Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
7Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mihal Ramač: Bilo je to 1991

Mihal Ramač: Bilo je to 1991

Ratings: (0)|Views: 1,740|Likes:
Published by Mendacium_Verax
Pukla velika finansijsko-politička bomba
U januaru 1991. godine Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) imala je blizu 24 miliona stanovnika. Dame su srednje živele 74 i po, muškarci 68 i po godina. U zemlji je bilo 12 odsto mešovitih brakova, u Vojvodini čak 30 odsto, odnosno svaki treći. Na Kosovu – svaki dvadeseti. Kakvo-takvo radno mesto imalo je 6,6 miliona ljudi. U privredi je bilo zaposleno 5,3 miliona, ostali u obrazovanju i kulturi, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, društve
Pukla velika finansijsko-politička bomba
U januaru 1991. godine Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) imala je blizu 24 miliona stanovnika. Dame su srednje živele 74 i po, muškarci 68 i po godina. U zemlji je bilo 12 odsto mešovitih brakova, u Vojvodini čak 30 odsto, odnosno svaki treći. Na Kosovu – svaki dvadeseti. Kakvo-takvo radno mesto imalo je 6,6 miliona ljudi. U privredi je bilo zaposleno 5,3 miliona, ostali u obrazovanju i kulturi, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, društve

More info:

Published by: Mendacium_Verax on Jan 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

08/18/2013

pdf

text

original

 
Pukla velika finansijsko-
politička bomba
 
U januaru 1991. godine Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) imala je blizu 24 miliona stanovnika. Dame su srednje živele 74 i po, muškarci 68 i po godina.U zemlji je bilo 12 odsto mešovitih brakova, u Vojvodini čak 30 odsto, odnosno svaki treći.
Na Kosovu
 – 
svaki dvadeseti. Kakvo-takvo radno mesto imalo je 6,6 miliona ljudi. U privredi
 je bilo zaposleno 5,3 miliona, ostali u obrazovanju i kulturi, zdravstvu, socijalnoj zaštiti,društveno
-politi
čkim organizacijama i zajednicama. Milion i tristo hiljada činilo je armijunezaposlenih. Prethodnu godinu završila je s gubitkom svaka četvrta radna organizacija u
zemlji
 – 
 
ukupno 10.700 preduzeća sa 2,2 miliona zaposlenih.
 
U novogodišnjoj noći dinar je devalvirao: nemačka marka poskupela je sa sedam na devetdinara. Banke već nekoliko meseci nisu prodavale marke građanima. Na crnom tržištu,srednja plata bila je dovoljna za kupovinu oko 600 maraka. Toliko je koštao najjeftinijitelevizor domaće proizvodnje. Za prosečnu penziju moglo se kupiti jedva 300 maraka. A svese računalo u nemačkim novčanicama. Usled devalvacije, uvozna roba poskupela je za oko20 odsto. U prvom minutu 1991. poskupelo je i gorivo: litar supera košta 10,80 dinara. Niko
ni u najcrnjem
snu ne sluti da će u poslednjem minutu te godine koštati – 
65,4 dinara.
Prosečna januarska plata iznosila šest hiljada dinara. Zaposleni u neprivredi dobijali su osamhiljada mesečno.
 
 Najteži Jugosloven bio je 56
-
godišnji Ekrem Obhođaš, zaposlen u pilani
na Palama. Imao je
220 kilograma. Dnevno je prosečno jeo tri kilograma mesa i pio litar rakije. Pošto je bio
lovac, lako je dolazio do mesa.
 Na čelu države bilo je Predsedništvo koje su činili predstavnici šest republika i dve pokrajine.
Iako je autonomija pokrajina ukinuta dve godine ranije, Srbija je insistirala da one imaju
 predstavnike u kolektivnom rukovodstvu savezne države, jer je na taj način imala tri glasa.Od maja 1990. do maja 1991. predsednik Predsedništva bio je Borisav Jović, jedan odnajbližih saradnika predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Hrvatsku je predstavljaoStjepan Mesić, Sloveniju Janez Drnovšek, Bosnu i Hercegovinu Bogić Bogićević, Crnu Goru Nenad Bućin, Makedoniju Vasil Tupurkovski, Kosovo Riza Sapundžiju, Vojvodinu Dragutin
Zel
enović.
Jugoslovenski vaterpolisti su 13. januara u finalu svetskog prvenstva u australijskom gradu
Pertu pobedili Španiju sa 8:7 i tako drugi put zaredom postali prvaci sveta.
 Prvog radnog dana u novoj godini pukla je velika finansijsko-
 politička bomba:
otkrilo se da
 je Srbija upala u platni sistem države i neovlašćeno uzela osamnaest milijardi dinara, odnosno
dve milijarde maraka.
Predsednik savezne vlade Ante Marković, prema novogodišnjimanketama najpopularniji političar u Jugoslaviji, ljutito izjavljuje: „A znate li šta znači upad u platni sistem? To je kao što je nekad bio upad u banke, kad se pljačkalo banke s pištoljima. E,molim vas, to je kriminalni čin istog karaktera!“ Pored te dve milijarde maraka, Srbija jeodlučila da iz savezne kase uzima po
lovinu poreza na promet, iako zakon dozvoljava da se
uzima samo četvrtina.
 
 
Time je ogorčen i Borisav Jović. On u dnevniku zapisuje: „Stvarno ne razumem šta to rade.Federacija je dovedena do kolapsa, niko joj ne uplaćuje prihode. Slobodan me ubeđuje da on
i
samo vrše kompenzaciju dela koji im duguje federacija za podsticaj poljoprivrede i
nerazvijene, a evo sad ispada da im je to planirani izvor prihoda za redovno finansiranje. Tomoramo raspraviti. Ako misle da tako likvidiraju federaciju, onda rade protiv samih sebe.
Rano je da likvidiramo državu, biće nam potrebna kao mehanizam za odbranu sopstvenog
naroda van Srbije. Kako misle da finansiramo vojsku, ili kako misle da branimo srpski narodbez savezne vojske
?“
Slavlje pomutila opšta mobilizacija
 
Većina preduzeća u Srbiji nije radila cele prve nedelje u januaru, jer su novogodišnji praznicispojeni s Božićem.Sudeći po beogradskoj štampi, Božić je najbučnije svetkovan u Prištini: „Tačno u podneispred hotela ’Kosovski božur’ okupilo se više hiljada pripa
dnika srpske i crnogorske
nacionalnosti. Uveseljavali su ih dragačevski trubači, pa je narodno veselje potrajalo višečasova. Okupljeni narod, kome je besplatno deljena vruća rakija, vino i praseće pečenje,zabavljao se igrajući u narodnom kolu, dok su pojedini njihovi veseliji građani povremenorafalno pucali iz vatrenog oružja… Albanci su u to vreme zaobilazili glavnu prištinsku ulicu“.Veselo je bilo i u Kninskoj krajini: „Narod je slavio čitave noći, svečarska pucnjava trajala jedo samog jutra“.
 Slavlj
e je pomutila opšta mobilizacija rezervnog sastava milicije u Kninu i ostalim opštinamakrajem prošle godine samoproglašene Srpske Autonomne Oblasti (SAO) Krajina. PoredKnina, u nju su uključeni Obrovac, Benkovac, Gračac, Titova Korenica, Donji Lapac, Dvo
r
na Uni, Glina, Kostajnica i Vojnić. Milicija je raspoređena oko svih vitalnih objekata i naulazima u gradove i sela. U nekim selima organizovane su noćne straže.
Uzbuna je podignuta
zbog toga što je u Drniš navodno upućen veći broj policajaca iz Zagreba
.
 Napeto je i u drugom, istočnom delu Hrvatske: u Šidskim Banovcima osnovano je Srpskonacionalno veće za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem. U saopštenju s osnivačkog skupanavodi se: „
Slavonija, Baranja i zapadni Srem iskonski su delovi srpske zemlje, a od
 pripadnika drugih naroda kojima je sudbina dodelila da pored Srba žive u toj zemlji traži se iočekuje da srpskom narodu ne učine ništa što ne bi želeli da i Srbi njima učine“.Krajem decembra 1990. usvojen je novi ustav Hrvatske. Član Srpske akademije
nauka i
umetnosti (SANU) Vasilije Krestić tim povodom piše u nedeljniku NIN: „Svesno ili ne, aliistorijske činjenice to nedvosmisleno pokazuju, Sabor Hrvatske je, pretvorivši Srbe unacionalnu manjinu, srpskom narodu u celini objavio građanski rat. On sno
si i svu
odgovornost za taj rat. Načinom kako je Sabor Hrvatske rešio srpsko pitanje udareno je utemelje na kojima su počivale i prva i druga Jugoslavija. Ako je ova druga do sada bilanestabilna, od 22. decembra, od dana kada je proglašen Ustav Hrvatske,
Jugoslavija se u
temeljima trese i pitanje je kada će i kako će biti srušena“.Pripadnici drugih naroda takođe su zabrinuti. U Sarajevu je objavljena „Rezolucijamuslimanskih intelektualaca“, u kojoj se ističe: „Suverenitet i granice Bosne i Hercegovine,
 
nacionalna zasebnost i nacionalni interesi Muslimana moraju biti uvažavani i poštovani usvim predstojećim dogovaranjima o novom uređenju odnosa među jugoslovenskim narodima
 
i republikama. Svaki pokušaj osporavanja suvereniteta ove republike i nacionalne
zasebnosti
muslimanskog naroda imao bi nesagledive posledice na međunacionalne odnose u Jugoslavijii na mir u ovom delu sveta“.
 
 Nezadovoljni su i kosovski Albanci. Njihov lider Ibrahim Rugova upozorava: „Iz razgovora o budućnosti Albanci su, po svemu sudeći, isključeni, a nas je teško ignorisati. Ako se ovakonastavi, teško možemo predvideti neko mirno stanje na Kosovu“. Slično govori ŠkeljzenMalići, predsednik Socijaldemokratske partije Kosova: „Albanci su izgubili svako poverenje
i strpljenje. Njihova i
skustva sa srpskim vlastima tokom ovih osamdeset godina su više negonepovoljna. Dosta im je i Pašića i Karađorđevića i Rankovića i Miloševića. Žele da budusvoji na svome. Ne osećaju se uljezima na ovom tlu. Nudili su i još nude da budu
suodgovorni za sud
 binu Jugoslavije, da ravnopravno učestvuju u raspletu krize, ali i da buduuvaženi i priznati, da im se ne otima nasilno ono što nisu nasiljem dobili“.Vlada Hrvatske predložila je Saboru odluku da se na teritoriji republike primenjuju samo oni
savezni za
koni koji nisu u suprotnosti s republičkim ustavom. Sobranje je usvojiloDeklaraciju o suverenosti Republike Makedonije. U njoj se ističe: „Politički, privredni i pravni sistem zasnivaju se na republičkom ustavu i zakonima, a ustav SFRJ i savezni zakoni i propisi primenjuju se samo ako nisu u suprotnosti s makedonskim“. Za predsednika
Makedonije izabran je Kiro Gligorov.
Zapad obuzet krizom u Persijskom zalivu
 Narednih dana nemiri izbijaju i u Rigi, glavnom gradu Estonije. Snage reda ubijaju šest
demonstranata, ranjavaju nekoliko desetina.
Gorbačov poručuje separatističkim republikama da će moći da se odvoje tek poslereferenduma i da proces razdruživanja, po ustavu, treba da traje pet godina.Američki predsednik Džordž Buš zbog nasilja u SSSR 
-
u odlaže po
setu Moskvi. Iz istog
razloga Zapad otkazuje sovjetskoj državi preko potrebnih 16 milijardi dolara kredita. Uprkoszabrani, u Litvaniji je 9. februara održan referendum. Za nezavisnost se izjasnilo 90 odsto birača. Vlada republike upućuje međunarodnoj zaje
dnici apel za priznanje. Kroz nekoliko
meseci, tri pribaltičke republike biće primljene u Ujedinjene nacije.
 
Zapad je obuzet krizom u Persijskom zalivu koja je počela sredinom 1990, kad je iračka
vojska okupirala Kuvajt. Ujedinjene nacije postavile su ulti
matum: ukoliko se Iračani ne povuku do 15. januara, sledi akcija međunarodnih trupa za oslobađanje Kuvajta. Diktator Sadam Husein neće ni da čuje za povlačenje. On mobiliše i sedamnaestogodišnjake inajavljuje pobedničku „majku svih bitaka“. Odmah nakon is
teka ultimatuma, u prvim
minutima 16. januara, predsednik Buš objavljuje početak operacije koja je nazvana„Pustinjska oluja“. Savezničke snage imaju 615.000 vojnika. Predvodi ih američki general Norman Švarckopf. Komandu nad 540.000 iračkih vojnika preuzi
ma Sadam Husein.
Posle 39 dana bombardovanja iz vazduha i s vode, savezničke kopnene snage 24. februaraulaze u Kuvajt iz četiri pravca. Poslednjeg februarskog dana predsednik SAD objavljuje:„Kuvajt je oslobođen. Iračka armija je poražena. Naši vojni ciljevi su ostvareni“. Iz stroja je,tvrde pobednici, izbačeno 40 od 42 iračke divizije. Predale su se 33 hiljade iračkih vojnika.Sadam Husein prihvatio je sve rezolucije Saveta bezbednosti. U izjavi za domaću javnost on

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
skutorka59 liked this
skutorka59 liked this
kordunovac liked this
Nijaz Redzic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->