se zahtevi javnog tu ioca za privremeno oduzimanje imovine ste ene izvr enjem krivi nog dela.

Upisnik "Toi" lan 296

U upisnik "Toi" zavode se zahtevi javnog tu ioca za trajno oduzimanje imovine ste ene izvr enjem krivi nog dela.

Upisnici u prekr ajnim predmetima Upisnik "Pr" lan 297

U upisnik "Pr" zavode se predmeti u kojima prekr ajni sudovi sude u prvom stepenu.

Upisnik "Pru" lan 298

U upisnik "Pru" zavode se predmeti prekr ajnih sudova povodom albi na re enja organa uprave.

Upisnik "Pr " lan 299

U upisnik "Pr " zavode se predmeti Vi eg prekr ajnog suda koji po albama odlu uje u drugom stepenu.

Upisnik "Pri" lan 300

U upisnik "Pri" zavode se prvostepeni predmeti u fazi izvr enja.

Upisnik "Prmi" lan 301

U upisnik "Prmi" zavode se prvostepeni predmeti maloletnih u inilaca prekr aja u fazi izvr enja.

Upisnik "Pr m" lan 302

U upisnik "Pr m" zavode se predmeti Vi eg prekr ajnog suda koji po albama maloletnih u inilaca prekr aja odlu uje u drugom stepenu.

Upisnici u gra anskim predmetima Upisnici "P", "P1", "P2" lan 303
U upisnik "P" zavode se tu be u sporovima po kojima se ne izdaje platni nalog, platni nalozi na koje je ulo en prigovor, predmeti u kojima je sud odbio predlog za izdavanje platnog naloga, predmeti u kojima se po posebnim propisima postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga (predmeti po prigovoru na re enje o izvr enju na osnovu verodostojne isprave i na re enje doneto u skra enom izvr nom postupku), kao i u drugim slu ajevima utvr enim posebnim zakonom. Ako se po tu bi zavedenoj u upisnik "P" izda platni nalog, predmet se ne prevodi u upisnik "Pl". Predlozi za izdavanje privremenih mera u toku parni nog postupka ne zavode se posebno, ve dobijaju odgovaraju i redni broj u popisu spisa. U osnovnom sudu u upisnik "P1" zavode se tu be u radnim sporovima, u upisnik "P2" tu be u porodi nim sporovima, a ostali predmeti mogu se razvrstati po pravnoj oblasti, hitnosti i dr. ("P3", "P4"...). U vi em sudu u upisnik "P1" zavode se sporovi povodom trajka, kolektivnog ugovora, socijalnog osiguranja, mati ne evidencije, izbora i razre enja organa pravnih lica, ako nije nadle an drugi sud, u upisnik "P2" zavode se tu be u sporovima o osporavanju ili utvr ivanju o instva ili materinstva, a ostali predmeti mogu se razvrstati po pravnoj oblasti, hitnosti i dr. ("P3", "P4"...). U privrednom sudu u upisnik "P" ("P1", "P2"...) zavode se tu be razvrstane po pravnoj oblasti, hitnosti i sl.

Upisnik "Pl" lan 304

U upisnik "Pl" zavode se tu be sa predlogom za izdavanje platnog naloga.

Upisnici "I", "I1", "Iv" i "Ikd" lan 305

U upisnik "I" zavode se kod osnovnih i privrednih sudova predlozi za izvr enje i obezbe enje, zahtevi za sprovo enje dozvoljenog izvr enja od strane drugog suda, kao i nalozi za izvr enje privremenih mera.

U upisnik "I1" zavode se predmeti iseljenja, ispra njenja poslovnih prostorija i predaje nepokretnosti, u upisnik I2 predmeti prodaje nepokretnosti radi namirenja poverilaca, a u upisnik I3 zavode se predmeti izvr enja naplate nov ane kazne. U upisnik "Iv" zavode se predlozi za izvr enje na osnovu verodostojne isprave i za sprovo enje skra enog izvr nog postupka. U upisnik "Ikd" zavode se podaci o izvr nom du niku, izjave o imovini izvr nog du nika (evidencija) i zahtevi izvr nih du nika za brisanje upisa.

Upisnik "Ipv1" i "Ipv2" lan 306

U upisnik "Ipv1" i "Ipv2" zavode se svi predmeti u kojima ve e od tri sudije re ava o prigovoru protiv re enja o izvr enju na osnovu verodostojne isprave, re enja o izvr enju u skra enom postupku izvr enja i re enja o upisu u knjigu izvr nih du nika.

Upisnik "O" lan 307

U upisnik "O" zavode se pismena koja su vezana za ostavinski postupak.

Upisnik "R" lan 308

U upisnik "R" zavode se predmeti koji ne spadaju u druge upisnike. Pojedini predmeti raspore uju se u tri grupe. Sudovi su ovla eni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe. Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu odre uje se vi e rednih brojeva, s tim da svaki nosi posebnu oznaku upisanu arapskim brojem ("R", "R1", "R2", "R3"). Za svaku grupu na po etku godine osniva se u upisniku poseban deo ili posebna knjiga pod rednim brojem i nazivom grupe u koju se u toku godine uvode svi primljeni predmeti. Tom prilikom takvi predmeti dobijaju zajedni ki broj pod kojim se u upisniku "R" vodi grupa, kao i svoj redni broj upisa (npr: "R1 4/10", predmet spada u prvu grupu i zaveden je u upisnik pod rednim brojem 4). U prvu grupu (R1) spadaju: - predlozi za odre ivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; - predlozi za ure enje, upravljanje i kori enje zajedni kih stvari; - predlozi za deobu zajedni kih stvari ili imovine;

- predlozi za ure enje me a; - predlozi za odre ivanje nosilaca stanarskog prava; - predlozi za utvr ivanje prava na otkup stana po osnovu stanarskog prava. U drugu grupu (R2) spadaju: - predlozi za li enje poslovne sposobnosti; - predlozi za progla enje nestalih lica umrlim i dokazivanje smrti; - predlozi za produ enje roditeljskog prava; - li enje i vra anje roditeljskog prava; - molbe za davanje dozvole za stupanje u brak. U tre u grupu (R3) spadaju: - predlozi za sastavljanje, uvanje, opozivanje, poni taj i overu testamenta, ugovora i ostalih javnih isprava; - predlozi za obezbe enje dokaza i za izdavanje privremenih naredbi i drugih mera osiguranja pre pokretanja postupka; - predlozi za primanje i osnivanje depozita pre pokretanja postupka na koji se depozit odnosi; - poravnanja primljena na zapisnik ako pred tim sudom ne te e parnica; - zamolnice doma ih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pru anje druge pravne pomo i; - molbe drugih sudova, odnosno drugih organa za izvr enje pojedinih izvr nih radnji; - predlozi za priznanje i izvr enje stranih odluka; - zahtevi po posebnim propisima kojima je predvi eno da se postupak sprovodi po pravilima vanparni nog postupka; - sukobi mesne nadle nosti, stvarne nadle nosti i delegacije; - ostali predmeti.

Upisnik "Pom" lan 309

Upisnik "Pom" vode osnovni sudovi za poslove pravne pomo i. U upisnik "Pom" zavode se zamolnice za poslove pravne pomo i i zamolnice doma ih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pru anje druge pravne pomo i.

Upisnik "Os" lan 310

U upisnik "Os" upisuju se predmeti zadr avanja lica u zdravstvenoj organizaciji.

Upisnik "G " lan 311

Upisnik "G " vode sudovi koji re avaju u drugom stepenu protiv odluka donetih u parni nim i vanparni nim predmetima.

Upisnici u upravnim predmetima Upisnik "U" lan 312

U upisnik "U" upisuju se tu be kojima se pokre e upravni spor.

Upisnik "Up" lan 313

U ovaj upisnik se upisuju tu be stranaka za ponavljanje upravno-sudskog postupka okon anog pravnosna nom presudom ili re enjem Upravnog suda.

Upisnik "Ui" lan 314

U ovaj upisnik se upisuju zahtevi stranaka za dono enje odluke u izvr enju presude Upravnog suda.

Upisnik "Uzp" lan 315

U ovaj upisnik se upisuju zahtevi za preispitivanje odluka Upravnog suda.

Upisnik "Us"

lan 316
U ovaj upisnik se upisuju zahtevi za re avanje sukoba izme u Upravnog suda i sudova op te i posebne nadle nosti koje re ava Vrhovni kasacioni sud.

Upisnici u predmetima me unarodne pravne pomo i Upisnik "Ov I" lan 317
U ovaj upisnik upisuju se overe isprava namenjene za upotrebu u inostranstvu.

Upisnik "Ov H" lan 318

U ovaj upisnik upisuju se overene isprave u smislu Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Ha ka konvencija).

Upisnici "Pom I1", "Pom I2", "Pom Ik" i "Pom Ig" lan 319
U upisnike "Pom I1" i "Pom I2" zavode se izlazne zamolnice doma ih sudova za dostavljanje pismena u inostranstvu i pru anje druge pravne pomo i u krivi nim i gra anskim stvarima. U upisnike "Pom Ik" i "Pom Ig" zavode se ulazne zamolnice stranih sudova, organa i me unarodnih organizacija za pru anje me unarodne pravne pomo i.

Upisnici u ostalim predmetima Upisnik "Ov1" i "Ov2" lan 320

Upisnici "Ov1", "Ov2" vode se za overu potpisa, rukopisa, prepisa i isprava. U upisnik "Ov1" zavode se overe potpisa, rukopisa i prepisa izvr ene u sudskoj zgradi, a u upisnik "Ov2" van sudske zgrade.

Upisnik "Reh" lan 321

U upisnik "Reh" zavode se predmeti rehabilitacije u skladu sa posebnim zakonom.

Registar protesta hartija od vrednosti

lan 322
Za proteste hartija od vrednosti (menica, ekovi) kod sudova vodi se registar protesta u tri knjige po posebnim propisima.

Upisnici u predmetima iz nadle nosti privrednih sudova Upisnik "Pki", "P ", "Pv " i "I " lan 323
U upisnik "Pki" zavode se predmeti prethodnog postupka po privrednim prestupima. U upisnike "P ", "Pv " i "I " zavode se predmeti u kojima povodom albi izjavljenih protiv presuda i drugih odluka donetih od strane privrednih sudova re ava Privredni apelacioni sud.

Upisnik "Pk" lan 324

U upisnik "Pk" zavode se zahtevi javnog tu ioca, za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa protiv pravnih i fizi kih lica.

Upisnik "Pk " lan 325

U upisnik "Pk ", zavode se predmeti privrednih prestupa u kojima povodom albi re ava Privredni apelacioni sud u drugom stepenu.

Upisnici "St", "Ppot", "L" i "Reo" lan 326

U upisnik "St" zavode se predlozi za otvaranje ste ajnog postupka. U upisnik "Ppot" zavode se prijave potra ivanja poverilaca u postupku ste aja, odnosno likvidacije. U upisnik "L" zavode se predlozi za pokretanje postupka likvidacije. U upisnik "Reo" zavode se predlozi sa unapred pripremljenim planom reorganizacije i planom reorganizacije.

Upisnik "Fi" lan 327

U upisnik "Fi" zavode se prijave za upis u sudski registar privrednih sudova.

13. Imenici i pomo ne knjige lan 328

Svi sudovi vode: - imenik o izdatim slu benim legitimacijama - imenik o izdatim identifikacionim karticama - imenike za upisnike predmeta u krivi noj i prekr ajnoj materiji (K, Ki, Km, Kim, K , Ki-Po1, "Pr", "Prm", "Pru", "Pom", "Pri", "Pr ", "Pr m"...) - imenik za upisnike predmeta u gra anskoj materiji ("P", P1, "Pl", "G "...) - imenik za upisnike predmeta u vanparni noj materiji ("R", "Pom", "Os", "Reh"...) - imenik za upisnike predmeta u izvr noj materiji ("I", "Iv", Iv1...) - imenik za upisnik predmeta ostavinskog postupka "O" - li ni imenik za upisnik "Su" - stvarni imenik za upisnik "Su" - kontrolnik vaspitnih naloga - imenik maloletnika na koje se primenjuje vaspitni nalog "Ivn" - imenik pozvanih lica na izdr avanje kazne zatvora - imenik za upisnik "Fi" - imenik za upisnik "Ivm" Sudovi vode pomo ne knjige za: - praksu sudijskog pripravnika - za rad sudijskog pripravnika (dnevnik) - vr enje porotni ke du nosti - prijave za pozivanje sudije porotnika - evidenciju pozvanih sudija porotnika - spisak medijatora - spiskove advokata za pojedine vrste zastupanja - spisak sudskih ve taka kojima je povereno ve ta enje - spisak poslatih predmeta koje treba vratiti - spisak predmeta u kojima su stranke upu ene na medijaciju odnosno na mirno re avanje radnih sporova - spisak predmeta u kojima se postupci vode na jezicima nacionalnih manjina - kontrolnik za predmete korupcije - radnje izvr ene u vreme sudskih dana - slu bene izlaske (dnevnik) - spisak pe ata, tambilja i igova - evidencije o zadu enju sudije i predsednika ve a - poslovni dnevnik sudije - interna dostavna knjiga o kretanju spisa u sudu - dostavnu knjigu za mesto - o zadu enju zaposlenih za primljena pismena za dostavljanje - po tarinu (kontrolnik) Obrazac br. 93 i 94 Obrazac br. 95 Obrazac br. 138 Obrazac br. 139 Obrazac br. 140 Obrazac br. 141 Obrazac br. 142 Obrazac br. 143 Obrazac br. 144 Obrazac br. 163 Obrazac br. 164 Obrazac br. 159 Obrazac br. 166 Obrazac br. 165 Obrazac br. 96 Obrazac br. 97 Obrazac br. 98 Obrazac br. 99 Obrazac br. 100 Obrazac br. 101 Obrazac br. 102 Obrazac br. 103 Obrazac br. 104 Obrazac br. 105 Obrazac br. 106 Obrazac br. 107 Obrazac br. 108 Obrazac br. 109 Obrazac br. 110 Obrazac br. 117 Obrazac br. 118 Obrazac br. 122 Obrazac br. 127 Obrazac br. 128 Obrazac br. 129

- knjiga uslovnih osuda i knjiga uslovnih osuda sa za titnim nadzorom - knjiga oduzetih predmeta Kdp i Kdp1 - kontrolnik naplate nov anih kazni, pau ala, tro kova krivi nog postupka i oduzimanja imovinske koristi - kontrolnik tro kova postupka od kojih je stranka bila oslobo ena u izvr nom postupku - spisak izvr enja poverenih sudskom izvr itelju - izve taj o sprovedenim ili nesprovedenim izvr nim radnjama - obra un tro kova - imenik za spisak isprava "Si" (zave tanja i dr.) - kontrolnik lica u pritvoru u prethodnom postupku - kontrolnik lica u pritvoru u istra nom postupku - kontrolnik lica u pritvoru po optu enju - kontrolnik mera odre enih radi obezbe enja prisustva okrivljenog - knjiga pozvanih lica na izdr avanje kazne zatvora - evidenciju o nadzoru nad izvr enjem kazne zatvora - kontrolnik izvr enja vaspitnih mera - kontrolnik lica upu enih na izdr avanje kazne zatvora pre pravnosna nosti presude Obrasci popis taksa kojih je stranka oslobo ena u predmetu popis tro kova ispla enih unapred iz sredstava suda potvrde za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu Omote spisa u postupcima krivi nom parni nom op ti omot sa povratnicom - beli omot sa povratnicom - plavi prekr ajnom dostavnica (bela) dostavnica za li no dostavljanje izve taj vi em, odnosno apelacionom sudu povodom albe u krivi nom postupku izve taj vi em sudu povodom albe odnosno revizije u parni nom postupku propratni izve taj vi eg/apelacionog/vrhovnog kasacionog suda po pravnim lekovima u parni nom postupku predmete izdate iz arhive zahtev arhivi za dostavu spisa zahtev za razgledanje spisa zahtev za prepis i fotokopiranje priznanica tekst overe evidencija inicijalnih akata za upisnike u sedi tu suda

Obrazac br. 145 Obrazac br. 146 i 147 Obrazac br. 148 Obrazac br. 149 Obrazac br. 150 Obrazac br. 151 Obrazac br. 152 Obrazac br. 153 Obrazac br. 154 Obrazac br. 155 Obrazac br. 156 Obrazac br. 157 Obrazac br. 158 Obrazac br. 161 Obrazac br. 162 Obrazac br. 160 Obrazac br. 111 Obrazac br. 112 Obrazac br. 113 Obrazac br. 114 Obrazac br. 115 Obrazac br. 116 Obrazac br. 123 Obrazac br. 124 Obrazac br. 119, 120 i 121 Obrazac br. 125 Obrazac br. 126 Obrazac br. 130 Obrazac br. 131 Obrazac br. 132 Obrazac br. 133 Obrazac br. 134 Obrazac br. 135 Obrazac br. 136 Obrazac br. 137 Obrazac br. 167 Obrazac br. 168

evidencija o donetim odlukama i drugim preduzetim radnjama za upisnike u sedi tu suda izlazne zamolnice za me unarodno pravnu pomo

Obrazac br. 169 Obrazac br. 170

14. Pojedini imenici lan 329

Imenici se vode kod sudova radi lak eg i br eg pronala enja brojeva predmeta po upisnicima. Imenici se vode kao knjige ili po sistemu kartoteke.

lan 330
Imenici koji se vode kao knjige podeljeni su po slovima prema azbu nom redu sa dovoljnim brojem tabaka za svako slovo. Imenici se mogu voditi za vi e godina u jednoj knjizi. U tom slu aju na po etku svake godine stavlja se kod pojedinog slova godina crvenom olovkom. Imenici za krivi ne upisnike vode se po imenu okrivljenog lica, parni ni po imenu tu enog, predmeti izvr enja po imenu du nika, predmeti ostavine po imenu ostavioca, a ostali po imenu predlaga a, odnosno lica na koji se postupak odnosi. Za stvari iz upisnika "Su" vodi se li ni i stvarni imenik.

15. Pomo ne knjige 1. Knjiga uslovnih osuda lan 331

U knjigu uslovnih osuda zavode se sve uslovne osude kad postanu pravnosna ne. Knjiga uslovnih osuda osniva se za vi e godina unapred, a vodi se u osnovnim sudovima po sistemu kalendara po godinama i mesecima prema isteku roka, za koji je odlo eno izvr enje kazne, dok se u vi im sudovima za uslovne osude uvode u knjigu uslovnih osuda po redu utvr ivanja pravnosna nosti. Dvostruko uslovljene osude zavode se tako, to se prvo upisuje rok do koga treba ispuniti poseban uslov, a posle toga rok za op ti uslov izvr enja kazne. Kada se uslovna osuda zavede, stavlja se u odgovaraju u rubriku odnosnog upisnika redni broj pod kojim je osuda zavedena u knjizi uslovnih osuda. Upis u knjigu uslovnih osuda ozna ava se znakom kona nog re enja kada sud donese odluku o brisanju ili opozivu osude, a kod dvostrukog uslova, kada se razvede i osuda za drugi rok.

2. Knjiga oduzetih predmeta i knjiga oduzetog oru ja "Kdp" i "Kdp1" lan 332
U knjigu oduzetih predmeta "Kdp" zavode se predmeti koji su u toku krivi nog ili prekr ajnog postupka oduzeti i uvaju se u sudu. Svakog meseca proverava se da li se stanje po knjizi sla e sa stvarnim stanjem oduzetih predmeta. Ako se ustanovi da se pojedini predmeti nalaze na uvanju du e od est meseci, obavesti e se sudija radi dono enja odgovaraju e odluke. Kada je oduzeti predmet prodat, uni ten ili predat po odluci suda, u knjizi se redni broj toga predmeta ozna ava znakom kona nog re enja. Za oduzeto oru je vodi se posebna knjiga oduzetih predmeta "Kdp1".

3. Kontrolnik nov anih kazni, tro kova krivi nog postupka i oduzete imovinske koristi lan 333
U kontrolnik se zavode nov ane kazne i tro kovi krivi nog ili prekr ajnog postupka, kao i oduzeta imovinska korist po pravnosna nim sudskim odlukama, koje se napla uju po slu benoj du nosti. Po to se izvr i zadu enje u kontrolniku u predmetu se, ispod odluke sudije kojom se nare uje zadu enje, stavlja otisak tambilja o tome da je zadu enje izvr eno. Redni broj kontrolnika pod kojim je izvr eno zadu enje upisuje se u odgovaraju u rubriku krivi nog upisnika za taj predmet.

lan 334
Kontrolnik se svakog meseca proverava, upore ivanjem kontrolnika sa dnevnikom, da li su zadu eni iznosi napla eni.

lan 335
Predmet se u kontrolniku ozna ava znakom kona nog re enja kada je zadu enje po odnosnom predmetu u celini napla eno ili otpisano. Kontrolnik se zaklju uje krajem svake godine tako to se na svakom tabaku sumiraju zadu enja, napla eni, otpisani i nenapla eni iznosi, a iza poslednjeg rednog broja izvr i rekapitulacija sa ukupnim zbirom pojedinih kolona i ukupnim nenapla enim saldom. Rekapitulaciju potvr uje vodilac kontrolnika, upravitelj sudske pisarnice i predsednik. Nenapla eni iznosi prenose se u kontrolnik za narednu godinu sa svim upisima iz pojedinih rubrika odnosno predmeta. U ranijem kontrolniku predmet se ozna ava oznakom kona nog re enja, a u rubrici za primedbe zabele i e se novi redni broj.

Predsednik e narediti da se otpi u potra ivanja iz ovog lana (osim nov ane kazne) kada je, zbog inflacije postala neisplativa prinudna naplata.

4. Kontrolnik tro kova postupka od kojih je stranka oslobo ena lan 336
U ovaj kontrolnik zavode se iznosi nepla enih taksa i tro kova koji su ispla eni iz sredstava suda, kao i potrebni podaci po pravnosna nosti re enja kojim je stranci nare eno da plati tro kove ispla ene iz sredstava suda. Taksu i unapred ispla ene tro kove sud napla uje po slu benoj du nosti od stranke koja je du na da ih naknadi.

5. Kontrolnik lica u pritvoru lan 337

U kontrolnik se upisuju lica u pritvoru. Posebno se vodi kontrolnik za pritvorena lica u prethodnom postupku i istrazi, a posebno za ona koja su optu ena.

6. Kontrolnik lica upu enih na izdr avanje kazne zatvora pre pravnosna nosti presude donete u krivi nom ili prekr ajnom postupku lan 338
U kontrolnik lica upu enih na izdr avanje kazne zatvora po presudama donetim u krivi nom ili prekr ajnom postupku u kojima je odre eno izvr enje pre pravnosna nosti, upisuju se lica koja su upu ena na izdr avanje kazne zatvora pre pravnosna nosti presude (Obrazac br. 160).

7. Evidencija o nadzoru nad izvr enjem kazne zatvora lan 339

Evidenciju o nadzoru u kazneno-popravnim zavodima u skladu sa odredbama Zakona o izvr enju krivi nih sankcija, vode sudovi na osnovu zapisnika odnosno slu bene zabele ke o izvr enom obilasku osu enih lica u kazneno-popravnom zavodu.

8. Spisak izvr enja poverenih sudskom izvr itelju lan 340

U spisak izvr enja poverenih sudskom izvr itelju, zavode se predmeti izvr enja, koji su predati radi sprovo enja izvr enja.

9. Spisak popisa lan 341

U spisak popisa upisuju se predvi eni podaci o izvr enom popisu pokretnih stvari.

Pre izvr enja popisa sudski izvr itelj, radi mogu eg zdru enja predmeta i sprovo enja jedinstvenog postupka proveri e se da li je protiv du nika ranije izvr en popis. Spisak popisa vodi se po sistemu kartoteke. Izvr eni upis u spisak popisa zabele i e se i u zapisniku o popisu. Kada poverilac odustane od zahteva ili kada se izvr enje obustavi ili kada se izvr i naplata, predmet se u spisku ozna ava znakom kona nog re enja.

10. Spisak isprava "Si" lan 342

U popis isprava zavode se zave tanja i druge va ne isprave koje su predate sudu radi uvanja. Isprave se predaju sudu posebnim podneskom ili usmeno na zapisnik. Ako su isprave predate otvorene, stavi e se u koverat i zape atiti, a na podnesku odnosno zapisniku zabele iti broj pod kojim je zavedena u popis. Na omot u kome se nalazi isprava, stavlja se redni broj popisa, poslednja dva broja godine u kojoj je isprava u popisu zavedena i kratka sadr ina (npr. "Si 10/10 zave tanje Petra Pavlovi a u itelja iz Po arevca"). Isprava se uva u sudu na bezbednom mestu, odvojeno od drugih predmeta i spisa. Isprave se vra aju strankama samo po odluci suda. Kada se zave tanje proglasi, pripaja se ostavinskim spisima.

11. Dostavne knjige lan 343

Sud vodi posebne dostavne knjige za po tu, a posebne za druge na ine dostavljanja. Pismena koja se dostavljaju po tom, uvode se u dostavnu knjigu, koja ima oblik i sadr inu prema po tanskim propisima. Posebno se uvode povratnice, posebno preporu ene, a odvojeno obi ne po iljke. Pre predaje pismena po ti, sabira se vrednost nalepljenih po tanskih maraka i zbirna vrednost upisuje iza zadnjeg upisa. Ta nost upisa overava zaposleni u ra unovodstvu. U dostavnu knjigu za mesto zavode se pismena koja se dostavljaju u mestu preko dostavlja a. U dostavnu knjigu za sud zavode se pismena koja se dostavljaju sudijama i slu bama u sudu.

12. Ostale pomo ne knjige lan 344

Ostale pomo ne knjige i imenici propisani ovim poslovnikom, vode se u skladu sa obrascima utvr enim posebnim zakonima.

16. tambilji lan 345

Sudovi obavezno koriste slede e tambilje: 1. "Hitno"; 2. "Maloletnik"; 3. "Pritvor"; 4. "Izdr avanje"; 5. "Radni spor"; 6. "Smetanje dr avine"; 7. "Obezbe enje dokaza"; 8. "Protiv presude - re enja nije izjavljena alba"; 9. Konstatacija o otpremanju; 10. Konstatacija o naplati takse; 11. Re enje o izvr enju; 12. Konstatacija o osloba anju od pla anja tro kova postupka; 13. Re enje o usvajanju predlo enog platnog naloga; 14. Potvrda ta nosti prepisa; 15. Saglasnost prepisa sa izvornikom; 16. Potvrda o pravnosna nosti odluke; 17. Potvrda o izvr nosti odluke; 18. Konstatacija o zadu enju u kontrolniku naplate nov anih kazni; 19. Dostava albe suprotnoj stranci na odgovor; 20. Overa potpisa;

21. Overa prepisa; 22. Zabele ka o prijemu pismena; 23. Skra ena zabele ka o prijemu pismena; 24. Potvrda o prijemu pismena; 25. Potvrda overe potpisa i pe ata u smislu lana 3. Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava - Apostille; 26. "Zadr avanje"; 27. Poverljivo; 28. Strogo poverljivo; 29. Jezik postupka.

XIX Glava POSEBNE ODREDBE ZA POJEDINE POSTUPKE

1. Postupanje u krivi nim predmetima Hitno postupanje lan 346
U krivi nim predmetima u kojima se vodi postupak zbog krivi nih dela koja se gone po slu benoj du nosti, kod kojih op ti interes zahteva hitan postupak, sudovi postupaju bez odlaganja. Radnje koje ne trpe odlaganje izvr i e se i u dane i u vreme kada sud ne radi (uvi aj i sl.), pod uslovima propisanim u zakonu. Posebnu pa nju sud e obratiti na hitno postupanje u pritvorskim predmetima (bezuslovno odr avanje rokova trajanja, produ enje i ukidanje pritvora, saslu anje pritvorenih) i u predmetima u kojima je podneta molba za pomilovanje ili uslovni otpust.

Istra ne sudije lan 347

Predsednik je du an da obezbedi nu ne uslove za normalan rad istra nih sudija. Predsednik vi eg suda odr ava povremene radne sastanke sa istra nim sudijama, predsednicima krivi nih ve a i ve a koje odlu uje u prvom stepenu van glavnog pretresa i preduzima potrebne mere za efikasan i pravilan rad u prethodnom postupku.

lan 348
Predsednik vi eg suda, povremenim pregledom predmeta u kojima je pokrenuta istraga, prati rad istra nih sudija. Najmanje svaka tri meseca predsednik detaljno pregleda rad istra nog odeljenja radi provere, da li se po tuju odre eni rokovi, kao i da li se poslovi obavljaju dovoljno brzo i u skladu sa odredbama Zakonika o krivi nom postupku.

lan 349
Kada istra ni sudija zbog ve eg broja okrivljenih ili pritvorenih lica, obimnosti predmeta, slo enosti i ve eg broja radnji koje treba hitno obaviti ili zbog zauzetosti u nekom drugom zapo etom predmetu nije u stanju da obavi sve potrebne radnje u propisanim rokovima, du an je da o tome blagovremeno obavesti predsednika, koji e odrediti jednog ili vi e sudija da obave posebne istra ne radnje. Tako e se naro ito postupiti u slu ajevima, kada je potrebno odr ati rokove u vezi sa trajanjem, produ enjem ili ukidanjem pritvora.

Obave tenje o postupku i donetim odlukama lan 350

O stavljanju u pritvor, kao i o svakoj pravnosna noj presudi kojom je osu eno lice u radnom odnosu, sud e odmah, dr e i se strogo rokova odre enih u posebnim propisima, obavestiti njegovog neposrednog rukovodioca, odnosno ustanovu ili poslodavca kod koga je lice zaposleno. Sud e tako postupiti i u slu aju ako je pravnosna nom odlukom obustavljen krivi ni postupak ili je pravnosna nom presudom lice oslobo eno od optu be ili je optu ba odbijena, ali ne zbog nenadle nosti suda. Ako je lice advokat ili advokatski pripravnik, sud e obavestiti nadle nu advokatsku komoru.

lan 351
O svakom pokretanju krivi nog postupka protiv nediplomatskog osoblja na slu bi u stranim misijama, kao i protiv stranih dr avljana, sud e odmah obavestiti Ministarstvo. Ako se u toku preduzimanja odre ene radnje (npr. pretresanje stana i sl.), dogodi neki incident, o takvom doga aju odmah e se obavestiti Ministarstvo.

lan 352
Sud e obavestiti nadle ni fond zdravstvenog osiguranja o svakoj pravnosna noj presudi, kojom se u smislu propisa o socijalnom osiguranju porodici osu enog osiguranika ostavlja delimi no ili u celini u ivanje prava na osnovu socijalnog osiguranja.

Na isti na in sud e obavestiti nadle ni fond kada se u smislu propisa o ratnim vojnim invalidima porodici pravnosna no osu enog ratnog ili mirnodopskog vojnog invalida ostavlja delimi no ili u celini u ivanje invalidskih prava.

lan 353
O svakoj pravnosna no izre enoj meri zabrane bavljenja odre enim zanimanjem, sud e obavestiti nadle nu profesionalnu organizaciju, kao i organ nadle an za izdavanje dozvole za obavljanje zanimanja. Sudovi e redovno dostavljati nadle nom organu policije, koji vodi kaznenu evidenciju, re enja o rehabilitaciji i re enja kojima se utvr uje brisanje uslovne osude.

lan 354
Sudovi su du ni da obave tavaju i druge organe, ustanove ili organizacije, kada je na osnovu posebnih propisa predvi eno obave tavanje ili dostavljanje pravosna nih presuda.

Li enje slobode i pritvor lan 355

Licu li enom slobode bez odluke suda uru i e se pisano obave tenje o njegovim pravima (na odbranu, o osnovnim pravima pri saslu anju ako je osumnji eno ili okrivljeno i sl.). Licu kome je odlukom suda odre en pritvor, uz re enje o odre ivanju pritvora sud e uru iti i pisano obave tenje o pravima pritvorenih lica utvr enih procesnim zakonom. Pritvoreniku koji se sme ta u sudsko odeljenje zatvora na osnovu posebne odluke suda se uru uje i pisano obave tenje o polo aju, pravima i obavezama utvr enim posebnim zakonom.

lan 356
U upisnik u kome je zaveden predmet po kome je protiv nekog lica odre en pritvor, ispred imena se upisuje "pritvor" ili stavlja tambilj sa istim tekstom, koji e se precrtati i kosom crtom kada to lice bude pu teno na slobodu.

lan 357
Pritvorenici se sme taju u sudska odeljenja zatvora samo na osnovu pismene odluke suda.

lan 358
Li no ime lica protiv koga je odre en pritvor zavodi se u kontrolnik lica u pritvoru u prethodnom postupku, odnosno u kontrolnik lica u pritvoru po optu enju.

lan 359

U osnovnom i vi em sudu vodi se knjiga nadzora nad pritvorenicima, u koju Predsednik ili sudija koga on odredi za obilazak, upisuje obave tenja o tome kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju neophodnim stvarima i kako se sa njima postupa. Predsednik, odnosno sudija koga on odredi du an je da bez odlaganja obavesti Ministarstvo o nepravilnostima uo enim prilikom obilaska pritvora. Sa obave tenjem unetim u knjigu nadzora i preduzetim merama Ministarstva obave tavaju se sudije i uprava zatvora.

lan 360
U slu aju neopravdanog zadr avanja lica u pritvoru, kao i prekora enja zakonskih rokova u kojima je trebalo doneti odluku o produ enju pritvora, sudija u ijem se postupanju to desilo du an je da odmah pismeno obavesti Predsednika i da navede razloge prekora enja odnosno zadr avanja.

Postupak po naredbama istra nog sudije u predkrivi nom postupku lan 361
Podaci o identitetu svedoka saradnika, za ti enog svedoka, prikrivenog islednika, kao i svi podaci dobijeni u vezi sa krivi nim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno te kih krivi nih dela u skladu sa posebnim propisima, uvaju se u posebno za to odre enim prostorijama i pod posebnim nadzorom.

lan 362
Prikupljeni materijal i podaci dobijeni posebnim merama za otkrivanje i dokazivanje krivi nih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno te kih krivi nih dela, prima li no istra ni sudija koji je izdao naredbu ili sudija koji ga prema godi njem rasporedu poslova menja i predaje vodiocu upisnika "Kri Pov". Dostavljanje svedoku saradniku i za ti enom svedoku vr i se na na in kojim se obezbe uje da se ne otkrije njegov identitet, preko organa ili posredstvom organa koji mu obezbe uje taj status. Vodilac upisnika "Kri Pov" primljeni materijal stavlja u poseban omot na kome se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta, broj pod kojim je materijal zaveden u evidenciji. Zajedno sa primljenim materijalom u omot se stavlja zapisnik o popisu koji sadr i: vrstu snimaka, broj kopija snimaka i oznake da li se radi o poslovnom ili li nom ra unu.

lan 363
Uni tenje materijala ili podataka dobijenih posebnim merama za otkrivanje i dokazivanje krivi nih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno te kih krivi nih dela, vr i upisni ar pod nadzorom istra nog sudije uz prisustvo predsednika o emu se sa injava zapisnik.

Uni tenje prikupljenog materijala i podataka iz stava 1. ovog lana vr i se pogodnim mehani kim ili termi kim sredstvima za uni tenje.

Postupak po sporazumu o priznanju krivice lan 364

Podaci o podnetom sporazumu o priznanju krivice, identitetu okrivljenog, kao i svi podaci dobijeni u toku ovog postupka uvaju se u posebno za to odre enim prostorijama i pod posebnim nadzorom.

lan 365
Sporazum o priznanju krivice prima li no predsednik nadle nog ve a ili sudija koji ga prema godi njem rasporedu poslova menja i predaje ga vodiocu upisnika "Spk". Vodilac upisnika "Spk" primljeni sporazum i druga pismena stavlja u poseban omot na kome se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta i broj pod kojim je sporazum zaveden u upisniku, a potom sva pismena evidentira u popisu spisa.

lan 366
U slu ajevima predvi enim posebnim zakonom, uni tavanje predlo enog sporazuma o priznanju krivice i svih priloga koji su u vezi sa njim, vr i upisni ar pod nadzorom predsednika nadle nog ve a i uz prisustvo predsednika. O uni tenju se sa injava slu bena bele ka, koja se uva u pisarnici u zasebnom ormaru, sre ena po rednom broju upisnika, a u rubrici "Primedbe" upisuje se datum uni tenja. Uni tavanje predloga sporazuma sa prilozima iz stava 1. ovog lana vr i se pogodnim mehani kim ili termi kim sredstvima za uni tenje.

2. Evidencija naplate nov ane kazne, tro kova postupka i oduzete imovinske koristi lan 367
O sprovo enju sudske odluke o naplati nov ane kazne, tro kova krivi nog ili prekr ajnog postupka i oduzimanju imovinske koristi stara se pisarnica. Pravnosna na presuda u kojoj je nekom licu izre ena nov ana kazna ili je osu eno da plati tro kove postupka (krivi nog ili prekr ajnog, u postupcima i predmetima u kojima je sud umesto stranke oslobo ene pla anja tro kova iz bud etskih sredstava podmirio tro kove postupka), zavodi se u kontrolnik i odmah poziva obavezano lice, da u roku izvr i obavezu. Pozivanje se evidentira u odgovaraju oj rubrici kontrolnika. Sve uplate se dozna avaju na ra un suda, koji se redovno prazni. Po dobijanju izvoda sud u predmetu konstatuje svaku uplatu.

Ako stranka ne uplati u roku tro kove, vodilac kontrolnika sa injava predlog za prinudnu naplatu tro kova postupka u izvr nom postupku, odnosno postupku prinudne naplate pred poreskim organima koji potpisuje sudija. Broj i datum izvr nog predmeta bele i se u rubrici za primedbe kontrolnika, odnosno upisnika a predmet ozna ava kao delimi no re en. Po izvr enoj naplati, predmet je zavr en. Ako se potra ivanje ne mo e naplatiti u izvr nom postupku iz razloga propisanih zakonom ili nov ana kazna nije pla ena u odre enom roku, predmet se dostavlja krivi noj odnosno prekr ajnoj pisarnici koja ga iznosi sudiji odnosno predsedniku ve a koje je izreklo kaznu.

lan 368
Pravnosna na osu uju a presuda prekr ajnog suda kojom je nekom licu izre ena nov ana kazna ili je odre eno da plati tro kove prekr ajnog postupka evidentira se u upisnik za prekr ajne predmete izvr enja "Ipr" (Obrazac br. 86). Ako ka njeno fizi ko lice uplatu nov ane kazne u celini ili delimi no ne izvr i u odre enom roku odre enom presudom, zaposleni na poslovima izvr enja izvr enja to evidentira i odmah obave tava sudiju prekr ajnog suda koji zamenjuje nov anu kaznu ili nepla eni deo nov ane kazne radom u javnom interesu ili donosi re enje o zameni nov ane kazne kaznom zatvora.

lan 369
Ako ka njeno fizi ko lice ili preduzetnik u odre enom roku ne plati nov anu kaznu koja prelazi iznos koji se mo e zameniti kaznom zatvora, propisan posebnim zakonom, odnosno tro kove prekr ajnog postupka i ako pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili profesionalni vojnik, nov anu kaznu i tro kove prekr ajnog postupka ne plate u odre enom roku, naplata e se izvr iti prinudnim putem preko nadle nog organa, u skladu sa propisima o prinudnoj naplati.

3. Oduzimanje i uvanje predmeta lan 370

Predmeti oduzeti u krivi nom i prekr ajnom postupku ili prona eni kod okrivljenog, za koje se ne zna iji su, zavode se u knjigu oduzetih predmeta. Ako bi oduzeti novac, vrednosni papir i dragocenosti, trebalo da se koriste na raspravi kao dokaz, uvaju se u ra unovodstvu suda u kasi. Ako nemaju ovu svrhu ili su polo eni kao jemstvo, dostavljaju se na uvanje depozitnom mestu suda. Oduzeti predmeti, koji se prema posebnim propisima ne predaju nadle nom organu - Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom (u daljem tekstu: Direkcija), predaju se na uvanje zaposlenom koji je rasporedom poslova odre en za njihovo uvanje, u skladu sa propisima o sudskim depozitima. Ako se radi o nov anim knjigama i drugim prepisima koji se koriste kao dokaz, sredi e se po stranama odnosno rednim brojevima, staviti u omot i uvati na na in predvi en u stavu 3. ovog lana.

Oru je, eksplozivne stvari, droga, lako zapaljive stvari i drugi predmeti predaju se na uvanje policiji ili se predaju depozitnom mestu koje odredi Ministarstvo. Lako kvarljive stvari i ivotinje preda e se odmah Direkciji.

lan 371
Primanje, uvanje, rukovanje i uni tavanje predmeta, upisanih u knjigu oduzetih predmeta sprovodi se prema propisima o sudskim depozitima.

lan 372
Prilikom prijema zahteva za sprovo enje istrage, optu nog akta ili zahteva za pokretanje prekr ajnog postupka sudija e nalo iti da se proveri da li su predmeti oduzeti i predati sudu. Ako se ne nalaze kod suda, naredi e se da se predaju, odnosno oduzmu od lica kod kojih se nalaze.

4. Postupanje po molbama za pomilovanje lan 373

Po molbama za pomilovanje sud postupa hitno. Molbe za pomilovanje zavode se u upisnik "Kp". Molbe i svi akti u vezi sa postupkom pomilovanja ula u se u posebne omote i uvaju odvojeno od krivi nog spisa na koji se odnose. U krivi ni spis stavlja se slu bena bele ka o datumu podnete molbe i o licu koje ju je podnelo. Spisu koji je formiran povodom molbe za pomilovanje prila e se spis koji se odnosi na predmet u kome je zapo et postupak i u kome su izre ene kazne. Kada molba za pomilovanje bude kona no re ena, izvornik odluke ula e se u krivi ni spis. To e se zabele iti u spisu u kome se tra i pomilovanje, a krivi ni spis e se izdvojiti.

5. Postupanje u predmetima privrednih sudova Privredni prestupi lan 374

Za upisnik "Pk" vodi se imenik posebno za pravna, a posebno za fizi ka lica. Pre zavo enja predmeta u upisnik "Pk" pregledom imenika proveri e se da li se protiv tog pravnog, odnosno fizi kog lica, vodio ili se sada vodi postupak zbog privrednog prestupa i to e se potvrditi stavljanjem zabele ke na samom pismenu "imenik pregledan". Ako se ustanovi da je postupak vo en ili da je u toku, stavi e se o tome posebna zabele ka na samom pismenu potpisana od strane zaposlenog koji je izvr io proveru.

Ste aj lan 375

Po prijemu predloga za pokretanje, odnosno otvaranje ste ajnog postupka, vodilac upisnika proverava uvidom u imenik da li se u pogledu tog preduze a (du nika) vodio ili se jo uvek vodi postupak ste aja i to potvr uje na predlogu stavljanjem zabele ke "imenik pregledan". Ako se ustanovi da je postupak vo en ili da je u toku, stavi e se o tome zabele ka na pismenu, potpisana od strane zaposlenog u sudu odre enog za te poslove. Naknadne podneske koji se odnose na predmet u roku, vodilac upisnika dostavlja predsedniku ve a poravnanja odnosno predsedniku ste ajnog ve a.

lan 376
Predsednik ste ajnog ve a, odnosno ste ajni sudija, mo e narediti da se osim popisa spisa vodi i posebni popis poverilaca i poseban popis radnji koje se ponavljaju, kao i da se takva pismena lepe na posebne umetke i u omotu spisa dr e odvojeno. Popis poverilaca sadr i podatke: redni broj, datum, li no ime odnosno naziv poverioca, prijavljena potra ivanja i da li su potra ivanja osporena. Ako predsednik ste ajnog ve a, odnosno ste ajni sudija odlu i da se neka druga pismena posebno popi u odredi e ujedno i ta e se u taj spisak uneti. Nakon to se postupak ste aja obustavi u odnosu na ste ajnog du nika i nastavi prema ste ajnoj masi, ste ajni predmet se sudski razvodi kao re en i upisuje u upisnik "St" pod novim "St" brojem.

lan 377
Prepis odluka koje su donete na ro i tu za ispitivanje potra ivanja dostavljaju se samo onim poveriocima ija su potra ivanja osporena i onim koji nisu prisustvovali ro i tu. Ukoliko postoje smetnje za dostavljanje zaklju ka za listu utvr enih i osporenih potra ivanja dostavljanje se mo e izvr iti stavljanjem zaklju ka na oglasnu tablu suda, a o izvr enom dostavljanju poverioci se obave tavaju oglasom u "Slu benom glasniku Republike Srbije".

Upis u sudski registar lan 378

Upisi u sudski registar i postupak oko vo enja sudskog registra, vode se po posebnim propisima. Ukoliko za to postoje uslovi i posebni propisi to dozvoljavaju, sudski registar e se u initi dostupnim putem veb-stranice suda.

XX Glava MATERIJALNO-FINANSIJSKO POSLOVANJE

1. Postupanje u predmetima izvr enja Rad sudskog izvr itelja lan 379
Izvr ne radnje sprovode sudovi neposredno ili sudski izvr itelj po nalogu izvr nog sudije. Zaposleni u sudu koji preduzima pojedine izvr ne radnje je sudski izvr itelj i du an je da postupa u skladu sa zakonom. Sudski izvr itelj je du an da na zahtev du nika pre po etka sprovo enja izvr enja poka e slu benu legitimaciju.

lan 380
Sudski izvr itelj u postupku izvr enja sprovodi bez odlaganja sva izvr enja, po pravilu onim redom kojim su mu predmeti izvr enja dodeljeni u rad. Raspodela predmeta u kojima treba sprovesti izvr enje vr i se tako da jedan sudski izvr itelj prilikom jednog izlaska obavi vi e izvr nih radnji u to vi e izvr nih predmeta (u istom mestu ili vi e obli njih mesta). Svi predmeti u kojima se sprovodi izvr enje upisuju se u spisak izvr enja poverenih sudskom izvr itelju.

Uzajamno obave tavanje o izvr enjima osnovnih i privrednih sudova lan 381
Pre sprovo enja prodaje, privredni sud koji je sproveo popis obavesti e nadle ni sud dostavljanjem prepisa zapisnika o popisu stvari izvr nog du nika i zatra iti obave tenje o tome da li je protiv istog du nika u toku izvr ni postupak pred osnovnim sudom. Primljeno obave tenje privrednog suda osnovni sud upisuje u spisak popisa sa nazna enjem spisa privrednog suda, datumom obavljenog popisa i visinom potra ivanja. Ako je osnovni sud sproveo popis protiv istog izvr nog du nika u izvr nom predmetu gde je postupak u toku, dostavi e prepis zapisnika o popisu privrednom sudu. Privredni sud upisuje popis o kome ga je obavestio osnovni sud u spisak popisa.

lan 382

Kada sudski izvr itelj napla uje novac potvrdi e uplatu na priznanici iz bloka priznanica (Obrazac br. 137). Priznanica se popunjava u tri primerka (umno avanjem) sa nazna enjem napla enog iznosa za ra un poverioca i stavljanjem datuma i potpisa. Prvi primerak priznanice upu uje se licu koje je izvr ilo isplatu, drugi primerak se zadr ava u bloku priznanica, a tre i primerak predaje ra unovodstvu. Priznanice imaju serijske brojeve i sa njima se postupa u skladu sa propisima o postupanju sa nov anim depozitom. Ako sudski izvr itelj preda neposredno poveriocu gotovinu ili oduzeti predmet, to potvr uje potpisom na zapisniku. Ako sudski izvr itelj po alje gotovinu izvr nom poveriocu po tom, prila e po tansku uputnicu u kojoj se nazna ava da je po iljalac sud.

lan 383
Gotovinu, papire od vrednosti i dragocenosti koje mu je predao izvr ni du nik ili koje je sam oduzeo, ako ih nije neposredno predao izvr nom poveriocu, sudski izvr itelj preda e ra unovodstvu najkasnije prvog narednog radnog dana po naplati. Ra unovodstvo e potvrditi prijem gotovine odnosno vrednosti na kopiji priznanice, odnosno u izve taju (zapisniku) sudskog izvr itelja. Kopiju priznanice na kojoj je potvr eno da je novac polo en u blagajnu suda, sudski izvr itelj predaje izvr nom sudiji zajedno sa izve tajem i zapisnikom o obavljenoj izvr noj radnji. Ako sudski izvr itelj uplati gotovinu na depozitni ra un suda, uz izve taj prila e uplatnicu.

lan 384
Sudski izvr itelj podnosi izvr nom sudiji izve taj o sprovedenim ili nesprovedenim izvr nim radnjama (Obrazac br. 151) kome prila e zapisnik i priznanice o napla enim iznosima za vreme sprovo enja izvr nih radnji. U izve taju se navodi trajanje izvr ne radnje, vreme provedeno na putu i ostale podatke potrebne za odlu ivanje o tro kovima (kori enje sudskog vozila ili drugog prevoza, naknade anga ovanim licima i sl.). Ako sudski izvr itelj prilikom jednog izlaska obavi vi e radnji u vi e predmeta na koje bi trebalo razdeliti nastale tro kove, sa ini e obra un tro kova (Obrazac br. 152) koji e prilo iti samo jednom predmetu, a u izve taju za taj predmet nave e i sve predmete na koje se odnose tro kovi. U izve taju o obavljenim radnjama u ostalim predmetima stavi e se bele ka o tome u kome se predmetu nalazi obra un tro kova. Sudski izvr itelj je du an da vodi mese nu evidenciju o preduzetim izvr nim radnjama u koju e upisivati poslovni broj predmeta, datum preduzimanja izvr ne radnje, obavljenu izvr nu radnju, odnosno podatak da izvr na radnja nije preduzeta i za to, kao i podatak o tome da li je prilikom

preduzimanja izvr nih radnji koristio sudsko ili sopstveno vozilo i da istu na kraju svakog meseca dostavi predsedniku.

lan 385
Izvr ni sudija pregleda izve taj (obrazac izve taja mo e biti tampan na koricama predmeta) utvr uje tro kove i upore uje podatke na prilo enoj priznanici sa podacima u zapisniku i izve taju o obavljenoj izvr noj radnji. Na izve taj i blok priznanicu stavlja svoj skra eni potpis (paraf). Ako polo eni predujam prelazi obra unate tro kove izda e naredbu o vra anju vi ka. Ako je predujam nedovoljan pozva e stranku da uplati razliku.

2. Sudski depozit Poslovanje sredstvima depozita lan 386

Sredstvima sudskih depozita finansijski i materijalno posluje se na osnovu naredbe nadle nog sudije. Ako prilikom prijema nekog iznosa ili predmeta ne postoji naredba sudije, ra unopolaga e zahtevati da se takva naredba izda, a ako ne postoji predmet, osnova e se u tu svrhu novi koji e se upisati u upisnik "R". Sva primanja i izdavanja gotovine i vrednosti upisuju se u propisane knjige. Na omotima spisa stavlja se bele ka o izvr enom polaganju i primanju navode i broj depozitnog kartona ili rednog broja dnevnika za negotovinska primanja, a izve taji o promenama i stanju sredstava depozita lepe se hronolo kim redom na posebnom kartonu ulo enom u predmet.

lan 387
Gotovina i vrednosti primaju se i izdaju uz popunjenu priznanicu odnosno potvrdu koje se uvaju kao nov ana dokumenta, ili se registruju uz potpis primaoca u odgovaraju oj rubrici propisanih knjiga i evidencija.

Privremeni depoziti lan 388

Privremeni depoziti obuhvataju sredstva koja su namenjena da se odmah ili u kra em roku upotrebe u odre enu svrhu (predujam za ve ta enje i sl.).

lan 389
Gotovina i vrednosti koje su predmet sudskog depozita, uvaju se na odgovaraju em depozitnom mestu ili depozitnom ra unu suda.

lan 390
Gotov novac primljen u toku dana na blagajni suda, uplati e se odmah, ili slede eg radnog dana na ra un depozita, osim ako je sudija nalo io da se gotovina uva u blagajni, ali ne du e od 30 dana i ako se time ne kr e propisi o blagajni kom maksimumu.

lan 391
U sudsku blagajnu mogu se po nalogu sudije primati kao negotovinski depoziti papiri od vrednosti, dragocenosti, strana valuta, tedne i ulo ene dinarske i devizne knji ice i druge isprave za koje nije propisano da se upisuju u popis isprava.

Primanje vrednosti lan 392

Vrednosti se primaju, po pravilu, uplatom na depozitni ra un suda ili polaganjem na depozitno mesto, a izuzetno na privremeni ra un kod Narodne banke Srbije.

Primanje putem po te ili banke lan 393

Gotov novac primljen po tom uvodi se istog dana preko uplatnog naloga u blagajni ki izve taj, a potom knji i u evidenciju depozita. Ako se odmah ne mo e utvrditi svrha po iljke, odnosno na koju se pravnu stvar odnosi primljeni novac ili vrednost pozva e se po iljalac da u roku od tri dana objasni svrhu po iljke ili da ozna i pravnu stvar na koju se ona odnosi, sa upozorenjem da e mu se novac i vrednosti vratiti na njegov tro ak ako ne postupi po pozivu suda.

Primanje dragocenosti i drugih predmeta lan 394

Primljene dragocenosti i predmete popisuje i procenjuje komisija koju odre uje predsednik. Komisija se sastoji od tri lana od kojih je jedan obavezno zaposleni na poslovima sudskog depozita. Komisija je du na da ta no popi e primljene predmete po komadima, serijskom i drugom broju ako postoji, kvalitetu, koli ini, te ini, obliku i sl., tako da se isklju i svaka mogu nost zamene. Zapisnik o popisu sastavlja se u dva primerka od kojih se jedan ula e u odgovaraju i predmet, a drugi u omot u koji se stavljaju popisane vrednosti. Ako iz bilo kojih razloga komisija ne mo e sama da popi e predmete, anga ova e se sudski ve tak. Dragocenosti se procenjuju prema prometnoj vrednosti na dan prijema u sudu.

Tro kove procene utvr uje sudija i istovremeno odre uje ko e ih snositi.

Primanje vrednosnih papira lan 395

Vrednosni papiri kao predmet depozita primaju se na taj na in to se sa injava popis i navode slede i podaci: dr ava u kojoj je vrednosni papir izdat, ime i naziv izdavaoca vrednosnog papira, oznaka serije i broja vrednosnog papira, iznos na koji glasi talon i kuponi koji su vezani za vrednosni papir kao i datum kada bi trebalo isplatiti ili realizovati prvi kupon. Ako je vrednosni papir izdat u na oj zemlji, njegova vrednost se ozna ava u nominali. U slu aju da vrednosni papir nema sve kupone, odnosno, ako se prilikom naplate kupona, pored kamate ispla uje i deo glavnice, kao vrednost ozna i e se smanjena vrednost papira. Ako se za vrednosne papire koji su izdati u inostranstvu ne mo e odmah utvrditi njihova nominalna vrednost, kao vrednost u doma oj valuti e se privremeno ozna iti vrednost od jednog dinara.

Primanje tednih i ulo enih knji ica lan 396

tedne i ulo ne knji ice popisuju se navo enjem naziva izdavaoca, vlasnika i korisnika, broja knji ice, iznosa salda, a eventualno i posebnog znaka. Vrednost tedne i ulo ne knji ice nave e se prema saldu koji pokazuje stanje knji ice u nominalnom iznosu, ako se radi o tednji kod finansijskih organizacija.

Primanje isprava lan 397

Isprave i ostali papiri od vrednosti popisuju se navo enjem njihovog svojstva, izdavaoca, datuma i mesta izdavanja i drugih podataka. Isprave se evidentiraju po komadima bez oznake vrednosti.

Primanje strane valute lan 398

Ako je predmet depozita strana valuta, u popisu e se nazna iti naziv dr ave u kojoj valuta vredi kao zakonsko sredstvo pla anja, navo enjem nominalne vrednosti na koju nov anica glasi, naziv izdavaoca, serije i broja kao i eventualnih drugih podataka. Sredstva strane valute primljena na blagajni suda uplati e se u banku na ra un deviznog depozita ukoliko sudija, u zavisnosti od potrebe izvo enja dokaza (uvid, pregled, brojanje), ne odlu i druga ije.

lan 399
Vrednosti (dragocenosti, papiri od vrednosti, isprave i sl.), koje se uvaju u blagajni suda ili predaju na uvanje kod depozitnog mesta, stavljaju se u posebne omote na kojima se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta, broj depozita pod kojim su vrednosti zavedene u evidenciju depozita, pravna stvar na koju se odnose, kra a specifikacija sadr aja omota, li no ime i adresa polaga a. Zajedno sa predmetima depozita u omot se stavlja zapisnik o popisu i proceni.

Izdavanje gotovine i vrednosti lan 400

Gotovina i vrednosti koje se uvaju u blagajni suda, na ra unu depozita kod nadle ne banke ili kod depozitnog mesta, izdaju se samo na osnovu pismene naredbe sudije i na na in kako on odredi. Po pravilu, isplata gotovine je na blagajni suda, a ako se radi o ve im iznosima ili to stranka zahteva, po tom ili u banci. Maksimalne iznose koji se mogu isplatiti na blagajni propisuje predsednik. Gotovina koja se nalazi na ra unu depozita kod nadle nog organa ispla uje se odgovaraju im nalogom. Negotovinski predmeti (vrednosti) izdaju se neposredno korisniku uz potpis u knjizi vrednosti, preko po te ili zamoljenog suda. Gotov novac i vrednosti privremeno se izdaju, radi upotrebe u sudskom postupku na revers koji se ula e u odgovaraju i omot. Revers se poni tava kada se vrati privremeno izdati predmet.

3. Redovni depoziti Predmet redovnog depozita lan 401

Predmet redovnog sudskog depozita mo e biti gotov novac, negotovinske vrednosti i drugi predmeti kojima bi u sudskom postupku trebalo utvrditi korisnika. Redovne sudske depozite prima sud i daje na uvanje depozitnom mestu. Sudske depozite primaju depozitna mesta. Depozitna mesta su: 1) Narodna banka Srbije u Beogradu, za plemenite metale (zlato i platinu) i za predmete koji su izra eni od tih metala (zlatnici i sl.) bez obzira da li su u prometu kao sredstvo pla anja; 2) filijala Narodne banke Srbije u sedi tu suda, odnosno njene najbli e filijale ili druge banke, koje su po postoje im propisima ovla ene za uvanje sudskih depozita;

3) drugo lice ili institucija koja je re enjem suda odre ena kao uvar depozita.

lan 402
Dragocenosti sud predaje na uvanje depozitnom mestu po izvr enom popisu i proceni u zape a enom omotu na kome se sa spoljne strane nazna uje naziv depozita, oznaka predmeta i upozorenje da se prepis zapisnika o popisu i proceni nalazi u omotu. Na omotu, pored mesta gde je stavljen pe at, stavljaju se potpisi lanova komisije koja je zape atila omot. Dragocenosti koje se odnose na isti depozit stavljaju se zajedno u isti omot.

lan 403
tedne i ulo ne knji ice koje se odnose na isti depozit pola u se kod depozitnog mesta u nezape a enom zajedni kom omotu na kome se sa spoljne strane nazna uje naziv depozita, broj depozita, kao i oznaka sudskog predmeta. U omot se ula e i primerak zapisnika o popisu. Ako je u vezi sa polo enim tednim i ulo nim knji icama potrebno da se izvr i neka radnja, sud e zatra iti od depozitnog mesta da mu privremeno izda knji icu. Po izvr enoj radnji knji ica se vra a depozitnom mestu posebnim re enjem. Na isti na in se postupa kada su u pitanju vrednosni papiri i druge isprave koje se ne uvaju u sudu.

lan 404
Ako su predmet depozita strana valuta i devize postupa se u skladu sa deviznim propisima. Ako se u depozit preda strana valuta u zape a enom omotu primenjuju se shodno odredbe ovog poslovnika koje va e za dragocenosti.

lan 405
U blagajni suda uva se potvrda o preuzimanju zape a enog omota sa dragocenostima, stranom valutom, devizama, tednim i ulo nim knji icama, koju izdaje depozitno mesto. Ako depozitno mesto zatra i da mu se prilikom izdavanja depozita sa re enjem vrati potvrda, sud e vratiti potvrdu, a u sudskoj blagajni ostaviti overen prepis potvrde.

Naziv depozita lan 406

Svaki redovni depozit ima svoj naziv u kome se ozna uje pravna stvar na koju se odnosi (na primer: "Izvr na stvar Petra Jovi a I 26/2010" ili "Ostavina Marka Mari a O 103/2010" itd.). Kod privatnih sudskih depozita ozna uje se li no ime polagaoca i pravna stvar na koju se depozit odnosi (na primer: "Uplatilac Mirko Savi u parnici Mirka Savi a protiv Petra Savi a P 12/2010" itd.).

Rukovanje depozitima lan 407

Sud rukuje depozitima neposredno ili preko depozitnog mesta. Radi izvr enja pojedinih radnji koje se odnose na rukovanje depozitima sud preuzima predmet depozita od depozitnog mesta. Zaposleni u sudu du an je obaviti odre ene radnje istog dana po prijemu predmeta od depozitnog mesta i o tome podneti izve taj. Ako se odre ena radnja nije mogla izvr iti istog dana primljeni predmet predaje se zaposlenom koji vodi evidenciju depozita radi privremenog uvanja u blagajni suda. U tom slu aju predmet se evidentira u dnevniku negotovinskih depozita kao privremeni depozit.

Promena depozitnog mesta ili depozitnog suda lan 408

Ako do e do promene depozitnog mesta, depozitni sud naredi e dosada njem depozitnom mestu da prenese depozit novom depozitnom mestu. U naredbi e se narediti da se depozitnom sudu dostavi izvod stanja depozita sa svim potrebnim zabele kama i drugim podacima koji su potrebni za odmeravanje tro kova. Takva naredba se izdaje i onda kada do e do promena depozitnog suda, a depozitno mesto ostaje isto. U tom slu aju odredi e se samo preno enje depozita na novi depozitni sud.

Zabele ke ograni enja raspolaganja depozitima lan 409

Postojanje zabrana koje se odnose na izdavanje depozita ili obavljanje pojedinih pravnih poslova u vezi sa njima (zabrana otu ivanja ili optere enja, pravo u ivanja, ispunjenje naloga po testamentu i sl.) ili pojedinih poslova rukovanja koji se ponavljaju, evidentira se stavljanjem zabele ke crvenom hemijskom olovkom ili mastilom u odgovaraju oj kartici. O ovoj zabele ci obavesti e se depozitno mesto radi upisa u svoju evidenciju. Za sve vreme dok na depozitu postoji zabele ka iz stava 1. ovog lana, depozitno mesto ne mo e vr iti poslove koji su u suprotnosti sa sadr ajem zabele ke, dok drugim re enjem sud druk ije ne odredi.

Popis depozita lan 410

Re enje izvr nog suda kojim se dozvoljava izvr enje popisa depozita dostavlja se depozitom sudu. Kada depozitni sud upi e zabele ke depozitnog izvr enja u depozitnu karticu, naredi e re enjem depozitnom mestu da izvr eni popis zabele i u svojoj evidenciji kao zabranu izdavanja depozita.

Izdavanje depozita lan 411

Sudski depoziti izdaju se na osnovu re enja depozitnog suda. Re enje iz stava 1. ovog lana sadr i predmet izdavanja, porodi no i ro eno ime korisnika kome se depozit izdaje, naziv i broj depozita, kao i na in izvr enja re enja, sa napomenom da li je depozitna taksa pla ena i za koje vreme, odnosno zakonski osnov oslobo enja od pla anja takse. Primerak re enja koji je namenjen depozitnom mestu potpisuje nadle ni sudija. Re enje se dostavlja depozitnom mestu preko ovla po tom. enog radnika suda ili preporu enom

lan 412
Depozitno mesto izdaje negotovinske depozite ovla enim pravnim i fizi kim licima po nalogu suda neposredno ili po tom (vrednosnim pismom, odnosno paketom sa ozna enom vredno u koja se u njemu nalazi). Kada su predmet izdavanja dragocenosti, sud e po pravilu narediti depozitnom mestu da sudu na ijem podru ju stanuje korisnik po alje omot sa dragocenostima, radi neposrednog uru enja, ili da ga vrati sudu radi neposrednog izdavanja stranci.

lan 413
Kada se iz zape a enog omota izdaju pojedini predmeti sud nare uje posebnim re enjem, depozitnom mestu da mu se vrati zape a eni omot. Ovako vra eni omot otvara se komisijski, a izdvojeni predmeti predaju korisniku uz potvrdu koja se ula e u predmet. Kada se dragocenosti delimi no izdaju, u postoje em popisu obele avaju se teku i brojevi izdvojenih predmeta sa napomenom kad su izdvojeni. Ovu konstataciju potpisuju lanovi komisije koja je izvr ila izdavanje. Preostali predmeti, zajedno sa popisom ponovo se pe ate i vra aju depozitnom mestu novim re enjem suda radi stavljanja u depozit. Ako korisnik nije prisutan, tako da nije mogu e neposredno izdavanje, odmah po prijemu omota, predmeti koji su bili u omotu primi e se na privremeno uvanje u blagajnu suda, upisa e se u odgovaraju i dnevnik, a korisnik pozvati da depozit preuzme u odre enom roku. Kada korisnik stanuje izvan podru ja depozitnog suda, predmet depozita dostavi e se radi neposrednog uru enja sudu na ijem podru ju korisnik ima svoje boravi te.

Depoziti na uvanju kod drugih lica ili institucija

lan 414
Ako je predmet sudskog depozita takav da usled posebnih svojstava ili veli ine nije pogodan za uvanje u sudu, odredi e se njegovo uvanje kod fizi kog ili pravnog lica, odnosno institucije, kao uvara predmetnog depozita. Pre dono enja takvog re enja sud e zatra iti od predlaga a da polo i potreban predujam za podmirenje tro kova uvanja i rukovanja. Pre nego to sud poveri predmet depozita odre enom uvaru radi uvanja izvr i e popis i procenu depozita i o tome sastaviti zapisnik u tri primerka od kojih e se jedan ulo iti u odgovaraju i predmet, drugi predati uvaru zajedno sa predmetom depozita, a tre i prilo iti u dokumentaciju ra unovodstva.

lan 415
uvar kome je poveren na uvanje depozit mo e izdati depozit odre enom korisniku samo na osnovu re enja suda i na na in kako je u re enju odre eno. Re enjem kojim se odre uje izdavanje depozita utvrdi e se tro kovi koji su nastali usled uvanja depozita i ko je du an da ih naknadi, i odlu iti o polo enom predujmu.

Postupak sa zastarelim depozitima lan 416

Ako korisnik depozita na poziv suda ne preuzme depozit, a istekne rok, sud e re enjem utvrditi da je pravo na izdavanje depozita zastarelo i da je predmet depozita postao dr avna imovina i nalo iti da se uplati na ra un bud etskih sredstava. U re enju kojim se odre uje izdavanje depozita i korisnik poziva da preuzme depozit, pored roka u kome bi depozit trebalo preuzeti, nave e se pouka o pravnim posledicama ako depozit ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. Ako je iznos depozita koji bi korisnik trebalo da preuzme manji od etvorostrukog iznosa tro kova pozivanja (po tarina, koverat), ne e se primenjivati postupak iz st. 1. i 2. ovog lana ve e predsednik nalo iti da se sredstva uplate na ra un bud etskih sredstava.

lan 417
Poslovne knjige i ostale evidencije sudskog depozita ustrojavaju se i vode u skladu sa posebnim propisima.

4. Popis blagajne sudskog depozita lan 418

Sud je du an da izvr i popis blagajne sudskog depozita, najkasnije do 15. januara teku e godine za prethodnu godinu.

Predsednik mo e nalo iti pregled i popis blagajne sudskog depozita u toku godine, ukoliko oceni da je to potrebno. Popis blagajne sudskog depozita izvr i e se obavezno u slu aju primopredaje funkcije predsednika novom predsedniku.

XXI Glava PRELAZNE I ZAVR NE ODREDBE

lan 419
Vr ilac funkcije predsednika 1. januara 2010. godine, obrazova e de urna ve a i odrediti sudije i sudsko osoblje u pripravnosti za postupanje u predmetima koji se po odredbama zakona ili ovog poslovnika smatraju hitnim i naro ito hitnim. Vr ilac funkcije predsednika utvrdi e godi nji raspored poslova za 2010. godinu, do 6. januara 2010. godine, na na in predvi en ovim poslovnikom.

lan 420
Vr ilac funkcije predsednika, odredi e najpre upisivanje i raspore ivanje u rad nere enih preuzetih predmeta koji su po zakonu hitni, naro ito hitni ili u kojima su ro i ta zakazana, vode i ra una o ravnomernom optere enju sudija.

lan 421
Prilikom raspore ivanja predmeta u novoosnovanim sudovima, predsednik e se starati da sudije budu ravnomerno optere ene predmetima, posebno vode i ra una o starim predmetima, vremenu podno enja inicijalnog akta, kao i drugim okolnostima od zna aja za raspore ivanje predmeta u skladu sa ovim poslovnikom.

lan 422
Predmeti koji su po ranijim propisima razvedeni kao re eni, odnosno po kojima mora da se postupa i posle 1. januara 2010. godine (redovni, vanredni pravni lekovi i sl.), posebno se evidentiraju, ukoliko u sudu ne postoji IKT. Na predmete preuzete 1. januara 2010. godine shodno e se primenjivati odredbe lana 124. ovog poslovnika.

lan 423
Vojni predmeti okru nih sudova, koji nisu re eni do 31. decembra 2009. godine, upisa e se u odgovaraju e upisnike vi eg suda za krivi nu materiju.

lan 424

Na omotu spisa, u predmetima preuzetim od 1. januara 2010. godine, promena suda, oznake i broja upisnika, izvr i e se u skladu sa odredbama iz lana 168. ovog poslovnika.

lan 425
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da va i Sudski poslovnik ("Slu beni glasnik RS", br. 65/03, 115/05, 4/06 - ispravka i 50/06).

lan 426
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slu benom glasniku Republike Srbije", a primenjiva e se od 1. januara 2010. godine. Slede i