Zoran Slavi

TRENUTAK I IZLAZAK

TRENUTAK I IZLAZAK
UVOD koji poseduje ukus buduih nedoumica

Trenutak i izlazak: Eksplozija u samu inertnost sveta Predeo meni dosuen: Udeo lian: Pakosti samo dodir Re kroz nita provuena nevina je do besmisla: I crna Izvan oluje stolica usamljena: Posuda kao da nije sama Posno je to podne usred neba: Mesto mi je u razlomcima Glad u vreme upisana na uzbunu iz kime zove muki Diem jo epohu: Ples usirene krvi i bu u prikrajku Prozirnost trougla na mestu se stidnom zatekla rizina Zaludni varvari dangube jo u tami: Poziv se zagubio Da je jeza konano tu znam iako tek je samo svitanje Voda u ai slana u ludnici optoj: Puls im jedva ujan U razmoenoj tmini slepci eksere sabiraju: Nepar jeste Hemija zasienog uma glavu moju mentalno preuzima Ono to preti sutra e iznova: Skok hitan u betonsku kupku Kome preostale stolice kada su svi otili pa i mene nema Sluajnost se svaki dan privia: Biem na bie: Presing Modri med zri u prazninom vatrometu: Sae od baruta Isceeni spis vatru zavarava: Nagriza spokojnu misao Iza ponoi prazan red oluja ostavlja u prevodu prognoze Re je izvan znaenja: Soba mi se od sna raspukla i cvili I no iza vida viri na ulici jeftine drame: Opera prosjaka Zver u ifonjer: Kupus kiseo: Prizemlje: Periferija tupa Svod je vreme koje modro na sru kafanskog poda klizi Na stolu golom pobunu: Post u sred miljenja i dogme Melodiju kvari izgovor: Kaplje rez kroz moju re zadatu

Udeo to je udesa u optem koraku do ulinog uasa Kasni za nesporazumom kroz prozor onemeo to stie U kui naoj jezik u vatri peva elegije: Nema dima Posveen grehu listam melodramu ruei zidove anra Na besmislen ugruak svodi mi se pogled na optu scenu Ovde ivot nema za ta da se primi: in prvi istekao davno S dna morfologije u neobavetenost skaem: Bos i pismen

Na raskrsnici molitva ili utakmica se duga ve sprema I ptice stanu: Nema tee: Ravnotea straha na ici peva Godine i porazi srasli: I urok prek s fusnotom u pasau Jednaenje po nesanici ne uspevam da svarim: Distih gust U nesvest padajui sebe samog prestignem: I izneverim Prazno je i gusto: Negde samo prazno i golo: Kraj je poluvremena Znam da smrt definitivno ubija: Po navici i definiciji iz knjiga Ko zna koliko je ija no gladna dok zalogaj urgentni okleva Samo je nitavilo uvek sasvim blizu cilju: Traje rastojanje Na popisu nema disanja: Iz rasporeda je izostavljen korak Moj pogled je zima u kojoj se oluja naizgled nevino kupa Veze i tajne neko ometa ravnomerno: Iskljuena je energija Sto oguljen do bede ve na glavnom trgu eka propovednike Deava se tiha predaja smisla: Prah od idola i parola jo mlak uvari opte prie opet su u pravu: Prezir ih nee opametiti Govor mi je u sam jezik pobegao: Koulja izvrnuta kao zastava Moj poraz je samo pitanje smera: Sutra ili zauvek prozivka Mesec zaglavljen u lavoru dok mozak mi vrlinu povraa Brod klei raspadnute azbuke na skveru: Hapse kapetana Zaudara epoha: Prekovie nepokopanog saznanja: Bez isprava Mrak je tvoje godinje doba ak i kad zavarava: Samo vrata Staklom viem u vreme koje se ne bira: Kao prozor zazidan Veliki svet prolazi uporedo: Ogledamo se samo mi: Oni se znaju Prizor mi formira taj prozor u zimu optu to gleda: I mrti se Goli dodir s trenutkom: Jeza zaleenog kalendara iz slavine U svaki etvrtak gola ena je izuzetak to vrti: klavir dok svira Neko nekom javlja da je umro: Ona samo postoji kao vest budua Gluv kao ugruak osujeenog vetra neko je ubija u ogledalu iza anka Svanuo je po navici samo dan kad reenica se lomi: Vetar pun usklinika U muk crne rupe to izvan vremena se zavrava bei sva moja pitomina San sa prazninom u besprizornom zagrljaju u izlogu bedu prikazuje Kad nostalgija pie logino: Detinjstvo je iza ugla zamaklo definitivno Srani udar je u toku: Eksplozijom na amotinju: Poar u odlaganju

Saznanje me kao pozajmljena koulja prolaznicima izlae: Dua na nosilima Krov mi na glavi ve godinama spava: A glava sama zaobiena odoleva Sred govora koji truli podne u restoranu podlegne klimi: Mraz u konzervi Blizina pomnoeno divlja od uspomena se oslobaa: itaj preko reda Redosled plena je rovit: Hirovita je sva ostala bagra dok sliku plua eka

emu uspon kad u seanju potop je izbrisan: I vatra je bez pravog pakla Teorija due: Munja u prahu: Pepeo i kamen na vratu: Rat u rezervatu Pletivo besmisla koji iz slasti vreba navuem preko vida: Put i iba Plovi ulica: Zaviaj s jedne strane drema: Oluja e: Nestao deo neba Stolica me eka dok ekplozija reenice melje: Stola nema: Slanik pao Gozba se izvinjava: Nju glad vreba: Plen sebe lino vreba : Sutra: Sve sutra Inertnost sveta eta: U kredencu teta: Lepota oteta: Nedostaje ipak vertikala

PREVODNICA

UM U ETNJI

Mono podne pod staklenom kiom zapameno kipi: Moja maska Ne doputa ni autoru znanjem da se iskupi: Antiki spisi tek budni Da nadoknade hteli bi mraz to struji iz odaja posveenih: Raskol Mo trona na kaskadama filozofskim kopni: Dan blaenih streljan Moje podne ima trn to vreba u kori mozga: Klasinu zamena teze U kii stakla seanje na prolost u kau se preticanja pretvara: Epoha Pod maskom uenom stanuje pornografija: Sve jeftino i previe jasno Posveeni su izali na trenutak: Duh nam je sada van sveta i izvan istorije Trenutak i izlazak prete da potraju: Opta nas palanka elatinom oblae Kipi: Dimi: Vri: Nikako da se zgusne: Antika nas ne voli vie: Trn utrnuo Moje pamenje u velikoj rasejanosti na obronak propasti podsea: Kr je Mo stvarna mrzne i izvan nje nieg: Um smo opti iz kaveza u etnju pustili Tesno je i neusklaeno unutar slabosti koja bi da zatiti mogue oseanje.

IZMENJENE OKOLNOSTI

Kou samo svoju nasuprot zla mogu da zaloim pustog Ono me u vraanju sea na preskoenu veru: Vrata slepa to u kugu direktno vode: Prolaz zasut svakojakim injem Predeo meni dosuen: Ni razloga da za seanje: Zazidan U nesanici snujem dno koje me ne zaustavlja: Utrobu dozivam sa samim sobom buduim da se susretnem: Da kob upoznam Umesto jedra da je razapnem: Kou koja nevericu samu odaje Od sna tvravu gradim: U jutru kad se svi u dom svoj zavuku Kugu da bezbedno prevezem tamo gde seanja nema: U muk crne rupe to izvan vremena se zavrava: Da urlik poznam svoj Sa koom mojom zlo dan mora da preuti: Da opie nevieno Do noi svako na svoju stranu otploviemo: Zlo: Koa moja: I ja Poput maine svaki oblik se odvija kao sloeno pie s drugog sveta

ONI IZ MRAKA

Iznova dolaze s mrakom svakim: Misli im poravnate S alatom zalaze u presek vode to se po danu ne ledi Govore o hemiji dok potroeni ivot svoj u crno oblae Dolaze ti magovi ohlaenih predela: Mozak dok mi otkazuje Sumrak ve cvili podeljen na kvadrate osujeene vatre Nameru niko da im ospori: Mostobran zime u pokuaju I krugovi koji slute hladnou koja se ne izgovara sred leta Dolaze iz muke to no koja se samo sanja stidom pokriva Ako je no alat jedini meni ta preostaje u svitanje prekoredno Vez od ptiijeg leta: Hartija prazna: Re kroz nita provuena Sa rezervnom tiinom ekam ih sam kraj putokaza za svetlost Glave jednake oni iz crnog dolaze: Ujed iz prolog: Ubod u budue Dan mi je omeen strahom i nadom: Gram manje: Sekunda vie U pitanju je samo umee: ega vie: U belom crnog: U ledu ognja Veito podne ako uspem da zaustavim: Sunce da im posadim u zenicu Konano e odlaziti sa svetlom prvim: Oni to ispod koe ive crni i siti Ta druga tiina moda oznaava da ivot troi i delove mog bia

PODNE USRED NEBA

Iz seanja neoploenog bagrem raste gorki: Sve sue pamti I oluje po kalendaru dok kaput drveni salaima sam hoda Bunar onemoao u podne: Na dnu mu jutro ne vidim: Slep Treba zaobiii vidik: Tamo gde se niko ne sea poetka: Zastati Izvan oluje stolica usamljena: Na istok je sa zverima pola Misao se moja biva prainom zaodeva: Voda izostala eka Samo talog gluv i srebrn: Sto opor od godinjih oriban doba emu seanje kad plod izostaje: Dae ve bog nevreme i post Muka raste od jutra oderana: Iz ogledala nas katran vreba Da li e za eki biti eksera dovoljno: Zglavak u meni kripi Putovati: Romoriti: Preskakati: Psovati: Samo ne zastati Kopati: Sejati: Orati: Saditi: Sunce samo iz vida ne gubiti Sa pamenjem muka: Bez njega ludost: Samo ravnici verovati I elji da se no disanjem preskoi: Podne sanjam usred neba Stolicu jutro da li e u povratku zatei: I kaput na nju oslonjen Bagrem sa sekirom u zagrljaju: Sala sam: Sto jo bez stolice I samoj slici koja je upitana vidim i budunost sveg to e pasti

PREVODNICA

Vatra ista nikad ovamo da se ne vrati: Ne sme pred oima da mi plane Ja neu krvlju da je presliavam: Nita me ne obavezuje od njene osame Glad u vreme upisana uspomena je od udesa jaa: Vidim je zaudnu Predela meni dosuenog nema razloga da se setim: Ulaz je zautao I krugovi modri kojim poar koji se ne zavarava slutim: Sluhom pamtim Posno je to podne usred neba iz nekog davnog ispalog kovitlaca Iz seanja presavijenog bagrem raste muki: Sve same sue i vorovi Treba pretei vidik: Tamo gde se niko poetka ne sea: Stati i zabosti Putovati: utati : Preskakati: Gutati: Stii do mesta gde prave se spajaju Vatru samo bivu iz vida ne gubiti: avolska je stvar seme Hermesovo U vodu vatru hteo bih da prevedem: Da zaplovim duboko dnom mora Predeo da uvedem u optu memoriju: Glad pripitomljenu da proetam Ipak ludost posledice onog to je dobro vea je od blagosti doticanja

PRIZIVANJE GLADI

I nita tako nezasito i prostrano nije kao vreme prolo noem izdeljeno I blizina pomnoeno divlja od uspomena Sve sluti glad duboku s one strane udesa S one strane udesa boje su zavek prevarene A vatra nikad tamo nee da se vrati: Ne sme Kako no hranu da posle svega takne: Post neu krvlju da prekidam: Nita mi ne pripada I sve prostrano divlje je nezasito: Noem spojeno Glad u vreme upisana uspomena je jaa od udesa Ni vatra u nju nee: Ono to mene raspinje uti Od sudbine dani odbegli trunu: Nemo prizivanja Glad sobom sama namesto seanja preti: Tavna: Tanjir prazan na elo povesti hropcem prikovam Re je o rastojanjima koja su predvidiva: Zamenjiva

PROMENA DISANJA

Presree me u navici disanja jezom koja boju mi menja Od nesanice crn kroz krv ti suludim preicama ponirem nag Ozleen gustinom bliskosti u oiljke davne ti zabasam I tonem u nita: Od leptira tanji strahom ve urakljen mrznem Iz oiju ti zrak severni na nemo odlaenja sea: Put poniten Ogoljeni prizori krvotoka u portret due trajno mi se useljavaju U skladitu utanja volja se rasprskava kao fantazija i prehlada Kretanjem paralelnim ipak prestiemo prizor tela koja se are Gori praskavo odea to oblik daje tvojim promenama: Diem jo Ti nestaje do panike usamljena jer dah sam tek ludii: Prestau Ozraena otkucajima to iz seanja se brane i rue ti mi izmie Iznova me kree u jezu skrivenu menama biveg disanja i nade Zatiem prelom u jedva ujnom spoticanju prirode: Kuda: Kako U krv iznova dal oroen: U krv moda ve promenjene lozinke Ni leptira vie ni sna romor ne poznajem: Varka je budna: Lomi Strah je iz tela: Poremeeno promicanje: Poraz je disanja konaan Tek kad sve postane uspomena prepoznau ta nam se deavalo

SLAGALICA

Pouzdano znam da je sve to to vidim samo polovina Slike i njenog znaenja: Prozirnost kvadrata Plonost loe dubine i izboranosti veite tiine Boja trajnog sivila i jutarnja transfuzija Znam uvereno da ne vidim ak ni deli onog to me dira Dotie me samo betonska ljutura zida koji me skriva U sred pustinji za koju nisam ni aka peska Polovina slike koja se nalaz iznutra i: Danas zver posti Jer znaenje se pomera na skali: I smisao promene gubi Koncentrisano vreme iz dubine se javlja kao pretnja Iskutvo je presavijeno: Sloeno u pismo i uvredu Krik me bojom svojom spreava u osmatranju Skrivenog me ljutura povreuje: Vrea me pognutost Vetar e me s peskom izbrisati kad god stvor to poeli Polovina: Celina: Napuklina: Dvojina Slika: Triptih: Ram: Platno Dubina: Pliak: Plima: Oseka Ljutura: Iznutrica: koljka: Biser Pustinja: Oranica: Pesak: Plug Danas: Jue: Sutra: Nikad Vreme: Nevreme: Godine: Kraj sveta Pismo: Govor: Re: Tiina Krv: No: ivot: Truplo Vetar: Mir: Vazduh: Zid Pouzdan u svemu privid je samo: I polovina je cela Do kvadrata me deli stranica koju neman podupire Nije krug: Moja se kima na treinu znaenja nastavlja Sve ega nema guta onaj to je iz ljuture ve emigrirao Ta je polovina neproverena u svojoj svetlosti bez predmeta Zbir nemoi koje oznaavaju da ono to postoji i nije prisutno

PRELUDIJUM

DNEVNA POVEST O IZOSTAJANJU

Kako smo daleko od prieljkivanih varvara: Nema ni dosade u nas Njihov izostanak kao da ne primeujeno: Razloge za sve imamo Sami uzgajamo mrnju i demone: Zaludni varvari dangube jo u tami Nai nam brodolomnicii s juga zamenjuju sva iskuenja: Savest na strai Koliko bi bilo lake kada bi se pravi varvari pojavili: U daljini samo Govor bi na u vrstini dobio: Najbolji je demon s likom i nedelima Opsadu bi mogli suvereno da glumimo: U limesu naem opet su vojske Barem Skiti ili neka horda neobuzdanih motorciklista: Iz dubine Evrope Sa varvarima bi nam bilo lake: U magli i dnevnim vestima: Pred san Dok letujemo sred movare to raste u dnevnoj sobi: Rodoljupci zajedniki U ogledalu samo zadah: Palanku niko da nam ugrozi: Samo glad obina Ni danas nita od varvara: Kavafi zna: Njih nema kad su najpotrebniji U sreditu naeg zaguljivog dvorita televizor: U seriji su varvari skoro ivi Ipak se arolije ostvaruju: U podrumu je moda jo bolje: Varvari zauvek I da li sve to ime veze sa gordou: Velikom i izvan mojih moi: Stvaran ukus Obino vreme je lek velik: Homopatija po kvartovima: Dovreno nas ubija

JEZA

Zatvorivi ulazna vrata ve sam znao da je jeza konano tu Ulica, uistinu sasvim beznaajna, u trenu mi se razvezala Zakripale su, ko zna kad, unete pogreke: Zadah svakidanji Dok sam ulazio, unazad sam video sve onako kakvo je zaista U sobi sam mo jeze izbegao uklanjanjem ogledala i mrakom Ona gmie zarozanim zidovima i zaguljivom sreom se hrani Kako trajno izvan spoljanosti opstati: I iveti bez knjiga izbrisanih Jer njeno se surovo itanje sveta i na njih moe primeniti: Crvi Istinska slika obinog ivota, od obzira oiena, kome re treba Mene brine vlasnitvo nad znanjem: Bez podozrenja sam poverovao Kao da je istina samo moja i kao da je sve ostalo iluzija i buka Jeza iz ivota izdvojena, u sobu me bez pogleda zakovala: I uzela

KAO BROD: GRAD

Ovaj je grad kao brod okotao u sred svetosti iznenadne I odvezan je pas to nalikuje na dve cigle i pertlu Kad naem bolji brod da li e mi more biti dozvoljeno Grad ovaj u kome dan je nedovoljno mrtav cvili tupo Tmina se koti u potpalublju: Kupatilo kripi u lavabou Odvezao bih lau al je pristanite ne isputa: Put uti Grad roenja trne: Povratak ve je davno u hramu naslikan Bez pertle vratie se cigle: Pas je ve u konzervi i slan je Svetlost grekom ovde isporuena u nita floru sabija Voda u ai slana glavu mi smanjuje: Zubi i ekser u zidu Kada bih moj grad skoro poruio da li bi se ita odvojilo Lice moje u katran uramljeno: Ima li smisla star mreti ve Ili sporazum s morem o neinjenju sklopiti: Magla i prah Gradu privremena jedra pokloniti: Brod potopiti: Psa vratiti Ulica to od ciglane vodi dosadu ionako s melanholijom mea Brod stoji okovan dosadom: Grad je mrtav kao more zimsko Sve to je moglo ve je otilo: Samo pas u konzervi meditira U dan nedovoljno mrtav samo limeni duvai sahranjuju lera.

KAZANO NAM JE TAKO

Bolest je miljenje lano lepotu to kvari: Ne re samo: "Dokle Bog dast" - ti odgovor utean iz mraka eka Umnoen plamen svea u dubokom ledu oltara: Straa tvrda Ko mi to saoptava dijagnozu zanemarenih portala: Kazna je Obilata nas krv vozdie do preneraene bogorodice od jeda Hladno je u reima kojim mi misli bolesne o lepoti obrazlae Za godine umanjen zanos opominje na vreme koga kao da nema Mrak iza hrama apue pretnju nevidljivu dok molitva traje Plai me i enjom ispunjava neizvesni izvore svetlosti Zri greka: U elik istog zvuka raste dok nas oplakuju Ima patnje u razmoenoj tmini to se magli u vrelom putiru Ipak nonim vozom iz gorkog Jerihona stie Marija Magdalena Kazano nam je barem tako s mrljom u disanju to pomazanju prethodi

LUKA BEZ BRODOVA

Uvek ta luka oglodana i dno ko zna ime posednuto Luka sa stenom: u mali mozak kao citat to nasre Uvek crno sidro: Nebo moje naruava koje kao da i nije Glad nasledna i post prodire: Mora sve manje u tami i glavi Brodovi ve su otpisani: U istoriji unazad: vek i deceniju jo Vraam se u nju da ekam: More je staro i lano: Kost sama Oglodan i vidik i zalazak: Zore vie nema: Samo se uti U glavi raspored ukoen: Misli se na preskok: Talasi tupi U opisu samo jo crne haljine preostale i znak kuge u prozoru Skelet ptice u niskom letu u veno popodne: Niko vie nikad Stranac se nee vraati: Ostaje svetionik u glavi: Da pie U rukama drim glad: Prsti oglodani: Hemija zasienog uma

MORE KAD SE IZLIVA

Prevelika je koliina mora u paklenoj svetlosti koja me gui Izostajem sa teskobnog mesta prozivke: Sila se zgrena joguni Kamenje koje ka nebu stremi napuklom metaforom je opinjeno Koliinom mora zanemeo putu se odupirem: Topi se laa lana Slika privida koji se upravo odvija namerom me vrea: avo drema More poslagano u toplu utrobu sveta die: Svetlost me obmanjuje Nisam dovoljno visoko da bih sve znao o padu koji ptici prethodi Pod ruku sa tobom da prenoim se spremam u prizoru to varnii Talasi jo teget dovlae: Vazduhi u zagrljaju moi ve ponestaje Ono to preti sutra e iznova: Jedan na jednoga i vie: Provala plime Vidim sebe kako se u dubini razapinjem: kola bezbonitva ista Pod vodom kamen raste a moje oi pune vriska preko ruba bee More uveava namere od trvorca odbegle: Smrtna je zaliha zalazaka Haos je odmah iza dana: Izmeu noi i nieg oderana java spava San moj sa tobom kao telo je kome uvek nedostaje glava: Skoi i bei Due e moru izbei: U sliku drugu stii nee: Prekid pamenja ih vreba

NEPOSREDNA ZORA

Divlje nam se vatre smeju: Odoe aneli pod jezik Vreme me posetilo iznebuha: Na raskru grubom Svi budni bejahu: Plamen planuo ljut iz mrtvih lica Neko mora da hitro legne u ispranjeni oblik moj Neposredna zora: Huk se ulazne i rane izlazne dimi Hladna me pauina jezika zaustavlja na stepenitu Iznutra i spolja doziva me da poverujem u ivot due Lini aneo svih nas nasukanih vraa se skoro onemeo U ime vrline nam se smeje: Letilica skoro naporedo s njim Jo ne znam kojim znakom da povest zaponem opet Kap po kap iznenadne prehlade: Kamen visok i gord Postojim dakle u jednoj prii koja kripi: Ra nas izjeda Kako su otili ako ih nema: Postoje li prizemljeni letai Vatre ih i psovke skrili: Vrlina im predugo posmatra let Rane su nae: Moj sluh u suterenu trune: Sat zastaje: Kalje Do dna se valja: S druge strane ulice: Mesto dui neko ukinuo

OPASNOST OEKIVANJA

Da li su uvari praga ba pravog prepoznali pravednika Ili su moda namernika beznaajnog ulaskom nagradili Neto to hodae svojim putem s aurom lanom skrito Samo utanjem da li je ulaz plaen: Ono je iznutra ipak U beskraju sad drema stvor: U dahu mi promene nema Kad kretanje se obnovi bura e sveto predvorje oblizati Prag kad je sudnji prekoraen gost prvi vie vaan nije Neko e ipak po neto doi: Mesto tiinom zauzeto eka uvari sutonom zakleti govorom nemutim sad ga kriju Sluajnost se svakdan privia: Moda e on oekivani postati Jer ko je iznutra greku ne sluti: rtvom ga treba obesmisliti Oni koji prag izgubie pravednika e usmrtiti kad se pojavi Dua e naa naputena nemar iskajati: Laiki se raj rasprema Stie onaj koga ubiti treba: Oholost opta nove krivce trai Greka se rtvom ispravlja: Prostor samo za zapremini zna uvari su uvek u pravu dok stvor uti a sablja im je nema

POD NEBOM UHVAEN

Od uasa izvan trougla to zaklapa sat sunani Straar me svojom surovou uva: Talac sam Niko me odao jo nije a sve su svi ve znali i smeli Grehu koji poinio nisam da sude lani pravednici Nebeski kontinenti nada mnom lebde i strepe Raspusnii miris lipe sa slobode me mami: Al znam Svi otrovi sveta sadre po jednu kap slasti: Priznau Proneverenu rasko vasione kojoj prizemljen gazim Modri med mi se svakog sutona privia: Ubiu San iz utrobe to mi iznosi najbolniji deo ravnotee Zeleni polumrak me potapa i tvoja biva senka zove Straari nestali samo me plitka srea na oprez opominje Zri nebo nevidljivim mirisom: Suaje odustaju same Greha nema a svi o njemu znaju: Negde se zavrilo Krivotvoreno vreme iz sata je iscurilo: Dan prepuko Valja se se nesree to pre doepati: U njoj je izvesnije

SUDBINA SPISA

Imaju spisi svoju sudbu: Veliko udo u malom zatoeno Ruka bi moja namerna bila da prosvetljenje slovno takne Red i broj rei kroz plamen proavi povest izmrznu No kad proeljam i vrt na vrhu uspona ugledau opisan Sudba se suva i beskonana iznad rukopisa podigla Tesno nam je u nameri i saplitanju: Slova rasuena bdiju Ako spis protresem svoju u senku moda na zidu zatei Misao bi prostor bez okvira: Suze su davni zaludni krug Da li e zapis vatre potonje izbei: Budne su samo praznine Uporedo mi dolaze: Poruka i znaenje: Smisao i pretnja Ako ga na svetlost iznesem u malom e i veliko izbledeti U prizemlju se gomila reenica oko besmisla sudara:Sprat Jedino e vreme: I pravo i bez smisla: Znati kuda mu valja Rukopis mi neminovno stie besmisleno jasan: Niko ga nee Na moju se sudbu reenica odbegla naslanja: Poruka je isparila Isceeni spis vatru zavarava: Kui se vraa promaena meta

U TVRDOJ UMI GLADAN

Bez dodira i znaka divlje vatre odoe sino same Vreme je tad zamenilo na raskru budni plamen Mrtvih a budnih nekoliko: Iz sna podlegli su svi Zora ulazi gladna: Iza jezika: Na stepenitu um je Ispred bee slika kroz koju se mora: Do nje put jeste Vrata za bekstvo spremna: U sitost uspavani su zubi Patnja je ispod nje dok padalo je sve to iz noi osta Iza ponoi prazan red: Odlazei vatra se tek odjavila Pred vodom mudrost na tiinu stala: Zora budna i gola Glad mrtvih strrpljivo eka da vreme se pokaje: Ugriz vreo Tu nit to preostala u haos moram da uveem: Red skii Iz praine opte javio se: Iza je sad ispred nas: Mene zove Vatra destilovana i crno sae: Budni u tuem vremenu bde to je vie znam na mrtve me sea: U zagradi smisla sve vie Dok govorim bei mi um: Gladi da se obeam: Zube da ponudim Ispred mene u tvrdoj umi nje nema: Iza mene raste pauina

UPOTREBLJENA RE

Istovario sam vagon znaenja i re jedinu preostalu: Zaludnu ekanje u praznini i razmaku: Senka trula u sazvuju smrada Rad u zaleu uma: Na teretnoj stanici: Mraz uti dok sabira Mesarskim noem knjige reem: Rei i rezanci: utke pamtim Ima mraka na zalihama: Sibir i u Oklahomi zri: Samo smrt je Hladnokrvno stranice rasecam: Ginu detalji i margine: Kima Vagona je van znaenja: Re do slova oderana: Krvi nema jo Um je zatoen: Na otvorenom vetar: ine utrnule: Peroni izostavljeni Pucanj u meso: Iz bliza: Sigurno i muki: Zapisan jeste samo utovar U vagonu razmazana svest otputovala: Kamion otpisan: Bez prevoda U junjakoj vrelini komad leda u pluima: No opet put tup zaklapa Rad moj kroz govor puzi: Istovaram program tueg disanja: Diktat Negde u svetu vagon pune: Re je izvan znaenja: Mrak opet ran Istovario sam sve i nju zaboravio: Dubok bunar u mozgu to muca Nema smisla u koji mogu: Glupost u fotokopiji: Bez mirisa prag Teretni kolosek opet: Sapet: Razapet: Re sama: Uzalud svest rezana

UVEK KAD NA TO MISLIM

Prozor mi se ukae sa staklom biljurnim: Prvo i kao prasak prek Uvek kada na to mislim: Rukopisom Direrovim: Tu na hameru Sve mi se javi: ovek koji kasni: Bez skruenosti i mirno mrtav Kroz okvir vidim u vreme koje dosta pamti: avo u belo okreen Stvori se niotkuda: Na prozoru jabuka natrula: Crte ve vek suv Iz njega boja rai: Na pregai hleb: So na elu: I no iza vida viri Prozor otvoren: Urastao u svetlost s kojom je stigao: Na rez zore Od krvi mlak jo je pogled: Zver neka demona prati: Jak zadah Staklo i gusta pamet u daljini: Zakovana je pria u ramu metalnom Kad na to mislim prozor je neusklaen: Iza je idila koja brzo truli Evropi hlaenje posustaje: Do srednjeg joj veka rukopisi ve ispoteni Znaenja istorije u materiji gube smisao izvorni: Bu joj cveta na licu Kad na dolazak njegov pomislim prozor usnim: Tunel suv u duborezu Oljuten prizor sa moje strane: Pokuaj infuzije: Hitna doza religije Stari majstori stihuju i crtaju: Kanoni uzmueni: Daljine opisane blede Uvek kad na to pomislim: Kroz biljur na dnu dana: Jue moje gubi znaaj

U MIRIS LIPE POTOPLJEN

UDNJA PREKOREDNA

Zver u plamenu u snu mi se obraa: Pas je ili biljka uarena Predmet moje udnje i varljivost ula: San mi je otrovan davno Kao votanica razgoreva se goropadna hrizantema: Lave Ta zver iz sna to ne postoji ipak jarko gori: Pas u formalinu Ako mi nesanica snom se zagadi kako u psa od biljke razdvojiti Vatra je jedino nesumljiva: Lavez mi se moda samo priinjava udnja za tobom svemu je kriva: Snom bledim farsa se obina zbiva Tu java gde se u snev pretae postoji kvar koji gori i krvari Da li psa u formalinu moda mata tvoja vie prieljkiva: Ili vraga Tupo gori hrizantema: U snu mom neko progovara: Svanue sutra Zver u ifonjer: Samo da me dim do noi nove ne izda: I san vreo Podivljala hrizantema ili pas koji drema: Moja udnja prekoredna

O BIOGRAFIJI JE RE

Besmislena mi se biografija preslikala na tiinu gde sve prestaje Iznad je svod: Kao da pada na prostor u kojem je teno vreme Pamenje koje me prima do granice besmisla: Zaviaja mojih zabluda U tiini zgusnutog govora ja ni slova ne razaznajem: Samo je buka Neko me iz bljeska potkazuje: Ni la ni istina: Neko je drugi ja Opisi: Zapisi: Fotografije sklone samoprodiranju: Psalmi huni emu onda biografija kad notni sistem ne garantuje sklad muzike Datumi skoro beznaajni galopiruju: Hronologija u optem poaru Moralni poraz se sakrio u podnoju oblaka: Senzacije klize u prolost Iz pisma koja aljem u tiinu samo u reenice beznaajne zapamtili Od ivota mog umereno odvaratnog neki su strip i trik sastavili ucelo U prostoru u kome srea se kupa fama me lino i marljivo parodira Biografija neverovatna dok se preslikava: Sama sebe i mene ponitava Svod je nebo koje pada: Dok govorim poar izjeda strip: Pismo se pie Zaviaj u slikama: Krov pokriven ranom poezijom: Instalirana ekologija U lavoru buljuk slova: Sistem mog kompjutera usvojio govor besmisla

DORUAK

U tanjiru skoro sopstvenom san zateknem i kaiku Susret me njihov na skoru oseku jezika opomene ta da sa jutrom zaponem i alatkom vidno tupom Kad tanjir to s prolaznikom delim miruje i mrko uti Da li da jedem i san zanemarim: Prolaznika jo nema Privia mi se kaika kako raste: Red luenja poremeen Na tavanici sto se ogleda: San me opet obavija i magla U tanjiru delimino mom pobuna cela: Iz glave bura ide Za usta svog prolaznika pitam s kojim tanjir delim: Zubi U snu mom nieg nema: Kaika sama drema usred jave Dvostruka praznina u naruju jeze gole i slanika sitog Doruak iz tame nevoljni sto rasprema: Hleba nikom nema Udeo kaike u praznini tanijra znatan je:Prolaznik samo kasni Jezik moj ukus pamti: Govor tek otkriva: Posledica rupe u snu Na stolu golom pobunu umeem gladovanja guim: Usta ute Kad na vrata no pokuca tanjir i kaika doruak ne mogu izbei

GREKA

U svetu mom tiina je jedino zaboravljena greka Unaokolo je tako zdravo da me sve boli i vrea Levak odbegli moga sluha muziku bi da simulira Savren svet kojim ivim nema zakona da ga sprei Moe li se duh zauzdati na granicama svetogra Uvezan u jezik ka unutranjem sam okrenut disanju Da uvredim glasnost izloiu se provali suglasnika Pejsa iz snova hrapav je kao meseeva mena: I panika Greka zaboravljena meutim raste:Tiinom se hrani ivot je zavrna reenica:i Izbor: Gluvo je doba Isuvie je simulirane vedrine: Melodiju kvari izgovor Mesec se odrekao svojih mena: Prizor grubosti preovlauje Tiinom ogrnuta greka se uveava: U ukupnost neosetno buja Pohvala ludost joj hrani: Na lepoti sedi: Vrlinom se maskira U glasnost od mene odbegla korodira: Tiinu sam proneverio Istina se utopila u moru re: Predugo sam redosled u sebi traio

MOJA ZVER: ZAPRAVO

Nedovrenom i nedovrivom tkanicom teksta vidik vebam Razmiem ukrtaje i zamraje: Delim svo nedeljivo predivo: Da upristojim prvobitnu zver u sebi: Igri je podlona mitologija Talasanje maine tkake na drevnu melodiju govora podsea Izgled i smisao sveta nedovreno zjape: Otvorio se raskorak sam Tkanina je opteg znaenja sporna: Penelopi no odmae S druge strane brda opti haos se propinje: Na je samo manji deo U klupku konca snujem san o sau i lekovitosti puteva gospodnjih Vidik mi prenoio u galaksiji zagubljenih rei: Bez saznanja vene Moja sasvim lina zver je emigrirala: Dosta joj je iste zoologije Veliki svet u haos potopljen znake hibernacije jasne ve pokazuje Mata mi nedovoljana da sva tkanja raspoznam: Jed izjeda na red Red to od ivota uporedo do zadnjeg vora vodi: Taka pre kraja Koji iza neispisanog vreba: Tkanica poetinih stanja ipak zaudara O lekovitosti nezavrenog govora haos najbolje svedoi: Udeo udesa Ono to sam uvebao samo na nespretnu koreografiju lii: Zver doziva

O NEBU TO GAZIM BEZ STIDA

Phbn nb mi se ovog puta pod nogama prostire To ne znai da sam raspadanje istrij preiveo: Ni kometu I j da s tl s lu dpv: Znaenje se izmenilo Mesta u zidu za mene jednostavno nema: Uljez se uvukao Mozak moj nije kao planina: Ni tvrd ni golem: Samo tri Nebo to mi se pod nogama vue nije ono pravo: Lii tek Dimi u cipele istoriju nisu ni videle: Praina je iz ciglane U oluji sam sluajno boravio i sve ta sam video zaboravio Moram da te sretnem u bunaru to je sa nebom pao: Kasni Za nesporazum sa zidom da se raspitam: ija je tamo sad cigla Na kojoj sam stanici iz reda vonje ispao: Ko me je prekreio Nebo ako ne mogu da vratim vrtove boanske bar da ne gazim

OD KUE ILUZIJA

Kua je iluzija to moju igru sa duhom odrastanja pamti Drama cela po zidovima je izlepljena: Pesak iz betona curi Svevinji balkon pretenih tragedija: Za sve je nestanke tu Prati je krivotvorena povest jueranjeg dana: Novine piu Moja kua pamti sve nerazjanjene nestanke: Slom mate Tragam zapravo za detaljem u kome se nita dogoditi nee Imam ga negde na vrhu noa: No je u ragastovu: U kui naoj Listam dramu zidove ruei: Balkon stoji: Znam: On ne postoji Dua mog duha nije odrasla: Radio javlja o zamraenju: Sutra U novinama: Zvanino tumaenje mog ivota: Krova vie nema U venama struja: U nervima meseina: Iluzija me vie ne slua Sa zidova ironija dramu spira: Kuu no kiom zvezda slama Niskogradnja jednosmerna: U podrumu sama: Na krovu reklama Peva se opera: Moderna drama: Oseam dez iza ormana: Mama

OLUJA I BUKA

Msto moje u sveoptoj luji nejasno razumem: Samo Poraznu senku oseam kao iskoen bedem iz tame Kako no osvaja raspada mi se aura: Bee mi sati Na besmislen ugruak svodi mi se pogled: I e optu Dan je najvredniji deo moje imovine: Mrak me ujeda Ukalupljena nesanica eka: Neko joj diktira pravila Oluju da odgonetnem: U buku i la da joj iv siem Seanju plodnost da vratim: Senku na zid da prikujem U avanturu miljenja bez aure da krenem: e i ja sami Nesanicu da preskoim: Da je na jarbol raspnem: U vihor Da uraste kao nokat u sunu godinu:U minute da je razmenim Pogled i vid: Dan da sauvam: Lanu u buku u glavi da spalim

PARABOLA O HIPERBOLI

Zbog njih: s mozgom kojem je istekla garancija ovde ivot nema za ta da se primi Izlizana ast naizgled je jedino to im preostalo Slubenim pitoljem meutim lako bi nam pomogli Rupu preveliku u sopstvenoj biografiji zavarili bi Ugrukom snova zajedniki sve bi masama objasnili Rekli bi smo: On vie nije ovde: Ali ne znai da je mrtav Mi smo prisutni: Dokazuje li to da smo i sasvim ivi Ukidanjem prava na nadu da li su i pismenost zatrli Klju jezika sreom i dalje moja je lina arheologija Budnost ovog tumaenja jedina je neizvesnost dana Predugo sam sam u sebe uglavljen: Moda njih i nema

PERIFERIJA POEZIJE

U lekovitost pesnitva posumnjam dok kusur ekam Mnogost na policama i poraeno lice slubenice prete Nisko mesto na skali munoj zatekoh: Lo zrak jo vie Da li zbog knjiga koju ba vratih ili je portir iz "Ulisa" ispao Znak uzbune na polici za poeziju: Blum povraa prozu Pola est: Ventilator stoji: Slubenica u sebe tupo gleda Lekovitosti pod tim naslovom nema: Hou Despotova Na periferiji da treniramo pesmu: Leopoldu je ipak bolje Podsmeh svemu to je vano: Portir tiho zavodi mog junaka Zrak je pun rimovanih gadosti: Vojin veseli pakao drema Hou knjigu nazad: Perai sapuna jedino mi mogu pomoi Slubenica u dosadu obuena flustrirano u subotu gleda Re je o otrovu u iju lekovitost svetina sumnja: S dna jezika Dok sladak sumrak pobunu davi u neobavetenost skaem Konano je svet u duboku glupost zagazio: Biblioteka spava Naa je periferija idealna za pokop i vaskrs poezije-slike Kusur proze jednosmernu meseinu zamajava: Knjige sebe sama

PO VODI IDEM

Po vodi idem: Letim takorei: U oblacima arhangel jedan Knjiga mi u ruci bela: Divokoza dok na najviem brdu peva Molitva ili utakmica se sprema: Voda je sveta: I ma meden Jedan je san: Kruna:Truba: Neto e iznenada:Ali kia pada San mi je grean: Pesma moda prokleta: Svemir eta okomito Po ici hodam:Voda se razmie: Sa brda visokog raketa kleta Sve zapone: Seva s desna i leva: Pada:To se moja planeta eta Brod u meni drema: Da shvatim ne mogu: Knjiga jo nije cela U greci zateen: Ma gutam: Na juri skroman me vetar sprema Zviduk ili opomena: Molitva pred bitku: Srea pobednika lie Idem: Letim: Zver peva: U glavi poetka nema: Oblak sam jesam U knjigu koja slova nema tuga se i besmisao sabrao donjeg sveta

PRAZNINI OPROTAJ PIEM

Izvire smola i strah se nean oko nas zgruava: U suton Jedva zadihana mrzne se tiina u kojoj prazno zri odjek O bagrem obeeno modro zvono: U dubini suton sipi Moj horizont muki problem svoj sa geometrijom razreava Pljusne no kao da deo neba se provali: I ptice stanu Ukus bilja i praina pod jezikom: Nema tee: Ravnotea Niz konopac sila: Zvono cvili: Odakle smola: Iz rane ije Ko e led iz due da zakopa: Meseinu da vee: Da ne oda Ravnica iz mog unutrasnjeg depa divlje se buni: Srce napuklo Ne da joj mira: Kao budilnik ubrzava joj godinja doba Prebrzo e nova zima: Sredina je tek avgusta a sunce vene Med se pele odrie: Pada krov na mom zvunom ambaru Od suze se vidik smanjio: Jedva tri reda molitve mu preostala Pod zvonom se gluva slova nastanila: Konopac beli prepukao Smola se rani vraa: Drvo korenu tajnu poverava: Nemo moja Jezdi zadatim prostorom: Praznini oprotaj piem: U ime oca samog

PRED POETKOM UPITAN

To seanje to me presree dok tebe gledam mono je i preti Vidim izostavljene reenice koje se ponaaju sasvim prirodno Kao da zlo nije u njih davno ve ugraeno: Sa lapotom rei U besmislu seanja mo tvoju nazirem:Govorim zato utanjem Slobodan od svega to nije trenutak: Da letim hou i pitam Kako da budem istinit u svakom danu kad nisam vlastan Da postanem ipak neto drugo: Prola ili budua vertikala sam Moram da zaboravim sve to znam:arolija trai prazninu uma Prolost da li mora da se rui: Vagoni seanja: Godine i porazi srasli Mesto za ivot kad otkopam zlo e se pokrenuti samo: I urok prek U pravljenje prolosti nove da li uem ukljeten pod prvim nebom U oklevanju sakriven kao da i u praznini slojeve ipak nazirem rajske

PRETNJA OKLEVA

Na koji kvadrat dana melem da privijem preostali Okamenjena dok lei zajednika pretnja: I vreba Govor me od olova tei sa svih strana lovi: I govori Lekovitost da li jo postoji u uegloj pesmi naoj Ozleda nevidljiva odoleva nasrtaju tvog nalija Re iz pesme izgnana kao divljaka me obavija Nalije tvoje u predeo fotokopiju razmazanu alje Odoleva jo samo naa zaludna vera u mo nereda Telo kad zanemarim dan u kome jesmo potone dublje Znak u nestajanju da li neto sluti: Jednaenje po nesanici Humka je prepuna fusnota koje ne uspevam da zanemarim Okamenjana je voda uporedo sa nama: A pretnja okleva Dan godinama obean na rei je moje otporan: Sam hoda Nered se uredno na horizontu zbija: Lice nam je poniteno Kroz itko vreme filozofijom pokuavam: Pretnja drema U ruci drim poetak koji se na vazduh oslanja: I padam

SPLAV

Snaga me intuicije jo iznad vode odrava i vrea more Verujem u vaskrs : Ne plovila tronog: Sebe samog jo manje U uskrsnue putokaza sam uveren iako s neverom leim Iz tmine zaumne ikona to je ta na jedro Odisejevo sea koje smo odaslali iz sna brodolomnog Intuiciju Parkom zovem: Zbog boje nebeske i straha O snazi jedva da smem: Voda ko voda: Mutna i zlobna Da li svaka seoba sekiru podrazumeva: Bog u meuvremenu stvara Posle ljubavi kratke Kirka zaslueno spava: Nedostaje joj samo jedna glava Plovi i topi se splav: Moja je to pozajmljena Meduza Muza i intuicija veslaju zduno: Bi im dri smrt lino Vaskrs na nebu slikam s povezom na oima: Temu znam I kako se nikada ne vratiti na Itaku: Penelopa je u azilu

TREBA SE VRATITI

Nezavisno opstaju kia i moj pokuaj da preplivam zastoj Umeem snagu i oaj u razmak to je preostao izmeu odbrojavanja Plivanjem odajem strah koji se uprkos pljuska zaario Vreme stoji: Neizvesno je samo dokle: Toak ne miruje predugo Naputam vidljivo: U prividu smisao jo ne nazirem: Dan kian Mom pokuaju potrebno je meso: Tekst je samo kostur: Skela Jer cilj je moda u dubini: Put kroz besmisao: Dahom do prevoja Pokuaj je ipak vrhunac: Panika i nesvestica jedine me bodre Jedna i druga nasuprot pokuaju i kii: I beskraj pararelnog sveta Razmak to vaniji je od stvari: Trajanje kad ponitim: Nemo je Oaj me snage gui: to vie upirem voda tromija biva: Gusto prazno U sred smisla javi mi se misao: Treba se zapravo vratiti: Gde nisi bio

U MIRIS LIPE POTOPLJEN

U miris lipe potopljen lebdim i propadam: Istovremeno nem I glasan ukus noi u kojoj leim kao u sarkofagu: Istorija nije Moja obmana: Samo je oseam kao hladnou koja se oblizuje U zabludi sam venost video kako se osvre:Svemir na ekanju Dan je danas koji ekam da se dogodi dok cveta drvo prerano: u Meu stranicama dnevnika koji u voditi providim potpis kletve Lipa kroz mene die: Jer ja odlazim s obmanom pomiren: U miris

IVOT IZVAN SNA

Osvanuo sam sa pitanjem i diktatom koji mu je prethodio: Misao o dananjem danu i da li je zdravo biti protiv njega: Sanjao zapravo Oglasio se po navici samo dan: Iz sna izlazio nisam: Neko je ve odgovorio na sasvim lino pitanje: Tako se uostalom dogaa od kada ustajem Na obe strane su margine: Jueranji dan u herbarijumu strepi: Odluka tek sa sledeim svitanjem moe biti blia: Oko buenja sve se okree Najvanije je iv bitii: Na nogama doekati pitanja: Koja su dostojna U detinjstvu sam lako iz sna u javu presedao: Postojali su samo odgovori Uenjem hladnoe u sred sveta biti: Umesto srca prazan dlan okreem Privid sad samo umesto odra koristim: Znam da smrt definitivno ubija: Ipak od nje sam jai: Ona nikad nee uspeti ivot da stvori: Ko samo ubija gubi sve Prethodni odgovor pitanje je svoje promaio: Nikada neu vie unazad spavati

OBRED

ZOROM PUSTO

Svetlost jutarnja je bolja: Iza nje oko i dah se kriju: I kima Zvuk je njena dublja strana: Ko zna koliko je ija noa gladna Koliko svetlosti u prizmu tame moe da potone: I mate moje Govorim o prividu koji se u sa rosom u letnjem danu raspada Ironija ispisuje svoj krug oko lane strofei: U teme samo gaa Na ranjenom mom stolu pusto i skleroza zasele od zore: Snuju Kako da nas u lov na same sebe navedu: avo vie nije iza brave U golom svetlu dok se za buku pridravam samo seanje gubim Metalni me ritmovi saleu: Slobodna volja nam zajednika kopni Moja me utljivost za korak iza stvarnosti dri: Do takei jedva Ironiju ako prihvatimo da li e dosada providnija postati: Svest Nije ukupan svet: U konzervu pusto morau da zbijem: I zabravim

DAH ZAUVEK ?

Zauvek i nikada: Jednom se moda ipak i to dogodi Jer to je dan u kome se nita na nebu izmeniti nee A sutra e biti jutro teko za buenje i mamurno dugo Iz sveta nevidljivog u senku ogledala skrenuti: Zapii Stvarnost nam pripada samo izmeu ta dva reza u prolo Jer ovek koji veruje da je sreo istoriju prijatelja ve nema Onu koja nikada i nije jednosmerna: Samo nas trajno zavarava Jer ono to je zauvek dato nikad se dogodilo nije: I nee Vidljivom je sueno da zavarava: Samo je nitavilo blizu cilju U duplji svog disanja: Misliti neu: U dui usnio: Saznau volju Od istorije tue zaobien budue vreme kao prepis prepoznajem Nikad tvoje zauvek neu dosegnuti: Jednom u samo uti dah

FOTOKOPIRANA GREKA

Glava moja inventarie sadraj svakodnevnih zaborava:I magle Na popisu nema disanja: Orfej je patetian: Ofelija mrtva spava Kao da se mehanizam zaglavio: Euridika kasni na ubrzani za Tampu U knjizi zatvorskih gostiju Hamlet se upisiju kao muik iz Saratova Vreme povremeno drema na peronu: Izmeu je patnje i dosade Ukus negaenog krea u povesti pisanja oseam:Vozovi kasne Onaj koga nema zna: Meni preostaje jedino pamenje da trampim Palo je leto na nas iz edenskog vrta: Do prvih mrazeva traje iluzija Zaborav da li smem kao aluziju da piem: Umesto disanja infuzija Svet mi povremeno na veliki zatvor lii: Ili knjigu snimanja operete ekspir mitologiju potkazuje: Moje mesto u vremenu sasvim je mizerno Kvar evidentno postoji: Mi ga samo fotokopiramo: Rapsodi opevaju Mentalno ubre pokuavam da iskaljem: Putu vodi u skladite mrzovolje Dok svet oplovljavam Kolumba vidim kako lebdi u polovini koje nema

LABUD I ZIMA

Meren pogledom u kome je samerljiv samo drhtaj vidan: Zimska se smrt s labudom u sat koji kasni za olujom daje Samo je pitanje: Kako svoju prozivku izbei na vreme Kome je bitan moj drhtaj u hladnoi koja ve u kostima je Labud je tu da za smrt godinjeg doba vek ima opravdanja Moj pogled je zima u kojoj se oluja naizgled nevino kupa Ko godinje doba drhtavo meri u satu koji iza vetra se krije Dua moja s krikom labudovim smrt obeleava smerno Upitam se u trag svoj kroz vreme zagledan: emu promena Kad prolee labudovo mesto u oluji pomeriti nee: Mene nije Bez upoznavanja i skrupula na seobu se i krvnik sprema Oluji ako se predam da li e se zima smilovati: Prestati da zove

O SMETNJAMA OVOG LETA

Od posta do itanja smetnje na vezama sve su jae: Ovog leta Pokletstvom smrti zaaranog sveta u kupatilu se bavim: Diem Tajnou se titi zaviajna prednost: U itanju postim ak strogo Veze i tajnu neko ometa ravnomerno: Iz svog kupatila ili svejedno Upitam se ipak glasno: Da li nas to kob lavaboa sustie: I sapun tup Svet u tajni slabost sopstvenu sakriva: Vodom se slui da se maskira Post mi duh od dilema spaava: Smrt je tajna u provinciji to stasava Kad nam jedino smetnje preostanu i ona e bespotrebna postati Od zaviaja u velegrad izbegao protiv smrti u kupatilu se skrivam Dok itam postim: Samo velika slova pamtim: Temu zaklet uvam Ometena tajna kao roba se prodaje: Pla se samo u fusnotama slae U svetu zaaranom realisti od tua spaeni lokalnu diu mitologiju Gde je zaviaj moga kupatila: Krik se probija kroz smetnje na vezama Ko je proklet: Svet zaaran ili je smrt kleta: Tajnu ve na zidu ispisuju Provincija u palanku zakleta spava pored mene bez pokreta: Kap sveta U zaveri koja cveta itanje u sebi nasred toaleta jedina je prednost leta

OBED I OBRED

Hrana nam se prokleto sa ponosom pomeala: Da li se mora Junako vino po reima se prosulo: Samo gubitak astan je Sa svetiteljima u proelje pohlepa zasela: Sto oguljen do bede Kroz lobanju moju sad bi da izau: Daleko je do gladi prave Ponos kad nam na prkos udari: Ko e znati ita o postu i soli Da li se glad moe zauzdati kad se mora: Kad se mora mreti I so u koulju od gorine izatkanu kriti: Hrana sebe sama kune Nad glavama nam sedi pohlepa: U vino se staklasta zavist sliva S poetka obeda re se prozlila: Svakom u kaiku dovoljno dopalo Na sto hrastov lobanju odlaem: Vidim bedu kako so posmatra Svetlost sila iznenadna u mog dvvojnika: Vrata mu bez lokota ostala Ponos nam se u drku sekire pretvorio: Ko sme nek sve see i guta

PALANAKA POETIKA U pominjanju rtve ime nije preostalno: Izbegavamo gest Svakodnevna glupost predsedava: Sofa nam je ve surova Dok leim na mrtvom krovu palanke mlako vreme jedino sipi Deava se tiha predaja smisla: Svi smo siti i trulimo mirno Pesnika srea nam se privia kao odricanje od svake rtve Oistiti se od svega to nije sutinsko: Recitujemo iz glave nemo Skokom ka vrhuncu matom obuzeti bespolno popodne zavriemo Na krovu palanke dok leimo sreu farbamo mizernu: Bez lica Projekat i moj usmeren je ka nedostojnom cilju: Nedostinom Moda bolje je rei: Iako prostota se na patetiku oslanja: Cilj Zapravo dok se na ljigavom krovu palanakom razvlaimo I ne postoji: Imitacija ivota nam je vori u sri svakog iskoraka Krov nae palanke glumi vrh sveta: Mada je blii kraju svega Ime rtve pored mene lei: U prezimenu glupost odjekuje: Sofa Obino prazna: Od smisla briljivo oiena: Ni glad nas nee Palanaki pesnik s veeri mirno s krova e ipak u uas pasti

ZALUDNOST DOLAENJA

Smrtna je zaliha zalazaka jer smisla nema Bukti piramida u razmoenoj tmini: Rika Tesno nam je u nameri i saplitanju volje Zakovana je opta pria u lavirintu dima Topi se laa lana: emu vetina vidara Obilata kad nas krv vozdie: Sama fama U beskraju sad drema stvor ili naum: Kama Gledam u vreme koje dosta pamti: I gori avo spava: Ve mu zlobe ponestaje: Kazna Iz mraka eka dijagnozu zanemarenih portala U beskraju sad die onaj koga treba precrtati Svetlost s kojom je stigao gui pamet oskudna Zaliha nam dolaenja boluje od jasnosti plitke Smrtno je u njoj dosadom zamagljeno:Jer Onaj koji je prepoznat i nije prorok: Bog samo Pravi su Grenici izostali: jedu doruak na travi

ZALUDNOST DOLAENJA: OPET ? Smrtna je zaliha zalazaka jer znanja Zakovana je opta pria u ramu metalnom Topi se laa lana: emu vetina U beskraju sad drema stvor ili naum: Onaj koji je prepoznat i nije prorok: Govor mi je u sam jezik pobegao: Ni misao Ne vlada reima u besu izlivena zavera Idem da bih otiao: Koveg je tesan i gorak O smislu neu dok traje pokret ka vodi Zalazak mi u ramu pogrenom: Ni da odem neu U ustima voda i oblutak: Govor mi misao pretekao

ZAVERA I NJEN SKLOP

U sasvim linom nastanjen porazu senku mu uhodim pomnoenu Sa zida pokuavam da prevedem: ija je on davna lirska povreda Ukus boje tamparske nepcima snujem: Slava daleka i tua vreba U porazu rezbarenom geometrijom se bavim: U ram stavljam orsokak Preskoiu granicu prezira i opreza kojom nas je projekat ogradio ivim u zamoru nerazumljivih glasova: U loe uraenu fasadu gledam Ipak: Jedini problem je pamenje: Zaveru zidara prozreo sam i sam Meutim: Renik se moe raspametiti: Sa zida gipko skoiti u nazad Izmeu dva pogleda iz prolosti razroko zevam: On nije taj pravi ija me senka u pitanja opstanka sateruje: Nacrt mu je nedovriv Moj poraz je samo pitanje smera: Padam li u napred ili razum gubim Nek odahnu fiziki radnici: U pitanju je ist beli vez scenskih radnika

PROZOR U PRIZOR

U NOI

Misao neobuzdanu o tebi daleko izvan razboritosti doveo sam: Snimak make u letu izmeu dva zgrade u noi s oima koje kasne za polovinu venosti Usamljeni skok ka vrhuncu: Doskok moj Mesec zaglavljen u lavoru: Neon i tu Naa je pustolovina izvan realnog svetla Cilj moje sree se pomera: Skok u niuta Mesto sa kojeg se vie ne moe spustiti vidim Iznad mojih granica: Telo gipko u itkom mraku O tebi divljoj razlono i ne vredi: Ve si razmak Za koji nemam dovoljnu zalihu ludila: Samo Skok iji sad da pratim: Ko pada a ija je slika Kroz prozor u iluzijom zaveden No je ionako samo razmak Ako do jutra ne padnem dilemu preiveu

JUTARNJI BRODOLOM

U brodolomu reenice jo nedovrene smisao se namere izokrenuo Poplava prepodnevnog itanja na raspuklom pramcu slova prepala Plamte: Krvare: Dave se: Voda prodire u sr onog to ba mislim Rei zapisane uzgred opis spruda na bulevaru sasvim su poremetile Brod klei raspadnute azbuke na skveru izmeu apoteke i mesare Sada ve znam da od povrnost na ulici samo je sporost duha gora Jer tek sam krenuo na goli doruak kad mi se poetski uvod provalio Voda iz hidranta i sa krova: Renik moj nasuni: Brodolomom ukinula Grad u kome sam sam nemo me gleda: Lingvistika nije na rasporedu Goli se doruak hladi: Izdava vie ne eka: Iz rukopisa ironija isparila ivot je u gradu ubijen od forme i namera mizernih: Sam sebe smirujem I Izokrenuta zabluda me pak vodi do samog ulaza u delirujum supermarketa Istorijsko jutro u kome sam nameru zapoeo ve je kljuar zaturenih seanja Sa posrnulog pramca objavljujem: Egzil je stara bolest: Kasirka potvruje Mokar i dostojanstven recitujem s jarbola: Svako je delo samo svoj najbolji opis Rekao sam i ono to nisam smeo da saoptim: O brodolomu ambicije sred ulice

JUTRO: DAN IZGLEDAN

Jabuka ve natrula: Boja re: Svetlo pocepano kaplje Ulazni podaci jutra za depresiju: Leto tek preminulo Miris to svetlost pretie: Mesto za opti prekid boje Samo jo tranzistor da izbljuje poetnu glupost dana Natrulost je jabuke jo u okviru vaeeg ukusa epohe Ona celinu izdrava: Ra se samo uporedo razmoava Vesti su u svemu najtoksinije: Tranzistor poremeen Kroz roletne dan u fronclama: Grad nadeven mrzovoljom U glavu mi silom svetlo: Radio u bubrezima: Koma skoro Leto jo nisu odneli: Zaudara epoha: Prekovie nepokopanog To je taj miris iz saoptenja: Tek docnije sve preuzima kafana Moja depresija postaje nestrpljiva: Jabuka kasni: Ra takoe Jesen prepuna vremena koje se nezadrivo obruava: Bu Gamie iz knjige koju sam zanemario dok se samo ustajalo Jabuku bih mogao da zamenim kiobranom: Ru bensedinom U radiju se Irak pokvario: Moj je ipak svet danas svud oko nas

MORE I NO

Zemlja to uti moj je pogled: I so na dnu zenice O hrid od trave razbija mi se dah: Koga titi Imamo isti glas: iji je pak no ka suncu okrenut Mrak je tvoje godinje doba: Ukus nas krvi spaja Posle tiine ni more se ne sea tvoga tela: So samo I pesak na dnu dana u kome se nita dogoditi nee Gledam zemlju kojom se skriva: U zaleu sam neba Lei: Koral umesto tebe die: Pena gusta i puina Dok peskom brie no krvna grupa nam nestaje: Plima Ako izostane neu umeti da ti proitam anamnezu: I presudu U smiraj dok alge odgonetam donosi mi deo sebe same Puina u mrak otie: Znam ipak da si deo neke divne zavere

NAD TISOM MOST

Kao leptir u smoli avgusta zapamen nad Tisom lebdim Banatska me obala speena vodom pranjavom u ivotu dri Udiem elatin i prainu:Vazduha nad ravnicom nema: Plamen S mosta u reku katran kaplje: Mirie Tisa na greh isti i mulj Vizija me opseda mlake svetlosti dok okovan rebrima puzim Predeo je poznati u fotofini pretvoren: Leto je oi zatvorilo Lek od smrti treba na baku obalu da prenesem: Pucaj prvi Da gradim most nevidljivi pored ovog to u vazduhu se mrvi Smoren suncem obelelim reku gazim u dan sasvim izvrnuti Ono to vidim na ivot lii vie od njega samog: Smrt uivo U vrelini se automehanika s ravnicom spori: Putnik sam ometeni Staklom piem u vreme koje se ne bira: Vrbe oko vode slepe Mirie Tisa na greh isti i mulj: Kao leptir u smoli sam avgusta Leto je oi zatvorilo: Vizija me mlake svetlosti opseda: Snimak Predeo je razmazan: Tromo precizan: Drvee kao da bi da ode Iz Banata do Bake ni mostom ni postom: Sve to imam ekae

PREDGRAE

Probudim se usred uegle jeseni: Predgrae je naokolo stalno Jesen postoji i u ovom delu sveta: U balkanskoj ekaonici smo Sav nam je ivot od zaobilaznica skrojen: Dunje ve trule davno Shvatim: Jedino to o ivotu nita ne znamo: Zato ga uvamo I u snu od buenja nita ne oekujem: Um mi je preusmeren Veliki svet prolazi uzdu: Nisu pametniji samo uredno peru noge Jesen nam se iz upe primakla: U ekaonici nade nema: Sve kunja Predgrae veselo s veeri povraa: Svet nam uzgred dobacuje ut Rodnu sam palanku prodao za kubik predgraa: Ovde je jesen gora Dok spavam gui me nostalgija: Tamo je amotinja bila otmenija Svetlo nam neko ovde pogasio: Ostatak palanke na slamku ispijam Kako je bilo ugodno u tihom smradu: Grad gde svi o svemu znaju Moje predgrae zauvek tu stanuje: Jedino moe jo dublje da potone Popodne rodne palanke ne trpi nikakve obzire: Ubiti tiho i dugotrajno Zakon je periferije bri: Mrak: Ubod: Trk: Jutro tu svanjiva mamurno Usred uegle se probudim jeseni: Svejedno mi zaobilaznica ugraena

PROZOR I PRIZOR

Na teme moje nesanice pada deo sveta i prehlada skora U vrelo vee prekoputa stie noni uvar uskoro raskomadan Prizor mi formira prozor niz koji se sliva ulina glavobolja Svet naruenog stava pada: Prehlada je mlada: Vee tupo uvar jo ceo: Moj ga prozor ne impresionira: No glupa U nesanici linoj sve kao u snu komarnom: Gori vatra u liftu Teme prazno ulinu buku ita: S prehladom u plakaru pregovara Kako u s prizorom koji se raspada pred no koja ve nasre Struja se elektrina na treem spratu pobunila: Spoj je kratak Nesanica noanja: uvara e tek oko ponoi manijak komadati Prizor iza mog prozora depresija je stvrdnuta: Samo nazeb kasni O aspirinu i revolveru razmiljam: Buka bi me ipak vie uznemirila O meni iznutra ne vredi ni govoriti: Glavobolja: Prehlada: Nesanica Svet koji se simultano rui samo nivo treba da izabere: Teme je moje No koju uvar treba da sauva zoru doekati nee: Prozor ne lae Spoj kratak kad produe lift e me odvesti daleko od plakara: Ode ivot

ZALUTAO U MEUVREME

Slika u koju sam zalutao za moj je razum neprobojna Pejsa iz tueg sna: Budne strastvenosti: Reda nepravilnog Goli dodir s trenutkom: Plazma koja me nita ne pita Razumem samo da se ono u emu sam naprosto deava Tumaima snova podmetnuo sam sliku u kojoj sam bio Za moj su razum strah iskazali: Opisali su fotos azbukom Jedino sa zvukom iz tueg sna u kome sam bio nisu umeli Trenutak goli u kome moral nije uestvovao: Ni pouda Dok govorim o njoj prisvajam je: Lovci na snove to znaju Kao neka tena pesma slika sna se koleba na rubu skandala Boje priguene i oblik koji pulsira na nesvest me seaju Zalutao sam opet u kosmos ijeg smisla u mom iskustvu nema

SLUAJ

Mui me golo telo ene u dnu prozorske rupe: Dan je u nedelji Izmiljena ptica koju sam poslao u meuvremenu onemela: uti mrak: Dan je u nedelji etvrtak: Pokladni U takav dan gola ena je izuzetak: Ptica je izmeu dimnjaka Telo ene se videlo na dnu prozorske rupe: Pticu sam izmislio sam U crkvi se ljudi okupljaju oko nekog praznika: Nadlee ih moja ptica Dva dimjaka i zvonik: ena je riokosa: Mrak koji oseam je jueranji Zgrada je preko puta ima niz prozora s rupom u znaenju: Veernje Obinost etvrtka kvari moja onemela ptica: Golo telo ene traje dugo Ljudi pevaju u crkvi: Jueranji mrak dodirne dananji: Fabrika dimi Da li sam izmislio i golu enu: etvrtak je sigurno: Moja udnja takoe Onemela i izmiljena ptica pre nego to nestane upozori enu na sluaj

U NIGDINI

Usred polja belom svetlou to podne eka: Telefon Neko: Od negde: Nekog: U nigdini Zadnja pota: Bandera o horizont privrena Vest konana: Samo je treba uruiti Bela svetlost iz lonca iskipela u leto Polje obamrlo samo to nije odumrlo Sunce prostrljeno u sred dana Zvonjava telefonska unutar tiine: Bandera u nebu: I kumrija Neko nekom javlja da je umro Usamljeniku koji je od ivota u osamu pobegao Iz bolnice mu saoptavaju da vie nije iv Da zna: Ponaanje i ritam da podesi Onaj neko iz bele svetlosti: Tamo gde je podne: I tiina Sa adresom: U sred pustog polja: U godinjem dobu: Ne zna Moda spava: I u snu se osmehuje:Telefon ne uje Nastavlja da ivi: U neznanju: Znonjavu jer nije uo Samo kumrija zna: U nesporazum to je odletela

INDIREKTAN PRELOM NEBA

ZNAENJE KRIKA

Mui me znaenje krika izvan vida to izbija U prozoru dok pamtim prizor koji nestaje iz mene Prevaren sam u pokuaju samoe i poverenja Uhapen zapravo i gluv kao ugruak osujeenog vetra Zvuk koji nije ni postojao to se vraa kui Postajem zatoenik oljutene sutine znanja Od tueg mraka nesazrelo bilje me prepoznaje Praznina se iri iz mene: U mrak onemeli klizi Tamo gde uvire glas zakopana je dubina upitnika Presek zgrene svetlosti pre tri veka izlivene ujem Sad ne znam da li hou dno do kraja da prepoznam Samoa da li mi je od vetra brana ili meta je svetlea Kua moja na osami bleda prozora sedam kao da ima I vetar kojim anjem meseinu mladu i pelen piem Imam li u pamenju istanjenom dovoljno vere Da razumem nevidljivo i onog to me odnekud pita

IVOT IZVAN SNA ?

Osvanuo sam sa pitanjem i odgovorom koji mu je prethodio: Misao o dananjem danu i da li je utivo biti protiv njega: Buncao zapravo Svanuo je po navici samo dan: Iz sna izlazio nisam: Neko je ve odgovorio na sasvim drugo pitanje: Tako se uostalom dogaa od kada sam prestao Na obe strane su margine: Jueranji dan u herbarijumu strepi: Odluka tek sa sledeim svitanjem moe nam biti blia: Oko jutra sve se okree Najvanije je osvanuti: Na nogama doekati pitanja: Razliita dovoljno Kako iz nesanice u javu iskoiti: Kad postoje samo plitke definicije Tumaenjem hladnoe u sred sveta viem: Umesto srca prazan dlan okreem San sad samo umesto perine koristim: Znam da smrt definitivno negira: Ipak od nje sam jai: Ona nikad nee uspeti ivot da stvori: Ko samo ubija sve gubi Prethodni odgovor pitanje je svoje promaio: Nikada neu vie unazad spavati

IZMENJENE OKOLNOSTI

Kou samo svoju nasuprot zla probuenog mogu da zaloim Ono me u vraanju sea na preskoeno znanje: Vrata to u kugu direktno vode: Prolaz zasut svakojakim injem Predeo meni dosuen: Ni razloga da se seti: Zazidana zora U nesanici snujem dno koje me ne zaustavlja: Utrobu dozivam sa samim sobom buduim da se susretnem: Da dno upoznam Umesto jedra da je razapnem: Kou koja dobrotu samo snuje Od sna tvravu gradim: U jutro kad se svi u dom povuku Kugu da bezbedno prevezem tamo gde seanja nema: U muk crne rupe to izvan vremena se zavrava: Da urlik jo ozidam

JO SPAVAM ?

Dok itam sanjam: Dok sanjam piem: Kad piem ivim Usnio sam prazninu: znak nepostojanja onog to ova predstavlja Da bih iveo morao bih da opiem barem spolja tu belinu Jer znam: Nestajanje stvarnosti je poetak pesnikog stanja San moj sa prazninom: Oseao sam sebe kao da me nema Kao da istovremeno u hiljadu ogledala postojim i utim U itanju te pukotine koju na javi poznavao nisam oslepim Ipak prozirnu granicu prema nevidljivom reenicom dotakao sam uh glas: Promenimo svoje ivote slikom sveta u treoj dimenziji I odjek njegov: Zaroni u prazninu koja razdvaja nameru i stvarnost Sanjao jesam: San pokuao da opiem: Prazninu u mraku osetio Poruku primio: Bez itanja sa njom se susreo: Samo jo spavam

KADA SANJAM

Ti si srenija jer ume da posmatra bez oznaavanja Kad je nostalgija pie logino:Plavo Podne je visoko: Vee daleko: Jutro e i onako Moj treptaj sve mi umreeno iitava: Razlozi i posledice Prolo podrazumeva: Buduim se mnogo ne zamara Slobodnija si jer s vremenom se ne bori Da bih tebe izmislio iza ogledala morao sam da zaronim Kada sanjam sve mi se stvarno dogaa Kako li e te svet prepoznati ako se ja u nesvesti zagubim Oznaeno neko drugi ti mora proitati: Ni srea bezgrena nije

NAPUTEN OD POEZIJE

Miris spaljenog leta misao mi dekorie: I muku literarnu U autobusu na liniji 56. video sam poeziju uivo sluenu: Slutim Definitivno: bolest nie u loem rasporedu zvezda: Znam To me domiljatost dosade zagovara dok grad lirski truli Vatra to dogoreva u predgrau hladnokrvno mi snima sudbinu Bolest vazduha samo je izgovor: Svi ulazimo u hram lica naruena Kroz katran i boje razmazane maina me odnosi u haos noi Poezija je izala pogureno na skretanju za zaviaj: Mrak ve bee U hramu se televizor iskaljava: Srani udar ba je u toku Misao o poeziji vie me ne brani od sveta: Danas zvezda nema Dosadu svoju proetao sam sutonom: Zavela me Hajneken pivom Vozilo pogreno kroz gumirani vazduh vraa me tamo gde neu U re sam dosade poverovao tek u zolokom vrtu: U podne razroko Pivo je samo izgovor: Poeziju sam izneverio: Na sluajnom snimku pas Sudbinu mi himere zaklapaju: Zadah dua njihovih put mi mrae Miris spaljenog leta muki me izvre: Misao je samo iznuda stihovanja

NEBO I PRELOM

Toliko malo preostalo je disanja izmeu neba i preloma U koji izmie stranica sa opisom bezduja bliske povesti Neba od samih uslovnosti sastavljenog: Pohvale i formule Tih izmeu kojih se nita ne nadovezije: Kao da nije meseina Davne svetlosti koja prodire prostor i boji ga u duboko crno to je samo drugo ime za prisustvo svega to um sme a ne zna Dok se pita moe li se disanje zaboraviti: Misao donekle moja Ni poetka odvijanja da se dotakne: Samo biopsija preostaje Izdiem snimak svog krvotoka: Sve proitano nek se proveri U kuli vavilonskoj ne stanujem: Zvezde postaju ravnodune Samo vreme preloma je neizvesno: Saznanje je izvrnuta koulja U svetlosti sve se nadovezuje: ak i izostavljeni trenutak postoji Nebo die dubinom opte nemoi: U prelom otiu moji kontinenti U raskoraku s bezrazlonom vedrinom iz due sad mi raste biljka Prolost nam je neizvesna: Srodnici su nam kartografi i hiromanti Nebo posustaje: Ko li e ga na pleima zadrati dok kolera namiguje

OD KUE ILUZIJA

Kua je iluzija to moju igru sa duhom odrastanja pamti Drama cela po zidovima je izlepljena: Pesak vremena curi Svevinji balkon pretenih tragedija: Za sve je nestanke tu Prati je krivotvorena povest jueranjeg dana: Novine piu Moja kua pamti sve nerazjanjene nestanke: Slom mate Tragam zapravo za detaljem u kome se nita dogoditi nee Imam ga negde na vrhu noa: No je u ragastovu: U kui naoj Listam dramu zidove ruei: Balkon stoji: Znam: On ne postoji Dua mog duha nije odrasla: Radio javlja o zamraenju: Sutra U novinama: Zvanino tumaenje mog ivota: Krova vie nema U venama struja: U nervima meseina: Iluzija me vie ne slua Sa zidova ironija dramu spira: Kuu no kiom zvezda slama Spada sa tapeta i komedija: Krov mi na glavi ve godinama spava Kuna se iluzija u radio-aparat sakrila: Od detalja vie ni glasa

OPASNOST BUENJA

Kada sam osvanuo misao mi je ve bila divlja: Dvosmislena Gramatika mi se uma pokvarila: U gomili usamljen stojim Rei i stvari svuda su po zidovima: Jedne samo ute dok pamte Da razumem kuda od slobode da se pokrenem ne uspevam jo Marovanje u daljinu nepoznatom molitvom hou prebriem Nedostatak prostora emociju mi liava dostinih pristanita Zatoen u sopstvenom bogojavljenju vidim jasno skelet opti Po zidovima opruene reenice sam haos na zasedu nagone U dvosmislenoj petlji moj se mozak odupire tumaima sile Osvanuti u divljoj pomami nigdine: Sred govora koji truli Iz svakodnevnog postojanja u opti prekid veza dan ovaj utie Jedino se pouzadati mogu u stalnu postavku kupatila i ormana Na putu do lavaboa inteligencijom duh pozleujem: Ikonu zaobilazim Jezik moj u dodiru je prisnom sa zubnom pastom: To mu je izgovor Misterija krui nad mojim pokuajem miljenja: Prepodnevna garsonjera Um moj lien dihotomije popodne e s gomilom prostor pregraditit

PRIZIVANJE GLADI ?

I nita tako nezasito i prostrano nije kao vreme prolo noem izdeljeno I blizina pomnoeno divlja od uspomena Ne sluti glad duboku s one strane udesa S one strane udesa boje su zavek prevarene A vatra nikad tamo nee da se vrati: Ne sme Kako no hranu da posle svega takne: Post neu krvlju da prekidam: Nita mi ne pripada I sve prostrano divlje je nezasito: Noem spojeno Glad u vreme upisana uspomena je jaa od udesa Ni vatra u nju nee: Ono to mene raspinje uti Od sudbine dani odbegli trunu: Nemo prizivanja

PRIZIVANJE GLADI

I nita tako nezasito i prostrano nije kao vreme prolo noem izdeljeno I blizina pomnoeno divlja od uspomena Ne sluti glad duboku s one strane udesa S one strane udesa boje su zavek prevarene A vatra nikad tamo nee da se vrati: Ne sme Kako no hranu da posle svega takne: Post neu krvlju da prekidam: Nita mi ne pripada I sve prostrano divlje je nezasito: Noem spojeno Glad u vreme upisana uspomena je jaa od udesa Ni vatra u nju nee: Ono to mene raspinje uti Od sudbine dani odbegli trunu: Nemo prizivanja

SNOVI I VAZDUH

Moda je ba strogost jedini put do cilja koji luta Plen ako zanemarim i zbrku koja me vrea: I vapaj Da napustim prostranstvo sveta i horizont raspet Kad sapet sam u mnotvu vremena to u no klija Ne vidim liniju prostora: Tu je ipak: Surovo bliska Spoljanje sile vrebaju odmah iza nepostojeeg Sa zida nagore rui se koncepcija moja: Odloen uspon U vertikalni prostor gde milost i sloboda jesu same Vazduh i snovi izmeu mene i cilja prekomerni su A ja sebe ne mogu da proitam: Plan plena je rovit Grabljivica se koju san iz horoskopa je pozajmio javlja U viku vremena zatvorski zidovi cvetaju: Kraj citata

RAZMEA

TOLIKO O SMISLU

Uz padinu strmu herojski um opti lien jedinstva podnosim Sa okolinom i njenom povesnom memorijom posvaan jesam Zadihan se pitam: Daleko od vrha: Udaljen od podnoja isto Da li e se svima koji u prazno skoe umee vraanja nitititi Preplaio me oigledno duh vremena samog: Treba sesti i tresti U temelju moje muke herojska je fuga a uje se i meseine buka Na vrhu surom shvatih s tugom: Mozga ni u meni nije: I emu on Da nije brda plivao bih dalje: Ni bicikla nema: Samo tvrda ema Po emi toj opstanka na vrhu nema: Ode bujica: Sam u snu boravim Tresem prazno: Biciklisti nisu: Zapitam se glasno: Za ta je kasno emu uspon kad u seanju potop je izbrisan: Um jedva da moe Jo jedan vrh bez smisla: U podnoju je ipak klima tea i od smisla

O POJAVAMA U CRNOM

ta znam zapravo o tajanstvenim pojavama u crnom to borave kad se i o one iz svetlosti jedva jedva razumem: Komar se plazme glomazan odigrava u ovome to naizgled pojmim: Nema dokaza za promenu stanja koja bi se naknadno deavalo: Barem ne za onu koja se kree ili uje ukus boje: Teorija due: Munja u prahu Uopte emu o pojavi kada se navodno u prirodi sve jo obnavlja Stanje celine bolje bi definisalo ivotnu rascepljenost: Tajanstven jeste samo izlazak iz materije: Put kroz nju vie spada u biohemiju Dok je merenje promene same iskljuiv gubitak: Krnj opis oticanja Pojava ma koliko tajanstvena bila jednim je delom i moja manija Samo moja i retko se vraa u stanje bogoboljaljivog: Uginula nada Fotografija odbegle due hemijom iluziju odrava u stanju disanja Ako se tajanstvo ipak moe ponoviti emu onda sva mitologija Promena u snu uvebana: Trening trajanja: ivot ceo u delovima

OSUEN NA POEZIJU

Moja je pesma vez ostataka i tiine nataloene Izmiljanja koje samo boli: Bekstvo od polena Kljuar sam zaturenih seanja: Perona venih to Nostalgiju lue: Mirisi dalekog: I bu modane sfere Zakljuana bu sa dna samog to se ne izgovara Pesma to u aci nepostojanje daljine u ivotu odrava Peroni koji ne prestaju: Samo su odlasci sve raniji Vrata prema zalasku: Gorki lek u venu i um to struji Pesma je moja ukus praznine: Pad u prahu i med prozebao Bol koji na bekstvo sea: Rei to me mimoilaze U tiinu urezan znak: Pletivo besmisla koji iz slasti vreba Polen je to nepostojan sve opravdava i nema ga vie

TERCINE ZA KRAJ

POM U 23 TRCIN 1. Tertni kolosk opt: Ko pauin rzapt: R mi sm: U snopove uzalud vezan Miris spaljenog dr muki m spli: Miso i re smo su jurnj iznud I sve to pristi nzasito kroz nstlo hui: Nom v mo smo prrzan 2. Ko ubrzan votnic sgorv goropdn trobok: Lve nm stigo odsvud Idm d bih bio: Put tsn: Gork ukus cilj: Pron mi ve n kork od sumrk Iz mrk dignoza zanmrnih uspomn: Fotokopie du o nm niotkud 3. Hos k odmh iza dn: No i nit u dutu: Ksna ki: Kisn ptokrk Kko li tb glsnik prpoznti ko s u nsvesti iznunih citt zagubim U mirisu lip potopljn lbdim: Propdm ipk: Us sldi posl tog iskork 4. Grd iza mn ko brod okoto usrd svetlosti kou s zadrkom ljubim U rukm gld drim: Prsti ssvim oglodni: Hmi proitn iz tug um Kko smo dlko od prno polzak: Bkstvo osuno: Zalud vozove udim

Um ve zaton: N otvornom vetr: in u pauini: Proni npotrbni

5. Uspomn mi ko pukotin: Golm i izmiljn:Bez slasti ko ivkn gum Promn rdosld u snu uvebvn: Trning opstnk: ivot co u dlovim

U podzmlju vrlj uvr zaturnih dtum: Bune s prgovi posnih um 6. Nostlgiu kriom rspkum: Kriza m pretie: Mp nm mozg grk obuzim Prostor nm u prdlu: Mo do noi trun: Ktrnisni prgovi i oboni krik Sn mi s s przninom sro: Voza koim u uzaludno vi nm: k s plim

7. Podn o dlko: Ve gusto i uoptno: utro prost dodtk uz tvo lik U autobusu to do stnic vozi pozi uivo s zbiv: Vrku ipk ve slutim Po prvilu u lom u rspordu zvezd vek s spli: Putnju mi zatvr urlik 8. Dok prpisum snimk optg krvotok sv stlit i rmp mogu d vidim S zidov konic ironi skid mlodrmu: Krov nm no srom zvezd slm Zabrn odlsk mociu mi liv iskunj d ti auk prkordni prosldim

Um ve zakon: N otvornom vetr: in u pauini: Proni npotrbni

9. Ku mo siv sd stklom omn: Tunl m vodi u prostor izvn srm Gld u rd vonj upisn: Prznin budu od svkog por i uds Ni vtr u nju n: Putu od vek do kr svet: uv vrt svkog hrm 10. Vzduh i snovi: Mr izmu mn i cilj: Klju i pokrov u im svih uds Rzrvci za msto u vozu koi prrno stigo: Odgovor ve svemu naudio Imm li u znnju dovoljno verovnj d privim sv nrd u rstvljnju nbs 11. sn mi prpun zaludnog vrmn: Boli ipk miso kou sm tk zadobio Brod rspdnut zbuk o kli: Zatvorn smfor izmu himn i msr Dok pskom krv bri rtorik s u ve uliv: Sn mo prisilnu vu usnio

Um ve zakon: N otvornom prvrt: in u pauini: Proni npotrbni

12. Ono to itm u prdgovoru n ivot vi lii od njg smog: um i misr U pogovoru dn ipk okivno: Putovnj s odla: Putokzi su prusmrni N tm mo nveric pd do svet: strologi iznveril sve koi snjr

13. U dnu dn iz kog bim runr urli: tvrtk msto kom smo poverni drs mi zagubljn: Trougo srd pustog grd: U prdlu odvkd prtstupnom Dosd i njn nsr s prt: Skok niut i lt versiom jedva su nmirni

14. Rzumm dns smo ono u mu sm: Preostaju pozivi licim koi ive obmanom Prizor dlu ko d zauvek i za nikd: Nto s ipk dogoditi na goloj vi U prordim pisnj ukus ngnog kr slutim: Nosdln strh hodi pronom 15. Moj pogled je lana uteha: Slabost sama u nevinoj to se skriva stravi Svet u tajni bezgrenog ubistva drema: Svetom vodom se slui da ga maskira S poetka obeda re se prozlila: Svakog d molitva dovoljno zaustvi . Um zaton: N otvornom vetr: in dlk: S oluom s vr ju 17. Deava se tiha predaja smisla: Svi smo siti rei a muzik ve svir Tesno nam je u nameri saplitanja volje: Pron zateen bz dolzak Izmeu dva pogleda iz prolosti razroko zevam: Ko mi to dljinu dir 18. Koliko svetlosti u prizmu tame moe da potone: Truli jo mata prdk Biografija neverovatna dok se preslikava: Sama sebe i mene ponitava Udeo kaike u praznini tanjira znatan je: Prolaznik grub curi iza rtk 19. U svetu mom tiina jedino ko zaboravljena greka uitavanja obitv O lekovitosti nezavrenog govora haos najbolje svedoi: Udeo mog udesa Dan je najvredniji deo moje imovine: Mrak me nno rasprodajom ugnjtv 20. Konano je svet u duboku glupost zagazio: Biblioteka puna polovnih us Predugo sam sam u sebe uglavljen: Moda vozova u pokretu vi ni nema U knjigu koja slova slm besmisao s sabrao: Put providan i tlog sps

Um zaton: N otvornom zasto: in dlk: S oluom s plaa ju

21. Smola se rani vraa: Drvo korenu tajnu poverava: Nemo me moja slm Jezdi zadatim prostorom: U besmislu seanj: Govorim zato: Uzalud hodm Dan godinama obean na rei je moje otporan: Vido sm: Re i tm

22. Posle ljubavi kratke Kirka zaslueno spava: Kolosk bivih sdm Nedostaje joj samo glava: Pozi s iz izgnnstv vr opet mld U sred smisla javi mi se zagonetka: Kolika je cena putovanja: Vie nmm

Peroni zamiljeni: in utrnul: Na otvorenom vetar: Um je zatoen vlada

23. Lvic s s dsnicom srela ndomk stninog tolt: ve Mria ipak strd Ov luka putovti n: Grk ve u prvonju poinjn: tk glava U ptokrci konj tronski o skpv: Pusto jedro u dui dino s jutru nda