Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
1.) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini
skup pravnih normi
koje regulisu gradjanske sudske postupke( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).- Gradjansko procesno pravo je
deo javnog prava
.- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec
odnoseizmedju suda i stranaka
, kao i odnose izmedju
samih stranaka u postupku.
- Gradjansko procesno pravo regulise
odnos izmedju pojedinca i drzave
u postupku zaostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.- Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskogsudskog postupka.- Gradjansko procesno pravo
sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava
, ali, uodnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.- Ove dve grane prava stoje u interakciji.- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjenasubjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.- Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledumaterijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i saizjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ).-
Princip autonomije volje
stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine
principa dispozicije stranaka.
- U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne mozeda se odvija po sluzbenoj duznosti.
- SPOR I PARNICA
- Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.-
Pod sporom se smatra
zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u premadrugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.- Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.-
Parnica predstavlja
skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud )koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahtevasubjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.- Dakle, neophodno je razlikovati
spor, materijalnopravni odnos
izmedju pravnih subjekata, i
parnicu, procesnopravni odnos
ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacnorazresava.- Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).1
 
2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka
koji nastajeu momentu predaje tuzbe sudu
i u kome se zasniva samo
procesnopravni odnos izmedjutuzioca i suda.
- Dakle, tek 
kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica
, i uspostavlja se, osiminicijalnog, i procesnopravni
odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog.
-
Procesnopravni odnosi
koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su
 javnopravne prirode.
- Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka.- Parnica se okoncava u momentu kada sud donese o
dluku o sporu koja vise ne moze da sepobija
ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu,
kada se parnica okoncavavoljom samih stranaka
( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).- Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od
 javnopravnih ovlascenja
( prava u materijalnomsmislu ) i
procesnopravnih tereta
( obaveza u materijalnom smislu ).- Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnihtereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu.- Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku
stranke nisu obavezne da vrse bilokakve procesne radnje
, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica odnecinjenja opasnost da stranka izgubi spor.- Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta.- NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana neceimati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica togasto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca.Dakle, procesni teret predstavlja
duznost u sopstvenom interesu
.- O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osimvidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.
3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu )
- Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima
svako ko tvrdi da muodredjeno pravo pripada
, da je ono povredjeno ili ugrozeno.- Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je
irelevantno na kom
cinjenicnom i materijalnopravnom
odnosu se temelji zahtev tuzioca
( on moze da bude i besmislen ).- Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, primafaciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan.- U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi.- Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka.- Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslova- procesnih pretpostavki.2
 
B) Obim prava na pravnu zastitu
- O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja.-
Starije teorije
( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastituod materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda itrazi pravnu zastitu.-
Novije teorije
( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnogovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnuzastitu.-
Teorija o pravnozastitnom zahtevu
ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu.- Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu.- Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmetspora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo.- Zbog toga se ova teorija i naziva
ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu.
- Medjutom, jasno je da je
koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki
i da ne odgovara svrsigradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa.- O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku otome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakonsprovedenog postupka i donete sudske odluke.- Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat oosnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba.-
Druga teorija ( pravo na presudu )
svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenjestranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa(
apstraktno pravo na pravnu zastitu
).- Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo akosu za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke.- Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na
 pravo na pravosudje
.- Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu
odgovara najvise principima pravnedrzave
.-
Pravo na pravnu zastitu je
javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, ukome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu.- Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme urazmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt.- Pojedinac ne moze da se,
a priori
, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava.
V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS
- Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno
kao pravo napravosudje.
- Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravomstranke na merotornu odluku.
4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak 
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje ogradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugihgradjanskopravnih odnosa.3
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more