BIOS

Kao to mu ime kae, BIOS (Basic Input-Output System) je jedan od najbitnijih elemenata svakog PC sistema i zaduen je za osnovne ulaznoizlazne operacije na nivou hardvera. Narodski reeno, on je taj koji se trudi da sav hardver unutar kuita raunara slono koegzistira i normalno funkcionie neto kao najosnovniji vid operativnog sistema. Pravilno podeavanje BIOS-a je vano za ispravno funkcionisanje raunara i dok veina BIOS-a ima opciju za automatsko podeavanje, mogue je i runo podeavanje svih dostupnih stavki. S obzirom na to da se BIOS razlikuje od ploe do ploe i u zavisnosti od proizvoaa (Phoenix, Award, American Megatrends...), ovde emo prikazati samo stavke koje se najee sreu, kao i one koje mogu da zbune manje iskusne korisnike. Neke od stavki postoje i pod drugaijim (ali ipak slinim) imenom od onog koje emo ovde navesti i bilo bi nemogue prikupiti i imenovati sve postojee varijante. Standard CMOS Features (osnovni parametri sistema) System Time/System Date putem ovih stavki vri se podeavanje sistemskog sata i datuma. Primary/Secondary IDE Master/Slave nekada je bilo potrebno runo unositi podatke o instaliranom ureaju (broj cilindara, glava, sektora, maksimalni kapacitet hard diska...). Sada je dovoljno prepustiti BIOS-u da sam detektuje prisutne IDE/SATA ureaje. Ukoliko postoji dodatni IDE ili SATA kontroler, opseg opcija se iri i na Third/Fourth Master/Slave.

Floppy Drive A:/B: podeavanje tipa instaliranog flopi drajva; tip koji je nadiveo sve prethodne je 3,5-inni flopi drajv koji koristi diskete kapaciteta 1,44 MB. Advanced BIOS Features (napredni parametri sistema) Quick Boot bre podizanje sistema izostavljanjem pojedinih testova, kao to je test instaliranih RAM modula. Boot Device Select odabir ureaja s kojeg treba pokrenuti operativni sistem. Najee je to hard disk, a u zavisnosti od sluaja i potrebe korisnika, moe da bude i flopi drajv ili CD/DVD. Veina novijih matinih ploa prua korisniku opciju da tokom POST-a (Power-On Self-Test, proces nakon ukljuivanja raunara tokom kojeg sistem vri niz testova ispravnosti hardvera) pritisne odreeni taster (na primer F11) i dobije meni preko kojeg moe direktno da izabere ureaj s kojeg e sistem biti podignut, bez potrebe za ulaenjem u BIOS, runim podeavanjem i restartovanjem. 1st/2nd/3rd... Boot Device podeavanje redosleda kojim e BIOS traiti operativni sistem na instaliranim IDE/SATA ureajima (npr. 1st Boot Device CD/DVD 1, 2nd Boot Device Floppy, 3rd Boot Device IDE 0). Poslednja podopcija ovog menija je Try Other Boot Devices, a ukoliko je ukljuena, raunar e traiti operativni sistem i na svim ostalim ureajima ukoliko ga prethodno ne nae na nekom od tri ureaja predefinisana u glavnom delu opcije Boot Device. Full Screen LOGO Show ovu opciju poseduju modernije ploe, i to uglavnom one namenjene obinim korisnicima. Kada je ukljuena, ova opcija umesto POST podataka prikazuje logotip proizvoaa ili neku drugu sliku. Preporuujemo zanemarivanje estetske vrednosti ove opcije tj. njeno iskljuivanje jer je bolje imati uvid u stanje raunara i komponenti tokom POST-a nego gledati u arenu sliicu koja ionako vrlo brzo dosadi. S.M.A.R.T. for Hard Disks ukljuuje opciju S.M.A.R.T. (Self-Monitoring Analysis & Reporting Tecnology) koja omoguava praenje rada hard diska kompatibilnog s ovom tehnologijom i blagovremeno obavetavanje o eventualnim anomalijama i kvarovima, bilo tokom POST-a ili preko specijalizovanih programa. Ova opcija je korisna zato to je sposobna da predvidi kada e disk da otkae, ali kada je ukljuena, negativno utie na brzinu diska. BootUp Num-Lock stavka koja odreuje da li e po startovanju sistema Numeric Lock (taster na numerikom delu tastature koji prebacuje ovaj deo u jedan od dva moda: unos cifara ili kontrola kursora) biti ukljuen ili ne. Floppy Drive Seek opcija koja naglaava BIOS-u da proveri prisutnost flopi drajvova pri dizanju sistema, uz paljenje LED indikatora na flopi drajvu i karakteristian zvuk oranja prilikom pomeranja glave. Password Check mogunost zatite BIOS-a ifrom ili traenja ifre od korisnika pri svakom ukljuivanju raunara. Korisno ukoliko imate dete koje voli da eprka po raunaru ili elite da drugima potpuno

onemoguite pristup. Boot to OS/2 opcija koju 99,9% nas ne koristi, a omoguava startovanje IBM-ovog operativnog sistema OS/2 kada konfiguracija ima vie od 64 MB RAM. Hyper Threading Function ukljuuje Hyper Threading funkciju kod Intelovih Pentium 4 procesora ukoliko je u njih implementirana. Da bi ova funkcija ispravno radila, potreban je i operativni sistem koji je podrava. O ovoj tehnologiji smo pisali u vie navrata, a, ukratko reeno, ubrzava rad sistema i treba uvek da bude ukljuena. Naravno, da jo jednom ponovimo, iskljuivo ako imate HT procesor! APIC ACPI SCI IRQ I ja tebi, rekli bi neki. Advanced Programmable Interrupt Controller proiruje IRQ resurse dostupne operativnom sistemu. Ostaviti ukljueno. CPU L1 & L2 Cache ukljuivanje/iskljuivanje interne (Level 1) i eksterne (Level 2) ke memorije koju koristi centralni procesor. U nju se podaci premetaju iz sistemske memorije od koje je ke znatno bri, to omoguava procesoru da ih bre obradi. Uvek ostaviti ukljueno u suprotnom se spremite za ogroman pad performansi. System BIOS Cacheable kod starijih matinih ploa ova opcija je omoguavala keiranje BIOS-a u visokom adresnom prostoru memorije to je za sobom povlailo bolje performanse. U dananjim uslovima ova opcija je manjevie nebitna. Advanced Chipset Features (napredni parametri ip-seta) Configure DRAM Timing by SPD jedna od bitnijih stvari ukoliko elite da se bavite overklokovanjem. Ukoliko je ukljuena, ova opcija automatski ita fabriki upisane podatke iz SPD (Serial Presence Detect) EEPROM ipa koji je smeten na memorijskom modulu i konfigurie memoriju u skladu s njima. Zvui dobro, ali u praksi nije ba tako jer najvei broj modula u ovom EEPROM-u ima zapisana najkonzervativnija mogua podeavanja, jednaka i za bolje i za loije serije memorija. Ako iskljuite ovu opciju, to zduno odobravamo, sledea stvar koju ete ugledati jeste... CAS# Latency razmak izmeu trenutka kada centralni procesor zatrai podatak iz memorije i trenutka kada podatak iz memorije biva poslat ka procesoru, mereno u ciklusima. Uobiajene vrednosti su 2, 2,5 i 3. Najvea vrednost omoguava najstabilniji rad, dok najmanja rtvuje stabilnost zarad vee brzine. Postoji jo nekoliko opcija tj. mogunosti memorijskih modula koje funkcioniu u sprezi s ovom stavkom (RAS# Precharge, RAS# to CAS# Delay, Precharge Delay), a za sve vai pravilo manja vrednost vea brzina. Pojedini memorijski moduli bri su od drugih, neki su stabilniji, a neki uopte ne podravaju odreene vrednosti, te je potrebno obratiti panju pri kupovini memorije. Postavljanjem ovih stavki na nie vrednosti nije mogue otetiti hardver (tj. memorijske module), ali, ukoliko se upotrebljavaju loi (itaj: jeftini) memorijski moduli, i te kako moe doi do nepravilnog funkcionisanja softvera (u veini sluajeva ovo se manifestuje pucanjem Windowsa). Proizvoai

memorijskih modula uglavnom navode vrednosti za koje su njihovi moduli predvieni, a stvarno posebni primerci mogu da izdre i nie vrednosti od navedenih. Burst Length bursting je osobina svakog DDR modula da nakon obrade prve memorijske adrese predvidi adresu sledee memorijske lokacije kojoj e se pristupati. Postoje samo dve vrednosti 4 i 8 (4 ili 8 itanja i upisa). Oba sluaja imaju isto vremensko trajanje, s tim to vrednost 4 oznaava etiri upisa/itanja smetenih u dva ciklusa, a vrednost 8 predstavlja osam upisa/itanja u etiri ciklusa. Kada ponovimo podatak da je trajanje obrade podataka u oba sluaja identino, jasno je da je burst length vrednosti 8 neuporedivo bolje reenje jer omoguava znatno vei protok u istom vremenskom intervalu, to predstavlja znaajan skok u performansama. AGP Aperture Size koliina sistemske memorije, izraena u megabajtima, koju e grafika kartica upotrebiti ukoliko ispuni kompletni kapacitet sopstvene video-memorije. Nominalna vrednost iznosi 64 MB, ali je preporuljivo postaviti je na 128 MB. Kod nekih modela matinih ploa AGP Aperture Size manji od 64 (ili u nekim sluajevima 32) MB znai i automatsko obaranje AGP magistrale na 1X. Takoe, neke grafike kartice sa ATI ipovima zahtevaju da AGP Aperture Size bude 128 ili 256 MB. Ne treba se plaiti da e grafika kartica pojesti sav RAM koji joj je dat na korienje jer svaka savremena grafika kartica ima najmanje 64 ili 128 MB video-memorije, to je dovoljno za 99% igara. Nekoliko igara trai 256 MB memorije za teksture, ali samo u posebnim sluajevima kada prepozna i odgovarajui procesor na grafikoj kartici. Straha opet nema jer su procesori koji se trae samo NV40 ili R400 tj. grafike kartice nVidia 6800 ili Radeon X800, a takve ve imaju svojih 256 MB. Power Management Features (upotreba i tednja energije) ACPI Standby State ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) je standard za kontrolu potronje elektrine energije koji omoguuje laku saradnju izmeu hardvera, operativnog sistema i aplikativnog softvera. Na primer, Windows uz pomo ACPI kontrola proverava aktivnost pokrenutih aplikacija i prikljuenog hardvera i rasporeuje potronju elektrine energije za svaki ureaj ponaosob. Ovde postoje tri opcije: S1/POS (osnovni reim niske potronje elektrine energije u kojem sav hardver dobija minimalnu koliinu struje; naravno, tokom bilo kog sleep moda raunar je neupotrebljiv). S3/STR (Suspend to RAM reim veoma niske potronje elektrine energije u kojem su svi podaci o hardverskoj konfiguraciji i pokrenutim aplikacijama smeteni u sistemsku memoriju, koja je i jedini hardverski element koji dobija puno napajanje u ovom reimu, dok veina ostalih ureaja biva potpuno iskljuena; pri buenju raunara iz ovog reima, sistem ita podatke iz memorije i raunar nesmetano moe da nastavi s radom) Auto (BIOS automatski odreuje najpogodniji reim tednje elektrine energije) Re-Call VGA BIOS at S3 Resuming ovom opcijom odreuje se da li

e pri buenju iz S3/STR moda BIOS matine ploe poslati komandu za inicijalizaciju grafike kartice direktno u njen BIOS. Buenje sistema se odvija bre ako je ova opcija iskljuena, ali je u tom sluaju potrebno da drajver za grafiku karticu podrava inicijalizacionu funkciju. Power Management/APM kada je ukljuena, ova opcija poboljava tednju elektrine energije i po potrebi smanjuje interni klok centralnog procesora. Suspend Time Out iskljuuje sve komponente izuzev centralnog procesora nakon perioda neaktivnosti koji se zadaje u minutima (od 1 do 60 minuta). Power Button Function podeavanje uloge tastera za ukljuivanje raunara. Ovde je umesto standardne on/off funkcije za ukljuivanje i iskljuivanje ovom tasteru mogue pripisati funkciju Suspend, koja po pritisku tastera prebacuje raunar u mod tednje elektrine energije (ako je Suspend ukljuen u BIOS-u, a ako taster drite due od etiri sekunde, raunar e svejedno biti iskljuen). Restore on AC/Power Loss kada struja doe nakon prethodnog nestanka (recimo, udar groma ili havarija u nekoj centrali), ovom opcijom govorimo raunaru ta da radi u toj situaciji: Power Off (raunar ostaje iskljuen) Power On (raunar se ukljuuje onog trenutka kada ponovo dobije napajanje elektrinom energijom; poto znamo kakve su varijacije napona kod nas, pogotovo nakon ponovnog ukljuivanja struje, ne preporuujemo aktivaciju ove opcije) Last State (raunar se ukljuuje im dobije struju i vraa sistem u stanje u kojem je bio pre nestanka struje) Set Monitor Events u ovom podmeniju vri se podeavanje nadziranja odreenih komponenti i njihove aktivnosti. Na primer, mogue je podesiti da se sistem probudi iz sleep moda im detektuje aktivnost nekog ureaja i obrnuto, mogue je zadati da sistem za tednju elektrine energije ignorie aktivnost zadatog ureaja kako bi raunar ostao u sleep modu). Set WakeUp Events izbor uslova u kojima e se raunar buditi iz sleep moda: USB Device Wakeup From S3 (sistem e se probuditi iz S3/STR moda ako detektuje aktivnost USB ureaja) Keyboard PowerOn Function (mogunost buenja sistema uz pomo tastature, putem odreenog ili bilo kog tastera; nakon buenja sistema uz pomo ove opcije, potrebno je uneti ifru za pristup raunaru) Mouse PowerOn Function (mogunost buenja sistema uz pomo mia) Resume on RTC Alarm (pomou ove opcije mogue je podesiti buenje sistema u zadato vreme) RTC Alarm Date/Hour/Minute/Second (ukoliko je prethodna opcija ukljuena, ovde podeavamo datum i vreme kada e se raunar aktivirati iz sleep moda ili ukljuiti ako je prethodno iskljuen) PNP/PCI Configuration (PlugNPlay i PCI opcije)

Clear NVRAM Non-volatile Random Access Memory je interna memorija u koju BIOS smeta sve podatke o prikljuenom hardveru. Poto se ova memorija ne prazni nakon resetovanja sistema, sistem pamti koju je adresu i interapt dodelio kojoj kartici radi breg dizanja. Ponekad se deava da prilikom dodavanja novog hardvera doe do konflikta u rasporedu adresa i interapta i tada ova opcija slui da se sve zaboravi raunar iznova podeava resurse za svaku karticu ponaosob. PCI Latency Timer slui za podeavanje duine vremenskog intervala tokom kojeg PCI ureaj koristi magistralu pre nego to je prepusti drugom ureaju. Vee vrednosti omoguavaju PCI ureaju da due koristi magistralu to bi trebalo da donese i veu brzinu rada, ali je realnost malo drugaija i svaka vrednost vea od 32 dovodi do nestabilnosti sistema, pogotovo ako imate vie PCI ureaja. Init. Graphics AInit. Graphics Adapter Priority dapter Priority ovom opcijom govorimo BIOS-u gde prvo da trai svoje oi tj. grafiki adapter (integrisani adapter, PCI ili AGP). PCI IDE BusMaster ukljuivanjem ove opcije saoptavamo BIOS-u da kontroler za IDE ureaje koji je uboden u PCI slot podrava bus mastering opciju. Ko jo ima IDE kontroler na kartici? PCI Slot IRQ Priority automatsko ili runo podeavanje IRQ (Interrupt Request) vrednosti za svaki pojedinani PCI slot. Set IRQs to PCI or ISA vrlo bitna stavka ukoliko dolazi do hardverskog konflikta koji se manifestuje tako to vie ureaja koristi isti IRQ jer omoguava runu IRQ dodelu svakom ureaju ponaosob. Pri tome treba obratiti panju na sledee: dok nije normalno da npr. modem i zvuna kartica dele IRQ, potpuno je bezazleno ako je to sluaj sa npr. USB i mrenim kontrolerom (naravno, dokle god na dotini USB kontroler ne vezujete eksterni hard disk i istovremeno dovlaite podatke preko lokalne mree). Set DMAs to PnP or ISA (Direct Memory Access; omoguava hardveru da preuzima i alje podatke direktno iz sistemske memorije i u nju bez posredstva centralnog procesora, to znatno ubrzava proces obrade podataka, pogotovo kod hard diskova) rezervisanje svakog pojedinanog DMA kanala za upotrebu sa postojeim PnP ili ISA ureajima. Integrated Peripherals (hardver na matinoj ploi) USB Controller ukljuivanje/iskljuivanje integrisanog USB kontrolera. USB Device Legacy Support ovu opciju treba ukljuiti ukoliko imate potrebu da koristite neki USB ureaj zajedno s operativnim sistemom koji nema drajvere za USB ureaje (npr. DOS). ATA Configuration ovde se vri podeavanje ATA kontrolera prisutnih na ploi. Postojee opcije su: Disabled (iskljuivanje kontrolera), P-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova izraenih po Parallel ATA standardu), S-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova

izraenih po Serial ATA standardu) i P-ATA + S-ATA. Za razlike izmeu pomenutih standarda konsultujte ranije brojeve naeg asopisa. OnBoard LAN ukljuivanje/iskljuivanje integrisanog mrenog adaptera (ukoliko postoji, naravno). OnBoard Audio (AC97 Audio) ukljuivanje/iskljuivanje integrisanog ureaja za reprodukciju zvuka (ono to se esto pogreno naziva integrisanom zvunom karticom). OnBoard FDC ukljuivanje/iskljuivanje flopi disk kontrolera (FDC). PC Health Status (temperature, naponi, obrtaji) CPU/System Temperature, CPU/System Fan Speed, Vcore ove stavke prikazuju trenutnu temperaturu procesora i ip-seta, brzinu povezanih ventilatora (izraeno u obrtajima u minutu) i napon procesora. Frequency/voltage Control (overklokerska Meka) Dynamic OverClocking skoro svaka matina ploa ima ovakvu opciju (moe da se sretne i pod drugim nazivom) koja slui za automatsko overklokovanje hardvera i takoe automatsko obaranje brzine rada pri upotrebi manje zahtevnih aplikacija. Ovakva reenja su na granici upotrebljivosti jer ne dozvoljavaju detaljna podeavanja. CPU Ratio Selection podeavanje mnoioca magistrale. Ovde vai formula takt magistrale/FSB x vrednost mnoioca = takt procesora (npr. 133 x 12 = 1596, tj. priblino 1,6 GHz). Jo jedna od bitnih stavki za overklokovanje. DRAM Frequency podeavanje radne frekvencije radne memorije. Postoji nekoliko standarda, a trenutno su najaktuelniji PC2700 i PC3200 koji rade na 166 tj. 200 MHz. Zbog injenice da DDR memorija alje dva bita informacija u svakom taktu, moduli koji rade po ovim standardima se obeleavaju i kao DDR333 i DDR400. Mnoge memorije radie ispravno i na taktovima viim od nominalnih, meutim preterane vrednosti mogu ozbiljno da ugroze stabilnost raunara. Spread Spectrum ukoliko pri radu primetite anomalije kod ostalih ureaja prouzrokovane elektromagnetnim smetnjama koje potiu iz matine ploe, ukljuite ovu opciju. Poto garantujemo da vam se ovo nikada nee desiti, ipak je iskljuite radi vee brzine rada. Adjust CPU Bus Clock/FSB Clock podeavanje takta magistrale. Iako BIOS automatski podeava takt magistrale, sve kvalitetnije ploe imaju ovu opciju za fino podeavanje takta, a od ploe zavisi do kojeg stepena ete moi da diete takt. Jasno je da je ovo jedna od krucijalnih stavki kod overklokovanja. Ukoliko se upustite u overklok avanturu, ne zaboravite na mnoilac i uvek imajte u vidu da radna frekvencija procesora direktno zavisi od takta magistrale (u prevodu: previsok takt magistrale u sprezi sa dvocifrenim mnoiocem moe da vas kota puno vremena, para i ivaca).

Adjust AGP/PCI Clock podeavanje takta AGP/PCI magistrale. Preporuene vrednosti (66/33 MHz) su u veini sluajeva i najsigurnije. CPU Vcore Adjust podeavanje napona procesora, to je takoe bitno pri overklokovanju (logino, vie radne frekvencije zahtevaju i vie struje). U veini sluajeva vei napon obezbeuje stabilniji rad, ali i uzrokuje viu temperaturu procesora, te, ukoliko niste spremni na rizik i u novaniku nemate spremnih stotinak evra za svaki sluaj, ovde vae tri jednostavna pravila: ne dirati, ne dirati i ne dirati. DDR Power Voltage i AGP Power Voltage isto to i prethodna stavka, samo za memoriju i grafiku karticu. Naoruani oprezom i strpljenjem... Iako veina BIOS-a ima opcije Load Setup Defaults (uitavanje podrazumevanih vrednosti za sve stavke u BIOS-u) i Load High Performance Settings (uitavanje vrednosti koje bi trebalo da optimalno podese BIOS za to bri rad), ipak preporuujemo da, naoruani strpljenjem i ovim tekstom, sami podesite BIOS svog raunara. Ukoliko napravite greku u koracima i potpuno onemoguite dizanje sistema, reenje je u upotrebi dampera na matinoj ploi koji slui za brisanje podeavanja smetenih u CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor je memorija koja napajanje dobija iz baterije na matinoj ploi i, kao to je reeno, sadri sva podeavanja BIOS-a). Za detaljniji opis ovog zahvata konsultujte prirunik koji ste dobili uz matinu plou u principu, kod svih ploa postupak je isti, ali je damper na razliitom mestu. Neke ploe imaju i mogunost automatskog brisanja CMOS-a nakon nekoliko bezuspenih pokuaja dizanja sistema. Nadamo se da vam je ovaj tekst bio od pomoi u podeavanju BIOS-a vaeg raunara i eventualnom prevazilaenju problema u radu. Preporuujemo download nove verzije BIOS-a ukoliko je ona dostupna za va model matine ploe i fleovanje (kompletna operacija opisana je u ovoj rubrici u jednom od prethodnih brojeva). Ako ste paljivo proitali tekst i drali se odreenih smernica, va raunar e poeti da die punim pluima.