Poreklo

62
Zaboravivi na iskustvo ranijih generacija, jedan deo nae populacije se pokrenuo ka pothranjivanju line sujete njenom projekcijom na opti plan kroz identifikaciju sa nacionalnim vrednostima. Promovisanje nacionalne svesti utemeljeno je na osveivanju u meuvremenu zapostavljenih nacionalnih vrednosti srpskog jezika, srpskog pisma, srpskih imena, srpske vere, srpske zemlje, srpskog porekla i srpskog karaktera. Pothranjivanje sujetnog Ega, utemeljeno je, igrom sluaja, na sve samim zabludama: Jezik kojim govorimo izmenjen je dinarizacijom i mediteranizacijom pod uticajem starosedelaca Balkana u razliite, nekad izmeu sebe ak teko razumljive dijalekte. Samo irilino pismo je semitskog a ne srpskog porekla. Svoje izvorne slovenske vere odrekli smo se pod uticajem tri nove vere koje nismo izabrali svesno i dragovoljno, ve pod uticajem grkog, rimskog i turskog politikog uticaja. Izvorno slovensko genetsko poreklo nam je sauvalo svega oko desetak procenata stanovnitva zapadnog Balkana. Svetinje to god proglasimo svojom svetinjom, to ubrzo izgubimo, pa se moe rei da su nae svetinje jedan od najveih izvora naih nevolja. ak i na karakter nije izvornog slovenskog porekla, ve smo ga formirali pod velikim uticajem zateenih starosedelaca Balkana.
KOLIKO SMO ZAISTA SRBI?
TREI DEO S
Prokletstvo nacije
U filmu No, koji je uraen na osnovu istoimenog romana Vuka Drakovia, jednom muslimanu koji se zove Alija, hoda postavlja pitanje kako se zvao njegov otac, zatim kako se zvao otac njegovog oca, itd. Alija za ime oca odgovara sa Husein Osmanovi, i zatim rea itav spisak muslimanskih imena Kemal, Sefkija, Ibro, Ruid, Ekrem, Muslija, Adem i Alija. Na pitanje kako se zove otac od Alije, musliman odgovara Nema dalje!. Hoda, znajui njegove dalje pretke, odgovara da je Alija bio Ilija, sin Cvijete i Spasoja Jugovia, koji je primio islam i postao Alija. I objanjava dalje hoda, dalje u prolosti, njegovi preci su se zvali: Veljko, Milo, Duan, Vidak, Gojak, Momilo, itd.
KOLIKO SU NAA IMENA ZAISTA SRPSKOG POREKLA?
Oni koji strahuju za gubitak naeg nacionalnog identiteta upozoravaju da je vrlo vano da dajemo deci srpska pravoslavna imena da bismo sauvali svoj identitet. Zato pogledajmo deset najpopularnijih srpskih mukih imena u Beogradu, data roenima od 2003. do 2005. godine. To su: Nikola, Luka, Marko, Stefan, Aleksa, Lazar, Aleksandar, Filip, Nemanja i Milo. Od tih prvih deset imena poreanih po stepenu popularnosti samo zadnje Milo jeste slovenskog porekla. Ostala imena su grkog ili jevrejskog porekla. Sledea popularna srpska imena jesu grkog porekla: Nikola, Luka, Marko, Stefan, Aleksa, Aleksandar, Filip, Andrej, Arsenije, Dimitrije, Dositej, Tadej, Katarina, Anela, Teodora, Sofija, Sandra, itd. Sledea srpska imena jesu jevrejskog porekla: Sava, Mihailo, Danilo, Ilija, Lazar, Nemanja, Gavrilo, Jovan, Josif, Jelisaveta, Marija, Sara, Tamara, Ivana, Suzana, Ana, itd. Dakle, analiza porekla najpopularnijih srpskih imena, otkriva da ona nisu nita vie srpska od muslimanskih imena. Kao to su islamska imena dola sa islamskim uticajem, tako su i grka i jevrejska imena dola na Balkan pod vizantijskim kulturnim uticajem. No, vratimo se sada na scenu iz filma No i pretpostavimo da je hoda nastavio da rea imena predaka, pa posle muslimanskih Kemal, Sefkija, Ibro, Ruid, Ekrem, Muslija, Adem i Alija i srpskih Veljko, Milo, Duan, Vidak, Gojak, Momilo da nastavi sa ilirizovanim nazivima starosedelaca Balkana: Agirus, Agron, Albin, Bardilis, Dazas, Epidius, Grabos, Mesor, Posantio, Teuta, Thana, Verzo i Zanatis. Ili ako bismo otili u vreme drevnih starosedelaca tog podruja, zar ne bismo doli do imena tih ljudi koje drevni izvori nazivaju sa Pijuti, Hirbi, Pamba i Hati?! Razliiti kulturni uticaji su podelili ljude izmeu sebe na nacionalnoj i verskoj osnovi, pa moemo li jednog Srbina, Bonjaka ili Hrvata ili jednog pravoslavca, muslimana ili katolika vie ili manje ceniti na osnovu nacije, vere i kulture koju sam nije izabrao svojim dragovoljnim izborom, ve mu je nametnuta jakim kulturnim, politikim i verskim uticajem? Ili emo ceniti ljude na osnovu htenja da budu ljudi onda kada u trenucima tekih iskuenja odluuju da budu ljudi, uprkos rtvi koju njihovo oveno postupanje iziskuje?!
Koliko smo zaista Srbi?
63
64
Da li se na ovek koji se toliko ponosi svojim srpskim i slovenskim poreklom ikada zapita zato po svom izgledu i karakteru toliko odstupa od ostalih Slovena, kao na primer Rusa, eha i Slovaka koje odlikuju izraene plave oi, plava kosa, a u karakteru gotovo potpuno odsustvo epskog duha, gordosti, bunta i ratobornosti?! Istorijski izvori i arheoloki nalazi opisuju Slovene ranog srednjeg veka na Balkanu kao tipine predstavnike nordijskog rasnog tipa, dakle drugaijeg izgleda od prosenog izgleda nae populacije. U delu U vrtlogu ivota prilozi etnikoj i istorijskoj antropologiji prof. dr Petra Vlahovia itamo: Po Pseudo-Cesariju, odnosno 525. godine nove ere, po dolasku u Norik, Panoniju i Ilirik, Sloveni su visokog rasta, dolihoidni (po upaniu oko 60%), svetle kompleksije. Kou je odlikovao, kako kae upani, jai roze inkarnat a kosu crvenkast sjaj. Ovaj opis potkrepljuju i podaci arapskih pisaca VII-XII veka, kao i podaci vizantijskog istoriografa Prokopija iz 562. godine nove ere. Poznati antropolog Vladimir Dvornikovi u svom delu Karakterologija Jugoslovena takoe kae: Jugosloveni ranog srednjeg veka pokazuju jo preteno nordijski karakter. Lobanje najstarijih jugoslovenskih grobova veinom su dolihoidne (85,7%). Jugosloveni u prvoj polovini srednjeg veka bili su narod snana i visoka uzrasta, izduena oblika lobanje i svetle kompleksije. Boja koe pokazivala je ruiast inkarnat, a plava ili otvorena smea kosa crvenkasti sjaj. Prema tome se rasno obeleje starih Jugoslovena u glavnim crtama podudara sa spoljanou keltskih i germanskih plemena u vreme njihove seobe na jug. Jugosloveni ranog srednjeg veka zastupali su prilino istu arijevsku rasu (ksantodolihokefaliju), kako je jo i danas nalazimo u vedskoj i Engleskoj. Posle ovih citata, namee nam se pitanje: Ako su Sloveni plavi i imaju izduenu i pozadi zabaenu lobanju, zato mi izgledamo drugaije? Zato smo tako tamnoputi i ravno iseenog temena? esto se uje misao da smo takvi zbog meanja sa Turcima. Turci su pre meanja sa starosedeocima Male Azije bili narod uglavnom mongolskog porekla, pa ako smo izmeani sa njima, trebalo bi da prepoznamo meu nama znatan broj ljudi sa njihovim tipinim prastim nosem, uskim oima i crnom ekinjastom kosom. Ali, to svakako nije na prosean izgled.
KOLIKO SMO IZVORNI SRBI SLOVENI, A KOLIKO STAROSEDEOCI BALKANA?
Prokletstvo nacije
65
Obratimo panju gde su se u naoj zemlji plavokosi ljudi slovenskog izgleda najvie sauvali? Upravo u onim podrujima gde su se najvie zadrali Turci, i gde je islam najvie zastupljen, a to su podruja Sandaka i muslimanskih gradova u Bosni. U tim podrujima sreemo ljude najsvetlije puti, koji najvie odgovaraju izgledu tipinih Slovena, kakvi su danas, na primer, Rusi. Godine 1942. grupa bosanskih muslimana (meu kojima je bio i tadanji gradonaelnik Sarajeva Mustafa Softi) alje Adolfu Hitleru svoj memorandum, traei nezavisnu Bonjaku dravu. Kao argumenat u prilog arijevskog porekla bosanskih muslimana oni navode antropoloku razliku u njihovom izgledu u odnosu na Srbe i Hrvate, tvrdei da 90 odsto Bonjaka ima tanku, plavu kosu, plave oi i svijetlu boju koe dok 80 odsto Srba i Hrvata imaju gustu crnu kosu, crne oi i tamnu boju koe. Takoe, obratimo panju na ona podruja nae zemlje koja su gotovo sasvim ista od meanja sa Turcima, kao to su pojedina planinska podruja Crne Gore. Da li tu nailazimo na plave Slovene, ili upravo na najtamnoputije stanovnitvo na Balkanu? Oigledno je da naa tamnoputost nema veze sa Turcima, niti bilo kojim drugim mongolima (Avarima i dr.), ve sa starosedeocima Balkana koje antropolozi svrstavaju uglavnom u dinarce i mediterance.
NEKADANJI IZGLED TURAKA OSMANLIJA PRE NJIHOVOG MEANJA SA STAROSEDEOCIMA MALE AZIJE
66
Po doseljavanju na Balkan, Sloveni su izazvali migraciju starosedelaca u vie brdovite i planinske krajeve, pa su u vreme turske okupacije Sloveni prvi bili izloeni odvoenju u ropstvo, turskim osvetama povodom estih buna i jakom uticaju islama. U opustoene krajeve zemlje su se zatim sputali starosedeoci sa viih planinskih podruja, i tako se genetski sastav stanovnitva nae zemlje vrlo brzo promenio u dominaciju dinarskih i mediteranskih starosedelaca. Oni Sloveni koji su primili Islam, a to je bilo uglavnom gradsko stanovnitvo, najvie su sauvali svoj izvorni slovenski genetski entitet. Njih je muslimanska vera najvie sauvala od meanja sa gordim i ratobornim starosedeocima Balkana.
Prokletstvo nacije
O samim starosedeocima Balkana istorija vrlo malo govori. Istorija dosta govori o osvajaima Balkana, Ilirima, Keltima, Traanima i Germanima, koji su istog antropolokog porekla kao i izvorni Sloveni pripadaju nordidima i njihovi jezici pripadaju istoj jezikoj grupi kojoj pripadaju i slovenski jezici indoevropskoj jezikoj grupi. Svi ti narodi su u razliitim istorijskim razdobljima vladali delovima Balkana, a zatim bi se stapali sa tamnoputim starosedeocima o kojima istorija gotovo nita ne govori. Kada bismo o stanovnitvu Balkana sudili samo na osnovu istorijskih saznanja, mi bismo uglavnom trebalo da budemo plavi, kao to su i ti narodi koji su pre dolaska Slovena naseljavali Balkan, u istorijskim izvorima opisivani kao plavi. Ali kao to vidimo, poreklo veine nas nije zabeleeno u istoriji. Ono see daleko u praistoriju ovog podneblja. Ali tamo odakle nam istorija gotovo nita ne govori, govore nam potomci drevnih ljudi sa tog podruja, na narod, koji je u sebi do dana dananjeg sauvao gene svojih predaka iz praistorijskog vremena. Savremena saznanja iz genetike nam pruaju metodologiju kojom moemo mnogo egzaktnije od same istorije da utvrdimo poreklo i kretanje naroda kroz vreme i prostor. Analiza genetikih markera tipinih za odreenu populaciju, koji se nasleuju i koji se mogu analizirati i u ivoj populaciji i u skeletima starim hiljadama godina, moe nam esto mnogo vie rei od uvek nesigurnih istorijskih izvora. Genetika nam nee mnogo rei o poreklu samog srpskog imena, ali nam moe mnogo toga rei o poreklu same srpske populacije.
ISTORIJA I GENETIKA O NAEM POREKLU
Najzastupljenija haplo grupa kod Beograana (36,28%) jeste HG-I koja odlikuje atlantske mediterance (koji su kod nas dinarizovani). Zatim sledi HG-R, koja odlikuje nordide, i nju ima 26,55% mukih Beograana. Ona se deli na dve velike grane, na HG-R1b koja odlikuje zapadne nordide (Ilire, Kelte, Germane...), i HG-R1a koja odlikuje istone nordide (Slovene, Balte, Indoirance...).
67
Cela ljudska populacija je na osnovu razliitih mutacija na analiziranom podruju Y hromozoma podeljena na haplo grupe (HG), ije se razliite varijante obeleavaju slovima abecede (od HG-A do HG-T).
Y HROMOZOM O NAEM POREKLU
U populaciji Beograana istona (ili slovenska) grana HG-R1a je zastupljena sa 15,93%, a zapadna (ilirsko-keltsko-germanska) grana R1b sa 10,62%. Zatim, po procentualnoj zastupljenosti sledi HG-E koja odlikuje semite (armenoide i orijentalide), koju ima 21,25% Beograana. Nosioci HG-E na Balkanu su uglavnom poreklom od drevnih Feniana i sa muke strane semiti su je najvie sauvali na jugu Srbije i kod Albanaca. Zatim sledi etvrta haplo grupa po svojoj zastupljenosti kod Beograana HG-J koja je zajednika za dinarce i razne grane mediteranaca, osim atlantskih mediteranaca, i nju ima 8% Beograana. Ona je najzastupljenija na jugu Srbije i na Kosovu. Peta haplo grupa jeste HG-K koju ima 7,1% Beograana, a koja odgovara mediteranizovanim predstavnicima ute rase koji inae naseljavaju Okeaniju. Kod nas ih ima u istonoj Srbiji. Ostale haplo grupe su vrlo malo zastupljene da bi bile vredne pomena u ovom kontekstu.
68
Videli smo da sa muke strane imamo samo 15,93% Beograana koji imaju haplo grupu R1a koja odlikuje izvorne Slovene, dok je ista haplo grupa zastupljena kod oko 50% Rusa, Ukrajinaca i Poljaka, koji su tipini predstavnici populacija sa visokim procentom izvornih Slovena. Y hromozom se nasleuje samo sa muke strane, pa nam ne otkriva realnu sliku o poreklu neke populacije, posebno kada je dolazilo do meanja razliitih populacija. esto pridoli okupator pobije odreen broj mukih starosedelaca a uzme njihove ene. Takoe, pravo prve brane noi je postojalo i pre pojave Turaka, pa i ono u nekoj meri dovodi zakljuke o poreklu na osnovu analize Y hromozoma. Tako alpidi umesto izvorne HG-N imaju nordijsku HG-R sa muke strane, a mnogi dinarci umesto HG-J imaju sa muke strane atlantsko mediteransku HG-I.
Prokletstvo nacije
Do mnogo objektivnije slike o poreklu stanovnitva dolazimo analizom gena HLA sistema, koji se nasleuje preko oba roditelja i realnije otkriva proseno poreklo populacije. Svaki ovek ima gene HLA sistema (The human leukocyte antigen system) tj. gene belih krvnih zrnaca. Razliiti geni HLA sistema se obeleavaju razliitim slovima abedece HLA-A, HLA-B, itd, a razliite varijante (aleli) istih gena se obeleavaju razliitim brojevima HLA-A1, A2, ili HLA-B5, B12, itd. Svaka druga varijanta istog gena ekspresuje u drugu varijantu antigena. Najzastupljeniji HLA-B antigen kojeg ima 29,02% stanovnitva bive Jugoslavije jeste dinarski antigen HLA-B5. Drugi po zastupljenosti su potomci drevnih Pelazga istoni mediteranci, iji antigen HLA-B35 ima 24,09% stanovnitva. Zapadno mediteranski antigen HLA-B18 ima 17,76% stanovnitva, a atlantsko mediteranski antigen HLA-B12 ima 16,03% stanovnitva. Zatim su na redu mongoli iji antigen HLA-B16 ima 13,69% stanovnitva, pa odmah zatim nordidi (izvorni Sloveni, Germani, Kelti, Iliri), iji antigen HLA-B8 ima 13,43% stanovnitva. Alpida i Baltida ima 10,65%. Analiza HLA-A gena otkriva da 19,6% stanovnitva bive Jugoslavije ima HLA-A24 koji odlikuju potomke drevnih Feniana, semite, koji su u meuvremenu prilino mediteranizovani i dinarizovani. Dakle, opet vidimo da je nordijski genetiki marker, ovoga puta antigen HLA-B8, koji odlikuje izvorne Slovene, zastupljen vrlo malo, kod svega 13,43% stanovnitva bive Jugoslavije. Ni antropologija, ni genetika nam ne otkrivaju da smo veinom slovenskog porekla, ve da smo starosedeoci Balkana.
HLA SISTEM O NAEM POREKLU
Zamislimo da imamo dve guste farbe koje se jako teko i sporo meaju izmeu sebe, pa moemo na osnovu trenutne finoe izmeanosti da zakljuimo koliko dugo su ve bile u procesu meanja izmeu sebe. Na slian nain moemo na osnovu genetskog meanja razliitih populacija da doemo do odgovora na pitanje da li su Sloveni (nordidi) iveli hiljadama godina zajedno sa starosedeocima Balkana (dinarcima, mediterancima) ili su se relativno skoro, tek pre oko 1500 godina susreli na Balkanu. Razliiti geni HLA sistema, koji su blizu, jedan do drugoga, nasleuju se zajedno u istom paretu hromozoma (istom bloku gena), pa oni koji imaju nordijski antigen HLA-A1, u HLA-A genu, uglavnom imaju i nordijski antigen B8 u susednom HLA-B genu, itd.
DA LI SU SE SRBI DUGO VREMENA MEALI SA STAROSEDEOCIMA BALKANA?
69
Isto tako, dinarce odlikuje A2 u HLA-A genu, a B5 u HLA-B genu, itd. Drugim reima, nordidi imaju uglavnom blok gena HLA-A1,B8, a dinarci uglavnom blok HLA-A2,B5. Postoji vrlo mala verovatnoa da se geni HLA-A i B ne naslede zajedno, i da jedan gen u bloku bude poreklom od jednog roditelja a drugi od drugog, na primer, da se ukrste nordijski A1 i dinarski B5, pa da imamo blok HLA-A1,B5; ili da se ukrste nordijski B8 i dinarski A2, pa da imamo blok HLA-A2,B8. Ali kako se to u skladu sa malom verovatnoom ipak povremeno deava, mi moemo na osnovu procenta pomeanih blokova (haplotipova) gena da utvrdimo da li su se dve populacije sa razliitim alelima dugo vremena meale izmeu sebe ili nisu. Od 202 osobe koje su prema jednoj studiji od pre dve decenije analizirale svoje HLA antigene u Beogradu, i utvrdile da imaju dinarski HLA-B5 antigen, od njih svega 94 ima i izvorni HLA-A2 antigen karakteristian za dinarce (i ostale mediterance) u susednom HLA-A genu. To znai da je oko polovina dinaraca izmeana sa drugim populacijama u
HLA-A,B bloku gena, i to sa raznim drugim starosedeocima Balkana, dok je sa nordijskim antigenom HLA-A1 izmeana svega u 10 sluajeva, to otkriva relativno kratko vreme meusobnog meanja nordida (izvornih Slovena, Germana, Kelta) sa dinarskim starosedeocima Balkana. A ako analiziramo slovensku populaciju, videemo da su njihovi nordijski antigeni HLA-A1, B8 u velikoj meri sauvali svoje izvorne blokove gena, naime, od 100 naih osoba koje imaju nordijski antigen HLA-B8, ak 77 osoba ima takoe slovenski antigen HLA-A1, a samo 4 osobe imaju antigen HLA-A2 koji odlikuje dinarce i mediterance. To dokazuje da Sloveni nisu starosedeoci Balkana, kao i to da su iveli autohtono hiljadama godina bez meanja sa drugim populacijama, izuzev sa dve koje uopte ne ive na Balkanu, ali koje se sreu u severnoj Indiji i u Sibiru. Dakle, izvorni Sloveni nisu starosedeoci Balkana, iako veina populacije koja danas na Balkanu govori slovenskim jezicima jeste starosedelakog porekla sa Balkana.
70
Prokletstvo nacije
Verovatno smo uli prie o tome kako je naa irilica srpskog porekla, te da su je izmislili nai vrlo pismeni preci pre 7000 godina. Meutim, na osnovu izgleda samih irilinih slovnih znakova mi moemo doi do stvarnog odgovora na pitanje porekla irilice. Verovatno smo se nekada pitali zato odreena slova nae irilice izgledaju ba tako i tako, i kakve veze ima njihov izgled sa samim njihovim izgovorom. Zato se znak R (irilino ) koji izgleda kao silueta glave, izgovara glasom R, a ne glasom G? Zato se znak (), koji izgleda kao da predstavlja zube, ita kao , a ne kao Z, itd. Ako hoemo da utvrdimo poreklo srpskog pisma irilice i zato se slovni znakovi izgovaraju tako kako se izgovaraju, onda treba da utvrdimo poreklo grkog alfabeta, jer je irilica nastala pod uticajem grkog pisma, uz njegove vrlo male korekcije. Slova grkog alfabeta se zovu: alfa, beta, gama, delta, epsilon, zeta, eta, teta, jota, kapa, lambda, mi, ni, ksi, omikron, pi, ro, sigma, tau, ipsilon, fi, hi, psi, omega. Ako upitamo nekog Grka ta znae ti nazivi na njegovom grkom jeziku, on e nam odgovoriti da osim nekoliko samoglasnika ti nazivi ne znae nita. Meutim, ako isto pitanje postavimo nekom Jevrejinu koji zna hebrejski (jevrejski jezik), on e nam odgovoriti da u nazivima grkog alfabeta prepoznaje jevrejske rei koje imaju svoje konkretno znaenje: krava (vo), kua, kamila, vrata, oruje, ograda, motka, voda, glava, zubi, znak (krst), itd. Dakle, nazivi grkog alfabeta imaju svoje
DA LI JE SRPSKA IRILICA ZAISTA SRPSKA?
znaenje, ali ne na grkom, ve na hebrejskom. Na hebrejskom Alef znai vo, Bet znai kua, Gimel znai kamila, Dalet znai vrata, Re znai glava, in znai zubi, Tav znai znak (krst), itd. Otkuda kod Grka pismo sa nazivima na hebrejskom jeziku? Po grkom istoriaru Herodotu (V vek pre n. e), Grci su u VIII veku pre nove ere u gradu Botui (dananjoj Budvi) preuzeli pismo od fenianskih trgovaca, koji su uglavnom bili semiani. Feniani su govorili jezikom koji je imao zajednike korene rei sa jezikom Jevreja. Hebrejski, arapski i fenianski pripadaju istoj semitskoj porodici jezika, koja se u nauci naziva afro-azijska jezika porodica. Kada bismo obratili panju na slikovni izgled slova fenianskog pisma, mogli bismo da prepoznamo da semitski nazivi zapravo predstavljaju opis onoga to slovna slika prikazuje. Slovni znak Alef zaista i predstavlja crte krave (kravlje glave) a to je nae slovo A. Znak Bet predstavlja kuu B (). Gamel predstavlja kamilu g G (). Dalet predstavlja vrata D (). Re predstavlja glavu R R (). in predstavlja zube s (), Tav predstavlja znak (krsti) T T, itd. Grki nazivi alfabeta su zapravo mediteranizovani nazivi semitskog alefbeta, prilagoeni melodinoj akcentuaciji tadanjeg grkog jezika, koji su prethodno, u svom izvornom semitskom obliku, imali dinamiku (udarnu) akcentuaciju. Tako je semitsko Alef postalo grko Alfa, Bet je postalo Beta, Gimel je postalo Gama, Dalet Delta, itd. U drevno vreme Grci su bili uglavnom Pelazgi (mediteranci), a sa Fenianima se nisu meali. Dananji Grci su u najveem procen-
71
tu meavina Feniana (semita) i Pelazga (mediteranaca), pa su izgubili nekadanju melodinu akcentuaciju i danas govore semitskom udarnom akcentuacijom, izuzev na pojedinim ostrvima. Mnogi narodi su od Feniana preuzeli njihovo pismo, pa su tako od fenianskog pisma nastali i aramejsko, arapsko, frigijsko, koptsko, jermensko, gruzijsko, pa ak i indijsko brahmi pismo, koje je posluilo kao osnova za formiranje ostalih pisama Indije (na primer, devanagari pisma, na kojem su napisane Vede) i mnogih pisama naroda Azije (Tibetanaca, Kmera, Thai, Lao, Tamila, i dr). Dugo se nije moglo sa sigurnou Fenianima odricati autorsko pravo na feniansko pismo. A zatim, 1906. godine, na tlu Sinajskog poluostrva pronaeno je proto-sinajsko pismo, koje svojim izgledom predstavlja koren tj. slikovnu osnovu fenianskog pisma. Time je osporeno shvatanje da su sami Feniani izmislili pismo, kome su naunici dali naziv feniansko pismo. Naunici procenjuju da je proto-sinajsko pismo nastalo oko 1700. godine stare ere. A to je upravo vreme izmeu nastanjivanja jevrejskog naroda u Egiptu i njegovog izlaska iz egipatskog ropstva. Kako protosinajsko pismo ima u svojoj osnovi slikovne elemente, a nazive slika na hebrejskom jeziku, oigledno je da su ga izmislili semiti. Arheoloki nalazi na tlu nekadanjeg Izrailja otkrivaju njegove kasnije verzije i potvruju da je jedno od njegovih verzija (proto-hanansko) bilo pismo Jevreja sve do njihovog odlaska u vavilonsko ropstvo (VI. vek pre n. e), kada su preuzeli aramejsko pismo. Na tom pismu Jevreji su zapisali i potom prepisivali spise Starog zaveta. Kada bismo danas imali na raspolaganju Deset Bojih zapovesti, ispisanih na njihovim originalnim kamenim ploama, prepoznali bismo pismo blisko naoj dananjoj irilici, na kojem bismo ak mogli da proitamo naziv sedmog dana od odmora, koji se spominje u sadraju etvrte zapovesti bt (SBT), samo to bi on bio napisan sa desne na levu stranu. Jedna od varijanti fenianskog pisma naena je i kod mesta Vina, pored Beograda, po kojem je i dobila naziv vinansko pismo. Da je to vinansko pismo prethodilo proto-sinajskom pismu, ono bi svakako moralo da bude prostije, a ne sloenije od proto-sinajskog. Meutim, upravo je proto-sinajsko pismo najizraenije po slikovnim elementima, to znai da je starije od fenianskog. Na primer, znak R (re = glava) u proto-sinajskom pismu se predstavlja bukvalno nacrtanom siluetom glave R sa ak nacrtanim okom. Moemo zamisliti kako je lako jevrejsko dete moglo da naui svoj alfabet, jer je bilo dovoljno samo da povee sliku koju slovo predstavlja sa prvim glasom naziva te slike. Na primer, kada
72
Prokletstvo nacije
ugleda slovo R koje predstavlja ljudsku glavu, ono bi znalo da se to slovo izgovara glasom R zato to se glava na hebrejskom kae re. Da su Srbi izmislili proto-sinajsko, tj. vinansko ili feniansko pismo, znak R bi se itao kao glas G, znak A bi se izgovarao glasom K, i svi ostali znaci bi imali drugaiju fonetsku vrednost, prilagoenu izgovoru istih slovnih znakova na srpskom a ne na hebrejskom jeziku. Jevreji su imali religioznih motiva da budu pismeni. U njihovim sinagogama, svaki vernik je povremeno dolazio na red da ita Sveto pismo, pa se opismenjavanje podrazumevalo. Feniani su imali drugih razloga da budu pismeni, a to su razlozi trgovine. Da bi neko bio pismen, mora da ima motiva da bude pismen. To je jo jedan od razloga zato je verovanje u tvrdnju da su nai preci izmislili irilicu bez argumenata. U ovom razmatranju mi nismo doli ni do kakvih epohalnih razmatranja koja od ranije nisu bila poznata naunoj javnosti. U Enciklopediji leksikografskog zavoda itamo: Da su Grci primili svoj alfabet od Semita, oigledno je ve po tome to su grki nazivi za pojedina slova potekli od semitskih rei. (Enciklopedija leksikografskog zavoda, str. 74)
73
108
Analize nivoa autoritarnosti srednjokolske omladine Beograda i Kragujevca 1973. godine, otkrile su tada najvii nivo autoritarnosti na svetu. Ono zlo koje je zakamuflirano komunistikom ideologijom ualo u naim srcima, otkrila su nauna istraivanja koja se bave analizom nivoa autoritarnosti. Na neki nain, moglo se na osnovu uraenih testova pretpostaviti jo tada, u vreme mira i blagostanja socijalizma bive Jugoslavije, da je na mentalitet spreman na svakakve zloine, onakve kakvi su se desili devedesetih, i mnogo puta kroz celu istoriju, kad god mu se za njih prue dobri povodi i izgovori. Ali to nam namee ozbiljna pitanja. Zato su narodi Balkana, i u vreme stresne situacije za vreme rata, pa i onda kada su iveli u blagostanju najmirnijeg vremena socijalizma sedamdesetih godina XX veka, imali u svom srcu takve destruktivne potencijale, ak vii nivo autoritarnosti nego to su otkrila istraivanja nivoa autoritarnosti kod amerikih zatvorenika? Zato postoje razlike izmeu autoritarnosti nacistikog i balkanskog tipa? Zato kod nas osobe koje su veoma autoritarne mrze najvie autoritete, a u centralnoj Evropi mrze manjinske grupe, dok su prema autoritetima pokorni? Zato je u nacistikoj autoritarnosti Ego uguen pod teretom stroge savesti i oseanja krivice, dok je na Balkanu, kod autoritarnih linosti, savest uguena velikim Egom? Zato nosioci centralno evropske autoritarnosti uivaju da dre pravila, a nai autoritarci uivaju da ih kre? Sociologija nije u stanju da nam prui odgovore na ova pitanja. Ili zapravo, moda ne eli da nam prui odgovor iz vrlo jakih ideolokih razloga. Potreba savremenog oveka da izgovori svoje nezrele reakcije pozivanjem na okolnosti je toliko jaka, da on ne eli ni da pomisli kako bi izvor njegovih problema mogao da bude u njegovoj nutrini, ve jedino spolja. Zato emo se razoarani pristrasnou i povrnou savremenih sociologa okrenuti ka antropologiji, odbacujui sve one savremene dogme i tabue koji bi nas omeli u dolaenju do odgovora na pitanje porekla balkanskog primitivizma i primitivizma uopte.
GENETSKI FAKTOR U KARAKTEROLOGIJI BALKANA

PITANJA NA KOJE SOCIOLOZI NE MOGU DA PRUE ODGOVOR
ESTI DEO
Prokletstvo nacije
Na preparatima za sportiste koji podiu nivo mukog hormona testosterona, itamo upozorenje da se mogu oekivati sledei simptomi poveanja mukog hormona: Javlja se uobiajena iritacija i agresivnost. ... Poveana agresivnost je jo jedna od uobiajenih pojava povezanih sa upotrebom vodenog rastvora testosterona. ... Na isti nain i promene u nivou enskog hormona tokom mesenog ciklusa izazivaju kod mnogih ena oscilacije u oseanjima, i u pojedinim momentima sklonost ka razdraljivosti. Svima nam je poznato kako pubertetski bum hormona dovodi do promena u ponaanju pubescenta, da roditelji esto ne mogu da prepoznaju svoju decu. Isto tako i starako smanjenje nivoa hormona dovodi do specifinih promena u psihi mnogih ljudi. A ta bismo zakljuili o ljudima koji genetski imaju vii ili nii nivo razliitih hormona i zbog toga razliite psiholoke osobine i razliita iskuenja? Savremena egzaktna istraivanja otkrila su razlike izmeu razliitih rasa u nivou razliitih hormona, pa je utvren vii nivo mukih hormona kod crne rase, a vii nivo enskih kod ute. Time je objanjeno zato su u Americi crnci u proseku skloniji kriminalu u odnosu na belce, a belci u odnosu na pripadnike ute rase. Time je objanjeno i zato su u globalu mukarci skloniji kriminalu u odnosu na ene. No, antropolozi su primetili da postoje razlike u nivoima hormona izmeu razliitih antropolokih tipova unutar istih rasa: Moemo zapaziti i ve dokazati biostatistikim metodama, da bar do sada ba u Evropi su neke podrase ili tipovi morfoloki vie vezani za muki pol i za leptosomatski vektor. Alpidi na primer, su blie evrisomatskom i enskom vektoru, mediteranidi i atlantidi leptosomatskom i mukom. Tako se moe teorijski za svaku podrasu ili tip smatrati kao rasni znak mukost ili enskost i lepto ili evrisomatinost. Ovaj ovde samo za evropske podrasne tipove utvreni pregled moe se proiriti na sve rase. uti uopte vie su evrisomatski i vie enski nego crnci. Meu utima su, na primer, palemongolidi vie enski i evrisomatski od sinida. (Boo kerlj, Opta
antropologija, str. 89)
Genetski faktor u karakterologiji Balkana
109
Grupa naunika je utvrdila i objavila u delu An Association Between Serum Testosterone Level and HLA Phenotype otkrie da nosioce antigena HLA-B5 i HLA-B12 odlikuje vii nivo mukog hormona testosterona ak i kod ena koje imaju te antigene.
110
Razliite varijante antigena se nasleuju i odlikuju razliite antropoloke tipove. Tako antigen HLA-B5, koji odlikuje izvorne dinarce, ima 29,02% stanovnitva bive Jugoslavije, u Iraku ga ima 33,9%, u Saudijskoj Arabiji 36,6 a kod Patuna u Avganistanu u Pakistanu ak 39,9% stanovnitva. Antigen HLA-B12 koji odlikuje izvorne atlantske mediterance ima 16% stanovnitva bive Jugoslavije, 26,2% stanovnitva centralne Dalmacije i 28% Bosne i Hercegovine. Kada se saberu nosioci HLA-B5 i HLA-B12 dobijemo na Zapadnom Balkanu prilian procenat stanovnitva koji ima visok nivo mukih hormona kod oba pola. Dakle, vidimo genetske korene nae specifine autoritarnosti. Mi ne moemo tvrditi da drugi narodi koji imaju drugaiju hormonalnu aktivnost nisu autoritarni, ali moemo tvrditi da je sasvim razliita priroda njihove i nae autoritarnosti objanjiva razlikama u genetskom sastavu stanovnitva.
DA LI POSTOJE LOI HORMONI?
Prokletstvo nacije
Iz prethodnih saznanja nam se namee pitanje da li ovek nije odgovoran za svoje motive i reakcije ukoliko ima vii nivo mukih hormona koji ga ine uvredljivim i agresivnim ili ako ima viak enskih hormona pa je zato ranjiv i razdraljiv? Ili zato to ima manjak oba polna hormona pa je zato sklon angrizavom lanom moralisanju? ... Da bismo odgovorili na ovo pitanje treba da shvatimo svrhu sposobnosti koje aktiviraju razliiti hormoni i ulogu ovekove volje od koje zavisi njihova funkcija. Svrha razliitih hormona jeste da aktiviraju sposobnosti koje e biti odgovor na nae realne potrebe ivota. Dakle, njihovo postojanje nije loe samo po sebi. Meutim, njihova funkcija moe biti dobra ili loa u zavisnosti od toga da li je njihova aktivnost zaista odgovor na realne potrebe ivota ili moda na nae unutranje hirove, ime naravno, realne potrebe ivota bivaju zapostavljene i samim tim ugroene. Kada sposobnost postane izvor unutranje satisfakcije, ona se pretvara u pokretaki motiv ponaanja. Dokle god ne odrastemo kao ljudi, mi svesno ili nesvesno traimo satisfakciju u svojim polnim, razvojnim i adaptivnim sposobnostima, pa kako nam tada te sposobnosti ne slue za egzistenciju, ve za satisfakciju, logino je da njima ugroavamo svoju egzistenciju. Svaki pol ima oba polna hormona ali u razliitoj meri, zato to svaki pol ima svoje mesto pod suncem. enski hormoni aktiviraju emotivnost da bi osoba saoseala sa potrebama bliskih osoba (ena sa potrebama
ZLOUPOTREBA POLNIH SPOSOBNOSTI
dece i mua). Muki hormoni smanjuju emotivnost da mukarac ne bi bio dekoncentrisan sa svoje apstraktne odgovornosti analize smisla, strategije i pitanja drutvene pravde. Zato, kada neto radi, eni jeste najvanije da se lepo osea, jer to znai da je sve u redu sa onima sa kojima usled svoje bliskosti saosea. Mukarcu nije najvanije da se lepo osea, ve da ima predstavu u umu da je to to radi vredno i znaajno. Dakle, te polne razlike imaju svoje mesto jer svakome daju sposobnosti koje su potrebne njegovom mestu pod suncem. Meutim, ukoliko ena pone da trai satisfakciju u oseanjima, onda e joj sama oseanja biti vanija od onih osoba radi kojih ona postoje, pa e zanemariti realne potrebe dece i supruga radi uitka u oseanjima. Traenje satisfakcije u oseanjima predstavlja njihovu zloupotrebu koja se zove sebinost. Kako je sebina majka sa detetom radi sebe (radi uivanja u oseanju ljubavi prema detetu), a ne radi deteta (zadovoljenja njegovih realnih potreba), bie sklona da dete razmazi, jer nee moi da dozvoli negativna oseanja koja se prirodno javljaju prilikom ukoravanja deteta za njegovu sopstvenu neodraslost (poputanje hirovima). Isto tako, ako mukarac pone da trai satisfakciju u predstavi o vrednosti svojih postupaka, sama vrednost e mu biti vanija od ljudi (ljudske zajednice) radi kojih predstava o vrednosti ivotnog dela postoji, pa e on biti u iskuenju da rtvuje potrebe ljudi zarad vrednosti koje vidi u svom delu. Traenje satisfakcije u predstavi o vrednosti predstavlja zloupotrebu predstave o vrednosti koja se zove sujeta (ponositost). Primer sujete projektovane na opti plan vidimo u fenomenu nacionalizma. Kako nacionalista vie voli nacionalne vrednosti nego ljude, bie sklon da rtvuje ljude radi njihove nacionalne vrednosti (Srbe radi srpstva, i sl). Postoje jo neke polne razlike koje su same po sebi dobre, ali se esto izopaavaju. Produkt mukih hormona: nezavisnost, izopaava se u oholost, autoritet u gordost, sposobnost moi i upravljanja u elju za mo i nasilnitvo. Produkt enskih hormona: zavisnost, izopaava se u autoritarnost (slepa pokornost svakom autoritetu: porodinom, politikom...), krotost u slabost, itd. U istoj stresnoj situaciji mukarac osea gnev prema izvoru opasnosti i kree u napad da sauva porodicu, dok ena sa decom bei to dalje od opasnosti. Oseanje gneva kod mukarca koje samo po sebi nije loe moe da se izopai u gnevljivost (mrnju), a oseanje straha koje takoe kod ene nije loe samo po sebi, moe da se izopai u kukaviluk. Mrnja e da provocira nepotrebne sukobe, a kukaviluk da obeshrabruje akcije koje vode reenju problema.
111
Sposobnosti koje nam se prirodno razvijaju prirodno nam i predstavljaju iskuenje da na njima parazitiramo traei u njima svoju unutranju satisfakciju. Takvo parazitiranje se u psihologiji naziva vezivanjem, uvrivanjem ili fiksacijom. Ono dovodi do zaostajanja u razvoju nae linosti. Duevni razvoj deteta odvija se postupno kroz pojedina razdoblja. U svakom novom, uznapredovanom i uslovno reeno zrelijem razdoblju zaostaju i uvruju se (fiksiraju), u manjem ili veem obimu zaostaci, uporine take, prethodnog razdoblja. Koliko e se razvoj zadravati i uvrstiti na jednoj ravni zavisi od biolokih obeleja ali i iskustva deteta u odnosima sa okolinom. Pod pritiskom loih iskustava i jakih osujeenja, dete doivi snaan strah i strepnju i okleva da se izlae novim, bolnim i osujeujuim iskustvima. Ono se osea mnogo sigurnije u ve zauzetom poloaju, busiji. Kao da mu se ne ide dalje, ne raste i ne razvija, jer bi ova nova iskustva u odnosima mogla biti neizdrivo bolna. Tu poinju prava vezivanja i uvrenja nagonske energije u pojedinim fazama razvoja. (Nevenka Tadi, Psihijatrija detinjstva i mladosti, str. 69) Uvrivanje (fiksacija) je utoliko jae ukoliko je dete vie osujeivano u svojim tenjama i potrebama, ali i u sluaju njegovog preteranog zadovoljavanja: Preterana zadovoljavanja i preterana osujeenja olakavaju uvrivanje jer dete, zahvaljujui preteranoj popustljivosti, nije osposobljeno da izdri ak ni blaga osujeenja. (Isto, str. 70) Normalno je da dete bude usmereno ka sebi samom, jer uei se kako da odgovara na svoje potrebe, priprema se da kasnije, kada za tako neto postane psihofiziki sposobno, odgovori isto tako brino i na potrebe drugih ljudi. Ukoliko je njegova realna potreba za panjom osujeena, ili ukoliko je preterano zadovoljavana, dete biva navedeno da pone da se bavi traenjem satisfakcije u tome da bude u centru panje drugih ljudi, to dovodi do fiksacije i zadravanja na toj fazi razvoja i formiranja egocentrinog karaktera. Zaustavljanje na oralnoj fazi razvoja, kada je dete po svom roenju u potpunosti zavisno od majke, moe da osobu zadri celog ivotnog veka u uverenju da sve postoji da bi sluilo njenim potrebama i da formira preterana oekivanja od onoga to drugi pojedinci i zajednica treba da urade za nju, i da je osakati odsustvom svesti o potrebi drugih ljudi i interesovanjem da se na potrebe drugih ljudi odgovori.
112
ZLOUPOTREBA RAZVOJNIH SPOSOBNOSTI
Prokletstvo nacije
Zaustavljanje malog deteta na fazi autonomije, rezultuje nezavisnou prema autoritetima koja je sama sebi cilj, a koja se zove gordost. Zaustavljanje u periodu izraene imaginacije rezultuje kasnijom sklonou da se bei od sveta odgovornosti u svet sopstvene mate i imaginacije. Kako dete zavisi od roditelja ono ima naivan odnos poverenja prema njemu, pa ga takva fiksacija moe uiniti naivnim i kada fiziki odraste i tako nedoraslim za susret sa obmanama od strane drugih ljudi. Timusni hormoni su najaktivniji u periodu dejeg razvoja, sve do pojave polnih hormona koji dovode do pojave puberteta i delimine atrofije timusne lezde. Odrasle osobe koje zbog raka timusne lezde imaju nenormalno povienje timusnih hormona, esto dobijaju iskuenje sebine usmerenosti ka sebi samima egocentrinosti. Pojedine osobe imaju genetski visok nivo timusnih hormona u periodu ranog detinjeg razvoja, pa im je iskuenje da se veu za fazu detinjeg razvoja i da celog ivota ostanu nesazreli i detinjasti. Naunici su o tim timusnim tipovima ljudi jo odavno zabeleili: Oni ostaju detinjasti u svom karakteru pa su egocentrini, ... trae zatitu i brigu, i vie ili manje su nepodobni za aktivne borbe ivota.
(James Vence May, Mental diseases; a public health problem, p. 216)
113
Neki istraivai veruju da timus moe da kontrolie u nekoj meri mentalne sklonosti, naime, oni ljudi kod kojih timusna akcija istrajava ostaju detinjasti, egocentrini i prosti u svojim mentalnim procesima i inicijativi, dok oni kod kojih timus prebrzo nestaje, jesu gnevljivi i osvetoljubivi. Dok su mladi, deluju kao da su u prednosti, ali izgleda da nikada ne sazru sasvim. (Morris Fishbein, Illustrated
medical and health encyclopedia, vol 7 and 8, p. 2022)
Iako duevni razvoj moe biti odloen... ovi pojedinci su meu najpametnijim i najinteligentnijim u svojoj zajednici. (James Vence May,
Mental diseases; A Public Health Problem, p. 216)
Visoka razumnost i razvijen intelekt ljudi sa vikom timusnih hormona jeste produkt intenzivnijeg razvoja nervnog sistema pod uticajem timusa, ali i kasnijeg poetka puberteta. Mozak svoju punu veliinu formira oko 12. godine ivota, a zatim njegova siva modana masa poinje da se smanjuje, dok se poveava broj veza izmeu nervnih elija. Prerana pojava puberteta zato dovodi do nesazrelosti odreenih intelektualnih sposobnosti jer polni hormoni svojom prevremenom pojavom izazivaju prevremenu atrofiju timusa. Snane stresne situacije takoe dovode do atrofije timusa, jer da bi osoba imala psihofizike snage da se bori protiv stresne situacije, ona mora da ima razvijene polne, a ne detinje sposobnosti.
114
Ukoliko se seksualna interesovanja pobude kod mlade osobe pre nego to ona uspe da se okrene od sebe same ka drugim ljudima, egocentrinost e je dovesti u iskuenje samozadovoljavanja (masturbacije). A ukoliko se seksualna interesovanja pobude pre nego to je polni hormoni okrenu od sopstvenog pola ka suprotnom polu, ona e imati seksualnu sklonost ka svom istom polu (homoseksualnost). Pojava puberteta donosi nove vrste iskuenja u razvoju pubescenta. Kao osoba u intenzivnom psihofizikom razvoju pubescent mora vie da jede nego to je jeo ranije, pa mu hrana postaje veoma ukusna. Da bi se od sebe i svog pola okrenuo ka suprotnom polu, intenzivno se razvijaju njegove genitalne sposobnosti (seksualnost). Izraena ulnost lako moe da postane objekat fiksacije i zadravanja na fazi puberteta. Traenje satisfakcije u zadovoljstvu jedenja ukusne hrane se lako izopaava u prodrljivost, a traenje satisfakcije u seksualnosti u seksualnu optereenost. Prodrljiva osoba e pokazati spremnost da rtvuje zdravlje i ivot radi uitka u hrani, kao to e seksualno optereena osoba biti nesposobna za branu zajednicu i nezainteresovana za potomstvo. Seksualna apstinencijalna kriza se mora zrelo prebroditi u vremenu puberteta i predbranog ivota, kroz odupiranje seksualnim impulsima, da ne bi seksualnost postala sama sebi cilj. Umesto da seksualne sposobnosti postanu orue izraavanja ljubavi prema branom saputniku, brani saputnik esto postaje orue zadovoljenja nepobeene seksualne elje. Seksualno iskustvo (orgazam) izaziva luenje hormona vazopresina koji memorie seksualni doivljaj i zakljuava seksualna interesovanja za druge osobe osim za izabranog partnera. Utvreno je da visok nivo vazopresina u krvi prerijskog vuka jeste uzrok njegove monogamnosti (usmerenosti ka samo jednoj enki), a nizak nivo kod livadskog vuka jeste uzrok njegovog promiskuiteta. Ukoliko osoba ne odrasta kao linost, njena hormonalna aktivnost nee biti odgovor na realne potrebe ivota, ve e biti odgovor na neutoljive unutranje hirove, pa e ometati ovekov normalan psihofiziki razvoj. Osamostaljivanje linosti i izgradnja identiteta u pubertetu poinje pojavom sumnje prema autoritetima, koja ima za svrhu da navede pubescenta da misli i odluuje nezavisno, ali ga fiksacija na fazi sumnje zaustavlja da celog ivota zadri sumnjiav stav prema svakom autoritetu, kroz sklonost ka teoriji zavere i buntovnosti. Kao to nepobeena telesnost za vreme pubertetske apstinencije onesposobljava pubescenta za kasniju branu odluku i zdravu funkciju branog odnosa, kao i za brinost za potomstvo (jer mu je telesni uitak vaniji od potreba seksualnog partnera i potomstva), tako ga i nepobeena sumnjiavost i buntovnost onesposobljavaju da kasnije na sebi ponese odgovornost bavljenja drutvenim odgovornostima (jer ne moe da zrelo trpi nepravdu).
Prokletstvo nacije
Potreba pubescenta da donese ivotne odluke kojima e na sebe preuzeti vane i znaajne odgovornosti, prirodno ga navode da nae ono mesto pod suncem na kojem e svojim aktivnostima biti najvei blagoslov drutvenoj zajednici. Kroz potrebu za originalnou on prirodno trai ona mesta u zajednici koja su najmanje popunjena. Meutim, on se moe odrei razvoja svog linog identiteta tako to potrebu za vrednou sopstvenog ivotnog dela pone da trai i zadovoljava u identifikaciji sa vrednostima drutvene zajednice ili voe, to od njega formira autoritarnu linost, sklonu plemenskom nainu razmiljanja i postupanja (sklonu nacionalizmu...). Psihofizika odraslost organizma zavisi od naslea i uslova ivljenja, dok razvoj nae linosti stoji do nas samih. Otuda, iako sam na organizam nastavlja sa razvojem svojih psihikih i fizikih sposobnosti mimo nae zloupotrebe i fiksacije, smisao svih naih sposobnosti biva oskrnavljen ukoliko sposobnosti zloupotrebljavamo za funkcije koje im nisu svrha, dok tada nae realne potrebe ivota bivaju zanemarene i samim tim i naa egzistencija biva ugroena. Razliiti klimatski uslovi i samim tim razliiti uslovi ivota rezultovali su razliitim adaptivnim sposobnostima izmeu razliitih ljudskih rasa. Topla klima sa obiljem vegetacije i ivotinja koja omoguava opstanak oveku lovcu zahteva kod njega razvijene lovake i uopte muke sposobnosti (borben duh, hitrinu, sposobnost brzog tranja, veu miinu masu), koje se mogu izopaiti u grubost i surovost, brzopletost i nepromiljenost, avanturizam koji je sam sebi cilj, itd. Gortaku klimu tipinu za planinska podruja umerenog pojasa odlikuje toplo leto, a hladna zima, topao dan, a hladna no. Isti tiroidni hormoni koji gortacima ubrzavaju metabolizam i zagrevaju organizam u periodima hladnoe, daju energiju i sposobnost oveku u trenucima fizike borbe, pa mogu svoju funkciju lako da izopae u izraenu neobuzdanu plahovitost kod osoba koje nisu razvile svoju mo samosavlaivanja. Stalno hladna (polarna) klima zahteva adaptaciju za opstanak usporenijim metabolizmom i zato niskim nivoom tiroidnih hormona, jer oskudna vegetacija nudi manju koliinu hrane. Hladna polarna klima takoe rezultuje potrebom da se oba roditelja staraju za potomstvo aktivirajui brinost za porodicu viim nivoom enskih hormona kod oba pola. Izopaena funkcija vika enskih hormona se otkriva kroz sebinost, kukaviluk i autoritarnu poslunost i prema najnepravednijoj vlasti. Adaptivna potreba za pravljenjem zaliha za periode veeg mraza i nestaice hrane moe se izopaiti u posesivnost, krtost i nepotrebno pravljenje zaliha (skupljanje starih i nepotrebnih stvari). Itd.
ZLOUPOTREBA ADAPTIVNIH SPOSOBNOSTI
115
Kao to smo primetili, psihofiziki razvoj oveka jeste posledica interakcije njegovog naslea i sredine, ali razvoj same ovekove linosti stoji do samog oveka njegovog htenja koje je utemeljeno na razumu, savesti i volji. U vreme ranog razvoja, do poetka kolskog doba, samo dete nema razvijen razum da bi shvatilo koje su realne potrebe njegovog ivota, pa kroz poslunost autoritetu roditelja ono razvija svoju mo volje da vlada sobom i da se odupire svojim hirovima. Ukoliko dete ne razvije mo volje da vlada sobom kroz poslunost autoritetu roditelja, ono nee kasnije imati mo volje da bude posluno ni autoritetu sopstvenog razuma, kada se kroz kolsko doba njegov razum bude formirao. Roditelj moe (to je pogreno) razvijati poslunost deteta manipuliui njegovim hirovima (nagrada kazna), umesto razvojem njegove linosti kroz odupiranje hirovima. U tom sluaju e kod deteta formirati autoritarnu linost, koja e, kao i fiziki odrasla osoba, biti zavisna od autoriteta (ideolokog, crkvenog, dravnog) koji manipulie njenim slabostima onako kako je to radio sa njom roditelj. Za vreme kolskog doba nastupa latentna faza, kada postaje teko razviti detinju volju zato to je sada detetu lako da bude licemer, sve do iskuenja puberteta. Ali zato ta ista latentna faza stiane polnosti omoguava detetu da razvije pravilnu funkciju svog razuma. Dok je ranije dete gradilo slepu poslunost autoritetu roditelja, sada poinje samo da razume potrebe ivota i svrhovite odgovore na potrebe ivota. Ukoliko dete ne razvije zdravorazumno razmiljanje u periodu do pojave puberteta, nee biti sposobno da se u pubertetu, osim uz izuzetan napor razuma, sauva od sopstvenih iracionalnih motiva, jer nee shvatiti njihovu iracionalnost da bi im se oduprlo. Razvoj linosti u pubertetu zahteva volju razvijenu u predkolskom dobu, razum razvijen u kolskom dobu i samostalnost odluivanja koja se razvija tokom samog puberteta. Odluke koje predstavljaju izraz ivotnog opredeljenja zavravaju adolescentski razvoj. Prirodni faktori psihofizikog razvoja ih omoguavaju oko 21. godine ivota. U odrastanju linosti, oveka ometa sklonost njegove prirode da nezadovoljstvo svog duha utoli zloupotrebom umnih predstava i ulnih i emotivnih doivljaja, koje mu pruaju njegove sposobnosti. Bez zadovoljenja ovekovih duhovnih potreba nije mogue ukloniti nezadovoljstvo duha koje dovodi do fiksacije na odreenoj fazi razvoja linosti, ili do zloupotrebe adaptivnih, ili bilo kojih drugih njegovih sposobnosti, jer se ovek kao davljenik za slamicu hvata za one uitke koji mu stoje na raspolaganju (bilo iz njegove prirode, bilo iz okruenja).
116
ODRASTANJE LINOSTI
Prokletstvo nacije
Zato nikakva promena hormonalne aktivnosti ne bi mogla da nadomesti odrastanje, ve bi samo promenila objekat zloupotrebe i vrstu ovekovog izopaenja. Kao to emo videti u sledeem poglavlju, svaki antropoloki tip ljudi treba sam da odlui da pobedi svoja specifina iskuenja i da odraste. Ne postoji nijedna rasa ljudi koja po prirodi jeste zrela, ve svako treba da svojim dragovoljnim izborom sam odraste, dajui svojim sposobnostima vii smisao od pukog izvora satisfakcije, smisao odgovora na realne potrebe ivota. ovek nije stvoren samo da opstane, ve da ispuni smisao svog postojanja i zato njegove sposobnosti nisu samo egzistencijalne, ve daleko prevazilaze potrebe egzistencije. ovek je stvoren da voli, i ako ga pokree prava nesebina ljubav, on e biti sklon da iz ljubavi rtvuje svoj ivot za potrebe drugih ljudi, jer mu je vaniji smisao ivota od puke egzistencije. Do oveka stoji koji e smisao ivota da izabere, pa i ako izabira lo smisao ivota, da u neodraslosti svoje linosti zloupotrebljava svoje razvojne, adaptivne i polne sposobnosti, on i tada pokazuje sklonost da ugrozi egzistenciju radi uitka. Smisao ivota je oveku uvek vaniji od samog opstanka ivota, bilo da je izabrani smisao ivota dobar, bilo da je lo. Na primer, krta osoba e zanemariti zdravlje radi krtarenja, kao to e osoba neumerena u jelu i piu da narui zdravlje radi svog uitka, kao to e i gorda osoba biti u stanju da rtvuje svoj ivot zbog osvete svog povreenog Ega. Da je ovek zaista nastao mehanizmima prirodne selekcije i evolucije, egzistencija bi mu bila vanija od smisla ivota, pa mu ne bi palo na pamet da ugrozi ivot radi, na primer, uitka u duvanu, kao to zavisnik od duvana, bolestan od raka, radije odluuje da ivi kratko sa svojim smislom konzumiranjem duvana, nego da ivi 100 godina, a bez smisla bez uitka u kojem je ogrezao.
117
Da bismo razumeli razlike izmeu razliitih vrsta autoritarnosti, dublje razumeli posebnost balkanske autoritarnosti u odnosu na centralnoevropsku i zapadnu autoritarnost, potrebno je da upoznamo psihofizike posebnosti i iskuenja razliitih antropolokih tipova na zapadnom Balkanu.
GENETSKO POREKLO I KARAKTEROLOGIJA ANTROPOLOKIH TIPOVA ZAPADNOG BALKANA
118
Izgled nordijskog antropolokog tipa prepoznajemo po sledeem opisu: Stas visok i vitak. Ramena snana i iroka, noge dugake. Lobanja dugaka, sa strane spljotena, potiljak izboen. Lice duguljasto, crte otre, vilice izrazite. Usta su uska i tvrdo formirana, uvo maleno. elo je usko, ravno i natrag zavraeno; obrve ravne. Nos uzak i istaknut, u korenu visok. Oi svetle, plave ili sive, srednje veliine. Koa tanka i bleda, sa providnim venama. Kosa plava ili crvenkasta, tanka, Nordijka glatka i mekana. (V. Dvornikovi, K.J. 174) Nordidi su u vie navrata naseljavali Balkan, esto meani sa alpidima centralne Evrope pod entitetom Kelta i Ilira, zatim i u kombinaciji sa atlantskim mediterancima pod entitetom Germana, i na kraju pod entitetom Slovena koji su ovde doli izmeani sa baltidima.
NORDIJSKI ANTROPOLOKI TIP
Prokletstvo nacije
119
Tipian predstavnik nordijskog antropolokog tipa Iz toga sledi da se te razvojne sposobnosti, ukoliko osoba ne odraste kao linost, mogu manifestovati u svom izopaenju kao tipine psiholoke odlike nordida. Zadravanje na oralnoj fazi rezultuje egocentrinim uverenjem da svi drugi postoje da bi ugaali eljama te osobe. Takva osoba, ako ne odraste, ceo ivot ivi samo za sebe, ne prepoznajui potrebe drugih ljudi. Zadravanje uma na fazi kolskog doba rezultuje radoznalou koja je sama sebi cilj tj. filozofiranjem. Zadravanje na fazi razvoja govora osobu ini brbljivom. Naivno poverenje u druge ljude, koje je normalno kod dece u toj fazi razvoja, ini je glupom u oima drugih ljudi, uprkos tome to je ona inteligentnija i razumnija u odnosu na druge ljude. Iako je njen razum nezavisan, njena volja je nerazvijena, pa lako potpada pod spoljni uticaj kada treba da donosi odluke. Zbog slabe volje ona je gotovo nesposobna da sama donosi odluke i da se dri principa. No, slaba volja ne rezultuje neobuzdanim postupcima, jer su i sama iskuenja nordida tipina za fazu razvoja deteta u kolskom dobu, koja se naziva latentna faza zato to su tada polna iskuenja stiana na minimum. Pre pojave polnih hormona osoba je jo uvek okrenuta ka svom sopstvenom polu. Pubertetska nesazrelost zbog zadravanja na prethodnoj latentnoj fazi razvoja rezultuje sklonou osobe da na seksualnom planu bude okrenuta ka sebi samoj (samozadovoljavanju) ili ka istom polu (homoseksualnosti). Polovinom XX veka dr Aleksandar Kosti upozorava na iskuenje hipertimusnih ljudi, koje e uskoro snai nordijske narode kao iskuenje njihove seksualne perverznosti:
Nordide odlikuje izraena aktivnost timusnih hormona, pa samim tim i iskuenje zadravanja na aseksualnim fazama razvoja, prvo na fazi odojeta (oralna faza po Frojdu ili asocijalna po Ruti Nelson), a zatim na fazi razvoja deteta u kolskom dobu (latentna faza po Frojdu to se tie seksualnosti ili faza socijalnog istraivanja po Ruti Nelson).
Zastupljenost nordijskog antigena HLA-A1
120
Hipertimusni tip je delo preteranog rada timusne (grudne) lezde. Njegova osnovna crta je nepouzdani, polno neizgraeni kolebljivi izgled lica i celog tela. Jedinka dugo zadrava detinji, nesazreli izgled. Nadraljivost i labilnost u neurovegetativnom sistemu u skladu je sa slabom miinom snagom, sa slabom voljom i s nepostojanom afektivnou. Kod ovog tipa kao da polnost nema dovoljno telesnog oslonca: kao to je telesni sastav zadrao svoj detinji izgled, tako i polnost teko i sporo nalazi svoj zreli oblik. Ta duga polna neodredljivost pretstavlja povoljnu okolnost za razvijanje polnih i moralnih perverzija. Zato pubescenti ovoga tipa treba da budu stalno pod budnim pedagokim nadzorom. (Aleksandar Kosti, Polno saznanje III, str. 90, Beograd, 1953)
Prokletstvo nacije
Zbog egocentrinosti, odnos nordida sa drugim osobama jeste lien naela i prijateljske vernosti, pa su njegova prijateljstva privremena (trenutna) i egocentrina. Umesto socijalnog odnosa, on pokazuje sposobnost odnosa samo sa jednom osobom (onom koja mu u tom trenutku posveuje svu panju) a ne sa grupom ljudi. Odsustvo socijalnog momenta se vidi i u njihovom odevanju, jer su skloni da odeu izabiraju bez svesti o tome kako ona deluje na druge, ve samo na osnovu linog svianja, tako da ona esto deluje neprilino areno, u skladu sa njihovom dejom naravi. Odbrambeni mehanizmi velikog Ega su kod nordida adekvatni detetu kolskog doba, pa nordide odlikuje sklonost ka ali i neozbiljnosti (osmehom dete pokazuje da nije krivo to je kao dete nesposobno da bude odgovorno). Nesazrelost i zadravanje razvoja njihove linosti na nivou deteta rezultuje i egocentrinim oekivanjima, koja vie nije mogue zadovoljiti, ne samo zato to nema ko da ih zadovolji, ve zato to su sama egocentrina oekivanja po svojoj prirodi neutoljiva. Rezultat nezadovoljenosti jeste konstantna nota depresije koju esto moemo prepoznati kod mnogih predstavnika nordijskog antropolokog tipa. Oslobaanje od sebine egocentrinosti, kao i deje neozbiljnosti i samosaaljenja, predstavljaju neophodne faze razvoja njihove linosti. Nordijska prirodna razumnost svakako izaziva divljenje, ali je ne moemo ceniti jer nije plod ovekovog htenja i izbora, ve njegove prirode. Ali moemo ceniti nordida ako svojim sposobnostima prida vii smisao, ako se od sebe samog okrene ka potrebama drugih ljudi, i ako istraje u naelu ispravnog ivljenja mimo svih pritisaka sredine koji ga teraju da ide protiv sopstvene savesti i da rtvuje naela potenja zarad line ugodnosti.
Dinarski tip prepoznajemo po visokom i mravom stasu, tankim usnama, dugim i tankim udovima, istaknutom profilu, velikom nosu i istaknutim obrvama, maljavosti i kosmatosti, ivom pogledu i uurbanom hodu blago pognutom napred. Drevna prapostojbina dinarca je Egipat, pa su ga u sitnijem mediteranizovanom odliku prepoznali antropolozi u skeletima donjeg Egipta, posebno iz vremena IX dinastije. Danas je pak dinarski antropoloki tip najzastupljeniji na planinskim podrujima umerenog pojasa: na zapadnom Balkanu, kod Gruzina na Kavkazu, na podruju Tibeta, ali takoe i na podruju Iraka, Saudijske Arabije, itd. Vikom tireoidnih hormona je adaptiran na temperaturne ekstreme gortake klime, koju odlikuje hladna no i topao dan, hladna zima a toplo leto. Tireoidni hormoni ubrzavaju metabolizam pa dovode do zagrevanja tela, ali daju i nestrpljivost i afektivnost koja je potrebna za borbu, pa je dinarski tip sklon da neobuzdano plane i da na sitne nepravde reaguje vrlo snanim negativnim oseanjima. Za osobe koje odlikuje vii nivo tireoidnih hormona, dr Aleksandar Kosti pie: Donji deo tela je srazmerno razvijeniji nego gornji. Kosa je bogata, esto talasasta i njena granica na elu je nisko postavljena. Trepavice i obrve su jako razvijene. Oko je krupno, dok je pogled iv i izrazit, zubi vrlo lepi, a usne tanane. Polne oznake na licu su dobro razvijene, ali je kod devojke ovog tipa, pored gustih obrva razvijena dlakavost i na obrazima i usnicama. Kod oba pola je u ovome tipu dlakavost razvijena na udovima. ... Osobe ovoga tipa reaguju vrlo ivo i brzo, nekad eksplozivno, ali se, zato, brzo istroe. Pokreti su brzopleti, a postupci plahi. Mata je razvijena, inventivnost i pronicljivost primerne, volja jaka, altruistika naklonost due izraena, tip inteligencije je sintetiki. (Aleksandar Kosti, Polno saznanje III) Viak mukih hormona kod dinarca odlikuje oba pola pa daje eni mukobanjast izgled. Izraeni muki atributi kod dinarca se ve manifestuju u fazi autonomije (koja poinje da se ispoljava izmeu godinu i po dana i dve godine), kada dete odbija pomo majke i eli da po svaku cenu pokae svoju samostalnost.
DINARSKI ANTROPOLOKI TIP
121
122
Prokletstvo nacije
Atlantsko mediteranski tip je najvie zastupljen tamo gde je stanovnitvo najvie telesne visine (kod nas u Hercegovini i zapadnoj Crnoj Gori), a vodi poreklo od visokih starosedelaca Male Azije i Palestine - Heteja i Amoreja.
ATLANTSKO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP
123
Izraena autonomija formira izraen autoritet sopstvene linosti koji se lako izopaava u gordost, oholu nezavisnost prema svakom drugom autoritetu. Zbog izraene autonomije, dinarac ima sklonost da, u vreme pubertetske faze razvoja identiteta, druge identitete shvata kao atak na svoj sopstveni identitet, i ako ne naui da krotko i ponizno trpi nepravdu, njegovo bavljenje drutvenim pitanjima e ostati infantilno zbog gorde preosetljivosti i uvredljivosti koja e ga navoditi na sukobe sa svima, a posebno onima koji se na bilo koji nain uzdiu iznad njega samog. Uspeh drugoga, posebno nekog iznad sebe, on ne moe da podnese, jer ima oseaj da su njime sve njegove sopstvene vrednosti obezvreene. Takav karakter ga ini individualistom koji je sklon sukobu sa svima drugima. Veina karakterolokih problema zapadnog Balkana se moe objasniti iskuenjima dinarskog tipa, najpre njegovom nepobeenom gordou: Aljkavost, povrnost i nedostatak radne savesti, da i ne govorimo o vrlo rudimentiranom oseanju dunosti, bitni su sastojci u etosu jugoslovenskog rada. ... Napeta budna osetljivost, tenja da se ogradi jednom naroitom atmosferom respektovanja postaje bitnom karakteristikom tog plemenskog oveka. ... Neobuzdana, primitivna subjektivnost, uobraena osetljivost, surevnjivost, nepoverenje, mrnja, zavist, nedisciplinovanost, neobjektivnost i nepravinost. ... Preterana lina osetljivost, sujeta, primitivno i grubo ispoljavanje zavidljivosti, bolesni i samoivi egocentrizam, to su osnovne karakterne crte koje u toj sredini koe stvaranje svakog vieg drutvenog reda i potom moralnog i materijalnog prosperiteta. (Vladimir Dvornikovi, Gord karakter, spremnost na samoportvovanu borbu za svoje ciljeve i ideale, ine dinarca nesebinim herojem, stradalnikom za druge, ali tu njegovu sklonost ne moemo da cenimo jer nije plod njegovog voljnog htenja i izbora, ve najee neobuzdanosti njegovog gordog i povreenog Ega. Kod dinarca moemo ceniti njegovo htenje da oprosti uvredu, da krotko trpi ponienje i nepravdu nad sobom, jer mu je za takvu reakciju zaista potrebno htenje u odrastanju linosti, kojim on postaje zreo da se bavi drutvenim pitanjima bez gneva i bez pristrasnosti.
Karakterologija Jugoslovena, 1939)
U severozapadnoj Evropi je taj antropoloki tip nordizovan, a vodi poreklo od drevnih nosilaca Megalitske kulture. Na podruju Moldavije i Rumunije je pomean sa jedinstvenim proto-trakim antropolokim tipom i preko njega je zastupljen u populaciji Vlaha istone Srbije. Na zapadnom Balkanu atlantski mediteranac je dinarizovan, pa ga prepoznajemo kao dinarca koga odlikuje ne samo visok i mrav, ve visok i krupan stas. Zatim, na njemu vidimo vie ili manje izraene elemente akromegalije, koji su posledica vika hormona rasta, a takoe i izraenu sklonost ka gubitku kose (elavosti). Za izgled enskih osoba, koje imaju viak hormona rasta, dr Aleksandar Kosti pie: Ovakva telesna evolucija daje enskom polu vrlo neprijatan mukobanjast izgled. Ali zato devojke ovog tipa pokazuju uspeh kao sportistkinje. (Aleksandar Kosti, Polno saznanje III)
Atlantske mediterance, zbog vika hormona rasta odlikuje ne samo vea telesna visina, krupne i jake kosti ve i izraena dugovenost, kao i skup posebnih mentalnih sposobnosti i iskuenja.
I atlantskog mediteranca, kao i dinarca, odlikuje viak mukih hormona kod oba pola, ali za razliku od dinarca koji je veoma emotivan, i zbog tireoidnih hormona (koji zahtevaju trenutnu akciju) slabo osposobljen da planira sutranje akcije, atlantski mediteranac, zahvaljujui hormonu rasta, ima izraenu sposobnost planiranja, strategije, moi i upravljanja. Meu atlantskim mediterancima je najvei procenat fakultetski obrazovanih i istinski sposobnih ljudi. Kada neko crta veticu, on podSposobnost moi se esto, kada je svesno zna da vetica ima elju individua neodrasla, izopaava i po- za mo, pa joj nacrta sve elemenstaje sama sebi cilj kroz elju za mo. te akromegalije (koji su poslediZato su ti ljudi skloni visokim politi- ca vika hormona rasta): isturenu kim pozicijama, ali i fizikom nasilju. bradu, koate jagodice, kost na I Hrvati u Zagrebu i Srbi u Beogradu sredini nosa, izraene nadone se ale da su im Hercegovci, bez ob- lukove, pa ak i po neku dlaku zira koje nacionalnosti, zauzeli skoro na licu i nosu, zbog vika mukih hormona. sve vodee poloaje u drutvu. No, kod ena, elja za mo se esto manifestuje na suptilnije naine, kroz elju za znanjem (esto raznih traeva), kroz bavljenje magijom ili parapsihologijom kojim takoe udovoljavaju svojoj elji za mo. Vii nivo hormona rasta blokira emotivnost, jer bi emotivnost omela osobu u apstraktnoj inteligenciji i strategiji, pa osobe koje dozvole da njima vlada elja za mo zato esto jesu liene oseanja i saoseanja. elja za mo, ako se ne obuzda i ne stavi u funkciju vieg smisla, moe oveka da pretvori u megalomana, a to je psihopatoloko stanje osobe koju odlikuje manija veliine, bogatstva, genijalnosti i svemoi. Pritajeno ili u nekom stepenu otvoreno, megaloman tei da sebe vidi ili prikae kao gospodara sveta, koji je iznad svih u pogledu odreenih dimenzija ili po svim kriterijumima. Za razliku od dinarca, koji u ponienju nepravdom deluje uvreeno i jadno, atlantski mediteranac je roeni optimista, pobednik koji sebi ne moe da dozvoli poraz. Jedino mu radikalno teke nesree, neuspesi i porazi, pruaju priliku da postane svestan iracionalnog porekla svoje motivacije. Tada, ako hoe da odraste, moe da odbaci svoje megalomanske ciljeve i da svoj ivotni smisao i sreu izrazi najpre u ispunjavanju svakodnevnih i najjednostavnijih ivotnih odgovornosti.
124
Prokletstvo nacije
Na uveni Antropolog Boo kerlj pie o mediterancima: Vrlo rairena, po junoj Evropi i sredozemnim ostrvima je sredozemna podrasa ili mediteranidi. Sigurno su u bliem srodstvu sa orijentalidima, samo da su sitniji; vae za jedan od najlepih tipova oveanstva. Njihov rast nije veliki (priblini 164 cm), no proporcije su jako pravilne, trup nije predugaak (to je esto kod manjeg rasta), noge i ruke su vitke. ... Nos je uzak i ravan ili meko konveksan, glava je izduena. Raireni su posebno u paniji i delimino u junoj Francuskoj, u junoj polovini Italije i Grke. Okruuju svo Sredozemno more, a u severnoj Africi, nalazimo njihov orijentalni tip. Kod nas ih nalazimo u srednjoj i junoj Dalmaciji i na dalmatinskim ostrvima. (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 68-69)
ZAPADNO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP
125
Za razliku od dinarca koji je gord i nezavisan od drugih, i kome je zato neprijatno da slua pohvale o sebi, mediteranac je ponosan i hvalisav. Zato ima potrebu za korzoima, na kojima pozira kroz nametena lica, koja esto izgledaju kao kod lutaka, to izraava njegovo najvee iskuenje sujetu. Potreba da zadobije tue odobravanje zapadnom mediterancu je vanija od svega. Zato on nema svoje lino miljenje, ve miljenje veine. Ukoliko potrebu za odobravanjem i armiranjem drugih osoba ne pobedi, nee biti sposoban niti za pravo prijateljstvo (koje zbog laskanja i odobravanja tuih slabosti nije iskreno), niti e biti sposoban za odgovornosti od drutvenog znaaja (jer ne moe da podnese sukob sa neispravnim miljenjem veine). Ropstvo miljenju veine postaje temelj plemenske svesti i plemenskog naina razmiljanja. Mediteranac svojom pojavom, pozom i mimikom hoe pre svega da se lino ispolji, da se pokae i da se dopadne. (Vladimir Dvornikovi, Ima veliku radost u govornoj rei, u lepim i ivahnim pokretima. Tei da nae gipkost i vetinu naroito vrednu interesa i hvale. Mediteranac je elokventan, esto vet govornik, ne retko on je (bar za nordijskog posmatraa) priljiv i nekako povran. (Hans Ginter, The
Racial Elements of European History, p. 56) Karakterologija Jugoslovena, str. 187)
126
Istoni mediteranci odgovaraju Pelazgima, koji su u istoriji zabeleeni kao prastanovnici Grke i Balkana, po Herodotu poreklom iz Egipta. Jedna njihova grana su i drevni Filisteji, a druga drevni Etrurci.
ISTONO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP
Prokletstvo nacije
srca nepomuenog depresijom. Infantilnost deteta se otkriva u izraenoj sklonosti tog tipa ka kultu majke (i kultu Device Marije). To je odnos koji bi trebalo da bude prevazien sa odlaskom u pubertet. Kao to dete prima usluge od strane roditelja prirodno, smatrajui da je roditelj duan da mu ugaa, tako i fiziki odrasli predstavnici ovog tipa smatraju da su drugi duni da im ugaaju. Otuda nezahvalnost i sklonost depresiji jesu dva prepoznatljiva iskuenja ovog antropolokog tipa. Izvorni nosioci afro-azijske jezike grupe semiti jesu Arapi, Jevreji, Feniani i drugi narodi koje objedinjuju zajedniki genetiki markeri (HG-E, HLA-A24, HLA-B21), koji tako ukazuju na njihov nekada jedinstveni antropoloki tip.
SEMITSKI (ARMENOIDNO-ORIJENTALNI) ANTROPOLOKI TIP
127
Po genetikim markerima, istoni mediteranci su najzastupljeniji antropoloki tip i kod Palestinaca i kod dananjih Jevreja. Veoma su zastupljeni kod Grka, na podruju centralne Italije i svugde po Mediteranu. Na podruju Srbije bez Vojvodine, ima ih par procenata vie od dinarskog tipa. Osim neto sitnijeg rasta i izduenog duguljastog lica teko se mogu jasno definisati po izgledu, jer su ivei u stalnom kontaktu i meanju sa razliitim antropolokim tipovima poprimili elemente izgleda svih onih sa kojima su se vie hiljada godina meali, moda najvie sa semitima, dinarcima i zapadnim mediterancima. Ali njihove karakteroloke posebnosti jesu lako prepoznatljive, jer ih odlikuje iskuenje zaostajanja u razvoju linosti slino nordidima, ali na niem stepenu razvoja. Za razliku od nordida koji imaju iskuenje da zaostanu u fazi razvoja deteta kolskog doba, kada ono razvija razum, istoni mediteranci imaju iskuenje da zaostanu u razvoju deteta predkolskog doba (izmeu etvrte i sedme godine), kada ono razvija mo imaginacije. Odbrambeni mehanizmi linosti su takoe karakteristini za to doba, veseo duh lanog optimizma ili depresivno kukanje nad sobom (samosaaljenje). Samosaaljenje nad sobom predstavlja mehanizam odricanja od odgovornosti za sopstveno stanje, jer se osoba predstavlja kao kakvo dete, jadno i nemono da na sebi ponese svoju ivotnu odgovornost, pa je zato preputa drugima. Poruka koju ovek svojim kukanjem odaje glasi: Ja sam jadan, a prema tome ne mogu da budem ni kriv za svoje nesreno stanje! Depresivan duh nae narodne muzike upravo vodi poreklo od ovog antropolokog tipa. ak i ako je melodija vesela, rei pesme su depresivne: Nije to ja patim to si me ti ostavila, ve to mi plae majka, Nesrenik sam od roenja, itd. Gotovo da nema nae narodne pesme koja izraava zahvalnost i radost
U istom izvornom obliku semite bismo prepoznali po orlovskom nosu i izraenim nozdrvama, debelim i mesnatim usnama, zagasitoj boji koe, izraenoj maljavosti, jakim obrvama, kovrdavoj kosi, izbuljenim crnim oima, zaobljenim (bademastim) korenima noktiju i karakteristinom guturalnom (grlenom) govoru. Prirodne sposobnosti koje odlikuju semite (trgovina, zanatstvo) su takve da su stalno upueni na pripadnike drugih antropolokih tipova, pa su se sa njima u meuvremenu veoma genetski izmeali. Semiti se dele na orijentalide i armenoide, u zavisnosti od toga sa kojim populacijama su izmeani. Danas su zastupljeni na celom Mediteranu, od panije, june Italije, Grke, preko Male Azije do Bliskog istoka. Armenoidi se uglavnom javljaju u krajevima muslimanskog uticaja. Orijentalidi su vezani za pojavu Jevreja. Armenoidi (jermenska rasa) odlikuju se srednjim ili niskim rastom, tamnom kompleksijom, srednje uskim licem, jako istaknutim orlovskim nosom koji je pri dnu mesnat i iri. (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 35) Na podruju Srbije, semiti su najzastupljeniji jugoistono od Kruevca. Na osnovu analize Y hromozoma znamo da gotovo svaki drugi stanovnik Pritine (45,6%), svaki peti Beograanin (20,35%), i svaki dvadeseti Zagrepanin ima sa svoje muke strane semitsko poreklo tj.
128
haplo grupu E. Po svemu sudei, ta grana semita vodi poreklo od semita fenianskog porekla, koji su, izmeavi se sa drevnim Grcima (mediterancima), formirali entitet savremenih Grka, prepoznatljiv po mnogim semitskim elementima (izraenoj ulnosti, orijentalnoj skali u muzici, formalistikoj religioznosti, itd). Jedna bratska genetska grana semita zastupljena je na podruju od Irana do Indije, u drevno vreme pod entitetom Elamaca, a danas u velikoj meri pod entitetom Dravida, i u odreenoj meavini sa nordidima i utom rasom je zastupljena i kod Roma. Semite odlikuje izraena funkcija polnih hormona (mukih kod mukog pola i enskih kod enskog) sa izraenom manifestacijom sposobnosti koje oni aktiviraju u pubertetu, koji kod njih poinje ranije nego kod ostalih populacija. Mutiranje glasa, zatamnjenje koe, maljavost i jak telesan miris jesu atributi puberteta koji su kod semita prenaglaeni i esto zadrani tokom celog ivota. Izraena senzitivnost i uivanje u ukusu hrane ima za svrhu da navede pubescenta da jede vie nego ikada ranije, jer je u fazi intenzivnog razvoja. Seksualnost ima za svrhu da ga od sebe samog i od istog pola okrene ka suprotnom, komplementarnom polu. Sumnja prema autoritetima ima za cilj da ga navede na samostalno odluivanje i na taj nain formiranje sopstvenog identiteta linosti. I sklonost ka donoenju odluka i zaveta, kroz htenje da se sve druge elje rtvuju zarad izabranog smisla ivota, to su sve odlike razvojne faze puberteta, koje semite odlikuju u veoma izraenoj meri. Ali usled neodraslosti, one trpe svoje izopaenje. Ako se seksualna elja ne pobedi u periodu pubertetske apstinencijalne krize, onda e brani partner biti orue zadovoljavanja sopstvenih strasti, umesto da seksualnost kao sposobnost bude orue izraavanja ljubavi prema partneru. Tako e nesazrelost seksualne funkcije onesposobiti oveka za zdravu branu zajednicu. Ako uitak u hrani postane izvor unutranje satisfakcije, osoba e postati neumerena u ishrani i prodrljiva. Telesnost moe oveka da optereti potrebom da u svemu pokuava da uari neku dobit. Semitska praktina inteligencija, koja se u vreme adolescencije otkriva kao izraena snalaljivost, lako moe da se izopai u lukavstvo i pokvarenost; pa kod semite prepoznajemo sklonost da se prihvata uglavnom onih poslova koji mu obezbeuju zaradu na brz, lak i zato neproduktivan (drutveno nekoristan) nain, kroz bavljenje trgovinom, bankarstvom, ili ak prosjaenjem. Zato semiti tee da ive uglavnom kao gradsko stanovnitvo, jer su upueni na druge ljude. Za razliku od nordida koji se sa drugima drue samo radi sebe (da se ne bi oseali usamljeno) i bez ikakve prijateljske vernosti, semiti su sposobni na samoportvovano prijateljstvo koje odlikuje vernost i spremnost na rtvu za drugoga. Oni su drueljubivi ljudi sa izraenom empatijom, ali, svojstveno zadravanju na adolescentskoj fazi razvoja,
Prokletstvo nacije
129
oni pokazuju drueljubivost samo prema svojima, prema pripadnicima svoje porodice, klana, religije, sekte, organizacije, i sl. Prema ostalima grade odnos samo kao prema objektima iskoriavanja ili kao prema izvoru opasnosti. Oni teko mogu u namerama nekoga, ko ne pripada njihovoj zajednici, da vide ita drugo do zastupnika zavere, koja je zapravo temelj njihovih sopstvenih odnosa prema pripadnicima druge porodice, klana, religije, itd. Gledajui kroz sebe i sopstvene koristoljubive principe, njima su neshvatljivi principi najvieg razvoja ovekove linosti ljubav prema oveanstvu. Sumnja prema autoritetima, koja se prirodno javlja u pubertetu sa svrhom da oveka navede na samostalno razmiljanje i odluivanje, esto kod semita ne uspeva da pokrene njihov razum kao odgovor na pitanja koje postavlja sumnja. Kako je razvoj njihovog razuma zanemaren preranim pubertetom i usmerenjem na seksualna interesovanja, analitika upotreba razuma esto biva preskoena, dok sama sumnja ostaje kao izvor neprestanog sumnjienja, buntovnosti i teorije zavere. Iako su prirodno veoma snalaljivi, semiti, zbog svoje izraene adolescentske sklonosti ka odluivanju, ne misle mnogo logino, ve crno - belo. Umesto da razum prethodi donoenju odluke, snano htenje da se donose odluke prethodi upotrebi razuma, koji se uglavnom koristi naknadno, sa ciljem da opravdaju ve donete odluke. Spremnost da se olako i uestalo donose radikalne odluke koje ne poznaju sredinu i umerenost ini semite prepoznatljivim po njihovoj iskljuivosti. Ako u vreme razvoja identiteta ne naue da krotko trpe nepravdu, njihove ivotne odluke mogu lako biti utemeljene na fanatinoj mrnji i osveti. A ako nisu pobedili telesnost, onda mogu biti utemeljene na hedonizmu kao smislu ivota. Spremnost adolescenata da fanatino stradaju za odreenu ideju jeste dobro poznata, pa je moemo prepoznati kao odliku mnogih semita, posebno arapskog porekla.
130
Neista savest zbog zloupotrebe ulnih doivljaja esto navodi semite na gaenje prema ulnim doivljajima i na radikalne asketske odluke. Kada neko zloupotrebljava seksualne doivljaje traei u njima satisfakciju najdubljih enji due, on nije u stanju da shvati pravilnu funkciju seksualnosti da ona ima za svrhu izraavanje ljubavi. Kako kroz svoje iskvarene motive teko moe da shvati vii smisao ulnih doivljaja, on formira uverenje da su oni sami po sebi loi, a ne njihova pogrena funkcija. Uguujui ispoljavanje svojih nepobeenih strasti, on ne reava svoj problem neodrastanja. Kada sretne drugu osobu koja izraava one motive koje bi on sam eleo da izrazi, a ne sme zbog sukoba sa svojom licemernom saveu, on prema njoj osea prezir, gaenje i ima potrebu da je moralno osuuje. Prednjeazijska rasa (armenidi) - podvojeni su ljudi i zato se na njima izraava neka neizmirenost tela i due. Prednjeazijac osea duu i telo kao dve neprijateljske polovine svoga bia. ... Zato njegovo bie i naginje sada jednoj, sada drugoj krajnosti: ekstremnom asketizmu ili okorelom, cininom materijalizmu. (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 187-188)
Prokletstvo nacije
Kod Arapa, zbog meanja sa dinarcima u vreme nastanka njihovog naroda (odlikuje ih dinarsko-semitski haplotip HLA-A2,B21), faza dinarske autonomije biva prenaglaena inae intenzivnim razvojem pubertetskog identiteta kod semita, pa su Arapi u odnosu na ostale semite mnogo skloniji buntovnom duhu i veem radikalizmu u svojim odlukama. Godine 1792. u poglavlju Osveta kod Arapa svoga dela Putovanja kroz Arabiju i druge zemlje Istoka, nemaki istraiva i kartograf Karsten Niebuhr opisuje karakter Arapa sledeim reima: ivahan i plahovit narod, naglih i jakih strasti, po prirodi je osvetoljubiv do krajnjih granica. (p. 197) Govorei o krvnoj osveti kod Arapa, on primeuje: Arapi se radije svete, poto zakon dozvoljava, porodici ubice, i mogu da ubiju glaveinu, ili najznaajniju osobu, koju smatraju kao odgovornu za zloin, koji je izvren jer je ona zanemarila da pazi na postupke onih koje je trebalo da nadzire. ... Ljudi se, ustvari, svuda ponaaju u direktnoj suprotnosti sa principima religije; i ove vrste osvete ne samo da su nepobone ve su apsurdne i neovene. (Karsten Niebuhr, p. 201-202) Kod Roma, zbog meanja sa nordidima u korenu njihovog nastanka (odlikuje ih nordijsko-semitski haplotip HLA-A1,B61), nordijska slaba volja, adekvatna detetu kolskog doba, biva suoena sa jakim iskuenjima semitskog puberteta. Zato Rome, pored nordijske egocentrinosti, odlikuje i nordijska vidno slaba sposobnost donoenja odluka i dranja naela u susretu sa izraenim iskuenjima semitske telesnosti.
Baltidi predstavljaju ostatke ute rase u istonoj Evropi, izvorne nosioce uralske grupe jezika (koja se u Evropi sauvala kod Finaca, Estonaca i Maara), koji su u nekoj meri, zajedno sa Slovenima doli na Balkan, pa se i danas mogu prepoznati u podrujima Balkana u kojima ima i puno nordida (muslimanski gradovi, Sandak, jugoistona Srbija). Prepoznajemo ih po zadebljanoj koi koja visi na njihovim licima, a koja zapravo predstavlja zatitu od smrzavanja, to je samo jedan od mnotva adaptivnih atributa ute rase za opstanak u polarnoj klimi. Zbog oskudne vegetacije polarnih predela i zato slabo obezbeene ishrane, njima je usporen metabolizam manjkom tireoidnih hormona da bi mogli da preive sa oskudnom koliinom hrane. Manjak tireoidnih hormona rezultuje i promenama u fizikom izgledu, pa se izgled pripadnika ute rase potpuno poklapa sa medicinskim opisom simptoma Ista osoba sa hipotireozom, manjkom tireoidnih hormona, pre i posle estomehipotireodizma: suva i ukasta senog tretmana tireoidnim hormonima boja koe, odsustvo dlaka po telu, nii rast, gojaznost, zdepasto telo, kratke ake, irok nos i sputeni i kao otekli oni kapci. Takoe, viak enskih polnih hormona odlikuje oba pola pripadnika ute rase, jer u oteanim egzistencijalnim uslovima oba roditelja treba da se bave neposrednom egzistencijom, a i potrebne su im vee rezerve sala na raun miine mase (kao rezerve energije i radi zatite od hladnoe). Bavljenje drutvenim pitanjima na globalnom nivou, sklonost ka politici i filozofiji, to su sve produkti mukih hormona, mogli bi da ozbiljno ugroze opstanak u polarnim uslovima. Viak enskih hormona daje utoj rasi izraene enske atribute, pa su i Rusi, zbog meanja sa utom rasom, u velikoj meri dobili enskaste atribute:
BALTIKI ANTROPOLOKI TIP
131
132
Prokletstvo nacije
nologija ruske due, str. 50)
Ponekad se kae da ruski narod ima ensku prirodu. (Nikolaj Loski, Fenome-
Ruski narod kao da ne eli da bude odvani graditelj, njegova priroda se odreuje kao enstvena, pasivna i pokorna u dravnim stvarima; Rusija uvek eka mladoenju, mua vlastelina. Rusija je pokorna, enstvena zemlja. Pasivna, receptivna enstvenost u odnosu prema dravnoj vlasti je tako karakteristina za ruski narod i za rusku istoriju. ... Vrlo je karakteristino da u ruskoj istoriji nije bilo vitetva, tog mukog naela. Sa ovim je povezana nedovoljna razvijenost individualnog naela u ruskom ivotu. Ruski narod je uvek eleo da ivi u toploti kolektiva, u nekakvoj rasplinutosti u elementu zemlje, u krilu majke. Vitetvo formira oseanje linog dostojanstva i asti, prekaljuje linost. Ovo kaljenje linosti ruska istorija nije stvarala. U ruskom oveku postoji neotpornost, na ruskom licu nema otrog i jasno ocrtanog profila. Tolstojev Platon Karatajev je okruglast. Ruski anarhizam je enstven, a ne muevan, pasivan a ne aktivan. Ruski narod eli da bude zemlja koja se zaruuje, koja eka mua. (Nikolaj Berajev, Dua Rusije, Fenomenologija ruske due, str. 8) Na Istoku, zbog duevnog sklopa i pogleda na ivot tamonjih naroda, politika borba je mogla da bude samo sluajna pojava. Kvijetist i fatalist po prirodi i ubeenju, zainteresovan uglavnom za venu i nepromenljivu stranu postojeeg, istoni ovek nije bio sposoban da brani svoja prava i da se uporno bori za svoje privatne interese. Ko je bio jak, taj je i imao pravo. Suprotstavljati se jaem bila je ludost. Vladari Istoka su se mogli takmiiti i boriti jedan s drugim, ali ta borba je uvek bila kratka i nije menjala opte stanje stvari. Prvi znak prevage sile na jednu stranu reavao je spor i podanici su urili da se potine jaoj strani, videi u njoj orue sudbine i vie volje. Otuda esta smena despotije, uz nepromenljivost samog despotizma. (Vladimir Solovjov, Duhovne osnove ivota, str. 114)
Istonoeuropidska rasa razlikuje se u psihikom pogledu od alpiske. Istonoeuropidu duevan je ivot neuravnoteen, koleba se u svojim raspoloenjima. as je duboko setan a as fanatiki oduevljen ili divlje raspoloen. Uobrazilja nema granica. Oseanja su protkana izvesnim misticizmom. Razvijena je ljubav za rodni kraj. Osea se potreba za voenjem, a i za ispoljavanjem svojih duevnih raspoloenja. (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 37) U svom delu The Races of Man antropolog J. Deniker pie za azijatske narode da ih odlikuje pretvaranje, licemerstvo i izdajstvo (str. 400). Iako je pripadnik ute rase veoma emotivan, mi tu emotivnost ne moemo kod njega proglaavati ljubavlju jer je re samo o emociji, a ne i o motivu ljubavi. Tu prirodnu emotivnost ne moemo ceniti, jer ona nije izbor ovekove linosti, ve plod njegove genetike. Ali moemo ceniti linost oveka koji svojim oseanjima prida zrelu funkciju, kada pobedi svoju sebinost, koja se kod naroda Istoka manifestuje kroz sklonost ka raznim oblicima emotivnog opijanja (ka zaljubljivanju, alkoholizmu, meditaciji, religioznim doivljajima), a u trenucima osujeenja kao ranjivost i kukaviluk. Da bi ovek imao pravu ljubav i dobrotu, potrebno je da promeni sutinske pokretake motive, a ne oseanja, koja uvek treba da ostanu adekvatna stvarnosti. Pojedini ruski mislioci su primetili tragine posledice proglaavanja ljubavlju pukog ljudskog oseanja: Najtemeljniji greh slovenofilstva je i bilo to to su prirodno istorijske osobine ruskog elementa proglaene za hrianske vrline. (NikoSentimentalna slabost i kukaviluk neprosveene enske emotivnosti su pogreno interpretirani kao ljubav i krotost: Oni (slovenofili) su eleli da veruju da u ruskom narodu ivi opteljudski hrianski duh i veliali su ruski narod zbog njegove krotosti. (Nikolaj Berajev, Fenomenologija ruske due, str. 10) Na osnovu nerazumevanja razlike izmeu prave ljubavi i sebine sentimentalnosti dolazilo se do pogrenog zakljuka da ruski narod u svom srcu ima Hrista: Kau da ruski narod slabo poznaje Jevanelje, da ne poznaje osnovna pravila vere. To je, bez sumnje, tako; ali Hrista on poznaje i nosi u svom srcu oduvek. (Fjodor Dostojevski, Fenomenologija ruske due, str. 235) O tome, kako se ta uvena ruska ljubav razotkrila kao njena suprotnost, upravo u onom trenutku kada je u vreme Staljinove diktature trebalo da u praksi pokae svoju snagu kroz hrabrost, dostojanstvo, nepokolebljivost, principijelnost i samoportvovanost pie ruski filozof Vladimir Kantor:
laj Berajev, Fenomenologija ruske due, str. 9)
133
Nesazrelost linosti koja ima baltiko antropoloko poreklo se manifestuje kroz pogrenu funkciju enskih sposobnosti, pa se enska emotivnost izopaava u sebinost i posesivnost, enska krotost i straljivost u karakternu slabost i kukaviluk, a podaniki mentalitet u autoritarnu potrebu da neko drugi misli i odluuje umesto same osobe.
134
Pisac (Dostojevski), istina, arko eli da veruje da narod nosi Hrista u srcu, da e spasti sebe i Rusiju. Meutim, poslereformska terevenka, kao to znamo, prerasla je u stranu i ruilaku revoluciju. A ta je sa Hristom? Ubijali su jedan drugoga ak i ne molei se. I ispostavilo se da bez normi hrianskog ivota sam Hristos nije dovoljan, da je potrebna navika i moralan ivot. A njega nije bilo. (Vladimir Kantor, Karamazovtina kao simbol ruske stihije, FenomenoRuski pisac Maksim Gorki opisuje kako je ta ruska dobrodunost otkrivala svoje pravo lice i pre vladavine Sovjeta: Setimo se kako je dobroduni ruski narod zabijao eksere u lobanje Jevreja iz Kijeva, Kiinjova i drugih gradova, kako su 1906. godine radnici Ivanovo-Voznesenska kuvali u kotlovima s vrelom vodom svoje drugove koje su tu bacili ive, kako su tamniari sadistiki muili zatvorenike, kako su crnostotinai mrcvarili u svom gnevu devojke revolucionare nabijajui im klinove u polni organ, setimo se na trenutak krvavih bestidnosti 1906. i narednih godina. Ljudi koji su tako hvalisavo i odvratno galamili da je Rusija ustala na noge da oslobodi Evropu okova lane civilizacije uz pomo duha istinske kulture, ti po svojoj prilici iskreni i zbog toga i nesreni ljudi brzo su, i nekako zbunjeno, zatvorili svoja leporeiva usta. Pokazalo se da je duh istinske kulture smrad svakojakog neznanja, odvratnog egoizma, grozne lenjosti i bezbrinosti. U zemlji koja je u izobilju darovana prirodnim bogatstvima i drugim vrednostima, zavladala je, kao posledica njene duhovne bede, potpuna anarhija u svim sferama kulture. (Maksim Gorki, Novi ivot, br. 3, 21. april; br. 1,
18. april; godina 1917. str. 13) ALPSKI ANTROPOLOKI TIP logija ruske due, str. 235)
Prokletstvo nacije
njihovi izvorni atributi ute rase su u odreenoj meri izbledeli, pa antropolozi za njih kau: ini se da su od kraja paleolita u Evropi, ali odakle su doli, ili da li su nastali u Evropi od meanja neke kratkoglave azijske grupe sa pra-evropljanima ne znamo. Ovi ljudi, bar po skeletu, imaju neke slinosti sa turanidima, a na ivom oveku ne zapaamo odlike tungida. (Boo kerlj, ovek, str. 328) Ipak su kod njih i danas prepoznatljivi atributi ute rase, po njihovoj sklonosti ka gojaznosti, kratkim ekstremitetima, niskom rastu, sitnim i uvuenim oima (zatita od polarnog slepila i snenog vetra), i po psiholokoj potrebi za pravljenjem zaliha (za periode mraza) koja se esto izopaava u krtost i potrebu za skupljanjem nepotrebnih starih stvari.
135
Alpidi su zajednikog genetskog porekla sa baltidima, vode poreklo od ute rase koja je u vreme ledenog doba naselila polarna podruja centralne Evrope. Naknadno su se izmeali sa nordidima i sa njima su esto sputali sa Alpa na ostala podruja Evrope, kroz entitet drevnih Itala, Kelta i Ilira. Meanjem sa nordidima i drugim antropolokim tipovima
U meanju sa nordidima, alpidi su izgubili izraene enske atribute tipine za utu rasu, pa ih odlikuje manjak i mukih i enskih polnih atributa. Nedostatak enskih odlika se primeuje kroz emotivnu hladnou, koju pokazuju ak i prema roenoj deci, a nedostatak mukih kroz odsustvo potrebe da se preispituje vii smisao sopstvenih postupaka i samim tim kroz potrebu za oslanjanjem na kodekse ponaanja i na vostvo od strane drutvenih autoriteta. Zaraen kapital, zbog nedostatka funkcije enskih hormona, ne dele ni sa lanovima sopstvene porodice, a zbog nedostatka mukih, ne ulau ni u dalju proizvodnju, ve slau u slamaricu. Njihov nizak nivo opte hormonalne aktivnosti jeste adekvatan onome koji snalazi vie ili manje sve ljude u poznoj starosti, i zato izmeu iskuenja ljudi u godinama i iskuenja alpida postoje velike bliskosti. Kako su sopstveni polni atributi slabo izraeni, lako im je da svojom voljom suzbiju simptome njihove zloupotrebe. Svoje nepobeene telesne elje lako sputaju u svom izraavanju ali zatim imaju potrebu da te iste elje projektuju drugim ljudima i da ih lano moralno osuuju. Kako im zbog nedostatka polnih atributa nisu vana ni sentimentalna oseanja niti predstave o vrednosti sopstvenog dela, dolazi do izraaja oseanje straha i krivice koji esto postaje njegova dominantna
pokretaka snaga, posebno u stresnim situacijama, koja ih lako pretvara u hladne, stroge i autoritarne linosti. Alpski duh je dao i drevnim Rimljanima i nacistima XX veka duh izraene autoritarnosti. Rasizam i nacionalizam sa kompleksom nie vrednosti jeste i danas iskuenje naroda centralne Evrope i Panonske nizije, upravo zbog prisutnosti alpida. Adornova skala autoritarnosti, koja definie nacistiki tip autoritarnosti, poklapa se sa opisom alpida od strane antropologa jo s kraja XIX veka: Homo alpinus. Niskog rasta, sme, okrugle glave i lica, on je brahikefalni tip kakvog predstavlja stanovnik Overnje... Ovaj tip je najzastupljeniji u Francuskoj, vajcarskoj, severnoj Italiji, junom delu Nemake, Poljskoj, Austriji, na Balkanu, i dalje ka istoku. Psiholoki gledano, odlikuju ga tedljivost, oprez i marljivost; obdaren je zdravim razumom (le bon sens), i vezan je za tradiciju. On vie apsorbuje ideje nego to ih sam stvara. Iako je marljiv, posao obavlja sporo i bez intenziteta. ... Homo Alpinus zna samo za plaljivu odbrambenu solidarnost stada ovaca gde svako tei da se sakrije iza svog suseda. Alpid je generacijama bio savren rob, idealni kmet, primerni podanik, a u republikama poput nae najhvaljeniji graanin, jer doputa sve zloupotrebe. Ovaj tip se teko menja i zato ima malo genijalaca. Katolik je, zavisi od dravne akcije u politici, protivi se individualnoj posebnosti i superiornosti, voli osrednjost i boji se napretka. Njegov pogled ne see dalje od trenutnih potreba njega samog i njegove porodice, dok su dravniki poslovi izvan njegovih moi. (Frank H, Hankins,
The Racial Basis of Civilization, p. 107-108)
136
Prokletstvo nacije
Kromanjonski tip je lovac, u drevno vreme doao u Evropu iz Afrike, pa sa afrikim crncima nilo-saharskog porekla jo uvek otkriva i zajednike genetike markere i antropoloke bliskosti u izraenim sportskim i intelektualnim atributima koji ga osposobljavaju za lov.
KROMANJONSKI ANTROPOLOKI TIP
137
Takav karakter moemo prepoznati kao odliku stanovnitva gde god Alpidi ive u veoj meri, posebno na podruju Austrije, Bavarske, Savoje u Francuskoj, zatim u kontinentalnoj Hrvatskoj (posebno Hrvatskom Zagorju), Sloveniji, a kod nas u starosedelakom stanovnitvu Vojvodine i delimino u severozapadnoj Srbiji. Pripadnici alpskog antropolokog tipa nas mogu odueviti svojom urednou, disciplinom, staloenou, ali te atribute ne moemo ceniti, ve bi trebalo radije da ih kudimo ukoliko vidimo da su oni sami sebi cilj i da su potrebe ljudi sa kojima alpidi dolaze u kontakt zanemarene radi pukog ispunjenja njihovog kodeksa pravila ponaanja. Moemo ceniti linost onih alpida koji pokazuju saoseanje i nesebinu samoportvovanost, iz srca ispunjenog ljubavlju, a ne pritisnutog teretom krivice i straha, teretom zbog kojeg dobro delo ine kao moranje i obavezu svoje savesti, jer ne mogu i ne smeju drugaije.
Prepoznajemo ga po atletskoj grai, visokom izduenom stasu, kupolastoj lobanji, etvorougaonim onim upljinama, irokim licem, jakim kostima vilice, tankim listnim miiima, dugom njiuem hodu i izraenim atributima desne modane hemisfere, koji su mu neophodni za orjentaciju i za lov, a koji ga ine obdarenim za umetniko izraavanje kroz slikarstvo, vajarstvo, muziku i ritam. Unekoliko su slini nordidima i atlantidima, no mnogo krepkijeg stasa, dugoglavi. Koa je tamnija, one duplje su niske i iroke, uopte je ceo obraz, osobito donji deo lica, iri i uglastiji. Ostatke i delove te podrase nalazimo u vedskoj (Dalarna), u Nemakoj (Vestfalija), svuda po Evropi, pa takoe u paniji i bez sumnje na Kanarskim ostrvima. I deo naih Dalmatinaca, posebno na ostrvima, spada k toj podrasi koju smo u veem broju otkrili jo kod Starih Slovena, po naim grobljima (Bled, itd). (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 72-73) U sluaju neodrastanja, njegova genetska sposobnost za hitre akcije izopaava se u brzopletost i nepromiljenost, spremnost na iznenaenje u duh avanturizma; spremnost da u lovu ubije ivotinju u iskuenje grubosti, sirovosti i bezobzirnosti prema drugim ljudima, fizika mo u sklonost ka nasilnom reavanju problema, a adaptivna nagost za toplu klimu u sklonost ka nudizmu.
I, str. 664)
Po tom nalazitu (Cro-Magnon u Francuskoj) prozvana je kromanjonska rasa koja se odlikuje visokim rastom, irokim licem i etvorougaonim onim upljinama. (Enciklopedija leksikografskog zavoda
138
Normalno je da ovek svojom melodijom reenice otkriva emocije koje su adekvatne onome o emu on govori. Meutim, mnoge narode u govoru odlikuje jedna ista melodija ma o emu govorili. To znai da emocija njihovog govora nije posledica objektivne predstave o stvarnosti u njihovom umu, jer kako se menja stvarnost, menjala bi se i melodija adekvatno trenutnim doivljajima, ve je njihova tipina melodija posledica njihovog velikog Ega ili odbrambenih mehanizama velikog Ega. Kako se razlikuju njihove psihe, razlikuju se i akcentuacije i intonacije njihovih govora, pa zato moemo da na osnovu govora ljudi na odreenom podruju prepoznamo najzastupljenije antropoloke tipove sa tog podruja. Onaj antropoloki tip, koji je dominantan na odreenom podruju, otkriva svoj tipian karakter kroz akcentuaciju, intonaciju i druge osobine svoga govora. A zatim, takav izgovor, u obliku socijalnog faktora, namee se i ostalom stanovnitvu na tom podruju koje je drugaijeg antropolokog porekla i sastava. Iskusan lingvista primeuje da svaki pojedinac ima svoj jedinstven izgovor, koji nesvesno ili svesno pokuava da uskladi sa izgovorom sredine u kojoj ivi. Antropoloki tipovi koje odlikuje vii nivo mukih atributa, govore dubljim mukastim glasom kod oba pola, dok oni koje odlikuje vii nivo enskih atributa govore viim i piskavijim glasom kod oba pola. Kod raznih grana semita, primetno kod Indusa, muke osobe govore dubljim glasom, a ene piskavijim glasom, jer semite odlikuju izraeni muki atributi kod mukog, a enski kod enskog pola. Dinarci govore melodinom akcentuacijom koju zbog njihove gordosti proima grubost, pa je zapaamo na podruju istono-hercegovakog dijalekta. Zapadne mediterance odlikuje elja za odobravanjem i armiranjem koja se otkriva i kroz njihovu melodiju reenice, koja je adekvatna govoru junih Italijana, a kakvu prepoznajemo i u zetsko-lovenskom dijalektu u Crnoj Gori i kosovsko-resavskom dijalektu koji se rasprostire od Metohije sve do junih i jugoistonih podruja Banata. Svojom melodijom govora oni pokazuju sujetan strah od gubitka odobravanja druge osobe. Melodija govora se esto poklapa sa muzikim motivima koji su tipini za svaki antropoloki tip, pa tako mediteransku akcentuaciju prepoznajemo u italijanskim pesmama (Tarantela, Bandiera Rosa...) i pojedinoj naoj muzici (kolo Nika Banja). Dinarsku prepoznajemo u crnogorskom, albanskom i gruzijskom melosu. Istono mediteranski izgovor odgovara grkoj muzici (Ta pedia tou peirea, Ta lemononadika), i delimino naoj
LOKALNA GOVORNA AKCENTUACIJA I INTONACIJA OTKRIVA GENETSKO POREKLO STANOVNITVA
Prokletstvo nacije
narodnoj muzici (Uiko kolo). Intonaciju govora alpida prepoznajemo u melodiji pesama Lepe ti je, lepe ti je, Zagorje zelene, kao i Hajde Kato, hajde zlato!. Njih odlikuje otezanje u govoru tipino za Lale, starosedeoce Vojvodine, kakvo jo sreemo u Bednjanskom dijalektu Hrvatskog Zagorja, takoe u delovima Slovenije, i zatim u Austriji i Bavarskoj, gde je najvea zastupljenost alpida. Semite odlikuje udarna (nemelodina, dinamika) akcentuacija, koju prepoznajemo jugoistono od Kruevca, na podruju prizrensko-timokog dijalekta. Nordide takoe odlikuje udarna akcentuacija, pa je prepoznajemo tamo gde ima dosta nordida (gradsko stanovnitvo Bosne i Sandaka, Hrvatsko Zagorje, itd). Na primer, Bosanci e dinamiki izgovoriti slanna umesto melodino slanina. Mnoge slovenske rei su doivele transformaciju da bi mogle na Balkanu da se izgovaraju u duhu melodine akcentuacije, na primer, tral, gledal, itd, u trao, gledao, itd. Antropoloki tipovi sa vikom mukih hormona imaju sklonost ka upotrebi augmentativa, a sa vikom enskih koriste deminutive. Atlantske mediterance u govoru odlikuje podizanje melodije i zato sklonost ka ikavici (centralna Dalmacija, Hercegovina, Ukrajina, Poljska), a takoe i sklonost ka dentalnim i palatalnim frikativima utee izgovaranje glasova (jutra, jekira), koje je najtipinije za poljski, ukrajinski i erkeski jezik. Kromanjonce odlikuje izraena nazalnost govora i bluz melodija reenice.
Poklapanje dijalekata sa najzastupljenijim antropolokim tipovima
139
140
Bez obzira kog antropolokog porekla da je ovek, on treba sam da odlui da odraste i da svoje sposobnosti stavi u pravilnu funkciju, da one budu odgovor na realne potrebe ivota, a ne odgovor na hirove koje formira njegovo veliko Ja ili odbrambeni mehanizmi njegove neiste savesti u potrazi za svojom satisfakcijom.
ZAKLJUAK O ANALIZI RAZLIITIH ANTROPOLOKIH TIPOVA ZAPADNOG BALKANA
Prokletstvo nacije
Sukob izmeu Srba i Hrvata je zapravo sukob izmeu dva starosedelaka antropoloka tipa na Balkanu, sa kojima pravi Sloveni, nemaju gotovo nikakve veze. Kada Srbi kritikuju Hrvate, tada uglavnom kritikuju karakter alpskog tipa, koji je dominantan u kontinentalnom podruju Hrvatske (posebno Hrvatskom Zagorju), ali i u starosedelakom stanovnitvu nae Vojvodine, posebno Bake i Banata i severozapadne umadije. Kada Hrvati kritikuju Srbe, tada uglavnom kritikuju karakter dinarskih starosedelaca Balkana, koji su se pred Turcima povukli iz dinarskih podruja zapadnog Balkana na podruje nekadanje Vojne krajine, pa ih Hrvati starosedeoci prepoznaju kao ljude vrlo drugaijih karakternih sklonosti. Hrvati dinarskog porekla su istog karaktera kao i Srbi dinarskog porekla. Kao to su i Srbi starosedeoci Vojvodine slinog antropolokog sastava kao i Hrvati Hrvatskog Zagorja. Dinarski i alpski tip imaju potpuno razliito genetsko poreklo i sasvim suprotna iskuenja. Iako su obe populacije sklone sukobima i autoritarnoj svesti, one imaju razliite motive iz kojih dolaze u sukobe, i odlikuju ih razliite vrste autoritarnosti. Dinarca odlukuje balkanska autoritarnost, a alpski tip nacistika autoritarnost. Dinarcem se lako manipulie pobuivanjem i zadovoljavanjem njegove gordosti i sujete, a alpidom pobuivanjem i zadovoljavanjem njegove sebinosti (u smislu krtosti i posesivnosti), kao i buenjem oseanja krivice i straha teorije zavere. Jovan Cviji opisuje karakter kontinentalnog podruja Hrvatske sledeim reima: Vrlo su marljivi, trezveni i izdrljivi u radu. ... Ali ovi seljaci imaju odbojni duh, duh podvajanja i odstranjivanja. Jedino sebe smatraju pravim Hrvatima (Horvati). Onoga koji ne govori njihovim dijalektom, gotovo smatraju za stranca; svoje neposredne susede, stanovnike umberka i Karlovca, nazivaju Vlasima. Svakog stranca koji nosi evropsko odelo smatraju za Kraljca, za Slovenca. ... esto
ANTROPOLOKA PRIRODA SUKOBA IZMEU SRBA I HRVATA
su nepoverljivi. Sasvim su im nepoznata hrvatska istorijska predanja. Znaju samo nekoliko turih pria o Kraljeviu Marku (npr. kako je Kraljevi Marko mogao da pojede 50 kg. mesa, kako ga je jedan grof otrovao, itd.). ... Prigorci smatraju da samo vlasti i plemstvo treba da se bave dravnim poslovima: oni su, vele, upueniji nego seljaci, mui; plemstvo treba da nareuje, mui da sluaju; bez gospode ne bi bilo nikakvog reda. ... Ovo je stanovnitvo posluno, disciplinovano i potpuno se pokorava svojim stareinama. Alpski antropoloki tip se pronalazi i u skeletima praistorije i u dananjem stanovnitvu Vojvodine. Kada Jovan Cviji opisuje karakter gradskog stanovnitva u Banatu tada pie da ga odlikuje vetina da se prikriju intimna oseanja, pretvaranje da se odobravaju dela koja se iz dna due osuuju i neka izvetaena, otuna uglaenost, koja je esto prelazila u odsutnost dostojanstva (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, god. 1922). Alpski tip odlikuje sklonost ka licemerstvu i projekciji sopstvenih nepriznatih motiva drugima: Psiholozi navode da ispoljavanje preterano stroge moralnosti veoma esto ukazuje na to da kod takvih glasnih i strogih moralista postoje, ili su postojale, elje sline onima koje pripisuje drugima i osuuje kod drugih. (Psihologija linosti, dr Nikola Rot, str.140) Trebalo bi naglasiti da projekcija nipoto nije jednaka sa prostom tendencijom da se preterano uoptavaju neiji sopstveni atributi na sve ostale. Tipino je da se projekcija javlja u onoj meri u kojoj je osoba NESVESNA nepoeljne crte u sebi. ... Frenkel-Brunsvikova i Sanford (1945) nali su, na primer, da su preterano rigidne i konvencionalno moralne devojke iz koleda, koje nisu bile u stanju da priznaju svoje sopstvene nevredne seksualne impulse, teile da ih projektuju na izvesne inferiorne manjinske grupe, kao to su Meksikanci iz niih klasa i osobe koje nose tesna, pripijena kona odela. To jest, one su opaale da se ovi drugi odaju slobodnom, raspusnom i zavidnom superiornom ivotu. ...Ako su sve stvari potpuno nesline, one se jednostavno ne uporeuju. Isto tako, upravo ona osoba koju opaamo kao sasvim slinu sebi, moe da bude predmet naih najogorenijih oseanja. (Dejvid Kre, Riard Krafild, ELEMENTI PSIHOLOGIJE 669, 260)
141
Dinarski tip nije u stanju da shvati takvo licemerstvo. Jedna devojka, tipian predstavnik dinarskog karaktera, veoma je uzbueno kritikovala karakter licemera. Rekla je da zna da ona sama nije zlato, ali da sebe ne lae da je pravednik, i da sve ono to radi radi iskreno i otvoreno, te da zato njih uopte ne moe da razume.
142
Odgovorio sam joj da ona nije u stanju da razume njihov karakter zato to gotovo uopte nema svoju savest, dok je oni imaju. Pitala me je zatim: Kako oni imaju savest a ja ne? Zato oni sebe lau ako imaju savest? Odgovorih joj: Pa upravo zato to imaju savest, zato sebe lau, jer ih savest osuuje kada u sebi prepoznaju karakterne slabosti. Oni ne mogu da sebe trpe sa svojim slabostima. ... Ti nema izraenu savest, pa veoma hrabro i drsko ini ono to sama zna da nije dobro. A da ima savest, bar bi bila licemer, ako nita bolje! Kao to dinarac nije u stanju da razume jednog alpida, tako i alpid nije u stanju da razume jednog dinarca, kako on moe tako otvoreno i bez ikakve savesti da ini ono to ne valja, i jo da se time ponosi?! Sa pravom pripadnici alpskog tipa prepoznaju u Srbima dinarskog porekla paganski i primitivan karakter, koji ne samo da ne pokazuje nikakvo oseanje krivice za svoje karakterne mane, ve ih ak proglaava vrlinama. Ali, sa istim pravom dinarski tip prepoznaje u Hrvatima alpskog tipa izraeno licemerstvo i formalizam. Obe populacije su u svojim meusobnim kritikama u pravu. Alpid je veoma savestan, i stalno se kaje za ispoljavanje svojih slabosti, dok se dinarac zbog svoje gordosti nikada ni za ta ne kaje. U pojedinim podrujima Crne Gore i Hercegovine gotovo je nemogue uti re Izvini! ili Oprosti!. Ako se nekada i pokaje za svoje loe postupke prema drugom oveku, dinarac e biti sklon da to uradi zbog svog obraza a ne zbog svog slomljenog srca, jer e na pokajanje da ga pre dovede povreena sujeta, nego prava dobrota prema drugom oveku. Gordo dinarsko srce nije spremno da se ponizi sveu o potrebi za ikakvom promenom sopstvenog karaktera. Zato, sasvim prirodno, dinarski tip ima tekih problema sa svojim karakterom. To se posebno vidi kada se nae u neprijatnim stresnim uslovima, kada otvoreno reaguje nezrelo i nepromiljeno. Kako je svoje prirodne motive i impulse proglasio ispravnim samim tim to su iskreni i to su njegovi, dinarac se odrekao svoje slobodne volje. Dinarac pokazuje potpunu nezrelost kada treba da razumno reaguje svojom voljom nezavisno od svoje prirode, jer je nauio da slepo i neprikosnoveno slua porive svoga velikog Ja. Autoritet njegovog Ja je toliko veliki da mu se svaki akt slobodne volje, suprotan bezumnim porivima i impulsima njegovog Ja, ini licemernim. Dinarski tip ne reaguje nezrelo samo onda kada je rtva nepravde, ve i kada je objekat prave ljubavi. Zbog svoje gordosti, on nije u stanju ni da primi ni da pokae pravu ljubav, jer primanje i pokazivanje prave ljubavi gordo srce shvata kao poniavajui atak na svoje veliko Ja. Svaki poklon koji je primio on ima potrebu da uzvrati i da ga na takav nain obezvredi kao delo nesebine ljubavi. Ukoliko nije u stanju da poklon
Prokletstvo nacije
uzvrati poklonom, on e imati potrebu da ak obezvredi pobude darodavca, da bi na taj nain izbegao ponienje pred svojim gordim i velikim Ja. Dinarac e sa velikom zahvalnou da prima aavanje piem od svojih poznanika, ili neko drugo ugaanje sopstvenim eljama, ali e sa prilinom nelagodnou da prihvati svaku nepovratnu pomo u hrani i novcu koja ima za cilj da zadovolji njegove realne egzistencijalne potrebe. Njega ugroava sama pomisao da ga neko voli nesebinom ljubavlju, koja nije zasnovana na posebnom utisku koji je on svojim vrednostima izazvao kod drugoga. On e rado prihvatiti tuu pomo i dobroinstvo ukoliko drugi smatra da je neko duan da mu pomogne zbog njegove posebne vrednosti, ali e takvu uslugu pokuavati da obezvredi ako mu se ona prua kao izraz milosti i ljubavi onoga ko mu je izraava. U dobroinstvu koje dinarac rado prihvata nije u centru panje karakter onoga ko mu dobroinstvo ini, ve njegov sopstveni karakter koji ga ini dostojnim dobroinstva drugih. Zbog toga dinarac uvek ima potrebu da karakter osobe koja mu ini dobro obezvredi, da bi njegov sopstveni karakter doao do izraaja kao razlog zato su drugi ljubazni prema njemu. U meusobnim odnosima dinarci esto imaju potrebu da jedan drugoga pri susretu snano tresnu pesnicom u rame, da bi i na taj nain uklonili povode za nenost pravog prijateljstva i sauvali svoju gordost bez ponienja. Iz iste gordosti nisu u stanju da se ak ni pred malim detetom ponize izraavajui mu pravu ljubav, pa umesto da koriste deminutive (koji izraavaju tepanje), oni se i najvoljenijem detetu obraaju sa augmentativima, na primer, sa baraba, konjina, magarac, derite, itd. Za razliku od alpskog tipa koji dobra dela ini iz krivice, dinarac ini dobra dela da bi zadovoljio sujetu svog velikog Ja. Zapravo, dinarac ini dobro delo zato to vidi vrednost u samom dobrom delu, a ne zato to iskreno i stvarno voli drugog oveka. Zbog velikog i gordog Ja, dinarci su jako osetljivi i ranjivi, i upravo zato nesposobni da podnesu i najsitnije nepravde. Njihova uvredljivost otkriva da dobra dela ne ine zbog drugih ljudi, ve zbog svoga Ja. Drugi ljudi su sredstvo da se zadovolji sopstvena sujeta, pa ako ugroavaju njegovo Ja, dinarac se nee ustezati da pokae najveu moguu brutalnost u ophoenju sa njima. ovek koji zaista ima pravog potovanja prema sebi i drugima, a ne gordost i ponositost, na nepravdu reaguje krotou i poniznou, dok uobraena i naduta osoba reaguje buntovnou i uvreenou. Ponizna osoba u ponienju zadrava svoje dostojanstvo, dok gorda osoba u ponienju deluje jadno i ponieno. Ponienja koja nas snalaze kroz istoriju mogu da nam pomognu da se zaista ponizimo u svom srcu i da tako pobedimo svoje Ja. Meutim, izmeu poniznosti i ponienja mi radije izabiramo da budemo ponieni nego da se sami
143
ponizimo. Pokuavajui da po svaku cenu odbranimo svoje veliko Ja, mi upravo rtvujemo svoju linost. Za razliku od dinarca kod koga su preispitivanje sopstvenog karaktera i pokajanje gotovo nepoznata kategorija, alpid se stalno kaje, ali i stalno grei, zato to zbog povrne upotrebe razuma ne ume da se pokaje za izvor greenja za samu grenu pobudu. Izvor povrnosti je u samim motivima pokajanja krivici i strahu. Zato e on lako da se pokaje to je rekao runu re, ali ne to je takav u svom srcu. On e se kajati za simptome svoga stanja u ponaanju, ali ne i za samo svoje stanje. Kako e greh i dalje ostati u njegovom srcu, ostae i njegova krivica. Krivica i strah ga zato ine jako lakim plenom manipulacije od strane bilo kog autoriteta koji je na vlasti. Sama krivica ga ini vrlo rigidnim u miljenju i sklonim da se slepo dri pravila ponaanja, bez preispitivanja stvarnog smisla odreenih postupaka. Zato je sklon da se slepo dri svojih autoriteta i propisanih recepata ponaanja, bez line odgovornosti i preispitivanja njihove validnosti. Za razliku od sujetne osobe koju prati sklonost ka uvredljivosti i mrnji, osobe koje su sebine prati sklonost ka ranjivosti i kukaviluku. Za razliku od dinaraca koji su zbog svoje gordosti skloni da u govoru upotrebljavaju augmentative, alpidi su zbog svog straha skloni da koriste deminutive. Mirko kod nas, Mireta je kod dinaraca, a Mirkec u Hrvatskom Zagorju. Dok dinarci nisu u stanju da tepaju ni malom detetu, alpidi, zbog svoje straljivosti, esto tepaju i odraslim osobama. Naziv za lopova u severnoj Hrvatskoj izraava se deminutivom dugoprsti. Vrlo je teko zamisliti da bi jedan prosean dinarac koristio takav naziv za lopova , ili da bi sa tipinom alpskom veselou pevuio pesmicu: Moj oka ima konjka dva, ... Cing cingel, cing cingel, ... Veselo je moje srce.. Za razliku od alpskog tipa koji ne moe bez autoriteta, dinarski tip ne podnosi autoritete. Dinarac je veiti opozicionar, koji se protiv nepravde esto bori toliko destruktivnim motivima, da ukoliko zauzme mesto prethodne nepravedne vlasti, on postaje jo iskvareniji i od nje totalitarniji. Takoe, za razliku od alpida koji su izraeno krti, dinarci spadaju meu najnesebinije ljude na svetu. Smatra se da je centralna Evropa tradicionalno zaostala u odnosu na severnu Evropu jer Bavarac, zbog svoje krtosti, sav zaraen kapital slae u slamaricu, umesto da ulae u dalju proizvodnju. Zbog razlike u karakteru koja postoji izmeu dinarskog i alpskog tipa, postoje razlike i izmeu tipinog srpskog i tipinog hrvatskog nacionalizma. (Naravno, govorimo o kontinentalnim Hrvatima, jer se Hrvati Hercegovine ne razlikuju mnogo po svom iskuenju
144
Prokletstvo nacije
od Srba koji ive takoe u Hercegovini.) Kako su dinarci gordi i sujetni, a alpidi sebini, srpski nacionalizam je sujeta koja je projektovana na opti plan, dok je hrvatski nacionalizam sebinost projektovana na opti plan. Zbog sebinosti, hrvatski nacionalizam naglaava teritorijalnu i materijalnu ugroenost, dok zbog sujete srpski nacionalizam naglaava ugroena nacionalna prava i nacionalne vrednosti. Osoba kojoj je ugroena sujeta reaguje mrnjom, dok osoba koja je ugroena u sebinosti reaguje strahom, pa zato srpski nacionalizam vie proima mrnja, a hrvatski nacionalizam vie proima paranoidni strah, teorija zavere, koja tek naknadno izaziva mrnju (prezir) kao svoju odbranu. Dinarski nacionalizam je utemeljen na kompleksu vie vrednosti, a alpski na kompleksu nie vrednosti. Dinarac postaje ovinista zbog povreene gordosti, a alpid zbog potrebe za lanim moralisanjem i projekcijom sopstvene neiste savesti na drugoga. Zbog plaljivosti hrvatski nacionalizam najvie izraava ovinizam onda kada je njegov neprijatelj najvie ponien. Kada je pala Krajina, Hrvatska je doivela euforiju nacionalizma. Zbog dinarske buntovnosti srpski nacionalizam je najvei ovinizam izraavao onda kada su sami Srbi bili najvie ponieni, na primer, za vreme NATO bombardovanja. Zbog kukaviluka alpskog rasnog tipa, hrvatski nacionalizam izraava najveu netrpeljivost prema manjinskim grupama, na primer, prema Romima i Jevrejima, a zbog dinarske buntovnosti srpski nacionalizam prema onima koji su po svojoj moi iznad njih, na primer, prema NATOu, i sl. Gerhard Gezeman pie o sluajevima kada je u meusobnom ratu crnogorskih dinaraca sa Turcima, Turcima u toku bitke nestalo oruja, pa su ga sami Crnogorci davali Turcima, da bi nastavili bitku do kraja. Bilo im je ispod asti bilo da pobede Turke samo zato to je ovima nestalo oruja. Dinarsku velikodunost prema neprijateljima nalazimo zabeleenu u delu Primeri ojstva i junatva Marka Miljanova: .... Tako su se bili cio dan i zamrkli su u pustu goru obje strane. Crnogorci su zaklali od plijena mesa te su pekli za veeru, i znajui da nemaju Turci veere, dozvae i(h) Crnogorci: Ote da vi damo mesa, Turci! Turci zaueno pitaju: Rugate li se ili istinu zborite? Crnogorci: Ne, bogme, no odite da vi damo da pijete koliko moete! Tako im dae te su lijepo veerali i konaili kao da su bili prijatelji a ne krvnici. Sjutradan svak doma, a Turci zafalie. U boj na Gra(h)ovo, kad su Turci okrenuli da bjee, Crnogorci, koji je koga ufatio, svaki je svoga posijeka. A Drago Jokov Petrovi nije
145
146
svoga roba posijeka, no je pred njim ia. Bilo je Crnogoraca koji su se rugali kad su vieli kako Drago ide, te bi rob moga ute i Draga ubit. No je Drago vjerova u svoga roba toliko da mu naredi da ga obritvi. Tome su se najvie rugali. No Dragu nije doputila dua da brka ljubav s Turinom, no ga je poveo kod svoje kue na Njegue i dra ga tri godine ka brata. Poslije posla ga je doma u Rumeliju. Ovi dva junaka koji se oprijateljie u onakvi okraj nijesu jedan drugoga zaboravili, no su slali darove jedan drugome: Drago Ibraimu u Rumeliju, a Ibraim Dragu u Crnu Goru. Na daleko njini pozdravi prestali su, kad su umrli. Prosta im dua! (Marko Miljanov, Primeri ojstva i junatva, 61-62) Mnogi veruju da se razlika izmeu tipinog srpskog i hrvatskog karaktera moe objasniti razliitim kulturnim uticajima, a ne nekakvom genetskom razlikom njihovog stanovnitva. esto se navodi uticaj razliitih religija i njime objanjava razlika u karakteru populacija. Meutim, same religije trpe lokalne transformacije u svojoj interpretaciji u zavisnosti od karaktera populacije koja ih usvaja. Na primer, crnogorskom dinarcu teko pada moralisanje. On nema izraenu savest i svest o sopstvenoj odgovornosti, pa je njegova interpretacija pravoslavlja vrlo liberalna (uglavnom ateistika), i sasvim drugaija od interpretacije katolicizma kakvu, na primer, sreemo kod alpskog tipa u Hrvatskom Zagorju, ili od interpretacije samog pravoslavlja kakvo sreemo meu slovenskim ivljem u junoj Srbiji. Jovan Cviji opisuje suprotnost dinarskog pravoslavlja sa pravoslavljem centralnog tipa (juna Srbija) koje odlikuje skruenost i potinjenost. Ovo pravoslavlje centralnoga tipa stoji u jasnoj suprotnosti sa dinarskim, dogmatski takoe vizantijskim pravoslavljem, koje je izmenjeno naroito pod uticajem narodnog ivota. Dinarcima vera nije strana, ve je njihova. ... U veini sluajeva vera ih mnogo ne vezuje, osim samo crkvenim obredima; a ipak su uvereni, da se na veru mogu osloniti. Kod popova nema i nije bilo, osim u retkim izuzecima, one preterane poniznosti starijima, koja se drugde zapaa. ... Dinarsko pravoslavlje, onako kako ga narod shvata i vri, predstavlja veru manje formalistiku, manje vezanu za crkvu, vie slobodnu. Dinarskom tipu izgleda varoko pravoslavlje centralnog tipa kao tiranija crkve i svetenstva. Dinarci ga smatraju kao veru koja podjarmljuje narod, slino tuinskoj dravi. Varoko pravoslavlje centralnog tipa po nekim svojim osnovnim osobinama slino je katolianstvu panonskih Junih Slovena. (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, 88)
Prokletstvo nacije
No, poto smo videli da se interpretacija istog verovanja razlikuje kod populacija razliitog genetskog porekla, da se vratimo na analizu razlike izmeu dinarske interpretacije pravoslavlja i alpske interpretacije katolicizma. Dinarac potpuno ravnoduno slua ukore upuene sopstvenoj savesti. Iako dobro zna da je, na primer, upotreba duvana tetna i za njega i za njegove ukuane, njegova savest je to se toga tie potpuno mrtva. Na jednostavan nalog na dobrotu: Ljubi blinjeg svog! on reaguje potpuno ravnoduno. Ali, ako se razumnom nalogu na dobrotu Ljubi blinjeg svog! doda iracionalni dodatak koji laska njegovoj gordosti Zna li ti ko su tvoji preci? Kako te nije sramota da se tako ponaa? u tom sluaju e dinarac biti motivisan da prihvati nalog. Dakle, ako se i religija interpretira tako da pobuuje njegovu sujetu, dinarac e biti pokrenut na religioznost. Otii e koji put godinje u crkvu, slavie svoju slavu, i inie sve ono to moe da zadovolji njegovo sujetno Ja. Meutim, zahtevi Bojeg zakona koji zahtevaju reformu srca i karaktera, bie mu potpuno strani. A Hristova rtva kao rtva kojom su plaeni njegovi gresi, bie mu potpuno suvina i nepotrebna u njegovom shvatanju religioznosti. Poto nema svest o sopstvenoj krivici za svoje grehe, nema ni potrebu za religijom niti za onom zdravom koja e ga osloboditi od greha, niti za onom lanom koja e ga osloboditi samo od oseanja krivice. Zato to je gord, dinarac veoma sklon ateizmu, pa makar istovremeno sebe ponosno smatrao velikim vernikom. Kada bi se isti nalog koji pokree dinarca Kako te nije sramota, zna li ti ko su tvoji preci?, uputio jednom prosenom alpidu Zagorcu, koji je operisan od sujete, on bi verovatno odgovorio da ne zna i da ga to ne zanima. Ali, ako se alpidu moralie, i razumnom nalogu na dobrotu dodaje iracionalni dodatak koji pobuuje krivicu i strah, na primer, Da li si svestan svoje odgovornosti? Goree veno u paklu ako se ne pokaje! tada e on lako da se pokrene na religioznu revnost. Doi e i do manifestacije psiholokog mehanizma premetanja krivice i on e se verovatno opteretiti raznim nepotrebnim dunostima i pravilima samo da bi njihovim ispunjenjem umirivao svoju savest. Otuda je alpid sklon religioznom i svakom drugom formalizmu, a dinarac paganskom liberalizmu. Zapazimo da socijalni faktori nisu u stanju da kod ljudi pokrenu one slabosti karaktera koje oni nemaju, pa prema tome, isti socijalni faktori ne mogu da deluju na isti nain kod ljudi razliitog genetskog porekla. Na primer, katolianstvo optereuje krivicom alpide u Bavarskoj, ali ne i mediterance na jugu Italije, koje zbog izraene sujete odlikuje odsustvo
147
svesti o sopstvenoj odgovornosti. Mediteranci june Italije su dobri katolici zbog svoje sujete, asti i obraza, ali ne i zbog oseanja krivice kojoj su skloni samo onoliko koliko su izmeani semitskom populacijom arapskog i jevrejskog porekla. Pod uticajem spoljnih faktora, religije i vaspitanja, mladi e pokazati interesovanje da starijoj osobi u autobusu ustupi svoje mesto za sedenje. Ali, veliko je pitanje da li e on svoje dobro delo da uradi samo zato to je lepo vaspitan da to uradi (pa to onda radi iz krivice, sujete i sl.), ili zato to je on sam odluio da tu osobu zaista voli i da joj pomogne iz prave ljubavi. Vaspitanje ne moe da nadomesti linu odgovornost. ovek mora sam da odlui da postane ovek. Bez line odgovornosti ovek e da uini dobro delo zato to je tako vaspitan, zato to su njegove slabosti (oseanje krivice, ponosa ili sebinog sentimenta) pokrenute da uini dobro delo. Ali, da bi uinio dobro delo iz pravih motiva, ovek mora da preuzme odgovornost na sebe da bude dobar iz prave ljubavi, to podrazumeva i odgovornu upotrebu razuma u preispitivanju kvaliteta sopstvenih motiva i smisla samog ponaanja. Bez obzira da li je imao dobro ili loe vaspitanje, sam ovek mora da donese odluku da postane ovek. Ipak, socijalni faktori imaju svoje mesto. Oni mogu da provociraju izraavanje ljudskih slabosti, mogu takoe da ih uguuju, ili da ih preusmeravaju u ovom ili onom smeru. Mogu oveku da prue dobru priliku da svojom voljom radikalno izmeni motive koji ga pokreu. Zapazimo ta e se desiti ako razliiti antropoloki tipovi ive u istim socijalnim uslovima. Pretpostavimo da su u istoj porodici tri deteta razliitog genetskog porekla vaspitana na isti nain. Na primer, dinarac, alpid i baltid su vaspitani da ustupaju svoje mesto starijoj osobi u autobusu. Isti socijalni faktor e kod njih proizvesti isto socijalno ponaanje. I dinarac, i alpid, i baltid e vrlo verovatno dosledno ustati starijoj osobi u autobusu. Ali e zbog razliitog genetskog porekla ustati iz razliitih motiva. Dinarac e ustati zato to vidi vrednost u tom inu, iz gordosti i sujete. Alpid e ustati zbog glasa savesti, da ne bi oseao krivicu. A baltid e ustati zato to e taj in njemu samom izazvati prijatna oseanja, a ne zbog druge osobe. Dakle, spoljni vaspitni i kulturni faktori deluju samo spolja. U svakom veem stresu otkrie se da nijednog od njih ne pokreu prava ljubav i nesebina dobrota. Dinarac e zbog uvreene gordosti pokazati sklonost da povredi osobu prema kojoj je iz iste gordosti pre toga inio dobro, dok e baltid izgubiti dobrotu im stres pokvari njegova prijatna oseanja. Spoljni faktori imaju svoju ulogu, ali je ipak promena sutinskih motiva nadlenost line ovekove odgovornosti, njegove zrele reakcije na
148
Prokletstvo nacije
stres ivota. Primer vaspitanja koji smo naveli vie je adekvatan pojmu dresure. U pravilnom vaspitanju roditelj nee manipulisati detinjim slabostima (strahom, krivicom, sebinou, gordou, ponositou) da bi kod deteta razvio poslunost, nego e dete navesti da pobedi te svoje slabosti da bi tako razvio njegovu slobodnu linost. Od puberteta svaki ovek postaje odgovoran za svoje postupke, i od tada nema izgovor za nezrele motive i postupke, jer sada moe, mimo loih vaspitnih uticaja, ako to hoe, da postupa razumno i odgovorno, te da svoju volju u svojim ivotnim iskuenjima pokorava uzvienim motivima. Svaka populacija na zemlji ima iskuenja koja joj pomau da postane svesna svojih karakternih slabosti i da ih pobedi. Semianin ima iskuenja sa siromatvom. Siromatvo ga navodi da pobedi svoju pohlepnost, ili da uini greh vie, pa da do bogatstva doe na nepoten, kriminalan i pokvaren nain (kakav inae sreemo kod semita). Dinarac ima iskuenja sa autoritetima koji mu ine nepravdu, a alpski tip sa autoritetima koji ga teraju da ini nepravdu. Dinarcu je nepravdom ugroeno sujetno Ja, a alpid je ugroen u socijalnoj i materijalnoj sigurnosti ukoliko postupa po pravdi. Teko dinarac moe da postane svestan svoga velikoga Ja, i jo tee da ga pobedi, ukoliko nema iskuenja sa vlastima (bilo stranim, bilo domaim) koje mu ine nepravdu. Teko alpid moe da postane svestan svoga kukaviluka i jo tee moe da ga pobedi, sem kroz konkretna iskuenja u kojima se susree sa svojom sklonou da rtvuje naela pravde, da bi zadrao odobravanje svojih autoriteta. Ako zrelo reaguju u svojim iskuenjima i svoju volju odupru svojim slabostima, dinarac e da stekne neophodno potrebnu krotost, a alpid neophodno potrebnu hrabrost i nesebinost. Onda kada ljudi reaguju odgovorno i zrelo na svoja iskuenja, tada se svojom odgovornom akcijom volje uzdiu iznad sopstvene prirode i postaju ljudi u najuzvienijem smislu te rei.
149

Poreklo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poreklo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

62

KOLIKO SMO ZAISTA SRBI?

KOLIKO SU NAA IMENA ZAISTA SRPSKOG POREKLA?

Koliko smo zaista Srbi?

KOLIKO SMO IZVORNI SRBI SLOVENI, A KOLIKO STAROSEDEOCI BALKANA?

Koliko smo zaista Srbi?

ISTORIJA I GENETIKA O NAEM POREKLU

Koliko smo zaista Srbi?

Y HROMOZOM O NAEM POREKLU

HLA SISTEM O NAEM POREKLU

DA LI SU SE SRBI DUGO VREMENA MEALI SA STAROSEDEOCIMA BALKANA?

Koliko smo zaista Srbi?

DA LI JE SRPSKA IRILICA ZAISTA SRPSKA?

Koliko smo zaista Srbi?

Koliko smo zaista Srbi?

GENETSKI FAKTOR U KARAKTEROLOGIJI BALKANA

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

ZLOUPOTREBA RAZVOJNIH SPOSOBNOSTI

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

GENETSKO POREKLO I KARAKTEROLOGIJA ANTROPOLOKIH TIPOVA ZAPADNOG BALKANA

NORDIJSKI ANTROPOLOKI TIP

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Zastupljenost nordijskog antigena HLA-A1

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

DINARSKI ANTROPOLOKI TIP

ATLANTSKO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

ZAPADNO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

ISTONO MEDITERANSKI ANTROPOLOKI TIP

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

BALTIKI ANTROPOLOKI TIP

nologija ruske due, str. 50)

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

KROMANJONSKI ANTROPOLOKI TIP

LOKALNA GOVORNA AKCENTUACIJA I INTONACIJA OTKRIVA GENETSKO POREKLO STANOVNITVA

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

ZAKLJUAK O ANALIZI RAZLIITIH ANTROPOLOKIH TIPOVA ZAPADNOG BALKANA

ANTROPOLOKA PRIRODA SUKOBA IZMEU SRBA I HRVATA

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

Genetski faktor u karakterologiji Balkana

You might also like