tetoine voa i vinove loze

RED Lepidoptera Fam. Lymantridae gubari

Lymantria dispar gubar
spada u tipine periodine tetoine (javlja se na svakih 4-10 godina, a oteenja traju 2-3 godine); izaziva golobrst voaka; polifag; ekonomski veoma znaajna tetoina uma, ali i vonjaka pored uma; najradije se gubari hrane listom hrasta, a u vonjacima najvie vole jabuku, ljivu i trenju; ne vole lipu i kruku; ima jednu generaciju godinje; muke gusenice imaju 5 stadijuma, a enske 6; prezime jaja u jajnim leglima na stablu i donjim veim granama (najee na junim stranama debla i visini oko 4m); jajna legla su nepravilno okruglog oblika i sastoji se od 80 do 120 jaja i svako je uvijeno u dlaice sa trbuha enke i time se zatite od niskih temperatura; ciklus razvia: pojava gusenica kree od aprila i traje do kraja maja (odvija se po slojevima); gusenice se prenose vetrom zahvaljujui dugim gustim dlakama; starije gusenice su prodrljive i nakon mesec i po do 2 meseca ishrane trae pogodno mesto za preobraaj; lutke se formiraju u pukotinama pod korom debla ili grana ili izmeu zapredenog lia; nakon dve nedelje (polovinom juna) javljaju se prvi leptiri; leptiri su polno zreli i ne hrane se; polna diferenciranost prema izgledu i enke ne lete; nakon kopulacije deava se ovipozicija, a tokom avgusta dogaa se embrionalno razvie, meutim gusenice ne naputaju jajni horion do prolea naredne godine; simptomi: kada je gubar u gradaciji, jajna legla se nalaze svuda po kori, ali i na oblinjem kamenju; gusenice gubara se javljaju neto ranije od gusenice glogovca i utotrbe; pupoljci i lie su izgrieni a kasnije je lie izgrieno sve do nerava; golobrst se vidi izdaleka stabla izgledaju kao za vreme mirovanja vegetacije; suzbijanje: mehanike mere podrazumevaju skidanje ili natapanje jajnih legala naftom ili petrolejem, ali danas se suzbija virusima poliedroze; u progradaciji se koriste preparati na bazi Bacilus thuringiensis var. Kurstaki u fazi kada prve gusenice dostignu uzrast L3; U gradaciji se koriste insekticidi IGR ili na bazi emamectina, spinosada indoksakarba i slinih;

Fam. Lasiocampidae
Malacosoma neustria kukaviija suza

tipina periodina tetoina; izaziva golobrst, a ak su i cela stabla prekrvena svilenim nitima; esto se javlja u naputenim vonjacima; polifagna; ima jednu generaciju godinje; prezime jaja u jajnim leglima ciklus razvia: krajem aprila i poetkom maja pile se gusenice koe se hrane mladim liem, slino kao i gubar; gusenice ive i hrane se u letnjem guseninom zapretku (zapredak duine oko 30 cm), u rakljama grana; najvee tete su u maju; kasnije se gusenice razilaze i ive pojedinano do kraja juna kada poinju da se ulutkavaju u kokonu kog ispredaju izmeu povezanih listova, u pukotinama kore ili u travi na zemlji; nakon dve nedelje izlaze leptiri (poetkom jula) koji lete prema svetlosti, ne hrane se, a kada kopuliraju polau jaja; polau jaja kreui se spiralno oko granice; embrionalno razvie se odvija tokom jeseni ali gusenice izlaze tek na prolee; simptomi: jaja su zatiena providnim sekretom koji jajima daje izgled kapljica rose; pupoljci i lie stradaju kao od gubara; suzbijanje: ako se primete jaja preko zime ih treba ukloniti; hemijski preparati isti kao protiv gubara;

Fam. Pieridae
Aporia crataegi glogovac
tipina periodina tetoina; izaziva golobrst; polifag; kod nas ga ima samo na nekoliko lokaliteta; ima jednu generaciju godinje; prezimi gusenica L2 i L3 u zimskom guseninom zapretku; ciklus razvia: u vreme bubrenja pupoljaka jabuke gusenice se aktiviraju, naputaju ziski gusenini zapredak i nagrizaju pupoljke i mlado lie; ive u grupi (april i maj tada ih je najvie), a kasnije se razilaze i poetkom juna gusenice se preobraze u lutke na granama, ogradama i zidovima; leptiri se javljaju krajem juna; kopuliraju i jaja polau na list, najee u grupama; u julu se pile gusenice i odmah poinju da se hrane na listu na kom su se ispilele; kasnije spajaju listove svilenkastim nitima formirajui zimski zapredak; simptomi: u prolee se vide delimino ili potpuno uniteni pupoljci, a kasnije golobrst; nakon opadanja lia krajem jeseni opaaju se zimski zapretci; suzbijanje se vri tokom zime kada se skidaju zimski zapretci, a poetkom vegetacije se koriste isti preparati kao kod gubara;

Fam. Arctiidae
Hyphantria cunea dudovac
prvenstveno se hrani liem duda, ali je polifagan, pa ako se pojavi u velikom broju uzrokuje pojavu golobrsta; ima 2-3 genracije godinje; larve imaju 5 stadijuma

prezimi u stadijumu lutke na zaklonjenim mestima ciklus razvia: izletanje leptira kree u treoj dekadi aprila (kada je temperatura iznad 18 stepeni)i traje do sredine juna, a jaja polau u leglima u jednom sloju na naliju lia koje se nalazi pri vrhu kronje; najpovoljniji za prvu generaciju je dud, a drugu i treu je jabuka, vinja i ljiva; mlade gusenice ive u grupi a sazrele se osamljuju, a u svakom sluaju ive u zaprecima; najtetnije su starije gusenice koje se najintenzivnije hrane; gusenice zavre razvie do sredine jula, a onda trae pogodna skrivena i suva mesta za ulutkavanje; leptiri letnje generacije lete krajem jula; populacija dudovca je brojnija kada je toplo sparno i sunano vreme; brojnost druge populacije je vea pa su i tete vee; preobraaj u lutku koja prezimljuje deava se u septembru i oktobru sve do pojave niskih temperatura; simptomi: na granama na kojima su bila poloena jaja i maju ili poetkom juna primete se zapreci sa gusenicama i ostacima izmeta; sa porastom gusenica zapreci se ire i mogu obuhvatiti sve grane; suzbijanje: zapreci se skidaju i unitavaju pre razilaenja (maj jun) ili se primenjuju preparati kao za gubara;

Fam. Geometridae
Operophtera (Cheimatobia) brumata mali mrazovac
ekonomski znaajne tete nastaju samo u godnama prenamnoenja; polifag; najugroenije su ume i vonjaci, a najee se od voa javljaju na trenji, jabuci i kruki; kod nas je prisutan u brdsko-planinskim vonjacima ima jednu generaciju godinje; gusenice imaju 5 stadijuma; prezimi u stadijumu jaja, najee na gornjem delu krune; ciklus razvia: embrionalno razvie se deava u prolee, a gusenice se pile u vreme otvaranja pupoljaka; hrane se cvetnim i lisnim pupoljcima i liem u zapretku slino smotavcima vonih pupoljaka; odrasle gusenice ive pojedinano; nakon mesec dana (oko sredine juna) sputaju se na zemlju i u zemljitu (5-10cm) prave kokon i preobraze se u lutku; leto provode u dijapauzi i kao leptiri izlaze kada je kia i toplo vreme u oktobru ili novembru; muijaci lete od sumraka do ponoi, a enke puu uz deblo; nakon kopulacije enke polau jaja oko pupoljaka, na mestima grananja ili u pukotinama kore; simptomi: u rano prolee mlade gusenice prave zapretke; prilikom masovne pojave gusenice duboko izgrizu i mlade plodove koji opadnu; suzbijanje se vri postavljanjem lepljivih lovnih pojaseva za hvatanje enki koje puu po deblu radi parenja (oktobar-novembar); tokom leta obradom zemljit mogu se unititi lutke; piretroidi se mogu primeniti pre cvetanja;

Erannis (Hibernia) defoliaria veliki mrazovac

ekonomski znaaj i tetnost kao kod malog mrazovca ciklus razvia veoma slian onome kod malog mrazovca; leptiri velikog mrazovca se pojavljuju neto ranije

simptomi su slini, samo to veliki mrazovac ne povezuje u zapredak napadnute pupoljke i listove; suzbijanje isto kao kod alog mrazovca

Abraxas grossulariata ogrozdova geometrida

poznata kao tetoina ogrozda i ribizle, ali u odreenim uslovima napada i ljive, breskve i kajsije ima jednu generaciju godinje, a prezimi u stadijumu mladih gusenica u opalom liu hraniteljke koje zavijaju u kokone ciklus razvia: Rano u prolee gusenice naputaju kokone i odlaze na tek otvorene pupoljke na kojima se hrane do kraja maja, a zatim opredaju kokone na liu, granama i stablu. Leptiri se pojavljuju poetkom leta, kopuliraju i polau jaja u malim grupicama na naliju listova. Ispiljene gusenice se hrane liem preko leta, a u jesen grade kokone na liu sa kojim opadaju i tako prezime

Fam. Aegeridae
Synanthedon (Aegeria) myopaeformis jabukov staklokrilac
ekonomski znaajna tetoina u jabunjacima sa krljavim podlogama; stepen oteivanja je u vezi sa sposobnou zarastanja rana; oteenja uzrokuju prekid kretanja sokova i manju trajnost stabala; ima jednu generaciju u toku dve kalendarske godine prezime gusenice u svim stadijumima u kori stabala ciklus razvia: gusenice su aktivne od marta do oktobra i njihov razvoj traje 20 meseci; kada potpuno odrastu izbacujuu crvotoinu iz hodnika u kojem su ivele i proiruju prostor blie povrini kore i preobraze se u lutku; nakon 2-3 nedelje pojavljuju se leptiri (polovina maja) koji lete sve do kraja avgusta, a let je najmasovniji u junu i julu; leptiri se hrane dopunski na cvetovima zove i medonosne lipe; kopuliraju i polau jaja na hrapavu koru i svuda gde postoji mogunost lakeg ubuivanja gusenica; ovipozicija traje sve dok se temperatura kree iznad 18 stepeni; im se ispile gusenice se uvlae u koru ispod napravljenog zaklona; simptomi: mlade gusenice ive u malim galerijama u povrinskom delu kore, a odrasle gusence grade hodnike u kambijalnom sloju kojim se hrane sve dok temperatura ne padne ispod 6 stepeni; na mestu gde izlazi leptir ostaje egzuvija lutke koja viri napolju 2/3 duine suzbijanje se vri uglavnom na osetljivim sortama tipa crveni delies; prvo prskanje je polovinom juna, a drugo oko mesec dana kasnije nekim od piretroida, organofosfornih insekticida i dr: u sluaju prekalemljivanja koristi se neki od insekticida sa belim uljem

Fam. Cossidae
Cossus cossus crveni drvotoac (vrbotoac)

ekonomski nije od velikog znaaja jer se sporadino javlja na starijim stablima; u jednom stablu moe da bude vei broj gusenica usled ega stablo propada; razvie gusenica traje 2-4 godine, a za to vreme prolaze 16 uzrasta; prezime odrasle gusenice u hodnicima u drvenom delu stabla; ciklus razvia: u aprilu i maju preobraavaju se u lutke; ukoliko se nalaze u hodnicima izgrizaju izletni otvor i zatvaraju ga crvotoinom, a ako je u zemlji gradi kokon; nakon 2-3 nedelje izleu leptiri (jun i jul) koji su aktivni nou, a tokom dana se nalaze na kori prizemnog dela debla; nakon kopulacije oploene enke polau jaja na ispucalu koru u podnoje debla u grupama, i prekriju ih sekretom radi zatite; nakon nedelju-dve dana ispiljene gusenice se ubuuju i ispod kore do kambijanog dela grade hodnik; u prvoj godini hodnik je duine 2-3 cm i u njemu se nalaze sve jedinke (ive i prezime zajedno u istoj galeriji); sa porastom gusenica hodnik se proiruje i produuje i moe dostii i metar duine; simptomi: gusenice crvenog drvotoca bue hodnike u deblu i granama; na mestu ubuivanja gusenice (prenik vei od 1cm) curi smola; iroki otvori iz kojih ispada velika koliina granulirane narandastocrvene crvotoine i izmet; suzbijanje: retko se suzbija u proizvodnim jabunjacima; primena kontaktnih insekticida na bazi azinofos-metil, metidation, fosalon u junu, avgustu, spreavaa enke leptira da polau jaja;

Zeuzera pyrina beli drvotoac (sitance modro)

ekonomski znaaj je veliki na mladim zasadima jer je dovoljna jedna gusenica po stablu da izazove suenje voke, a oteena stabla vetar moe lako slomiti; razvie traje oko 2 godine (u toku 3 kalendarske) prezime gusenice u stablu; ciklus razvie: u prolee tree godine gusenice dolaze do izlaznog otvora, proiruju hodnik i zatvaraju otvor crvotoinom, te obrazuju kokon i ulutkavaju se; u junu i julu izlee leptir koji ivi svega nedelju dana i aktivan je nou; enke polau jaja pojedinano na lisne drke, u osnove pupoljaka i na koru grana na mestu grananja; nakon 2 nedelje pile se gusenice i one se odmah razilaze i ubuuju pod koru; kasnije bue hodnike i u sri kreui se odozdo na gore i u tim hodnicima prezime; u prolee sledee godine se ubuuju u grane prenika 2cm i vie; sredinom leta ulaze u deblje grane i prave iri hodnik i sputaju se sve nie i na kraju hodnika prezime; simptomi: hodnici u granama i deblu; prisustvo ove vrste se poznaje po velikoj koliini izmeta koji izbacuju kroz izlazni otvor; napadnute grane se lako lome; suzbijanje se izvodi neposredno posle berbe tj u vreme kada mlade gusenice izlaze iz peteljke i prelaze sa vrnih u nie delove u mlaim jabunjacima do 12 godina starosti; koriste se insekticidi na bazi trihlorfona, metomila i slini;

Fam. Tortricidae smotavci i savijai

Cydia pomonella jabuni smotavac

Najvanija tetoina ploda jabuke, javlja se redovno svake godine i izaziva manje ili vee tete na jabuci, kruki, dunji, ali i na kotiavom vou. tete su vee od druge generacije gusenica koje oteuju plodove pred zrenje. ima 2 generacije godinje; gusenice imaju 5 stadijuma prezimljavaju odrasle gusenice (L5) u pukotinama ispod kore, u belom hibernakulumu; mogu prezimeti i u skladitu ukoliko se unesu sa zaraenim plodovima ciklus razvia: gusenice poinju da se ulutkavaju sredinom aprila (poetak cvetanja), a prvi leptiri se javljaju poetkom maja (kraj cvetanja; plodovi zametnuti); leptiri ive oko 2 nedelje, kopuliraju (enke mogu vie puta) i polau jaja na sve delove voke podjednako; embrionalno razvie traje oko 10 dana; prva generacija gusenica se javlja poetkom juna kada poinju i prva oteenja na plodovima; pred kraj razvia gusenice izlaze iz plodova i ulutkavaju se u upljinama kore ili u zemlji (stadijum lutke traje oko 10 dana); prva generacija leptira javlja se poetkom jula, koji opet kopuliraju i polau jaja najvie na plodove gde se razviju gusenice druge generacije na isti nain kao i prve; druga generacija gusenica se krae razvija pa se ve poetkom avgusta javljaju hibernakulumi simptomi: Jaje se primeti kao mala takica (2-4 dan beli prsten; 5-7 dan crveni prsten; 8-10 dan crna glava pred piljenje); Gusenice se ubuuju u plodove (obilno curi smee-crvenkasta crvotoina tj. izmet) i ulaze u semenu kuici gde pojedu seme koje im je potrebno da bi dovrili razvoj; mesta ubuivanja gusenica koje nisu ispiljene na plodu je oko aice ili peteljke i na mestu dodira dva ploda ili ploda i lista jer im je za ubuivanje potreban oslonac; Hodnici i oteenja smotavca pogoduju napadu Monilia fructigena i drugih patogena trulei; Leptiri lete uglavnom u gornjem delu kronje i to najintenzivnije pola sata do sat vremena od zalaska sunca (u sumrak), a preko dana miruju na zaklonjenim mestima na kruki jaja polae na list, a u plod se ubuuje najee (zavisis od sorte) tek druga generacija jer su oni tvrdi i imaju kamene elije. Tek kada omekaju dolazi do ubuivanja najee na bonim ivicama plodova; na dunji se ubuuje takoe, a oko mesta ubuivanja iri se trule suzbijanje: Budui da se gusenice ubuuju u plodove i time se izoluju od uticaja insekticida, primenjuju se insekticidi koji deluju na jaja ili insekticidi koji deluju na L1 gusenice sa ili bez dubinskog delovanja (neposredno ispod epidermisa ploda jabuke). Suzbijanje se vri odgovarajuim hemijskim sredstvima u odreeno vreme. IGR inhibitori se koriste u vreme poetka polaganja jaja, piretroidi pred piljenje gusenica, a organofostati i karbamati u vreme kada poinje piljenje gusenica. Vreme za primenu se odreuje praenjem polaganja jaja. Pregledaju se rozete sa plodovima jabuke, utvruje se mesto polaganja jaja (listi ili plod) i faza embrionalnog razvia (beli prsten, crveni prsten...). Zapravo treba odrediti kada su prva jaja poloena i od tog dana odreivati sumu temperatura iznad 10 stepeni. Kada se dostigne suma od 90 stepeni moemo rei da je poelo piljenje. Meke formulacije koriste se samo ako je prisustvo smotavca srednje ili malo i to u prvoj generaciji, inae se skoro uvek koriste tvrde. Smotavci se mogu i skupljati na pojaseve od talasastog papira koji se omota oko stabala i na

kojima se skupljaju gusenice koje treba da se ulutkaju ili one koje prezimljavaju. Za prvu generaciju pojasevi se postavljaju u maju, a skidaju polovinom jula (ulutkavanje), a za drugu generaciju postavlja se u julu, a skida posle berbe (prezimljavanje);

Cydia pyrivora krukin smotavac

Znaajna tetoina kruke, naroito u toplijim krajevima i na sortama mekeg ploda, ije dozrevanje traje due i poklapa se sa piljenjem gusenica prve generacije; ima jednu generaciju godinje; gusenica ima 4 do 5 stadijuma prezimi odrasla gusenica (L4 ili L5) u tamnomrkom kokonu u zemlji (do 5cm dubine) ili u biljnim ostacima, a hibernakulum (kokon i prezimela larva) moe da se nae i u upljinama i naborima kore stabla (kao i jabuni smotavac) ciklus razvia: krajem maja ili poetkom juna prezimele gusenice se preobrate u lutku, ali ak 20% populacije prezimelih gusenica moe da ue u dvogodinju dijapauzu; Nakon dve nedelje (sredinom juna) poinje pojava leptira, kopulacija i polaganje jaja i traje oko mesec dana; jaja polau na plodove kruke u gornjoj treini kronje gde se inae kreu; gusenica neonata (L1) prodire u plod i za mesec dana zavrava razvie i poetkom avgusta izlazi iz ploda i formira hibernakulum na zemlji ili na stablu simptomi: gusenice se u plod ubuuju isto, ali je razlika u tome to nema crvotoine na izlaznim otvorima; Oteene letnje sorte mogu biti pri povoljnim uslovima napadnute gljivom Sclerotinia fructigena, te brzo trule, dok zimske sorte brzo kalusiraju; Na jednom plodu potpuno razvie moe da ima samo jedna gusenica, iako se moe nai i vie gusenica na istom plodu. Suzbijanje se vri isto kao i kod jabunog smotavca, s tom razlikom da se uopte ne koriste meke formulacije insekticida jer jaja redovno polau na plodove i onda se moraju koristit insekticidi sa dubinskim delovanjem (deluju na gusenice koje su poele da se hrane ispod epidermisa);

Cydia molesta breskvin smotavac

Ekonomski znaajan na breskvi, kajsiji i dunji, pri emu su najugroenije kasne sorte; na jabuci se mogu javiti ako leptiri prelete iz susednog jabunjaka; ubuuju se ali ne dospevaju u semenu kuicu; Gusenice prve i druge generacije oteuju mladare i zelene plodove. Trea i etvrta generacija oteuje plodove breskve u fazi sazrevanja i smanjuju trinu vrednost ploda, berba moe da bude smanjena i do 50%; Ima 3 4 generacije godinje; gusenica ima 5 stadijuma prezimi gusenica L5 u kokonu na zaklonjenim povrinama na stablu i oko njega ovako gusenice mogu da izdre i veoma niske temperature (- 20 stepeni) ciklus razvia: ulutkavanje kree na temperaturama iznad 12 stepeni; prvi leptiri se pojavljuju poetkom maja, lete tokom dana, kopuliraju i polau jaja pojedinano na nalije vrnih listova ili pri vrhu lastara; ubuivanje gusenica u plodove poinje sredinom maja; gusenice se razvijaju u plodovima neto manje od mesec dana, a zatim izlaze da se ulutkaju; razvoj ostalih generacija traje krae;

simptomi: jaja su osetljiva na nisku vlanost vazduha (ispod 40%); ubuuju se i u lastare (pri vrhu, kroz pazuhe nerazvijenih listia ili kroz peteljke veih listova) i u plodove; razvoj gusenica je bri u lastaru nego u plodovima; enka polae jaja pojedinano , na nalije vrnih listova ili vrhove mladara.Mlade gusenice se sa lista kreu prema mladaru, gde se ubuuju, kreu se niz mladar, bui hodnik kroz njegovu sredinu, a na ulazni otvor izbacuje crvotoinu.Ovako oteeni mladari venu, ute, sue se u duzini od oko 10 cm, a na mestu gde se gusenice napustile mladar ostaje smolotoina.Ako nema dovoljno hrane, gusenica izlazi iz mladara i prelazi u drugi.Jedna gusenica moe da oteti tri do sedam mladara na dunji, kajsiji, jabuci i drugim domainima gusenice se ubuuju samo u plod; Obino se prvo tretiranje izvodi sredinom ili krajem maja, a rokovi sledeih prskanja kao i njihov broj zavise od duine delovanja insekticida koji se koriste i vremena sazrevanja plodova. Suzbijanje se vri sa istim preparatima kao kod jabunog smotavca, ali su razmaci izmeu treiranja za nekoliko dana manji jer se breskvin smotavac bre razvija

Archips rosana ruin savija (savija pupoljaka)

ekonomski znaajna na cvetovima i plodovima jabuke i kruke, a oteenja na listu nisu velika ima jednu generaciju godinje, gusenica ima 5 stadijuma prezimi u stadijumu jaja koja su poloena na glatkom delu kore grana ciklus razvia: piljenje gusenica poinje u prvoj dekadi aprila (u vreme otvaranja lisnih pupoljaka i cvetanja), gusenice se hrane pupoljcima, cvetovima, kasnije i listovima; hrizalidizacija nastupa sredinom maja, postepeno u populaciji, a lutke se mogu nai i u zapretcima na granama i u travi ispod kronje; let leptira poinje od kraja maja do sredine jula i odvija se samo nou simptomi: u lisne pupoljke se uvlae i pojedu ih iznutra tako da se oni ne razvijaju; cvetove i listove upredaju i hrane se njima; najuoljiviji su simptomi na liu savijaju ga po osi glavnog nerva u rolnu u kojoj se hrane; uz list ponekad privrste i plod, pa se hrane i njime, ali samo povrinski; plod nakon oteenja zarasta ali ostaje deformisan usled nekroze tkiva suzbijanje: poetkom listanja (u vreme aktivnosti gusenica) koriste se piretroidi

Archips podana mrki savija

ekonomski znaajna vrsta, naroito u prolee kada priinjava vee tete (pupoljci i cvetovi) nego krajem leta; prisutna je naroito u vonjacima brdskih predela ima jednu generaciju godinje, gusenica ima 7 stadijuma prezime gusenice L2 ili L3 u svilenkastom kokonu oko pupoljaka ili ispod kore; ciklus razvia: prezimele gusenice hrane se i razvijajau do sredine maja kada se javljaju lutke; leptiri lete krae nego A.rosana od kraja maja do kraja juna; jaja polau na lice lista u malim grupama (oko 7); piljenje gusenica je oko 10 dana nakon polaganja jaja; hrane se do kraja leta, a onda odlaze u hibernakulum; simptomi: prolena oteenja (prezimele gusenice) kao kod A.rosana; gusenice prve generacije se hrane na listu (blago ga savijajaju i na naliju prave svilenkaste zaklone gde se hrane) ili eventualno listu i plodu kao kod Pandemis spp. uvijajaju list u rolnu ili ga privruju za plod;

Archips xylosteana trenjin savija

ekonomski moe biti znaajna kako na jabuastom tako i na kotiavom vou, pa i na orahu, a najea je na trenji i vinji; javlja se u veem broju na zaputenim vonjacima ima jednu generaciju godinje prezime neispiljene L1 gusenice (u horionu jaja) na deblu ili debljim granama; ciklus razvia: prezimele gusenice kreu u aktivnost nakon listanja hrane se listom; ulutkavanje se odvija unutar savijenog lista neto kasnije od ostalih Archips spp. (krajem maja), a leptiri lete od poetka juna do kraja juna simptomi: list uvijajaju pod 90 stepeni u odnosu na glavni nerv, a nekad uz list zapreda i plod (trenja i vinja) i njime se hrani.

Pandemis heparana savija lista

polifagna tetoina, ali nije od veeg ekonomskog znaaja iako se pored lista hrani i pokoicom plodova i pupoljcima, ali ukoliko se vonjak ne titi, moe doi do gubitaka od 10% ima 2-3 generacije godinje; gusenice imaju 5 stadijuma prezime gusenice L2 i L3 u belim zaprecima ispod mrtve kore na mestima orezivanja ili na drugim zaklonjenim mestima; (prezimele gusenice u sebi nose virus nuklearne poliedrose - jedan deo populacije ima poremeen ciklus razvia) ciklus razvia: prezimele gusenice se aktiviraju sa poetkom vegetacije kada uvijaju mlado lie tako to prave zapretke i hrane se na njihovom naliju; ulutkavanje se odvija u zapretcima na uvijenim listovima koji su blii vrhu napadnutog mladara; prvi leptiri se pojavljuju u maju i lete do kraja jula (najdui period leta leptira zbog virusa n.p.); jaja polau u velikim grupama na listove u guim delovima kronje; gusenice prve generacije oteuju i listove i plodove, a pomou svilenih niti mogu se spustiti u donje spratove kronje ili ih tako vetar prenosti na druge delove kronje ili ak i u susednu kronju; one se ponovo ulutkavaju u lstovima, a leptiri se javljaju se od sredine avgusta do sredine septembra, a gusenice druge generacije se kratko vreme hrane i ulaze u hibernakulum; trea generacija se retko javlja, samo ako je topla jesen; simptomi: u prolee nakon cvetanja izgrizaju vrh letorasta sa unutranje strane, a zatim prelaze na lie na kojima ive i hrane se; letnja generacija gusenica izgriza list sa nalija, ali nikad ne izgriza epidermis, ni nervaturu, pa letnji simptom izgleda kao mozaik (prozori); razvijaju se unutar kronje; suzbijanje kao A.orana

Spilonota ocellana crveni smotavac vonih pupoljaka

ekonomski znaajna na kotiavom vou kao tetoina pupoljaka, a najvee tete trpe rasadnici i mladi zasadi, naroito oni blizu uma; moe se nai i na jabuastom vou (polifagna) ali tamo ne priinjava znaajnije tete zbog male brojnosti; javlja se zajedno sa A.vareigiana imaju 2 generacije gusenica godinje prezime gusenice L2 i L3 u sivobelom hibernakulumu na zaklonjenim mestima u osnovi pupoljaka; u prolee izgrizaju pupoljke, a zatim upredaju cvetove i mlado

lie i hrane se unutar tih zapredaka; ulutkavanje se deava unutar zapredaka u beliastom kokonu; leptiri se javljaju tek polovinom juna a let traje do kraja jula; jaja polau uglavnom pojedinano ili ponekad u manjim grupama i to ee na lice lista; gusenice prve generacije se kratko vreme hrane listovima koje mogu zapredati uz plod, pa prave i neznatne tete na plodovima suzbijanje kao A.orana

Argyroploce variegana sivi smotavac vonih pupoljaka

ekonomski znaajna na jabuastom vou kao tetoina pupoljaka, a najvee tete trpe rasadnici i mladi zasadi, naroito oni blizu uma; moe se nai i na kotiavom vou (polifagna), ali tamo ne priinjava znaajnije tete zbog male brojnosti; javlja se zajedno sa S.ocellana imaju 2 generacije gusenica godinje prezime gusenice L1 u horionu jaja na zaklonjenim mestima uz pupoljke ciklus razvia: ve krajem marta, poetkom aprila, gusenice se aktiviraju, ulaze u pupoljke i tu se hrane, a kasnije prave zapredke na cvetovima i mladom liu; ulutkavaju se u zapredenom liu sredinom maja, a leptiri se pojavljuju krajem maja i lete sve do avgusta, kada polau jaja pored pupoljaka simptomi isti kao kod S.ocellana suzbijanje kao A.orana

Adoxophyes orana smotavac pokoice ploda

ekonomski znaajna naroito na kruci i jabuastom vou, ali polifagna je pa napada i kotiavo voe ima 2 generacije godinje, eventualno i 3 (ako temperaturni uslovi dozvole); gusenica ima 6 stadijuma prezime gusenice L2 i L3 u belom hibernakulumu na zaklonjenim mestima (raklje grana, pukotine ispod kore od orezivanja i sl.) ciklus razvia: ve krajem marta i u aprilu, prezimele gusenice izlaze iz hibernakuluma i npadaju pupoljke koji se tada otvaraju, cvetove, a kasnije i listove i plodove; krajem maja je ulutkavanje u upredenom liu; leptiri se javljaju tokom juna meseca; jaja polau u veim grupama na glatke povrine lista, ploda ili granice; prva generacija gusenica se hrani liem koje zapreda, ponekad sa plodovima; u avgustu se ponovo javlja lutka, i ubrzo i leptiri koji kopuliraju i polau jaja, tako da druga generacija gusenica obrazuje hibernakulum poetkom septembra simptomi: prolena oteenja od prezimelih gusenica i gusenica prve generacije su mnogo vea nego oteenja od gusenica druge generacije; prvi simptomi su u vidu mozaika (prozora), a odrasle gusenice mogu da pojedu ceo list (ostane samo nervatura); stvaraju zapredke u kojima se hrane; prva generacija gusenica dublje izgriza plod nego druga generacija suzbijanje: u vreme izlaza iz hibernakuluma koriste se piretroidi, u vreme piljenja gusenica prve generacije koriste se piretroidi, a starije gusenice suzbijaju se sa insekticidima na bazi trihlorfona ili metomila, ili se koriste insekticidi sa gasnom fazom i izraenim inicijalnim delovanjem; u vreme piljenja druge generacije

gusenica koriste se piretroidi ili meki insekticidi; prag tolerancije prilikom zimskog pregleda je 1 gusenica na 200 pregledanih preseka grana

Clepsis spectrana uvija lista rue

nije ekonomski znaajna jer joj je populacija u naim vonjacima veoma mala ima 2 generacije godinje, gusenice imaju 6 stadijuma prezime gusenice L3 i L4 u hibernakulumu na zaklonjenim mestima ciklus: krajem marta izlaze iz hibernacije i hrane se pupoljcima koje zapredaju; krajem aprila ve, formira se lutka, a sredinom maja poinje let leptira koji kopuliraju i polau jaja u grupama kao crep na kui; drugi let leptira traje od juna do avgusta, a gusenice druge generacije se relativno kratko razvijaju i odlaze u hibernakulum tokom septembra. Simptomi slini smotavcima vonih pupoljaka Suzbijanje isto kao A.orana

Grapholitha funebrana ljivin smotavac

Jedna od ekonomiski najvanijih tetoina, a naroito kontinentalnog dela Evrope i hladnijih rejona najvie zbog toga jer direktno napada plod ima 2 do 3 generacije godinje; gusenica ima 5 stadijuma prezimljava kao gusenica L5 u kokonu na zaklonjenim mestima (ispod mrtve kore od orezivanja) ciklus razvia: poetkom aprila je ulutkavanje, a tek nakon mesec dana izlaze prvi leptiri koji lete sve do polovine juna koji polau jaja najee na plod, a ree na list; ispiljene gusenice naputaju jajni horion i ubuuju se u plodove; u plodovima se hrane do polovine juna kada izlaze iz plodova kroz posebne otvore i odlaze do pukotina u kori da se ulutkavaju; krajem juna dolazi do pojave leptira prve generacije; razvoj prve generacije je znatno bri nego prezimljene generacije tako da se tokom jula ona razvije i od polovine avgusta ve poinju prvi leptiri 3 generacije; to lepo vreme vie odmie, to je sve vei procenat larvi koje odlaze u dijapauzu do sledee vegetacije; krajem leta dolazi do velikog preklapanja generacija; simptomi: prepoznatljiva po tome to je smolotoina iz napadnutih plodova duga i do 4 cm i po tamnim hodnicima u mesu ploda u kojima se nalazi guseniin izmet; suzbijanje se vri u periodu od zavretka embrionalnog razvoja do ubuivanja gusenica (od kraja maja do kraja juna) sa obaveznim ponavljanjem tretiranja u vremenskim razmacima koji zavise od rezidualnog dejstva primenjenih preparata zbog preklapanja generacija; suzbija se preparatima na bazi dimetoata i merktaphosa (organofosforni preparati);

Grapholitha lobarzewskii smei ljivin smotavac

ekonomski znaajna tetoina na ljivi, naroito poegai i njenim srodnicima ima 1 generaciju godinje; gusenica ima 5 stupnjeva prezimi gusenica L5 u kokonu na zaklonjenim mestima ispod kore; ciklus razvia: krajem aprila poinje ulutkavanje, a prvi leptri se pojavljuju u drugoj polovini maja; jaja polau na plod i list ljive; do piljenja gusenica dolazi polovinom juna, i one se odmah ubuuju u plodove; nakon mesec dana gusenice

prave izlazne otvore, izlaze iz plodova i odlaze na zaklonjena mesta ispod kore gde stupaju u dijapauzu; simptomi: lako se razlikuju od G.funebrana napadnuti plodovi ne opadaju sa grana ak ni nakon izlaska gusenica iz njih. Mesta ubuivanja se prepoznaju po smeoj povrini u obliku kruga; suzbijanje se vri polovinom juna (piljenje gusenica) sa slinim preparatima i na isti nain kao i G.funebrana

Enarmonia formosana savija kore

kod nas poznata kao tetoina ljive i trenje, ali moe da se javi i na breskvi, jabuci i kruki; gusenice su iskljuivo ksilofagne ima 2 generacije godinje; prezimi odrasla gusenica ispod kore na stablu ciklus razvia: poetkom prolea prezimele gusenice ulutkavaju, a prvi leptiri se pojavljuju u maju i njihov let traje do kraja juna; jaja polau u pukotine kore; sve stadijume gusenice provedu ispod kore i hrane se deblom voaka; leptiri prve generacije se pojavljuju u septembru-oktobru, kopuliraju i polau jaja; gusenice druge generacije za mesec dana do kraja novembra - odlaze u dijapauzu; simptomi: napad gusenica uoava se po kvrgama i ranama iz kojih izlazi smolotoina (mesta ubuivanja) kod kotiavog voa, a kod jabuastog voa javljaju se rak rane i deformacije stabala i debljih grana koje su napadnute. Isto tako poznaju se i po izmetu koje izbacuju napolje; hodnici gusenica su nepravilni i ispunjeni pauinastom materijom Suzbijanje: teko. Ubacivanje komadia paradihlorbenzola u hdnike gusenica

Polychrosis botrana pepeljasti grozdov moljac

ekonomski znaajna na belim vinskim sortama groa, kako u kontinentalnom delu, tako i u primorju; u kontinentalnom delu vie tete nanosi cvetu, a na primorju grozdovima; ima 3 generacije godienj; gusenica ima 4 stadijuma; prezime lutke u pukotinama kore ciklus razvia: krajem aprila javljaju se prvi leptiri koji kopuliraju i polau jaja na cvetove; gusenice prve generacije se izlegu sredinom maja i kreu da se hrane pranicima i zapredaju cvetove, pa se zatim hrane spolja za razliku od drugih vrsta familije Tortricidae; do kraja juna zavrava se razvoj gusenica i stadijum lutke i javljaju se leptiri prve generacije koji nakon kopulacije polau jaja na grozdove; gusenice druge generacije se izlegaju tokom jula, a sredinom avgusta javljaju se leptiri druge generacije koji polau jaja na korovsko bilje ili ponovo na grozdove; gusenice tree generacije ine male oteenja, ali oteene bobice mogu biti napadnute gljivom B.cinerea i drugim patogenima. Simptomi: imago se kree i polae jaja na delovima loze koji su zatieni od vetra i gde je strujanje vazduha malo nii poloaji, uz ogradu, a jaja najee polau unutar grozdova; gusenica P.botrana se prepoznaje i po brzim i zmijolikim pokretima koji se javljaju kao reakcija na svaki dodir; napadnuti cvetovi su u zapretku a gusenica se hrani spolja sa pranicima; grozdovi su napadnuti najee iznutra jer se najve jaja polae ba unutar grozda, a pri prelasku sa puceta na

puce gudenice prave zapretke; gusenice se hrane sa sadrajem grozda tako da ostane samo seme i okolo pokoica ploda; Suzbijanje poiva na odreivanju intenziteta i vremena napada, a to se ini na osnovu praenja broja poloenih jaja;

Clysia ambiguella uti grozdov moljac

ekonomski znaaj utog grozdovog moljca ranije je bio veliki, ali se pod najezdom sivog grozdovog moljca smanjio do veoma malog znaaja ima 2 generacije godinje; gusenica ima 4 stadijuma javlja se neto ranije od sivog moljca, a gusenice se razvijaju sporije; prezimljavanje i ciklus razvia slini P.botrana simptomi isti kao kod P.botrana polifagna isto kao P.botrana suzbijanje isto kao P.botrana

Fam. Noctuidae sovice

Orthosia incerta mrkouta sovica;
moe biti znaajna tetoina ako se masovnije javi u poetku formiranja plodova na plantanim vonjacima jabuke i kruke; oteuje plodove do semena; imaju jednu generaciju godinje; larva ima 6 stadijuma razvia; prezimi lutka plitko u zemlji; ciklus razvia: leptiri poinju da se javljaju u vreme bubrenja pupoljaka, do faze roza pupoljaka; lete nou; u vreme razvia listova i kada su plodovi u poetku formiranja (oko 1cm) enke poinju polaganje jaja; jaja polau u grupama na raziita mesta na stablu (najee u pukotine) ili na zemlji krajem aprila i poetkom maja; kada se ispile, gusenice se hrane unutar uvijenog lia ili cvetnih rozeta; hrane se nou, a danju su skrivene; starije gusenice oteuju i mlade plodove, a krajem juna odlaze do zemlje gde se ulutkaju; simptomi: ne prave zapretke; oteuju cvetove i cvetne pupoljke, a isto tako i lie; na napadnutim plodovima primeuju se duboke izgrizotine; suzbijanje se vri neposredno posle cvetanja protiv gusenica; koriste se insekticidi na bazi indoksakarba, spinosada, metoksifenozida i tebufenozida;

Fam. Leucopteridae mineri okruglih mina

Leucoptera malifoliella miner okruglih mina
uglavnom naseljava jabuku i kruku ali se moe nai i na drugim vonim vrstama; nisu retki sluajevi poveane brojnosti kada izazivaju znaajna oteenja listova koji pre vremena opadaju, a time utiu na formiranje rodnih pupoljaka za narednu godinu; ovo je dominantna i ekonomski najtetnija vrsta lisnog minera

u naoj zemlji ima 3 eventualno 4 generacije godinje; ima 4 larvalna stupnja; prezimi u stadijumu lutke u belim kokonima u pukotinama kore debla ili debljih grana, ali moe prezimeti i u opalom liu, raljama grana i slino; ciklus razvia: leptiri prezimljujue generacije se pojavljuju uoi cvetanja jabuke, lete u toku dana u kruni voaka i vrlo brzo postaju polno zreli; nakon kopulacije polau jaja i to pojedinano na naliju lista; na jednom listu se moe nai i preko 100 jaja; nakon oko 10ak dana ispiljena gusenica probija horion i probija se kroz lisno tkivo (hrani se mezofilom) do epidermisa lica lista gde izgriza minu okruglog oblika; za oko 20 dana gusenica proseca epidermis lista i izlazi napolje u potrazi za pogodnim mestom za preobraaj u lutku (nalije lista ili na plodovima kod letnjih generacija, a kod jesenjih genracija lutke se formiraju u kokonima u zaklonima na stablu); simptomi: okrugle mine prenika 2-10mm na licu lista; unutar mine se primeti spiralno uvijen tamniji izmet; mina je mrka, a epidermis izdignut; dok je gusenica u njoj; suzbijanje: na malim parcelama u jesen moe se sakupljati i unitavati lie sa prezimljavajuim lutkama; spadaju u RK selektirane tetoine u vonjacima; poetkom listanja roji se L.blancardella, nakon nedelju dana L.corylifoliella, a nakon jo oko nedelju dana kasnije i L.malifoliella; prvo se pregledaju letorasti iz podloga i najniih razvijenih grana, a prag tolerancije prve generacije je 600 jaja za L.blancardella, 50 jaja za L.corylifoliella i 10 jaja za L.malifoliella na 100 pregledanih listova; vreme suzbijanja prve generacije je neposredno posle cvetanja sa neonikotinoidima; suzbijanje druge generacije se radi samo u retkim sluajevima, a pravo vreme je kada se pod lupom mogu uoiti gusenice u jajima ili kada se pojave mine 1-2mm i tada se koristi metidation i slini insekticidi;

Fam. Lithocolletidae
Lithocolletis blancardella miner takastih/mramornih/naboranih mina
spada u znaajne tetoine jabuke i kruke jer smanjuje fotosintezu to smanjuje rast plodova i njegov kvalitet; svuda kod nas prisutan, ali ga najvie ima u rejonima pored jezera i reka; ima 4 generacije godinje u naim uslovima; larve imaju 5 stadijuma; prezimi u stadijumu lutke u minama na opalom liu; ciklus razvia: prvi leptiri se pojavljuju od perioda bubrenja pupoljaka i lete sve do 2-3 nedelje nakon cvetanja; kopulacija i polaganje jaja se odvija u veernjim satima; jaja polau na nalije lia, ali ih slabo prilepljuju pa se deava da neka jaja otpadnu; nakon 1-2 nedelje pile se larve i ispod horiona ulaze u list; prva tri uzrasta gusenica se hrani endofitno (nalaze se u mezofilu gde siu sokove) i u toku ishrane spoljanji sloj sa nalija se odvaja od gornjeg tkiva; larve L4 i L5 se hrane epifitno (na parenhimskom tkivu unutar mine) pa se na licu zapaaju beliaste povrine. L5 nakon nekog vremena prestaje da se hrani i odlazi na jedan kraj mine gde se ulutka.

simptomi: takaste eliptine mine duine oko 1cm; sa lica lista se prvo uoava ovalno zelenkasto ispupenje, a na naliju u okviru mine epidermis se karakteristino nabora izmeu nerava i postane mrk; gusenice ne nagrizaju sprovodne sudove pa listovi dugo ostaju zeleni; suzbijanje isto kao L. Malifoliella

Lithocolletis corylifoliella miner belih mina

ekonomski manje znaajna; u sluaju masovne pojave asimilaciona povrina se smanjuje ali ne dovodi do velikih teta; ima 3-4 generacije godinje; prezimi odrasla gusenica (L5) u mini u opalom liu ciklus razvia: let prvih leptira poinje krajem aprila-poetkom maja, pre cvetanja jabuke; nakon kopulacije polau jaja pojedinano na lice lista; nakon oko nedelju dana pile se gusenice i ubuuju u list pravei malu galeriju ispod elijskog zida, a kasnije ire minu ispod epidermisa; u poetku ishrana gusenica je endofitna, a kasnije epifitna (ishrana mezofilom) tako da se epidermis podigne i mina postaje srebrnastobela; nakon oko mesec dana gusenica se unutara mine pretvara u lutku; nakon nedelju do dve dana (od sredine juna do kraja jula za 2.generaciju, a od sredine avgusta do kraja septembra za 3. generaciju) pojavljuje se imago tako da egzuvija lutke ostaje na listu; simptomi: mine se nalaze na licu lista; u poetku su crvenomrke, a kasnije im je gornja strana srebrnkasto-bela, okrugla duine oko 20mm; suzbijanje isto kao L.malifoliella

Callisto denticulella miner depastih mina

veoma rairen na divljoj jabuci; prisutan je i kod nas ali nije naroito tetan ima 2 generacije godinje; prezimi lutka na zemlji ili u suvom liu; ciklus razvia: imago leti u aprilu i maju, kopulira i polae jaja na lie; gusenice se u poetku hrane endofitno i mine su nepravilnog oblika, a kasnije se hrane ektofitno i gusenice skeletiraju parenhim sa unutranje strane lista i prave depastu minu; nakon intenzivne ishrane u julu, naputaju mine i odlaze na zemlju da se ulutkaju i tamo prezime; simptomi: prve depaste mine se mogu primetiti poetkom jula; hrane se listom jabuke i kruke; gusenica savija ivicu lista i skeletirajui parenhim sa unutranje strane pravi minu; u mini se hrani nervaturom lista i gornjim epidermisom, tako da se spolja vide mozaine izgrizotine; list ostaje savijen i potamni; suzbijanje se ne izvodi

Fam. Lyonetidae mineri zmijolikih mina

Lyonetia clerkella miner zmijolikih mina

ako je napad jai, onda tete od ovog minera mogu biti velike; gusenice se hrane tkivom lista pravei mine i za razliku od drugih minera izgrizaju i provodne sudove to dovodi do prekida dotoka hranljivih materija i vode i suenja lia; ima 2-3 generacije godinje; ima 3 larvena stadijuma; prezimi leptir sakriven ispod stare ispucale kore stabla; leptiri se pojavljuju neposredno pre cvetanja jabuka; nakon kopulacije polau jaja endofitno (legalicom napravi zarez i u mezofil zavue jaja) na nalije lista u blizini glavnog nerva; nakon oko nedelju dana ispile se gusenice koje se hrane i kreu kroz mezofil - prave zmijolike mine od izmeta; nakon oko 2-3 nedelje od piljenja, pred naputanje mine, gusenica iseca otvor na epidermisu i odlazi na lice susednog lista ili na koru drveta gde se ulutkava u kokonu koji je povezan sa strane svilenim nitima u obliku slova X; mine druge generacije su vidljive u junu; od jula su prisutni svi stadijumi razvia; simptomi: dugake zmijolike mine su u poetku tanke a kasnije se neznatno ire; polaze od glavnog nerva i presecaju sekundarne nerve; suzbijanje se vri ako je na prolenom pregledu (pred cvetanje) ustanovljeno vee prisustvo jaja (mali otvor uz centralni nerv koji brzo zarasta); koriste se neonikotinoidi u veim koliinama od registrovanih;

Fam. Nepticulidae patuljasti mineri

Stigmella (Nepticula) malella patuljasti miner
priinjava znaajne tete i kod nas, i polako postaje jedna od dominantnih vrsta minera; izaziva ranu defolijaciju i smanjenje plodova, sadraja eera i askorbinske kiseline, a posledice se osete i naredne 2-3 godine; ima 3-4 generacije godinje; gusenica ima 5 larvalnih uzrasta prezimi u stadijumu odrasle gusenice ili lutke u svilenom kokonu u zemlji na dubini oko 2-10cm ili ispod opalog lia; ciklus razvia: u vreme cvetanja jabuke (april-maj) kada je dnevna temperatura iznad 14 stepeni poinje let leptira; nakon kopulacije polau jaja pojedinano na naliju lista uz glavni nerv; nakon oko nedelju dana ispiljena larva progriza epidermis do palisadnog parenhima i pravi minu na licu lista; starenjem gusenice mina se proiruje, a u sredini mine ostaje izmet; nakon oko 2 nedelje gusenice naputaju minu progrizajui epidermis sa lica lia i sputaju se na zemlju u kojoj obrazuju kokone u kojima se ulutkavaju; stadijum lutke traje oko 3 nedelje; leptiri druge generacije lete krajem maja ili poetkom juna i tada se pojavljuju nove mine; gusenice se najintenzivnije hrane u junu i julu (3.generacija) i septembru i oktobru (4.generacija); simptomi: na jabuci i dunji gusenice prave mine zmijolikog oblika duine oko 34cm (L.clerkella ima mine duge i do 10cm); u sredini mine ostaje izmet koji je tamnije boje; mine se nalaze po celoj liski; suzbijanje se vri uklanjanjem korova da bi se spreilo ulutkavanje pored travnih korova; pred piljenje gusenica mogu se koristiti insekticidi iz grupe neonikotinoida;

Fam. Hyponomeutidae (jabukov moljac)

Hyponomeuta malinellus jabukov moljac
nema veeg ekonomskog znaaja jer se gusenice suzbijaju redovnim merama protiv drugih tetoina; hrani se liem; ima jednu generaciju u toku dve kalendarske godine prezime gusenice L1 u grupama oko 30 jedinki koje ine jajno leglo na granicama jabuke; ciklus razvia: gusenice naputaju leglo nakon bubrenja pupoljaka i miniraju lie narednih 10-20 dana; kasnije izgrizaju epidermis i jedu celu lisnu povrinu i tada uprave zapredak na granama u kom se hrane; do juna zavre razvie i u zaprecima opredaju kokone i u njima se ulutkaju; nakon oko 2-3 nedelje izleu leptiri (polovinom i krajem juna) i nakon kopulacije polau jaja na glatkoj kori granica i grana u formi kao crep na krovu; jaja su skrivena sekretom koji se stvrdne i dobije mrku boju, slinu kori; u avgustu se u jajima razvijaju gusenice ali ne izlaze iz horiona ve tako prezime; simptomi: poetkom maja na granama jabuke se javljaju gusenini zapreci; ceo ciklus se odvija u zapretku; jaja se teko zapaaju jer su sline boje kao i kora; suzbijanje se vri skupljanjem zapredaka i njihovim unitavanjem, a mogu se primeniti i spinosad, indoksakarb i sl;

Fam. Saturnidae
Saturnia pyri veliki noni paunovac
ima mali ekonomski znaaj jer iako je rasprostranjen kod nas, javlja se u malom broju; izaziva defolijaciju voaka; najvei leptir nae entomofaune; imaju jednu generaciju godinje, mada se razvoj jedne generacije moe produiti i na 2 godine; prezimi lutka u kokonu u osnovi (ree u viim delovima) debla kojim se hrane; ciklus razvia: leptiri izlaze iz prezimljavajuih kokona od sredine aprila do kraja maja i odmah kopuliraju; aktivni su nou; polau jaja na grane, deblo, a kasnije granice i nalije listova; veina jaja bude parazitirana; nakon 2-4 nedelje pile se gusenice koje se hrane liem; starije gusenice su prodrljivije; veina zavri razvie do kraja avgusta kada na osnovi debla grade kokon u kojem se ulutkaju i tako prezime; simptomi: gusenice se hrane naroito starijim liem, a esto ogule i mladare u porastu (poslednji uzrast gusenice); odrasle gusenice se mogu nai na oguljenom deblu; suzbijanje se jako retko izvodi u proizvodnim kruicima

Fam. Gelechiidae

Anarsia lineatella breskvin moljac

esta tetoina u naim vonjacima, a napada breskvu (lastare i plodove), kajsiju i drugo voe (plodove); najtetnija na plodovima kajsije i breskve ima 2 generacije godinje prezimi kao tek ispiljena gusenica (neonata) u plitkoj komorici izgrienoj u kori na granama napadnutih voaka; na gornjoj strani komorice, koja je dobro zapredena, nalazi se mali otvor kroz koji u prolee gusenica izlazi napolje; ciklus razvia: larve izlaze u periodu otvaranja pupoljaka; gusenice se ubuuju u pupoljke i njima se hrane pa spreavaju izbijanje lastara; gusenice zatim prelaze u mlade lastare; poto zavre razvoj odrasle gusenice hrizalidiraju u pukotinama kore ili pored pupoljka na samom stablu a lutke su svilenim nitima privrene za podlogu; prvi leptiri se pojavljuju sredinom maja, a let traje do kraja juna; aktivni su u suton i uvee; odmah nakon eklozije leptira sledi kopulacija i polaganje jaja; piljenje gusenica prve generacije je najmasovnije polovinom juna; gusenice ove generacije napadaju lastare i plodove breskve, ali i plodove ostalog voa; njihov razvoj traje oko 3-4 nedelje; leptiri prve generacije pojavljuju se polovinom avgusta, a let im traje do kraja septembra; enke polau jaja na koru grana ili granica, a kada se ispile, gusenice druge generacije se ne hrane ve u kori grade plitka udubljenja i u njima prezime; simptomi su slini kao kod breskvinog smotavca, ali moe da se razlikuje samo rani simptom; oteenja pupoljaka i mladih, relativno kratkih lastara nastaju samo od breskvinog moljca prve gusenice breskvinog smotavca poinju da se ubuuju u lastare tek u treoj dekadi maja, kada su lastari ve porasli 10 do 20cm; suzbijanje: zimsko prskanje moe veoma efikasno da deluje protiv breskvinog moljca ime se izbegava vei utroak hemikalija, vremena i rada pri prskanju (2 do 3 puta) tokom prolea (po kretanju vegetacije) preparatima na bazi karbarila, merkaptofosa, dimetoata ili diazinona;

RED Coleoptera Fam. Scarabaeidae

Melolontha melolontha obini (veliki majski) gundelj
masovno se javlja svake tree ili etvrte godine kada njegove larve (grice) mogu izazvati velike tete na korenu voaka, naroito mladih sadnica, ali i vinove loze, malina, jagoda i drugog bilja; grice su naroito tetne u drugoj i treoj godini njihovog razvia (naroito L3 uzrast) i najvie na peskovitom zemljitu jer se u njemu lake kreu; odrasli insekti se hrane liem i cvetovima i izuzetno su polifagni, te ne nanose toliko velike tete; jedna generacija se razvija tri godine, a odrasli se pojavljuju svake etvrte godine; larve imaju tri stadijuma razvia; prezimi u stadijumu L2 ili L3 u zemlji i u stadijumu imaga u lutkinoj komorici sainjenoj od zemlje;

ciklus razvia: prezimeli imago gundelja se poetkom aprila postepeno premeta iz dubljih slojeva prema povrini i zadrava se u povrinskom sloju (5-10cm) dok temperatura ne bude povoljna (11 stepeni na 20cm dubine) za njegov izlazak; odrasli gundelji izleu krajem aprila, a najintenzivnije lete poetkom maja; da bi polno sazreo imago gundelja se hrani liem voaka oko 10ak dana, a zatim kopuliraju; za polaganje jaja enke biraju topla i ocedna mesta, obino sa oskudnim travnim pokrivaem, gde se zavlae na dubinu 5 do 15cm i polau jaja (u grupama) u komorice od zemlje; jaja su meusobno slepljena beliastom tenou koja ovrsne; niske temperature i padavine u vreme aktivnosti odraslih imaju veoma negativan uticaj na plodnost i potencijal za razmnoavanje; nakon mesec do mesec i po dana pile se grice i hrane se humusom i korenovim ilicama; u avgustu L1 se razilaze i preobraavaju u L2; u septembru i oktobru se zavlae dublje u zemlju i tu prezime; na prolee druge godine se sa otopljenjem ponovo penju u gornje slojeve zemljita gde se hrane korenom razliitih zeljastih biljaka, a zatim u junu se preobraavaju u najtetniji uzrast L3 koji se hrani svim vrstama korenja, ak i korenom velikih drvenastih biljaka; u septembru i oktobru druge godine ponovo se zavlae u zemlju i prezimljavaju; tree godine u julu prestaju da se hrane i preobraavaju se u lutku na dubini od 40 do 60cm; nakon mesec i po do dva meseca nastaje imago ali ostaje u zemlji do prolea sledee godine; simptomi: lie izgriza sa strane i nikad ga ne bui, a nerve uvek ostavlja; preferira lie kotiavog i jezgrastog voa; moe da izazove golobrst; grice nagrizaju koren do polovine debljine, najee sa jedne strane (odole); zbog oteenja korena dolazi do suenja nadzemnih delova; izlazni otvori na zemljitu su okrugli prenika do 1,5cm; suzbijanje se vri uglavnom na peskovitom zemljitu pre sadnje korenje rasada se potapa u rastvor zemljinih insekticida na bazi fenitrotion + malation ili slino; u fazi rojenja i intenzivne ishrane liem jabuke i kruke mogu se koristiti kontaktni insekticidi tipa azinofos-metil, fention, fenitrotion i slino; najbolje rezltate daju IGR+piretroidi jer posle dopunske ishrane imaga polau sterilna jaja iz kojih se ne pile larve; redovnim kultiviranjem vonjaka u avgustu moe se znaajno smanjiti broj grica; neobraivanjem i neodravanjem niske vegetacije u vonjaku poveava se verovatnoa da jaja budu poloena u blizini korenovog sistema voaka ili vinove loze;

Polyphylla fullo mramoasti gundelj

na peanim terenima (Subotika peara, Deliblatska peara) pojedine vrste gundelja predstavljaju stalnu opasnost, a mramorasti gundelj predstavlja najtetniju kod nas ima jednu generaciju u toku 4 godine ciklus razvia: kod nas se rojenje javlja poetkom jula i traje oko mesec dana (julski gundelj); kopulaciju obavljaju pri vrhovima grana u sumrak; enke se nakon kopulacije ukopavaju u zemlju na dubinu od 10 do 30 cm; gde polau jaja; mlade larve hrane se humusom i korenjem korova, a one koje su ve odmakle u razvoju predstavljaju pravu opasnost za tek posaenu vinovu lozu, ali i za mlade zasade vinove loze i voa; usled napada grica na starijem korenju nastaju

oteenja koja slabe koren, ali se naseljavaju i gljive koje izazivaju truljenje korena i njegovo bre propadanje; etvrte godine razvia larva se u maju ulutka na dubini oko 1m. U vlanijim godinama grice se nalaze plie (na 20-30 cm dubine) simptomi kao kod drugih gundelja suzbijanje se vri pomou lindana, aldrina i hloridana

Anomala vitis lozin gundelj

tete su najee iznenadne i velike jer se imaga javljaju u masi jednovremeno i izazivaju golobrst; najtetniji su na peskovitim terenima jedna generacija moe da se razvije za godinu ili dve godine ciklus razvia: rojenje se deava u junu i za razliku od ostalih gundelja leti danju; hrane se mladim vrnim listovima, ali u masovnoj pojavi izazivaju golobrst; nakon kopulacije enke se zavlae u zemlju gde polau jaja; nakon embrionalnog razvoja pile se larve koje se hrane korenjem slino kao i druge grice, ali njihova tetnost nije utvrena, s obzirom da se javljaju zajedno sa drugim vrstama grica; simptomi su izraeniji kod ishrane imaga i tu su i najvee tete, jer imago izaziva golobrst; let traje oko mesec dana i za razliku od ostalih gundelja leti danju, a grice ne izazivaju velike tete; suzbijanje se vri lindanom, aldrinom ili hlordanom za suzbijanje larvi, a moe se suzbijati i imago isto kao i kod drugih gundelja;

Anomala aernea zeleni gundelj

slian lozinom gundelju, jedino to je neto manji ciklus razvia istovetan lozinom gundelju, s tim da se zeleni gundelj roji nekoliko dana ranije; simptomi i suzbijanje isti kao A.vitis

Lethrus apterus makazar

naseljava stepska podruja i nanosi znaajne tete u podrujima Maarske, Vojvodine, Rumunije na vinovoj lozi ima jednu genraciju godinje prezimi ciklus razvia: u prolee, kada krene vegetacija, na povrini zemlje pojavljuje se imago koji ubrzo kopa hodnike i galerije do dubine i do 1m; nakon kopulacije parovi se udruuju kako bi obezbedili egzistenciju za svoje potomstvo i zajedno u enkinom hodniku bue udubljenja gde e biti poloena jaja; tokom maja i juna su najaktivniji i svojim makazama seku mnogo vie lia i mladara nego to je potrebno za spravljanje hrane za larve; enka polae jaja i nakon 10ak dana pojavljuju se larve koje se hrane ranije pripremljenom hranom i koja je dovoljna za njihovo potpuno razvie; oko polovine juna larva prelazi u lutku i poetkom jula formiraju se i nova imaga; nova imaga ostaju u zemlji do prolea sledee godine; suzbijanje se moe primenjivati insekticidima oko izlaznih otvora na prolee;

Epicometis (Tropinota) hirta rutava buba

u mediteranskom basenu, pa i u Srbiji je poznata kao ekonomski vana tetoina, a najugroeniji su vonjaci pod jabukom i krukom ima jednu generaciju godinje prezimi imago u zemljitu u kokonu koji napravi odrasla larva ciklus razvia: krajem marta i poetkom aprila imaga izlaze iz kokona i kreu aktivno da se hrane; masovni let traje oko mesec dana i za to vreme hrane se pupoljcima i skoro svim delovima cveta pranicima, tukom i kruninim listiima, a ponakad i ainim listiima; masovni let i ishrana povezana je sa razliitim domainima i migracijom po izlasku imaga se prvo hrane na maslaku, zatim na kruki, pa ribizli i vinji, a kada je vinja u punom cvetu prelazi na jabuku, sa jabuke prelazi na jagodu na kojoj ubere prvi rod, a onda na malinu i ruu na kojim takoe nanose znaajne tete; nakon oko nedelju dana ishrane imago kopulira i polae jaja u zavisnosti od vremenskih uslova; enka polae jaja pojedinano u zemljite na dubinu do 10cm; nakon oko 2 nedelje pile se larve koje ive u zemlji i hrane se organskim materijama i ne priinjavaju nikakve tete biljkama; stadijum larve traje oko 2 i po meseca te se krajem avgusta obrazuje imago; simptromi: oteuje pupoljke (vee tete su na pupoljcima jer se onda iskljuivo hrane pranicima i tukom i u tom sluaju pupoljci nikako ne daju rod) i cvetove; polifagna tetoina; suzbijanje: esto gljive kao to su Fusarium sp, Aspergillus i druge uestvuju u znaajnom smanjenju brojnosti larvi rutave bube; ukoliko se ove gljivice ne javljaju potrebno je primeniti hemijske mere suzbijanja; teko je suzbijati imago jer je otporan na veinu insekticida; efikasnost hemijskih mera esto ne moe biti na potrebnom nivou zbog estih i teko predvidljivih migracija rutave bube; prskanje se treba primeniti sa preparatima na bazi tetranitrokarbaza jer nije otrovan za pele, a efikasno suzbija rutavu bubu; vreme primene je im se primete prva imaga

Fam. Scolytidae
Ruguloscolytus rugulosus mali voni potkornjak
primarna tetoina stabla; naseljava zdrava stabla i to naroito u periodu velikih sua; naseljava sve vrste voa; ima 2 generacije godinje prezime odrasle larve u hodnicima ispod kore; ciklus razvia: u prolee se prezimele larve preobraze u lutke u ovalnim proirenjima na kraju hodnika; odrasli izleu u aprilu i maju i hrane se liem, pupoljcima i mladarima, ali u pogledu tetnosti gotovo beznaajno; nakon kopulacije privlae ih keiromoni (miris) koje lue voke gajene na nepogodnim zemljitima; polau jaja tako to se ubuuju pod koru i izdube materinski hodnik dug oko 2cm gde poloe jaja; larve se pile odjednom i formiraju vijugave larvalne hodnike; hodnici su puni crvotoine i izmeta; na kraju larva gradi proirenje gde se ulutka; kasnije imago bui izletni otvor; u julu i avgustu se javljaju imaga druge generacije;

simptomi: larve prave hodnike od materinskog pod priblino 90 stepeni, a ti hodnici su vijugavi i kako larve rastu tako se oni i ire; na kori debla i grana se nalaze okrugli izletni otvori oko 2mm; kora puca i odvaja se; suzbijanje: grane sa simptomima se odreu i unitavaju; poboljavanje uslova uzgoja jabuke; kontaktni insekticidi na bazi fentiona, fenitrotiona, azinofos-metila i slini koriste se poetkom maja u vreme ishrane imaga, pre polaganja jaja;

Scolytus mali veliki voni potkornjak

sekundarna tetoina (naseljava iznurene i fizioloki oslabljene voke), a prvenstveno se nalazi na jabuku, kruku i ljivu; ima 2 generacije godinje prezime odrasle larve u hodnicima ciklus razvia: odrasli se pojavljuju u maju i junu kada prave otvore na kori; lete po sunanom vremenu; kopulacija se odvija u novim hodnicima ispod kore koje prethodno izbue materinski hodnik (5 do 12cm); nakon kopulacije sa obe strane hodnika enka izgriza mala udubljenja u koja polae jaja; kada se ispile larve pod pravim uglom u odnosu na materinski hodnik prave nove hodnike; nakon oko mesec dana na kraju svakog larvenog hodnika prave proirenja u kojima se ulutkaju; imaga progrizaju izletne otvore; odrasli druge generacije se javljaju u avgustu i septembru; iste jeseni polau jaja; u lutku se preobraze u prolee; simptomi: izletni otvori u prolee su veliine oko 2,5mm; hodnici su slini prethodnoj vrsti; suzbijanje isto kao kod prethodne vrste

Xyleborus (Anisandrus) dispar voni sipac

ekonomski je znaajan u vlanijim rejonima, gde ostvaruje jae napade; uglavnom sekundarna tetoina (napada oteene i oslabljene voke), ali moe se nai i na potpuno zdravim stablima ima jednu generaciju godinje prezimi imago unutar hodnika u drvetu; ciklus razvia: izletanje odraslh poinje krajem maja, a rojenje traje i do 2 meseca; enke poinju da se ubuuju u stablo u kom su se i same razvijale ili u susedno; unutar primarnog i sekundarnog hodnika koji pravi enka polae jaja; larve se pile i hrane micelijama gljive Ambrosia spp. Koje je enka unela sa sobom prilikom polaganja jaja; od maja do juna se larve razviju i ne bue nove hodnike ve ive u postojeim; lutka se formira krajem juna i u julu, a sredinom avgusta novi imago koji jedan do drugog u hodnicima prezime; kopulacija se odvija u hodnicima na polee: oploena enka se kree unazad i izlazi na otvore; simptomi: primarna oteenja nastaju kada se enke ubuuju. Prvo se ubue plitko (do 3cm dubine), radijalno u koru, a kasnije prodiru dublje i kreu se kruno u pravcu godova i time izgrizaju primarni hodnik. Sekundarni matini hodnik bui isto tako svaka enka, a on je pod pravim uglom u odnosu na primarni i sa gornje i sa donje strane; naseljavanje gljive Ambrosia spp prati tamnjenje hodnika; stabla u kojima se nalaze sipci slabo se razvijaju; u aprilu-maju na okrugle otvore ispada

bela sitna crvotoina ili se ona zadrava u kori, a kod ljive naroito iz otvora curi biljni sok; suzbijanje: orezivanje i spaljivanje grane sa simptomima, a u prolee u vreme izletanja prskati dva puta u razmaku od 10 do 14 dana sa organofosfatima, karbamatima ili nekom kombinacijom (cipermetrin+hlorpirifos) radi spreavanja polaganja jaja;

Fam. Cerambycidae
Tetrops praeusta vona striibuba
sekundarna tetoina voaka (na zaputenim vonjacima; ubrzava propadanje stabala); deluje na sterilnost jer posebno napada plodonosne granice; napada kako voe tako i umske vrste drvea; imago se javlja krajem aprila; hrani se liem izgrizajui ga uzduno uz nervaturu, ali bez znaajnih teta; polaganje jaja se odvija na granicama koje su oteene i nalaze se na periferiji kronje; ispiljene larve se ubuuju pod koru i u drvo gde se godinu dana hrane i nanose mnogo vee tete nego imago; suzbijanje se vri kao kod potkornjaka;

Cerambyx cerdo velika hrastova striibuba

Biologija: Jedna generacija traje oko 3 do 5 godina. Krajem prolea leti imago i nakon kopulacije polau jaja u pukotine kore potpuno zdravih stabala. Larve koje se izlegu se ubuuju plitko u drvo gde ostaju do sledeeg prolea kada prodiru dublje pravei duboke hodnike. Nakon toga, u zavisnosti od uslova sredine, formira se lutka, a zatim i imago koji prezimljava i na prolee dolazi do izletanja, kopulacije i polaganja jaja. Ishrana i Simptomi: U toku svog razvia larva bui hodnik dug i do 1m, a ivice zidova su crne od gljivica. Suzbijanje: nanosi veliku tehniku tetu drvetu, a nalazi se na starim stablima. Zato treba pri pojavi ove tetoine iskriti stabla koja su stara ili suzbijati kao i potkornjake.

Fam. Psoidae Psoa viennensis

izrazit monofag te se javlja samo na vinovoj lozi; sekundarna tetoina (napada samo iznurene okote usled jakih mrazeva ili drugih uzroka; u leto enka polae jaja pojedinano pored pupoljaka na lastarima; nakon piljenja larve se ubuuju u lastare i bue manje-vie prave, plitke hodnke; lutke se formiraju u hodnicima krajem oktobra, kada prezimljuju; imago se pojavljuje krajem aprila, nakon to progrizu izlazni otvor; suzbija se seenjem oteenih i osuenih lastara u prolee ili krenjen iznurenih i oteenih okota

Fam. Bostrishidae
Sinoxylon perforans lozni drvotoac
ei je u primorskim predelima, a izaziva tipine infektivne degeneracije okota; sekundarna tetoina; podseaju na potkornjake; simptomi: enka se ubuuje u granice i odrvenele lastare gde gradi prstenasti materinski hodnik u kom polae jaja. Kada se ispile larve prave uzdune hodnike u kojim se ulutkaju i pretvore u imaga koja progrizaju otvore i izlaze. Na mestima ulaznih otvora nalaze se slepljene gromuljice. Oteeni lastari se lome. suzbijanje: obezbediti povoljne uslove za razvie zasada ili hemijski u doba izletanja imaga radi parenja (rano u prolee), nakon ega trae mesta za ubuivanje u lastare radi izrade materinskih hodnika;

Fam. Byturidae
Byturus tomentosus malinova buba
poznata je kao opasna tetoina maline u skoro svim evropskim zemljama; kada se javlja masovno, to nije redak sluaj, smanjuje prinos i do 80%; ukoliko su klimatske prilike povoljnije (toplo i suvo prolee) enke su aktivnije, dok pri visokoj vlazi i hladnom vremenu imaga su napadnuta od strane patogenih gljivica od kojih stradaju; embrionalni razvoj leti moe biti ugroen visokim temperaturama i niskom vlanou; ima jednu generaciju godinje prezimi kao imago u komorici od zemlje ili slobodno na dubini od 5 do 20cm u neposrednoj blizini okota maline; ciklus razvia: krajem aprila naputa skrovite i masovno se javlja kada je malina u fazi cvetnog pupoljka (oko sredine maja) kada se dopunski hrani, kopulira i polae jaja u cvet; nakon oko 10 dana pile se larve koje se hrane ili plodom ili aicom (ako plod nije sazreo); larve se obino nalaze u cvetnoj loi zrelih plodova, pa nakon berbe ostanu na biljci; kada sazreju (larva treeg stupnja) odlaze u zemlju gde prave kokon u kom se pretvaraju u lutku; nakon oko 3 nedelje (polovinom oktobra) pretvara se u imago; simptomi: dopunska ishrana imaga u prolee se vri prvo na cvetnim pupoljcima i cvetovima trenje, vinje i drugih biljaka iz porodice rua kojima se cvet obrazuje ranije nego kod maline, a zatima kada se pojave cvetni pupoljci maline dolazi do masovne pojave imaga; kroz mali otvor koji naini imago se uvlai u pupoljak te se tu hrani, ili se, ako je napadnut cvet, uvlai izmeu pranika i tuka gde se mogu nekad pronai i po 10 imaga; oteeni pupoljci se sue, a kod jae napadnutih cvetova retko se obrazuje plod; na zrelim plodovima larve se obino nalaze u cvetnoj loi suzbijanje se izvodi u vreme formiranja cvetnih pupoljaka primenom preparata na bazi pentiona, hlortipena itd;

Fam. Curculionidae

Phyllobius oblongus smei listojed Phyllobius pyri krukin listojed Phyllobius argentatus srebrni listojed Phyllobius pomaceus zeleni listojed
ekonomski znaajne tetoine jer se javljaju masovno i esto i tada nanose znaajne tete pupoljcima, ali i listovima; najee se nalaze na kotiavom vou, ali su u sutini polifagni; imaju po jednu generaciju godinje; larva ima 3 stupnja prezimi polno nezreo imago u zemljitu ciklus razvia: krajem marta poetkom aprila (u vreme formiranja cvetnih pupoljaka i poetka listanja) izlazi imago smeeg cvetojeda i naseljava pupoljke; ostali listojedi javljaju se tokom maja; grickajui pupoljke polno sazrevaju, kopuliraju i zatim polau jaja (kraj aprila poetak maja) u grupama u zemljite; larve se u poetku hrane humusom, a kasnije ilama raznih biljaka; pred ulutkavanje larve prave zemljane komorice; do zime se preobraze u imago kojim prezime; simptomi: imaga izgrizaju listove i pupoljke, a larve se hrane humusom i ilama raznih biljaka. suzbijanje: posebne mere suzbijanja se ne preduzimaju; lako ih suzbijaju IGR inhibitori egdizona; najpovoljniji period za njihovo suzbijanje je tokom dodatne ishrane imaga (u aprilu)

Anthonomus pomorum jabuni cvetojed

ekonomski znaaj varira iz godine u godinu, a zavisi i od vone vrste i sorte (znaajniji na ranim i letnjim sortama, kao i na sortama kod kojih cvetanje traje due), ali se svrstava u znaajne tetoine jabuke ima jednu generaciju godinje; larva ima 4 stupnja prezimi polno nezreo imago sakriven u upljinama ispod kore na stablu i granama, ree ispod biljnih ostataka ili kamenja na zemlji; ciklus razvia: krajem marta poetkom aprila (bubrenje pupoljaka) imago izlazi iz sklonita i hrani se neotvorenim cvetnim pupoljcima, i nakon neto vie od nedelju dana dolazi do kopulacije i polaganja jaja pojedinano u jo neotvorene pupoljke; larva se hrani unutar cvetnog pupoljka uglavnom pranicima i tukom, ali oteuje i unutranju stranu kruninih listia pa se cvet ne otvara i moe zatvoren da otpadne; krajem aprila dolazi do ulutkavanja u pupoljcima, a nedelju dana kasnije i prvi imago koji progriza otvor na pupoljku; novi imago se hrani na listovima i plodovima ali bez znaajnih teta; u leto odlazi u dijapauzu, s tim da se u septembru hrani, pa nanovo ulazi u dijapauzu radi prezimljavanja; simptomi: u poetku mogu se primetiti mesta dopunske ishrane mali otvor na pupoljku sa kapljicom biljnog soka; pojedini cvetovi se ne otvaraju, a krunini listii su rastomrki (kao sparueni); kasnije se moe uoiti i okrugli izlazni otvor; mogu se primetiti po toplom vremenu i kako lete i do 500m razdaljine; pri kiovitom vremenu skljanja se u osnovu pupoljka, raklje grana i sline zaklone;

suzbijanje: ienje i odstranjivanje polomljenih i suvih grana, hvatanje imaga u lovne pojaseve; u blizini uma, gde se ee javlja vri se zatita sa organofosfornim insekticidima specifinim za Curculionidae (fention, fenitrotion, azinofos-metil) odmah po kretanju vegetacije dva puta u razmaku od 10 -14 dana;

Anthonomus pyri krukin cvetojed

moe biti ekonomski znaajna tetoina, naroito je ranije prouzrokovala probleme jer se nije zapaala na vreme i tada je prouzrokovala unitavanje oko 70% cvetova; ima jednu generaciju godinje; larve imaju tri stupnja razvia prezimi u stadijumu jajeta ili tek ispiljene larve u pupoljcima ciklus razvia: tokom zime se odvija embrionalno razvie, a piljenje larvi se masovno dogaa u februaru; larva se hrani sveim tkivom cvetnog pupoljka i tako uniti itavu cvetnu lou (nekoliko cvetova); larva se krajem aprila preobraava u lutku u neotvorenom cvetu; sredinom maja pojavljuju se imaga koja progrizaju okrugli otvor na pupoljku i naputaju ga; imaga se intenzivno hrane letorastima, lisnim drkama i mladim plodovima, a sredinom juna odlazi na skrovito mesto na stablu radi letnje dijapauze; krajem avgusta imaga se ponovo aktiviraju, hrane i kopuliraju, a jaja polau tako to izbue otvor na gornjem delu pupoljka i u osnovi poloe po jedno jaje. Ovipozicija traje od septembra pa sve do januara; Odrasli nastavljaju da se kreu po granama, a uginu do februara; simptomi: u drugoj polovini maja primeuju se izgrizotine na listovima i mladim plodovima kruke; u jesen se primeuju mali otvori na pupoljcima (mesta polaganja jaja); u prolee se cvetni pupoljci ne otvaraju, ve ostaju celog prolea zatvoreni i polako se sue; suzbijanje se vri kao kod A.pomorum

Anthonomus rubi jagodin i malinin cvetojed

spada u grupu najstarijih tetoina batenske jagode i maline; tete priinjavaju samo odrasli insekti u verme kopulacije i polaganja jaja; rasprostranjen u Evropi, a ima ga slobodno u prirodi na divljoj jagodi, malini, kupini i rui; najvie im odgovaraju sorte sa samo mukim ili dvopolnim cvetovima, kao i sorte sa kojima se podudara faza cvetanja i izlazak imaga; ima jednu generaciju godinje prezimi imago ispod starog lia, u neposrednoj blizini biljke domaina ili u zemlji do 7cm dubine ciklus razvia: u prolee imaga izlaze kada se krene obrazovati novo lie i cvetni izdanci kojima se hrane; nakon oko dve nedelje, kada zavre ovu dopunsku ishranu, imaga su polno zrela i kopuliraju; polaganje jaja enke vre u neotvorene cvetne pupoljke, prvenstveno u one na vrhovima najviih cvetnih izdanaka; cvetni pupoljci nakon nekoliko dana opadnu, a za nedelju dana zavrava se embrionalno razvie; larve se hrane pupoljcima i zavre razvie za oko mesec dana u zavisnosti od uslova ishrane (na odgovarajuim sortama i za 2 do 3 nedelje); ulutkavanje se takoe odvija u pupoljcima; za nedelju dana pojavljuju se imaga - od sredine juna do kraja septembra i za to vreme se hrane i na drugim biljnim vrstama;

simptomi: visei pupoljci nastaju tako to enka pri polaganju jaja obilazi oko pupoljka i probija cvetni omota (krunica i aica) i polae jaja u prane kesice, a na kraju zaseca drku cveta odmah ispod pupoljka da se on ne bi otvorio jer bi u suprotnom ispala jaja ili apodne larve koje bi na suncu uginule; suzbijanje je mogue samo protiv imaga i to u oba perioda njegove ishrane, ali je bolje suzbijati u drugom periodu (leto-jesen)

Peritelus sericeus cvetojed

ekonomski znaajan, a uz to i polifag ima irok krug domaina na vou; najvee tete pravi kada je sunano vreme; brojniji su u vonjacima blizu uma ima jednu generaciju godinje prezimi imago u stelji ciklus razvia: u aprilu-maju imaga se dopunski hrane lisnim i cvetnim pupoljcima, a nakon cvetanja liem (manje tete); jaja polau u zemlju do 6cm dubine, a polaganje jaja traje do kraja juna; sredinom jula pile se larve koje se hrane korenjem raznih biljaka, ali tete nisu velike; krajem avgusta dolazi do pojave lutke, a neto kasnije i imaga koji prezimi; simptomi: oteuju lisne i cvetne pupoljke, lisne i cvetne peteljke i cvetove; suzbija se imago za vreme toplijeg dela dana kada izlazi iz stelje sa kontaktnim organofosfatima protiv Curculionidae, a mogu se koristiti i u kombinaciji sa piretroidima; nou se imaga vraaju u stelju, pa se tu mogu primeniti i neki granulirani insekticidi oko mladih sadnica;

Rhynchites bacchus vona pipa (jabuni svrdla)

ekonomski je znaajna vrsta najvee tete ini imago a tete priinjava na pupoljcima, letorastima i plodovima; tetnost je izraenija u godinama kada je hladno prolee, u meovitim zasadima i u zaputenim vonjacima; ima jednu generaciju godinje; prezimi polno nezreo imago u kokonu u zemlji, ispod opalog lia ili ispod kore stabla; mogu prezimeti i odrasle larve i lutke najee u zemlji a retko u mumificiranim plodovima ciklus razvia: krajem marta-poetkom aprila imago izlazi iz sklonita i dopunski se hrani sa pupoljcima, lisniim i cvetnim drkama, korom letorasta, a kasnije i plodovima (najee jabuke) da bi tek tokom maja polno sazreo; imaga kopuliraju i polau jaja pojedinano u mlade plodove (veliina oraha) tako to rilicom izbue udubljenje, a nakon polaganja jaje pokriju lepljivim sekretom radi zatite; ispiljena larva hrani se mesom ploda gde gradi irok plitak hodnik, a u jednom plodu moe biti vie larvi; odrasla larva u avgustu izlazi iz ploda i odlazi u zemlju kako bi pripremila lutkinu komoru u kojoj prezimi; jedan deo populacije zavri razvie do imaga i moe se ponovo pojavti u kruni voke koji se do septembra dopunski hrane formiranim pupoljcima; odreen broj larvi koje su se kasnije ispilile ostaju u stadijumu larve jo godinu dana (do sledeeg leta) kada se transformiu u lutke, a zatim u imaga koja se hrane u toku jeseni i dalje nastavljaju ciklus normalno; simptomi: najee se javljaju na jabuci, ali napadaju i ostale vone vrste; prolene tete su najznaajnije; sa spoljnje strane pupoljka vide se otvori veliine

uboda igle izgrieni pupoljci se sue i opadaju; pregrizaju cvetne drke; plodovi kada su veliine oraha izgledaju kao da ih je neko izbockao, naboraju se, potamne i esto ih naseljava Monilia spp. Plodovi u kojima su poloena jaja do sredine leta opadaju, a u kojima se ne nalaze jaja ostaju na stablu, ali mesta uboda stvaraju plutasto tkivo; suzbijanje ove vrste se ne vri specijalno; obino se samo smanjuje njihova brojnost pomou lovnih pojaseva u jesen i sakupljanjem opalih plodova

Rhynchites auratus vinjev surla

ekonomski vana tetoina na vinji, a negde i na ljivi; imago prouzrokuje najvee tete na pupoljcima, cvetu i plodu, dok se larve hrane semenkom i ne priinjavaju velike gubitke; imaju 1 do 2 generacije godinje; prezimljuje odrasla larva i polno nezreo imago u zemljitu na dubini do 10 cm; ciklus razvia: poetkom aprila (cvetanje vianja) imaga izlaze iz zemlje i oko mesec dana se hrani cvetnim pupoljcima, a kasnije prelaze i na lisne pupoljke; poetkom maja kopuliraju i polau jaja do kraja juna; jaja polau na plodove u otvore koje naprave surlicom; larve se ispile za oko 2 nedelje i ubuuju se u plod i na kraju u koticu ijim sadrajem se hrane; poetkom jula larve zavravaju razvitak, izlaze iz kotice i ploda na isti otvor i odlaze u zemlju gde prave komorice u kojima prezime; sredinom avgusta oko polovina populacije larava prelazi u lutke a kasnije (septembar) i imaga, a druga polovina se preobraava tek u avgustu sledee godine; simptomi: mesto na kome je poloeno jaje podsea na malu bradavicu (uvek je jedno jaje po plodu, jako retko budu dva); suzbijanje se vri hemijskim sredstvima u vreme zametanja plodova

Rhynchites germanicus jagodin surla

ekonomski vana tetoina, ak i pri maloj brojnosti ima 1 generaciju godinje prezimi polno nezreo imago u zemlji ciklus razvia: kada se temperatura povrinskog sloja (2-5cm) zemlje povea na 14 stepeni (najee u aprilu) tada izlaze imaga i hrane se mladim liem; nakon oko 2 nedelje dolazi do kopulacije i polaganja jaja; jaja polau pojedinano i to samo u drke listova, cvetova i cvetnih izdanaka u kojima naprave komorice; nakon oko 2 nedelje pile se larve koje ne naputaju jajnu komorici niti deo biljnog organa u kojem se nalazi sve do potpunog razvia; tokom juna odrasle larve naputaju hraniteljku pri poveanoj vlanosti vazduha, a zatim se vrlo brzo sklanjaju u zemlju gde se ulutkavaju (krajem juna), a kasnije se pojavljuje i imago (sredinom jula); simptomi: komoricu za polaganje jaja prave tako to naprave nekoliko dubljih i vie pliih uboda u obliku prstena ime prekidaju cirkulaciju sokova kroz drku (listovi i cvetovi venu), zatim izdube pretkomoru (ravan popreni kanal), a onda i komoru (u duinu) suzbijanje se vri u prolee protiv imaga;

Otiorrhynchus lavandus lozina pipa

ekonomski znaajna na lozi periodino - u pojedinim godinama uzima skoro sav rod usled izgrizanja pupoljaka i rodnih okaca; u najveem broju se javljaju kada je kino leto (period polaganja jaja) bilo prethodne godine; ima 1 generaciju godinje; larva ima 8 stupnjeva prezimi polno nezreo imago u zemlji (2 do 6 cm) i larve razliitih stupnjeva na dubini gde poinje koren; ciklus razvia: imaga izlaze iz zemlje u periodu kada se zavrava kretanje sokova i poinje kretanje okaca; dok ne izbiju mladi lastari proe oko mesec dana i to je najtetniji period imaga se u poetku hrane i korovima i lozom (aktivni su tokom veeri i noi), a kasnije samo lozom uglavnom liem ali su kasnije tete ekonomski manje znaajne; imaga se tako hrane sve do jeseni, a dotle enke mogu nekoliko puta kopulirati i polagati jaja; jaja polau plitko (2-3 cm) u rastresito i nezakorovljeno zemljite; larve se pile i odlaze na vee dubine jer ne podnose suu i hrane se korenovim ilicama; kada zavri razvoj larva gradi komoricu i preobraava se u lutku; trajanje stadjuma larve i lutke zavise najvie od temperature; simptomi: oteuju pupoljke, rodna okca i listove suzbijanje se vri hemijski

Otiorrhynchus alutaceus a. vittatus prugasta vinova pipa

endemska vrsta tete prestaju sa olistavanjem vinove loze napada i maslinu i breskvu

Otiorrhynchus corruptor arena vinova pipa

prisutna svuda u sredozemlju pojavljuju se neto kasnije u prolee nego ostale vrste ovog roda

Otiorrhynchus mastix jagodina pipa

ogranien rejon rasprostranjenosti (Slovenija, deo Italije i deo Austrije) prezimi kao larva u zemlji, a odrasli se pojavljuju krajem maja larva se hrani ilicama korenja, a odrasli na nadzemnim delovima jagode suzbija se u stadijumu imaga (jun)

Otiorrhynchus ovatus mala crna pipa

prezimi u zemlji preteno u stadijumu larve (moe i imago koji opstaje i nakon polaganja jaja tokom jula, pa se oni javljaju ranije nego inae u prolee) napada jagodu ali je najee u granicama tolerantne brojnosti

Peritelus familiaris siva pipa peskova

polifagna (napada vinovu lozu, voke i druge listopadne vrste drvea, kao i duvan); hrani se pupoljcima; pojavljuje se u kalamitetnim razmerama na Subotikoj peari; prezimljuje u zemljitu u stadijumu imaga

ciklus razvia: pojavljuju se u prolee (poetkom aprila), hrane se, kopuliraju, poloe jaja; larva i lutka se razvijaju u zemlji; suzbijanje se vri u vreme izbijanja okaca

Byctiscus betulae cigara

ekonomski nije znaajna vsta, ali u pojedinim godinama se moe javiti u veem broju i moe predstavljati problem; nalazimo ga najee na kruki i vinovoj lozi ima jednu generaciju godinje prezimi polno nezreo imago u zemljanoj komori ciklus razvia: pojavljuje se u toku maja i hrani se pupoljcima i liem izgrizajui parenhim sa lica lista; nakon toga dolazi do kopulacije i enka pravi 20ak lisnih smotuljaka u vidu cigare i u njima polae po 3 do 6 jaja; u lisnim cigarama se pile larve, a tamo se i hrane i za oko mesec dana zavre razvoj; odrasla larva naputa lisnu cigaru i uvlai se u zemlju (6-8 cm) gde se preobrazi u lutku; krajem avgusta formira se imago koji ne naputa zemljanu komoru do prolea; simptomi: u rano prolee primeuje se izgrieno lie (parenhim lica lista), ali to nema veeg znaaja; veliki broj uvijenih listova (na kruki obino 6 listova, a na vinovoj lozi samo jedan) u vidu cigare, obino na periferiji krune; do uvijanja dolazi tako to enka surlicom zaseca peteljku, a zatim poev od ivice umotava list koji se sui; suzbijanje se moe vriti skidanjem i uklanjanjem cigara

Curculio (Balanius) nucum lenikov iak

poznat kao tetoina lenika gde je ekonomski znaajan; optimalni uslovi su mu mediteranska i umerena klima; ima 2 3 generacije godinje; larva ima 4 stupnja razvoja prezimi kao larva i imago u zemlji ciklus razvia: krajem marta, kada krene vegetacija, imaga izlaze iz zemlje i lete traei sone plodove trenje, kruke, breskve koji su u formiranju; krajem maja i poetkom juna prelaze na lesku gde se hrane plodovima i liem i ubrzo kopuliraju i poloe jaja; jaja polau na plodove gde se razvijaju larve; larve se hrane jezgrom lenika; nakon oko mesec dana larve bue otvor na plodu i izlaze iz njega, ulaze u zemljite, prave kokone i pretvaraju se u lutke, a kasnije u imaga; dijapauza moe da ih zatekne u stadijumu larve, ili u stadijumu imaga i traje 1-3 godine; simptomi: pri ishrani mladim plodovima razliitog voa (prvi deo vegetacije) ti plodovi ostaju jako deformisani zbog naina oteivanja (pikiranje sie sokove iz plodova pomou surlice); napadnuti plodovi leske opadaju; prilikom polaganja jaja enka ih kamuflira, tako da se golim okom ne primeti mesto polaganja jaja; nakon izlaska larvi iz ploda lenika primete se izlazni otvori krunog oblika suzbijanje valja vriti prenego to preu na lesku (sredinom maja)

Fam. Nitidulidae
Meligethes spp. sjajnici
u nekim rejonima (id, Morovi) cvetove jabuke redovno napadaju sjajnici; oteuje polen i pranike lako se suzbiija nekim od registrovanih piretroida zza repinog sjajnika, ali se pele moraju zatvoriti za vreme primene

Fam. Buprestidae
Agrilus sinuatus krukin prstenar
ekonomski znaaj je veoma veliki u onim vonjacima u kojima se redovno javlja jer izaziva suenje i propadanje mladih stabala kruke; ima jednu generaciju godinje; prezimi u stadijumu odrasle larve u deblu, granama i granicama kruke; ciklus razvia: u prolee prezimele larve se pretvaraju u lutke i imaga koji izgrizaju otvor u kori i izlaze; imaga se prihranjuju liem kruaka sredinom maja, a mogu se nai sve do kraja jula; nakon oko 10ak dana prihrane imago polno sazri i nakon kopulacije polae jaja; jaja polau pojedinano u pukotine kore pri vrhu mladih grana ili debla sa june ili jugozapadne strane; nakon oko 2-3 nedelje pile se larve koje se kreu nadole kroz koru i kambijum i dolaze do drveta na ijem povrinskom sloju prave krivudave hodnike duine 60 do 70cm, a mogu dostii i metar; kada zavri razvie naprvi zaokret, ubui se u drvo i tamo gradi lutkinu komoru gde se na prolee preobrazi u lutku; jedan broj larvi zavri razvie do poetka jeseni a one iz najkasnije poloenih jaja zavravaju razvie tek u jesen sledee godine, a u prolee tree godine prelaze u lutku; simptomi: pri piljenju iz jaja larva ostavlja izmet u horionu jaja pa jaja imaju zatvoreno-mrku boju; usled kretanja larvi nastaju deformacije i uzduno pucanje kore, a kasnije i suenje grana; odrasli izgrizaju lie kao okrugle otvore od ivice liske; larve bue spiralne ili sinusoidne hodnike (odatle latinski naziv vrste) iznad kojih se kora izdigne; larva ne zatvara prsten na granama osim kada se ukrste hodnici vie larvi; usled oteenja kambijuma kora ne zarasta ve se javljaju rak rane; suzbijanje se retko izvodi jedino kod mladih kruki ili gde se ne koriste masovno insekticidi; zbog naina ivota tetoine koriste se uglavnom kontaktni insekticidi;

Agrilus macroderus ljivin prstenar

tete priinjavaju uglavnom larve koje ive u jednogodinjim i dvogodinjim izdancima i mladicama i to prvenstveno ljiva, ali se nalaze i na breskvi, kajsiji, jabuci i drugom vou; u povoljnim uslovima u potpunosti moe da uniti sadni materijal; ima jednu generaciju godinje, prezimi u stadijumu larve u srnom kanalu grana;

ciklus razvia: imaga se pojavljuju sredinom juna i hrane se mladim liem u toku celog ivota, ali su tete neznatne; nakon oko 10 dana dopunske ishrane imaga kopuliraju i polau jaja pojedinano na junu ili jugozapadnu stranu sadnica (izdanaka) najee nekoliko cm iznad korenovog vrata; nakon oko nedelju dana pojavljuje se larva koja se ubuuje ispod horiona jajeta u stablo i kree kroz sve slojeve stabla (koru i liku periderm) i doe do drveta kog zasecaju i prave hodnik u obliku prstena (primaprni prsten) ali ostavljaju samo mali sloj drveta u sredini stabla; zatim se uvlae u sr i tu provode ostatak ivota; kod razvijenijih biljaka larve se kreu prema vrhu stabla, a kod slabijih biljaka idu prema korenu; do zime iste godine dostignu veliinu odrasle larve; na prolee naputaju srni kanal i pribliavaju svoj hodnik periferiji drveta da bi olakale izlazak imaga; prelaze u pronimfu i lutku do kraja aprila ili poetka maja, a nakon oko mesec dana javljaju se prva imaga; simptomi: pri uvlaenju u sr prstenar see kambijalno i sprovodno tkivo i to je najtetniji momenat jer presee kao testerom i gornji deo ili poinje da se sui, ili ako kambijum nije mnogo oteen dolazi do obrazovanja zadebljanja na stablu ili grani koje je prstenastog oblika; u jednom stablu najee se razvija po jedna larva, ali pri guoj populaciji mogu se nai i po dve larve jedna u korenu, a druga u stablu; toplo i suvo leto pogoduje za razvoj ove vrste; obino se javlja retko i iznenada; suzbijanje: napadnute biljke treba jo u toku vegetacije, im se raspoznaju, povaditi i spaliti; hemijsko suzbijanje je mogue samo protiv imaga sa organofosfornim jedinjenjima, tiofosfornim jedinjenjima; tretiranje se obavlja pre polaganja jaja;

Agrilus aurichalceus (rubicola) malinin prstenar

tetu priinjavaju uglavnom larve na izbojcima maline; imago se hrani liem u toku celog ivota ali su tete drastino manje nego od larve ima jednu generaciju godinje prezimi u stadijumu odrasle larve u osnovi izbojaka hraniteljke; ciklus razvia: imago se pojavljuje u drugoj polovini maja do polovine juna; nakon dopunske ishrane imago kopulira i polae jaja pojedinano na izbojcima; jaje dobija oblik titita ukaste boje , a larve se pile nakon neto vie od 2 nedelje; neposredno iz jajeta larve se ubuuju u izbojke i dolaze do kambijalnog i provodnog tkiva koje oteuju ili presecaju, pa zatim odlaze kroz drveni sloj u pravcu vrha izbojaka u obliku spirale; do poetka zime se larve u potpunosti razviju, a u prolee hrizalidiraju; simptomi: na mestu ubuivanja pojavljuju se zadebljanja prstenastog oblika i lako se lome; suzbijanje se vri isto kao kod C.rubi

Capnodis tenebrionis ilogriz

ekonomski moe da bude veoma tetan, pogotovo u sunim godinama kada moe izazvati pravu pusto u svim voarskim rejonima; najvie strada kotiavo voe; ima 1 generaciju u toku 2 godine prezimi larva na korenu

ciklus razvia: imaga se javljaju dosta kasno od sredine jula do kraja avgusta i hrane se peteljkama listova i korom jednogodinjih lastara; nakon kopulacije polau jaja u zemlju ili na delu debla u nivou zemlje; izlegle larve se kreu u dubinu i hrani se tanjim korenovima, a u dublje moe ui preko rana; nakon oko godinu ili dve godine razvoja larva se moe nai u korenu ili u deblu gde gradi nimfalnu komoricu i pretvara se u lutku; simptomi: zdrava stabla, i ona stabla koja nisu u oku od nedostatka vlage mogu da se odupru napadu larvi jer luenjem smole spreava ulazak insekata u koren, a onima koji su uli onemoguava ivot; suzbijanje: tretiranje povrine oko debla pre izlaska imaga; odstranjivanje itavih napadnutih biljaka sa korenom;

Coroebus rubi malinin korebus

u naim uslovima odrava se u prirodi na divljim sortama rue, maline i kupine, ali redovno se moe nai i u vonjacima i ruinjacima; ima jednu generaciju godinje prezimi u stadijumu odrasle larve u izbojcima svoje hraniteljke ciklus razvia: imago se pojavljuje u drugoj polovini maja i on leti sve do polovine juna; nakon kraeg perioda ishrane liem imaga kopuliraju i enke polau jaja; jaja polau pojedinano na jednogodinjim (sveim) izbojcima i to pri osnovi ili u prvoj treini njihove duine; nakon oko 2-3 nedelje embrionalnog razvia pile se larve i neposredno iz jajeta ubuuju se u izbojak; larve prodiru kroz koru i ubuuju se u kambijalni sloj i sprovodno tkivo, a zatim kretanje nastavljaju kroz drveni sloj, te kasnije dolaze skoro do sri, pa odatle ravno ili spiralno kreu se na toj dubini prema osnovi izbojka; do kraja leta veina larava zavri razvie i u osnovi izbojka prezimi, a ostale larve dozrevaju nakon ishrane u prolee; u prolee sledee godine pripemaju se za ulutkavanje; simptomi: izbojci sa larvama se lako uoavaju na prolee sledee godine kada se pupoljci na napadnutim izbojcima uopte ne razvijaju, lako se lome pri osnovi ako se povuku ili saviju na jednu stranu; suzbijanje se vri preventivno korienjem zdravog sadnog materijala; mehanike mere podrazumevaju uklanjanje zaraenih izbojaka da bi se spreio izlazak imaga, ali se mora voditi rauna o tome da se izbojci odseku pri samom korenu; hemijske mere se sprovode samo protiv imaga prvo prskanje pre poetka polaganja jaja a drugo oko 2 nedelje kasnije;

Fam. Chrysomelidae
Adoxus (Bromius) obscurus lozni pisar
ranije je ovaj insekt predstavljao veliku opasnost za lozu, ali slino kao i filoksera, sa uvoenjem podloga amerikih sorti, njen napad je drastino smanjen; u veem broju zastupljena je na peskovitom zemljitu ima jednu generaciju godinje i razmnoava se samo partenogenetski prezimi larva na neto veoj dubini ciklus razvia: u aprilu se larve pokrenu prema gore, i preobraze u lutku na manjoj dubini; u toku maja pojavljuje se imago koji izlazi i hrani se liem, a

kasnije i bobicama; enka polae jaja pod starom korom u blizini okota, ali i u zemlju ispod okota u grupama; nakon piljenja larve se uvlae u zemlju prodirui do ila gde se hrane pravei linearne zareze koji su dosta duboki i oteuju i jedan sloj drveta; simptomi: oteenja na listu su karakteristina izgrizotine na iu su linearne i duine od 0,5 do 1cm, a linije su u raznim pravcima; kasnije izgrizotine zarastu, ali ostaju plutaste prugice (list), odnosno ako je na plodu, onda bobice pucaju i ubrzo bivaju zahvaene gljivicama plesni; ukoliko se nave na korenu u veem broju mogu izazvati potpuno propadanje okota; suzbijanje se vri unoenjem lindana ili dieldrina u zemljite (protiv larvi)

RED Homoptera Fam. Phylloxeridae

Phylloxera vastatrix filoksera (suibuba)
kada se proirila sa amerikog kontinenta u Evropu 1863.godine izazvala je katastrofalne tete svim vinogorjima, ali uvoenjem otpornih amerikih sorti kao podloge za kalemljenje filoksera je postala beznaajna jer su glavne tete bile od njene korenske forme; jedino gde mogu uspevati osetljive sorte (bez kalemljenja na otporne) su na peanim podlogama gde je udeo peska oko 70%, a on u potpunosti oneoguava kretanje filoksere; moe da se formira 5-8 generacija godinje u naim uslovima; postoje dve forme korenova i lisna forma, a nimfa je prelazna forma; nakon tri stadijuma larve dolazi stadijum nimfe; prezimljava u prvom ili drugom stupnju razvia u zemljitu ili u obliku zimskog jaja; ciklus razvia: na prolee iz zimskih jaja legu se fundatrix enke koje odlaze na lie gde se hrane sisanjem sokova i prave bradavice; u upljini bradavice na listu enka poloi mnogo jaja i na slian nain se obrazuje oko 4 do 8 generacija do jeseni kada se pojavljuju forme koje silaze na koren i tu nastavljaju partenogenetsko razmnoavanje (na evropskoj lozi enka osnivaica ne moe da se hrani i ugine, pa se obrazuju samo zemljane forme); naredne godine pred jesen se pojavljuju krilate jedinke (seksupare) koje izlaze na povrinu i partenogenetski polau nekoliko jaja u pukotine kore okota odakle se stvaraju i muke i enske jedinke (seksuales) koje nakon kopulacije daju zimska jaja; simptomi: na mestima sisanja sokova iz listova amerike loze dolazi do obrazovanja uplje bradavice na naliju, a na licu lista se vidi mali otvor; dok se hrane na korenu izluuju cecidogene materije koje izazivaju pojavu kvrica ili zadebljanja na korenovim ilicama i ilama; nakon povrede periderma kvrica i zadebljanja dolazi do napada patogenih gljivica koje dovode do truljenja i propadanja korena; suzbijanje se vri u matinjacima za amerike podloge sa sistemicima i nekim insektofungicidima kaptan i dr

Fam. Membracidae
Ceresa bubalus rogati cvrak
mladi vonjaci u ijoj blizini se nalaze lucerka, detelina ili neke druge leguminoze esto su napadnuti rogatim cvrkom; ima jednu generacjiu godinje; larve imaju 6 stadijuma prezimi u stadijumu jaja ispod kore na granama voke ciklus razvia: u drugoj polovini aprila poinje piljenje larvi i traje oko mesec dana; larve naputaju voke i napadaju razne zeljaste biljke, a naroito leguminoze; krajem juna i poetkom jula pojavljuju se prva imaga i zatim odmah kopuliraju; nakon kopulacije enke polau jaja na granama i granicama raznih drvenastih biljaka, naroito na vokama; simptomi na vokama se javljaju krajem jula kada poinje polaganje jaja; enke prave do 7mm duge (obino oko 3mm) zareze na granama i granicama u koje polau jaja, pa se na tim mestima kora neto izdigne; enke mogu da prave zareze u koje ne polau jaja, pa se teta time poveava; dubina zareza moe biti i do drveta; zarezi omoguavaju naseljavanje sekundarnih tetoina i gljivica; suzbijanje je vema teko, obzirom na to da se larve pile u produenom periodu, a jaja su skoro potpuno nedostupna insekticidima; najefikasnije su preventivne mere redovna obrada zemljita i izbegavanja setve legumminoza u vonjacima; kontaktni organofosforni insekticidi ili piretroidi uz dodatak ulja radi produenja delovanja primenjuju se u jabunjacima u vreme leta imaga

Fam. Eriosomatidae
Eriosoma lanigerum krvava va
uglavnom je tetoina jabuke, ali se moe nai i na kruki i dunji; osetljivost zavisi od sortimenta; krvava va predstavlja problem na stablima sa podlogama M-tipova (M9, M106...), a te podloge se danas esto koriste; pored direktnih teta stvara uslove za naseljavanje drugih tetoina i prouzrokovaa bolesti; votane izluevine se lepe i teko se iste, pa radnici odbijaju berbu; pojava krvave vai je poveana u jae orezanim vonjacima nain ivota i ciklus razvoja je drugaiji kod nas i u Evropi nego to je u postojbini krvave vai SAD; u Americi mirgrira izmeu jabuke i amerikog bresta, a na brestu polae zimska jaja iz kojih se ispile osnivaice koje se sele na jabuku; u Evropi nema amerikog bresta pa se takav ciklus ne moe ostvariti; ima 10 do 15 generacija godinje prezimi na korenu napadnutih jabuka (u sluaju hladnijih zima i u planinskim i hladnijim rejonima), a moe da prezimi i u kruni voaka (u toplijim predelima) u obliku zimskih jaja i/ili prvih larvenih stadijuma koji su najotporniji na niske temperature

ciklus razvia: s poetkom prolea va prelazi na grane i granice gde se hrani i razvija, a prvenstveno naseljava rane i ozlede od orezivanja; razmnoava se iskljuivo partenogenetski i viviparna je (raa ive larve); do polovine juna u kolonijama se sreu samo beskrilne enke, a zatim poinju da se javljaju i krilate forme (tokom jula i avgusta) koje prenose napada i na druga stabla; krajem jeseni moe da se hrani i na korenovom vratu i korenu; plodnost beskrilnih formi je i do 4 puta vei nego krilatih, a najpovoljniji uslovi i najvea plodnost je u periodu razvoja lastara u prolee; simptomi: oteuje mlade lastare i koren do dubine od 25cm; prisustvo na lastarima se zapaa u leto po belim vatastim prevlakama na lisnim drkama, granama i letorastima; prilikom ishrane vai ubacuju fermente koji izazivaju hipertrofiju kao reakciju biljke pa nastaju tumori koji lako pucaju; na rane se naseljavaju paraziti koji izazivaju rak rane; suzbijanje se moe izvoditi u junim rejonima sa zimskim prskanjem (prezimljavaju iznad zemlje) ili organofosforni estri za prskanje u periodu april maj dok gustina populacije vai nije velika u severnim rejonima; bioloko suzbijanje mogue je sa osicom Aphelinus mali; prag tolerancije je 10% naseljenih stabala jabuke; u prolee u vreme naseljavanja korenovih izdanaka prskaju se izdanci iz podloga i prizemni delovi stabala jabuke sa insekticidima iz grupe GABA (endosulfan), neonikotinoida, karbamata (pirimikarb), organofosfata i drugi sistemici; u vreme intenzivnog rasta (maj-jun) koriste se acefat oksidemeton-metil, pirimikarb itd.; u vreme leta imaga i masovnog doletanja (julavgust) koriste se diazinon insekticidi sa to veom koliinom vode; U rasadnicima koriste se sistemini aficidi da bi se spreilo masovnije sputanje u zonu korena i razvoj raka na sadnicama;

Eriosoma lanuginosum krukina korenova va

prouzrokuje deformacije na korenu kruke koje dovode do poremeaja cirkulacije sokova i time do suenja pojedinih ila, a potom i celog korena; kod nas je konstatovana u rasadnicima i plantanim zasadima i predstavlja znaajan problem; ima oko 6 generacija godinje Prezimi u stadijumu oploenog jajeta na granicama bresta U prolee se pile enke fundatrix koje odmah odlaze na nalije mladih listova listova bresta gde otpoinju sa ishranom i razvojem; od njih ubrzo nastaje nova generacija koja se nalazi unutar gala; u toku leta gale venu i pucaju, pa iz njih izlazi generacija krillatih vai koja se seli na kruku na kojoj u blizini korenovog vrata razvijaju novu beskrilnu generaciju, a ova silazi na ile; do jeseni vai se razvijaju na korenu kruke sa 2 ili vie virgines (beskrilnih, partenogenetskih enki) generacija, pa se krajem avgusta ili poetkom septembra javlja seksupara generacija koja se vraa na brest, daje seksuales generaciju i ova polae jaja na brest; jedan deo vai prezimi na korenu kruke; Simptomi: na mestima uboda na listu bresta nastaju gale tj mehurovi koji mogu dostii i veliinu oraha Suzbijanje: unitavanje glavne hraniteljke u okolini uzgoja kruke; sistemini insekticidi protiv fundatrix i prve virgines generacije na brestu; u rasadniku se titi

sadni materijal dezinfekcijom korenovog sistema potapanjem u rastvor sa sisteminim insekticidima; u zasadima se titi u jesen pred obrazovanje seksupara generacije sa sisteminim insekticidima;

Fam. Diaspididae
Quadraspidiotus (Aspidiotus) perniciosus kalifornijska titasta va
predstavlja opasnu tetoinu skoro svih vrsta voa, mnogih vrsta ukrasnog iblja i umskog drvea; najvee tete nanosi jabuci, kruki i ribizli, ali se masovna pojava moe nai na svim vrstama voa i vinovoj lozi; uprkos uvoenju karantina u mnoge zemlje nakon njene pojave u Kaliforniji, ona se brzo rairila i danas je kosmopolitska tetoina; izaziva postepeno propadanje celih stabala, pa je u rasadnicima posebno opasna; ima do 3 generacije godinje (Evropa; SAD do 6); larve imaju 4 stadijuma (enke imaju 2 a muki imaju 4 larvalna stadijuma) prezimljava u svim razvojnim stadijumima, ali u uslovima kontinentalne klime opstanu samo larve prvog stadijuma ispod crnog tita, dok mlade polno nezrele enke uginu u prolee; ciklus razvia: sredinom marta poinje prvo presvlaenje larvi pri emu larve prvog stadijuma gube ekstremitete; polovinom aprila poinje polno diferenciranje larvi drugog stadijuma; u naredna dva stadijuma formiraju se zaeci ekstremiteta; odrasli muijaci se pojavljuju krajem aprila ili poetkom maja, a tada se deava i kopulacija; nakon kopulacije enke sazrevaju i formiraju se jaja; vrsta je fakultativno partenogenetska i viviparna; prve larve javljaju se krajem maja ili prvih dana juna i one se izvlae iz majinog tita i vrlo ivahno tragaju za pogodnim mestom za fiksiranje; kada se jednom larve privrste sisaljkom za podlogu odatle se ne miu, i odmah lue tit; pokretne larve druge generacije se pojavljuju polovinom jula, a tree karjem avgusta; generacije se uvek preklapaju takoda se od kraja juna pa do poetka zime mogu nai svi razvojni stadijumi; simptomi: napada sve nadzemne delove voke; na ubod tetoine voka reaguje pojaanim stvaranjem antocijana te se oko titova javljaju crvene krune mrlje koje su naroito izraene kod obojenih sorata jabuka i kruaka; kod jakog napada kora stabla, grana i granica pokrivena je naslagama starih titova; napadnute voke zaostaju u porastu, gube vitalnost, plodovi su sitniji, areni, neugledni i loijeg ukusa; do iznenadnog suenja dolazi sredinom leta u vreme dueg sunog perioda; suzbijanje se vri u toku zime (zimsko prskanje kao osnovna mera) ali i u toku vegetacije (najmanje tri prskanja: krajem juna, polovinom jula i avgusta na bazi parationa, dioazinona ili belih ulja); u jako napadnutim vonjacima suzbijanje treba vriti u periodu mirovanja (u jesen nakon opadanja lia) i u prolee, po kretanju vegetacije sa sumporno krenom orbom, mineralnim uljima i sl; ako je populacija brojna, obavezno se koriste feromonske klopke kako bi utvrdili vremena izletanja muijaka; prvo prskanje se izvodi u vreme poetka leta pre kopulacije, a zatim tretman ponoviti za 10 do 14 dana; brojnost kalifornijske titaste vai se moe smanjiti i u vreme poetka raanja larvi prve generacije koje

su pokretne i trae list za ishranu pri emu se koriste kontaktni insekticidi na bazi azinfosmetila, metidationa, diazinona i slinih dva puta u razmaku od 10 do 14 dana;

Quadraspidiotus (Aspidiotus) ostraeformis koljkasta titasta va

lii na kalifornijsku titastu va, ali se u naim uslovima retko prenamnoava ima jednu generaciju godinje prezimi kao larva drugog stadijuma na kori stabla i grana, po emu se razlikuje od kalifornijske vai ciklus razvia: poetkom aprila va izlazi iz dijapauze, presvlai se i ve sredinom aprila se javljaju mlade enke i mladi muijaci; od kopulacije do polaganja jaja protekne oko mesec dana; prva jaja polau polovinom juna, a polaganje jaja traje oko 2 meseca; poto napuste majin tit, larve se fiksiraju u blizini i nakon oko mesec dana (septembar) presvlae se u larvu drugog stadijuma i tako ulaze u dijapauzu; suzbijanje je dovoljno vriti zimi; ukoliko se jae javi, onda se tokom jula obavi jo 1-2 tretmana sa istim pesticidima kao i za kalifornijsku titastu va

Lepidosaphes ulmi zapetasta titasta va

kosmopolitska vrsta; kod nas se uglavnom sree u starijim vonjacima, a vee tete nisu do sada registrovane; ozbiljnija oteenja mogu nastati na mladim vokama koje se usled napada mogu i osuiti; napada i plod kom smanjuje trinu vrednost; ima 1 generaciju godinje prezimi u stadijumu jaja pod titom uginulih enki; jaja su vrlo otporna na niske temperature ciklus razvia: piljenje larvi poiinje krajem aprila, a traje oko 15 dana; larve naputaju majin tit i poto su se fiksirale izluuju beli rastresit tit koji se pri prvom presvlaenju (koje se deava nakon 15ak dana) potpuno gubi; drugi larveni stadijum traje oko mesec i po dana; prve mlade enke javljaju se polovinom jula, i kako sazrevaju tako izgrauju i tit koji tek nakon oko 20 dana dobija pravu veliinu i oblik, postaje koast i vrsto priljubljen uz podlogu; muijaci su vrlo retki i razmnoavanje se najee obavlja partenogenetski; simptomi: zapetasta va napada drvenasti deo biljke, stablo i grane; sie sokove i tako slabi voku; starija stabla dobro podnose i jai napad, pa ozbiljnija oteenja moemo oekivati samo kod napada na mlade voke; usled napada lie postaje hlorotino i opada, a grane se sue; ispod tita plod izgubi boju, naroito na mestima gde su vai bile ranije; suzbijanje se vri uobiajenim zimskim prskanjem; u vreme pojave pokretnih larvi (polovinom maja) prskanjem dva puta sa kontaktnim insekticidima (sa preparatima protiv kalifornijske titaste vai);

Epidiaspis (Diaspis) leperii crvena krukina titasta va

ivi na mnogim vrstama voaka i umskog drvea, a najvee tete priinjava kruki; kod nas se sree u starijim, ali i u mladim nenegovanim vonjacima kao jedna od ozbiljnijih tetoina;

ima jednu generaciju godinje, ima 2 prava larvena stadijuma, stadijum predlutke (samo kod enki) i stadijum lutke; prezime odrasle enke iji razvoj nije preknut pravom dijapauzom ve samo usporen niskim temperaturama; ciklus razvoja: poetkom maja enke poinju da polau jaja, a najvie poloe tokom juna; ispiljene larve se ne kreu dugo; fiksiraju se pod majinim titom ili nedaleko od njega birajui hrapavu koru starijih grana i manje osunana mesta; imaga se javljaju u avgustu i nakon kopulacije muijaci iezavaju, a mogua je i partenogeneza; simptomi: za razliku od drugih vrsta, crvena krukina titasta va ivi u manjim ili veim kolonijama koje su najee prekrivene debelim slojem titova iz prethodnih godina; na ovakvim permanentno oteivanim mestima nastaje nekroza kore, udubljenja i deformacije; pri daljem rastenju zdrava kora oko izumrlih mesta puca i nastaju rane i oiljci (karakteristino za odreene sorte kruke); pri jaem napadu mlaa stabla se sue i za nekoliko godina propadaju; suzbijanje se vri zimskim prskanjem (mineralna uta ulja, DNOC) i u toku vegetacije (jul) sa azinofos-metilom, metidationom, diazinonom, acefatom i dr. Prednost imaju insekticidi u obliku kvaljivog praiva WP

Pseudaulacaspis (Diaspis) pentagona dudova titasta va

polifagna vrsta, ali je najpoznatija kao tetoina duda; kod nas se javlja u rejonima mediteranske klime; danas ne predstavlja veliku opasnost jer njenu brojnost regulie parazitska osica Prospaltella berlesei; ima 2 do 3 generacije godinje prezimljava u stadijumu mlade enke ciklus razvia: u rano prolee ve polovinom aprila poinje polaganje jaja a oko polovine maja poinje piljenje larvi; larve ostaju takoe pod titom majke;

Fam. Aphididae
Aphis pomi zelena lisna va jabuke
ekonomski znaajna na jabuastom vou, ali i drugim vrstama iz familije Rosaceae razmnoava se tokom cele vegetacije pa moe imati veliki broj generacija godinje, ponekad i do 17; razvoj jedne generacije traje oko 2 nedelje; prezime u stadijumu zimskih jaja izmeu gustih malja vrnih jednogodinjih letorasta; ciklus razvia: krajem marta, pre otvaranja pupoljaka, pile se larve i odmah poinju da se hrane na nabubrelim pupoljcima, a kasnije prelaze na mlado lie; iz larvi se razvijaju enke osnivaice (fundatrix; beskrilne) koje raaju partenogenetske generacije larvi; nekoliko takvih (beskrilnih) generacija protekne do kraja maja ili poetka juna kada se raaju prve krilate forme koje preleu na susedna stabla i tamo se hrane; u avgustu i septembru javljaju se krilate enke (sexupare) koje raaju generaciju u kojoj su prisutna oba pola a samo muijaci su

krilati (sexuales) krajem septembra; oploena beskrilna enka polae zimska jaja najee na vrhove jednogodinjih letorasta; simptomi: po kretanju vegetacije nabubreli vrni pupoljci prekriveni su kolonijama vai; na liu se hrane sisanjem sokova iz floema pa se mladi listovi koji su napadnuti kovrdaju, a vrhovi letorasta se iskrivljuju; izluuju velike koliine medne rose pa ih esto poseuju mravi, a gljive aavice naseljavaju ta mesta na biljkama; najvee tete su poetkom juna kada se javljaju prve krilate forme tada se veliki broj jedinki javlja na sve veem prostoru; suzbijanje vai nije lako spadaju u R grupu organizama ogroman potencijal za razmnoavanje, lako se ire, a prirodni neprijatelji ih potamane tek kada su najvee tete ve uinjene; suzbijanje se vri u vreme intenzivnog rasta jabuke (maj i jun) sa organofosfatima i neonikotinoidima

Dysaphis plantaginea pepeljasta (branasta) va jabuke

spada meu najtetnije vai na jabuci, a napada i kruku; sekundarni domaini su biljke iz roda Plantago (bokvice) ima mnogo generacija godinje; larve imaju 5 stadijuma razvoja prezimi u stadijumu jaja u pukotine na kori jabuke, na vrhu manjih grana i u pazuhu pupoljaka; ciklus razvia: iz jaja se u fazi miije ui pile larve koje e dati viviparne enke osnivaice (fundatrix); hrane se vrnim liem jednogodinjih lastara, a kolonije se nalaze na naliju lista; kasnije prelaze i na mlade plodove na kojima se hrane oko 2-3 nedelje; krajem juna su na jabuci prisutne brojne kolonije beskrilnih jedinki, a poetkom jula se javljaju krilate jedinke koje poinju da preleu na sekundarne domaine iz roda Plantago, gde ostaju tokom leta; na njima se razvijaju opet beskrilne forme do jeseni kada se formiraju ponovo krilate jedinke koje polau jaja na jabuku iz kojih se razvijaju i muijaci i enke; ta meovita generacija nakon kopulacije polae zimska jaja kojima prezimljuju; simptomi: napadnuto lie se uvija i pouti, a napadnuti plodovi zakrljavaju i opadaju, esto su deformisani; prilikom jaeg napada uvija se ceo letorast; suzbijanje se najbolje vri pre ili neposredno pre cvetanja; suzbija se neonikotinoidima, karbamatima ili organofosfatima;

Dyasaphis devecta lisna va crvenih gala jabuke

tete izazivaju u rano prolee kada sisaju sokove iz lia; ne izazivaju znaajne tete ima 4 generacije godinje prezimi u stadijumu jaja na kori drveta ili duboko u pukotinama kore debla i ramenih grana ciklus razvia:u rano prolee (pre cvetanja) larve iz ispiljenih zimskih jaja grupiu se na vrnom mladom liu gde se hrane; prvo se javljaju enke osnivaice (viviparne); prva i druga generacija su beskrilne, a trea generacija su krilate i beskrilne enke krilate ire populaciju; u etvrtoj generaciji se javljaju krilati muijaci i beskrilne enke koji nakon kopulacije polau zimska jaja simptomi: naseljeni listovi su deformisani; na licu lista se pojavljuje intenzivna crvena boja, a na naliju u uvijenom delu nalaze se kolonije; vrlo retko se

pojavljuju u veem broju kada mogu napasti i plodove kod kojih se javljaju crvene gale; suzbija se isto kao D.plantaginea

Dyasaphis pyri pepeljasta (branasta) va kruke

prisutna u naim vonjacima ali uglavnom ne priinjava ekonomski znaajne tete, mada moe da se javi u veem broju u rasadnicima i mladim kruicima; ima 4 generacije godinje prezimi u stadijumu zimskih jaja na kori;

Rhopaosiphum insertum travna va jabuke

pojavljuje se na jabuci, kruki i dunji u prolee i jesen ali ne izaziva znaajne ekonomske tete; ima 8 do 9 generacija godinje; larve imaju 4 stupnja razvoja; prezimi u stadijumu jaja oko pupoljaka na stablima jabuka; ciklus razvia: larve se pile u prolee u fazi zelenih pupoljaka; hrane se na naliju lista, ali nikad na vrhu letorasta; iz ovih larvi razvijaju se beskrilne enke osnivaice koje daju drugu generaciju enki (u vreme punog cvetanja sredina maja) koje lete i ire se na jednogodinje trave iz familije Gramineae; na travama ima nekoliko beskrilnih generacija sve do oktobra kada obrazuju krilatu generaciju; enke krilate jesenje generacije obrazuju novu generaciju enki na jabuci, a muke krilate jedinke iz prethodne generacije se sparuju sa njima i tako nastanu zimaska jaja; simptomi: naseljeni listovi nisu jako ukovrdani; va se nalazi na naliju starog lia, nikad na mladim granama; suzbijanje se vri odmah u prolee kada se pojavi prva generacija (poetak maja) jer je piljenje larvi ujednaenije, lie je manje prisutno, pa se i tretiranja mogu izvesti lake i efikasnije. Za drugu generaciju (jun-jul) koristi se vie vode i tee se suzbija

Hyalopterus arundinis ljivina zelena va

ekonomski znaajnija u uslovima mediteranske klime (i u vonjacima koji se navodnjavaju ili gde su iz bilo kog razloga uslovi poveane vlage) gde obrazuje znajan broj generacija; polifagna, a njeni primarni domaini su ljiva, breskva, kajsija i badem; prezimi u stadijumu jaja koja su prilepljena uz pupoljke na vrhu granica i grana; ciklus razvia: u martu se pile larve iz kojih nastaju enke osnivaice; krilate vai se u toku leta sele na sekundarne domaine (trska, rua), a u oktobru se ponovo vraaju na primarne domaine gde polau zimska jaja; simptomi: napadnuto lie vrlo lako opada, a pri jaem napadu dolazi do suenja i itavih granica; suzbijanje: u toku aprila i maja preparatima iz grupe organofosfata

Hyalopterus amygdali branjava lisna va breskve

ekonomski znaajna u zasadima breskve; u naim uslovima to je i jedini domain ovoj vai ima vie generacija i imaju veoma veliki potencijal razmnoavanja; prezimi u stadijumu jaja koja su poloena pored pupoljaka ciklus razvia: prve larve se pojavljuju poetkom ili sredinom aprila u zavisnosti od temperature; za 20ak dana pojavljuju se beskrilne enke osnivaice (viviparne); prve dve generacije su po pravilu beskrilne enke, a zatim polako od tree generacije kreu da se javljaju i krilate forme da bi svoj maksimum (oko 60% populacije) dostigle krajem avgusta; najveu brojnost tj najveu gustinu populacija dostie krajem juna, kada krilate forme prelaze na druga stabla, a onda se brojnost populacije naglo smanjuje da bi poetkom jeseni opet poela da se bre uveava; za vreme vegetacije, ove vai se odravaju stalno pri vrhovima letorasta i listiima oko njih, tako da se moraju i stalno pomerati; sredinom septembra ve poinju da se javljaju i muijaci koji se pare sa enkama, a oploene enke krajem okobra polau jaja u pazuhe pupoljka; simptomi su blago povijeno, hlorotino lie koje kasnije postaje crvenkasto, da bi se na kraju osuilo; mlada stabla zaostaju u porastu, a na rodnim stablima plodovi su sitni i zbog male koliine eera neukusni; zbog medne rose javljaju se aavice; suzbijanje kao kod M.persicae

Myzodes persicae zelena breskvina lisna va

ekonomski veoma vana tetoina ne samo breskve, ve i drugih voarskih, a isto tako i ratarskih i povrtarskih kultura, a najbrojnija je u breskvarskim rejonima; znaajna je tetoina na preko 400 razliitih biljnih vrsta; registrovana je kao vektor mnogih virusnih oboljenja od kojih su neka izuzetno opasna za kulturne biljke: mozaik breskve, graka i soje, ali i druga virusna oboljenja ratarskih i povrtarskih biljaka; ima dosta generacija njihov taan broj zavisi od vremenskih uslova; razvoj jedne generacije pri T od 18 do 20 stepeni traje oko 10 do 12 dana; prezimi u stadjiumu jaja ciklus razvoja: u prolee, esto i pre kretanja vegetacije poinje piljenje larava enki osnivaica; prve generacije su obino beskrilne, a ve krajem maja sve vie ima krilatih formi koje ire populaciju sa breskve na letnje domaine i ta seoba se zavrava poetkom jula; U vreme irenja odluujuu ulogu ima vetar njegov pravac i brzina, a prisustvo vai na nekom podruju zavisie i od nadmorske visine, reljefa rejona i dr. Vee prisustvo vai se oekuje u nizijskim predelima; masnovno javljanje na letnjim hraniteljkama naglo opada krajem avgusta zbog suvih uslova i fiziolokog starenja biljaka, a poetkom jeseni se ponovo poveava i u oktobru se javljaju krilate enke koje se sele i stvaraju generaciju beskrilnih enki na breskvi; te beskrilne enke na breskvi se pare sa krilatim muijacima koji su se razvili na letnjim domainima i nastaju zimska jaja; blaga jesen omoguava potpun razvoj seksupara, a hladna jesen i otri prelazi skoro potpuno unitavaju populaciju enki i ometaju preletanje muijaka i kopulaciju; simptomi: kolonije ove vai se nalaze na naliju listova mladih lastara, kao i na samim vrhovima mladih lastara; lie se uvija i deformie, lastari zaostaju u

porastu, a obilje medne rose koju isputaju ove vai privlai mrave i prua dobru podlogu za gljive aavice, usled ijeg napada se oteava asimilacija suneve energije putem hlorofila; umanjuju kvalitet ili prinos ili oboje suzbijanje se vri prvo kao zimsko prskanje (kasna jesen ili u rano prolee) na breskvama sa DNOC i mineralnim uljima, a letnja tretiranja na letnjim biljkama hraniteljkama se vre u skladu sa kulturom u kojoj se nalazi i jainom napada (broj tretiranja).

Anuraphis persicae smea breskvina va

ekonomski znaajna na breskvi, bademu, a ponekad se sree i na ljivi; napada sve zelene delove ali je najbrojnija na vrhovima lastara i mlaem vrnom liu; ima vie generacija prezimljava u stadijumu odraslih, virginogenih enki i larvi na korenu napadnutih voaka; ciklus razvia: u rano prolee odrasle jedinke izlaze iz zemlje i naseljavaju donje, najblie spratove breskve i im se otvore pupoljci hrane se njima i liem; kasnije se sele prema vrhovima lastara i sve prolene generacije su sastavljene iskljuivo od apternih enki; krilate forme se javljaju krajem juna kada mogu da se ire i na druga stabla; polovinom jula brojnost se naglo smanjuje, da bi ponovo poele da se javljaju u veem broju krajem septembra, kada je najvie krilatih enki; muijaci nisu konstatovani i ne zna se kako preivljavaju najtopliji period leta; krajem jeseni usled pada temperature povlae se u zemlju gde prezime; simptomi: rane prolene generacije uslovljavaju suenje i propadanje pupoljaka i usporavaju razvoj lastara; kasno-prolene generacije koje se nalaze na vrhovima lastara izazivaju jako kovrdanje lia od kog se formraju buketi, usporavanje porasta lastara, a jako oteeno lie u leto opada. Suzbija se kao i ostale lisne vai;

Anuraphis persicae niger crna breskvina va

smatra se najopasnijom tetoinom u rasadnicima, ali osetne tete prouzrokuje i u proizvodnim vonjacima; napada sve biljne delove, ukljuujui i koren; glavni domain je breskva, ali se moe nai na bademu, kajsiji i limunu; ima naroitu ekonomsku vanost naroito u toplijim krajevima; ima 15 do 20 generacija prezimljava kao odrasla enka ili larva na korenu breskve, a u toplijim krajevima i na nadzemnim delovima (u udubljenjima nastalim od ozleda nastalih od parazitiranja od strane kolonija) ciklus razvia: poetkom aprila prezimele enke izlaze iz zemlje i naseljavaju nadzemne delove; one vrlo brzo raaju larve (viviparija) i obrazuju kolonije; nije utvren muki pol obrazuju se samo enke a razmnoavanje je bespolno; krilate forme se javljaju u drugoj ili treoj generaciji (krajem maja) koje ire kolonije na druga stabla; poetkom jula pojavljuje se tendencija migracije prema zemlji gde odlaze u dijapauzu; deo populacije se permanentno nalazi na korenu; simptomi: oteuju koren, vrne delove lastara, a u veem broju napadaju i lie; na korenu se nalaze obino na ravanjima i mladim ilama dolazi do nepravilnog formiranja ila, otvorenih rana, deformacija i zadebljanja koja

podseaju na rak; na oteenim lastarima kora lastara puca i dolazi do smolotoine, a takvi lastari su najee deformisani i zakrljali; prisustvo mravljih kolonija u blizini stabla i veliki broj mrava na njemu je siguran znak prisustva vai na korenu; suzbijanje se vri kao i kod ostalih lisni vai na breskvi;

Myzus cerasi crna trenjina lisna va

ekonomski znaajna na trenji, ali javlja se i na vinji; najtetnija je u mladim zasadima i u rasadnicima; jak napad na proizvodni vonjak uzrokuje suenje lia to umanjuje kvalitet i kvantitet roda; smatra se glavnim prenosiocem viroza trenje, ali i viroza drugih biljaka; ima vie generacija prezimljava u stadijumu jaja rasutih u pukotinama kore na stablu i granama, ali i oko pupoljaka na mladim granicama; ciklus razvia: piljenje enki osnivaica se deava poetkom aprila, a vrlo brzo se javlja i sledea generacija apternih enki koje su viviparne; nakon 3 do 4 takve generacije javljaju se krilate enke (krajem juna) koje naputaju trenju i prelaze na razliite zeljaste biljke kao sekundarne domaine gde se nalaze sve do sredine jeseni; u oktobru ponovo se (krilate enke) vraaju na trenju gde formiraju generaciju u kojoj ima i muijaka; ta generacija kopulira i polae zimska jaja; simptomi: oteenja se javljaju na vrhovima lastara i na liu; napadnuto lie se uvija prema naliju, a lastari zaostaju u porastu; Zbog kratkih internodija ovakvi lastari ostavljaju izgled izguvanog buketa lia; usled luenja velike koliine medne rose prisutni su mravi i aavice; suzbijanje se vri zimskim prskanjem (unitavanje jaja), ranim proletnjim prskanjem (vreme piljenja) ili prskanjem u toku vegetacije;

Aphis forbesii mala jagodina lisna va

ekonomski znaajna na jagodama; preneta iz amerike, a prisutna je i kod nas; ima oko 15 generacija godinje prezimi u stadijumu jaja uglavnom na lisnim drkama (ree na liskama); ciklus razvia: u toku marta iz jaja se pile enke osnivaice koje zasnivaju kolonije putem partenogeneze; tokom leta javljaju se krilate forme koje ire populaciju na druge bokore jagode; tek sredinom oktobra javljaju se seksupara generacija koja daje seksuales generaciju koje polau zimska jaja; simptomi: suivot sa mravima na zavidnom nivou mravi grade humke od zemlje radi zatite i stvaranja povoljnih uslova za ivot vai (zaklon od svetlosti lie postaje etiolirano i pogodnije za ishranu vai) suzbijanje kao kod ostalih vai

Aphis idaei malinina va (izbojaka)

znaajna na malini, gde naseljava mlade izdanke i cvetne granice; ima 8 do 12 generacija prezimi u stadijumu jaja na izdancima, najee oko pupoljaka ciklus razvia: enke osnivaice pojavljuju se poetkom maja i obrazuju kolonije, a u junu se javljaju krilate forme koje ire zarazu; mogu napasti i izbojke rua; tek

u oktobru se javlja seksupara generacija koja daje seksuales generaciju koja kopulira i polae zimska jaja; simptomi: napadaju mlade izdanke kada se javlja u gustim kolonijama oko pupoljaka; izdanci se savijaju, deformiu i poinju da venu; suzbijanje isto kao kod drugih iz familije Aphididae

Pentatrichopus fragaefolii jagodina lisna va

javlja se u zajednici sa A.forbesii, ali se zntno ree javlja nain ivota i suzbijanja slian A.forbesii

Capitophorus ribis ribizlina lisna va

izaziva gale na mladom liu ribizle i ogrozda koje u kasnijem stadijumu postanu crvenkaste boje ima vie generacija godinje prezimi u stadijumu jajeta na izdancima hraniteljke u vreme otvaranja pupoljaka pile se larve osnivaice, a poetkom jula javljaju se prve krilate enke koje migriraju na svoje zeljaste sekundarne domaine gde ostaju do kraja leta; Krajem septembra se vraaju na ribizlu i tu daju seksupare koje daju seksuales; seksuales se pare i polau jaja na mlade izdanke oko pupoljaka suzbijanje se vri zimskim tretiranjem (unitavanjem jaja) i u toku vegetacije sistemicima

Fam. Cacopsillydae
Cacopsylla mali jabukina lisna buva
iroko rasprostranjena opasna tetoina rasadnika i mladih zasada jabuke, a najvee tete priinjava u toku kinog prolea; uglavnom nema vei ekonomski znaaj ima jednu generaciju godinje; ima 5 larvenih stadijuma (najtetniji 3. i 4. stupanj) prezimi u stadijumu jajeta u osnovi pupoljaka na mladim lastarima ili u kori starijih grana (ako je prethodila masovna pojava); jaja su veoma otporna na niske temperature, ak i na -40 stepeni ne dolazi do visokog mortaliteta ciklus razvia: krajem marta ili poetkom aprila dolazi do piljenja larvi koje su vrlo pokretne i brzo se koncentriu oko poluotvorenih pupoljaka, a zatim i na mladom liu ijim sokovima se hrane sve do kraja maja; prva imaga se pojavljuju krajem maja ili poetkom juna i migriraju na druge biljke u blizini napadnutih jabuka; u avgustu se ponovo vraaju na osnovnu biljku hraniteljku i posle kopulacije polau jaja sve do polovine oktobra; jaja polau u grupicama podred pupoljaka ili u kori starijih grana; ishrana imaga nije od privrednog znaaja jer u ovom staduijumu ne mogu da izazovu poremeaje na jabuci; simptomi: tete nastaju usled ishrane sa pupoljcima i listovima (cvetovi su uniteni esto pre nego to se napad primeti pa se teta pripisuje mrazevima), ali i od izmeta (medne rose) koja je mehurasto-votane grae i lepljivih svojstava, pa se unutranji delovi pupoljka slepe i dolazi do poremeaja u porastu, a medna rosa

je dobra podloga za obrazovanje patogenih gljivica aavica (letorasti se crne); napadnuti pupoljci se sue i opadaju, a listovi se ne ire; usled toga dolazi do smanjenja asimilacione povrine, te se slabije obrazuju cvetni pupoljci, odrvenjavanje rodnih grana je nepotpuno itd; suzbijanje se vri sa zimskim prskanjem ili u toku vegetacije preparatima na bazi organofosfornih jedinjenja; do sada nije bilo potrebe za posebnim merama suzbijanja; obino se korste neki od psilocida na bazi amitraza, emamektina i drugih;

Cacopsylla pyricola mala krukina buva

iroko rasprostranjena i poznata kao opasna i ekonomski znaajna tetoina kruke, naroito mladih zasada, ali kod nas nema ekonomski znaaj jer je zastupljena u malim populacijama; jako retko napada druge voke; kod nas se javlja na planinama iznad 500 m nadmorske visine; ima 3 do 5 generacija godinje prezimi kao imago zimske forme ispod kore na stablu, pukotinama i drugim slinim mestima; ciklus razvia: tokom marta dolazi do aktivizacije imaga i zatim i do kopulacije u aprilu; prva jaja enke polau na granice, ali mala je populacija koja nastane z ovih jaja jer su uslovi razvoja nepovoljni; kada enke ponu da polau jaja na lisne pupoljke dolazi do znaajnog uveanja populacije; embrionalni razvoj u prolee traje oko mesec dana, a ispiljene larve hrane se sokovima iz pupoljaka; nakon mesec dana zavrava se razvoj larvi i pojavljuju se prva imaga; enska imaga odmah polau jaja na lice lista odmah uz glavni nerv u jednom pravilnom vidljivom redu; enke ove generacije imaju mnogo veu plodnost i vie jaja daje larve; imaga zimske generacije se javljaju tek u drugoj polovini septembra i za ovu generaciju je vezana migracija sa kruke na kajsiju, ljivu i jo neke druge biljke; na kruku se vraaju u vreme polaganja jaja; simptomi: tetna i kao imago i kao larva; pri jaem napadu list se kovrda, lastari zaostaju u porastu, a ponekad se i sasue; poloena jaja su poreana u liniji pored glavnog nerva, primeuje se i sa nalija lista; medna rosa koja zaostane u pupoljku izaziva slepljivanje delova pupoljaka koji se zbog toga deformiu (kao kod jabukine lisne buve); do najjaih oteenja dolazi u junu kada se mogu zapaziti kolonije larvi sa donje strane lista; suzbijanje se moe vriti samo u toku vegetacije (zimsko prskanje ne daje rezultate jer se imaga nalaze na mestima na kojima su zatiena od dejstva preparata) i to najbolje u periodu aktivacije imaga nakon dijapauze sa preparatima na bazi organofosfornih jedinjenja

Cacopsylla pyri obina krukina buva

ekonomski znaaj: obina krukina buva predstavlja za plantane zasade kruke tetoinu od izuzetnog ekonomskog znaaja iz vie razloga: izaziva i direktne i indirektne tete, teko se suzbija jer ivi i skriveno i poluskriveno, redovno se prenamnoava, napada lie, pupoljke i plodove, vektor je nekih opasnih patogena kruke, a predatori, parazitoidi i prouzrokovai bolesti nemaju veeg uticaja na njenu brojnost;

ima 4-5 generacija na naem podruju; ima 5 larvalnih uzrasta (prva tri se hrane na mestu gde su i jaja poloena, etvrti na letorastima, a peti se ne hrani i prelazi na lice lista); od septembra do polovine novembra veina imaga zimske forme migrira u okolne etinarske ume gde prezimi (enka u treem stepenu oogeneze, dok su muijaci polno zreli), da bi se u decembru i januaru vratili u vonjak (prekidaju dijapauzu) da bi se dopunski ishranili na pupoljcima; nakon toga enke sazrevaju, dolazi do kopulacije i one polau prva jaja u pukotine i nabore kore oko pupoljaka ciklus razvia: nakon poloenih prvih jaja, kada su temperature vee od 10 stepeni polau i vee koliine jaja na pupoljke i mlado lie pojedinano ili u nizu na naliju lista du nervature (period prve ovipozicije je dug traje do kraja aprila); piljenje larvi poinje nakon oko 2 nedelje embriogeneze (poinje u aprilu), to je otprlike pre cvetanja; svi larveni uzrasti se intenzivno hrane na mladom liu u pazuhu lisnih drki, na rodnim kolaima, pa je zbog toga glavni preduslov za njihov razvoj intenzivan protok materija i izraen turgor biljke; larve sisaju materije floema, pri emu na temperaturama viim od 18 stepeni lue mednu rosu u koju se kasnije uvlae; nakon svi pet stadijuma larve se preobraze u imaga (sredinom maja); nakon toga enke kopuliraju i poinju polaganje jaja na zelenim delovima biljke; letnje enke mogu mnogo vie jaja da poloe nego zimske (letnje oko 600, zimske oko 150); simptomi: na pupoljcima, liu, cvetovima i letorastima nalaze se kolonije krukine buve; cvetovi se sue; lie se kovrda, sui i opada; letorasti koji su naseljeni krljaju; na mednoj rosi se razvija aavica, pa stablo tj grana postaje crna; plodovi zaostaju u porastu usled smanjenja fotosinteze; dolazi do suenja i opadanja lisnih i cvetnih pupoljaka, do slabljenja biljke i lakeg izmrzavanja; suzbijanje: spada u R selektirane insekte (ugroava stanite u kojem ivi, ima vei broj generacija, hrani se samo krukom, ima veliki potencijal razmnoavanja, a regulatori brojnosti nemaju uticaj) i koju je ovek napravio gajenjem bujnih sorti, jaom rezidbom, veim koliinama azotnog ubriva i zalivanjem; osnovni pristup suzbijanju je odravanje ravnotee na nivou kruika (veliina plodova i koliina prinosa treba da odgovaraju sortnim osobinama) a hemijske mere se koriste samo kao korekcija ove ravnotee; izbor insekticida zavisi od vremena suzbijanja: u zimu kada je temperatura iznad 1 stepen (prag je 50 imaga na 100 otresanja etomolokim keerom dimenzija 60x40cm) sa piretroidima ime se smanjuje brojnost jaja; rano prolee do cvetanja (prag je 10% za bujne i 20% za manje bujne sorte naseljenih letorasta) sa IGR tipa juvenoida na bazi piriproksifen i fenoksikarb ime se odrava brojnost ispod praga tetnosti; u fazi opadanja latica i pojave prvih plodova

Cacopsylla pyrisuga - velika (crvena) krukina buva

smatra se da ova vrsta ima mali ekonomski znaaj za kruku jer ni u jednom plantanom zasadu njena brojnost nije bila toliko velika da bi priinila znaajne tete ima jednu generaciju godinje prezimi imago zimske forme u oblinjim umarcima (esto etinarskim)

ciklus razvijanje: od sredine marta do kraja aprila naseljavaju kruku (posle cvetanja); prezimele enke polau jaja u vreme otvaranja lisnih pupoljaka u dva puta poetkom aprila i sredinom maja; prvi put polau jaja na mlade, jo nerazvijene listove (uz glavni nerv na naliju), a drui put polae na letoraste; ispiljene larve se hrane prvo na liu (du glavnog nerva na naliju) i cvetovima; nakon oko mesec i po dana javljaju se imaga (tokom juna) koja preleu na druge domaine i ulaze u letnju dijapauzu; zimske forme se u martu i aprilu se vraaju na kruku simptomi: lie se uvija i kovrda; u zavisnosti od intenziteta napada letorasti i listovi se deformiu;

Fam. Cicadellidae
Edwardsiana (Typhlocyba) pomaria bela cikada jabuke
izazivaju direktne tete sisanjem hranljivih materija unitavaju do 50% hlorofila; prenosioci su fitopatogenih virusa ima 2 do 3 generacije godinje; larve imaju 5 stadijuma; prezime jaja na jednogodinjim granicama ciklus razvia: larve se pile poevi od faze roza pupoljaka do opadanja kruninih listia; mlade larve se smetaju na nalije starijeg lia gde se hrane sisajui sokove i pri tom izbacuju fermente koji unitavaju elije palisadnog tkiva; larve se presvlae otprilike svakih nedelju dana, a egzuvije ostaju na listu; nakon oko mesec dana pojavljuje se imago koji nakon kopulacije polau jaja na nalije lia du glavnih nerava; u drugoj polovini juna pile se larve druge generacije, a imago se javlja krajem avgusta; tokom septembra i oktobra ako je toplo moe da se javi i trea generacija, ali obino poloe zimska jaja na vrhovima jednogodinjih granica; simptomi: na licu lista uoavaju se beliaste pege nepravilnog oblika; prostor oko sprovodnih sudova je obezbojen (uniten hlorofil), pojavljuje se mrka boja i list se uvija prema osnovi; u jesen polau jaja tako to prave polumeseaste zareze na vrhovima letorasta; suzbijanje se retko izvodi; mogu se koristiti piretroidi ili organofosfati

Fam. Lecaniidae
Eulecanium persicae breskvina titasta va
rasprostranjena po itavoj Evropi, a napada vinovu lozu, breskvu i druge biljke roda Vitis, kao i neke druge ukrasne biljke; ekonomski znaajna samo na lozi; najtetnija je u plantanim zasadima kada moe da se javi u tetnim razmerama ima jednu generaciju godinje prezimi larva 3. stupnja razvoja; muijaci retki, razmnoavaju se partenogenetski ciklus razvoja: tokom aprila formiraju se odrasle enke koje polau jaja ispod tita tokom maja; tokom juna dolazi do piljenja larvi; larve se kreu do nalija lista de

se fiksiraju i siu sokove celo leto do jeseni kada prelaze u trei stupanj i migriraju na zdrvenjene lastare (oktobar) simptomi: tokom ishrane na naliju lia lue mednu rosu na kojoj se formiraju Capnodium spp. (gljive aavice) tako da listovi i bobice dobijaju neugledan izgled; suzbijanje se vri zimskim prskanjem;

Pulvinaria vitis lozina titasta va

polifagna tetoina koja se esto nalazi na vinovoj lozi i moe da izazove znaajne tete ima jednu generaciju godinje u prolee kada je enka oploena ona polae u jajnu kesu oko 1700 jaja; ispiljene larve odlaze na listove gde se hrane na naliju i zelene lastare; u jesen se premetaju na odrvenele lastare gde prezime; suzbijanje se radi kao i kod drugih titastih vaiju;

Lecanium corni ljivina titasta va

iako je izrazit polifag, poznata je kao tetoina ljive i bagrema; po tetama koje priini moe da se uporedi sa gubarom jer se javlja u gradacijama i jer ugroava dosta velike povrine; kosmopolitska vrsta; ima jednu generaciju godinje na ljivi; raznoavaju se polno i partenogenetski, a udeo oploenih jaja je veliki kod ljive (90%); muijaci imaju tri larvena stadijuma, stadijum predltke i lutke; prezimi kao larva drugog stadijuma na granama i stablu; drugi larveni stadijum je veoma otporan na niske temperature ciklus razvia: poetkom marta, sa kretanjem sokova larve prekidaju period mirovanja i naputaju deblje grane i stablo, te odlaze ka periferiji krune; fiksiraju se na vrnim jednogodinjim i dvogodinim granicama gde se veoma intenzivno hrane; prve mlade enke se pojavljuju ve u prvoj dekadi aprila, a odrasli muijaci u drugoj polovini aprila; nakon kopulacije, krajem maja ili u prvoj dekadi juna, kree polaganje jaja; embrionalni razvoj traje oko 3 nedelje; piljenje je uslovljeno temperaturom i vlanou vazduha jer su mlade larve veoma osetljive na smanjenje vlage ispod 70% i na porast temperature iznad 25 stepeni celzijusa; mlade larve zbog toga moraju brzo nai izvor hrane i nalaze ga na naliju listova gde se fiksiraju, ali se hrane dosta skromno sve do prvog presvlaenja koje poinje polovinom avgusta; do kraja septembra larve drugog stadijuma se premetaju na grane na kojima prezime; rani mrazevi i rano opadanje lia izazivaju znaajnu redukciju broja vai; simptomi: prezimljujui stadjium se prepoznaje po crvenoj boji sa donje strane niih grana i na stablu; nakon fiksiranja u prolee larve gube crvenu boju i dobijaju svetlo-smeu i lue velike koliine medne rose, a kasnije dobijaju smeeljubiastu boju; isisavanjem sokova u toku prolea iz grana i granica (tetnije) i listova u toku leta, iscrpljuje domaina; u toku jedne gradacije (3-4 godine) ljive bivaju jako iznurene, a veliki broj stabala se sasui ili izmrzne zbog toga; suzbijanje se izvodi zimskim prskanjem i u rano prolee diazinonom i oleoparationom; najpovoljniji vremenski period za letnje tretiranje je jul

Fam. Coccoidae
Ceroputo pilosellae votana va jagoda
moe se smatrati najznaajnijom tetoinom jagode u rejonima gde je proirena ima 2 generacije godinje; razmoava se gametogenetski, a enke su viviparne prezimi na starom i sasuenom liu jagode u samom bokoru, u stadijumu larve; ciklus razvia: larve prve generacije se javljaju krajem maja, a druge generacije krajem jula; sve stadijumi su pokretni sem jaja; razvie larve do imaga traje oko 20 dana u toku leta, a selokupno razvie traje oko mesec dana; simptomi: napada sve nadzemne delove jagoda, ali se ree javlja na cvetnim pupoljcima i zametnutim plodovima; moe se smatrati tetoinom lia; zadrava se najvie na naliju lia gde se i hrani, ali pri masovnoj pojavi ima je i na licu lista; najvea brojnost se nalazi na najstarijem (lie najblie zemlji) liu; jako napadnuto lie se sui i ceo bokor za nekoliko dana propada; na veim povrinama pod jagodom zaraza poinje iz centara i iri u vidu koncentrinih krugova pa se javljaju gola mesta krunog oblika; suzbijanje se vri preparatima na bazi diazinona, dimetoata, malationa i dr, tretiranje se izvodi poetkom vegetacije i u toku leta, a rokov se podeavaju prema svojstvima pesticida i poetku zrenja jagoda tako da period od prskanja do berbe mora biti dui

Fam. Margaroidae
Icerya purchasi narandin crvac
ekonomski znaajna; izrazito polifagna, ali najvei potencijal za raznoavanje i najvee tete ima na citrusima i vinovoj lozi; ima tri generacije godinje: prva poinje razvoj u zimu ili rano prolee, druga u junu, a trea u septembru; razmnoava se partenogenetski; suzbijanje je odreeno prisustvom najaktivnijih predatora; hemijsko suzbijanje mogue je u vie navrata sa organofosfornim jedinjenjima koji moe telo larve;

RED Thysanoptera Fam. Thripidae

Taeniothrips inconsequens krukin trips
znaajni kao tetoine plodova kruke, ali i pupoljaka kruke, ljive, danarike, kajsije, breskve, trenje, a ree drugih voaka; ima dve generacije godinje prezimi imago u kokonu u zemljitu

ciklus razvia: kada krene bubrenje pupoljaka (krajem februara) prezimela imaga izlaze iz zemlje i zavlae se ispod ljuspica pupoljaka gde se hrane; pupoljci se delimino sue i opadaju; ubrzo dolazi do kopulacije, polaganja jaja i piljenja larvi; nakon zametanja plodova prelaze sa pupoljaka na mlade plodove; poetkom marta odrasle larve se zavlae u zemlju, formiraju kokon i u njemu miruju do poetka jeseni kada se presvlae u pronimfu, pa u nimfu, i nakon mesec dana u imago i u tom obliku prezimi; simptomi: napad na plodove je karakteristian zasecaju i probijaju epidermis i parenhim mladih plodova, pa dolazi do kalusiranja i nepravilnog rasta tkiva, ili u sluaju veih oteenja do pojave pukotina; mladi plodovi ne opadaju; suzbijanje se retko izvodi, ali je kritian period za suzbijanje pre ili posle cvetanja sa insekticidima iz grupa piretroida, karbamata, neonikotinoida i organofosfata;

RED Heteroptera Fam. Tingitidae

Stephanitis pyri krukina stenica
esto se masovno javlja u rasadnicima kruke i jabuke, ali i drugog voa, kada izaziva ranu defolijaciju, ali se redovno nalaze i na vokama oko okunica gde ekonomski nisu znaajnije; ima 2-3 generacije godinje; prezimi u obliku imaga u opalom liu ili pukotinama na stablu, ispod kore i na slinim mestima; ciklus razvoja: u vreme listanja imaga se bude i izlaze iz zemlje; na naliju lista siu sokove; nakon kopulacije (ili partenogenetski) enke polau jaja na epidermis uz glavni nerv na dubinu od 0,5 mm; nakon embrionalnog razvoja pile se larve koje se hrane na isti nain siu sokove; imaga prve generacije javljaju se krajem juna, druge poetkom avgusta, a tree, ako se javi krajem oktobra; simptomi: na licu lista vide se bele takice na mestima uboda, a na naliju se nalazi crni lepljivi izmet na kom se naseljavaju aavice; suzbijanje se moe uspeno izvesti preparatia na bazi organofosfornih jedinjenja u vreme masovne pojave imaga u prolee, a ponoviti po zavrenom embrionalnom razvoju (polovinom maja)

Fam. Miridae
Lygus lineolaris breskvin ligus
Biologija tetoine Ova buba prezimljava kao imago. Skriva se pod korom koja nije vrsto priljubljena uz deblo, u pukotinama i biljnim ostacima na zemljitu zasada, ili u bunju oko zasada, obodima zasada, po umarcima itd. Pojavljuje se vrlo rano u prolee, i poinje da se hrani pupoljcima. Vreme najintenzivnijeg izlaska je tokom perioda cvetanja. enke polau

jaja u otvorenu cvast cvetnog pupoljka i na sitne plodove, sve dok plod ne postigne veliinu od oko 12 mm u preniku. Nakon toga, enke se sputaju niz stablo, i premetaju na korove, povre, ukrasne biljne vrste i druge poljske useve gde nastavljaju sa polaganjem jaja u stabljike irokolisnih korova, peteljke itd. Najomiljenija biljka domain ovog insekta je vrlo zastupljena uljana repica (Brassica sp.). U poetnim fazama vegetacije, kada razvoj ploda prethodi razvoju poljskih kultura, ovaj insekt trai sklonite u vonjaku nanosei tetu mladim (zelenim) plodovima. Hladni vremenski uslovi usporavaju njihovu aktivnost te samim tim i tetu koju nanose. Vonjaci koja se nalaze u blizini ipraja, oboda jarkova i drugih povoljnih mesta za prezimljavanje Ligusa su podloniji oteenjima. Suni vremenski uslovi koji isuuju biljke mogu uticati na to da se insekti predu na stable i migriraju u kronje. Na oteenim plodovima su vidljiva oteenja izazvana hranjenjem insekta kao i ona nastala polaganjem jaja. Oteenja nastala hranjenjem insekata se manifestuju kao mali periferni ubodi. Simptomi koji ukazuju na polaganje jaja se manifestuju kao duboka ulegnua i izoblienost ploda. Najvea su oteenja na ainom delu ploda koje se ispoljavaju kao oiljci na zrelim plodovima. Oteenja nastala nakon cvetanja mogu se uglavnom nalaze na jednoj od strana ploda ali nije iskljueno da se na njih naie i na nekom drugom mestu. Slika:Odrasli ligus - Lygus lineolaris

Suzbijanje ligusa Primena agrotehnikih mera kao to su suzbijanje korova ili koenje trave su neophodne za regulisanje i kontrolu migracionih puteva ovog insekta. Prskanje piretroidima obezbeuje dobru kontrolu tetoine. Na parcelama na kojima se primenju mere za suzbijanje breskvinog smotavca uz pomoc feromona metodom konfuzije, korienje hemijskih preparata je obavezno.

RED Diptera Fam. Cecidomyiidae

Dasineura mali lisna galica jabuke
esto se nalazi u komercijalnim vonjacima i prouzrokuje odreene tete, naroito na zatravljenim vonjacima; ima 2-3 generacije godinje prezimi u stadijumu odrasle larve u kokonima unutar gala, u stelji ili u povrinskom sloju zemljitu; ciklus razvia: prvi let imaga se odvija za vreme cvetanja jabuke; nakon kopulacije enke polau jaja na neotvorene lisne pupoljke, pri osnovi mladih, jo nerazvijenih listova ili na tek formirano mlado lie na vrhu letorasta; kada se ispile larve, one se hrane na ivicama mladog lia; mlado lie se ne otvara jer se prilikom ishrane lie savija ka licu lista, pa se obrazuju gale; u jednoj gali se nalazi 10-15 larvi; tokom oko 20-25 dana koliko se larve hrane unutar gala, gale menjaju boju, a na kraju tkivo izumire i lie opadne; preobraaj u lutku se moe desiti u gali ili u zemlji; simptomi: vrno lie naa letorastima se ne otvara, ve se lisne ivice uvijaju prema licu, paralelno sa glavnim nervom; uvijeni deo lista je u poetku zelen, kasnije crven, a na kraju postaje krt, lako se lomi i pocrni i opada; suzbijanje se vri pomou neonikotinoida, organofosfata ili karbamatnih sistemika;

Dasineura pyri lisna galica kruke

prisutna je u vonjacima ali nema veeg ekonomskog znaaja u komercijalnim zasadima; u mladim zasadima i rasadnicima moe praviti znaajne tete; ima 4 do 5 generacija godinje prezimi u stadijumu odrasle larve u povrinskom sloju zemlje ciklus razvia: let imaga prve generacije poinje u prolee (kraj aprila i poetak maja) i ubrzo nakon kopulacije sledi polaganje jaja; jaja polau na neotvorene lisne pupoljke ili na najmlae lie; ispiljene larve se hrane na ivici lista i stvaraju se dvojne epifitne gale; nakon dve nedelje ishrane u galama mlado lie opada, a larve izlaze iz gala i zavlae se u zemlju, obrazuju kokon i preobraze se u lutku; nakon dve nedelje razvije se imago; jedna generacija se razvije za oko mesec dana; najvea brojnost imaga je u avgustu i septembru; simptomi: u prolee na vrhovima letorasta zapaa se prisustvo lisne galice mlado lie se ne otvara (ivice savijene ka licu lista); galice su prvo svetlozelene, zatim tamnosmee, a kasnije pocrne i opadaju; suzbijanje se vri im se vide prvi simptomi sa neonikotinoidima, organofosfatima i insekticidi dubinskog delovanja

Contarinia pyrivora krukina plodomorka

ranije je imala veliki ekonomski znaaj jer je izazivala ogromne gubitke (i do 100%), naroito na polukasnim sortama kruaka; danas ne izaziva znaajne tete; ima jednu generaciju godinje; prezimi u stadijumu lutke ili imaga u kokonu u zemlji; ciklus razvia: prva imaga se javljaju kada cvetaju polukasne sorte kruke; nakon kopulacije enke polau jaja u jo neotvorene cvetove, a u istom cvetu moe da bude i vie poloenih jaja; nakon oko mesec dana pile se larve i ubuuju u plodnik ijim se sadrajem hrane; mladi plodovi su izdueni i kasnije opadaju; do sredine maja larve izlaze iz plodova i ubuuju se u zemlju na dubini od 5-10cm gde obrazuju kokone gde se pretvaraju u lutku; jedan manji deo lutaka se odmah preobrazi u imaga koji odmah izlazi, te usled nepovoljnih uslova umire; vei broj ostaje u zemlji u kokonu gde prezimi; simptomi: nakon opadanja kruninih listia plodovi u kojima se razvijaju larve postaju izdueni (primeuje se do sredine maja); ispunjeni su crnim izmetom i u njemu se nalazi 15-20 larvi; kasnije se plodovi sue pucaju i propadaju; obino se na mlaim plodovima stvara crna mrlja koja se uveava trule; plodovi opadaju; suzbijanje se izvodi pre cvetanja sa piretroidima i insekticidima kontaktnog delovanja;

Lasioptera rubi malinina muica galica

javlja se u veoj ili manjoj brojnosti u skoro svim proizvodnim podrujima maline i moe biti veoma znaajna ima jednu generaciju godinje prezimi u stadijumu larve u galama na izdancima; ciklus razvia: imago se u naim uslovima pojavljuje sredinom juna, u vreme punog cvetanja maline; nakon kopulacije enke polau jaja u grupama na izdancima koji su se razvili u toku iste godine i to najee pri prvoj treini duine od povrine zemlje; nakon oko 10 dana ispile se larve koje prodiru kroz epidermis i koru prema unutranjim tkivima izdanka; gale nastaju kroz 20 dana; do jeseni larve zavre razvie (izletanje imaga iz gala), ali katkada nastavljaju sa ishranom u toku zime i sledeeg prolea sve do poetka maja kada se pretvaraju u lutki u istim galama u kojima su se razvile; simptomi: gale se primeuju najlake u zimskom periodu; one dostiu veliinu do 3 cm; izbojci sa ovakvim galama su obino tanki, zakrljali i povijeni; gale su okruglastog ili manje vie izduenog oblika; suzbijanje: za sada se prienjuju samo mehanike mere borbe unitavanje izbojaka sa galama i njihovo spaljivanje pre izletanja imaga

Fam. Itonididae
Thomasiniana theobaldi malinina muica
larve ive u grupanma ispod kore izbojaka maline, to ima za posledicu posepeno odumiranje napadnutih delova, pa i itavih izbojaka; karakteritino je i da delove oteene od ove insekatske vrste esto naseljava Didymella applanata koja znatno ubrzava proces propadanja izbojaka;

ima 3-4 generacije godinje; prezimljava u stadijumu larve u zemlji ciklus razvoja: krajem aprila ili poetkom maja pojavljuju se muice koje uskoro kopulliraju i polau jaja u pukotinama epidermisa i kore izbojaka; larve se pile nakon 3-5 dana i razvie zavre za oko dve nedelje, kada naputaju hraniteljku i odlaze u zemlju; u zemlji na 2-3cm dubine provode 2-3 nedelje, a zatim se pretvaraju u lutke; lutke se gibanjem premetaju na povrinu zemlje i tamo dolazi do eklozije imaga prve generacije (poetkom jula); oni kopuliraju i polau jaja; razvojni ciklus druge generacije traje krae tako da ve poetkom avgusta imamo jaja tree generacije; simptomi: larve se nalaze ispod kore jednogodinjih izbojaka i prodiru u zonu izmeu kore i kambijalnog tkiva; suzbijanje se vri preventivnim i agrotehnikim merama; treba vditi rauna o tome da se izbojci to manje ozleuju kako bi smanjili broj poloenih jaja; Tretiranje se moe izvoditi u periodu kada izlaze iz zemlje tretiranjem cele povrine ili u periodu kada se roje i polau jaja (tretiranje nadzemnih delova); protiv larvi se mogu koristiti organofosforna jedinjenja;

Fam. Agromyzidae
Pegomyia rubivora malinina muva
larve se razvijaju u vrhovima mladih izbojaka maline usled ega se izbojci savijaju, venu, a to dovodi do prekida porasta i do nepoeljnog grananja izbojaka; povremeno prouzrokuje vee tete; ima jednu generaciju godinje; prezimi u stadijumu larve u zemlji; ciklus razvia: imago se pojavljuje krajem aprila ili poetkom maja, a enke polau jaja pri vrhu mladih izbojaka, najee u blizini lisne drke ili pupoljka; ispiljene larve bue epidermis i koru, prodiru u kambijalni sloj i u obliku prstena presecaju tkivo, a zatim se kreu kroz povrinski deo drvenog sloja u obliku vie ili manje razvuene spirale; nakon to se izbojak osui odrasle larve naputaju izbojke i odlaze na prezimljavanje u zemlju; Simptomi: deo izbojka iznad ulaznog otvora i primarnog prstena poinje da vene; larveni hodnik dostie duinu do 15cm; Suzbijanje: treba sasecati vrhove napadnutih izbojaka pre odlaska larvi u zemlju;

Fam. Trypetidae
Ceratitis capitata vona muva
kod nas najveu sklonost ima prema breskvi, ali napada i kruke, smokve i drugo voe; ima jednu generaciju godinje prezimi u obliku lutke ili imaga

ciklus razvia: ne zna se pouzdano kada poinje ovipozicija, ali se zna da enke preferiraju plodove na poetku zrenja (iako se oteeni plodovi pronalaze i ranije); embrionalni razvitak i ivot larvi zajedno ukupno traju oko dve nedelje; nakon tog perioda ishrane u plodu, larva ga naputa i odlazi na povrinu zemlje gde se preobrazi u lutku; simptomi: napada plodove suzbijanje: mamcima za trovanje imaga ili insekticidima protiv larvi u plodu (ostavlja rezidue u plodu) ili protiv imaga tokom polaganja jaja;

Rhagoletis cerasi trenjina muva

redovno se javljaju kod nas a najvee tete nastaju na srednjestasne i kasne sorte treanja, iako se javljaju na svim sortama, a napadaju i vinju, magrvu i imiriku ima generaciju godinje prezimljava u stadijumu lutke u zemlji na dubini od 3 do 5 cm; ciklus razvia: preobraaj u imaga zavisi od temperature u prolee; prva imaga pojavljuju se polovinom maja; let traje do polovine jula kada dopunskom ishranom polno sazrevaju; hrane se sokom zarudelih plodova, a moe da se hrani i mednom rosom vai itd; jaja polau od juna do poetka jula na plodove tako to raseca epidermis legalicom, kao i prilikom ishrane, i pravi bono dep u koji smeta jaje; u jednom plodu se uglavnom razvije samo jedna larva, vrlo retko dve; za oko mesec dana zavrava se razvoj larava u plodu i izlaze iz njega, padaju na zemlju gde se uaure i prezime; simptomi: kada se larva izlegne, ona se probija do kotice i hrani se u plodu; crvljivi plodovi su neupotrebljivi za ishranu kako u sveem tako i u obraenom stanju; suzbijanje: u periodu masovnog odlaganja jaja;

Dacus oleae maslinova muva

ekonomski najznaajnija tetoina masline jer direktno utie na visinu prinosa, a pogorava i kvalitet ne samo plodova, nego i ulja koje se od oteenih plodova pravi; rasprostranjena je u skoro svim maslinarskim rejonima sveta; ima do 3 generacije godinje u zavisnosti od klimatskih uslova prezimi u obliku lutke i imaga na zemlji ili na drugim skrovitim mestima ciklus razvia: krajem juna poinje kopulacija i polaganje jaja; pri polaganju jaja enka legalicom zaseca plodove, te u napravljenu rupu snese jedno jaje; nakon dva dana javlja se larva koja se zavlai dublje u plod i hrani se mezokarpom; dok su plodovi mlai odrasle larve bue otvor ali ne izlaze, ve se preobraavaju u lutke, a zatim i u imaga i tek onda izlaze; na zrelim plodovima odrasle larve bue otvor i izlaze, padaju na zemlju gde se u povrinskom sloju preobraavaju u lutke; imaga su aktivna do kraja oktobra, tj kada krene hladnije vreme; simptomi: od uslova ishrane zavisi koliko e prezimelih imaga ostati u ivotu do kraja juna; krajem juna, kada plodovi poinju da omekavaju tada poinje i polaganje jaja; na stablima koja prva sazreju muve se najbre jave i tu nastaju arita;

suzbijanje se vri uglavnom sa organofosfornim insekticidima u vreme kada je veliki broj plodova napadnut, ali pre pojavljivanja teta od larve (protiv jaja) prvi put sredinom jula, a drugi put krajem avgusta;

RED Hymenoptera Fam. Pamphiliidae

Neurotoma flaviventris krukina lisna osa
nije ekonomski znaajna jer se retko javlja masovno; pojavljuje se iznenada ima jednu generaciju godinje prezimi odrasla pagusenica u zemljanom kokonu na oko 10cm dubine ciklus razvia: u prolee se preobrazi u lutku, a odrasli se pojavljuju u maju i junu; jaja polau na lisne nerve u pravilnim redovima i pokriju ih lepljivim sekretom; nakon piljenja pagusenice prave letnji zapredak u kome ive do kraja razvia hranei se zapredenim liem; hrane se samo nou; sredinom leta gusenice zavre razvie i sputaju se do zemlje u kojoj stvaraju svilenkasti kokon gde prezime; jedan broj pagusenica moe ostati u dvogodinjoj dijapauzi; simptomi: vrne grane kruke su gusto zapredene svilenkastim nitima a unutar njih su pagusenice koje brste lie i izmet koji ostaje u zapretku; veliina zapretka je oko 15 cm; letnji zapreci su tamniji od slinih na kotiavom vou; suzbijanje u proizvodnim kruicima se ne izvodi kao posebna mera; ako se ukae potreba tretira se sa piretroidima;

Neurotoma nemoralis breskvina osa

ekonomski znaajna za breskvu, kajsiju, trenju i badem imaju jednu generaciju godinje prezime kao odrasla larva (pagusenica) u kokonu u zemlji ciklus razvia: imago se pojavljuje krajem maja, tada dolazi do kopulacije (povezani vrhovi trbuha) i polaganja jaja; jaja polau na nalije lise u grupicama; nakon oko 10 dana pile se pagusenice koje prave zapretke (gnezda) sa liem kojim se hrane; nakon mesec i po do dva meseca pagusenice silaze na zemlju i tu se uaure i prezimljuju; ulutkavanje i pretvaranje u imaga je u prolee; simptomi: zapredci sa listovima suzbijanje se moe vriti lindanom diazinonom i parationom, a mogu se i mehaniki uklanjati njihova gnezda;

Fam. Tenthredinidae
Hoplocampa testudinea jabukina osa
poznata je kao opasna tetoina jabuka i javlja se u svim rejonima gde se gaji jabuka; redovno pravi tete vee od 10%, a neretko i mnogo vie; ima jednu generaciju godinje

prezimi odrasla larva u zemlji; ciklus razvia: krajem aprila-poetkom maja (u vreme cvetanja ranih sorti jabuka) pojavljuje se imago i dolazi na stabla voaka gde se hrani sa polenom i nektarom; enke polau jaja u lou poluotvorenih i otvorenih cvetova jabuke tako to je razreu svojom testerastom legalicom i u zarez poloe jaje; nakon oko nedelju dana legu se larve koje se ubuuju u plodove odmah iz jajnog horiona; larva se hrani epikarpom i mezokarpom te pravi krivudave hodnike i izlazi iz ploda, a onda se ubuuje u drugi plod (ree u isti) i kree se prema semenoj kuici; odrasle larve nakon oko mesec dana izlaze iz plodova i ubuuju se u zemlju; na dubini od 10-15 cm grade kokone u kojima prezimljavaju, a krajem marta i poetkom aprila pretvaraju se u lutke i imaga; simptomi: plodovi napdnuti dva puta nastavljaju razvie, ali ostaju znatno sitniji, gukasti i sa karakteristinim mrkim krivudavim brazdama od plutastog tkiva (tragovi primarnog napada); plodovi koje napada dva puta jedna ista larva potpuno propadaju; suzbijanje kao kod krukine ose u stadijumu larve; znaajna agrotehnika mera je jesenja i zimska obrada vonjaka; hemijsko suzbijanje retko se izvodi, ali moe sa piretroidima ili neonikotinoidima neposredno posle cvetanja;

Hoplocampa brevis krukina osa

tete priinjavaju samo larve koje se razvijaju iskljuivo u mladim plodovima kruke; jedna larva moe u proseku da uniti 4 ploda u toku svog ivota; ima jednu generaciju godinje; prezimi u stadijumu larve u zemlji ciklus razvia: krajem aprila (u vreme cvetanja ranih sorti kruke) imaga izlaze iz zemlje i naseljevaju stabla kruke gde se dopunski hrane sa polenom i nektarom; u naim uslovima razmnoavanje je uglavnom partenogenetsko jer se mujaci izuzetno retko javljaju; jaja polau u zelenu cvetnu lou isto kao jabukina osa; nakon oko nedelju dana pile se larve i one se ubuuju u plod odmah iz jajnog horiona; primarni napad larvi je karakteristian po obliku hodnika; nakon izlaska iz ploda poinje sekundarni napad ubuuju se najee neposredno ispod ainih listia; larve zavre razvie za 2-3 nedelje, a onda naputaju plodove i odlaze u zemlju gde pletu kokon za prezimljavanje na dubini od 10-15 cm; U stanju dijapauze provode do poetka marta kada se pretvaraju u lutke a onda i u imaga; simptomi: mesto polaganja jaja se lake primeuje nakon dva do tri dana zarez dobija mrku boju, a epidermis je neto ispupen na tom mestu; leite jaja posle piljenja dobija mrku ili crnu boju od izmeta; pravac hodnika primarnog napada je karakteristian larva kree u pravcu osnove aice , a zatim prave krug u ravni pod pravim uglom u odnosu na duu osu ploda, a onda odlaze do semene kuice gde se hrane semenom; suzbijanje se vri u stadijumu larve prema razvoju tetoine neposredno pred piljenje larvi iz najranijeg legla; koriste se preparati na bazi karbarila, parationa, lindana, demetona, tiometona, merkaptofosa itd; primarni napad se moe otkloniti samo sa sistemicima ili prodornim preparatima poto se larve ubuuju iz jaja;

Hoplocampa minuta crna ljivina osa

za sada je najopasnija tetoinu lljive redovno umanjuje berbu za 30 do 50%; ima jednu generaciju godinje prezimi larva u zemlji; ciklus razvia: kada se temperatura zemljita na dubini od 5-10cm zagreje na 10 stepeni celzijusa iz zemlje izlaze imaga (to moe biti vreme bubrenja pupoljaka ili neka faza cvetanja) koji naseljavaju razvijene cvetove; pojava imaga u punom cvetanju omoguava najpovoljnije uslove za polaganje jaja, a ako se imago javi u precvetavanju onda napada one sorte koje cvetaju kasnije; intenzitet napada zato nije sortno uslovljen ve samo klimatski; jaja polae u slobodne aine listie; u jedan zarez enka poloe dva jaja (sa obe strane zareza po jedno); veina larvi izlazi iz jajnog horiona, a vrlo mali broj njih direktno bui plod iz jajnog horiona; pri ubuivanju larve se ne hrane tkivom ploda, ve samo prolaze do semene kuice i semena kojim se hrane; odrasle larve (potpuno razvie traje 2-3 nedelje) uvlae se u zemlju i na dubini oko 10 cm prave tanku auru na koju prilepljuju estice zemlje i peska i u njoj prezimljuju; na prolee se pretvaraju u lutke i imago; simptomi: mesta polaganja jaja se primeuju po zarezu i blagom ispupenju epidermisa, a kasnije mrka ili crna boja usled izumiranja elija epidermisa; suzbijanje: u stadijumu imaga se u praksi ne koristi jer je u vreme rojenja obilna poseta pela rascvetalim vokama; u stadijumu larve suzbija se u vreme njihovog piljenja tada je najefikasnije; koriste se paration, karbaril, lindan, demeton, tiometon...

Hoplocampa flava uta ljivina osa

najee naseljava stanita zajedno sa crnom ljivinom osom, a u nekim godinama u pojedinim rejonima moe biti dominantnija od crne ljivinie ose; nain ivota im je isti ili vrlo slian; uta ljivina osa se javlja nekoliko dana kasnije od crne ljivine ose i jaja polae prvenstveno izmeu slobodnih ainih listia (pri njihovoj osnovi)

Hoplocampa rutilicoris mala crna ljivina osa

rasprostanjena je u brdskim krajevima kao redovni pratilac crne i ute ljivine ose, a kadkad premauje njihovu brojnost; pojavljuje se kad i crna ljivina osa ili 2-3 dana ranije jaja polae na slobodne aine listie (kao crna osa), a ree izmeu slobodnih ainih listia (kao uta)

Caliroa limacina trenjina osa

ekonomski znaajna tetoina lia na trenji, kruke, dunje i ljive ima 2-3 generacije godinje prezimi odrasla pagusenica u zemlji ciklus razvia: u maju kada se potpuno razvije lie trenje pojavljuju se esto u velikom broju imaga kada polau jaja (partenogeneza); nakon desetak dana larve se pile i hrane liem; nakon oko 20 dana ishrane larve padaju na zemlju i uvlae

se na 5-10cm u zemljite gde se uaure i preobraze u lutku, a iz lutke ubrzo i u imago; imaga izlaze iz aure i obrazuju jo jednu generaciju koja prezimi, ili ako je jesen toplija, moe biti jo jedna manje brojna generacija; simptomi: larve izgrizaju lie tako to ostave nervaturu koja se sasui i propadne; dolazi do iscrpljivanja stabla pa plodovi mogu opadati usled nedostatka hranljivih materija za sazrevanje; rod je sledee godine umanjen zbog slabijih pupoljaka; larve su sluzaste i ostavljaju sluzav trag, a lie na pueve golae; suzbijanje se vri protiv pagusenica; prvo i najznaajnije prskanje se vri u prolee i pri tom se prati razvie larvi jer treba prskati kada je veina larvi ispiljena; to vreme je uglavnom kada se na listu mogu nai pagusenice od 5mm;

KLASA Arachnida RED Acarina (krpelji i grinje) Fam. Tetranychidae

Panonychus ulmi crveni pauk (crvena grinja)
ekonomski znaajna tetoina proizvodnih vonjaka; tetni su svi pokretni stadijumi koji se hrane na liu (smanjena fotosinteza, poveana transpiracija), a najvie tete nanesu kada je toplo vreme; rast letorasta je usporen; smanjuje se sadraj suve materije u biljci, pa su letorasti osetljiviji na izmrzavanje i smanjuju prinos; ponekad utiu i na visinu prinosa u sledeoj godini; napada naroito jabuku i ljivu, ali i druge vone vrste; ima veliki broj generacija, a zbog stalne ovipozicije i razvuenog razvia larvi generacije se prepliu; prezime oploena zimska jaja u naborima pupoljaka, pukotinama kore grana, u ravama najee dvogodinjih grana; topla jesen i blaga zima pogoduju prezimljavanju veeg broja jaja; ciklus razvia: piljenje larvi crvenog pauka poinje u fazi roza pupoljaka, a u punom jeku je poetkom cvetanja; ispiljene larve se grupiu na prvim listiima u osnovi cvetne rozete; larve odlaze na nalije mladih listova gde siu sokove iz epidermalnog tkiva lista; u vreme opadanja kruninih listia od njih ve su nastale enke koje polau partenogenetska jaja (to su prva letnja jaja) iz kojih se krajem maja legu larve muijaka; ti muijaci i prvobitne enke kopuliraju, pa enke polau jaja iz kojih se pile i muijaci i enke; jaja polau na nalije listova u grupama, najee na lisne nerve; letnje temperature pogoduju razmnoavanju pa se razvie jedne generacije obavi za oko 1-2 nedelje; poetkom avgusta enke poinju da polau zimska jaja na zdrvenjene delove voke, a na to najverovatnije utiu fotoperiod i nia temperatura; najintenzivnije odlaganje zimskih jaja je u septembru i traje do prvih mrazeva; simptomi:crveni pauk se obino nalazi na naliju lista, a pri velikoj brojnosti moe se videti i na licu; poetak napada primeuje se na licu lia po obezbojenim brojnim malim pegama; kada je populacija grinja vea broj pega se poveava; lie postaje ukasto, a kasnije sivouto bez sjaja;

suzbijanje: spada u RK selektirane organizme; prag tolerancije u vreme zimskog pregleda je 1500 jaja na 60 pupoljaka; pre cvetanja se suzbija sa piretroidima; u toku leta prag tolerancije je 50% naseljenih listova, a za suzbijanje se koriste tipini letnji akaricidi ili kombinacija IGR uz dodatak letnjih akaricida (heksitiazoks + propargit) i organofosforni insektoakaricidi; Ako su prisutne i druge Acarinae, onda se dodaje 20% vea koliina preparata; Obavezno se koristi vea koliina vode; drugo prskanje se izvodi uz obaveznu promenu mehanizma delovanja nekih 10 dana posle prvog; kod prisustva predatora istaa mogu se korstiti tipini akaricidi na svakom drugom redu jabuke;

Tetranichus urticae obini pauinar (koprivina grinja)

ekonomski znaajna polifagna tetoinaa, a najee se nalazi na koprivi; postala je redovna tetoina jer se izostavljalo zimsko prskanje; u jabunjaku se nalazi na korovskim biljkama odakle prelazi na jabuku, ali isto tako moe napasti i drugo voe; svi pokretni stadijumi su tetni jer siu sokove elija mezofila, a pri veoj brojnosti oteuju i palisadno tkivo a time je i funkcija stoma smanjena, fotosinteza je smanjena i transpiracija; ovo utie na prevremeno opadanje lia i na veliinu i kvalitet plodova; tete su vee ako je suvo i toplo leto; imaju 6 do 8 generacija godinje; prezime polno zrele enke na prizemnim granama, u pukotinama kore, ispod opalog lia ili u zemlji na dubini od 10cm; ciklus razvia: prezimele enke se aktiviraju na teperaturi oko 12 stepeni celzijusa; dopunski se hrane na korovskim biljkama na kojima daju jednu generaciju; pojavom mladog lia na jabuci grinje prelaze i na njih; visoke temperature pogoduju brzom razvoju i veilikom potencijalu za razmnoavanje (ciklus traje oko nedelju dana leti i oko 3 nedelje u prolee i jesen); u septembru razvijaju se zimske enke koje prezimljavaju; simptomi: bele takice sa lica lista, kasnije beliastosiva, pa bronzana boja; usled jaeg oteenja lie se u toku leta sui i opada; na naliju opredaju slabu pauinu; suzbijanje: spada u RK a neki ih svrstavaju u R selektirane organizme spada u tetoine visokog rizika rezistencije; Njihovo suzbijanje se sagledava u sklopu sa prisustvom drugih grinja, poglavito P.ulmi koja se pili u vreme kada se uveliko hrane prezimljujue enke A.schlectendalli, a T.urticae ve polae jaja; koriste se piretroidi akaricidi; u toku letaa koriste se tipini letnji akaricidi (propargit), METI akaricidi ili organofosforni insektoakaricidi; moe se koristiti i kombinacija sa IGR kada je dovoljno samo jedno prskanje;

Tetranychus viennensis glogov pregalj

ekonomski je znaajan u toplijim godinama, kada se u veem broju javlja na vokama, naroito ljive, glog, jabuke i kruke; tipine lisne tetoine; ima oko 8 generacija godinje; prezimljavaju zimske enke koje su jasno crvene boje na zatienim mestima (pod starom korom, pukotinama a ree u opalom liu) ciklus razvia: krajem marta prezimele enke izlaze i hrane se na lisnim i cvetnim pupoljcima i polau jaja; celokupni razvoj traje oko 2-3 nedelje; kada se pojavi prvo lie pregljevi se odmah premetaju na njihovo nalije; do septembra se

nalaze na stablu kada polako prelaze u zimske forme (crvena boja) i odlaze na prezimljavanje; simptomi: na naliju lia primeuju se njihove kolonije, a na licu lista beliaste pegice; lie se kasnije povija i vene; ispredaju pauinu kojom obilato obmotavaju grane i granice sa liem kojim se hrane suzbijanje: isto kao P.ulmi; prvo tretiranje se izvodi u prolee odmah posle kretanja pupoljaka;

Eotetranychus pruni uti pregalj

ekonomski znaajna na ljivi i jabuci ima oko 10 generacija godinje prezimljuju odrasle enke na skrivenim mestima; ciklus razvia: sa prvim toplim danima enke se aktiviraju i kada voka prolista hrane se na naliju listova; najvea je brojnost krajem avgusta; u oktobru dolazi do formiranja prezimljujuih formi; suzbijanje se vri naroito u rasadnicima i mladim zasadima;

Eotetranychus coryli uti pregalj leske

slina E.pruni domaini su pored leske mnoge drvenaste biljke lipa, topola, jablan itd

Neotetranychus rubi malinin pregalj

jedna od ekonomski znaajnih tetoina maline hrani se na naliju lista tipian lisni pregalj ima 3 pokretna i 3 nepokretna stadijuma; ima vie generacija godinje prezimljuje u stadijumu odraslih enki na zaklonjenim mestima; suzbijanje se sprovodi pre cvetanja ili posle berbe i pri jaem napadu sprovodi se vie puta u razmaku od 10 do 15 dana

Phyllocoptes vitis akarioza vinove loze

napada mlade pupoljke i mlade listove koji usled napada smeuravaju i ometen je transport materija ima 3-4 generacije godinje prezime enke u skrivenim mestima na okotu (i ispod ljuspica pupoljaka) ciklus razvia je slian kao kod ostalih pregljeva najvee tete nastaju od enki u pupoljcima

Fam. Bryobidae
Bryobia redicorzevi smei pregalj voaka
suvljih i toplijih godina javlja se u veem broju u nekim regionima gde izaziva prerano opadanje lia, a time nepotpuno sazrevanje plodova; kod nas je zastupljena u neujednaenom nivou; ima 6-7 generacija godinje

prezimljava u stadijumu zimskih jaja u ravama grana i granica, krunim prstenovima rodnih granica, pazuhu pupoljaka i pukotinama kore; ciklus razvia: larve se pile u prolee kada temperature preu 10 stepeni (krajem marta); mlade larve se nalaze na pupoljcima, a kada se pojave listovi one se hrane na naliju, ali se veinom nalaze na ravama grana i granica; razvoj ovih pregljeva traje oko 3 nedelje; u avgustu poinju da se stvaraju zimska jaja; simptomi: ne ispreda pauinu; oteuje lie; suzbijanje: neobino otporan na skoro sve dosadanje preparate, pa se zimskim tretiranjem ne mogu suzbiti; najpovoljniji momenat za suzbijanje je kada je veina populacije u stanju larve oko polovine aprila; letnja suzbijanja zahtevaju vie od dva tretmana;

Fam. Eriophidae
Aculus schlechtendalli rasta grinja jabuke
ekonomski znaaj ove vrste je u tome to se usled napada, plodovi slabije oboje, pa se time umanjuje njihova trina vrednost; redovno se javlja u mladim jabunjacima; korisni aspekt je u tome to usled slabe pokretljivosti privlai predatore pauka i na taj nain pomae da se predatori odravaju u vonjaku; ima vei broj generacija godinje prezime polno zrele enke izmeu spoljanjih ljuspica pupoljaka; ciklus razvia: kada temperatura dostigne 7 stepeni u fazi miijih uiju enke polau jaja na sve zelene delove jabuke; za oko 10 dana dolazi do piljenja larvi prve generacije koje se hrane na naliju listova; sa listova larve se sele na plodove koji se formiraju, a prvo naseljavaju aicu; larve intenzivno siu sokove sa svih zelenih delova biljke; maksimum populacije je u avgustu; tokom avgusta se javljaju zimske enke koje odlaze do pupoljaka gde prezimljavaju; simptomi: simptomi se vide tek kada se na jednom liu poloi 200 jaja, kada se na licu lista vide rasta boja, list se uvija prema licu i ostaje sitan; na plodovima se uoava slabije obojena pokoica; suzbijanje: redovno se javlja u velikom broju na mladim stablima, a u proizvodnim jabunjacima suzbija se neposredno po formiranju plodova nekim od akaricida iz grupe piretroida; u julu i avgust se suzbija sa letnjim akaricidima (fenzakvin); drugo letnje prskanje se izvodi sedam dana kasnije po mogunosti organofosfornim insekticidima;

Eriophyes pyri krukina eriofidna grinja (krukin crvoliki pregalj)

prisustvo se vidi samo na nekoliko stabala, ali se brzo iri; javlja se u kruicima u kojima se zatita ne sprovodi redovno ima 2-3 generacije godinje prezime oploene enke u grupama najee ispod ljuspica u pupoljcima; ciklus razvia: kada krene vegetacija enke se aktiviraju, poinju da se hrane i polau jaja u tkivo mladog lia; larve ive u mladom liu u kojem stvaraju gale u obliku plika; kada tkivo u okviru gala izumre mlada imaga izlaze kroz rupu na

naliju i sele se na drugi deo lista i obrazuju nove plikove; mogu naseliti i plodove; krajem avgusta nastaju zimske enke koje migriraju na pupoljke izmeu ljuspica gde prezime; simptomi: u prolee im se pojave lisni i cvetni pupoljci kruke vide se brojni sitni plikovi u poetku zelenkaste, a kasnije crvenkastomrke i na kraju crne boje; u poetku su plikii pored glavnog nerva lista; prisustvo ove vrste moe biti ogranieno na poneki letorast koji zaostaje u razviu; suzbijanje se vri u poetku vegetacije kada se bude prezimljujue enke sa akaricidnim piretroidima dva puta u razmaku 10 do 14 dana;

Epitrimerus pyri krukina rasta grinja

ekonomski su znaajne u smislu da oteuju pokoicu plodova (rasta pokoica) to ima smanjuje trinu, ali pri veem napadu i upotrebnu vrednost; takoe, moe da izazove prevremeno opadanje lia i zaustavljanje rasta letorasta; naroito su znaajni u mladim zasadima i rasadnicima; imaju vie (10 do 14) generacija godinje prezimi polno zrela enka ispod ljuspica pupoljaka ciklus razvia: sa kretanjem vegetacije u prolee enke se aktiviraju, hrane se spoljanjim ljuspicama tek formiranih pupoljaka i polau jaja na njima; brojnije su oko cvetnih nego oko lisnih rozeta; larve prate rast letorasta, cvetova i mladih plodova i njima se hrane; razvoj jedne letnje generacije traje oko 10 dana; na plodovima su od poetka maja; najvea brojnost grinja je na plodovima poetkom juna i na plodovima se hrane samo dok je plod mlad, prvenstveno ispod ainih listia; ako je brojnost izuzetno velika obuhvataju ceo plod; nakon to plodovi dobiju pravu veliinu grinje se premetaju na nalije listova na kojima je najvea brojnost poetkom avgusta; odrasle grinje se raznose putem vetra; formiranje zimskih enki zavisi od fotoperioda i kvaliteta ishrane, pa kada se fotoperiod i kvalitet ishrane smanje zimske enke se pojavljuju i odlaze na mesta prezimljavanja; simptomi: prvi simptomi se vide na naliju lista i oko aice ploda; dugotrajna ishrana na plodovima dovodi do pojave raste prevlake, na listovima isto dolazi do rastih pega, a letorasti potamne; karakteristika ovih grinja je arenotokija (spoljanja oplodnja pomou vetra) kada muijaci ostavljaju spermatofore na podlozi zbog ega enke lutaju po povrini ploda; suzbijanje: prag tolerancije je 5 naseljenih cvetnih rozeta na 50 pregledanih u prolee; vreme suzbijanja je samo neposredno posle formiranja plodova sa piretroidima sa akaricidnim svojstvima (fenpropratin, bifentrin), hlorovanim ugljovodonicima (dikofol) ili makrolidima (abamektin); u toku leta na proizvodnim kruicima se ova grinja ne suzbija jer ona zaustavlja porast vrnih mladara i time se stvaraju nepovoljni uslovi za razvie Cacopsylla pyri (krukina buva); u mladim zasadima i rasadnicima krukina rasta grinja se suzbija i u toku vegetacije radi pravilnijeg razvia krune; U mlaim kruicima suzbija se i u toku vegetacije sa letnjim akariiima: propargit, fenzakvin, fenpiroksimat i tebufenpirat)

Eriophes phloeocoptes ljivin galikolni pregalj

na poegai se esto javljaju galice na granicama koje su esto spojene pa obuhvataju granicu; prezimljuje u stadijumu odraslih enki u unutranjosti gala; u prolee enke izlaze iz gala i odlaze na mlade lastare gde ubodima i ubrizgavanjem fermenata biljka stvara gale crvene boje u kojima se nalaze jaja, a kasnije i larve; gale dostiu veliinu od 2mm ima vie generacija godinje pri masovnoj pojavi dolazi do slabljenja i propadanja lastara i rodnih granica; suzbijanje se vri nakon precvetavanja a zatim ponoviti jo 2 puta u razmaku od 7 do 10 dana;

Eriophyes vitis pregalj vinove loze

slina P.vitis a ea kod nas pravi klobuaste deformacije na listu usled ishrane na naliju lia suzbijanje se vri rano u prolee odmah nakon rezidbe, a ako je prethodne godine napad bio jai onda se prskanje ponovi po precvetavanju;

Fam. Tarsonemidae
Tarsonemus pallidus jagodin pregalj
smatra se jednom od najopasnijih tetoina jagode jer se teko zapaa a tete koje prouzrokuje (napada mlado lie) su u kinim godinama i u rejonima sa vlanom klimom ekonomski znaajne; za svoj razvoj zahteva RH od 80 do 100% to je mnogo drugaije od drugih tetnih pregljeva i ograniava njegovu tetnost na rejone sa vlanom klimom i na plastenike i staklenike; veoma rano napadaju lie jo dok se potpuno nije ni otvorilo suzbijanje se vri polovinom aprila pre cvetanja jagode, a moe se tretirati i posle berbe to osigurava dobru kondiciju biljaka pred ulazak u zimovanje

Tarsonemus atlanticus atlantski pregalj

kod nas se javlja u vee broju na jagodi nego T.pallidus jer je kao i drugi pregljevi prilagoen suvoj i toploj klimi slian nain ivota kao T.pallidus

Fam. Phytoptipalpidae
Brevipalpus lewisi lozin pregalj
spada u pljosnate pregljeve i svi akticni stadijumi su mu pljosnati i crvene boje hrane se tako to siu sokove iz lia, ali i iz lastara; na mestu uboda javljaju se beliaste, ukaste ili crvenkaste pegice u zavisnosti od sorte loze mnogo su ozbiljnije tete koje nastaju na mestu uboda u tkivu lastra jer iz mesta uboda jedno vreme cure biljni sokovi, a kasnije se na tim mestima nalaze crvenkaste naslage gljivica, praine i dr;

ima vie generacija prezime enke pod starom korom okota ciklus slian drugim pregljevima