REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE

NACRT STRATEGIJE RURALNOG RAZVOJA 20102013

Avgust, 2009.

SADRAJ Strana Skraenice.......................................................................................................... 4 Kratak sadraj ................................................................................................... 5 I DEO .................................................................................................................. 7 1. Makroekonomsko okruenje ............................................................... 7

2.

Znaaj poljoprivrede i prehrambene industrije u nacionalnoj ekonomiji ........................................................................ 8

2.1 Poljoprivreda ........................................................................................ 8 2.2 Prehrambena industrija ......................................................................... 8 3. Ruralna podruja Srbije stanje i trendovi ...................................... 10 3.1 Demografski trendovi ....................................................................... . 10 3.2 Ruralna ekonomija .............................................................................. 11 3.3 Posedovna struktura i trite zemljita ................................................ 13 3.4 Vertikalna integrisanost i prehrambeni lanac ....................................... 14 3.5 Interesno udruivanje poljoprivrednika ................................................ 15 3.6 Ruralno siromatvo ............................................................................... 17 3.7 Fizika (komunalna) infrastruktura ...................................................... 18 Socijalni kapital .................................................................................... 19 3.8 Polna ravnopravnost ............................................................................. 19 3.9 Biodiverzitet i ivotna sredina .............................................................. 19 3.10 Dobrobit ivotinja ................................................................................. 20 4. Ruralni regioni Srbije ............................................................................. 21 5. Institucije u poljoprivredi i ruralnom razvoju Srbije ...................... 21 5.1 Mrea za podrku ruralnom razvoju i poljoprivredne strune slube ...................................................................................... 22 Mrea za podrku ruralnom razvoju .................................................... 22 Poljoprivredne slube .......................................................................... 25 5.2 Ministarstva, agencije Vlade Republike Srbije i regionalne institucije, agencije i fondovi...... ..................................... 27 5.3 Finansijske institucije ......................................................................... 30 5.4 Nevladine organizacije ......................................................................... 30 6. Strateki i institucionalni okvir agrarne politike Srbije ................. 31 6.1 Strateki okvir ..................................................................................... 31 6.2 Me unarodni okvir i zahtevi (EU, WTO i CEFTA) ............................ 34 7. SWOT analiza............................................................................................. 36 II DEO ................................................................................................................. 42 Uvod .................................................................................................................... 42

8.

Vizija ruralnog razvoja Republike Srbije za period 20102013. ............................................................................ 43

8.1. Vizija za sektor poljoprivrede ............................................................. 8.2. Vizija za prehrambenu industriju ........................................................ 8.3. Vizija za ruralnu ekonomiju i drutvo ................................................. Strateki ciljevi ........................................................................................ 9.1. Poboljanje konkurentnosti sektora poljoprivrede, umarstva i prehrambenog sektora ...................................................... 43 43 44 44 45

9.

Strana Ouvanje i poboljanje ivotne sredine i obezbe ivanje odrivog korienja prirodnih resursa ............................................. 46 9.3. Priprema i promovisanje lokalnih inicijativa za poboljanje konkurentnosti i kvaliteta ivota u ruralnim oblastima .................... 47 9.4. Poboljanje kvaliteta ivota i stimulisanje proirenja ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima ................................... 48 10. Mere ........................................................................................................... 49 10.1. Strategije ruralnog razvoja za svaku od osa ...................................... 49 Obrazloenje za predloene mere u okviru Ose 1 ............................. 50 Obrazloenje za predloene mere u okviru Ose 2 ............................. 52 Obrazloenje za predloene mere u okviru Ose 3 ............................. 52 10.2. Program za ruralni razvoj i indikativna namenska sredstva .............. 52 9.2.

11. Komplementarnost strategije sa ostalim instrumentima finansiranja ................................................................... 53 III DEO PRILOZI ............................................................................................. 54
PRILOG 1 Tabele ............................................................................................. Tabela 1. Makroekonomski indikatori Srbije ............................................ Tabela 2. Makroekonomski indikatori poljoprivrede Srbije ....................... Tabela 3. Geografski i demografski indikatori ruralnih podruja Srbije ne ukljuujui KiM ............................................ Tabela 4. Privredna struktura ruralnih podruja Srbije ne ukljuujui KiM ...................................................................... Tabela 5. Struktura populacije po polu ........................................................ Tabela 6. Regionalne karakteristike ruralnih podruja Srbije ..................... Tabela 7. Subjekti koji utiu na dravnu politiku ........................................ PRILOG 2 ............................................................................................................. Ruralni regioni Srbije: .................................................................................... Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje i integrisane ekonomije ............................................................................... Region malih urbanih ekonomija sa intenzivnom poljoprivredom ............. Planinski region, sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima ............................................................................ Region visokog turistikog potencijala sa siromanom poljoprivrednom strukturom ....................................................................... Strateki dokumenti Republike Srbije: ...................................................... Strategija za smanjenje siromatva ............................................................. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU ............ Strategija odrivog razvoja (etvrti nacrt Strategije je napravljen 2007. godine) ................................... Nacionalna strategija privrednog razvoja ................................................... Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period 20072012 .................................................................................. Nacionalni program zatite ivotne sredine ............................................... Strategija za razvoj turizma Srbije (za period 20052010) ........................ Strategija razvoja malih i srednjih preduzea ............................................. Nacionalna strategija za zapoljavanje ........................................................ Koriena literatura ..........................................................................................
3

55 56 57 58 58 59 59 61 62 62 62 63 64 66 68 68 69 69 70 70 70 71 71 71 73

Skraenice

APV - Autonomna Pokrajina Vojvodina ARS - Anketa o radnoj snazi AS - Anketa o ivotnom standardu CEFTA Central European Free Trade Agreement (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini) EC European Commission (Evropska komisija) EU European Union (Evropska unija) KiM - Kosovo i Metohija LSMS - Living Standard Measurement Survey (Anketa o ivotnom standardu) MPV - Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede NUTS The Nomenclature of Territorial Units for Statistics (Nomenklatura teritorijalnih jedinica za potrebe statistike) NVO Nevladina organizacija OECD Organisation for Economic Cooperation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) RZS - Republiki zavod za statistiku SWOT strenghts (prednosti), weaknesses (slabosti), opportunities (prilike), threats (pretnje) ZPP Zajednika poljoprivredna politika WTO World Trade Organization (Svetska trgovinska organizacija)

Kratak sadraj
Sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koji postoji od 2005. godine, do sada se u svom radu nije oslanjao na dugorone strateke planove. Ova strategija, prvi dokument takve vrste kod nas, ra ena je u skladu kako sa domaim, tako i sa me unarodnim stratekim dokumentima, posebno uzimajui u obzir Uredbu 1698/2005 Evropske komisije. Strategija poinje detaljnom analizom socio-ekonomskog stanja, ali tako e i analizom stanja ivotne sredine u Srbiji. Ova analiza je posluila za identifikovanje najvanijih problema u ruralnim oblastima. Navedeni problemi su vezani za: poljoprivredno-prehrambenu industriju, demografske trendove, ruralnu ekonomiju, posedovnu strukturu, vertikalnu integrisanost i prehrambene lance, interesno udruivanje poljoprivrednika, infrastrukturu, rodnu ravnopravnost, dobrobit ivotinja, kao i probleme u ouvanju biodiverziteta i zatite ivotne sredine, koji su u skladu sa odrivim ruralnim razvojem. U nastavku Strategije moemo videti na koji je nain Srbija na osnovu vie od 40 indikatora podeljena na ruralne regione. To su: region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje i integrisane ekonomije; region malih urbanih ekonomija sa intenzivnom poljoprivredom; planinski region, sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima; region visokog turistikog potencijala sa siromanom poljoprivrednom strukturom. Ova podela bi trebalo da bude iskoriena kao polazna taka za kreiranje lokalnih strategija ruralnog razvoja. U daljem tekstu opisane su institucije u Srbiji koje utiu na poljoprivredu i ruralni razvoj. Te institucije su podeljene u 4 grupe. U prvoj grupi su mrea za podrku ruralnom razvoju i poljoprivredne strune slube. U drugoj grupi su opisana ministarstva i agencije Vlade Republike Srbije, odnosno tipovi uticaja koje one imaju na dravnu politiku, kao i stepen njihove participacije u stratekom odluivanju. Treu i etvrtu grupu ine finansijske institucije i nevladine organizacije. U narednom poglavlju opisani su strateki institucionalni okviri agrarne politike Srbije. Povezanost sa drugim strategijama, budetska podrka poljorivredi, proces integracije u ZPP i me unarodni okvir i zahtevi (EU, WTO, CEFTA) sutinski su elementi ovog dela Strategije. Na osnovu analize postojeeg stanja i SWOT analize ruralne Srbije, koja je proizvod saradnje svih zainteresovanih strana, izra ena je Vizija za ruralnu Srbiju do 2013. godine, koja predstavlja triptih od tri podvizije: vizije za sektor poljoprivrede, vizije za prehrambenu industriju i marketing i vizije za ruralnu ekonomiju Srbije u celini. Navedene podvizije preciznije su definisane kao strateki ciljevi: 1. Poboljanje konkurentnosti sektora poljoprivrede, umarstva i sektora prehrambene industrije; 2. Zatita, ouvanje i unapre enje ivotne sredine u skladu sa odrivim ruralnim razvojem; 3. Priprema i promovisanje lokalnih inicijativa i strategija ruralnog razvoja za poboljanje konkurentnosti i kvaliteta ivota u ruralnim oblastima, i 4. Poboljanje kvaliteta ivota stanovnitva ruralnih oblasti proirenjem ekonomskih aktivnosti, kako u sferi poljoprivrede i prerade poljoprivrednih proizvoda, tako i u sferi nepoljoprivredne ekonomije. Kao potencijalni kandidat za lanstvo u EU, Srbija ne moe direktno da koristi IPARD fondove. Sticanjem statusa zemlje kandidata za lanstvo u EU i uspostavljanjem potrebne operativne strukture za realizovanje IPARD fondova, Srbija e biti u mogunosti da do kraja perioda koji obuhvata ova strategija pone da koristi sredstva iz IPARD fondova.

Zbog toga su mere navedene u ovoj Strategiji, a koje e detaljnije biti razra ene u NPRR, uskla ene sa IPARD programom koji je definisala EU.

I DEO Polazita 1. Makroekonomsko okruenje

Nakon perioda ekonomske stagnacije i izolacije zemlje, privredni i ekonomski oporavak Srbije poeo je sa politikim promenama 2000. godine. Period od 2001. do 2007. godine karakterisalo je sprovo enje brojnih reformi i uspostavljanje makroekonomske stabilnosti i odrivog i stabilnog privrednog razvoja. U tom razdoblju izvrena je (ili zapoeta) privatizacija i restrukturiranje velikih sistema i intenzivirana aktivnost na planu ukljuivanja u me unarodne asocijacije (pre svega na pridruivanju EU i WTO). Osim toga, izvrene su reforme poreskog sistema, trita rada i socijalnog sektora. Kurs dinara je stabilizovan, a devizne rezerve zemlje su do 2008. godine permanentno rasle. U velikoj meri su izvrene deregulacija i liberalizacija cena i spoljnotrgovinskog poslovanja i uspostavljeni odnosi sa me unarodnim finansijskim institucijama. Ostvaren je znatan napredak u sprovo enju strukurnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzea i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora. Spoljni dug Srbije je od 2001. do 2008. godine dostigao vrednost od oko 21.800,50 miliona evra (samo u toku 2007. i 2008. godine uvean je za oko 7 milijardi evra1). U isto vreme, osim kredita, u zemlju su ula i sredstva po osnovu stranih direktnih i portfolio investicija. Podaci govore da su u periodu 20012008. godine strane direktne investicije (SDI) iznosile oko 12.323,5 miliona USD2. SDI su uglavnom bile u sektoru finansijskog posredovanja, poslova sa nekretninama i trgovine. Mali deo investicija inile su produktivne (greenfield) investicije u izvozno orijentisane sektore i nove tehnologije, koje su pretpostavka privrednog razvoja. Ove promene makorekonomskog ambijenta, bile su paralelno praene smanjenjem broja zaposlenih i rastom nezaposlenosti (prilog I, tabela 1.). Razlog tome je injenica da je u periodu od 2001. do 2007. godine restrukturirano oko 100 velikih privrednih sistema koji su sukcesivno sprovodili svoje socijalne programe i rastereivali se tehnolokih i strukturnih vikova radne snage. Generalno, ostvarivanje visoke stope privrednog rasta, inflacija ispod projektovanog nivoa, rast izvoza, poveanje stranih direktnih investicija i budetski suficit, najznaajniji su makroekonomski razultati do 2008. godine. Krajem 2008. godine porasla je unutranja i spoljna neravnotea (porast inflacije i rast deficita trgovinskog bilansa i tekueg rauna), zabeleen je bri realni rast neto zarada od produktivnosti rada i poveanje javne potronje, koji su u velikoj meri posledice velike svetske ekonomske krize. Glavne pretpostavke makroekonomskog okruenja za odriv i stabilan privredni razvoj Srbije u narednim godinama su sledee: vo enje vrste fiskalne i monetarne politike, ubrzanje strukturnih reformi (posebno zavretak privatizacije), jaanje privatnog sektora i unapre enje poslovne klime i uspostavljanje konkurentskog ambijenta.

1 2

NBS Spoljni dug Republike Srbije u periodu od 2000. do 2008.godine.

NBS, Strana direktna ulaganjau novcu - neto - po godinama i zemljama, 20002008.

2.
2.1

Znaaj poljoprivrede i prehrambene industrije u nacionalnoj ekonomiji

Poljoprivreda

Sistemsko i strukturno reformisanje agrarnog sektora Srbije poelo je nakon politikih promena 2000. godine. Pravci reformisanja, dinamika i ukupni efekti do danas, pokazuju visoku kompatibilnost sa drugim evropskim zemljama koje su u te procese stupile deceniju ranije. Generalno, najznaajniji elementi reformskih procesa u agrarnom sektoru Srbije od 2000. godine do danas svakako su bili: liberalizacija trita, privatizacija prera ivake industrije, aktiviranje agrarnog finansijskog trita, kao i formiranje novih institucionalnih formi na svim nivoima. Znaaj poljoprivrede za privrednu strukturu Srbije, mereno udelom sektora u BDP i ukupnoj zaposlenosti, veoma je velik. Od poetka 2000-ih, permanentno se smanjuje udeo primarne poljoprivredne proizvodnje u ostvarenom BDP-u, tako da je u 2007. godini iznosio 8,7% (prilog I, tabela 2.). Uee prehrambene industrije, proizvodnje pia i duvana u ostvarenom BDP u periodu 20012008. godine iznosilo je proseno 5,5% i tako e belei trend permanentnog smanjenja. Me utim, i pored relativnog smanjenja udela poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, ovaj sektor znatno doprinosi ostalim industrijskim sektorima koji zavise od sirovina iz poljoprivrede, industriji inputa za poljoprivredu i prateim uslunim delatnostima. Uee poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti (prilog I, tabela 2) u Srbiji i dalje je relativno visoko, ak i u pore enju sa drugim evropskim tranzicionim zemljama. Prema poslednjim zvaninim podacima (Anketa o radnoj snazi, oktobar 2008), ak 21,4% zaposlenih radi u poljoprivredi, to ini oko 18% aktivnog stanovnitva. Osnovni razlog visoke zavisnosti od poljoprivrede svakako su smanjene mogunosti zapoljavanja i niska investiciona aktivnost, pogotovo u ruralnim podrujima. Trokovi hrane, pia i duvana, i pored permanentnog smanjenja, i dalje su visoko zastupljeni u ukupnim izdacima porodinih budeta u Srbiji (prilog I, tabela 2). Razlog ovako visokog udela ovih trokova je nedovoljno liberalizovano trite i monopolski poloaj trgovaca i prera ivaa. Od 2005. godine Srbija ostvaruje pozitivan trgovinski bilans poljoprivrednoprehrambenih proizvoda. Zastupljenost poljoprivredno-prehrambenog izvoza u ukupnom izvozu kree se oko 20%, to je znatno vie u odnosu na druge zapadnobalkanske zemlje (oko 10%). Dinaminom rastu izvoza znaajno je doprinela liberalizacija trgovine me u zemljama CEFTE koje su najznaajnija izvozna destinacija srpskih poljoprivrednih proizvoda. Primetne su pozitivne promene strukture izvoza u pravcu vee zastupljenosti proizvoda sa viom fazom prerade (jedinina vrednost izvoza prela je 0,53 /kg), ali i sve nepovoljnije strukture uvoza (jedinina vrednost uvoza ~0,85 /kg). 2.2 Prehrambena industrija Razvoj prehrambene industrije uslovljen je rastom primarne poljoprivredne proizvodnje. Rast primarne poljoprivredne proizvodnje u duem periodu omoguio je da se povea udeo prehrambene industrije u ukupnoj industrijskoj proizvodnji sa 10% 80-ih godina prolog veka, na 35% poetkom ovog veka. Pad primarne proizvodnje poslednjih godina direktno se odraava na korienje kapaciteta prehrambene industrije. Moe se konstatovati da izgra enost i stepen tehniko-tehnoloke opremljenosti prehrambene industrije Srbije

uglavnom nije limitirajui faktor rasta poljoprivredne proizvodnje i njenog prestrukturiranja u pravcu poveanja proizvodnje industrijskog bilja, povra, voa, mesa itd. Izgra enost i stepen tehniko-tehnoloke opremljenosti prehrambene industrije je veoma razliit. Poslednjih godina najvie je investirano u industriju ulja, piva, mleka, konditorskih proizvoda i u industriju za preradu vode. Manja ulaganja i tehnoloki zaostatak postoje u industriji za preradu eera, mesa, voa i povra. Na osnovu raspoloivih podataka, ukazuje se na to da permanentno postoji relativno nizak stepen korienja kapaciteta prehrambene industrije, koji se kree od 30%50%. Najvie se koriste kapaciteti za proizvodnju mineralne vode, uljare, mlinovi, kapaciteti za preradu voa i povra, za proizvodnju konditorskih proizvoda, pivare, mlekare i eerane, a najmanje kapaciteti za preradu stone hrane i klanice. Ostvaren dinamian rast u tom periodu svakako je rezultat znaajnih investicija u prehrambenu industriju. Viak kapaciteta u prera ivakoj industriji postoji, jer su ti kapaciteti ra eni za potrebe trita od 25 miliona stanovnika, u kome je Srbija uestvovala sa vie od 60%, a kod nekih grana i itavih 80%. Potpisivanjem CEFTA, prua se ansa na tritu viestruko veem od domaeg, da se savlada ovaj problem i korienje kapaciteta povea na vie od 80%. Istovremeno e to biti test nae konkurentnosti sa proizvo aima hrane u EU. Nizak stepen korienja kapaciteta prehrambene industrije pojedinih proizvoda ima za posledicu neefikasnost u poslovanju i slabu konkurentnost u izvozu. Odre en broj preduzea nalazi se na samom vrhu tehniko-tehnoloke opremljenosti i raspolae visokoobrazovnim kadrovima, dok druga sve vie zaostaju za savremenim tehnolokim i marketinkim zahtevima. Grane prehrambene industrije koje dominiraju i obezbe uju raznovrsnu snabdevenost trita hranom u Republici Srbiji su sledee: proizvodnja brana i proizvoda od brana proizvodnja jestivog ulja i proizvoda od ulja proizvodnja eera proizvodnja i prerada povra i voa proizvodnja mleka proizvodnja mesa i proizvoda od mesa proizvodnja konditorskih proizvoda proizvodnja bezalkoholnih i alkoholnih pia

Osnovni ograniavajui faktori za efikasno ukljuivanje u me unarodno trite: - nedovoljan asortiman prehrambenih proizvoda u odnosu na savremenu ponudu u razvijenom svetu; - zapostavljeno istraivanje za potpunije korienje postojeih kapaciteta putem uvo enja linija i proizvoda, tj. irenje asortimana prehrambenih proizvoda na bazi postojeih osnovnih, uzgrednih i sekundarnih poljoprivrednih sirovina; - kolebanje kvaliteta trinih proizvoda, bilo zbog nedostatka standarda, bilo zbog nepotovanja i slabe kontrole vaeih standarda; - sporo prilago avanje trinim kriterijumima poslovanja, odnosno uvo enje savremenog menadmenta i marketinga; - nepostojanje dugoronih vrstih ugovornih odnosa izme u prehrambene industrije i proizvo aa sirovina (gazdinstva, zadruge, poljoprivredna preduzea); - nepostojanje ekonomsko-trine povezanosti primarne poljoprivredne proizvodnje i industrije koja koristi poljoprivredne proizvode.

Mogunosti prehrambene industrije su u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane visokog kvaliteta, za koju postoje potencijali u zemlji, a za koje je inostrano trite veoma zainteresovano. To podrazumeva uvo enje standarda (ISO 9000 i ISO 14000), kao i uvo enje HACCP sistema kvaliteta. Dakle, prehrambena industrija mora ostati u centru panje razvojne politike zemlje, stranih i domaih investitora. Razvojna politika se mora uklapati u globalne svetske trendove, kao to su koncentracija kapaciteta i visokosofisticirana tehnologija, sa ciljem poveanja produktivnosti, ekonominosti proizvodnje i konkurentnosti. anse domae prehrambene industrije su objektivno velike i moe se oekivati da e ona, ve privatizovana i u fazi restrukturiranja, biti lider u ovom delu jugoistone Evrope.

3.

Ruralna podruja Srbije stanje i trendovi

Srbija nema zvaninu definiciju ruralnih podruja, s obzirom na to da i dalje ne postoji uskla enost sa NUTS3 regionalizacijom. Kriterijumi koje primenjuje Republiki zavod za statistiku ne ukljuuju standardne indikatore ruralnosti koji se sreu u me unarodnoj praksi (gustinu naseljenosti, broj stanovnika, uee poljoprivrednog stanovnita i dr.) ve se ruralnim podrujima smatraju delovi zemlje koji su rezidual urbanih. Naime, podela na gradska/urbana i ostala podruja u osnovi je zasnovana na optinskim odlukama kojima se status grada (urbanog) dodeljuje naselju koje ima ura en generalni urbanistiki plan. Takav pristup u definisanju ruralnih podruja oteava statistike analize i intrepretacije inidkatora ruralnih podruja. Ovom strategijom predvi ena je izmenjena RZS kategorizacija dok se ne sprovede NUTS regionalizacija. Izmenjenom RZS kategorizacijom, ruralne oblasti su sve teritorije naseljenih mesta osim 24 grada, koji su taj status dobili prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji je izglasan 28. decembra 2007. u Narodnoj skuptini. Ti gradovi su: Beograd, Valjevo, Vranje, Zajear, Zrenjanin, Jagodina, Kragujevac, Kraljevo, Kruevac, Leskovac, Loznica, Ni, Novi Pazar, Novi Sad, Panevo, Poarevac, Pritina, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Uice, aak, abac. S obzirom na to da u Beogradu i Niu postoje optine u kojima je izraena poljoprivredna proizvodnja, u ta dva grada je primenjena OECD klasifikacija ruralnosti4. Po toj klasifikaciji su optine Barajevo, Sopot i Surin u Beogradu, kao i optina Nika Banja u Niu podvedene pod ruralne oblasti. Teritorija Republike Srbije prostire se na povrini od 88.361 km2 (prilog I, tabela 3). Na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije5 nalazi se 4.715 naseljenih mesta. Prosena gustina naseljenosti u Srbiji iznosi 97 stanovnika/km2, i znatno je nia u ruralnim (63 stanovnika/km2) u odnosu na urbana podruja (289 stanovnika/km2). 3.1 Demografski trendovi Period od 1950-ih do poetka 1990-ih godina u Srbiji, kao i u drugim socijalistikim zemljama, karakterisao je snaan trend agrarnog egzodusa i dinamine migracije na relaciji selo-grad. Tokom 1990-ih migracije su delimino usporene u odnosu na prethodni period, to se moe objasniti smanjenim mogunostima zapoljavanja u gradovima usled privredne recesije. I pored toga, demografsko pranjenje sela ostalo je izraeno u brdsko-planinskim
3

NUTS je geokodski standard (Geospatial Entity Object Code) Evropske unije koji se koristi u statistike svrhe i pomou kojeg je napravljena podela Evrope na administrativne regione. 4 OECD definicija ruralnosti: ruralna naselja su ona sa gustinom naseljenosti ispod 150 stanovnika/km2. 5 KiM nisu ukljueni u analizu usled nedostatka pouzdanih podataka.

10

oblastima i podrujima manje pogodnim za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Tako e, slino susednim tranzicionim zemljama (Rumunija i Bugarska) zabeleene su i reverzibilne migracije, odnosno povratak u ruralne oblasti. Ti procesi u Srbiji bili su posledica ekonomske krize i zatvaranja velikih industrijskih kompleksa, a tako e i injenice da je znaajan broj izbeglih i raseljenih lica sa prostora bive Jugoslavije naseljen tokom 1990-ih upravo u ruralnim podrujima. Porast ruralne populacije u periodu 19912002. godine zabeleen je u suburbanim i ruralnim podrujima u okolini veih privrednih centara. Eksterne migracije u Srbiji bile su karakteristine za visokoobrazovanu i najvie obrazovanu radnu snagu i u manjoj meri su pogodile ruralna podruja. Prema podacima RZS, u periodu od 1991. do 2002. godine populacija u ruralnim podrujima Srbije je opala za 3,6% u pore enju sa ukupnim padom od 1% na dravnom nivou (prilog I, tabela 3). Ovi faktori su doveli do toga da je starosna stopa me u ruralnom populacijom u Srbiji (1,08) via od nacionalnog proseka (1,05). Poseban problem je i to to je visoka starosna stopa populacije u jugoistonom delu dostigla vrednost od 1,28. Negativne stope rasta ruralne populacije uslovljene su i niom zastupljenou ena u reproduktivnom dobu (prilog I, tabela 3.), malom ponudom kvalitetnih radnih mesta i nepovoljnim uslovima za ivot. Nepovoljni demografski trendovi imaju za posledicu nepovoljnu obrazovnu stukturu ruralne radne snage, koja po svojim performansama ne moe da ispuni zahteve trita rada. Skromna znanja i nepostojanje dodatnih vetina ruralne populacije generalno, potvr uju i podaci AS 2007, prema kojima se 97% ruralne populacije izjasnilo da nije poha alo dodatne obrazovne kurseve, a 54% da nema posebna znanja i vetine (tabela 3-anneks). Znanja i vetine ruralne radne snage izvesno nisu primerene zahtevima savremene tehnologije i nepovoljno deluju na ukupan kapacitet radne snage u ruralnim podrujima. Kvalitet radne snage jedan je od ograniavajuih faktora ekonomskog razvoja ruralnih podruja, jer investitori zaobilaze mesta u kojima nemaju na raspolaganju kvalitetnu i obuenu radnu snagu. S druge strane, obrazovanija populacija se teko zadrava u ruralnim podrujima bez atraktivnog ekonomskog okruenja i radnih mesta primerenih njihovim specifinim znanjima i prefrencijama. 3.2 Ruralna ekonomija Privredna struktura ruralnih podruja Srbije veoma zavisi od primarnog sektora, posebno od poljoprivrede, i jo je zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. Visok udeo poljoprivrede, prehrambene industrije, rudarstva i energetike i nizak udeo tercijarnog sektora u ostvarenom BDP, osnovne su karakteristike ekonomske strukture ruralnih podruja Srbije. Dostignuti nivo diversifikacije po performansama je slian zemljama u okruenju i limitiran gotovo identinim faktorima: nepovoljnim poloajem agrarnog sektora i ruralnih podruja u razvojnim politikama i opredeljenjima, nepovoljnim tritem kapitala i nesigurnim investicionim ambijentom, ogranienim tritem za plasman proizvoda i usluga, nedovoljno edukovanim ljudskim potencijalom i niskim nivoom privatnog preduzetnitva i dr. U ruralnim podrujima Srbije, ostvareni BDP po stanovniku je za nii od nacionalnog proseka i ukazuje na znatno zaostajanje u razvoju. Razlike u produktivnosti rada i privrednoj strukturi jednako su oigledne izme u ruralnih i urbanih podruja, kao i me u pojedinim regionima, odnosno tipovima ruralnih podruja. Uee poljoprivrede u BDP ruralnih podruja iznosi oko 30% (prilog I, tabela 4), to je znatno vie u odnosu na druge tranzicione zemlje. Delimino objanjenje moe se nai u bogatim resursima za poljoprivrednu proizvodnju kakve ima Srbija, s druge strane,

11

produktivnost i intenzivnost poljoprivrede Srbije znatno su ispod evropskog proseka i razlog su nepovoljnog ivotnog standarda poljoprivrednika. Na osnovu podataka ARS 2008, uee poljoprivrede u ukupnoj zaposlenososti u Srbiji i dalje je izuzetno visoko i iznosi preko 20%. Me u novim zemljama lanicama ovako visoke stope zaposlenosti u poljoprivredi imaju Rumunija, Poljska, Litvanija, Bugarska i dr., ija je poljoprivreda sporo reformisana, a agrarna struktura slina je onoj koju ima Srbija. Ovaj indikator u Srbiji ima tendenciju smanjenja, ali ne tako dinaminog kako je bilo kod drugih tranzicionih zemalja. Razlog tome je sporo reformisanje privredne strukture i otuda proistekla nedovoljna tranja za radnom snagom, odnosno male mogunosti zapoljavanja. Ovako visok udeo ruralnog stanovnitva zaposlenog u poljoprivredi svrstava Srbiju u red najagrarnijih evropskih zemalja. Me utim, i pored nominalno visokog uea poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti, oekuje se da e postojea proizvodna struktura, posebno u nekim delovima Srbije, u budunosti biti ugroena zbog nedostatka radne snage. U prilog tome govori podatak da oko 50% zaposlenog ruralnog stanovnita ima neformalno radno angaovanje, to ukazuje da je re o znaajnom kontigentu radne snage koji se samo formalno ubraja u poljoprivrednu radnu snagu, i da e svakoj prilici za rad van tog sektora dati prednost. Deficit radne snage u poljoprivredno najrazvijenijim regionima kompenzovan je proteklih godina izbeglikom populacijom ili radnicima koji su ostajali bez posla u industriji. Oba ova izvora radne snage u me uvremenu su presuila, a da to paralelno nije bilo praeno mehanizovanjem radnih procesa i tehniko-tehnolokim napretkom. Ovi razlozi uslovili su deficit radne snage u pojedinim delovima zemlje, i promenu proizvodne strukture poljoprivede u pravcu vee zastupljenosti proizvoda za koje je manje potrebna ljudska radna snaga. Uee ena u radnoj snazi ija je proizvodnja orijentisana na trite ekstremno je niska (26,1%), a ta pojava je zapaena i u drugim zemljama u tranziciji. Preostalih 5% zaposlenih radi manuelne poslove. Tabela 3.1. Aktivno poljoprivredno stanovnitvo prema tipu angaovanja
Radnici u poljoprivredi proizvo ai za trite Mukarci ene Ukupno 79.377 73,9% 28.030 26,1% 107.407 100% Poljoprivredni proizvo ai za sopstvene potrebe 208.475 53,1% 188.803 46,9% 397.278 100% Radnici u poljoprivredi, na poslovima koji zahtevaju fiziku snagu 17.738 72,2% 6.813 27,8% 24.551 100%

Izvor: Popis stanovnitva, domainstava i stanova, 2002.

Osim ARS 2008, i drugi statistiki izvori (AS 2007) belee da je ak 45%50% ruralnog stanovnitva Srbije zaposleno u poljoprivredi, to je jasan dokaz nisko diversifikovane aktivnosti (pa samim tim i prihoda) ruralnog stanovnitva. Niska diversifikacija aktivnosti ruralnog stanovnitva upuuje na nerazvijeno ruralno trite rada, nedovoljnu ponudu radnih mesta i kvalitetnih (dugoronih, stabilnih, dobro plaenih) poslova. Osim u poljoprivredi, zaposlena ruralna radna snaga znaajnije je angaovana u prera ivakoj industriji (16,3%), trgovini na veliko i malo (9,5%), gra evinarstvu (6%). Nedovoljna razvijenost javnih servisa i sektora usluga u ruralnim podrujima razlog su malog broja radnih mesta u ovim delatnostima, pa je njihova niska zastupljenost u ukupnoj zaposlenosti oekivana.

12

Nezaposlenost je jo jedan znaajan strukturni problem srpske poljoprivrede i ruralne ekonomije. Stopa nezaposlenosti u ruralnim podrujima je visoka (21%) (prilog I, tabela 4), i odraava problem nedostatka prilika za zapoljavanje. Posebno delikatnu poziciju na tritu rada u ruralnim podrujima imaju mladi. Stopa nezaposlenosti mladih znatno je via u pore enju sa ukupnom ruralnom radnom snagom stopa nezaposlenosti mladih do 25 godina trostruko je vea u pore enju sa prosekom. Najznaajnije manifestacije promena na ruralnom tritu rada u Srbiji su visoka stopa nezaposlenosti, posebno mla e populacije, i visoke stope trajnih migracija mla e enske populacije. Ove promene se odraavaju na izmenu proizvodne strukture poljoprivrede, smanjuju vitalne stope ruralne populacije i negativno deluju na ekonomsku atraktivnost tih sredina. Sve navedeno govori u prilog tome da u Srbiji postoje disterss push faktori diversifikacije ruralne ekonomije, koji su karakteristini za nerazvijena ruralna podruja. 3.3 Posedovna struktura i trite zemljita Tokom tranzicionog perioda, vlasnika struktura poljoprivrednog zemljita u Srbiji je postala vrlo sloena: od mikrofarmi u vlasnitvu siromanih seljaka ili naslednika vraenog zemljita, preko malih porodinih poljoprivrednih i meovitih farmi, do velikih poseda, porodinih ili u vlasnitvu pripadnika tranzicione elite. Popis iz 2002. godine potvr uje da najvei broj gazdinstava proizvodi za sopstvene potrebe (75%), dok je samo 20% orijentisano na proizvodnju za trite. Po podacima Geodetskog zavoda (maj 2009), u privatnoj svojini je 67% zemljita, u dravnoj 30%, drutvenoj svojini oko 2 %, dok je u ostaloj vrsti svojine (zadruna, metovita i dr.) svega 1%. U svakom sluaju, u posedovnoj strukturi preovla uju mala gazdinstva i sa znatnim procentom neobra enog zemljita. Dualna struktura farmi postoji u severnom delu zemlje (Vojvodini, Posavini i Podunavlju), gde je i trite zemljitem, posebno trite zakupa, mnogo aktivnije. Osnovna karakteristika promena u agrarnoj strukturi Srbije tokom tranzicije jeste da su se one odvijale na relaciji pretvaranja dravne/drutvene svojine u privatnu, dok promet zemljita izme u privatnih vlasnika nije bio izraen. Naime, investitori nisu otkupljivali privatne posede, sitna seljaka gazdinstva, ve velika imanja sa prateom infrastrukturom, mehanizacijom i objektima. Privatni posed nije bio predmet znaajnijih transakcija u kojima bi uestvovao veliki, eksterni kapital akumulisan van poljoprivrede. Analiza promene posedovne strukture tokom tranzicionog perioda onemoguena je usled logiki nepouzdanih rezultata Popisa poljoprivrede 2002. godine. Pouzdaniji indikator su rezultati AS 2002. i 2007. godine, koji su navedeni u tabeli 6. Iako ovim podacima nije obuhvaen period u kome je dolo do najintenzivnijih promena u posedovnoj strukturi nakon povraaja oduzete zemlje i privatizacije drutvenih/dravnih imanja, oni su dovoljno indikativni da ukau na osnovni trend promena jaanje dualne strukture farmi. Promene u strukturnim karakteristikama poljoprivrednih gazdinstava u proteklih pet godina su sledee: 1. Broj poljoprivrednih gazdinstava se smanjuje, to je paralelno praeno njihovom polarizacijom po veliini poseda. 2. Struktura gazdinstava prema veliini poseda u Srbiji ukazuje na prevalenciju malih gazdinstava sa malo korienog zemljita. Rezultati AS (2007) ukazuju da gazdinstva sa posedom manjim od 5 ha ine 73% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava. Ovo uee je nie u odnosu na AS 2002 (80%) i Popis 2002 (78%), to ukazuje da je tako e argument polarizacije posedovne strukture. 3. Prosena veliina poljoprivrednog zemljita u posedu gazdinstva smanjena je na 4,34 ha (za 6% u odnosu na 2002), ali je korieno zemljite po gazdinstvu poveano na blizu 5ha, to govori o aktiviranju trita zemljitem.
13

Tabela 3.2. Indikatori trita zemljita u Srbiji

2002. Gazdinstva koja daju zemljite u zakup (%) Gazdinstva koja uzimaju zemljite u zakup (%) Prosena povrina obradivog zemljita po gazdinstvu (ari) Povrina koja se daje u zakup (ari) Zakupljena povrina (ari) Korieno poljoprivredno zemljite (ari) 9,2 6,7 301 220 377 329 2007. 6 11,7 336 299 513 493 Indeks 2007/2002. 65 175 112 136 136 150

Izvor: Anketa o ivotnom standardu (2007).

Tendencija pretvaranja porodinih farmi u velika, komercijalna gazdinstva, preduzea, ispoljava se kod gazdinstava na podruju Vojvodine, posebno u niskonaseljenim oblastima u kojima postoji izraena tendencija starenja stanovnitva. Me utim, znaajan deo povrina koje ova gazdinstva koriste ini rentirano zemljite. Ulaganja gazdinstava koja rentiraju zemljite u druge inpute nisu proporcionalno vea, to se moe objasniti nepovoljnim ekonomskim poloajem poljoprivrede i nedovoljno stukturiranim tritem. S druge strane, podruja Srbije u kojima dominira ekstenzivna poljoprivreda i u kojima su preteno zastupljena polunaturalna gazdinstva, ispoljavaju dvojake tendencije u pogledu posedovne strukture. Naime, po prosenoj veliini poseda ova podruja se ne razlikuju znaajnije od nacionalnog proseka, ali je isto tako poznato da se oko treine zemljita ne koristi zbog loeg kvaliteta, nepristupanosti, visokih trokova obrade i dr., dok na drugoj strani cene zakupa za kvalitetnije i bolje pozicionirano zemljite dostiu visoke vrednosti. Ova podruja imaju veu agrarnu naseljenost, izraeniji pritisak na zemljite, vea je zastupljenost meovitih gazdinstava i potreba za proirenjem poseda je osnovni i najznaajniji oblik njihovog restrukturiranja. 3.4 Vertikalna integrisanost i prehrambeni lanac Modernu poljoprivredu karakterie vrsta povezanost i visoka zavisnost svih segmenata agrokompleksa. Jugoslovenski model transformacije poljoprivrede bio je zasnovan na kooperaciji kao sponi izme u individualnih gazdinstava i krupnih dravnih/drutvenih preduzea. Vertikalni integracioni sistem bio je strukturisan najee na lokalno/regionalnom nivou i obuhvatao je trite inputa, primarnu poljoprivrednu proizvodnju, preradu, doradu, plasman i usluge. Veliki agroindustrijski sistemi imali su snaan uticaj na lokalnu ekonomiju, monopolsku poziciju na lokalnom tritu i bili su podravani republikim i dravnim fondovima. Paralelno sa velikim agroindustrijskim sistemima egzistirala je i mrea drugih uesnika u prometu (nakupaca, prekupaca) ije je poslovanje bilo na granici sive ekonomije. Tokom 1990-ih, raspadom velikih agroindustrijskih kombinata, nastao je desetogodinji vakuum u institucionalnom i organizacionom ure enju trita poljoprivrednih inputa i otkupu poljoprivrednih proizvoda. Preduslov za revitalizaciju trita poljoprivrednih proizvoda stvoren je pre svega privatizacijom prera ivakih kapaciteta, a potom i jaanjem prehrambenih trgovinskih lanaca. Siva ekonomija je i dalje postojala, a u nekim podsektorima (npr. podsektor proizvodnje i prerade eerne repe) regionalna konkurencija poinje da deluje i ugroava do sada komfornu poziciju domae prehrambene industrije. Ovaj segment strukturnih promena bio je praktino preputen trinim zakonitostima, to je u uslovima ozbiljno devastiranog privrednog ambijenta doslovno znailo stihiju.
14

Poetkom devedesetih, tokom prvih tranzicionih godina, delikatniji problem bilo je trite prodaje, posebno kod roba ili sektora iji su delovi sistema bili snano integrisani sa drugim jugoslovenskim republikama. Dezintegracija ovog sistema zahtevala je alternativna reenja koja je bilo teko iznai u uslovima ekonomske blokade zemlje. Veoma izraena siva ekonomija u svim segmentima sistema proizvodnje hrane i nepostojanje institucionalne ure enosti i kontrole, nepovoljno su delovali na strukturiranje novih formi poslovnog povezivanja. Proizvodni i dohodovni lanac u proizvodnji hrane u Srbiji relativno je dobro zaokruen samo u delovima sistema koji su prvi privatizovani i u kojima postoji stabilno domae trite i mogunost izvoza industrijsko bilje, prerada voa i povra, mleka i dr. Domae trite ita i mesa jo nije dostiglo stabilnost. 3.5 Interesno udruivanje poljoprivrednika Zvanini podaci o broju registrovanih zadruga razlikuju se prema tome da li je zadruga registrovana kao iskljuivo poljoprivredna, ili je registrovala poljoprivredu kao neku od delatnosti. Od ukupno 3.435 definisanih pravnih lica (sva lica registrovana u formi zadruga i zadrunih saveza, ali i druga pravna lica koja u svom nazivu imaju rei poput zadruga ili kooperativa, odnosno skraenice: koop, kop ili coop), 3.067 ili 89,3% su zadruge, 25 ili 0,7% su zadruni savezi, a preostalih 343 ili 10,0% su druga pravna lica koja samo koriste neke od navedenih termina u nazivu svoje firme. Mnoge od ovih zadruga su fiktivne (organizovane su kao zemljoradnike zadruge, a realno su vlasnitvo jedne ili nekoliko osoba) i osnovane su samo zbog sticanja profita pojedinaca, pa praktino, sa stanovita zadrugarstva, i ne postoje. Zemljoradnike zadruge u Republici Srbiji, prema osnovnim karakteristikama, mogu se podeliti na sledee grupacije: 1. Stare zemljoradnike zadruge. Uglavnom posluju dui niz godina, poseduju znatnu imovinu, infrastrukturu i zemljite i osnovni izvori prihoda su prihodi sa sopstvenih parcela i mare zbog posredovanja izme u poljoprivrednika i velikih prera ivakih kapaciteta. Njima uglavnom upravljaju zaposleni (menadment). Karakterie ih vrlo veliki broj zadrugara koji nisu ukljueni u procese odluivanja u zadruzi. Neke su vrlo uspeni privredni subjekti, ali veina se zbog velikog broja zaposlenih i neadekvatnog menadmenta nalazi u vrlo looj finansijskoj situaciji. 2. Direktorske ili privatne zadruge. Brojni pojedinci iskoristili su nedefinisanost aktuelnog Zakona o zadrugama i svoju tenju za akumulacijom profita ostvarili formiranjem zemljoradnikih zadruga. Karakterie ih vrlo mali broj lanova (esto samo zakonski minimum od 10 osnivaa), a esto su zatvorene za prijem novih lanova. lanstvo uglavnom ine lanovi ue i ire porodice, a definitivno se ne moe govoriti o sprovo enju me unarodnih zadrunih principa. Sama organizaciona struktura zadruge na taj nain je posluila pojedincima za akumuliranje profita i lino bogaenje, pri tom naruavajui ve poljuljani ugled i renome zadruge kao oblika organizovanja poljoprivrednika. 3. Donatorske zadruge. Poev od 2000. godine, velik broj me unarodnih organizacija zapoeo je sa radom na teritoriji Srbije.U fokusu onih kojima je poljoprivreda i ruralni razvoj jedna od osnovnih delatnosti, esto je bio rad na edukaciji poljoprivrednika o potrebi i znaaju udruivanja. Kao produkt rada tih organizacija osnovano je mnotvo zemljoradnikih zadruga, ali bez stvarne svesti poljoprivrednih proizvo aa o pravima i obavezama koje iz toga akta proistiu. Mamac za osnivanje tih zadruga bile su zapravo donacije, uglavnom u vidu opreme i mehanizacije za proizvodnju. Ove zadruge su, najee, nakon zavretka donatorskih projekata bile naputene i svaki dalji rad na podizanju kapaciteta
15

zadruge bivao je prekinut. Vrlo je mali broj onih koje danas poveavaju broj lanova i uspeno posluju, uglavnom su ostale na nivou osnivaa, sa vrlo malim ili nikakvim prometom preko rauna i za veinu njih bi se sa sigurnou moglo rei da su samo fiktivno funkcionalne. 4. Prave zadruge. Nastale su na inicijativu poljoprivrednika koji su istinski pronali zajedniki interes u udruivanju i zajednikom nastupu na tritu. Broj lanova i promet su im u porastu i mnoge od njih danas vrlo uspeno posluju. Osnovne odluke donose zadrugari, a direktori i zaposleni rukovode poslovanjem u skladu sa stratekim ciljevima koje su osnivai definisali. Ove zadruge su ono zdravo tkivo koje moe biti zamajac daljeg razvoja zadrugarstva u Republici Srbiji. Globalni problemi sa kojima se suoavaju zemljoradnike zadruge u Srbiji su sledei: 1. Neadekvatna zakonska regulativa. Zakon o zadrugama iz 1996. godine na vrlo zastareo nain ure uje ovu oblast. Zakonski regulisana jednakost u ulozima zadrugara esto je prepreka za zapoinjanje veih investicija. Zadrugama je onemogueno da u skladu sa interesima zadrugara formiraju, kao osnivai, druga privredna drutva, a zarad daljeg udruivanja i ostvarivanja ciljeva zadrugara kroz ekonomiju velikog obima. Monopol nad vrenjem zadrune revizije imaju zadruni savezi. 2. Nepostojanje mera fiskalne politike i drugih vidova podrke zadrugama kao specifinom obliku poslovanja. Zbog nesagledavanja brojnih prednosti koje imaju zadruge kao poslovni oblik kojemu osnovni cilj nije profit ve ostvarivanje interesa udruenih poljoprivrednika i poveanje profita pojedinanih poljoprivrednika, ne postoje mere poreskih olakica i drugih vidova favorizovanja zadruga u odnosu na druga privredna drutva. Ovakvi vidovi podrke redovna su pojava u agrarno razvijenim evropskim zemljama. Drave su prepoznale i brojne socio-ekonomske aspekte udruivanja i kao takve uvele su brojne olakice u poslovanju zemljoradnikih zadruga. 3. Mali obrtni kapital i nemogunost apliciranja za kreditna sredstva. Mlade zadruge esto imaju vrlo mali obrtni kapital i zbog toga potpadaju u vazalni odnos sa velikim dobavljaima ili prera ivaima, uslovi trgovanja su esto nepovoljni i samim tim poljoprivrednici gube dalji interes za poslovanje preko zadruga. Zbog vrlo male imovine (nemogunost polaganja hipoteke kao instrumenta osiguranja vraanja kredita) i nemogunosti dobijanja bankarskih garancija (nelikvidnost i mali promet preko rauna) zadruge ostaju uskraene za mogunost uzimanja kredita za obrtni kapital ili za investirinje u unapre enje infrastrukture za zajedniki nastup na tritu. 4. Nepoznavanje osnovnih zadrunih naela. Vrlo esto poljoprivrednici nisu upoznati sa osnovnim naelima ustrojstva zadruge kao instrumenta za ostvarivanje zajednikih interesa a i loa istorijska konotacija samog pojma zadruga i zadrugarstvo doprinose tome da kod poljoprivrednika postoji nepoverenje i animozitet ka organizovanju i udruivanju u zadruge. 5. Loi kapaciteti upravljanja u zadrugama. Zadruge esto imaju mali broj lanova, nizak nivo prometa i nisu u mogunosti da angauju profesionalne menadere koji bi u skladu sa svojim znanjima i vetinama uspevali da znaajno unaprede poslovanje zadruga. Upravljanje zadrugom esto preuzimaju sami zadrugari koji nisu obrazovani u domenu savremenih finansijskih i ekonomskih tokova i ne mogu na adekvatan nain, pravovremeno, da odgovore na sve izazove koje zadrugama namee trite. Zbog stagnacije poslovanja zadruga, mesto na tritu osvajaju privatna preduzea koja agresivnom investicionom politikom, savremenim marketingom i velikim kapitalom, predstavljaju veliku i nelojalnu konkurenciju zemljoradnikim zadrugama. Veliki broj gazdinstava sa malim posedom i sa velikim brojem usitnjenih i geografski odvojenih parcela predstavlja jednu od osnovnih prepreka za razvoj savremene i konkurentne
16

poljoprivrede. Mesto i opstanak malih i srednjih gazdinstava na tritu se, ve sada, dovodi u pitanje. Udruivanje poljoprivrednika u zadruge upravo je jedan od kljunih naina kako da se prevazi u ovi problemi. Sa stanovita ruralnog razvoja, udruivanje je jedan od osnovnih, ako ne i najvaniji, preduslova za opstanak malih i srednjih gazdinstava u trinim uslovima poslovanja. Rad i mere podrke zemljoradnikim zadrugama koje je inilo Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede do sada, uglavnom su se svodili na ad hoc mere podrke. Revitalizacija zadruga, kao najpodesniji model za prevazilaenje razvojnih ogranienja malih gazdinstava koja dominiraju u srpskoj poljoprivredi, model je koji bi doprineo uspostavljanju stabilnog trita i smanjenju poslovnog rizika za proizvo ae. 3.6 Ruralno siromatvo Ruralno siromatvo jedna je od osnovnih karakteristika siromatva u Srbiji. Rezultati AS iz 2007. godine potvr uju da je ruralno siromatvo jedna od bitnih osobenosti siromatva u Srbiji (tabela 3.3): procenat siromanih koji ive u ruralnim podrujima porastao je na preko 61% u 2007. godini; siromatvo je i dalje duplo vie rasprostranjeno u pore enju sa urbanim podrujima (9,8%: 4,3%), a jaz u siromatvu ruralnih i urbanih podruja narastao je sa 1,6% na 2,3%, kao posledica manjeg smanjenja ruralnog u odnosu na urbano siromatvo. Tabela 3.3. Indikatori siromatva po tipovima naselja prema RZS metodologiji
Struktura stanovnitva 2002. Urbano Ruralno Indeks Ruralno/urbano 56,4 43,6 2007. 58,5 41,5 Procenat siromanih 2002. 11,2 17,7 1,6 2007. 4,3 9,8 2,3 Struktura siromanih 2002. 45 55 2007. 38,6 61,4

Sa aspekta siromatva, posebno su osetljive sledee kategorije ruralnog stanovnitva: poljoprivrednici koji prihode ostvaruju iskljuivo od poljoprivrede, starija lica i penzioneri, ene i mladi, kao i raseljena lica. Podaci AS iz 2007. godine ukazuju na porast ruralnog siromatva u poljoprivredno najrazvijenijim podrujima (delovima Vojvodine), ime ono prestaje da bude fenomen vezan iskljuivo za brdsko-planinska podruja. Siromatvo ruralnih podruja Srbije usko je povezano sa velikom zavisnou ruralne ekonomije od poljoprivrede. Podaci pokazuju da zaposleni u poljoprivredi ine blizu polovine (47%) zaposlenih ispod linije siromatva, kao i da je mali procenat (8,5%) poljoprivrednika me u najbogatijima. Osnovni uzroci siromatva poljoprivrednih domainstava mogu se grupisati u dve grupe faktora: 1. Nepovoljne performanse agrarne strukture nepovoljna posedovna struktura, nerazvijeno traite kapitala i skromni ljudski potencijal osnovni su uzroci siromatva poljoprivrednih domainstava; 2. Nedovoljna diversifikacija dohotka i aktivnosti lanova poljoprivrednih domainstava. Sa aspekta siromatva, posebno je osetljiva kategorija gazdinstava srednje veliine (15ha), koja su najbrojnija i ija je distribucija po kvantilima6 potronje izuzetno
6

Kvantil je nain kako se izraava sirmatvo i porede grupe stanovnitva po potronji petina od ukupnog kontigenta odre ene kategorije.

17

neujednaena. Naime, zastupljenost ovih gazdinstava me u siromanijim kategorijama domainstava se poveava. Ove promene su posledica jaanja dualne strukture poljoprivrede, ali i nepovoljnog poloaja gazdinstava srednje veliine koja ne uspevaju da dostignu konkurentan nivo produktivnosti. Gazdinstva srednje veliine imaju performanse polunaturalne poljoprivredne proizvodnje: rentiraju malo zemljita, imaju mehanizaciju koju moraju da odravaju, mnogo manje od drugih koriste najamnu radnu snagu, trini vikovi im nisu mnogo vei od gazdinstava sa malim posedom. Deo gazdinstava ove veliine, posebno ona sa mla om radnom snagom, uspeo je da se transformie u komercijalna gazdinstva orijentacijom na radno i kapitalno intenzivnije proizvodne linije. Regionalno posmatrano, ruralno siromatvo izraenije je u istonim i jugoistonim delovima zemlje, koji se izdvajaju po nepovoljnim demografskim indikatorima, pa se zato moe zakljuiti da je ruralno siromatvo usko povezano sa nerazvijenim tritem rada. 3.7 Fizika (komunalna) infrastruktura Fizika infrastruktura u ruralnim oblastima Srbije je zaputena i nerazvijena, i kao takva ne doprinosi rastu njihove konkurentnosti i investicione atraktivnosti. Tabela 3.4. Ruralna infrastruktura
REPUBLIKA SRBIJA Infrastruktura Broj lekara Broj telefonskih prikljuaka Broj telefonskih prikljuaka na 1.000 stanovnika Broj stanovnika/lekar 20.303,28 2.485.232 331 369,30 RURALNA PODRUJA 8.129,44 1.180.690 284 511,92

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije razliite publikacije.

Trenutna pokrivenost sela osnovnom infrastrukturom je takva da 80% sela ima pristup osnovnim uslugama kao to su: putna mrea, struja, telefonska mrea (fiksna i mobilna). Sistem vodosnabdevanja, gasovod, kanalizacija i deponije smea mnogo manje su zastupljeni u selima u Srbiji. Komunalna infrastruktura ruralnih podruja u Srbiji je nerazvijena, zaputena i ne zadovoljava potrebe ruralne populacije ni u pogledu kvaliteta ni uslunosti. Prema rezultatima ovog istraivanja, ruralna populacija navodi da su problemi vezani za komunalnu infrastrukturu za njih prioritetni, i vie rangirani i od ekonomskih problema. Ovde se prvenstveno misli na sistem vodosnabdevanja, kanalizaciju, strujnu i mreu puteva. Prema istom istraivanju, od poetka 2000-ih investicije u komunalnu infrastrukturu vie su bile usmerene na izgradnju novih i proirenje postojeih sistema nego na saniranje stanja. Investiranje u izgradnju novog sistema ili proirenje mree, najee se odvijalo u telekomunikacionim sistemima, a najmanja ulaganja su bila u gasifikaciju i reenja za organizovano odlaganje otpada. Novi komunalni sistemi gra eni su u planinskom podruju, a u ravniarskom regionu mahom sanirani i obnavljani. Prema AS (2007), problemi u vodosnabdevanju u ruralnim podrujima variraju zavisno od terena, lokacije sela, kao i dostupnih alternativa za reavanje problema u vodosnabdevanju. Sela koja su blia urbanim delovima postepeno se prikljuuju na njihovu centralnu vodovodnu mreu, pod uslovom da se organizuju i da plate za prikljuak. Podaci pokazuju da se sela koja nemaju pristup centralnom vodovodu oslanjaju na bunare kao primarni izvor vode.
18

Socijalni kapital Socijalni kapital se moe podsticati postepenim uvo enjem lokalnih strategija ruralnog razvoja (LEADER pristup), da bi se stimulisalo interesovanje lokalnog stanovnitva njihovim aktivnim ueem, stvaranjem javno-privatnog partnerstva u obliku lokalnih akcionih grupa (LAG). Da bi se raspoloiva sredstva za jaanje ruralnog socijalnog kapitala racionalno koristila, potrebno je intenzivirati saradnju svih potencijalnih inilaca ruralnog razvoja i izgraditi kapacitete koji su za to potrebni na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Posebno je vana dobra saradnja se lokalnom samoupravom i osposobljavanje predstavnika lokalne samouprave koji su stalno zaposleni na pitanjima razvoja sela i poljoprivrede. Tako e, potrebno je insistirati na znaaju aktivne participacije nevladinog sektora i prilikom zajednike implementacije razliitih aktivnosti. Dosadanji integrativni pristupi u lokalnom razvoju pokazali su se veoma korisnim i uticali su na izgradnju lokalnih kapaciteta, a tako e su pomogli Vladinim agencijama i MPV u kreiranju adekvatnijih mera podrke, kao i bolju evaluaciju efekata mera. Naravno, radi se samo o inicijalnim akcijama, a ne o sistemski sinhronizovanoj aktivnosti i zato bi u narednom periodu trebalo uraditi: 1. Valorizaciju lokalnih ljudskih resursa, posebno onih do sada neukljuenih pojedinaca u planirane akcije (referenti za poljoprivredu svake optine, nevladine organizacije koje nisu trenutno lanovi mree za ruralni razvoj). 2. Procenu kapaciteta lokalnih instucija i pojedinaca koji se bave nekim od pitanja koje je vezano za ruralni razvoj. 3. Identifikaciju potreba za jaanje kapaciteta do sada neukljuenih pojedinaca kroz inovativne treninge 4. Mere direktne i indirektne podrke u radu odabranih pojedinaca. 5. Podsticanje uea predstavnika mree za podrku ruralnom razvoju u jaanju veza izme u svih indentifikovanih pojedinaca i implementaciju zajednikih aktivnosti. 3.8 Polna ravnopravnost Polna ravnopravnost i puna ukljuenost svih drutvenih grupa u razvojne aktivnosti na lokalnom nivou izuzetno su znaajni za integrisani pristup ruralnom razvoju Srbije. Na osnovu analiza o polnoj strukturi lanova domainstava u ruralnim oblastima, 48% ine ene, a 52% ine mukarci. Tako e, procenjeno je da od ukupnog broja ena koje ive u ruralnim podrujima na teritoriji Srbije, 13% vodi domainstvo, od ega je najvei procenat u Vojvodini (24%). Kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja namenjena za trite, 73,9% radne snage ine mukarci, a ene ine 26,1%. Osim toga, 46,9% ena i 53,1% mukaraca proizvodi poljoprivredne proizvode za svoje potrebe. Od ukupnog broja aktivne ruralne populacije 44% ine ene (prilog I, tabela 5.). 3.9 Biodiverzitet i ivotna sredina Ruralne oblasti Srbije poseduju znaajne prirodne resurse (vodni resursi, velike povrine obradivog zemljita i povrine pod umama) sa bogatim biodiverzitetom. Na ukupnoj teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije), 66,03% ini poljoprivredno zemljite. Pored 40% obradivih povrina zemljita, 21% je pokriveno viegodinjim kulturama, a 28% preostalog zemljita je pod umama.
19

Vani preduslovi za visoku bioloku raznovrsnost u Srbiji su njen geografski poloaj, otvorenost njene teritorije za okolne regione i uslovi razvoja biljnog i ivotinjskog sveta kroz istoriju. Teritorija Srbije obuhvata pet biogeografskih oblasti: mediteransku, srednjoevropsku, pontsku, cirkumborealnu, srednje-junoevropsko planinsku. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1.000 biljnih zajednica. Stepen raznolikosti ivotinjskog sveta je tako e visok. Procenjuje se da ukupan broj vrsta koje postoje na teritoriji Srbije iznosi 43% od ukupnih vrsta u Evropi. Od ivotinjskih vrsta 500 predstavlja ugroene vrste, a 600 biljnih vrsta se tako e karakterie kao ugroeno. U celokupnom panevropskom regionu, pa i u Srbiji, veoma raznovrsna stanita razliitih vrsta tako e su se formirala vievekovnim tradicionalnim sistemima bavljenja poljoprivredom. Mnoga od tih stanita imaju poseban znaaj, mada je izraena tendencija smanjenja biodiverziteta kao posledica gubljenja tradicionalnih ekstenzivnih sistema bavljenja poljoprivredom, ali i kao rezultat intenzifikacije proizvodnje ili pak potpunog naputanja farmskih praksi u nekim marginalnim podrujima, odnosno, oblastima sa specifinim hendikepima: velika nadmorska visina, lo kvalitet zemljita, loi klimatski uslovi ili oblasti u kojima je ekstenzivan vid bavljenja poljoprivredom neophodan radi odgovarajueg upravljanja zemljitem itd. Visoka bioloka raznovrsnost je i direktnoj vezi sa niskim imputima u poljoprivrednoj proizvodnji u smislu manjeg korienja vetakih ubriva, pesticida, i agrotehnike. Bez obzira na to, opti utisak je da je poljoprivreda u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina znaajno smanjila negativan uticaj na prirodnu sredinu. Tako se, recimo, potronja ubriva smanjila sa 115kg/ha u 1991. godini, na 36 kg/ha u 2002. godini, a zbog opteg stanja u poljoprivredi takav trend se i nastavlja. Shodno tome, uee poljoprivredne proizvodnje u zaga enju ivotne sredine u istoj meri se smanjilo. Trenutno, glavni problemi zbog negativnog uticaja poljoprivrede na stanje ivotne sredine odnose se na: zaga enje zemljita zbog neadekvatnog i nekontrolisanog korienja pesticida i vetakih ubriva i upotrebe zaga ene vode za navodnjavanje; probleme hemijskog (uglavnom od nitrata) i bakteriolokog zaga enja voda (eutrofikacija) koji su povezani sa nekontrolisanim odlivom tenog stajnjaka sa stoarskih farmi i takastim i rasprenim izvorima zaga ivanja voda od poljoprivrede; procese erozije zemljita (obuhvaeno je 80% poljoprivrednog zemljita). U centralnim i brdsko-planinskim regionima preovla uje vodna erozija, dok je u Vojvodini dominantna eolska erozija; nizak nivo svesti poljoprivrednih proizvo aa o nunosti zatite ivotne sredine i korienju takozvanih dobrih poljoprivrednih praksi, odnosno odrive poljoprivrede koja ne ugroava ivotnu sredinu High Nature Value farming (MPV, 2009).

3.10 Dobrobit ivotinja Dobrobit ivotinja je faktor koji znatno utie na ruralni razvoj. Moe se pospeiti razvojem konkurentne stoarske proizvodnje, unapre ivanjem bezbednosti hrane ivotinjskog porekla i zatitom ivotne sredine. Sporo prilago avanje standardima dobrobiti ivotinja kao posledica niskog stepena svesti o njegovom znaaju i mehanizmima njenog ostvarivanja i nedostatka adekvatnih podsticaja od strane drave, negativno se odraava na doprinose koje dobrobit ivotinja ima po bezbednost hrane ivotinjskog porekla, razvoj konkurentnosti ovih proizvoda na domaem i evropskom tritu i smetnja je prilago avanju nae stoarske proizvodnje evropskim standardima. Ovakvo stanje moe izazvati probleme prilikom usvajanja GLOBAL GAP standarda koji u okviru stoarske proizvodnje postavljaju vrlo visoke standarde u pogledu
20

dobrobiti ivotinja, a ije e nezadovoljavanje usporiti proces izvoza proizvoda ivotinjskog porekla u zemlje Evropske unije. Osim toga, dostizanje visokih standarda u oblasti dobrobiti ivotinja pozitivno utie na jaanje konkurentnosti proizvoda ivotinjskog porekla na domaem i evropskom tritu, a tako i na odriv ruralni razvoj. Usvajanjem Zakona o dobrobiti ivotinja zapoet je rad na izgradnji sistema zatite dobrobiti ivotinja u Republici Srbiji, kao vaan cilj odrivog razvoja u oblasti poljopriovrede, utvr en Nacionalnom strategijom odrivog razvoja (Slubeni glasnik RS broj 57/2008).

4.

Ruralni regioni Srbije

Ruralna podruja Srbije karakterie visok stepen izdiferenciranosti u pogledu veliine i morfologije naselja, prirodnih uslova i infrastrukturne opremljenosti. Razlike postoje i u pogledu uslova za poljoprivrednu proizvodnju i razvoja drugih privrednih aktivnosti, trine povezanosti i uslova za plasman proizvoda. Ova izdiferenciranost odraava se i na planu socijalnog razvoja, demografskih trendova, privredne razvijenosti, kvaliteta ivota, ekolokih i drugih osobenosti. Pri definisanju Programa RR, u okviru projekta Podrka programiranju ruralnog razvoja i sistemu za plaanja u Srbiji i Crnoj Gori primenom klaster analize na preko etrdeset indikatora, utvr eni su homogeni ruralni regioni Srbije, koji u zadovoljavajuoj meri reflektuju heterogenost srpskog ruralnog prostora. Osnovne performanse ovih regiona, relevantne za ruralni razvoj, predstavljene su u prilogu tekstu koji sledi (prilog I, tabela 6). Na osnovu ovih indikatora, teritorija Srbije je podeljena na etiri regiona (prilog II): region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje i integrisane ekonomije, region malih urbanih ekonomija sa intenzivnom poljoprivredom, planinski region, sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima, region visokog turistikog potencijala sa siromanom poljoprivrednom strukturom. Navedeni regioni mogu biti iskorieni kao polazna taka za kreiranje lokalnih strategija.

5.

Institucije u poljoprivredi i ruralnom razvoju Republike Srbije

Uspostavljanje odrivih institucija, pravila i politika koji garantuju ravnoparavan pristup kapitalu (pre svega zemljitu, vodi, umama), tehnologijama, tritu roba, finansijskom tritu i drugim servisima i koji doputaju ruralnom stanovnitvu participaciju u odluivanju, preduslov su efikasnog i odrivog transformisanja ruralnih podruja. Moderne koncepcije rukovo enja lokalnim i ruralnim razvojem zahtevaju promene tradicionalnih organizaciono-upravljakih struktura i veza, gde drava svoje nadlenosti deli sa velikim brojem partnera (prilog I, tabela 7). Posebni zadaci u uspostavljanju takvog ambijenta su sledei: 1. Obezbediti legalni okvir za adekvatnu interakciju me u svim partnerima. Javna participacija zahteva adekvatan zakonski okvir. Drava ima pravo da kreira zakone i programe/aktivnosti kojim bi uspostavila takve odnose; 2. Obezbediti jednak pristup resursima i informacijama za sve kljune uesnike. Ovaj kriterijum mora se potovati na nivou centralne vlasti (ministarstava) i vertikalno podre enih institucija i drugih potencijalnih partnera; 3. Obezbediti poverenje me u partnerima (i u dravu i njene institucije) i kreiranje demokratske atmosfere za interakciju razliitih uesnika transparentnim sistemom odluivanja i kontrole. Drava mora preuzeti ulogu medijatora pri uspostavljanju
21

interakcije izme u novih aktera - partnera, kako bi se postigao fer ambijent u procesu odluivanja i jednaka korist svih grupa od aktivnosti ruralnog razvoja. Iskljuenost pojedinih grupa i kategorija najee je posledica neravnopravne raspodele moi u odluivanju; 4. Obezbediti horizontalno i vertikalno prosle ivanje odgovornosti drugim agencijama, partnerima i donosiocima odluka. Pri tome se mora imati u vidu njihova osposobljenost da u tom procesu uestvuju drava se ne moe u celosti povui iz tog procesa a da im prethodno ne pomogne da se osposobe da preuzmu odgovornost u svim onim aspektima kojima je prethodno ona rukovodila. Razvijenost institucionalnog okvira direktno utie na pristup ruralnog stanovnitva fizikom kapitalu, finansijskim i drugim servisima, tehnologijama i tritu, ime opredeljuje benefit od proizvodnje koja je nastala korienjem tog kapitala i usluga. Na taj nain javne institucije i njihova pravila igre praktino opredeljuju alokaciju resursa, definiu regulatorni okvir i implementacione mehanizme, delujui na dinamiku i intenzitet prilago avanja ruralnog stanovnitva trinoj ekonomiji i odrivom razvoju. U pogledu promena u insitucionalnom ure enju agrarnog sektora u Srbiji u periodu 20002008. godine, moe se rei da su se one odvijale sporo, bez kontinuiteta u zapoetim procesima, i da nisu bile praene dovoljnim naporima na podizanju ljudskog potencijala koji bi trebalo da iznese sloene reformske zahteve.Viegodinje meanje nadlenosti republikih i saveznih institucija umnogome je usporavalo institucionalne promene u sektoru, naime, prenoenje nadlenosti u oblasti poljoprivrede sa saveznog na republiki nivo potpuno je okonan tek 2004. godine. Do formiranja dravne zajednice SCG (2003. godine) paralelno su funkcionisala Ministarstva poljoprivrede SRJ i RS. Uspostavljanjem dravne zajednice SCG, Ministarstvo poljoprivrede na saveznom nivou je ugaeno, a deo nadlenosti koje je ono imalo (sanitarna kontrola, izvozni podsticaji i dr.) preraspodeljen je izme u Saveznog Ministarstva privrede i unutranje trgovine (koje je nastavilo da funkcionie) i Ministarstva poljoprivrede RS. Razdvajanjem Srbije i Crne Gore sve ingerencije u sektoru preuzelo je Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MPV). Drugi razlog spore institucionalne transformacije moe se traiti u estim promenama vladajuih struktura u MPV. Strateka i programska opredeljenja reformskih vlada samo delimino su se menjala usled objektivnih promena makroekonomskog ambijenta. Osim toga, neizvesnost u pogledu pristupanja EU i WTO, nepovoljno je uticala na dinamiku prilago avanja zahtevanim standardima i procedurama.

5.1. Mrea za podrku ruralnom razvoju i poljoprivredne strune slube Mrea za podrku ruralnom razvoju Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije formiralo je mreu za podrku ruralnom razvoju, koju ine petnaest regionalnih centara na podruju Republike Srbije. Putem ovih kancelarija gra ani koji ive u ruralnim sredinama su u mogunosti da budu informisani i upoznati sa izmenama zakona i uredbama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja koje sprovodi MPV, jer je krajnji cilj postojanja ovih kancelarija razvoj i unapre enje poljoprivrede, stvaranje boljih uslova ivota i rada u ruralnim sredinama i iskorenjivanje siromatva u tim sredinama. Mrea za podrku ruralnom razvoju podrava razvoj ruralnih podruja, odnosno sela i stanovnitva u njima putem projektnih ciljeva i podciljeva:
22

Projektni ciljevi: 1. Jaanje postojeih i razvijanje novih potencijala za ruralni razvoj; 2. Organizovanje efikasnog i pravovremenog prikupljanja informacija od kljune vanosti za programiranje mera ruralnog razvoja i praenje efekata mera; 3. Poboljanje vertikalnog i horizontalnog protoka informacija; 4. Identifikacija lokalih aktera i podrka lokalnim / regionalnim inicijativama za ruralni razvoj; 5. Unapre ivanje uslova za razvoj ruralnih podruja Srbije, poveanje kvaliteta ivota u njima kao i stvaranje preduslova za otvaranje novih radnih mesta. Podciljevi: 1. Obezbe ivanje pristupa informacijama od znaaja za ruralne sredine o politici razvoja poljoprivrede i sela, kao i drugim dravnim i ervopskim politikama od znaaja za ruralno stanovnitvo; 2. Identifikovanje i promovisanje primera dobre prakse i uspenih inicijativa irom Srbije i ire u Evropi i svetu generalno, radi sticanja znanja i podsticanja kreativnosti i novih ideja za iskoriavanje i razvoj postojeih potencijala za ruralni razvoj na lokalnom nivou; 3. Obezbe ivanje pune ravnopravnosti svim ruralnim oblastima u dravi u pogledu korienja raspoloivih sredstava iz dravnog budeta; 4. Obezbe ivanje stalnog usavravanja lanova mree i unapre enje sistema njenog funkcionisanja kroz raznovrsne edukacije u oblasti metodologije rada i sprovo enje pojedinih projekata od nacionalnog i regionalnog znaaja.

23

24

Poljoprivredne slube Poljoprivredna sluba ima vanu ulogu u podizanju opteg znanja i primeni odgovarajue tehnologije gajenja biljaka i ivotinja, menadmentu proizvodnje, standarda i regulativa Evropske unije na odabranim i drugim poljoprivrednim gazdinstvima, u edukaciji poljoprivrednih proizvo aa davanjem preporuka i strunih saveta, organizovanjem seminara, radionica i izdavanjem strunih publikacija, kao i nizom drugih aktivnosti kojima omoguava unapre enje poljoprivredne proizvodnje. Savetodavne usluge u poljoprivredi u Srbiji tradicionalno su pruale Poljoprivredne slube Republike Srbije (organizovane u formi instituta, zavoda i stanica). Do 2009. godine su funkcionisale u drutvenom sektoru, uz koordinaciju Instituta za primenu nauke u poljoprivredi (IPN) i eksperata iz poljoprivrednih zadruga i prehrambeno-prera ivake industrije. Oko 280 savetodavaca je zaposleno u 34 poljoprivredne slube koje je za poslove savetodavstva finansiralo MPV i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo. Poljoprivredne slube su 2009. godine promenile pravni status i iz forme drutvenih preduzea prele u drutva sa ogranienom odgovornou, iji je osniva Vlada Republike Srbije. Tako e, savetodavne usluge pruaju privatna lica, me utim ovaj vid pruanja savetodavnih usluga moe da priuti samo ogranien broj poljoprivrednih proizvo aa, s obzirom na to da privatni savetodavni sektor svoje usluge naplauje, za razliku od dravnog gde su savetodavne usluge besplatne za sve korisnike. Nain dugoronog finansiranja savetodavnih usluga u poljoprivredi jo nije jasno definisan. U budunosti, mrea privatnih poljoprivrednih savetodavaca mogla bi da ima znaajnu ulogu na konkurentnom tritu pruanja savetodavnih usluga poljoprivrednim proizvo aima. Veina poljoprivrednika u ovom trenutku nema dovoljno finansijskih sredstava da plati savetodavne usluge. Osnovni postulati poljoprivredne slube, odnosno njenog savetodavnog dela, definisani su kroz ciljeve i aktivnosti. Opti ciljevi rada su podizanje opteg nivoa znanja i informisanosti poljoprivrednih proizvo aa radi: poveanja prihoda na gazdinstvima, osposobljavanja poljoprivrednika za uspenije upravljanje gazdinstvom, pomoi pri reavanju problema u vezi sa proizvodnjom, ekonomskim i organizacionim pitanjima u vezi sa razvojem gazdinstva, usmeravanja ruralnog razvoja lokalne zajednice, ouvanja prirodnih resursa i ivotne sredine (odrivi razvoj), usmeravanja i uskla ivanja proizvodnje sa zahtevima trita, kao i razvoja preduzetnitva u poljoprivredi i na selu, podsticanja u stvaranju organizacija poljoprivrednih proizvo aa. Konsolidacija savetodavstva oekuje se primenom Strategije razvoja poljoprivrednog savetodavstva, Zakona o poljoprivrednim slubama, Pravilnika o uslovima i nainu obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi, Pravilnika o licenci za obavljanje savetodavne delatnosti u poljoprivredi.

25

26

5.2 Ministarstva, agencije Vlade Republike Srbije i regionalne institucije, agencije i fondovi Prema Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MPV) nadleno je za ruralni razvoj. Sektor za ruralni razvoj tog ministarstva bavi se politikom ruralnog razvoja u smislu razvoja strategija i programa poljoprivrede i ruralnog razvoja sa ciljem da se pristupi EU, ali tako e brine i o socijalnim i aspektima ivotne sredine u ruralnim oblastima. Sektor za ruralni razvoj se priprema da postane telo koje e upravljati IPARD fondovima (Managing Authority). Osim toga, EU pravila o upavljanju IPARD fondovima nalau i uspostavljanje Agencije za plaanja i Odbora za monitoring (Monitoring Committee). Autorizacija sistema treba da bude zavrena u to kraem roku jer se oekuje da e Srbija dobiti status kandidata, a samim tim e dobiti pristup pretpristupnim fondovima EU. Sistem za implementaciju IPARD fondova zahteva i stvaranje decentralizovanih struktura za rad sa lokalnim ruralnim zajednicama. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) ima programe regionalnog razvoja koji na osnovu kriterijuma ne/razvijenosti optina favorizuju slabije razvijene optine koje bi se po pravilu mogle okarakterisati i kao preteno ruralne. I pored mogunosti da programi eksplicitno namenjeni regionalnom razvoju budu uskla eni sa programima ruralnog razvoja, postavlja se konceptualno pitanje razlike izme u programa regionalnog i ruralnog razvoja i pogleda na ova dva koncepta, iz ue gledano, nacionalnog konteksta, ili ire gledano, procesa pridruivanja EU u kojoj ovi koncepti razvnopravno koegzistiraju. Programi, ciljevi i aktivnosti sektora unutar ministarstva, posebno Sektora turizma, igraju znaajnu ulogu i imaju veliki uticaj na ruralni razvoj i ruralnu populaciju. Ministarstvo finansija je jedno od prvih ministarstava za koje je potrebno obezbediti adekvatno prepoznavanje multisektorske dimenzije koncepta ruralnog razvoja i neophodnosti koordinacije sredstava i institucija koje implementiraju programe ruralnog razvoja. Osim toga, ono je kljuno za obezbe ivanje finansijske pomoi iz inostranstva. Sa aspekta ruralnog razvoja, posebno je vano da se u okviru ovog ministarstva procesuiraju EU fondovi podrke ruralnom razvoju i upravljanje programima prekogranine, transnacionalne i regionalne saradnje. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Sa aspekta ruralnog razvoja, posebno su znaajni poslovi Ministarstva u odnosu na sistem zatite i odrivog razvoja prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljita, mineralnih sirovina, uma, riba, divljih biljnih i ivotinjskih vrsta) i u vezi sa time razvoj odrivog turizma. Raspoloive informacije ukazuju na potrebu veeg angaovanja i ukljuivanja ovog ministarstva u ruralni razvoj ubudue. Ministarstvo omladine i sporta. Nadlenosti ovog ministarstva znaajne su pre svega zbog ve pomenutih demografskih karakteristika ruralnog podruja: starenje stanovnitva, migracije mladih, nezaposlenost, loa obrazovna struktura i drugo. Ovo ministarstvo je uoilo potrebu da se angauje u ruralnim podrujima, tako da u Akcionom planu za sprovo enje Nacionalne strategije za mlade, za period od 2009. do 2014. godine, navodi ciljeve, mere, aktivnosti i indikatore koji su specifini za ruralne sredine. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo. U okviru mnogobrojnih nadlenosti ovog Ministarstva, za ruralni razvoj posebno su znaajni osnovni pravci razvoja satelitskih telekomunikacija, u okviru kojih je planirano da se globalna satelitska mrea koristi radi obrazovanja i pruanja zdravstvenih usluga u ruralnim podrujima, kao i u sluajevima prirodnih i ekolokih katastrofa, i da se VSAT stanice koriste kao mogui elementi povezivanja ruralnih podruja sa preostalom teritorijom zemlje, odnosno da se ravnopravno ukljue u telekomunikacioni sistem zemlje.
27

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku svojim politikama i strategijama delovanja usmereno je i na ruralna podruja i ruralnu populaciju, pre svega u domenu populacione politike (starenje stanovnitva, negativne stope prirataja, visoka koncentracija izbeglikog i raseljenog stanovnitva...). Posebno treba imati u vidu delovanje Fonda za socijalne inovacije u kontekstu podrke procesu razvoja i reforme sistema socijalne zatite, kao i primenu PROGRESS programa, koji je finansirala EU, a koji sadri komponente socijalne inkluzije i zapoljavanja. Strategija razvoja socijalne zatite ne poznaje termin ruralni razvoj (niti srodne izraze seosko, poljoprivredno) kao jedan od svojih prioriteta, niti koristi termin koji bi upuivao da se strategija u bilo kom delu odnosi na ruralna podruja. U Strategiji se koriste termini kao to su lokalno i regionalno. Istovremeno, s obzirom na svetsku ekonomsku krizu, ije se posledice jo vie oseaju u nerazvijenim podrujima Srbije, ovo Ministarstvo je pokrenulo akciju Solidarnost da bi identifikovalo gra ane kojima je ta pomo najpotrebnija. Rezultati ove kampanje mogu u velikoj meri da doprinesu fokusiranju Ministarstva na ruralni razvoj. U postojeim stratekim dokumentima Ministarstva prosvete, ne pominje se ruralna populacija kao jedan od prioriteta, niti se sagledava institucionalni znaaj Ministarstva u kontekstu ruralnog razvoja. Imajui u vidu obrazovnu strukturu ruralne populacije, i znaaj obrazovanja uopte za razvoj, ovo Ministarstvo bi trebalo u mnogo veoj meri da se aktivira u oblasti ruralnog razvoja. Slina situacija je i sa Ministarstvom zdravlja, koje se ne percipira kao institucionalno relevantno iako se zdravstvena zatita u ruralnim podrujima ostvaruje u smanjenom obimu i sadraju u odnosu na one koji se pruaju u gradskim sredinama. Ministarstvo kulture nastoji da stvori novi kulturni ambijent i ponudu, i ostvari neophodnu ravnoteu za postizanje uslova za razvoj umetnikog stvaralatva i zatitu kulturne batine, te delovanje javnog, privatnog i nevladinog sektora. Ministarstvo kulture, u okviru svojih nadlenosti, podrava najkvalitetnije projekte sa teritorije itave Republike, u svim oblastima umetnikog i kulturnog stvaralatva, kao i projekte svih naroda i etnikih manjina koji tu ive. Isto tako, Ministarstvo veoma dri do kvalitetne me unarodne saradnje, kako sa zemljama iz regiona i Evrope, tako i iz itavog sveta. Sve te aktivnosti mogu u velikoj meri da doprinesu i ruralnom razvoju, najvie pod okriljem ruralnog turizma. Ministarstvo za infrastrukturu obavlja poslove dravne uprave u oblasti eleznikog, drumskog, vodnog i vazdunog saobraaja. Imajui u vidu stanje infrastrukture u Srbiji uopte, a posebno teku situaciju u ruralnim podrujima, delovanje ovog Ministarstva ima izuzetan znaaj. Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj. U kontekstu ruralnog razvoja, posebno su znaajne investicije u kapitalnu opremu za nauna istraivanja kojima se jaaju kapaciteti za istraivanja u poljoprivredi, tehnoloke inovacije, uee u Sedmom okvirnom programu i drugi me unarodni programi i projekti. Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu je kljuna institucija za decentralizaciju nadlenosti i uspostavljanje autonomije lokalne samouprave. Imajui u vidu da je 85% teritorije Srbije tzv. ruralno podruje, nadlenosti ovog Ministarstva se direktno reflektuju na ruralna podruja i ruralno stanovnitvo. Uloga ovog Ministarstva nije dovoljno definisana u kontekstu ruralnog razvoja. Ministarstvo za nacionalni investiticioni plan zamiljeno je kao pokreta privrednog razvoja Republike Srbije, snana poluga za jaanje ekonomije, rast drutvenog proizvoda, rast investicija i izvoza, smanjenje nezaposlenosti i poboljanje ivotnog standarda. Ovi prioriteti Vlade Republike Srbije mogu se postii samo veim investicijama u saobraajnu i energetsku infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, nauku i druge oblasti koje doprinose privrednom razvoju. Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan e, adekvatnim koordinisanjem politika i programa, omoguiti poveanje konkurentnosti privrede,
28

ravnomerniji regionalni razvoj, smanjenje siromatva i bolji standard svih gra ana. Iako ambiciozno zamiljen, NIP je pre svega finansijski mehanizam koji redistribuira sredstva. U jeku svetske ekonomske krize, sredstva planirana za NIP su znaajno smanjena. Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva osnovana je Zakonom o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzea (Slubeni glasnik RS, br. 65, od 23.11. 2001. godine). Agencija je osnovana sa osnovnim ciljem da podri (pomogne, savetuje i zatiti) razvoj i interese MSP sektora, to treba da doprinese uravnoteenju privredne strukture, dinamiziranju privrednog razvoja i oivljavanju ekonomskih tokova u zemlji. Pored republike Agencije, postoji mrea od 14 regionalnih agencija koja pokriva 85% teritorije Srbije. Novim zakonom o regionalnom razvoju predvi eno je pretvaranje ovih agencija u agencije za regionalni razvoj. Ostaje da se vidi kakva e biti funkcionalna veza izme u ovih agencija i mree za ruralni razvoj. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) pomae srpskim preduzeima da izvezu svoje proizvode i usluge i postanu konkurentnija na stranim tritima. S druge strane, promovisanjem mogunosti za ulaganja i pruanjem pomoi stranim investitorima da zaponu poslovanje u Srbiji, aktivno radi na otvaranju novih radnih mesta, pokretanju domae privrede, transferu tehnologija i prenoenju novih znanja i vetina. Agencija uspeno funkcionie kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije i sve usluge koje prua su besplatne. Radi poveanja izvoza organizuje nastup srpskih preduzea na najprestinijim me unarodnim sajmovima i pomae u uspostavljanju poslovnih kontakata i upoznavanju sa aktuelnim trendovima u razliitim industrijama. Tako e, Agencija organizuje posete stranih preduzea koja su zainteresovana da na u poslovne partnere u Srbiji i sa njima ostvare razliite vidove saradnje. SIEPA aktivno prua finansijsku pomo domaim preduzeima za realizovanje marketinkih aktivnosti usmerenih ka stranim tritima, uvo enje sistema kvaliteta i opte unapre enje njihove konkurentnosti. Organizovanjem seminara, treninga i kurseva, Agencija pomae domaim izvoznim preduzeima da napreduju kako bi na najbolji nain iskoristila poslovne anse na stranim tritima i ostvarila maksimalne rezultate. Tabela 5.1. Regionalne institucije, agencije i fondovi Naziv institucije Sekretarijat za poljoprivredu APV Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me uoptinsku saradnju Pokrajinski sekretarijat za privredu Fond za razvoj Vojvodine Regionalni zadruni savezi Regionalne privredne komore Tip uticaja na dravnu politiku Regionalni nivo partner centralne vlasti; donosilac odluka (za sopstvene programe) partner centralne vlasti partner centralne vlasti; donosilac odluka (za sopstvene programe) Regionalne agencije i fondovi implementator socijalni partner socijalni partner sa visokim uticajem na dravnu politiku Participacija u stratekom odluivanju Visoka Srednja Visoka

Niska Niska Niska

29

5.3 Finansijske institucije Finansijski kapital ruralnih podruja u velikoj meri zavisi od razvijenosti finansijskog trita i njegove dostupnosti ruralnom stanovnitvu. Uspostavljanje efikasnih finansijskih institucija i kreditnih mehanizama prilago enih specifinim potrebama ruralnog stanovnitva i poljoprivredne proizvodnje, preduslov su za aktiviranje razvojnih potencijala ruralnih podruja. Znaajan pomak u razvoju ruralnog finansijskog trita u Srbiji uinjen je 2005. godine uvo enjem poljoprivrednih kredita sa kamatnim stopama koje su beneficirane sredstvima agrarnog budeta. Poslednjih godina pojedine poslovne banke odobravaju specijalizovane kreditne linije namenjene poljoprivredi. Osim toga, programi razvojnih fondova dizajnirani su u pravcu podsticanja ulaganja u nerazvijena podruja, SME, agroindustriju i sline namene, ime su poveane mogunosti aktiviranja ruralnih potencijala. Finansiranje regionalnog/ruralnog razvoja je u nadlenosti: 1) Fonda za razvoj Republike Srbije 2) Specijlnih fodova iz dravnog budeta (Kancelarija za odrivi razvoj nedovoljno razvijenih podruja, ukljuujui i poljoprivredni budet) 3) Fonda za razvoj APV 4) Fonda za razvoj poljoprivrede APV 5) Garancijskog fonda 6) Republike agencije za mala i srednja preduzea i preduzetnitvo 7) Agencije za razvoj infrastrukture 8) Nacionalnog investicionog plana 9) Lokalnih fondova (optinski fondovi za razvoj poljoprivrede) 5.4 Nevladine organizacije Generalno, uloga NVO u ruralnom razvoju znaajno varira u pojedinim zemljama dok u nekim zemljama NVO mrea efikasno izlazi u susret potrebama ruralnog stanovnitva i artikulie ih u razliite forme svojih aktivnosti, u drugim zemljama njihov uticaj i prepoznatljivost u ruralnim zajednicama minorni su zbog malih kapaciteta i loe povezanosti. Sektor NGO je u tranzicionim zemljama uglavnom aktivno ukljuen u proces ruralnog razvoja kao partner socijalno ugroenih kategorija stanovnitva i u aktivnostima vezanim za zatitu ivotne sredine. Aktivnosti NVO sektora vezane za ekonomski razvoj u Srbiji poele su tokom 1990ih, kroz programe humanitarne pomoi izbeglicama. Njihovi projekti proirili su se potom na razvojnu pomo i podrku siromanijem lokalnom stanovnitvu, ime je bila obuhvaena i ruralna populacija. Iako veina NVO i dalje zavisi iskljuivo od stranih donacija i fondova koji finansiraju njihove aktivnosti, one danas sara uju i sa lokalnim vlastima i sa dravnim institucijama. Dravna administarcija sve vie ih tretira kao znaajne partnere, pogotovo u realizaciji programa socijalne pomoi i smanjenja siromatva. U oblasti ruralnog razvoja NVO aktivne su u oblasti zatite ivotne sredine i promovisanja kulturno-istorijskog nasle a, edukaciji i socijalnim problemima. Iako se mnoge NVO deklariu kao relevantne za ruralni razvoj, malo ih je sa konkretno implementiranim projektima u toj oblasti. Ruralno stanovnitvo ih ne prepoznaje kao svoje relevantne partnere, jer nije dovoljno upoznato sa njihovim inicijativama i projektima.

30

6.

Stratek nsttuconaln okvr agrarne poltke Srbje

6.1 Strateki okvir Agrarna politika Srbije je poetkom 2000. godine bila usmerena na reavanje urgentnih problema agrara i saniranje stanja zateenog u sektoru nakon kriznih 1990-ih. Osnovni pravac delovanja agrarne politike bila je podrka zemljoradnikim gazdinstvima podsticajima za izmenu proizvodne strukture. Otvaranje spoljnog trita i autonomni trgovinski preferencijali EU (sadrani u Rezoluciji 2007/2000EC i dopunjeni regulativom 2563/2000 EC), zajedno sa privatizacijom industrijskih preduzea (pre svega eerana i uljara) povoljno su uticali na rast mogunosti izvoza. Podsticajima koje je MPV davalo za proizvodnju industrijskog bilja, uticalo se na izmenu proizvodne strukture i obezbe enje sirovina za prehrambene proizvode. U tom periodu (20002003) menjana su i sistemska reenja vezana za nadlenost institucija i pojaan sistem kontrole u oblastima u kojima je siva ekonomija tokom 1990-ih bila najvie izraena. Relativno skromna budetska izdvajanja za poljoprivredu nisu omoguila radikalnije promene u mehanizmima podrke. Od 2004. godine u agrarnoj politici Srbije nainjen je snaan zaokret u stratekim opredeljenjima i implementacionim mehanizmima u odnosu na prethodni period. Reformisana agrarna politika trebalo je da doprinese rastu konkuretnosti porodinih komercijalnih gazdinstava, uz zaokret implementacionih mehanizama od politike podsticaja dohotka na podsticanje investicija. Strategiju razvoja poljoprivrede je 2005. godine usvojila Vlada Republike Srbije (Slubeni glasnik RS broj 78/2005). U Strategiji su definisani opti strateki ciljevi: Izgraditi odriv i efikasan poljoprivredni sektor koji moe da se takmii na svetskom tritu, doprinosei porastu nacionalnog dohotka. Obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potroaa u pogledu kvaliteta i bezbednosti. Odrati podrku ivotnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da prate ekonomske reforme. Osigurati podrku odrivom razvoju sela. Sauvati ivotnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje. Pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU. Pripremiti politiku domae podrke i trgovine u poljoprivredi za pravila WTO.

Pored Strategije razvoja poljoprivrede, brojna druga strateka dokumenta usvojena u periodu 20012007. godine dotiu (direktno ili indirektno) pojedine aspekte poljoprivrede i ruralnog razvoja. Strategije usvojene poetkom tranzicionog perioda ne pominju eksplicitno ruralna podruja, njihove potencijale i ogranienja ili strukturne probleme, ali ih elaboriraju u okviru nekoliko karakteristinih pojmova: poljoprivreda; nerazvijeni regioni/podruja/oblasti; starenje i migracije stanovnitva; zatita ivotne sredine; razvoj malih i srednjih preduzea; ruralni turizam i sl. U prilogu su detaljnije objanjeni sledei strateki dokumenti: 1. Strategija za smanjenje siromatva 2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU 3. Strategija odrivog razvoja 4. Nacionalna strategija privrednog razvoja 5. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period 20072012 6. Nacionalni program zatite ivotne sredine 7. Strategija za razvoj turizma Srbije (za period 20052010) 8. Strategija razvoja malih i srednjih preduzea 9. Nacionalna strategija za zapoljavanje
31

2007.

Strategije odrivog razvoja Strategije o bezbednosti hrane Strategije odrivog razvoja Strategije o bezbednosti hrane Nacionalni program zatite ivotne sredine Nacionalni program zatite ivotne sredine

2006.

Strategija turizma Nacionalne strategije oostarenju Strategija turizma Nacionalne strategije starenju Strategija razvoja umarstva Strategija razvoja umarstva

Nacionalna strategija privrednog razvoja Nacionalna strategija privrednog razvoja

Strategija i akcioni plan regionalnog razvoja Strategija i akcioni plan regionalnog razvoja

2005.

Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU Nacionalna strategija zapoljavanja Strategije razvoja socijalne zatite Nacionalna strategija zapoljavanja Strategije razvoja socijalne zatite Strategija razvoja poljoprivrede Strategija razvoja poljoprivrede

2004.

Strategija razvoja energetike Strategija razvoja energetike

2003.

Strategije razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva Strategije razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva Nacionalna strategija upravljanja otpadom Nacionalna strategija upravljanja otpadom Strategija smanjenja siromatva Strategija smanjenja siromatva

2002.

Vodoprivredna osnova Vodoprivredna osnova

I pored toga to se u stratekim dokumentima i operativnim planovima drugih ministarstava poslednjih godina predvi aju aktivnosti i mere vezane za ruralna podruja i njihova specifina razvojna ogranienja, interministarska saradnja u oblasti ruralnog razvoja nije ozvaniena i ne postoji oficijelno telo koje bi na najviem nivou koordiniralo i pratilo aktivnosti Vlade. Nepostojanje takvog tela oteava horizontalnu komunikaciju i koordinaciju, i izvesno smanjuje efikasnost dravne politike.

32

Povezanost sa drugim strategijama Jak, direktan fokus na temu Postoji relacija sa temom, indirektna veza Bez kontakta sa temom Ekonomska struktura i perfomanse Poveanje konkurentnosti Diversif. ruralne ekonomije Primarni sektor

Kvalitet ivota Ljudski potencijal i migracije

Strategija smanjenja siromatva u Srbiji Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU Strategija i akcioni plan regionalnog razvoja Nacionalna strategija privrednog razvoja Strategija odrivog razvoja Strategija MSP i preduzetnitva Nacionalna strategija o starenju stanovnitva Strategija razvoja poljoprivrede Srbije Strategija razvoja umarstva Strategija razvoja obrazovanja odraslih Strategija o bezbednosti hrane Vodoprivredna osnova Republike Srbije umarska politika Srbije Nacionalna strategija upravljanja otpadom Strategija turizma Srbije Nacionalni program zatite ivotne sredine Strategija razvoja energetike Srbije

33

Infrastruktura

Zaposlenost

Javni servisi

ivotna sredina i ruralni ambijent

6.2 Me unarodni okvir i zahtevi (EU, WTO i CEFTA) Najbitniji integracioni procesi za zemlju, koji se trenutno odvijaju, jesu pregovori o pristupu Svetskoj trgovinskoj organizaciji i o zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom. Pored ova dva, okonani su pregovori o pristupu tzv. Sporazumu CEFTA 2006. Navedeni integracioni procesi imae kombinovani, ekonomski, socijalni i politiki uticaj, ne samo na agroekonomski sektor, ve i na celokupnu privredu zemlje. Republika Srbija zavrila je uspeno pregovore o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom zajednicom i njenim dravama lanicama, koji je potpisala 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Istog dana potpisan je i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima izme u Evropske zajednice i Republike Srbije. Me utim, iako je samim odredbama Prelaznog sporazuma bilo predvi eno da primena otpone 1. juna 2008. godine, zbog nedovoljne saradnje Srbije sa Me unarodnim sudom pravde u Hagu njegova primena je suspendovana. Republika Srbija otpoela je primenu Prelaznog sporazuma 30. januara 2009. godine, ime su poeli da teku rokovi predvi eni Sporazumom (prelazni rok za odre ene grupe primarnih poljoprivrednih proizvoda i prera enih poljoprivrednih proizvoda je est godina). Da bi se ubrzala integracija Republike Srbije u Evropsku uniju, Vlada Srbije usvojila je 9. oktobra 2008. godine Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju. Ovim dokumentom utvr ena je dinamika transpozicije evropskih propisa u nacionalni pravni poredak do 31. decembra 2012. godine, kada se predvi a da nacionalni pravni poredak u potpunosti bude uskla en sa evropskim. Da bi se ubrzao proces transpozicije, svi evropski propisi podeljeni su u 35 poglavlja, koji odgovaraju strukturi poglavlja koja se otvaraju prilikom otpoinjanja pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede odgovorno je za poglavlja koja se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj, veterinarsku, fitosanitarnu i politiku u oblasti bezbednosti hrane i ribarstvo. Pregovori o pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) otpoeli su nakon aplikacije Srbije za lanstvo decembra 2004. godine i osnivanja posebne radne grupe za proces pristupanja Srbije STO u 2005. godini. Od 20052008. godine odrano je est sastanaka radne grupe i otvoreni su bilateralni pregovori o pristupu tritu, 2006. godine. U okviru tih pregovora Srbija je okonala pregovore sa vajcarskom i Norvekom. Multilateralni pregovori su u finalnoj fazi, a u narednom periodu oekuje se zavretak bilateralnih pregovora sa zainteresovanim zemljama. Srbija je 19. decembra 2006. godine sa jo osam zemalja u regionu (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija) postala lanica CEFTA 2006 (Central Europe Free Trade Agreement), prvog jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistonoj Evropi. Za Srbiju sporazum je stupio na snagu 24. oktobra 2007. U preambuli Sporazuma propisana je obaveza za sve potpisnice da e uspostaviti zonu slobodne trgovine u skladu sa odredbama Sporazuma CEFTA 2006. i u skladu sa relevantnim pravilima i procedurama STO najkasnije do 31. decembra 2010. godine. Republika Srbija ima potpunu liberalizaciju reima trgovine poljoprivrednim proizvodima7 sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i UNMIK/Kosovom, kao carinskom teritorijom. U skladu sa odgovarajuim obavezama CEFTA Sporazuma u toku 2009. godine nastavljena je dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima u okviru CEFTA. Dogovorena je potpuna liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima sa Albanijom i Moldavijom, dok
7

Trgovina industrijskim proizvodima je u potpunosti liberalizovana izme u svih potpisnica 31. 12. 2007.godine.

34

je sa Hrvatskom dogovorena dalja liberalizacija trgovine (proirivanje koncesija putem smanjivanja carina i poveanja obima preferencijalnih kvota itd.), ali nije dogovorena potpuna liberalizacija. Ove izmene bi trebalo da stupe na snagu do kraja ove godine, nakon ratifikacije u Narodnoj Skuptini Republike Srbije. Pregovori o potpisivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EFTA (Evropsko udruenje slobodne trgovine, koje ine Norveka, Lihtentajn, vajcarska i Island) zapoeli su aprila 2009. godine, kada je odrana prva runda pregovora (2830. aprila). Naredna runda pregovora zakazana je za period od 10. do 13. juna 2009. godine. Sporazum e biti usmeren na liberalizaciju trgovine i zatitu prava intelektualne svojine. Bilateralni sporazumi U toku su pregovori o zakljuivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom i Belorusijom. Istovremeno sa dobijanjem preferencijalnog pristupa za izvoz odre enog broja poljoprivrednih proizvoda na ta trita, doi e do liberalizacije dela domaeg trita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i dodatnog prisustva stranih kompanija u zemlji. Ekonomske prednosti ovih sporazuma ogledaju se u slobodnom protoku robe, usluga, ljudi, kapitala i ideja, viestrukom poveanju razmene, uskla ivanju privrednog razvoja, stvaranju znatno veeg trita, podizanju privredne saradnje na vii nivo, kao i u veem prilivu stranih investicija. Za preduzea iz agrobiznis sektora proces liberalizacije trgovine ukljuuje trine uslove poslovanja i otru konkurenciju, to zahteva podizanje tehnolokog nivoa proizvodnje, produktivnosti i efikasnosti i primenu savremenog menadmenta i marketinkih tehnika. Potroaima obezbe uje vii standard raznovrsnijom ponudom kvalitetnije i jeftinije robe. Oblasti pregovora u me unarodnim integracionim procesima zemlje Navedeni integracioni procesi u najveoj meri se odvijaju paralelno. Preklapanje vremena i predmeta pregovora, koji se, pri tom, odvijaju tokom trajanja nove runde multilateralnih pregovora u STO i dinaminog reformskog procesa unutar Zajednike agrarne politike EU, ini ovaj proces veoma komplikovanim i zahtevnim.

35

7. SWOT analiza
Prednosti i slabosti obuhvataju unutranju analizu sektora; prilike i pretnje se odnose na tendencije i mogue razvoje doga aja u spoljanjem (evropskomj i svetskom) okruenju.

POLJOPRIVREDA: PREDNOSTI I SLABOSTI

Prednosti
Fizike/klimatske povoljni klimatski uslovi za biljnu proizvodnju i stoarstvo Edafski uslovi (obradivo zemljite dobrog kvaliteta i odnos: obradivo zemljite po stanovniku iznad proseka) Geografska raznolikost Obilje vode Potencijali za razvoj proizvodnje visokokvalitetnih proizvoda (organskih, integralnih itd.) Velike koliine biomase u poljoprivredi Nezaga enost zemljita i voda dosadanjom niskom upotrebom ubriva i pesticida Trgovinske/komercijalne Strateka geografska pozicija Proizvodnja sirovina dobrog kvaliteta i dovoljni prera ivaki kapaciteti Tradicionalni izvoz prehrambenih proizvoda u region (dobre trine veze za srpske proizvode u susednim zemljama) Komparativne prednosti na polju proizvodnje jagodiastog voa Postojanje farmi sa velikom proizvodnjom tovljenika na godinjem nivou Veliki potencijalil za izvoz poljoprivrednih proizvoda lanstvo u CEFTA Mogunost izvoza poljoprivrednih proizvoda na trite Rusije bez carina Strukturne / stav drutva Snana tradicija poljoprivredne proizvodnje Niski trokovi radne snage Nia cena poljoprivrednog zemljita u odnosu na zemlje EU Regulatorne / politike Poveana podrka iz dravnog budeta tokom poslednjih nekoliko godina Shvatanje kljune uloge poljoprivrede u privredi i ruralnom razvoju

Slabosti
Fizike/klimatske Starije stanovnitvo u ruralnim oblastima i brza depopulacija ruralnih oblasti Nereeni imovinsko-pravni odnosi u seoskim domainstvima (nedostatak katastra) Ekstremne klimatske pojave poslednjih godina (sua, poplave, grad) Trgovinske/komercijalne Slabe veze sa potroaima/signalima sa trita Loa organizovanost poljoprivrednih proizvo aa i trgovinskih organizacija poljoprivrednika (kooperativa) Nedovoljni resursi poljoprivrednih kredita Nedostatak standarda u sektoru poljoprivrede (oznake, brendovi itd.) Nedostatak standarda kontrole bezbednosti hrane Nedovoljni kapaciteti slube inspekcije i kontrole Tehnoloka zastarelost prera ivakih kapaciteta

Strukturne / stav drutva Nia produktivnost usled starosne strukture i niskog stepena obrazovanja poljoprivrednika Zastarelost i neefikasno iskoriavanje poljoprivredne mehanizacije Nizak nivo korienja proizvodnih sredstava na gazdinstvima u poljoprivredi Nedovoljno korienje savetodavnih usluga Nedostatak konkurentnosti malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava Neadekvatno upravljanje poljoprivrednim otpadom Mali asortiman proizvoda (slaba diversifikacija proizvodnje) Nedostatak kulture preduzetnitva Barijere za poetak bavljenja poljoprivredom i nedostatak prelaska zemlje iz ruke u ruku (ukljuujui lizing/zakup) Previe karika u lancu stoarske proizvodnje Nedovoljna svest o pitanjima zatite ivotne sredine Nedostatak posveenosti kvalitetu i navikama potroaa Nedovoljna svest o mogunostima korienja biomase Nedovoljna briga o dobrobiti ivotinja na gazdinstvima Nedovoljna zastupljenost osiguranja poljoprivrednih gazdinstava Regulatorne / politike Nedostatak naprednih treninga/obuke i slubi podrke kako bi se privukli mladi poljoprivrednici /nedostatak interesovanja za treninge/obuke Nedostatak koherentnosti politike zbog oprenih zahteva

36

POLJOPRIVREDA: PRILIKE I PRETNJE

Prilike
Proizvodnja/ponuda Razvoj proizvodnje voa, povra i vinove loze Razvoj proizvodnje gove eg i baby beef mesa, posebno za tradicionalna inostrana trita Razvoj proizvodnje visokokvalitetnih proizvoda (organska, integralna proizvodnja) Trgovinske/komercijalne Oekuje se porast potranje za prehrambenim proizvodima u svetu Poboljanje produktivnosti pomou novih tehnologija Poveanje ponude proizvoda dobrog i ujednaenog kvaliteta u kontinuitetu Porast potranje za proizvodima iz organske i integralne proizvodnje Porast korienja poljoprivrednih proizvoda za proizvodnju energije (biodizel, bioetanol ili za dobijanje toplotne energije) kao obnovljivih izvora energije Porast tranje za proizvodima sa posebnim oznakama kvaliteta zatiene oznake porekla (PDO) i zatiene geografske oznake (PGI) Strukturne / stav drutva Sve vie prilika za zapoljavanje van poljoprivrednog gazdinstva radi dopune prihoda Razvoj nepoljoprivrednih ekonomskih aktivnosti na selu Regulatorne / politike Stabilnije politiko okruenje dobijanjem statusa zemlje kandidata za lanstvo u EU Nove inicijative i udruivanja u ruralnom razvoju Razvoj ruralne infrastrukture uz podrku iz dravnog budeta i EU Liberalizacija me unarodnih trita za pojedine sektore poljoprivrede

Pretnje
Proizvodnja/ponuda Klimatske promene i sve uestaliji ekstremi (sue, poplave, grad) Trgovinske/komercijalne Monopol na strani kupaca poljoprivrednih proizvoda Velike oscilacije kako u obimu proizvodnje, tako i u kvalitetu i trinim cenama poljoprivrednih proizvoda Sve vea zavisnost od uvoza proizvodnih sredstava Porast konkurentnosti i diversifikovanje proizvodnje u regionu Liberalizacija me unarodnih trita za pojedine sektore poljoprivrede Strukturne/stav drutva Struna znanja/stanovita i manja produktivnost sve veeg broja poljoprivrednika kojima je poljoprivredna delatnost dodatni izvor prihoda Poboljani uslovi za delatnosti van poljoprivrednog gazdinstva i nizak nivo prihoda, lo imid poljoprivredne delatnosti koji dovodi do smanjenja mogunosti za ostanak mladih poljoprivrednika na gazdinstvu Uticaj tranzicionih procesa, posebno u sektoru privatizacije i sve vei pritisak na upoljavanje vika zaposlenih u poljoprivredu Regulatorne / politike Kanjnje u pogledu lanstva Srbije u EU Potekoe usled stalnih problema u vezi sa bolestima ivotinja Sve otriji propisi u pogledu bezbednosti, zatite ivotne sredine i dobrobiti ivotinja i sposobnosti/ elje poljoprivrednika da se prilagode moe postati prilika ukoliko Srbija usvoji i posebno istakne standarde Reakcije javnosti/politike zbog zaga enja usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje

37

PREHRAMBENA INDUSTRIJA: PREDNOSTI I SLABOSTI

Prednosti
Trgovinske/komercijalne Sirovine osigurane iz domae proizvodnje Tradicionalni izvoz prehrambenih proizvoda u region (dobre trine veze za srpske proizvode u susednim zemljama) lanstvo u CEFTA Strukturne/ stav drutva Snana strana direktna ulaganja u prehrambenu industriju Regulatorne / politike Niska stopa poreza na dobit preduzea Postojanje oznake kvaliteta za neke proizvode

Slabosti
Trgovinske/komercijalne Zavisnost od malog asortimana proizvoda Nedostatak usmerenosti poljoprivrednih gazdinstava ka izvozu Nedostatak ulaganja u dinamine grane industrije (pia, dodaci, gotova hrana) Nepostojanje iskustva u radu sa velikim lancima surermarketa Promenljiv kvalitet sirovina Visoka zavisnost od velikog broja pojedinanih proizvo aa Zavisnost od promenljivih trita treih zemalja Slabo polje istraivanja i razvoja/ razvoja proizvoda u mnogim firmama Mali kapacitet domaeg trita Strukturne / stav drutva Nizak nivo stranih ulaganja u nekim granama industrije Uglavnom zastarela tehnologija koju je potrebno modernizovati Nedovoljan obim proizvodnje u pore enju sa konkurentima svetskog ranga, posebno na polju gotove hrane Slabosti i nedostaci na polju kapaciteta menadmenta Organizaciona slabost mikro, malih i srednjih preduzea Regulatorne / politike Sloeni i dugotrajni proizvodni procesi Ogranieni kapaciteti za praenje bezbednosti prehrambenih proizvoda

38

PREHRAMBENA INDUSTRIJA: PRILIKE I PRETNJE

Prilike
Trgovinske/komercijalne Sve vee me unarodno trite prehrambenih proizvoda, pia, dodataka, itd. Promenljivi ukusi potroaa i moda stvaraju nove trine prilike, npr. sve veu potranju za organskim i kvalitetnim prehrambenim proizvodima, ali je za ove proizvode neophodno snano polje istraivanja i razvoja koje je identifikovano kao slabost Poboljanje produktivnosti i razvoj novih tehnologija biotehnologija moe da stvori nove prilike, ali je svakako kljuna reakcija potroaa lanstvo u STO Strukturne/ stav drutva Dalje ekonomsko povezivanje preduzea koja stvaraju prilike za ekonomiju obima Regulatorne/ politike Slobodnija svetska trita koja otvaraju mogunosti izvoza, ali je isto tako i pretnja ukoliko prehrambena industrija Republike Srbije nije konkurentna Status zemlje kandidata u EU trebalo bi da pobolja status na evropskim tritima

Pretnje
Trgovinske/komercijalne Brze promene u potroakim zahtevima i potroakoj modi Sve vea konkurencija na me unarodnim tritima Nacionalizacija evropskih trita prehrambenih proiozvoda kao posledica brige o njihovoj bezbednosti Pritisak na mare preduzea i racionalizacija naina dobavljanja proizvoda od proizvo aa prouzrokovani velikom koncentracijom maloprodajnih lanaca Centralizovana distribucija stvara potekoe za neka mala preduzea ali moe predstavljati prednost za Srbiju na izvoznim tritima Promene u deviznom kursu dinar/evro Sve vei trokovi i sve vie potekoa pri osnivanju novih preduzea Pojava snanih me unarodnih brendova u sve integrisanijem evropskom tritu lanstvo u STO moe predstavljati ozbiljnu pretnju za neke sektore poljoprivrede Sve vea me unarodna konkurencija Regulatorne / politike Trokovi sve veeg broja propisa (i zahteva potroaa) o bezbednosti prehrambenih proizvoda, zatiti ivotne sredine i dobrobiti ivotinja Zahtevi potroaa u pogledu oznaka kvaliteta Sve vie zastoja u razvoju infrastrukture

39

RURALNA EKONOMIJA: PREDNOSTI I SLABOSTI

Prednosti
Prirodne/klimatske Srbija je jedan od 5 evropskih centara biodiverziteta Granii se sa 3 zemlje lanice EU Poseduje predele izuzetnih prirodnih karakteristika Veliki broj banja i termalnih izvora ume, reke, jezera, mogunost lova Trgovinske/komercijalne Usmerenost pojedinih poljoprivrednih gazdinstava ka izvozu Veliki deo sirovina osiguran iz domae proizvodnje Strukturne/stav drutva Pojedine vrlo snane domae kompanije Potencijali za ruralni turizam i druge specijalizovane oblike turizma Porast proizvodnje visokokonkurentnih proizvoda Ouvana lokalna tradicija i seoski predeli Nezaga eno zemljite i voda Regulatorne / politike Postoje sistemi oznaka kvaliteta za neke proizvode Status zemlje potencijalnog kandidata za lanstvo u EU, to nam namee obavezu da ispunjavamo standarde tempom koji se od nas zahteva Tradicionalna gostoprimljivost srpskog naroda

Slabosti
Prirodne/klimatske Neadekvatno upravljanje otpadom Nekontrolisana upotreba ubriva i pesticida Trgovinske/komercijalne Nedovoljno razvijeno preduzetnitvo u ruralnim oblastima Slabo polje istraivanja i razvoja/ razvoja proizvoda Malo domae trite Slaba diversifikacija ekonomskih aktivnosti Visoka stopa inflacije, u pore enju sa EU Strukturne/ stav drutva Nedostatak obima proizvodnje u pore enju sa konkurentima na svetskom tritu Nedostatak novog prostornog plana Republike Srbije Neadekvatna infrastruktura Nizak nivo obrazovanja i specijalnih vetina Visoka stopa nezaposlenosti Nizak dohodak po stanovniku Nedostatak mogunosti zapoljavanja u ruralnim oblastima Visok indeks ruralnog siromatva Neodrivo korienje prirodnih resursa Organizacione slabosti malih i srednjih preduzea u ruralnim oblastima Veoma slaba saradnja izme u razliitih ministarstava u pogledu politike ruralnog razvoja Nedovoljno razvijena javna svest o konceptu i znaaju ruralnog razvoja Ogranieni kapaciteti za praenje kvaliteta prehrambenih proizvoda i standarda bezbednosti Nepostojanje nacionalne laboratorije za bezbednost hrane Regulatorne / politike Sporo uskla ivnje propisa sa propisima EU

40

RURALNA EKONOMIJA: PRILIKE I PRETNJE

Prilike
Prirodne/klimatske Ouvanje agrobiodiverziteta i dobrog kvaliteta zemljita i voda Podsticaji poljoprivrednicima s ciljem zatite ivotne sredine i odrivog korienja prirodnih resursa Trgovinske/komercijalne Sve vee me unarodno trite turizma, ruralnog turizma itd. Konkurentska prednost koja proizilazi iz zahteva potroaa koji se tiu bezbednosti hrane, zatite ivotne sredine i dobrobiti ivotinja Razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva Strukturne / stav drutva Udruivanje preduzea stvara prilike za poveanje obima proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda/trgovine Diversifikacija ekonomskih aktivnosti na selu IPARD fondovi EU Prekogranina saradnja i prekogranini projekti Regulatorne / politike Slobodnija svetska trita otvaraju mogunosti izvoza, ali predstavljaju i pretnju ukoliko srpski preduzetnici ne budu konkurentni Status zemlje kandidata za lanstvo u EU trebalo bi da pomogne na evropskom tritu Sve vea ogranienja u pogledu zatite ivotne sredine

Pretnje
Prirodne/klimatske Neodrivo korienje prirodnih resursa Negativne posledice klimatskih promena Trgovinske/komercijalne Brze promene u zahtevima potroaa i trendovima potronje Sve vea konkurencija na me unarodnom tritu Nedostatak kvalifikovane radne snage u nekim specijalizovanim delatnostima ruralne ekonomije (npr. u turizmu) Trokovi i potekoe pri osnivanju novih preduzea Pojavljivanje snanih me unarodnih brendova na sve integrisanijem evropskom tritu moe biti pretnja srpskim uslunim delatnostima Regulatorne / politike Sve vie zastoja na polju razvoja infrastrukture Sve vea ogranienja u pogledu zatite ivotne sredine Problemi pristupa tritima zbog neispunjavanja standarda o bezbednosti i kvalitetu hrane Potekoe pri dobijanju potebne dokumentacije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji Nedostatak finansijskih sredstava za podrku sprovo enja agroekolokih mera

41

II DEO Uvod
Analiza stanja poljoprivrede, prehrambene industrije i ruralne ekonomije i SWOT analiza, u kojoj su putem radionica i javne rasprave uestvovale sve zainteresovane strane, pokazatelj su trenutnog stanja, tj. ine polaznu taku ove strategije. Na osnovu analize stanja, u saradnji sa svim zainteresovanim stranama odre eni su osnovni pravci i problemi na koje treba staviti akcenat u okviru ove strategije. Prvo, akcenat je stavljen na podizanje konkurentnosti registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja se poljoprivredom bave kao osnovnom delatnosti. Bilateralni pregovori koje Republika Srbija vodi sa svetskom trgovinskom organizacijom (WTO), zatim CEFTA sporazum i EU integracije e u narednom periodu dovesti do smanjenja protekcionistikih mera i liberalizacije trita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Naroito e porodina poljoprivredna gazdinstva biti izloena konkurenciji iz inostranstva, pa e poveanje konkurentnosti tih gazdinstava biti kljuni faktor koji e omoguiti opstanak tog dela populacije na selu. Podizanje konkurentnosti naih gazdinstava, pak, ne moe biti u koliziji sa ouvanjem ivotne sredine, tj. forma odrivog razvoja je kljuna za ruralni razvoj Republike Srbije. Sektori u kojima je uoena najvea potreba za podizanjem nivoa konkurentnosti i uskla ivanje sa standardima i regulativama EU su sledei: proizvodnja mleka, proizvodnja mesa i sektor proizvodnje voa i povra. U poslednje vreme, porodina gazdinstva postavljaju kao najbitnije pitanje, plasman poljoprivrednih proizvoda. Postoje brojni faktori koji doprinose unapre enju plasmana poljoprivrednih proizvoda: mora se obezbediti dovoljna koliina kvalitetnih proizvoda i tako e, mora se razmiljati o dodavanju vrednosti postojeim primarnim proizvodima kroz procese pranja, poliranja, ienja, klasiranja, pakovanja, skladitenja i prerade. Jedno od reenja je udruivanje poljoprivrednika i podizanje kapaciteta za prijem, skladitenje, pakovanje i pripremu za plasman na trite poljoprivrednih proizvoda, a drugo, ne manje znaajno, reenje je prera ivaka industrija. Prera ivaka industrija treba da postane reenje koji e pripremiti proizvode u skladu sa eljama potroaa, za probirljivo strano i domae trite. Osnovni problem nae prera ivake industrije je nedostatak dovoljne koliine sirovina, dobrog kvaliteta, to se moe reiti udruivanjem poljoprivrednika i njihovim povezivanjem sa prera ivakom industrijom, kao i nepostojanje odre enih standarda u pogledu menadmenta i kvaliteta u samom procesu prerade i dalje prodaje. Reenje je u osavremenjavanju tehnolokih linija i uvo enju standarda. Pored gazdinstava koja svoju egzistenciju mogu ili e, uz pomo predvi enih mera, moi da obezbede iz poljoprivrede, ostaje veliki broj srednjih i malih gazdinstava koja moraju da izna u druge izvore prihoda ukoliko ele da nastave ivot u ruralnim podrujima. Takvim gazdinstvima moraju se obezbediti mogunosti za dodatno zapoljavanje bilo diversifikacijom aktivnosti na samom gazdinstvu, bilo obezbe ivanjem mogunosti zapoljavanja van gazdinstva u podruju gde ive. Tu se naroita panja mora posvetiti omladini i enama jer su te grupacije stoer opstanka i ostanka stanovnitva na selu. Osim toga, mora se velika panja posvetiti i poboljanju uslova ivota na selu po pitanju kolstva, zdravstva, infrastrukture itd. u interakciji sa resornim ministarstvima Vlade Republike Srbije.
42

8.

Vizija ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2010 2013.

U saradnji sa svim zainteresovanim stranama ura ena je i Vizija za ruralnu Srbiju do 2013. godine koja predstavlja triptih od tri podvizije: vizija za sektor poljoprivrede, vizija za prehrambenu industriju i marketing i vizija za ruralnu ekonomiju Srbije u celini. Kljuni elementi svake od ovih podvizija su sledei: 8.1. Vizija za sektor poljoprivrede Vizija za poljoprivredu obuhvata razvoj dinamine i konkurentne poljoprivrede: sastavljene od komercijalnih gazdinstava i porodinih gazdinstava koja se bave iskljuivo poljoprivredom i/ili se bave poljoprivredom kao dodatnim izvorom prihoda, koja proizvodi kvalitetne proizvode koristei dobru poljoprivrednu praksu, koja obezbe uje zadovoljavajui dohodak porodinim poljoprivrednim gazdinstvima, koja fokusira svoju proizvodnu delatnost na zadovoljavanje potreba i preferencija potroaa, koja blisko sara uje sa prehrambeno-prera ivakom industrijom, koja odrivo koristi prirodne resurse, koja je kohezivno integrisana u ostatak ruralne ekonomije i drutva, i koja na pozitivan nain i u znaajnoj meri doprinosi zatiti ivotne sredine. 8.2. Vizija za prehrambenu industriju Vizija za prehrambenu industriju obuhvata razvoj industrije koja je: usmerena ka zadovoljavanju potreba i elja potroaa, sa jakom tendencijom ka inovacijama, kvalitetu, visokom stepenu higijene hrane i standardima bezbednosti hrane, sa snanim, agresivnim marketingom, na pojedinanom i kolektivnom nivou zasnovana na razvoju snanih odnosa saradnje sa poljoprivrednicima i njihovim organizacijama/udruenjima poljoprivrednih proizvo aa u stanju da garantuje visoke standarde kvaliteta i bezbednosti hrane koncipirana na takav nain da optimalno koristi proizvo ake kapacitete u stanju da obezbedi dovoljnu profitabilnost za neophodna ulaganja i pridobijanje sposobnog i iskusnog menaderskog kadra sposobna da podstie razvoj malih i srednjih preduzea koja proizvode i plasiraju na trite proizvode sa zatienom oznakom porekla (PDO-Protected Designation of Origin) i proizvode sa zatienom geografskom oznakom (PGI-Protected Geographical Indication), kao i proizvode bazirane na tradicionalnim receptima.

43

8.3. Vizija za ruralnu ekonomiju i drutvo Vizija za ruralnu Srbiju obuhvata razvoj ruralne ekonomije i drutva u kome: postoje odrive i jake seoske zajednice, sa demografskom ravnoteom, zadovoljavajuim dohotkom i dovoljnim mogunostima za zapoljavanje, u kojima se stanovnici lako prilago avaju ekonomskim, drutvenim, politikim i ekolokim promenama (ivo selo) se najvei mogui broj stanovnika zadrava na selu postoje jednake mogunosti za sve stanovnike ruralnih oblasti, koji e imati pristup obrazovanju, strunom osposobljavanju i doivotnom uenju (drutveno pravedno selo) se posebna panja posveuje osetljivim kategorijama stanovnitva ruralne zajednice aktivno uestvuju u radu relevantnih tela koja donose odluke, u skladu sa principima ravnopravnosti, su kulturni identitet ruralnih zajednica kao i njihovi principi, obiaji, tradicija i zajednitvo ouvani i ojaani (selo sa kulturnim identitetom) se ivotna sredina, koja predstavlja najznaajniju vrednost i bogatstvo za stanovnitvo ruralnih oblasti, u najveoj moguoj meri potuje i titi, je rast ruralne ekonomije zasnovan na principima odrivosti (odrivo selo) snana drutvena povezanost i posebne mere politike doprinose smanjivanju siromatva i socijalnog iskljuivanja svih kategorija drutva (socijalna komponenta sela).

9.

Strateki ciljevi

Na osnovu vizija i injenica navedenih u Analizi postojeeg stanja, najadekvatniji strateki ciljevi tokom perioda obuhvaenog strategijom (20102013), su sledei: 1. Poboljanje konkurentnosti sektora poljoprivrede, umarstva i sektora prehrambene industrije; 2. Zatita, ouvanje i unapre enje ivotne sredine u skladu sa odrivim ruralnim razvojem; 3. Priprema i promovisanje lokalnih inicijativa i strategija ruralnog razvoja za poboljanje konkurentnosti i kvaliteta ivota u ruralnim oblastima i 4. Poboljanje kvaliteta ivota stanovnitva ruralnih oblasti poveavanjem mogunosti za proirenje ekonomskih aktivnosti, kako u sferi poljoprivrede i prerade poljoprivrednih proizvoda, tako i u sferi nepoljoprivredne ekonomije. Kljune radnje koje se moraju preduzeti za realizaciju svakog od stratekih ciljeva tokom perioda 20102013, u bliskoj saradnji i koordinaciji sa relevantnim socijalnim partnerima i zainteresovanim stranama, definisane su u sledeim podciljevima:

44

9.1. Poboljanje konkurentnosti sektora poljoprivrede, umarstva i prehrambenog sektora Podciljevi: 1. Zadovoljenje potreba i oekivanja potroaa

Bez zadovoljenja potreba i oekivanja potroaa, realno nema ni trita za poljoprivredne proizvode, hranu i pia sa teritorije Republike Srbije. Shodno tome, ovaj strateki podcilj je od najveeg znaaja za obezbe ivanje konkurentnosti, profitabilnosti, odrivosti i ekonomske opravdanosti poljoprivredeno-prehrambenog sektora Republike Srbije u budunosti. Zadovoljenje potreba i oekivanja potroaa mora biti cilj svih karika u lancu proizvodnje, prerade, plasmana i distribucije prehrambenih proizvoda Republike Srbije: poljoprivrednika, trgovaca, prehrambenih prera ivaa, prodaje i plasmana prehrambenih proizvoda i ugostitelja. Glavne aktivnosti koje e obezbediti postizanje ovog stratekog podcilja, su sledei: a) Obezbe ivanje standarda bezbednosti hrane b) Obezbe ivanje standarda kvaliteta hrane c) Obezbe ivanje najviih moguih standarda u pogledu dobrobiti ivotinja d) Razvoj organske biljne i ivotinjske proizvodnje i integralne proizvodnje, kao i proizvoda sa zatienom oznakom porekla (PDO-Protected Designation of Origin) i proizvodnje sa zatienom geografskom oznakom (PGI-Protected Geographical Indication) 2. Razvoj visokokonkurentne industrije hrane i pia

Prehrambena industrija je jedna od vanih grana sekundarnog sektora privrede Republike Srbije. Ona obezbe uje zaposlenost sa stalnim i/ili povremenim angaovanjem (sezonska zaposlenost) za skoro 10% ekonomski aktivnog stanovnitva i zajedno sa poljoprivredom, uestvuje sa oko 25% u vrednosti ukupnog izvoza; na taj nain, prehrambena industrija predstavlja ilu kucavicu privrede u mnogim ruralnim oblastima. Prehrambena industrija se suoava sa nekoliko izazova koji ukljuuju: nova, vea oekivanja potroaa u vezi sa zdravim, bezbednim i kvalitetnim prehrambenim proizvodima; razvoj mnogih multinacionalnih prehrambenih kompanija sa snanim zatitnim znacima (brendovima/markama proizvoda); globalizaciju trgovine prehrambenim proizvodima, razvoj gigantskih maloprodajnih lanaca prehrambenih proizvoda sa veoma snanim mogunostima povoljne kupovine koje dominiraju lancem proizvodnje, prerade, plasmana i distribucije prehrambenih proizvoda itd. Da bi se uspeno suoila sa ovim izazovima, prehrambena industrija mora da: primenjuje agresivniju marketinku, trino orijentisanu politiku povea svoja ulaganja na polju istraivanja, razvoja i uvo enja novih tehnologija podstakne razvoj klastera i proizvo akih grupa u celokupnom spektru poljoprivredno-prehrambenog lanca optimalno koristi proizvo ake kapacitete uz poveanje obima proizvodnje i efikasnosti
45

fokusira panju na proizvode koji su atraktivni za trite (gotova jela, dijetetski proizvodi, nacionalna jela ...), ukljuujui i prehrambene proizvode posebnog kvaliteta kao to su proizvodi sa zatienom oznakom porekla (PDO8), proizvodi sa zatienom geografskom oznakom (PGI9), itd. razvije potencijale malih i srednjih prehrambenih preduzea koja deluju na specijalizovanim tritima poljoprivredno-prehrambenog kompleksa i posveti posebnu panju razvoju ljudskih kapaciteta u prehrambenoj industriji. 3. Razvoj konkurentne poljoprivrede

Podvizije (a) i (b) mogu se sprovesti u delo samo ukoliko konkurentan sektor poljoprivrede snabdeva prehrambenu industriju neophodnim koliinama sirovina odgovarajueg kvaliteta. Shodno tome, tokom perioda sprovo enja Strategije, posebna panja mora se posvetiti situaciji u kojoj se nalazi primarni sektor poljoprivrede. Poljoprivrednicima koji ostvaruju prihod iskljuivo od poljoprivredne proizvodnje, koji poseduju tehnoloki i ekonomski odriva gazdinstva potrebno je pruiti pomo da bi ona postala moderna i efikasna, odnosno, sposobna da izdre me unarodnu konkurenciju. Poljoprivrednici tako e moraju da poboljajui svoj uinak kako u pogledu nabavke poljoprivrednih imputa, tako i u pogledu prodaje svojih proizvoda i postignu maksimiziranje profita. Shodno tome, potrebno im je pomoi u osnivanju i funkcionisanju organizacija poljoprivrednih proizvo aa. Najbolje reenje za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva je njihovo aktivno uee u modernim, trino usmerenim organizacijama proizvo aa za koje je neophodno razviti poseban set mera podrke. Druga kategorija poljoprivrednih proizvo aa su oni koji trenutno nisu sigurni u svoj budui status. Ova kategorija ukljuuje poljoprivredne proizvo ae koji poseduju mala i ekonomski neodriva gazdinstva i koji zbog toga trae mogunosti zapoljavanja van poljoprivrede. Postoji jo jedna kategorija vlasnika male i srednje veliine zemljita koji nisu ak ni poljoprivrednici, ve su svoja gazdinstva nasledili i zadrali ih netaknutim, ili se bave poljoprivrednom proizvodnjom radi zadovoljenja sopstvenih potreba. Strategija predvi a ukljuenje sledeih aktivnosti u NPRR 20102013: a) Osnivanje i unapre enje rada organizacija poljoprivrednih proizvo aa b) Podrka gazdinstvima da odgovore izazovima trita c) Podrka preduzeima radi unapre enja sistema prerade poljoprivrednih proizvoda i dostizanja neophodnih standarda kvaliteta i bezbednosti hrane. 9.2. Ouvanje i poboljanje prirodne sredine i obezbe ivanje odrivog korienja prirodnih resursa Poljoprivreda u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina znatno smanjila negativan uticaj na ivotnu sredinu smanjenjem upotrebe mineralnih ubriva i pesticida, kao i male optereenosti stonim fondom po jedinici povrine. Trenutno, zaga enje zemljita i problemi eutrofikacije u Srbiji povezani su uglavnom sa nekontrolisanim odlivom tenog stajnjaka sa stoarskih farmi.
8 9

Products of designated origin. Products with geographical indication(s).

46

Uprkos tome, vano je naglasiti da: Iako ekoloki pritisak od poljoprivredne proizvodnje trenutno nije veliki, takva situacija moe da se promeni poveanim korienjem imputa i trebalo bi zapoeti sa uvo enjem adekvatnih agroekolokih mera s ciljem da se zatite i ouvaju zemljite i vode, naroito u pogledu skupljanja, uvanja i upotrebe stajnjaka. Oekuje se da e se prosena veliina gazdinstava poveati, kao i proizvodnja i primena hemijskih sredstava i pesticida. Ukoliko se na vreme ne uvedu odgovarajue mere obrazovanja poljoprivrednih proizvo aa, ovi trendovi mogu dovesti do gubitka biodiverziteta i autentinih oblika ruralnih pejzaa. Ekonomski rast i otvaranje trita za izvoz potencijalno e imati negativan uticaj na ivotnu sredinu. S obzirom na ovakav razvoj doga aja, postavljanje temelja za efikasnu i ekoloki prihvatljivu poljoprivredu predstavlja izazov za Srbiju. Prvi korak predstavlja edukacija poljoprivrednih proizvo aa i pripremne aktivnosti na integrisanju politike zatite ivotne sredine uvo enjem odgovarajuih agroekolokih mera, kao to su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Kompenzaciona plaanja poljoprivrednicima zbog ogranienja za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju u planinskim podrujima; Kompenzaciona plaanja poljoprivrednicima zbog ogranienja za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju u ostalim podrujima koja nisu planinska; Kompenzaciona plaanja u okviru Natura 2000 (mrea zatienih habitata i u okviru direktiva za zatitu vodenih resursa); Podrka aktivnostima na poveanju dobrobiti ivotinja (slobodni ispusti i poboljanje uslova smetaja i ishrane ivotinja); Podrka za neproizvodna ulaganja (obnova istorijskih elemenata na poljoprivrednom zemljitu ili formiranje stanita ili odre enih pejzanih elemenata); Prvo poumljavanje poljoprivrednih povrina; Plaanje umarskog sektora za zatitu ivotne sredine (obnova uma posle prirodnih nepogoda i preventivna ulaganja u zatitu od umskih poara putevi, prikljuci za vodu, odbrambeni pojasevi, itd.).

Me utim, s obzirom na trenutno stanje, a posebno trenutni stepen uticaja koji poljoprivreda vri na prirodnu sredinu, predloeno je da relevantne mere u okviru ove posebne strategije budu ograniene na pripremne radnje za sprovo enje/primenu agroekolokih mera u periodu sprovo enja ove Strategije. U ovom periodu sprovodie se pilot projekti, koje su podrali me unarodni donatori, i po kojima e se sprovoditi agroekoloke mere na pilot regionima. U saradnji sa zainteresovanim stranama iz ruralnih oblasti i drugim socijalnim partnerima, definisae se odgovarajue agroekoloke mere za naredni programski period (20142020). 9.3. Priprema i promovisanje lokalnih inicijativa za poboljanje konkurentnosti i kvaliteta ivota u ruralnim oblastima Iskustvo steeno poslednjih decenija u EU pokazalo je da teritorijalni pristup odozdo na gore (bottom-up approach) ruralnom razvoju obezbe uje bre i bolje rezultate. Teritorijalni pristup lokalnom razvoju sastoji se od sledeih elemenata:

47

(a) lokalne strategije ruralnog razvoja zasnovane na karakteristikama utvr enih subregionalnih ruralnih teritorija; (b) lokalnih partnerstava civilnog, javnog i privatnog sektora (lokalne akcione grupe); (c) pristupa odozdo na gore uz ovlaenja lokalnih akcionih grupa da donose odluke u pogledu izrade i sprovo enje lokalnih razvojnih strategija; (d) multisektorskog kreiranja i sprovo enje strategije zasnovano na interakciji izme u razliitih aktera na lokalnom nivou (diversifikacija), korienjem inovativnih pristupa; (e) uspostavljanja mree lokalnih partnerstava. 9.4. Poboljanje kvaliteta ivota i stimulisanje proirenja ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima Evropski model poljoprivrede zasnovan je na konkurentnom, multifunkcionalnom i odrivom modelu poljoprivrede. Ideja multifunkcionalnosti potvr uje injenicu da poljoprivreda ima mnogo razliitih uloga. Pored proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, poljoprivrednici osiguravaju kvalitet i bezbednost hrane koristei dobre poljoprivredne prakse, oni tite ivotnu sredinu i doprinose ekonomskom i drutvenom razvoju sela. Kapacitet poljoprivredno-prehrambenog sektora da doprinese odrivom razvoju ruralne ekonomije je osnovni element Vizije za ruralnu Srbiju. Prehrambena industrija je vredan izvor za otvaranje novih radnih mesta, kao i za njihovo odravanje u svim ruralnim oblastima u Srbiji; ona je jo znaajnija za one ruralne oblasti u kojima ne postoje druge mogunosti zapoljavanja. Zatita ivotne sredine predstavlja jo jedan znaajan element za stvaranje bogatstva, posebno u ruralnim oblastima, jer doprinosi razvoju seoskog turizma i drugih oblika delatnosti. Osnovne teme, vane za budui razvoj ruralne Srbije su: Prihod gazdinstva u ruralnim oblastima treba oceniti na osnovu ukupnog prihoda (na gazdinstvu i van gazdinstva), umesto na osnovu prihoda gazdinstva od poljoprivrede; Potrebno je osmisliti nove, inovativne naine za pruanje podrke sticanju prihoda gazdinstva, Potrebno je osmisliti i dalje ojaati posebne mere za smanjenje siromatva i socijalnog iskljuivanja ugroenih kategorija stanovnitva; Zatita prirodne sredine predstavlja preduslov za budui razvoj poljoprivrednoprehrambenog sektora, kao i ruralne ekonomije u celini. Strategija predvi a sledee aktivnosti u NPRR 20102013: a) razvoj inovativnih naina sticanja prihoda gazdinstva, b) stvaranje novih mogunosti za zapoljavanje radi smanjenja stepena siromatva, naroito za ugroene kategorije stanovnitva, c) mere za poboljanje infrastrukture, d) podrka animiranju i uspostavljanju lokalnih partnerstava kao pretee lokalnih akcionih grupa (LAG) uz pomo mree za podrku ruralnom razvoju.
48

10. Mere
Trenutno, Srbija ima status zemlja potencijalni kandidat za lanstvo u EU. Zbog toga Srbija ne moe direktno da koristi IPARD fondove za ruralni razvoj. Uprkos tome, a uzimajui u obzir period koji obuhvata planirana Strategija ruralnog razvoja (20102013), i verovatnou da e Srbija uskoro dobiti status zemlje kandidata, i time biti u mogunosti da koristi IPARD (nakon organizovanja potrebne operativne strukture i kreiranja IPARD plana) fondove za potrebe ruralnog razvoja, preporuuje se da se NPRR Srbije izradi na osnovu regulativa EU koje definiu mere podrke u okviru IPARD programa. U tom smislu, a uzimajui u obzir spomenutu Viziju i Strategiju, predloene su sledee mere ruralnog razvoja: (1) Prioritetna Osa 1: Poboljanje trine efikasnosti i primena standarda EU (a) (b) (c) (2) Ulaganje u poljoprivredna gazdinstva radi poveanja konkurentnosti i ispunjavanja zahteva EU; Podrka uspostavljanju i unapre enju rada organizacija poljoprivrednih proizvo aa; Ulaganja u preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda radi ispunjavanja zahteva EU.

Prioritetna Osa 2: Pripremne radnje za sprovo enje/primenu agroekolokih mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja (a) (b) Aktivnosti radi unapre enja ivotne sredine i sela; Podrka aktivnostima na edukaciji poljoprivrednih proizvo aa u oblasti zatite ivotne sredine i animiranju i uspostavljanju lokalnih partnerstava i kreiranju lokalnih strategija ruralnog razvoja kroz aktivnosti mree za podrku ruralnom razvoju. a) Proirenje i razvoj ekonomskih aktivnosti; b) Poboljanje strune obuke poljoprivrednih proizvo aa. 10.1. Strategije ruralnog razvoja za svaku od osa

(3)

Prioritetna Osa 3: Razvoj ruralne ekonomije

Sprovo enje glavnih stratekih ciljeva i prioriteta, onako kako su izloeni u prethodnom poglavlju, bie postignuto u okviru Nacionalnog Programa za ruralni razvoj (NPRR) Republike Srbije tokom sledeeg perioda programiranja 20102013. kroz tri utvr ene Ose mera. Uzimajui u obzir SWOT analizu i Viziju za ruralnu Srbiju koje su izra ene u saradnji sa interesnim stranama iz ruralnih oblasti, dostupne izvore, nacionalne strateke smernice i strateke smernice EU za ruralni razvoj, potrebu da se u najveoj moguoj meri panja usredsredi na oblasti i oblike pomoi koji e imati stvaran uticaj na kljune problematine oblasti i postii vidljive rezultate u odre enim ruralnim oblastima i sektorima, u NPRR Republike Srbije za period 20102013. ukljuene su sledee mere:
49

U okviru Ose 1: Mera 1.1 : Ulaganja u poljoprivredna gazdinstva kako bi se restrukturirala, unapredila i dostigla visoke standarde kvaliteta; Mera 1.2 : Podrka uspostavljanju i unapre enju rada organizacija poljoprivrednih proizvo aa; Mera 1.3: Mere podrke za preradu i plasman poljoprivrednih i umskih proizvoda kako bi se ove delatnosti restrukturirale, unapredile i dostigle visoke standarde kvaliteta. U okviru Ose 2: Pripremne radnje za sprovo enje/primenu agroekolokih mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja (LEADER). Mera 2.1 : Aktivnosti na ouvanju i unapre enju ivotne sredine. Mera 2.2 : Podrka aktivnostima na edukaciji poljoprivrednih proizvo aa u oblasti zatite ivotne sredine, animiranju i uspostavljanju lokalnih partnerstava, kao i kreiranju lokalnih strategija ruralnog razvoja kroz aktivnosti mree za podrku ruralnom razvoju. U okviru Ose 3, s ciljem razvoja ruralne ekonomije: Mera 3.1: Proirenje i razvoj ekonomskih delatnosti u ruralnim oblastima; Mera 3.2: Poboljanje strune obuke poljoprivrednih proizvo aa. Za mere u okviru Ose 1 odabrana su tri sektora: (1) Mleko i mleni proizvodi; (2) Meso i proizvodi od mesa; (3) Voe i povre. Obrazloenje za predloene mere u okviru Ose 1 Kljuni problem posedovnih struktura gazdinstava u Srbiji su: mala povrina zemljita i usitnjenost parcela i veliki znaaj koji ona imaju za obezbe ivanje sredstava za ivot ruralne populacije. U ukupnom razmatranju svih intervencija u sektoru uzeta je u obzir potreba da se postojei sistem proizvodnje i prerade prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa zahtevima EU, a na polju zdravlja ljudi, zdravlja i dobrobiti ivotinja i rezultata zatite ivotne sredine. (1) Mleko i mleni proizvodi: mleko je odabrano zbog toga to se u toj proizvodnji javljaju karakteristini problemi u procesu proizvodnje i plasmana. Ovi problemi se u svojoj osnovi tiu injenice da ovaj sektor obezbe uje sredstva za ivot velikom broju poljoprivrednika i prehrambenih prera ivaa. U ovom sektoru dominiraju manje jedinice, sa niskom produktivnou. Jedan deo sektora privre uje u okviru neformalne privrede, a drugi deo je veoma koncentrisan i nalazi se u blizini tradicionalnih velikih centara potronje. Posebno je znaajna injenica da je to sektor u kome postoje mnogi nedostaci na polju kvaliteta proizvoda i standarda zatite zdravlja i dobrobiti ivotinja. U vezi sa ovim problemima, s jedne strane ne postoji
50

dovoljan broj udruenja proizvo aa, a sa druge strane prerada i plasman su zastareli i ne postoji konkurencija, to za posledicu ima ozbiljne nedostatke u lancu marketinga i razvoja trita. Ukoliko se zapone sa odgovarajuim promenama u lancu proizvodnje i plasmanu mleka i mlenih proizvoda, moe se oekivati poveanje konkurentnosti kako na domaem, tako i na inostranom tritu. (2) Meso i proizvodi od mesa: ovaj sektor je odabran iz slinih razloga kao i prethodni: u velikoj meri fragmentiran sistem proizvodnje u kojem su naturalna gazdinstva sa malim brojem ivotinja i dalje veinski proizvo ai, sa meovitim proizvodnim kapacitetima i niskom produktivnou. Uoeni trendovi ukazuju na pad stoarske proizvodnje (goveda, ovaca i koza), to za posledicu ima ukupan pad proizvodnje. Sa druge strane proizvodnja i potronja ivinskog i svinjskog mesa je u znaajnom porastu i delimino nadokna uje pad proizvodnje gove eg, ovijeg i kozijeg mesa. Problemi u preradi mesa tako e postoje u postojeim kapacitetima klanica sa veoma razliitim potencijalima i uskla enou sa standardima. injenica je da veina objekata radi sa vikom prera ivakih kapaciteta. Drugi kljuni problem je koliina i kvalitet stone hrane, kao i objekti za dranje stoke. Posebnog je znaajna injenica da je to sektor u kome postoje mnogi nedostaci na polju kvaliteta proizvoda i standarda zatite zdravlja i dobrobiti ivotinja. (3) Voe i povre: u proizvodnji voa i povra postoji nekoliko problema u vezi sa veliinom poseda i specijalizacijom proizvodnje. Proizvo ai sa malim obimom proizvodnje ne ostvaruju dovoljan profit zbog slabih mogunosti za pregovaranje u trgovinskom lancu, a kao posledica toga ne mogu da vre investiciona ulaganja u poveanje svoje konkurentnosti. Drugi problem je tendencija da mladi poljoprivrednici u tom sektoru naputaju svoja gazdinstva i poinju da se bave drugim poslovima, to za posledicu ima smanjenje obima i kvaliteta proizvodnje. Osnovni problemi u okviru ovog sektora su: gubici posle berbe, koji se mogu reiti unapre enjem objekata za pakovanje i skladitenje proizvoda; nizak nivo obrazovanja i strune obuke stvara potekoe u pravilnom korienju moderne opreme i adekvatnom korienju inputa; loe funkcionisanje organizacija poljoprivrednih proizvo aa, unapre enjem njihovog rada moglo bi se doprineti poveanju obima proizvodnje, uvo enju standarda kvaliteta i poboljanju plasmana proizvoda; fabrike ne dobijaju dovoljne koliine proizvoda odgovarajueg kvaliteta. U voarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je spreiti gubitke prouzrokovane ranim mrazevima, poveati produktivnost poboljanjem metoda navodnjavanja, raditi na merama iskorenjivanja starih, zaraenih zasada i podizanju novih, savremenih visokoproduktivnih zasada. Uspostavljanje organizacija poljoprivrednih proizvo aa Obrazloenje za podrku organizacijama poljoprivrednih proizvo aa u sektoru poljoprivrede zasniva se na injenici na koju je ukazano u Analizi postojeeg stanja, da je jedan od naina za prevazilaenje problema malih i usitnjenih poljoprivrednih gazdinstava podrka njihovom uspostavljanju. Ova mera trebalo bi da popravi pregovaraku poziciju malih i srednjih proizvo aa u odnosu na snane delove poljoprivredno-prehrambenog lanca, kao to su preduzea za proizvodnju i prodaju inputa, trgovci na veliko, kao i preduzea za preradu i plasman proizvoda. Ova mera podrava uspostavljanje organizacija poljoprivrednih proizvo aa, kao i unapre enje menadmenta u postojeim zemljoradnikim zadrugama. One e
51

pruati informacije svojim lanovima, pomagati im u procesu poboljanja standarda kvaliteta i bezbednosti, zadovoljenja standarda zatite ivotne sredine, i na taj nain doprineti modernizaciji gazdinstava i poboljanju njihove konkurentnosti. U okviru ove mere pruae se podrka organizacijama poljoprivrednih proizvo aa u tri prethodno navedena sektora. Obrazloenje za predloene mere u okviru Ose 2 Aktivnosti s ciljem da se ouva i unapredi ivotna sredina i odrivi ruralni razvoj: Predvi ena je podrka u obliku pilot projekata agroekolokih mera sa ciljem podizanja svesti stanovnitva i razvijanja praktinih znanja u vezi zatite ivotne sredine i odrivog korienja prirodnih resursa. Pripremne aktivnosti u vidu pilot projekata e se finansirati iz nacionalnog budeta i/ili donatorskih sredstava do sticanja statusa kandidata, nakon ega se predvi a finansiranje iz predpristupnih fondova EU. Obrazloenje za predloene mere u okviru Ose 3 S obzirom na veliki broj malih gazdinstava koja svoju egzistenciju ne mogu da obezbede iz postojee poljoprivredne proizvodnje, potrebno je omoguiti sticanje dodatnih prihoda primenom mera usmerenih na proirenje ekonomskih aktivnosti na gazdinstvu. Diversifikacija u okviru poljoprivrede: proirenje ekonomskih aktivnosti koje obuhvata dodavanje vrednosti postojeim poljoprivrednim proizvodima (dorada, prerada, suenje, pakovanje, zatita geografskog porekla, oznaka porekla i slino). U okviru poljoprivrede, mogue je uvo enje novih vidova proizvodnje: poumljavanje, proizvodnja i prerada lekovitog, zainskog i aromatinog bilja, proizvodnja ukrasnog i dekorativnog bilja, proizvodnja i korienje biomase za proizvodnju energije (obnovljivi izvori energije) i nekonvencionalni vidovi proizvodnje u stoarstvu (pelarstvo, krznaice, akvakultura, gajenje divljai itd.). Diverzifikacija van poljoprivrede: proirenje aktivnosti na nepoljoprivredne delatnosti u ruralnim sredinama kroz podrku: ruralnom turizmu, tradicionalnim zanatima, pruanju usluga u ruralnim sredinama, stvaranju inovativnih oblika preduzetnitva. 10.2. Program za ruralni razvoj i izvori finasiranja Sprovo enje ove strategije u poetku e biti finansirano samo iz dravnog budeta Republike Srbije; za finansiranje dela javnih trokova bie prona eni drugi izvori i donatori (GTZ, UNDP, FAO, USAID, GEF, WB). Kada Srbija dobije status zemlje kandidata za lanstvo u EU, uspostavi i akredituje operativne strukture za finansiranje dela javnih trokova u skladu sa zahtevima EU, oekuje se da e koristiti IPARD fondove.

52

11. Komplementarnost strategije sa ostalim instrumentima finansiranja Doslednost u programiranju

U okviru osa Kao to je naglaeno u Poglavlju 2, postoji snana unutranja konzistentnost izme u osa i eljenih stratekih ciljeva: mere RR u okviru Ose 1 zadovoljavaju strategije Br (1 i 3); mere RR u okviru Ose 2 zadovoljavaju strategije Br (2) i (3); i mere RR u okviru Ose 3 zadovoljavaju strategije Br (4 i 3), kao to je prikazano na sledeem dijagramu:
Osa1 Mere RR Strategija #1
Poboljati konkurentnost sektora poljoprivrede, ribarstva, umarstva i prehrambrenog sektora

Strategija #2
Ouvati i unaprediti prirodnu sredinu i obezbediti odrivo korienje prirodnih resursa

Osa 2 Mere RR

Strategija #3
Pripremiti i podsticati lokalne inicijative za poboljanje konkurentnosti i kvaliteta ivota u ruralnim oblastima

Strategija #4 Osa 3 Mere RR

Poboljati kvalitet ivota i podsticati diversifikaciju privredne delatnosti u ruralnim oblastima

U sluaju mera iz Ose 1, cilj je da se pobolja konkurentnost poljoprivredno prehrambrenog sektora. Predloene mere uspostavljaju ravnoteu izme u podrke ljudskim i fizikim kapacitetima. Za mere u okviru Ose 2, podrka e biti usmerena na mere koje tite prirodnu sredinu agroekoloke mere, dok se podsticajna sredstva daju lokalnim inicijativama da bi sledila politiku integrisanog ruralnog razvoja (LEADER pristupa). Izme u osa Zajedniki cilj ove tri tematski odre ene ose jeste da se podre ruralne zajednice. Mere u okviru Ose 2 posebno su znaajne, a njihova glavna tema je unapre enje ivotne sredine. One e isto tako predstavljati osnov napretka druge dve Ose. Njima se obezbe uje da aktivnosti koje se preduzimaju s ciljem poboljanja konkurentnosti budu zasnovane na pouzdanim odrivim principima. Isto tako e poboljati kvalitet ivota u ruralnim oblastima i obezbediti osnov za diverzifikaciju u oblastima kao to je ruralni turizam. Ose 1 i 3 prioritet daju poveanju konkurentnosti poljoprivrede, kao i diverzifikaciji privrednih delatnosti, kako u poljoprivredi, tako i van nje. Definisani strateki ciljevi u potpunoj su saglasnosti sa ciljevima iz ostalih nacionalnih strategija.
53

III DEO PRILOZI

54

PRILOG I

55

Tabela 1. Makroekonomski indikatori Srbije

Jed. Mere km2 km2 000 mil. % % % % % % % % Din/ 2000 88.361 77.474 7.747 100 19,7 25,9 3,6 50,8 4,5 12,09 124,1 54,0 58,7 2001 88.361 77.474 7.727 13.186,2 99,95 19,7 24,4 3,2 52,65 1.757,4 5,4 12,23 20,8 58,4 59,7 2002 88.361 77.474 7.504 16.811,8 100 14,8 23,7 3,4 58,1 2.241,6 3,6 13,28 5,2 49,0 61,51 2003 88.361 77.474 7.481 18.008,7 100 13,1 22,5 4,2 60,2 2.407,4 2,8 14,63 5,9 47,7 68,3 2004 88.361 77.474 7.463 19.723,5 99,95 13,7 23,5 4,7 58,05 2.642,8 8,2 18,5 11,3 45,0 78,9 2005 88.361 77.474 7.441 21.077,2 100 11,9 23,2 4,5 60,4 2.832,7 6,0 20,8 14,5 41,7 85,5 2006 88.361 77.474 7.411 24.254,8 99,95 11,1 24,1 4,7 60,05 3.272,6 5,6 20,9 5,9 43,4 84,0 2007 88.361 77.474 7.366 29.543 0 2008 88.361 77.474 7.365

Teritorija (bez AP Kosovo i Metohija) Teritorija (sa AP Kosovo i Metohija) Stanovnistvo BDP (u tekuim cenama) Struktura novostvorene vrednosti: Poljoprivreda, umarstvo, lov ribolov Industrija Gra evinarstvo Usluge BDP/capita Ekonomski rast (promene BDP) Stopa nezaposlenosti Inflacija (godinji prosek) Uee trokova ishrane, pia i duvana u porodinim budetima Prosean godinji kurs

4.002 7,1 18,10 5,4 45,1 80,1

14,0 45,8 81,9

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije razliite publikacije, Narodna banka Srbije.

56

Tabela 2. Makroekonomski indikatori poljoprivrede Srbije

Jed. Ucee poljoprivrede, umarstva i ribarstva u BDP u zaposlenosti (ARS) Ucee prehrambene industrije, pia i duvana u BDP Ukupno Biljna proizvodnja Stoarstvo Uee hrane, pia i duvana u trokovima porodinog budeta Trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski bilans Ucee poljoprivredno- prehr. proizvoda u: Ukupnom izvozu Ukupnom uvozu % %
2000 18,7 6,2 87 73 95 54,0 631,0 319,7 311,3 8,3 19,0 8,6 2001 18,0 5,7 119 150 99 58,4 854,1 347,4 506,8 -159,4 18,3 10,7 2002 13,3 5,3 97 96 102 49,0 1.133,3 554,9 578,3 -23,4 25,3 9,8 2003 11,4 4,9 93 83 98 47,7 1.086,2 509,4 576,7 -67,3 20,9 8,8 2004 11,9 23,9 4,7 120 144 100 45,0 1.316,2 628,7 687,5 -58,8 22,2 8,0 2005 10,3 23,2 4,4 95 94 101 41,7 1.353,7 731,7 622,0 109,7 20,3 7,4 2006 9,6 20,5 4,7 100 97 97 43,4 1.713,1 991,9 721,1 270,8 19,4 6,9 2007 8,7 20,8 4,4 92 82 100 45,1 2.035,5 1.217,9 817,6 400,2 18,9 6,1 2008

21,4 108 123 97 45,8 2.327,1 1.327,3 999,8 327,5 31,3 6,4

% mil. mil. mil. mil. % %

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije razliite publikacije.

57

Tabela 3. Geografski i demografski indikatori ruralnih podruja Srbije ne ukljuujui KiM

REPUBLIKA SRBIJA Geografski indikatori Povrina, km2 (2004) Broj naselja (2004) Gustina naseljenosti Stanovnitvo i ljudski kapital Stanovnitvo - Popis 1991 Stanovnitvo - Popis 2002 Promena broja stanovnika 19912002 (u %) Stopa in- out migracija Uee stanovnitva mla eg od 15 godina (%) Uee stanovnitva starijeg od 65 godina (%) Stopa starenja Obrazovna struktura stanovnitva starijeg od 15 godina % bez formalnog obrazovanja % sa osnovnom kolom % sa srednjom kolom % visoko i vie obrazovanje % nepoznato RURALNA PODRUJA

77.508 4.715 96,74 7.576.837 7.498.001 99,0 1,48 15,69 16,54 1,05 21,84 23,88 41,07 11,03 2,18

65.952 3.904 63,10 4.319.463 4.161.660 96,3 -0,14 16,17 17,49 1,08 28,19 26,69 36,09 6,95 2,07

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije razliite publikacije.

Tabela 4. Privredna struktura ruralnih podruja Srbije ne ukljuujui KiM

REPUBLIKA SRBIJA Privredna struktura DP/capita DP/capita (Srbija = 100%) Struktura DP % primarni sektor % sekundarni sektor % tercijarni sektor % javni sektor % Poljoprivreda, lovstvo, umarstvo i vodoprivreda Produktivnost u primarnom sektoru (Srbija = 100%) Produktivnost u sekundarnom sektoru (Srbija = 100%) Produktivnost u tercijarnom sektoru (Srbija = 100%) Zaposlenost Sektorska struktura zaposlenosti % primarni sektor % sekundarni sektor % tercijarni sektor % javni sektor % nepoznato Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti Stopa nezaposlenosti ena RURALNA PODRUJA10

137 100 19,33 39,48 40,79 0,40 16,33 100 100 100

375 273,04 32,48 41,12 26,06 0,34 29,81 87,38 74,93 62,48

23,36 30,08 24,82 18,94 2,80 53,76 41,81 22,22 24,22

32,98 30,69 18,60 14,84 2,89 53,61 42,18 21,32 23,44

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije razliite publikacije.

10

Po metodologiji RZS.

58

Tabela 5. Struktura populacije po polu Aktivna populacija Zaposleni Nezaposleni Neaktivna populacija Na socijalnoj pomoi Domaice Studenti Invalidi Ostali Lica mla a od 15 godina
Izvor: Montelatici, 2008.

ene (%) 44 41,7 54,4 61,8 52,3 98,1 54,8 67,7 51,0 48,4

Mukarci (%) 56 58,3 45,6 38,2 47,7 1,9 45,2 32,3 49,0 51,6

Tabela 6. Regionalne karakteristike ruralnih podruja Srbije

Region Ekonomije orijentisane ka prirodnim bogatstvima veinom u planinskim delovima visoki turistiki kapaciteti i siromane polj. strukture

Indikatori

Ruralna podruja

Visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje i integrisane ekonomije

Malih urbanih ekonomija sa intenzivnom poljoprivredom

Geografski indikatori Povrina, km2,2004. Broj naselja, 2004 Gustina naseljenosti (stan. po km2) Stanovnitvo i ljudski kapital Stanovnitvo - Popis 1991. Stanovnitvo - Popis 2002. Promena broja stanovnika 1991 2002 (u %) Stopa In - out migracija Uee stanovnitva mla eg od 15 godina (%) Uee stanovnitva starijeg od 65 godina (%) Stopa starenja Obrazovna struktura stanovnitva starijeg od 15 godina % bez formalnog obrazovanja % sa osnovnom kolom % sa srednjom kolom % visoko i vie obrazovanje % nepoznato Privredna struktura

65.952 3.904 63,10 4.319.463 4.161.660 96,3 -0,14 16,17 17,49 1,08

20.229 471 76,83 1.554.188 1.554.209 100,0 5,81 15,91 16,29 1,02

12.642 993 85,93 1.115.987 1.086.278 97,3 0,43 15,70 18,33 1,17

22.278 1.569 43,40 1.065.978 966.770 90,7 -5,43 15,91 20,33 1,28

10.803 871 51,32 583.310 554.403 95,0 -7,43 18,30 14,28 0,78

28,19 26,69 36,09 6,95 2,07

24,16 26,41 41,10 7,53 0,80

28,67 25,42 36,69 7,29 1,94

34,74 27,51 27,35 5,87 4,53

27,14 28,62 36,11 6,55 1,59

59

DP/capita DP/capita (Srbija = 100%) Struktura DP % primarni sektor % sekundarni sektor % tercijarni sektor % javni sektor % Poljoprivreda, lovstvo, umarstvo i vodoprivreda Produktivnost u primarnom sektoru (Srbija = 100%) Produktivnost u sekundarnom sektoru (Srbija = 100%) Produktivnost u tercijarnom (Srbija = 100%) Zaposlenost Sektorska struktura zaposlenosti % primarni sektor % sekundarni sektor % tercijarni sektor % javni sektor % nepoznato Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti Stopa nezaposlenosti ena Poljoprivreda % Poljoprivrednog zemljita u ukupnoj teritoriji % umskog zemljita Stuktura poljopriv.zemljita % Oranice % Vonjaci i vinogradi % Livade i panjaci % Bare, trstici i ribnjaci Stoarstvo Goveda/100ha obradivog zemljita Svinje/100ha oraninog zemljita Ovce/100 ha poljopriv. zemljita Prosena veliina gazdinstva Socio-ekonomska struktura gazdinstava % Poljoprivredna gazdinstva % Nepoljoprivreda gazdinstva % Meovita gazdinstva % Bez prihoda Produktivnost zemljita Srbije = 100% Produktivnost poljoprivrede Srbija = 100% Infrastruktura Broj lekara Broj telefonskih prikljuaka Broj telefonskih prikljuakana 1.000 stanovnika Broj stanovnika/lekar

375 273,04 32,48 41,12 26,06 0,34 29,81 87,38 74,93 62,48

133 96,72 33,24 42,36 24,14 0,27 29,93 128,42 102,00 71,00

97 70,32 30,25 39,71 29,67 0,36 28,19 74,00 65,00 61,00

71 51,43 38,63 38,16 22,64 0,57 36,48 69,00 53,00 48,00

75 54,57 24,24 43,36 32,08 0,32 22,35 47,00 57,00 60,00

32,98 30,69 18,60 14,84 2,89 53,61 42,18 21,32 23,44 65,30 25,83 62,78 5,59 30,88 0,74 25 91 32 3,94

30,75 31,20 20,28 15,57 2,20 53,14 41,23 22,40 24,46 83,29 5,09 87,79 1,77 8,64 1,81 15 80 13 3,53

32,68 30,79 19,41 14,09 3,03 55,43 44,51 19,69 22,27 64,34 27,09 60,48 11,05 28,34 0,13 37 131 58 3,72

36,30 29,11 15,35 15,08 4,17 50,78 40,46 20,33 21,68 55,03 36,74 47,52 6,51 45,93 0,04 24 84 26 4,25

34,20 31,72 17,80 13,94 2,34 56,35 43,26 23,22 25,86 53,95 40,67 25,79 7,10 67,11 0,00 47 96 62 4,76

19,50 59,60 17,20 3,68 88,62 93,58 8.129 1.180.690 284 512

21,57 62,51 13,03 2,85 111,48 131,22 2.744 453.065 292 566

19,59 56,33 19,99 4,10 110,52 80,13 2.376 317.522 292 457

15,42 62,15 18,33 4,10 61,77 79,34 2.059 265.271 274 470

23,04 53,79 19,23 3,94 48,44 49,46 950 144.832 261 584

Izvor: RZS, Bogdanov (2007).

60

Tabela 7. Subjekti koji utiu na dravnu politiku

Naziv institucije Ministarstva MPV Sektor za ruralni razvoj MERR Sektor za regionalni razvoj MERR sektor za turizam MF Sektor za donaciju i razvojnu pomo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku MDUiLS Sektor za lokalnu samoupravu Nacionalne agencije i institucije Agencija za MSP Agencija za razvoj infrastrukture Fond za razvoj RS Nacionalni investicioni program Tim za implementaciju strategije za SS Naune institucije Institut za agroekonomiju Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu Departman za AE i ruralnu sociologiju, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu Institut za primenu nauke u poljoprivredi Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd Ostali (nacionalni nivo) Privredna komora Zadruni savez Srbije Turistika organizacija Srbije Tip uticaja na dravnu politiku Donoslilac odluka Donoslilac odluka Donoslilac odluka Donoslilac odluka Donoslilac odluka Donoslilac odluka Implementator Implementator Implementator Finansiranje Implementator Socijalni partner, pojedinana participacija eksperata Socijalni partner, pojedinana participacija eksperata Socijalni partner Socijalni partner Socijalni partner sa visokim uticajem na dravnu politiku Socijalni partner Socijalni partner, implementator Participacija u stratekom odluivanju Visoka Srednja Srednja Niska Niska Niska Srednja Niska Niska Niska Visoka

Visoka Srednja Niska Niska Niska Niska Srednja

Izvor: Bogdanov N. (2007): Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija UNDP, Beograd

61

PRILOG II Ruralni regioni Srbije:

Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje i integrisane ekonomije Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje prostire se u severnom delu Srbije. To je teritorija AP Vojvodine i severozapadni deo Centralne Srbije (Mava). Osnovne prirodne odlike regiona su ravniarsko, visokokvalitetno zemljite i bogat vodni potencijal. Velike reke Dunav, Sava i Tisa protiu kroz taj region. Za uklanjanje vika vode, konstruisani su meliorativni sistemi i oni, putem mree kanala i vodnoprivrednim objektima, pokrivaju povrinu od oko 21.000 kvadratnih kilometara. Kanal za navodnjavanje Dunav-Tisa-Dunav je vienamenski infrastrukturni objekat: mrea kanala je ukupne duine 930 km, od ega je plovno 590 km. Hidrosistem DTD osigurava uklanjanje vika vode sa vie od milion hektara i istovremeno omoguava navodnjavanje useva na vie od pola miliona hektara. Efekti DTD su dve etve godinje i porast prinosa za vie od 15%. U pogledu demografskih karakteristika, privredne strukture i razvijenosti, pimetne su razlike izme u zapadnog i istonog dela. Povoljnije strukturne performanse ima zapadni deo regiona, gde je vea koncentracija stanovnitva, narastajua investiciona aktivnost i dinaminiji privredni rast. Analiza osnovnih koherentnih grupa stanovnitva i demografske strukture u kontekstu razvojnih mogunosti regiona pokazuje izvesne prednosti ovog podruja u odnosu na nacionalni prosek i druge ruralne regione, ali i velike unutarregionalne razlike. Broj stanovnika u periodu 19912002. godine u tom regionu ostao je nepromenjen. Stopa in-out migracija za period 19912002 iznosila 5,81%, to je znatno iznad nacionalnog proseka (1,48%). Unutar regiona primetne su razlike u pogledu ovog indikatora koje ukazuju da u istonom delu (Banat) veina optina ima negativnu in-out stopu migraciju, dok je u optinama jugozapadnog dela regiona stopa in-out migracija bila izme u 9 i 19%. Rast populacije u severnim i jugozapadnim optinama regiona delimino je posledica naseljavanja izbeglike populacije iz delova Hrvatske, ali i velike investicione atraktivnosti uslovljene povoljnom geografskom pozicijom (magistralni pravac Novi Sad Beograd). Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje formira 20% BDP Srbije, to istovremeno ini 50% BDP ruralnih podruja. Najzastupljeniji sektor u strukturi BDP je sekundarni (42,36% ukupnog BDP regiona). U okviru tog sektora najznaajnija delatnost je prera ivaka industrija, u okviru koje posebno mesto pripada prehrambenoj industriji. Najvei deo kapaciteta prehrambene industrije Srbije lociran je u ovom regionu. Kapaciteti prehrambene industrije su privatizovani i delimino tehnoloki inovirani. Po strukturi, primereni su sirovinskoj osnovi, a po obimu predimenzionirani. Region poseduje kapacitete u svim granama prehrambene industrije. Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje karakteriu izuzetno bogati zemljini potencijali. Raspoloive poljoprivredne povrine po stanovniku su 1,08 ha, a po zaposlenom u poljoprivredi 10,37 ha. Povoljan odnos radne snage i
62

osnovnog kapitala (zemljita), omoguuje ovom podruju izuzetno visoku produktivnost rada. Produktivnost poljoprivrede ovog regiona je za treinu (vie od 31%) iznad proseka Srbije. Intraregionalne razlike u pogledu odnosa raspoloivih poljoprivrednih povrina i stanovnitva zaposlenog u poljoprivredi su izraene. Istoni deo regiona, sa manjom gustinom naseljenosti i nepovoljnijim demografskim indikatorima, ima povoljniji odnos zemljita i radne snage koji u nekim optinama iznosi i 1520 ha po zaposlenom u poljoprivredi (Novi Beej, Seanj, Kikinda, Plandite, Vrac). Dominantan deo oraninih povrina (65%) u ovom podruju koristi se za proizvodnju ita. Blizu 85% ukupnih povrina pod industrijskim biljem u Srbiji ine povrine zasejane u tom ruralnom regionu. S obzirom na visoku proizvodnju ita, region je najvei proizvo a svinja i ivine, sa ueem u ukupnom broju obe vrste stoke u Srbiji sa 37%, odnosno 33%. Postoje regionalne razlike u pogledu zastupljenosti stoarstva u proizvodnoj strukturi. Zapadni deo regiona, posebno podruje Srema i Mave, ima povoljniji odnos broja stoke i zemljinih povrina, dok je na podruju Banata ovaj odnos znatno nepovoljniji. Posedovna struktura povoljnija je u odnosu na druge delove Srbije i ukazuje da 7,5% od ukupnog broja gazdinstava ima posed preko 10 ha i zauzima pri tom oko 30% ukupnih poljoprivrednih povrina regiona. S druge strane, visoko su zastupljena i gazdinstva najmanje veliine (do 1 ha), koja ine 33% ukupnog boja gazdinstava. Izraena zastupljenost malih gazdinstava moe se objasniti veom gustinom naseljenosti, relativno povoljnom infrastrukturnom opremljenou i zadovoljavajuim nivoom socijalnih servisa u tom ruralnom regionu, koji su uticali na to da se ne naputaju imanja. Za izvestan broj domainstava, gazdinstvo ima samo rezidencijalnu funkciju. U prilog tome govore i podaci o visokom i narastajuem ueu nepoljoprivrednih gazdinstava u ukupnom broju, koji u tom podruju iznosi 62,5%. Broj meovitih gazdinstava (13% od ukupnog broja farmi) znatno je manji nego u drugim ruralnim regionima i izvesno je posledica polarizacije gazdinstava prema izvorima prihoda. Osobeni ravniarski pejzai, velike reke, kanali i jezera, Nacionalni park Fruka gora i Deliblatska peara, bogata i organizovana lovita, osnovni su deo turistike ponude tog regiona. Na tom podruju se pod posebnom zatitom nalazi vie od 200 prirodnih dobara koja, kao izdvojene prostorne celine, zauzimaju oko 5,5%. Broj raspoloivih hotelskih leajeva u odnosu na broj stanovnika u ovom podruju daleko je manji u odnosu na druge ruralne regione. S druge starne, njihova iskorienost je znatno vea (80%) nego u drugim ruralnim podrujima. Region malih urbanih ekonomija sa intenzivnom poljoprivredom Geografski, region obuhvata severne delove Centralne Srbije, umadiju, delove Mave i Stig. Teritorija ovog regiona okruena je velikim urbanim centrima, to se znaajno odraava na ekonomske strukture i socio-demografske parametre regiona. Teritorija tog regiona pokriva 16,31% ukupne teritorije Srbije. U pogledu prirodnih i geografskih uslova, predeo je relativno homogen: dominantan je brdovit reljef, sa planinama na zapadnom i istonom obodu regiona. Prosena gustina naseljenosti u tom regionu je 86 stanovnika/km2, to je vie u pore enju sa drugim ruralnim regionima Srbije. U periodu 19912002. godine u regionu je zabeleeno neznatno smanjenje stanovnitva od 2,5%.

63

Osnovne industrijske grane su: hemijska industrija, prehrambena industrija i mainska proizvodnja. Delovi regiona, posebno oni koji se nalaze na raskrsnici glavnih autoputeva, imaju bolje obrazovanu i mla u radnu snagu, atraktivniji su za ulaganja i belee zadovoljavajue stope ekonomskog rasta. Jedna od karakteristika ekonomske strukture tog regiona je vea zastupljenost tercijarnog sektora u formiranju BDP. Karakteristika ovog podruja je da postoji veliki broj farmi sa prosenom veliinom manjom od nacionalnog proseka (manje od 3 ha). Zastupljenost farmi veliine preko 10 ha znatno je manja nego u drugim regionima, a najvea koncentracija gazdinstava, ak 60% od ukupnog broja je u kategoriji 310 ha. Ovaj region karakterie visoka zastupljenost meovitih gazdinstava u ukupnom broju i manji broj nepoljoprivrednih gazdinstava. Veliki broj meovitih domainstva (iz ega proizilazi nepovoljniji odnos zemljita i broja zaposlenih), posledica je okruenja velikih gradova. Gazdinstva u tom regionu su se deobom usitnjavala, ali nije dolo do izraenije diversifikacije prihoda lanova gazdinstava na poljoprivredna i nepoljoprivredna kao u Vojvodini. Budui da je prihod od zaposlenja van poljoprivrede bio nedovoljan ili nesiguran za egzistenciju gazdinstva, nije bilo egzodusa u gradove, pa je agrarna naseljenost i dalje visoka. Raspoloive poljoprivredne povrine po stanovniku su 0,75 ha, a po zaposlenom u poljoprivredi 6,39 ha, to je znatno manje od drugih ruralnih podruja Srbije. Tako e, produktivnost izraena odnosom BDP poljoprivrede po ha poljoprivrednih povrina ovde je izuzetno visoka. Ovako visoka produktivnost rezultat je proizvodne strukture u kojoj dominiraju voarsko-vinogradarska proizvodnja i stoarstvo. Region uestvuje sa ak 30% u ukupnim povrinama vonjaka i vinograda Srbije. Pored toga, izdvaja se i visokim udelom u ukupnom broju goveda (30% ukupnog broja grla ove vrste stoke u ruralnim podrujima), ovaca (30%) i posebno svinja (sa 1,31 grla svinja/ha oranica region ima najveu zastupljenost ove vrste stoke u Srbiji). Regionalne razlike u pogledu zastupljenosti stoarstva u proizvodnoj strukturi su izraene. Severni delovi regiona Mava, deo Kolubarskog okruga, Branievski i Kolubarski okrug, posebno se izdvajaju po visokoj zastupljenosti stoarstva. Infrastrukturno, region je razvijeniji u odnosu na druge ruralne regione Centralne Srbije. Lociran u okolini velikih urbanih centara, ovaj ruralni prostor ima povoljniju infrastrukturnu opremljenost i/ili laku dostupnost komunalnim i javnim servisima. Savremeni putevi u putnoj mrei na nivou su nacionalnog proseka (61%), a putna mrea je ravnomerno raspore ena na celoj teritoriji podruja. Povoljnije parametre region ima i u pogledu odnosa broja stanovnika i lekara, broja telefonskih prikljuaka i sl. Planinski region, sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima Prostorno, taj region je najvei ruralni region u Srbiji. Pokriva 29% teritorije. Veliki deo tog podruja obuhvata delove Srbije sa velikom nadmorskom visinom (iznad 500m), tako da se moe opisati kao brdsko-planinsko podruje. Ravniarska podruja se nalaze u dolinama velikih reka (Dunav, Juna Morava i Timok). Raznovrsnost predela na tim podrujima i heterogena struktura prirodnih resursa rezultirali su prilino diferzifikovanom privredom i poljoprivrednom strukturom. U pore enju sa drugim ruralnim podrujima, taj region ima najmanju gustinu naseljenosti (43 stanovnika/km2). Regionalne razlike u pogledu gustine naseljenosti su
64

visoke i variraju od 8,21 stanovnika /km2 u istonom delu, do 132,21 stanovnika/km2 u optinama gde uglavnom ivi albansko stanovnitvo. Od 1991. do 2002. godine u regionu je zabeleana visoka stopa depopulacije, pa taj region ima najviu stopu starenja od svih ruralnih podruja u Srbiji. Svaki trei stanovnik stariji od 15 godina nije zavrio osnovno obrazovanje, dok procenat onih koji imaju srednje i visoko obrazovanje znatno zaostaje za ostalim ruralnim podrujima. Nepovoljna obrazovna struktura oito je posledica nepovoljne starosne strukture. Stopa aktivnosti i stopa zaposlenosti u tom regionu su najnepovoljnije u odnosu na veinu drugih ruralnih krajeva. Smanjenje mogunosti zapoljavanja i neefikasno trite rada osnovne su karakteristike tog regiona. Vie od 36% stanovnitva je zaposleno u primarnom sektoru. Osim poljoprivrede, visoku zaposlenost u primarnom sektoru uslovljava i razvijenost rudarstva i energetike. Sektorska struktura unutar BDP-a pokazuje izuzetno visok doprinos primarnog sektora (38,63% od ukupnog BDP-a u regionu), zahvaljujui osim poljoprivredi, i znaajnom ueu rudarstva (Bor i Majdanpek). Razlike unutar regije po pitanju produktivnosti primarnog sektora, posebno poljoprivredne produktivnosti, izuzetno su izraene, to je uzrokovano heterogenou resursa i strukturom poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredno zemljite zauzima 55,36% od ukupne povrine ovog regiona. S druge strane, udeo uma je veoma visok i iznosi gotovo 37% od ukupne teritorije regiona. Dostupna poljoprivredna povrina po stanovniku iznosi 1,26 ha, a po licu zaposlenom u poljoprivredi iznosi 11,32 ha, to je iznad iste vrednosti u drugim ruralnim podrujima. Iako je odnos izme u radne snage i zemljita povoljan, u regionu je i dalje prilino niska produktivnost rada u poljoprivredi, u pore enju sa drugim ruralnim podrujima. Relativno povoljni uslovi u delovima ovog regiona rezultiraju tradicionalno visokom proizvodnjom voa i gro a. Ta vrsta proizvodnje je tipina za Negotinsku krajinu, Branievo i Topliki okrug. Region Istone Srbije pokriva dve vinogradarske regije vinogradarski region Timok i Niavsko-Junomoravski vinogradarski region sa 5 vinogradarskih podregiona: Aleksinac, Toplica, Ni, Leskovac i Niava. S obzirom na povoljne ekoloke uslove, nezaga en okolinu i dugogodinju tradiciju proizvodnje voa, ta regija ima prednosti za organsku proizvodnju, kao i drugih vrsta odrive proizvodnje. Sve te prednosti nisu u potpunosti iskoriene. Zbog nedostatka radne snage, proizvodnja lekovitog bilja, kao i berba umskog i divljeg bilja tako e je nerazvijena. Podruje ima znatan udeo u ukupnom broju goveda (20%) i ovaca (20,5%) u Srbiji. Stopa uzgoja ovaca varira u velikoj meri, bez ikakve posebne koncentracije u bilo kom delu regiona. Iako su uslovi za uzgajanje ovaca veoma povoljni, a postoji i dugogodinja tradicija, zastupljenost ovaca u odnosu na poljoprivredne povrine je niska usled nedostatka radne snage i loe organizacije trita. Zanemaren zemljini potencijal, nedostatak radne snage, slabo organizovano trite i nedostatak odgovarajue ruralne infrastrukture glavna su ogranienja za razvoj poljoprivrede u tom regionu. U pogledu infrastrukture, ovo je najmanje razvijen region u Srbiji. Udeo modernih saobraajnica u ukupnoj drumskoj mrei iznosi samo 57%, to je manje nego u drugim ruralnim podrujima. to se tie ovog pokazatelja, postoje mnoge razlike unutar same regije. Optine koje se nalaze pored autoputa Beograd-Ni, ili u severnom delu regije (oko Smedereva) imaju razvijeniju drumsku mreu. U delu regiona prema granici sa Kosovom i Metohijom i BJR Makedonijom, ima manje od 30% modernih saobraajnica u ukupnoj transportnoj infrastrukturi.
65

U pojedinim optinama regiona (Dimitrovgrad, Crna Trava, Bosilegrad) samo nekoliko osnovnih kola su u funkciji. Broj srednjih strunih kola u celoj regiji je mali i prua nedovoljnu raznolikost kvalifikacija. Slab ekonomski status manjina i izbeglog stanovnitva, kao i visok procenat ruralnog siromatva u junom delu regije, ine ovo podruje vrlo nerazvijenim. Region visokog turistikog potencijala sa siromanom poljoprivrednom strukturom Prostorno, taj region je najmanji ruralni region u Srbiji i zauzima 14% teritorije. S obzirom na prirodno-geografske uslove, ta regija je relativno homogena. Deo BDP-a se formira u rudarstvu, s obzirom na to da region raspolae energijom i mineralnim bogatstvima (Mali Zvornik, Raka i Ljubovija). Industrijski sektor u ovom regionu delimino je povezan sa prirodnim potencijalima podruja (vodosnabdevanje, proizvodnja i prerada drveta, prerada mesa, voa i povra). Postojee industrijske grane u ovom regionu su: proizvodnja motora, obrada metala i tekstilna industrija. Nekoliko preduzea na podruju te regije imaju specifinu poziciju i bitno utiu na strukturu lokalne privrede u optinama na ijem podruju se nalaze proizvodnja cementa (Kosjeri), hidroelektrane (Mali Zvornik). Udeo umskog zemljita je visok i iznosi gotovo 41% od ukupne teritorije regiona. Stopa produktivnosti primarnog sektora je nia nego u drugim ruralnim podrujima. Samo neke optine (Mali Zvornik, Uice i Raka) imaju stopu produktivnosti koja je blizu nacionalnog proseka, zahvaljujui povoljnijoj strukturi poljoprivredne proizvodnje. Tome u velikoj meri doprinosi proizvodnja voa i stoarstvo. Jedna od karakteristika ekonomske strukture ovog kraja je visok udeo tercijarnog sektora u strukturi BDP-a (32,08%), to je najvii udeo u odnosu na sve ostale ruralne krajeve. Turizam i turistike delatnosti imaju udeo od skoro 11% u BDP-u tercijarnog sektora. Privreda ove regije ima sva obeleja privrede planinskih oblasti. Hidroenergetski potencijal ove regije, turistiki kapaciteti i poljoprivredna struktura koja se temelji na malom broju proizvoda, predstavljaju osnovne karakteristike ekonomske strukture ovog regiona. Prirodni izvori stone hrane (livade i panjaci) pokrivaju vie od 2/3 poljoprivrednog zemljita. Zbog bogatog izvora stone hrane, ta regija ima povoljniji odnos izme u broja stoke i odgovarajue zemljine kategorije od drugih ruralnih krajeva i nacionalnog proseka, pa se moe smatrati stoarskim regionom. Severni deo ove regije, kao i optine na podruju Zlatibora (Oseina, Bajina Bata, Ljubovija, Kosjeri) sa preko polovine uslovnog grla ovaca po ha poljoprivrednog zemljita, daleko je najvei po broju uzgajivaa ovaca u celoj zemlji. Zlatibor i Raki okrug tako e imaju veliki udeo u proizvodnji stoke, uzevi u obzir obradive podrujima koje su im dostupni. Sa oko 0,6 uslovnog grla po ha, te optine su me u najveim uzgajivai ovaca u zemlji. Sa proizvodnjom jedne treine ukupne domae proizvodnje, Zlatiborski okrug je najvanije podruje za proizvodnju maline u Srbiji. Povoljniji agroekoloki uslovi u delovima ovog regiona omoguili su tradicionalno visoku proizvodnju gro a, koje se gaji u upskom (Rasina) delu regiona. Vinarstvo na ovim prostorima najvie je zastupljeno na podruju Aleksandrovca.

66

Ta regija je trenutno podruje Srbije sa najveim turistikim potencijalom. Tu se nalaze najpoznatiji planinski centri: Zlatibor, Tara, deo Divibara i Kopaonik. Prednost ovog regiona je to se prua du magistralnog puta prema Crnoj Gori, pa to seosko podruje definitivno ima komparativne prednosti u oblasti turizma. Zapadni deo regije je smeten uz delove puta E-761 (prema Sarajevu) i E-763 (novi put prema Crnoj Gori). Osnovni turistiki potencijali regije su Uice, Pribojska i Ovar banja, Ovarsko-kablarska klisura, Peterska visoravan, Bajina Bata, Priboj, Sjenica i Ovarsko-kablarski manastiri, ajetina, Nova Varo, Prijepolje, sa etno selima i manastirom Mileeva, kao i brojnim pravoslavnim manastirima du Limski doline, Banja i Janja, itd. Jugozapadno podruje regije obuhvata Kopaonik sa turistikim sreditem i Nacionalnim parkom Kopaonik, Golija, Novopazarska i Bogutovaka banja, Studenica, Sopoani, stari Ras (sva mesta se nalaze na listi UNESCO-ve svetske batine) itd. Jugozapadna Srbija, kombinacija istorije, tradicije i prirodnih lepota, nesporno je jedna od potencijalno najjaih karika u uspostavljanju turistikog sistema Srbije. Klju uspeha te regije je izgradnja ibarskog autoputa, zatita i racionalno korienje prirodnih atrakcija i podruja. Izgradnjom ibarskog autoputa, postoji mogunost da se uspostave saobraajne veze sa izuzetno bogatim turistikim znamenitostima. Vana pokretaka sila za dugoroni uspeh u turizmu ovog klastera je rehabilitacija gradova i poveanje dohotka stanovnitva u tom kraju (Valjevo, Uice, aak, Kraljevo, Kruevac i Kragujevac).

67

Strateki dokumenti Republike Srbije

Strategija za smanjenje siromatva usvojena je u Vladi Republike Srbije 2003. godine. U njoj se naglaava dubina problema ruralnog siromatva kao poseban fenomen u Srbiji i skree panja na ozbiljnost seoskog siromatva u pore enju sa urbanim siromatvom. Razlozi za ove razlike, kao to je navedeno u dokumentu, jesu injenice da za vei deo seoskog stanovnitva ne postoji sigurnost prihoda u periodu tranzicije. Prema Strategiji, razlozi za nerazvijenost i zaostalost ruralnih podruja ukljuuju: odliv populacije, me uregionalnu demografsku diferencijaciju, fragmentaciju zajednica u nerazvijenim podrujima i nepovoljne demografske i obrazovne strukture ruralne radne snage. Strategija za smanjenje siromatva ukljuuje kako posebne tako i strateke ciljeve usmerene ka smanjenju ruralnog siromatva. Ti ciljevi se ne odnose samo na siromatvo nego su i poziv za koordinisan napor u drugim privrednim sektorima i oblastima stimulisanje zapoljavanja i poboljanje ivotnog standarda seoskog stanovnitva. Navedeni ciljevi e se ostvariti kroz: poboljanje poljoprivredne proizvodnje, unapre enje ruralne infrastrukture, struno usavravanje radne snage, poboljanje sadraja i kvaliteta ivota u ruralnim predelima kao i obrazovanje ruralnog stanovnitva. Strategija smanjenja siromatva u Srbiji jedan je od ciljeva (stratekih pravaca smanjenja siromatva) u okviru poglavlja 1. Poveanje mogunosti zapoljavanja i 6.
68

Regionalni, ruralni i urbani aspekti smanjenja siromatva. U Strategiji se vie naglaava socijalna dimenzija ruralnog razvoja akcenat je na smanjenju siromatva, a ono se vidi kao ruralni fenomen. Kao glavni element smanjenja ruralnog siromatva smatra se odriv razvoj privatnog poljoprivrednog sektora i nova uloga poljoprivrede u ruralnoj ekonomiji manje ljudi angaovanih u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a vie u oblasti prerade hrane i diversifikovanoj ruralnoj ekonomiji. Ruralni razvoj se tako e povezuje i sa ekolokim aspektima smanjenja siromatva: poboljanje vodosnabdevanja i kanalizacije, odrivo korienje zemljita, upravljanje umskim resursima i ouvanje biodiverziteta. Budui da je ova strategija usvojena poetkom tranzicije, ona je veoma mnogo uticala na sadrinu kasnijih nacionalnih i lokalnih strategija. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. Ta strategija se u oblasti definisanja osnovnih stratekih ciljeva poljoprivrednog i ruralnog razvoja oslanja u potpunosti na Strategiju poljoprivrednog razvoja. U njoj su dalje razra ene faze ukljuivanja poljoprivrede u EU, a one su prethodno opisane u Strategiji poljoprivrednog razvoja. Definisane su tri faze: priprema, implementacija i integracija. Cilj prve faze jeste podizanje kapaciteta poljoprivrede i postavljanje osnova za naredne dve faze kroz privatizaciju, izgradnju institucija i razvoj trita, kao i ratifikaciju sporazuma sa EU. Druga faza je poetak integracije srpske poljoprivrede u poljoprivredu EU, i naglasak je na brzini restruktuisanja ruralnog sektora i poveanju konkurentnosti poljoprivredne industrije, kao i na primeni sporazuma sa EU koji su u prethodnoj fazi bili ratifikovani (prijava za lanstvo u STO i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju). Trea faza je finalizacija procesa integracije. Srbija se priprema da preuzme sva prava i obaveze koje proizilaze iz lanstva i tu fazu karakteriu pravna harmonizacija sa EU i uspostavljanje struktura neophodnih za implementaciju CAP-a. U svim fazama se naglaava uloga MPV, kao i neophodnost izgradnje kapaciteta ove institucije. Strategija odrivog razvoja (etvrti nacrt strategije usvojen je 2007. godine), oslanja se na sve prethodne koje su do tada usvojene, a posebno na Strategiju za pristupanje SCG Evropskoj uniji, Strategiju za smanjenje siromatva i Nacionalni program zatite ivotne sredine, kao i na mnoge druge sektorske strategije. U Strategiji je odre eno pet nacionalnih prioriteta odrivog razvoja Srbije: 1. lanstvo u EU, 2. Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast, 3. Razvoj i obrazovanje ljudi, poveanje zapoljavanja i socijalna ukljuenost, 4. Razvoj infrastrukture i ravnomerni regionalni razvoj i 5. Zatita i unapre enje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa. Ruralni razvoj spominje se kao jedan od naina ostvarivanja etvrtog prioriteta. Ruralni razvoj se u ovoj strategiji razmatra sa aspekta regionalne neujednaenosti i potrebe za decentralizacijom i jaanjem lokalnih samopurava i lokalne ekonomije; sa aspekta razvoja poljoprivrede usaglaavanja nacionalnih propisa sa propisima EU, smanjenje zaga enja iz poljoprivrede, razvoj organske poljoprivrede i razvoj svesti kod poljoprivrednika o zatiti ivotne sredine. Kako je u Strategiji definisano, kada je re o poljoprivredi opti cilj odrivog razvoja je stvaranje ekonomski isplative i ekoloki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje koja bi bila osnova ruralnog razvoja i osnova egzistencije seoskog stanovnitva, to bi stvorilo mogunost prodora na evropsko trite. Zatita ivotne sredine zauzima posebno mesto u Strategiji i odnosi se na razliite sektore od vanosti i za ruralni razvoj: odrivo korienje voda, zemljita, uma, zatita biodiverziteta i zatita prirode, korienje obnovljivih izvora energije, zatita od prirodnih katastrofa poplava, klizita, poara, zemljotresa.
69

Nacionalna strategija privrednog razvoja. Poljoprivreda i njoj bliske grane tretiraju se kao osnovne prednosti privrede Srbije, a prera ivaka industrija (sa najveim ueem proizvodnje prehrambenih proizvoda i pia) kao jedan od glavnih generatora privredne aktivnosti. U oblasti poljoprivrede, Strategija se oslanja na ciljeve definisane Strategijom razvoja poljoprivrede i predvi a sledea podruja delovanja programa i mera od 2007. do 2009. godine: 1. Promena strukture komercijalnih gazdinstava, 2. Razvoj trita zemljita, 3. Unapre enje udruivanja poljoprivrednika, 4. Unapre enje upravljanja vodenim resursima, 5. Odrivo gazdovanje umama, 6. Bezbednost hrane zatita zdravlja ljudi i ivotne sredine od pesticida, veterinarskih lekova i bolesti koje se prenose hranom, 7. Razvoj institucija koje pregovaraju sa EU i ostalim trgovakim partnerima, 8. Razvoj istraivanja i prenosa znanja, 9. Odrivi ruralni razvoj poboljanje socijalnih i ekonomskih uslova u seoskim sredinama, i 10. Izgradnja trinih mehanizama i infrastrukture i razvoj trita poljoprivrednih kredita. Osim u oblasti poljoprivrede i prera ivake industrije, Strategija se dotie ruralnog razvoja i u drugim privrednim granama: saobraaju, vodoprivredi, turizmu itd. Problemi poljoprivrednika i uopte ruralnog stanovnitva spominju se i u delovima o zapoljavanju, socijalnim pitanjima i regionalnom razvoju. Strategija se tako e bavi i zatitom ivotne sredine, u smislu monitoringa i kontrole, upravljanjem otpada, smanjenjem zaga enja zemljita i povrinskih i podzemnih voda. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period 20072012. usvojena je u januaru 2007. godine. Regionalna razvojna strategija zasniva se na tri stuba: definicije nivoa razvoja; definiciji razvoja u funkciji podrke za regionalni razvoj Republike Srbije11; strategiji institucionalnog razvoja. Posebna panja posveena je nedovoljno razvijenim podrujima (NRP), a to su optine sa preteno ruralnim oblastima, za koje su akcionim planom predvi ene sledee mere: poveanje podsticajnih kreditnih sredstava, korienje sredstava dravne pomoi i fondova EU namenjenih regionalnom razvoju, jaanje institucionalnih kapaciteta, usmeravanje donatorskih sredstava ka ovim podrujima, kao i stvaranje podsticajnog investicionog ambijenta. Ruralne oblasti se spominju i u domenu politike zapoljavanja, gde se posebna panja usmerava na problem odlaska mladih sa sela. Problem budueg poljoprivrednog razvoja najvie je obra en u delu agrarne politike gde se kao osnovni ciljevi akcionog plana navode: regulisanje trita zemljitem i mogunosti zakupa, poboljanje kvaliteta hrane, pospeivanje trita poljoprivrednih kredita, stvaranje institucionalnog okvira i podrka ruralnom razvoju. Strategija dotie i probleme regionalne infrastrukture (komunalne infrastrukture, proirenja vodovoda na seoska podruja) i mogunost reavanja tih problema omoguavanjem prava lokalnim samoupravama da u u u koncesione aranmane. Nacionalni program zatite ivotne sredine. Pitanja koja su ovom strategijom pokrivena, a tiu se i ruralnih oblasti, odnose se na sledee: problemi kvaliteta voda (isputanje nutrijenata iz poljoprivrede, korienje vodopropusnih septikih jama u selima), kvaliteta vazduha (nekontrolisano paljenje smetlita i poljoprivrednih povrina), kvaliteta zemljita (erozije usled naputanja poljoprivrednih povrina, nekontrolisana upotreba vetakih ubriva i pesticida), problem otpada i nekontrolisanih smetlita (navodi se da u selima ne postoji sistem sakupljanja otpada). U Strategiji se navode preporuene mere za reavanje ovih
11

Vanost regionalnog razvoja i ukidanje razlika izme u regija istaknuti su u svim krovnim strategijama: Nacionalnoj strategiji za ekonomski razvoj, Strategiji za odrivi razvoj, Strategiji za smanjenje siromatva, nacionalnj strategiji za stare, zapoljavanje i sl.

70

problema, a podeljeni su na kratkorone (20072011) i dugorone (20122016). Me u predloenim merama navode se: razvijanje sistema za poveanje kvaliteta vode za pie, izgradnja postrojenja za preiavanje otpadnih voda, poveanje obuhvaenosti javnom kanalizacijom i sakupljanjem komunalnog otpada, poveanje obima korienja obnovljivih izvora energije. Skree se panja i na negativan uticaj privrede na ivotnu sredinu. U sluaju poljoprivrede, to su ve navedeni problemi, ali i nizak nivo ekoloke svesti me u poljoprivrednicima. Strategija se bavi i problemom ouvanja biolokog diverziteta, kao i tetnim uticajem trenutno nedovoljno kontrolisanog lovstva i ribolovstva, kao i nerazvijenog monitoringa u oblasti umarstva. Strategija za razvoj turizma Srbije (za period 20052010) usvojena je 2006. godine i predstavlja jo jedan skup kratkoronih i srednjoronih ekonomskih mera koje su planirali drava i lokalna uprava. Te mere su zacrtane na osnovu postojeeg stanja, predvi enog uticaja sadanje politike na turizam u Srbiji, kao i na osnovu kretanja na svetskom turistikom tritu. Strategija postavlja ruralni turizam me u svoje srednjorone i dugorone razvojne ciljeve. Ruralni turizam se doivljava kao vaan pomoni privredni sektor, koji e unaprediti i osigurati odrivi razvoj ruralnih zajednica. Glavni cilj seoskog turizma je da generie dodatni prihod seoskom stanovnitvu, objedinjavajui niz turistikih atrakcija, usluga i sekundarnih aktivnosti koje pruaju ruralno stanovnitvo i privatna domainstva. Strategija podrava promociju i razvoj seoskog turizma i direktno doprinosi balansiranju celokupnog ekonomskog razvoja zemlje, kao i smanjivanju nejednakosti u raspodeli resursa izme u urbanih i ruralnih podruja. Me utim, ruralni turizam dobija prilino niske ocene na atraktivnosti i konkurentnosti, tako da ne ulazi me u prva etiri proizvoda koji su dobili najvee rangove prioritetnosti. Ruralni turizam se ocenjuje kao jo nedovoljno strukturiran i organizovan. U programu konkurentnosti i predloenim akcionim planovima nisu navedeni programi ili akcioni planovi koji bi se ticali direktno ruralnih podruja. Od sedam kategorija projekata koje bi trebalo stimulisati razliitim podsticajima, u kategoriji ruralnog turizma nali su se pojedinani objekti i kompleks ruralnog turizma (npr. etno selo), me utim, ovi projekti nisu detaljnije objanjeni. Strategija razvoja malih i srednjih preduzea. Iako se u ovoj Strategiji ne spominje ruralni razvoj, prerada poljoprivrednih proizvoda je svrstana u jedan od etiri privredna sektora sa posebnim stratekim znaajem za Srbiju zbog mogunosti da znaajno podstaknu ekonomski razvoj, poveaju zaposlenost i devizni priliv. Osim prerade poljoprivrednih proizvoda, tu spadaju: industrijska proizvodnja, turizam i elektronsko poslovanje (e-business). Kako je u Strategiji navedeno: Poljoprivreda ima poseban znaaj za Republiku Srbiju jer stvara oko 20% bruto drutvenog proizvoda. Postoje realne mogunosti za poveanje obima prerade poljoprivrednih proizvoda, uz pretpostavku da se izvre neophodna ulaganja u kvalitet i marketing. Nacionalna strategija za zapoljavanje (za period 20052010) usvojena je 2005. godine i, u skladu sa ciljevima Lisabonske deklaracije, ona je usmerena ka uspostavljanju efikasnog trita rada, sposobna da ispuni razvojne potrebe u zemlji. Iako se uspelo u tome da Strategija bude kompatibilna sa Strategijom za smanjenje siromatva koja stavlja jak naglasak na ruralna podruja, Nacionalna strategija zapoljavanja ne dotie ruralnu radnu snagu niti trite rada u ruralnim podrujima kao problem sam po sebi. Smanjene mogunosti za zaposlenje ili prekvalifikaciju, niska mobilnost ruralne radne snage, nepovoljna kvalifikaciona struktura i slini problemi nisu raspravljani u ovom dokumentu. Naime, u Strategiji je navedeno da je potrebno razviti poseban skup mera za promociju preduzetnitva u specifinim
71

sektorima koji su odre eni kao najvaniji sa stanovita uticaja na ukupan ekonomski razvoj (na primer, poljoprivreda i proizvodnja hrane), ali se dalje ne razra uju pojedinane mere vezane za poljoprivredu i proizvodnju hrane, turizam i drugo. Tako e se ne spominju posebne mere za zapoljavanje ruralnog stanovnitva i smanjenje odlaska mladih sa sela, osim sledee dve mere navedene u nacionalnom akcionom planu: podsticanje razvoja poljoprivrede sa stanovita mogunosti zapoljavanja (krediti za unapre enje poljoprivrede i mere za unapre enje i razvoj kapaciteta sela) i obezbe enje uslova za samozapoljavanje u poljoprivredi za izbegla i raseljena lica.

72

Koriena literatura
1. NBS, Spoljni dug Republike Srbije u periodu 2000. do 2008. godine 2. NBS, Strana direktna ulaganja u novcu- neto - po godinama i zemljama, 2000 2008. 3. Popis stanovnitva, domainstava i stanova, 2002 4. Anketa o ivotnom standardu (2007) 5. MPV razne publikacije 6. RZS razne publikacije 7. European Comission EC, 2009., Guidance note E - Measure Fiches 8. Bogdanov N. (2007): Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija UNDP, Beograd 9. evarli M., (2009): Anketa Stavovi direktora poljoprivrednih zadruga o lanstvu i radu zadrunih saveza u Srbiji 10. Montelatici G. (2007): Plan of actions for gender mainstreaming and minoritz inclusion in rural development planning 11. Koen De Rijck & Erg Boris, (2006): High Nature Value farming in the Western Balkans: Final report of Workshop on High Nature Value farming in the Western Balkans 2-3 February 2006, Belgrade.

73