Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Srpska Sv.Petka

Srpska Sv.Petka

Ratings: (0)|Views: 127|Likes:
Published by sarcel

More info:

Categories:Types, Research
Published by: sarcel on Jan 31, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/15/2012

pdf

text

original

 
DOI:10.2298/ZRVI0845177S
UDK:271.2–36:929
TATJANA SUBOTIN-GOLUBOVI] (Beograd)
PETKA PREPODOBNA — PETKA MU^ENICA
Kult prepodobne Petke Epivatske (14. oktobar) prenet je u sredwovekov-nu Srbiju najkasnije do sredine
XIII
veka, o ~emu svedo~i najstariji srpski pre-pis wene slu`be. No, postojawe jo{ dve svetice, i to mu~enice istog imena ukalendaru, unelo je zabunu, pa se u vi{e slu~ajeva u rukopisima Petka Epivat-ska naziva mu~enicom. [tavi{e, umesto wene slu`be, 14. oktobra se ponekadispisuje slu`ba mu~enici Petki Rimskoj (26. jul). Iz slu`bi Svetoj Petki udva srpska rukopisa (De~ani 34 i Narodna biblioteka u Sofiji br. 516) vidi seda su se i kultovi mu~enicama Petkama izme{ali, {to je dodatno ote`alo napo- re da se problemi koji su nastali oko ova tri kulta razre{e.
U pravoslavnom slovenskom svetu prepodobna Paraskeva, rodom iz se-la Epivata kod Kalikratije u Trakiji, zauzima posebno mesto. Kako je jedanmali lokalni kult, ustanovqen u
X
veku, stekao takvo po{tovawe i pro{i- rio se me|u Slovenima isto~nog obreda, te{ko je danas objasniti. ^iweni-ca je da su balkanski Sloveni do{li u dodir sa ovim kultom prili~no ka-sno, tek kada je bugarski car Ivan Asen
II
u vreme izme|u aprila 1230. i av-gusta 1231. godine preneo Paraskevine mo{ti u Trnovo.
1
S. Ko`uharov jepretpostavio da su mo{ti bile prenete u bugarsku prestonicu upravo to-kom jula meseca jedne od tih godina, pa dopu{ta mogu}nost da je u prvo vre-me, dok jo{ na slovenskom jeziku nije postojala odgovaraju}a slu`ba epi-vatskoj svetici, u upotrebi bila slu`ba prepodobnoj mu~enici Petki Rim-skoj (26. jul).
2
No, osim ove rimske mu~enice, pravoslavna crkva poznaje jo{ jednu mu~enicu istoga imena, koja je postradala u Ikoniji, a koja seproslavqa 28. oktobra.U srpsku sredinu je kult svete Paraskeve — Petke prenet svega nekoli-ko godina po{to su wene mo{ti donete u Trnovo, o ~emu svedo~i najstariji
Zbornik radova Vizantolo{kog instituta Hßç, 2008
Recueil des travaux de l’Institut d’
e
tudes byzantines XßV, 2008
1
Zbog toga se uz Petkino ime mo`e na}i i epitet
Trnovska
.
2
Neizvesten letopisen raskaz ot vremeto na car Ivan Asen
II
,
Literaturna misãl
2(1974) 123–135.
 
srpski prepis wene slu`be, sa~uvan u rukopisu nesumwive studeni~ke pro-venijencije, prepisanom sredinom
XIII
veka.
3
Postojawe tri istoimene mu~enice izazvalo je zabunu koja je na{laodraza u jednom broju srpskih rukopisa. Dva su srpska rukopisa posebno in-teresantna upravo u svetlu zame{ateqstva koje je uticalo na razvoj kultaSvete Petke Epivatske: 1. rukopis br. 516 Narodne biblioteke u Sofiji(kraj
XIII
/ po~etak
XIV
veka), u kome postoji slu`ba za 8. novembar, {to bipre ukazivalo na Petku Ikonijsku; 2. rukopis br. 34 zbirke manastira De~a-na (kraj
XIV
/ po~etak
XV
veka) sa slu`bom za 14. oktobar. Interesantno jeda je u ova dva rukopisa, nastala u razmaku od skoro jednog veka, sa~uvanaslu`ba skoro identi~ne strukture, ali ne i sastava. Moje iznena|ewe je bilotim ve}e kada sam ustanovila da se pod dva razli~ita datuma nalaze dva pre-pisa slu`be koji imaju ne mali broj zajedni~kih elemenata.U ova dva prepisa Petka nije samo nominalno ozna~ena kao mu~enica,ve} je pod tim datumima zaista i ispisana slu`ba istoimenoj mu~enici. Upoku{aju da razre{imo ovaj problem po{li smo od pretpostavke da su to,bez obzira na donekle razli~it sastav, slu`be Petki Rimskoj. No, pa`qivoi{~itavawe dveju slu`bi iznelo je na videlo razlike koje nisu samo rezul-tat razli~itih prevoda (kao u slu~aju kanona), nego i razila`ewa u pogledusadr`aja pojedinih tropara u okviru kanona. Da bismo razjasnili te razlike,u ovo razmatrawe ukqu~ili smo i `itija dvema mu~enicama, kako bismo setako ispomogli u poku{ajima da odredimo o kojoj je mu~enici re~.
4
Tako iz`itija Petke Rimske proizilazi da je ro|ena u Rimu, a postradala je u vremecara Antonina Pija (138–161. posle Hrista). Ro|ena je u hri{}anskoj poro-dici; kada su joj roditeqi umrli, sve svoje imawe razdelila je siroma{ni-ma, a sama se zamona{ila. Petka je postala poznata kao propovednica hri-{}anske vere, pa je zato bila optu`ena kod cara. Izvedena pred cara, odbila je da prinese `rtve rimskim bogovima, pa je zato bila mu~ena: prvo joj je naglavu bio stavqen usijani {lem, a zatim su je bacili u kazan pun vrele smo-le i uqa. No, iz svih ovih mu~ewa Petka je iza{la nepovre|ena, ~ak je posti-gla da car i wegova pratwa prime sveto kr{tewe. Posle ovoga, bila je pu-{tena pa je, oti{av{i iz Rima, putovala po raznim krajevima carstva (epi-zoda sa stra{nom zmijom, gde je opet ostala nepovre|ena). U nekom drugomgradu opet je, zbog ispovedawa vere, bila ba~ena u kotao pun vrele smole,uqa i rastopqenog olova; tom prilikom sa neba je si{ao an|eo Gospodwi,koji je rashladio kotao. Na kraju, Petki je bila odse~ena glava. Petka Rimska je, po tipu svetosti, prepodobna mu~enica.178
Tatjana Subotin-Golubovi}
3
T. Subotin-Golubovi}
, Uticaj prenosa mo{tiju sv. Petke u Despotovinu na razvojwenog kulta u srpskoj sredini, Bãlgarià i Sãrbià v konteksta na vizantièskata civilizacià,Sofià 2005, 343–354.
4
Justin Popovi}
, @itija svetih za juli, Beograd 1975, 639–642 (26. jul — Petka Rim-ska);
isti
, @itija svetih za oktobar, Beograd 1977, 591–596 (28. oktobar — Petka Ikonijska).
 
Druga Petka, sveta velikomu~enica, ro|ena je u Ikoniji, tako|e u poro-dici hri{}ana. Postradala je u vreme Dioklecijanovih progona. I ona je tekpo smrti roditeqa po~ela javno da iskazuje svoju veru; i wu su terali daprinese `rtvu rimskim bogovima, {to je ona, razume se, odbila. Ikonijskamu~enica bila je obe{ena na drvo, pa su joj metalnim kanxama drali ko`u i rane trqali grubim krpama. Zatim je skinuta sa drveta i ba~ena u tamnicuda tamo umre, po{to je jedva davala znake `ivota. I woj je do{ao an|eo Go-spodwi pa ju je iscelio. Posle toga su je poslali u paganski hram, no tamo suse svi idoli sru{ili na spomen Hristovog imena. Za kaznu je opet bila obe-{ena na drvo, gde su je palili sve}ama, no opet se pojavio an|eo koji je uga-sio plamen sve}a i iscelio Petku. Na to rimski zapovednik naredi da joj seodrubi glava.Ako se pa`qivo pogledaju oba ova `itija, vidi se da me|u wima postojemnoge sli~nosti, a razlike se odnose samo na vreme stradawa i vrstu mu~ewakoju je svaka od ovih mu~enica pretrpela. Mogu}e je da su ovi elementi une-li zabunu me|u Slovene prilikom uvo|ewa novog kulta. Ve~erwa u oba ruko-pisa je jednostavna; u sofijskom rukopisu u wen sastav ulaze tri stihire(osmoga glasa) i jedna
slava
({estoga glasa), dok je ve~erwa u de~anskom ru-kopisu ne{to op{irnija — tu imamo ~etiri stihire i tropar (~etvrtog gla-sa).
5
Na jutrewa u oba rukopisa postoji samo po jedan kanon osmoga glasa. Ve-~erwe stihire u ovim slu`bama su razli~ite, a interesantne su u pogledusvog sadr`aja, posebno kada se uzmu u obzir i `itija dveju mu~enica. Tako, ude~anskom rukopisu prva
je
stihira posve}ena rimskoj mu~enici, druga itre}a — ikonijskoj mu~enici, a ~etvrta opet Petki Rimskoj. U sofijskom ru-kopisu prve dve stihire nesumwivo su posve}ene Petki Ikonijskoj, a tre}a— rimskoj mu~enici.[to se samih kanona ti~e, tu je stawe jo{ slo`enije nego kad su stihi- re u pitawu. Naime, prva i tre}a pesma kanona u oba rukopisa istog su sadr-`aja, mada postoje prili~no izra`ene razlike tekstolo{ke prirode. U ~e-tvrtoj pesmi nastaju prvi ozbiqni problemi, to jest izmewen je redosled po- jedinih tropara, a sofijski rukopis ima jedan tropar mawe. U petoj pesmisofijski rukopis, uz irmos i bogorodi~an ima samo jedan tropar (PetkiIkonijskoj), dok de~anski rukopis ima dva tropara, od kojih je jedan posve-}en rimskoj, a drugi — ikonijskoj mu~enici. [esta pesma ima tako|e po je-dan tropar svakoj od dveju mu~enica. Kondaci i ikosi su razli~iti. Sedmapesma sadr`i tako|e po jedan tropar rimskoj i jedan ikonijskoj mu~enici.Na`alost, u sofijskom rukopisu nastaje prekid kod drugog tropara osme pe-sme kanona, te tako ne znamo kako je slu`ba izgledala do kraja. Ovakav sastavkanona izaziva mnoge nedoumice. Kao prvo, ovde nesumwivo imamo
kombino-vani
kanon mu~enicama, te se jasno mo`e pratiti nastanak neobi~nog kanona,
Petka prepodobna Petka mu~enica
179
5
U trenutku pripremawa ovog rada za {tampu nije mi bio dostupan sam de~anski ruko-pis, nego sam koristila svoje stare ispise i mikrofilm na kome se, na `alost, crveno mastilokojim su pisane rubrike jedva razaznaje. Zato nisu sva liturgijska uputstva u potpunosti ra{~itana.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->