EKOLOKI RENIK A

Agenda 21- akcio ni pla n za napreda k. Dokument usvojen na Konferencij i U N za ivotnu sredinu i razvoj u Rio de eneiru , 1992. godine. Van o mesto u dokumentu za uzima obrazovanje za ivotnu s re d i n u . Akvakultura- uzgajanje morskih plodova i ribe u sla tkoj i slanoj vodi.Neprav ilna a kva kultura moe dovesti do zagaenja i drugih ekolo kih prob lema. Alohton a vrsta- vrsta koju je ovek u neo na podruje na kome priro dno nije bila rasprostranjen a. Alpinetum- specijalno ureen deo vrta u kome se gaje visokoplanins ke (alpske) vrste b iljaka. Amazon- ime najvee reke i najve e tropske kine ume na svetu . Milijarde drve a u amazonskoj kino j umi obezbeuje sve vazduh planeti, vlagu i regulie klimu na Ze mlji. Amazon je jedan od najugroenijih velikih ekosis tema na svetu Antropogene prome ne- promene iza zvane ovekovim delovanjem. Antropozoogene promene- promene izazvane delovanjem oveka i ivoti nja. Arboretum- skup veli kog broja drven astih i bun astih vrsta koje su posaene u cilju ilustrac ije bi odiverz iteta. Areal- deo teritorije ili a kvator ije koj u naseljava odreena vrsta. Arhuska konve ncija- konvenc ija o do stupnosti inf orma cij a,ueu javnosti u don oenju odluka i dostupnosti pravosuu u oblastima koje se tiu ivotne sredine. Usvojena 1988. Godine ne etvrtoj Ministarskoj konferen ciji u Arhusu, Danska.

Atmosfera- gasni omota oko plane te. Zemljina atmosfera sadri razliite vrste gasova poput vodon ika, kiseon ika, ugljen-dioksida i o z o n a. Autohton a vrsta- vrsta koja je prirodno pasprostranjena na nekom podruju. Autonoman e kosis tem- nezavisan u prometu mater ije i energije. Ekosistem u kome se o dvija priro dan proces kruenja materije i proti canje energije, odn osno iji metaboliz am ili ne ka druga komponenta nije suptituisa na od stra ne oveka.

B
Biodegrada bi lan- neto to je hrana z a bakterije i ostale ive organizme, a to moe biti raa njeno i reci klira no u ekosis temu. Mnog i moderni pro izvodi, poput razliitih vrsta plastike n isu biode gradab iln i i potre bn o je mnogo godina za raspad. Vei na biode grada bilne plastike se samo raspada u manje delove ili u plasti ni prah (koji i dalje moe da ug rozi ivotnu sredinu). Biodiverzitet- niz razli ka meu iv im organizmima. Ide ntif ikova no je skoro 2m ilio na iv ih organizam a. Bi odiverzi te t je najzastuplenjiji na mestima koja su se najdue razvijala (npr. kine ume). Biodiverzi te t je od kljuno g zna aja za odrava nje zdravog i uravno teenog ivota n a Zemlji. Degradacija e kosis tema ima z a posledicu smanjenje biodiverzi teta. Za to se zati ti b iodive rziteta pr idaje veli ki zn aaj . Bioindi ka tor i zagaenja ivotne sredine- biljne i ivo tinjske vrste koje reaguju na zagaenje odreenom za gaujuom supstancom. One svojim fiziolo kim procesom po kazuju specifinu rea kc iju na odgovarajuu zagaujuu supstancu, na osnovu ega se supstanca detektuje u sredini .

Bioko ncentra cija- akumula cija ne bio degradab iln ih hemikalija (kontam itan ata) u tkiv ima ivih orga nizama. to je iri lan ac ishran e, vea je bi oko ncenrac ija odreen ih hemikalija kao i njihov teta n efeka t na zdravlje. Bioloki diverzi tet- raznovrsnost i promenljivost (varija biln ost) biolokih o bli ka, pojava i procesa u o kviru ivih organ izama i ekolo kih kompleksa iji su oni de o, kao odgovor evoluc ije na promenljivost ekolokih f aktora. Bioloki resursi- organizmi ili njihov i delovi , populac ije ili b ilo koja druga bio ti ka kompone nta ekosiste ma, koja ima a ktue lnu ili poten cijalnu upo trebnu vrednost za oveka. Biom- veli ki ekosistem sa speci fi no m klimom i meusobn o povezanim iv im f ormama (npr. kin a uma, pustinj a, tun dra, p ra u m a ) . Biosfera- Zemljin om ota koji o buhvata kompletan iv i svet . Bi osfera sadri vazduh, zemlju, vodu i kompletan bi ljni i ivoti njski svet . Bioteh nolo gija- tehno loka obrada ivih organizama koja uzrokuje promene u postojeem ivom svetu ( npr. stvaranje novih bilja ka). Ova kontraverzna tehnolo gija poznata je i kao gen etski inenjering . Biotop- ivotno sta nite,de o nase ljenog prostora koji se odli kuje specifi nim ekolokim f aktorim a (te mperatura,sve tlost , vlanost , nadmorska vis ina i td.) . Biocenoza- zajedni ca ivih b i a, o bli k zajedni ko g ivota organizam a koji je nastao i odrava se na osnovu ekolo kih za koni tosti. Biocid- otrov na hemi kalija tetna za ive organ izme. Danas se mnoge razliite vrste bi ocida proiz vode u f a brikama i mo gu da zatruju podzemne vode. Bioci klus- najve i ekoloki komple ks u biosferi , kog a sainj avaju meusobno srodn i ekosis temi i bi omi.

Bogatstvo vrsta- ukupan broj razli iti h vrsta u posmatranom podrujupredstavlja izraz b iolo kog diverzi teta. Botan ika bata- nauno-istraiva ka, nastavn a i kulturno- prosvetna ustanova u kojoj se nalaze kolekcije ivih b ilja ka koje reprezentuju raznovrsnost i bog atstvo bi ljnog sveta na Zemlji. Un iverz ite tska bota ni ka bata Jevremova c jedinstvena je u Srbiji po svojoj starosti (1855.), prirodnom (spomeni k priro de II kateg orije), kulturn om (zatiena kao spomeni k kulture) i p rosvetnom zna aju.

V
Vetrenjaa- poseban tip vetrenjae koji efikasn o pretvara energ iju vetra u mehani ku energiju. Vlana stan ita- stanita u kojima je dominantan ekoloki f aktor- voda. Movarska, bars ka, tresetn a podruj a ili vode prirodne i veta ke, privremene ili stalne, sa vo dom koja j e stajaa ili teku a, sve a, bljutava ili slan a, u kljuujui prio ba lne vode ija dubin a pri oseci ne prelazi 6m. Vrsta- kategor ija ili bioloka klasif ikacija b ilja ka ili ivotinja. Zb og zloupotrebe ivotne sredin e, m noge v rste su postale ili postaju ugroene ili istre bljene.

G
Gasovi sta klene b ate- ugljen-dioks id i ozon koji nastaju sagoreva njem f osilnih gor iva ; metan koji nastaje propadanjem i rasporeiva njem organskih ma terijala; CFC- koji n asta je usled industrijskih procesa i proizvodnje. Gen eti ki resurs- geneti ki mater ijal,koji ima a ktue lnu ili po ten cijalnu vrednost za ljudski rod.

Gen etski inenjerin g- (Vidi: Bio tehn ologija) . Geodiverz itet- opisuje raznovrsnost geolokih fenomena i njihovih odgovarajuih procesa unutar o dre enog podruj a, i jeda n je od f aktora i kr iter ijuma koji odreuju prirodne vredn osti ne ko g mesta ili pejzaa, a is tovremeno komplementa rnou utiu n a bi odiverzitet . Ge oterma lna energ ija- energija prisutna u samoj Zemlji. U ne kim oblas tima se ova energija upotre bljava iako moe do i do e kolo kih smetnji. Glad- rezultat nedostat ka hrane koja bi ops kb ila sve ljude u datoj oblas ti. Preduga g lad moe dovesti do masovnog izumiranja od gladi . Pored predugog perioda sua, glad m oe biti izazvana i zloup otreb om ivotne sredin e, neravnomern om upotrebom resurs a, ali i ra tom i p r e n a s e lj e n o u . Glo balna dobra- termin koji se kor isti za opis ivanje onih o blasti koje pripadaju celokupnoj ljudskoj vrsti : o keani , Antarkti k, atmosfera i svemir. Glob aln a dobra su podlo na sve veem broju meunarodnih zakon a, esto preko U N. Glo balno zagreva nje- postepeno pove anje temperature Zem lje u dananje vreme. Mno gi nau ni ci ver uju da Zemlja polako postaje tolp ija, pr venstveno z bog poveanja zagaenja ugljen-dioksidom usled sagorevanja f osilnih gor iva, to dovo di do efekta sta klene bate. Glo balno selo- term in koji se koristi kada se govor i o meuzavisnos ti ljudi irom sveta s obzirom na brz inu komuni kac ija i putovanj a.

D
Dan plane te Zemlje- dan kada se pos ebna panja posveuje ekolokim pitanjima I na inima z a reavanje ekolokih pro blem a,obe leava se na

loka lnom , nac iona lnom I meunarodnom nivou 22. aprila. D an EKO KLUBA VrBa. DDT- nekada jedan od n ajire kor ienih pestic ide na svetu. DDT je sad zabranjen u mno gim zemljama zbo g svoje toksi nosti , bio koncen trac ije i spore biode grada c ije. Eko lozi rade na tome da se DDT zabran i u svim zemljama i da se zameni manje tetnim pesticidim a. Degradirana sredin a- izmenjena i ku ltiv isana sredin a, iji su biodiverzi te t i produ ktivnost suti ns ki smanjeni . Deklara cija- f ormalna izjava, do kument koji sadri objavu zvan ino g miljenja ili stavova, o bi no dr avno g organa ili meunarodno g te la. Desertifi kac ija- poslednja f aza nesta nka b iljno g sveta u da toj ob lasti, usled prirodnih ili nepr irodn ih uzroka, usled ega nastaje pusti nja. Desertifi kac iju izaziva smanjen n ivo kie i vo de. Dodatni f a ktori su prenaseljenost i nepravilna upotre ba prirodnih resursa (npr. prekomerno korienje panjaka, sea drve a i bunja i pretera na upotreba i crpljenje podzemnih voda.) Def orestacija- uklanjanje drve a iz o dreene oblasti . Def oresta cija moe dovesti do erozije zemljita i u sluaju kada se drvee ne regenerie, do desertif ika cije. Diverz ite t- raznovrsnost f aune ili flore izraena brojem vrsta podeljenim brojem indiv idu a, kao izraz biolo kog diverzi teta. Dioks ini- grupa organskih hlornih je dinjenja, izuzetn o to ksi nih a k I u minimaln im koli inam a. Neki dio ksini nastaju kao rezultat prirodnih procesa, ali mnog i nastaju in dustrijskim putem , to kom spalj ivanja smea i proizvodnje hlorom izbe ljen og belog papira. Distrof an e kosistem- odnosi se, pre svega na vode ne ekos isteme koji se odlikuju velikom kolii nom b iogen ih materija suspendovanih u vodi ( npr. humus), koje su nedostupne pla nktonskim organizmim a pa se

ovakvi e kosis temi odlikuju malom produktivn ou. Karakteristin i su za tresavska jezera i movare severn e hemisfere i planins kih o blasti.

E
Ekolog ija- nauka koja prou ava odn o se organizama, odnos no pojedinih vrsta, i nj ihovih zajedni ca prema uslovima spoljanje sredine. Ekoloka degrada cija- pogoranje sta nja ivotne sredin e, to rezultira smanjenjem broja vrsta, loijim kvali tetom zemlje i smanjenim mogunostima za n ormaln o funkcion isanje. E kolo ka degrada cija je esto samo poetn a f aza mnogo gor i h problema npr. gladi . Ekoloka nia- ozna ava mesto i ulog u vrste u ekosistemu. Moe se definisa ti kao skup uslova sredine ko je koristi ili moe koris titi vrsta u skladu sa svojim ekolokim mo gun o stima. Ekoloki f aktori- razli ite vrste u tic a ja koje deluju na pojedine organizme ili ivotne zajedni ce. Mog u se podeliti na : ab io ti ke (razlii ti fizi ko-hemijski ulov i ivotne sredi n e) i bio ti ke (meusobn i uti caji organizama), u o kv iru kojih se, zbo g znaaja i inte nzi teta, poseb no izdvaja antrop ogeni (uticaj ove ka). Ekoloko obrazovanje- u uem smislu je struno osposobljavanje, usavravanje i obu ka profesio nala ca u oblasti eko log ije i srodnih n auka i naun ih disciplin a. U irem smislu , ekolo ko o brazovanje je sinonim obrazovanja za ivotnu sredinu . Ekosistem- zajedni ca b ilja ka i ivoti n ja koje koegz istiraju u o kviru posebnog pri rodno g okruenja. Svaki deo ekosis tema meusobn o zavisi jedan od drugo g i povezan sa svakim drug im delom (npr. morski, umski, jezerski I pustinjski e kosis te mi). U za konu def inisan Funkcio naln o jedinstvo ivotne zaje dnice i njeno g stanita, odnosn o ive i neive prirode u odreen om prostoru.

Ekotip- nasledno fi ksira ni e kolo ki ti povi organizama u o kviru populacije jedne vrste, koji su nastali kao posledic a komple ksno g delovanja eko lokih f aktora na o dre enom stanitu. Npr., u o kviru jedne iste bi ljne vrste moemo razlikovati viso koplanins ki e ko tip (patuljaste b iljke) i n izijske (krupne biljke) . Patuljasti obli ci date vrste e zadrati svoje karakteristike (patuljastu f ormu) i u promenjenim uslovima gajenja u niziji . Ekotoksi kologija- nau na o blast u o kviru koje se prouava toksi no dejstvo hemijskih supstanci na organ izam, popula ciju, e kosis tem. Eksploata cija- iskoriava nje prirodn ih resursa (za razliku od korienja prirodnih resursa), sve e e se koristi u smislu trajno g neodrivog (neuravno teenog) razvo ja prirodnih b ogatstava. Energetsa efikasnost- utroena energ ija prilikom efe ktivn og rada u poreenju sa gubic ima usled nerac io nalne potronje (npr. au tomo bile i ureaji koji tede energ iju koris te manje energije za isti rad od netedljiv ih koji gube i energ iju i resurse). Energija bioloko g gor iva- energija stvorena pretvaranjem bi ljnog ili ivoti njskog m ater ijala u gor ivo. Postoje dva glavna tipa b iolo kog goriva : alkohol i meta n. Ovi o bnovlj iv i izvor i energije mogu b iti delimi na alter na tiva e nergiji f osilni h goriva. Energija vetra- energija iz vetra koju mogu prikupljati vetre njae i turbine, koje je onda pretvaraju u mehaniku i elektr inu energ iju. Ova energija ne zagauje i moe biti deli mina altern ativa energiji f os ilno g goriva. Energija f osilnih g oriva- energija koj a se oslobaa sag orevanjem f osilnih gor iva sa ugljen-dio ksidom , i koja postaje glavn i nusprodukt . Akumulacija ugljen-dio ksida u atmos feri usled sagorevanja f osiln ih goriva dopr inosi efe ktu stakle ne ba te. Erozija- troenje Zemljine povrine pod nale tom vetra ili vode. Erozija tokom vremena nastaje prirodnim p utem. U brzan im to kom deava se

usled prekomernog korienja panj aka, o brade plodn og zemljita i seom stabala na mestima sa veli kim koli inam a ki e. Eutrof an ekosistem- ekosistem sa ve likom organskom produktivnou . Eutrofikac ija- prirodan proces pove anja organske produ kcije u ekosistemu . Predstavlja proces postupnog povea nja kolii ne hranljivih (mi neraln ih) supstanci , prvenstveno f osf ata i n itrata, u vodenom e kosistemu , najee usled negativno g ove kovog u tic aja (otpadne vode hemijske, prehram be ne industrije, komun alne otpadne vode, spiranje ubr iva sa obradivo g zemljita itd.). Pri tome ekos istem prelazi iz stepen a olig otrof no g (siro manog hranlj ivim supstanc ama), preko mezotrof no g (umereno bog at) do eutrof nog (b ogat) ili a k hipereutrof nog ( izuzetno b ogat hra n ljivim suspstancam a). Usled prisutne veli ke koli ine hra nljvih suspstanci primar ni producen ti fitoplankto n i makrofits ka ve getac ija se intenz ivno razvijaju to za posledicu ima masovno razvie i svih ostalih kompone nti e kosis tema (zooplankton a, nekton a, organizama f aune dna i td.). Veli ka koli ina uginulih organizmam a stvara nasla g e finog mulj a. Procesi razlaganja bioge nog mulja kao i ostali b iolo ki i biohemijski procesi su u eutrof nim ekos istemim a veoma inte nzivn i to esto ka o posledicu ima smanjivanje kolii ne rastvore nog kis eonika, a na kraju i preovla ivanje anaero bn ih nad aero bnim procesim a. Uznapredovali procesi eutrofi kac ije se negativno o draavaju na kvalite t vode i mogunost njene upotrebe od stra ne oveka. U stajaim i sporote kuim vodenim e kosistem ima eutrof ika cija moe biti veoma brz a. Efekat sta klene bate- glo balno zagrevanje planete usled akumulacije gasova u staklenoj bati koji zatvaraj u Zemljinu toplotu na isti na in na koji u stakle noj bati zatvara Suneve zrake. Efeka t staklene ba te nastaje prvenstveno usled sagoreva nja ogromn ih koli in a f osilnih goriva. Ovo je glav ni ekoloki prob le m.

ivotna sredi na- Kompleks f aktora ( abi oti kih i b io ti kih) koji predstavljaju okruenje individue, vr ste, o dnosno popu lac ije, ukljuujui ivotne zajednice ili ljuds ku populaciju. Z agaenje teti i razgrauje ivotnu sredinu. ivotna f orm a- ili eko loka f orma. Kompleks morf olo kih, ana tomskih i fiziolokih adaptac ija, tj. tipovi orga nizac ije biljn ih i ivo tinjskih vrsta koji su u saglasnosti sa ekolokim uslovima stanita koje one naseljavaju (drvee, bunov i, lijan e, vodene b iljke, stanov nic i drve a, peskova, mulj a, ivotne f orme gra blj ivica i td.) . ivotna zajednic a- (Vidi: Biocenoza) . ivotni ci klus- (Vidi: Bio ciklus). ivotno sta nite- (Vidi: B io top).

Z
Zagaenje- unoenje supstanci ili produkata u vazduh, vodu ili zemlju koji mogu da imaju teta n efekat za ive organ izme. Zagaivanje o kean a- svakog dana se ogromne koli ine kanalizac iono g i industrijsko g otpada bac aju direktno u svetske okea ne. Zaga ivanje okean a to ksi nim hemi kalijama teti morskom ivotu , ako i ljudima i ivoti njama koji jedu kontam iniranu morsku hranu. Zatita prirode- Skup mera i postupaka sa ci ljem da se prirodn i ekosistem i u najveoj moguoj meri zatite od n ajee negativn og ovekovo g delovanja izazvanog drutvenim razvojem koji je neusaglaen sa raspolo ivim pri rodn im resursima. Naruavanje prirodne ravn o tee i procesa kruen ja materije i proti canja energije u ekosistem ima vode do zna ajnih pro mena koje se ogledaju u njihovoj degradac iji (npr. ume uni tene seo m, zemljite unite no povrinskim kopovima rudn ika, reke zagaene otpadnim vodam a industrij e, smog

kao posledi ca aerozagaenja i td.) . Ka ko je nepromiljenim ovekov im delovanjem danas ugroena itava bi osfera, za tita pri rode se namee kao zadatak c elokupne sve tske zajednice, to je jasno ista knuto na svetskom skupu o zati ti ivotne sredine koje je OU N organ izovala u Brazilu (Rio de ene iro) 1992. godin e. Na alost , poli ti ki , na cion aln i i ekonoms ki prin cipi se najee stavljaju iznad potrebe za sveobuhvatnim i zajedni kim delovan jem, te jo uvek nem a zna ajnih neposrednih a ktivnosti na svets kom nivou u cilju smanjiva nja emisije ugljen dioksida, spre avanja ire nja "prljavih" tehn olog ija, ograni avanja korienja pojedin ih resursa itd. Zatieno po druje- geografs ki o dre ena povrina, izdvojena ili proglaena da bi se njome upravlja lo u smislu specifin ih ciljeva zatite i ouvanj a, odnosno bilo koje mesto koje je podvrgnuto pravnom ili upravnom reimu zati te name njeno m za ouvanje vrsta koje u njemu ive. Zatieno pri rodno dobro- Ouvan i deo prirode posebn ih prirodn ih vrednosti i odlika, zbo g kojih im a tra jni ekolo ki , nau ni , kulturni , obrazovni, zdravstven o - rekrea tivni , turisti ki i dru gi zna aj, z bog ega kao do bro od opte g in teresa u iva posebnu zatitu . Zeleno- re i boja koji su simboli e kologije i zna aja ivo tne sredine. Zemlje u razvoju- zemlje u kojima osnovne ljudske potre be nisu zadovoljene, i u koj ima su mnogi ljudi suoeni sa bor bom za preivljava nje. U ovu grupu spade veina zemalja iz Afr ike, June Amerike i Azij e. Poznate su kao Tre i svet . Zemlje u razvoju esto obezbeuju prirodne resurse razvijenim zemljama u zamenu za industrijski pro izvedenu ro bu.

I
Insektic idi- vrsta pestici da koji se ko riste za unitava nje insekata.

Introdu kcija- pokuaj da se vrsta nas eli, za p otrebe o uvanj a, izva n utvrenog rasprostranjenja, ali u o dg ovarajue stanite i ekogeografs ko podruj e. Inci nerac ija- proces spaljivanja. Spaljivanje otpada iz doma instva ostavlja tetan pepeo koji zagauje vazduh. Iradijacija hrane- kontroverz an proc es kojim se putem radijacije unitavju ba kterije u hrani ka ko b i se produuo njen rok upotre be u prodavni cama i supermarketim a. Istrebljenje- do istreb ljenja dolazi ka da i poslednja jedinka vrste izumre. Sve v ie bi ljaka i ivotinja iz umre zbog uni tenja i degradac ije njihovih habitat .

J
Javni prevoz- isovremen i transport v ie ljudi. O buhvata au tobus e, vozove, av ione i podzemnu eleznicu. tedi i energiju i resurse.

K
Kancerogen- sve to izaz iva kancer ( rak). M nog i pestic idi i hemijski nusprodukti su kancero geni . Prirodn i kancerogeni se ta koe na laze u b i lj k a m a . Katali ti ki konverter- gori oni k koji se ugrauje na izduvnu cev automo bila ili f a bri ki dim njak. Kata liti ki konverter dovrava sagorevanje I smanjuje zagaenje vazduha. K isela kia- kada se vode na para u vazduhu pomea sa gasovima kao to su izduvn i gasovi iz f a brika i au to mobila, voden a para rastapa ove gasove i postaje kise la. K isela kia n a nosi tetu biljkama, drve u i r i b a m a.

Kompost- smesa organskih mater ijala koji se razlau u humus. ubr ivo se moe koristiti za fertilizac iju bati i polja. Komp ostiranje je odli an nain z a razlaganje kuhinjskog , dvor i nog i b atens kog otpada. Kontamita nt- neeljena supstanc a koj a kvari ili truje drugu supstancu. Koncept odr ivo g razvoja- inkorpori ra tri oblasti : eko nomiju, e kolo giju i pravin ost (nepristrasnos t). Odr iv i razvoj je razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadanj ih gen eracija ne ugro avajui mogunost budu im da zadovo lje njihove potreb e. Koncep t odr ivo g razvoja bila je ideja vodilja n a Zemalj skom Sami tu u Rio de ene iru 1 9 9 2 . g o di n e . Korienje prirodnih resursa- u smislu upotrebe priro dnih boga tstava u skladu (kompa ti bilno) sa princ ipi ma trajno odr ivo g razvoja. Kulturna batin a- Spomenic i: arhite ktonska dela, dela mo numentalne skulpture i slikarstva, arheoloki pre dmeti (strukture) ili njihovi elementi , n atpisi , peins ka o bitavali ta i kom bin acije svih tih odli ka, a koje su od svetski izuzetne vrednosti sa gledita istor ije, umetnosti ili nauke; Graevi nski komple ksi: grup e odvojenih ili povezanih graevina koje su svetski izuzetne vrednosti sa gledita istor ije, umetnosti ili nau ke, a zbo g svoje arhitekture, homoge nosti ili polo aju u predelu; Mesta: dela ove ka ili kom binovan a dela oveka i prirode i povrine sa arheolokim n alazitima, a koja su od svetski izuzetne vrednosti sa gledita istor ije, es tetike, etnologije ili antrop olog ije.

L
Lanac ishra ne- nizovi relacija u o kv ir u kojih jedna grupa b iljaka ili ivoti nja slui kao hrana drug im ivo tinjam a. La nci ishrane povezuju najmanje i najjednostavn ije obli ke b i ljnog i ivoti njskog sveta sa najveim i najkomple ksnijim .

Luenje- process pri kom voda prolaz i kroz zemljite rastvarajui razliite rastvorljive supstance. Luni rastvor moe nastati sa obradivih povrina, na depon ijama, pri minera lnom ispitivanju zemljita itd. i moe kontami nira ti zemljite i podzemne vode.

M
Mezotrof an ekosistem- srednjeprodu ktivan ekosistem . Moni tori ng- trajno, dugoron o ili per iodin o praenje i procena biolokih i ostalih ekolokih promen a (parametara) korienjem odreene metodolo gije.

N
Nac iona lni park- Vee podruje sa prirodn im ekosis temima v isoke vrednosti u pogledu o uvan osti , sloenosti grae i bi ogeografs kih obelej a, sa raznovrsnim o belejim a izvorne flore i f aune, reprezentativn im fizi ko - geografski m objektima i pojavama i kulturno - istorijskim vrednos tima i predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od nac ion alno g zna aja. (Zako nska f ormula cija) Neob novlj iva energija- energija koja se dobija iz ma terija la koji se ne mogu obnov iti (np r. f osi lnih gor iva) .

O
Obnovljiva e nergija- energija do bijen a iz resursa koji se mogu o bnovi ti ( npr. Sunce, veta r, dr vena vlakna).

Odriv i razvoj- ideja da moramo da razvijamo i nastav imo da koris timo resurse ali samo na na in koji ne ugroava mogu nosti buduih generacija da zadovolje svoje potre be. Olig otrof an e kosis tem- ekosis tem sa malom organskom pro dukc ijom. Organsko o bra ivanje- uzgajanje kultura prirodnim me todama, upotrebom prirodnih pesticide i ub riva umesto hemijskih pestic ide i vetakog ubr iva. Organs ko o bra ivanje je delotvorn ije za zemlju, odriv ije i bezbedn ije za ivotnu sredinu,ta koe bez bednije za poljoprivrednike i za ljude koji jedu organsku hranu.

P
Park prirode- Podruje dobro o uvan ih prirodnih svojstava voda, vazduha i zemljita, preovlauju ih prirodnih e kosis tema i bez ve ih degradac ionih prome na predeono g li ka i u celi ni predstavlja zna ajni deo ouvane pri rode i zdrave ivo tne sredine. (Za kons ka f ormula cija) Pesticidi- veta ke hemikalije koje m nogi po ljoprivrednic i kor iste za ubijanje korova i inse kata koji bi mo gli da unite njihove kulture. Mnog i pestic idi su tetn i za ivotnu sredinu, poljopr ivredn ike koji ih koris te i ljude koji jedu prskanu hran u. Ne ki pesti cide mogu da se bio koncen triu u mesu i mlenim proizvodim a. Populacija- grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju isti pros tor i koje imaju realnu mogu nost da stupe u procese razmnoavanja. Prvi svet- (Vidi: Razvijene zemlje). Predeo izuzetnih odli ka- Re lativn o m anje podruje, ivopisnih pejsanih obelej a, nen aruenih pri marnih vrednosti predeono g li ka sa prisustvom obli ka tradic ion alno g nain a ivota i kulturn ih dobara, a takoe i za tiena okolina nepo kretn ih kulturnih dob ara. (Zakonska f ormulacija)

Prezerviranje: zatita i spre avanje tete. Veoma je vano o uva ti prirodni divlji sve t i stvara ti hab ita te za budue generac ije. Prekomerno korienje panjaka- proces pri kome ivo tinje jedu vegeta ciju u odreenoj ob lasti bre od procesa ponovnog izrastanja. Ako ovaj process postane dugotraja n, moe dovesti do gub it ka b iljnog sveta, to b i izazvalo eroziju zemljita i desertifi kac iju. Prirodna bati na- Prirodne odlike ko je se sastoje od fizikih ili biolokih f orma cija ili grupa ta kvih f ormacij a, a imaju svetski izuzetnu vrednost sa este tsko g ili n auno g gle dita; takoe i geoloke i fizi kogeo grafs ke f ormac ije i ta no o dreene povrine koje predstavljaju stanita ug roenih vrsta ivoti nja i b iljaka od svetski izuzetne vrednosti sa gledita nau ke i zatite i ouva nja prirode; takoe i mesta u prirodi ili ta no o dreene p ovrine u prirodi koje su od svetski izuzetne vre dnosti sa gledita nauke, zatite i ouvanja pri rode ili ka o prirodne lep ote. Prirodne re tkos ti- Biljne ili ivo tinjs ke vrste, ili njihove zajednice kojima je ugroen opstan ak u prirodnim stanitima ili im populac ije brzo opadaju, a podruje rasprostra n jenja se smanjuje, ili su retke po rasprostranjenju, ka o i vrste koje im aju poseban zna aj sa ekolo kog , bioge ografskog , gen etskog , pr ivredn og , zdravstveno g i drugo g stanovita. (Za konska f ormulac ija) Prirodni resursi- resursi dob ijeni iz prirode (npr. dr vee, voda, vazduh, minerali , f osiln a gor iva). De le se na o bnovlj ive i neob novlj ive resurse. Prihvatni kapac itet: najve i broj populacije koju jedan habitat moe da prihvati bez tetnih uticaja usled ogranienja hran e, vode, zaklona ili prostora. Ljudska populac ija e prevazii Zemljine prihvatne kapac itete kada bude vie ljudi koje treba opskrb iti hranom nego to prirodni resursi mo gu da pokr iju.

Ramsarska konve ncija- Konvenc ija o ouvanju i usaglaen om korienju movarn ih podruja, kao regula tora re ima voda i stan ita kara kteris ti ne flore i f au ne, naro i to ptica mo vari ca. Konve ncija o movarama koje su od meunarodno g znaaj a, n aro ito ka o stanita ptica mo varic a. Razvijene zemlje- zemlje u kojima su osnovne ljudske potre be za hranom, istom vodom , zdravstve no m zatitom itd. zadovoljen e, i u kojima mno gi ljudi imaju i v ie nego to im je potreb no za osnovn o preivljava nje. U ovu grupu spadaju: SAD, Kanada, Japa n, Australija i Novi Ze land. Razv ijene zemlje proizvode najvie to ksi nih ma terijala i najvie koris te prirodne resurse. Rezervat prirode (opti)- je izvorn i ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobi tog sastava i odli ka b iljnih i ivoti njskih zajedni ca, kao delova ekosistem a, namenjenih prve nstven o odravnju gene tsko g f onda. (Zakons ka f ormula cija) Rezervat prirode (specijaln i)- Predeo u kome je posebno izraen a jedna ii vie priro dnih vrednosti koje treba posebn o titi ili pri rodn ih pojava koje trba pra titi ili usmerava ti. (Za konska f ormulac ija) Reintrodukcija- veta ko vra anje ug roenih biljn ih vrsta na njihova prirodna stan ita sa kojih su iezle ili im preti veli ka opasn ost da nestanu. Resurs- neto to se nalazi u prirodi i korisno je. O bnovljiv i resursi su npr. drvee i voda,a neo bnovlj ivi su metali, nafta i ugalj. Ref orestac ija- prirodno po novno zas aivanje drve a na ra nije poumljenom zemljitu. Kada se drve e u velikoj meri ili u potpunosti posee, ref oresta cija je esto neopho dna ka ko bi se regenerisa le oblas ti, da zemlja ne bi erodirala i da bi zadrala vodu . Reci kla a: ponov na upotre ba stvari koje bi inae bile baen e. Reci klaom se tedi e nergija koja bi se koristi la za zamenu stvari , kao i

materijale koji bi b ili potrebn i za nje govu proizvodnju. Rec ikliranje je glavni n ai n ko nzerviranja resursa.

S
Sanitarna sea uma- - sistema tska s ea boles nih stab ala u umskim ekosistem ima, sprovodi se radi spre avanja irenja umskih b olesti i naruavanja zdravstve nog sta nja umskih ekosis tema. esto se ovaj obli k opravdanih se a zloupotre bljava, pa se pod njegovim ime nom vri prekomern a, ne opravdana se a. Svetski dan zatite ivotne sredine : dan kada se panja posveuje ekolo kim pita njima, na in ima za re avanje ekolo kih pro blema. U N su proglasile 5.jun svets kim dan om zati te ivotne sredi ne. S ilvikultura- zasa ivanje, gajenje i razvoj drve a. Smetlite- depon ija pokr iven a zemljom. To je mesto gde se otpad redovno odlae i po kriva zemljom. S metlita stvaraju metan gas i toks in i elua t , i z auzimaju zna ajan oprostor koji b i se mogao iskoristiti za izgradnju domova ili setvu itaric a. Solarn a energija- ovu vrstu energije isputaju Sunevi zraci. M ogu je prikupljati so larn i kole ktori a moe s e skladiti ti i u f o ton aponskim elijama. So larna energ ija ne zagauje, bezbe dna je i zna ajna altern ativa energiji f osi lnih g oriva. Spomenik prirode- Prirodn i objekat i li pojava, f izi ki jasno izraen i prepoznatlj iv, reprezentativnih ge omorf olokih, geolokih , hidrogeo grafs kih, botani kih i drugi h obeleja, po pravi lu atra ktivno g i markantno g izgleda ili ne obi no g na ina pojavljivanja kao i ljudskim radom f ormirana bota ni ka vrednost (pojedinana sta bla, drvoredi , parkovi, ar boretum i, bota ni ka bata i dr.) ukoliko ona ima poseba n znaaj. (Za kons ka f ormula cija)

Stanite- deo nase ljenog pros tora koji se odlikuje specifi nim i jednorodnim komple ksom eko lokih f aktora; pros tor ili mesto na kojem se u prirodi moe nai ne ki or ganizam ili popu lac ija, odnosn o posebna sredina (o kv ir ivota) u koj em ivi odree na ivo tinja / bi ljka, sa ukupnim komple ksom flore, f aun e, zemljita i klim ats kih uslova na koje je ta vrsta/ podvrsta /popula cija adaptiran a. Isto je to i hab ita t .

T
Toksi ni otpad- (Vidi: tetn i otpad).

U
Ugroene vrste- ret ke vrste iji broj trenutno opada ( npr. slonovi i neki ki tovi).

F
Fosiln a gor iva- ugalj, prirodni gas i n afta, nastali iz drevn ih naslaga ivih organiz ama, a koji se vadi iz podzemnih depoa. Fosi lna gor iva su resursi koji se ne obn avljaju i sago revanjem se koriste za do bijanje energije, konstrukciju puteva i pro iz vodnju plasti ke.

H
Habitat- dom ili prirodno stan ite b ilj aka ili ivo tinj a, mesto gde pronalaze hranu, vo du ili utoi te gde bi se njihovi mladi mogli razvijati . Mno gi ha bitati se unitavaju ljudskom aktivn ou npr.

poljoprivredom , urban izac ijom, i ndu strijalizacijom i zloupotre bom ivotne sredin e. Humus- zemlja sainjena od raspadnutih organskih ma terij a,koris ti se kao glavni izvor za ishra nu bi ljaka.

tetni otpad- otpad koji je tetan za ive organizme. Moe b iti koroziva n, zap aljiv, otrovan , radioa ktivan ili kom bin acija svih ovih kara kteris ti ka.