Stereohemija - Recnik

RE^NIK STEREOHEMIJSKIH PRINCIPA,
PRAVILA I POJMOVA

Ovaj Re~nik sadrì oko 230 odrednica najva`nijih stereohemijskih
principa, pravila i pojmova. Budu}i da se izbor odrednica zasniva na na~elu
da je stereohemija nerazdvojni i sastavni deo hemije, a posebno organske
hemije, smatrali smo pogre{nim da se one klasifikuju kao isklju~ivo stereo-
hemijske. Suprotno tome, mi{ljenja smo da je ispravno razmatranje najve-
}eg broja termina u okviru odnosa stereohemije sa drugim hemijskim disci-
plinama. U skladu s tim u Re~niku se nalaze stereohemijske odrednice koje
se sre}u u ud`benicima organske hemije, ali i biohemije, neorganske hemije,
kao i u hemijskim ùrnalima, tako da se u {irem smislu one mogu definisati
i kao hemijske. Odrednice, izloène abecednim redom, su, po obimu, pode-
ljene u tri osnovne kategorije. Prvu ~ine kra}e odrednice uobi~ajenih osnov-
nih stereohemijskih termina ~ije zna~enje ne zahteva {ira teorijska razmatra-
nja i koje registruju odre|en pojam. One su opisane u tri do deset redova. U
drugoj kategoriji nalaze se odrednice klju~nih stereohemijskih pojmova,
koje su, kako zbog svog zna~aja, tako i zbog veze sa drugim pojmovima,
ve}eg obima (do jedne strane). Kona~no, Re~nik sadrì i manju tre}u grupu
odrednica koje defini{u i razmatraju sloènija stereohemijska pravila i kon-
cepte koji po svom karakteru ~ine sastavni deo fundamentalnog znanja iz
organske hemije. Takve odrednice zahtevaju detaljnija obja{njenja, eventu-
alno i varijante zna~enja, i predstavljene su na malo vi{e prostora (1-3 stra-
ne). @elimo da naglasimo da neke od odrednica, posebno one sa pro{irenim
tuma~enjem, imaju i ve}i broj zasebnih odrednica koje se odnose na isti
stereohemijski pojam, ili koncept blisko povezan sa kra}im odrednicama.
Na primer, koncept prohiralnosti kao {ira odrednica od posebnog zna~aja za
razumevanje kako enzimski-katalizovanih stereospecifi~nih reakcija, tako i
topolo{kih aspekata stereoselektivne sinteze dodatno je razmatran i u okviru
odrednica za tuma~enje i razlikovanje homotopnih, enantiotopnih i diastere-
otopnih liganada, ili lica. Isto tako, iz pojedinih {irih odrednica izvedene su i
posebne odrednice manjeg obima sa istim korenom. U svim slu~ajevima ove
vrste te odrednice su date sa uputnicom na bitne i blisko povezane odrednice
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

2
(Videti odrednicu(e): .....). Ve}i broj odrednica novijih pojmova, datih s tu-
ma~enjima i primerima, svedo~i o brzom razvoju stereohemije u nekoliko
poslednjih decenija. Za jedan manji broj pojmova predloèni su na{i izrazi
koji se, po pravilu, ranije nisu koristili. Prilikom upotrebe stranih re~i u
zagradi se navodi skra}ena oznaka iz kog jezika poti~e re~, originalna
skripcija i prevod te re~i. Bez obzira na obim odrednica, smatrali smo da ne
samo klju~ni pojmovi (na primer, konformacija, Baeyer-ov napon, centralna
hiralnost, anankomeran model ili "A" vrednost), ili koncepti (anomerni
efekat, efekat sterne pomo}i, Klyne-Prelogova specifikacija torzionog ugla,
ili Newman-ov napon), kao i pravila (Cram-ovo pravilo, Bredt-ovo pravilo,
Cahn-Ingold-Prelog-ova i druga), ve} i oni najjednostavniji pojmovi u okvi-
ru odrednica najmanjeg mogu}eg obima, ne smeju biti na leksi~kom nivou
tuma~enja. Upravo radi boljeg razumevanja, obja{njenja se, kad god je to
mogu}e, zasnivaju na primerima, slikama i dijagramima. Indeks sa odredni-
cama i literatura su dati na kraju knjige.


3

Aditivnost konformacionih slobodnih energija

Odre|ivanje razlike u slobodnoj energiji konformacija cikloheksanskih deri-
vata sa dva, ili vi{e supstituenata na osnovu (a) konformacionih slobodnih
energija supstituenata (G ili A vrednosti), i u odre|enim slu~ajevima
(b) mogu}ih me|usobnih interakcija supstituenata.
Stereohemijska analiza takvih jedinjenja, identi~no kao i za monosupstitu-
isane cikloheksanske derivate, zasniva se na odre|ivanju ukupnog broja 1,3-
sin-diaksijalnih interakcija (ili kosih interakcija butanskog tipa) koje postoje
u mogu}im konformacijama ispitivanog jedinjenja. Kako svaka kosa inte-
rakcija pove}ava potencijalnu energiju cikli~nog jedinjenja za oko 0.9
kcal/mol, jednostavnim ra~unskim putem odre|uje se razlika u slobodnoj
energiji odgovaraju}ih konformacija. Jedina razlika u odnosu na monosup-
stituisane cikloheksanske derivate je da se u skladu sa principom aditivnosti
konformacionih slobodnih energija supstituenata analiziraju i mogu}e inte-
rakcije izme|u pojedinih supstituenata u vi{esupstituisanim derivatima.
cis/trans Izomerizacije 1,2-, ili 1,3-dimetil-supstituisanih cikloheksanskih
derivata su odli~an primer koji potvr|uje da je kvalitativna konformaciona
analiza, u pogledu predvi|anja stabilnosti ili nestabilnosti pojedinih konfor-
macija u ovakvom procesu, u saglasnosti sa eksperimentalnim rezultatima
(Tablica). Kao {to je u tablici pokazano razlika u slobodnoj energiji
odre|uje se
na osnovu broja kosih butanskih fragmenata (pojedina~no pove}avaju ne-
stabilnost za 0,9 kcal/mol) u odgovaraju}im cis- i trans-izomerima koji su u
ravnoteì.


4
Tablica. Eksperimentalne i izra~unate vrednosti za promenu slobodne energije za
cis trans izomerizaciju dimetil-supstituisanih derivata cikloheksana

o
G = -1,87 kcal/mol
Me
Me
Me
Me

1,2-cis 1,2-trans*

*1,2-trans Izomer je u neuporedivo stabilnijoj
diekvatorijalnoj konformaciji.
1,2-trans: 1 kosa (0,9 kcal/mol)
Me
Me

1,2-cis: 3 kose (2,7 kcal/mol)

Me
Me
Me
Me
Me
Me
(zbog preglednosti nisu nacrtani
sin-aksijalni vodonikovi atomi)

______________________________
1,2-trans: stabilniji za 1,8 kcal/mol

o
G = -1,96 kcal/mol
Me
Me
Me
Me

1,3-trans 1,3-cis
(nastavak tablice)

1,3-cis: nema kosih interakcija

1,3-trans: 2 kose (1,8 kcal/mol)
Me
Me
Me
Me

____________________________
1,3-cis: stabilniji za 1,8 kcal/mol

U slu~aju 1,2-derivata, kao i 1,3-derivata stabilniji je diastereomer sa obe metil grupe u
ekvatorijalnim poloàjima (t.j. trans-1,2-izomer, odnosno 1,3-cis-izomer), ali samo za 1,2-
cis- i 1,2-trans-izomer postoji i kosa interakcija izme|u dve metil grupe.

Videti odrednicu: A vrednost.

"A" vrednost

Razlika u Gibbs-ovoj slobodnoj energiji izme|u aksijalne i ekvatorijalne
stoli~aste konformacije monosupstituisanih cikloheksanskih derivata, "A"
vrednost, ili konformaciona slobodna energija izraàva se pomo}u vrednosti
G za ravnoteù:


5
aksijalni konformer ekvatorijalni konformer
X
X

Kada se vrednost slobodne energije G, koja je negativna jer je ravnoteà
pomerena u pravcu stabilnijeg ekvatorijalnog oblika, izrazi sa negativnim
predznakom kao G, tada se dobija vrednost slobodne konformacione
energije ili A-vrednost. Ve}a vrednost za G, odnosno A zna~i i pove}anu
tendenciju metil grupe u, na primer, metilcikloheksanu (1), i u principu i
svih drugih grupa u monosusptituisanim cikloheksanskim derivatima volu-
minoznijim od vodonika, da zauzmu ekvatorijalni poloàj. Ina~e, supstitu-
cija vodonikovog atoma u molekulu cikloheksana odre|enim supstituentom,
ne menja bitno brzinu konformacione inverzije, ali uti~e na ravnote`nu sme-
su, kao {to je to prikazano za aksijalni (1-aks) i ekvatorijalni metilciklohek-
san (1-ekv). Favorizovanje ekvatorijalnog poloàja u metilcikloheksanu
moè se povezati sa ve}om stabilno{}u antiperiplanarne ili anti-konforma-
cije butana (ap) u pore|enju sa sinklinalnom (sk) ili kosom konformacijom
(Shema).
CH
3
CH
3

1-aks 1-ekv
Brzina konformacione inverzije: 10
4
- 10
5
u sekundi na 300 K

Aksijalna metil grupa (struktura 1-aks) formira u molekulu metilcikloheksa-
na dva kosa butanska fragmenta (aks-Me-C
1
-C
2
-C
3
i aks-Me-C
1
-C
6
-C
5
frag-
ment). Interakcije izme|u sin-orijentisane metil grupe i aksijalnih vodoniko-
vih atoma na C(3) i C(5), koje se ozna~avaju kao 1,3-sin-diaksijalne in-
terakcije su odbojne. Jedna 1,3-sin-diaksijalna interakcija u slu~aju metil
grupe pove}ava potencijalnu energiju za oko 0,9 kcal/mol. Dve identi~ne
interakcije tog tipa smanjuju stabilnost aksijalnog konformera za oko 1,8
kcal/mol. Ta eksperimentalno odre|ena vrednost koja iznosi -1,86 kcal/mol
predstavlja razliku u slobodnoj energiji 1-aks i 1-ekv konformera. S druge
strane, ekvatorijalna metil grupa (struktura 1-ekv) sa odgovaraju}im ugljeni-
kovim atomima cikloheksanskog skeleta zauzima dve povoljne anti-butan-
ske konformacije (ekv-Me-C
1
-C
2
-C
3
i ekv-Me-C
1
-C
6
-C
5
fragmenti).


6
CH
3
1
3
5
CH
3
G
o

1-aks 1-ekv

1,3-sin-Diaksijalne interakcije pove}avaju nestabilnost aksijalnog metilcikloheksana u
pore|enju sa ekvatorijalnim metilcikloheksanom.

CH
3
H
H
H
H
3
C
H

sinklinalna-konformacija butana

CH
3
H
H

dve 1,3-sin-diaksijalne H-CH
3
interakcije

CH
3
CH
3
H
H
H H
H
3
C
CH
3
H H
H H

antiperiplanarna-konformacija butana
G = -1,86 kcal/mol
A = -G = 1,86 kcal/mol
-G = A-vrednost, ili konformaciona slo-
bodna energija predstavlja kvantitativnu me-
ru favorizovanja ekvatorijalnog poloàja u
ravnoteì izme|u ekvatorijalnog i aksijalnog
konformera.
Shema
Videti odrednice: Aditivnost konformacionih slobodnih energija, Aksijalne veze i
Ekvatorijalne veze.

Ahiralan (opti~ki neaktivan)

Osobina hemijske celine, kao {to su molekuli prikazani stereoformulama 1 i
2, da se poklapaju sa sopstvenim likom u ogledalu jednostavnom operaci-
jom translacije ili rotacije*.
Takvi molekuli ne obr}u ravan polarizovane svetlosti i oni su ahiralni
(opti~ki neaktivni).
H
C
H
Cl
H
H
C
H
Cl
H

1 (op{ti tip Caaab)


7
H
Cl
C
H
Me
C
H
Cl
H
H
C
Me
Cl
H
C
H
Cl
H

2 (op{ti tip Caabc)

*Podrazumeva se da svi molekuli, modeli ili objekti poseduju trivijalnu (prostu) osu rota-
cije C
n
kada se rotacijom za 360 nov poloàj poklapa sa po~etnim (operacija identi~nosti).

Videti odrednice: Elementi simetrije i Hiralan.

Ahirotopan (antonim
*
od hirotopan)

Atom u molekulu (ili ta~ka, grupa ili lice u molekulskom modelu) u ahi-
ralnom okruènju.
To zna~i da se takav atom nalazi u ravni ili centru simetrije, ili u poloàju
gde rotaciono-refleksiona osa preseca svoju refleksionu ravan. U primeru
atom C(3) je stereogeni centar jednog od dva mogu}a mezo-izomera 2,3,4-
pentantriola (1) i naziva se ahirotopni atom, jer se ne nalazi u hiralnom
okruènju. Ovaj atom je zato i pseudoasimetri~an.

ahirotopan
atom
3
s
(S)
(R)
CH
3
C
C
C
CH
3
OH
OH
OH
H
H
H

1
(2S,3r,4R)-2,3,4-pentantriol (1)
mezo-oblik (ravan simetrije preseca atom C(3)

Ugljenikov atom C(3) je definisan kao ahirotopan, ali i kao stereogeni
centar jer je tetraedarski vezan za ~etiri razli~ita supstituenta, od kojih su
dva konstituciono razli~ita (H i OH), dok su preostala dva konstituciono
identi~ni (HCOHCH
3
), ali konfiguraciono razli~iti.

Videti tako|e odrednice: Hirotopan i Pseudoasimetri~an centar.
*
Antonim (gr~. antnymia - anti-suprotan + onma, onyma-ime) re~ suprotna po zna~enju.


8
Aksijalna hiralnost

Osobina klase jedinjenja koja su hiralna zbog prisustva hiralne ili aksijalne
ose kao hiralnog elementa.
To su na odgovaraju}i na~in supstituisani aleni I, bifenili II, alkilidenciklo-
alkani III i spirani IV. Primeri pokazuju da je stereoizomerija ove vrste mo-
gu}a zbog neplanarne orijentacije supstituenata raspore|enih u parovima
oko hiralne ose, na primer, u alenima op{te formule abC=C=Cab, ili
abC=C=Ccd. Specifikacija apsolutne konfiguracije ovih hiralnih jedinjenja
definisana je pomo}u stereooznaka aR i aS.

C C C
C
2
H
5
H
H
3
C
H

I
O
2
N
HO
2
C
CO
2
H
NO
2

II
CO
2
H
H
H
3
C
H

III
H
CO
2
H
HO
2
C
H

IV
Videti dodatna obja{njenja pod odrednicama: Hiralna osa, Hiralna ravan, Hiralni ele-
ment, R,S notacija i aR i aS oznake.

Aksijalne veze, aksijalne grupe

Veze u konformaciji stolice molekula cikloheksana orijentisane upravno na
ravan koja sadrì sve, ili skoro sve atome u prstenu, odnosno veze paralelne
sa rotacionom osom simetrije C
3
koja prolazi kroz centar prstena (ili rota-
ciono-refleksionom osom S
6
).
Atomi ili ligandi vezani aksijalnim vezama nazivaju se aksijalni.

Aksijalne veze, {to je polovina od ukupno
dvanaest C-H veza u molekulu cikloheksana,
paralelne su sa rotacionom osom C
3
.

Videti odrednice: Osa simetrije, Ekvatorijalne veze i Pseudoaksijalne veze.


9
(alfa), (beta)

Stereooznake (ili stereodeskriptori) u nomenklaturi {e}era za ozna~avanje
konfiguracije na anomernom ugljenikovom atomu.
(i) U slu~aju jednostavnijih {e}era, na primer D-glukoze, kada se OH grupa
na anomernom centru C(1), nalazi na istoj strani u originalnoj, hemiacetal-
noj Fischer-ovoj projekciji 1, kao i OH grupa na poslednjem stereogenom
centru koji predstavlja referentni centar ugljenikov atom C(5) u ovom pri-
meru+, re~ je tada o -anomeru D-glukopiranoze (strukture 1-4), a u supro-
tnom slu~aju radi se o -anomeru (strukture 5-7).
Ispraviti - dodati O (formula 3)

-D-GLUKOPIRANOZA
Fischer-ova hemiacetalna projekcija
5
OH H
H HO
OH H
H HOCH
2
OH H
O
1
1
OH H
H HO
OH H
O
OH H
H
CH
2
OH
5

1 2
po~etna modifikovana

6
5
4
3
2
1
H
O
H
OH
OH
H
H
O
CH
2
OH
H
O
OH HO
HO
OH
H H
H
OH
H

4 3
konformaciona Haworth-ova
struktura projekcija

Referentni atom u -D-glukopiranozi je atom C(5), a OH grupa na anomernom
atomu C(1) je na istoj strani kao i OH grupa na C(5) u Fischer-ovoj originalnoj
projekciji 1.


10
-D-GLUKOPIRANOZA

6
5
4
3
2
1
H
O
OH
H
OH
OH
O
CH
2
OH
5
OH H
H HO
OH H
O
H HO
H
CH
2
OH
1
O
OH HO
HO
OH
H H
H
OH
H
1
6

5 6 7
Referentni atom u -D-glukopiranozi je atom C(5), a OH grupa na anomernom
atomu C(1) je na suprotnoj strani u pore|enju sa OH grupom na atomu C(5) u
Fischer-ovoj originalnoj projekciji 1.

(ii) Stereohemijske oznake i su se prvobitno koristile (a koriste se i da-
nas) u steroidnoj nomenklaturi. Supstituenti iznad ravni stereoidnog mole-
kula opisuju se kao i prikazuju se u planarnoj formuli pomo}u klina
( ), ili zadebljane veze ( ), a oni koji su ispod ravni obeleàvaju se
kao -supstituenti i prikazuju se isprekidanom vezom ( ili ), {to je
ilustrovano na primeru planarne strukture 5-androstana (8).

NAPOMENA:
Oznake i u steroidnim jedinjenjima imaju smisla samo u slu~ajevima kada je apsolutna
konfiguracija steroidnog jezgra poznata, a to zna~i da je steroidni molekul grafi~ki nacrtan
tako da je definisana ravan sa supstituentima koji su iznad steroidne ravni, odnosno ispod
te ravni.

5-ANDROSTAN
Me
Me H
H
H
H
1
5
10
9
13
8
14
17

8

Konformaciona struktura 8

Metil grupe na atomima
C(10) i C(13), kao i vodoni-
kovi atomi na C(5) i C(8)
nalaze se iznad ravni steroi-
dnog jezgra i ozna~avaju se
kao ;
vodonikovi atomi na C(9) i
C(14) ozna~avaju se kao ,
jer se nalaze ispod ravni
pomenutog jezgra.

Videti odrednice: Anomeri i Haworth-ova projekcija.

1,3-Alilni napon

(i) Vrsta sternog (prostornog) napona koji je u originalnom obliku formuli-
san na bazi stereohemijskih karakteristika cikloheksanskih derivata, op{te

11
formule 1, sa egzocikli~nom dvogubom vezom u -poloàju i supstituentom
X u -poloàju.
Ova vrsta napona postoji u onim metilencikloheksanskim derivatima tipa 1
u kojima su dve voluminozne grupe (ili grupe umerene veli~ine) R i X u sin
poloàju.

X
R R
1
R
X
1
3
R X

1 2

Tada dolazi do me|usobnih odbojnih interakcija, pod uslovom da grupa X
zauzima ekvatorijalni poloàj (konformaciona struktura 1-ekv). Ove nepo-
voljne interakcije su ~ak nepovoljnije od 1,3-sin-diaksijalnih interakcija iz-
me|u istih grupa u cikloheksanskim jedinjenjima formule 2 (videti odrednicu:
Newman-ov napon). Prema tome, moè se predvideti da je konformaciona
ravnoteà u takvim jedinjenjima pomerena u pravcu konformera sa aksi-
jalnom orijentacijom grupe X (struktura 1-aks).

R
1
R
X
X
R
1
R

1-ekv 1-aks (povoljnija konformacija)

Jedan od najbolje prou~enih primera 1,3-alilnog napona obuhvata geome-
trijske izomere 2-metilcikloheksiliden sir}etne kiseline (3). Na osnovu
1
H
NMR prou~avanja dokazano je da sin-izomer 3 postoji uglavnom kao kon-
former sa aksijalnom metil grupom, dok je ista grupa u najpovoljnijoj kon-
formaciji anti izomera 3 u o~ekivanom ekvatorijalnom poloàju.


12
Klasi~ni primeri delovanja 1,3-alilnog napona

CH
3
H COOH
CH
3
HOOC H
1,3-alilni napon
molekul bez
1,3-alilnog napona

3-sin 3-anti

CH
3
H
COOH
COOH
H
CH
3

3-aks 3-aks
(stabilniji) (nestabilniji)
COOH
H
CH
3
H
COOH
CH
3

3-ekv 3-ekv
(nestabilniji) (stabilniji)

(ii) Pojava 1,3-alilnog napona je, u principu, op{ta karakteristika svih kako
cikli~nih jedinjenja (ilustrovano primerima 1 i 3), tako i acikli~nih koji sa-
drè strukturni fragment A.
R
R
1
3
2 1

A

U fragmentu A postoje nevezivne interakcije izme|u grupa R i R
1
koje zavi-
se od (a) veli~ine tih grupa i (b) torzionog ugla izme|u grupe R
1
i
C(1)=C(2) veze. Ovaj ugao se menja rotacijom oko C(2)-C(3) veze. Kada su
pomenute grupe velike, a diedarski ugao mali, drasti~no se pove}ava
potencijalna energija molekula. U tom slu~aju tako supstituisana acikli~na
jedinjenja ispoljavaju 1,3-alilni napon, {to je pokazano na primeru (Z)-4-
metilpent-2-ena (4).


13

H
3
C H
CH
3
CH
3
H
H
1
5
4 2
3

4
Konformacione strukture alkena 4

3
2
H
Me Me
Me
H
H
Me
Me H
Me
H
H
Me
H
H
H
Me
Me
1
4
1,3-alilni napon

eklipsna stepeni~asta eklipsna
(Me/H) (Me/Me)

U energetski najpovoljnijoj konformaciji (Z)-4-metilpent-2-ena (4) u
kojoj se maksimalno izbegava 1,3-alilni napon C(4)-H veza je u
eklipsnom poloàju prema C(2)=(C3) vezi; u najnestabilnijoj konfor-
maciji sa eklipsnim metil grupama ovaj napon je najve}i.

1,2-Alilni napon

Favorizovanje aksijalnog poloàja supstituenta na ugljenikovom atomu C(6)
u 1,6-disupstituisanim cikloheksenskim derivatima op{te formule 1.
Uzrok ove vrste napona leì u sternim odbojnim interakcijama izme|u pse-
udoekvatorijalne grupe R
1
i grupe R na C(1). Interakcije se smanjuju kada je
R
1
grupa u pseudoaksijalnom poloàju (1-pa). U pore|enju sa konformaci-
jom 1-pe, u konformaciji 1-pa znatno se pove}ava ugao izme|u te grupe i
ravni dvogube veze. Kao {to se moè o~ekivati, ovaj napon deluje kada su
pomenute grupe relativno voluminozne. Specifi~an primer 1,2-alilnog na-
pona zapaèn je i kod 3-supstituisanih cikloheksenskih derivata 2 sa elektro-
negativnim supstituentom X u poloàju C(3), kao {to su 3-bromo-, 3-hloro-
3-hidroksi-, ili 3-metoksicikloheksen.

R
R
1
(pe)
R
R
1
(pa)
1a (R=C
6
H
5
; R
1
= terc-butil)
1b (R=C
6
H
5
; R
1
= C
6
H
5
)
1c (R=CH
3
; R
1
= NO
2
)
1
6


14
R
1
H (pe)
R
1
(pe)
R
(pa)
R
nepovoljne sterne
interakcije

1-pe 1-pa

Za ova jedinjenja je dokazano pomo}u razli~itih fizi~ko-hemijskih metoda
(elektronska difrakcija, Raman-ova i IC spektroskopija) da postoje u konfor-
maciji sa pomenutim grupama uglavnom u pseudoaksijalnoj orijentaciji. Je-
dno od obja{njenja je da se alilnom participacijom doprinosi stvaranju veze
C-X sa ne{to ve}im jonskim karakterom, ukoliko je grupa X u pseudoak-
sijalnom poloàju (2a). Na taj na~in se preko strukture A sniàva energija
sistema u osnovnom stanju. Za drugo mogu}e obja{njenje videti strukturu
B.

3-Supstituisani cikloheksenski derivati:
posebna vrsta 1,2-alilnog napona

H(pe)
(pa) X
H(pe)
X
veza sa jonskim
karakterom

2a A
(X=Cl, Br, OH, OCH
3
)

Kada je u jedinjenju op{te formule 2 X metil grupa, tada ovaj efekat ne de-
luje, a to zna~i da je povoljnija konformacija sa pseudoekvatorijalnom metil
grupom. Alternativno obja{njenje delovanja 1,2-alilnog napona bazira se na
efikasnijem preklapanju vezivne -orbitale dvogube veze sa antivezivnom
C-X -vezom kada se elektronegativni supstituent X nalazi u pseudoaksij-
alnom poloàju (konformaciona struktura B).

H(pe)
X
*
(pa)
(orbitalno preklapanje-
-efekat hiperkonjugacije)

B

Videti odrednicu: Pseudoaksijalna i pseudoekvatorijalna veza.


15
Ambo

Stereohemijski prefiks (predmetak) u nazivu za jedinjenja sa dva ili vi{e
stereogenih elemenata koji se nalaze u smesi dva racemska diastereomera u
neodre|enom odnosu.
Upotreba ovog prefiksa ilustrovana je na primeru sinteze aspartama. Kada
se ovaj dipeptid sintetizuje iz L-asparagina i racemske smese N-metilfenil-
alanina (D,L-par) tada se stvara smesa diastereomera 1 ~ija je konfiguracija
hiralnih centara S,S (L,L-diastereomer) i 2 (S,R-konfiguracija, odnosno L,D-
diastereomer). Smesa se imenuje kao L-N-aspartil-ambo-fenilalanin metil
estar. L,L-Diastereomer se koristi kao ve{ta~ki {e}er koji je oko 100 puta sla-
|i od saharoze. Drugi L,D-diastereomer je gorak.
Kada se govori o biohemijskom razlikovanju enantiomernih jedinjenja pos-
toji ~etiri vrste mogu}e biolo{ke aktivnosti:
(1) kada èljena aktivnost zavisi samo od jednog enantiomera, a drugi je bez
efekta; (2) kada oba enantiomeri mogu imati istu kvalitativnu i kvantitativnu
farmakolo{ku aktivnost; ili (3) kada je aktivnost enantiomera kvalitativno
identi~na, ali kvantitativno razli~ita i (4) kada su aktivnosti enantiomera
kvalitativno razli~ite. Poslednji tip biolo{ke aktivnosti karakteri{e dva sin-
teti~ka diastereomera aspartama.

HO
O NH
2
O
OH
(S)
H
CO
2
H
H
2
N
CH
2
CO
2
H
L-asparagin
HO
H
N
C
6
H
5
O NH
2
O
(S)
(S)
HO
H
N
C
6
H
5
O NH
2
O CO
2
CH
3
(R)
(S)
CO
2
CH
3
fenilalanin metil estar
1 (L,L)-diastereomer
aspartama
2 (L,D)-diasteromer
aspartama
(R,S)-
ili racemski (D,L)-par
+
+


16
Anankomeran
(gr~. anankein utvr|en sudbinski ili zakonom)

Molekul utvr|en u jednoj konformaciji od vi{e mogu}ih, zbog
(i) geometrijskih ograni~enja u samoj strukturi, ili
(ii) prisutva voluminozne grupe koja u derivatima cikloheksana zauzima go-
tovo isklju~ivo ekvatorijalan poloàj.
To je uzrok da molekuli ovog tipa ne podleù konformacionoj inverziji i
zato su posebno pogodni kao model-supstrati za
(a) prou~avanja reaktivnosti funkcionalnih grupa u aksijalnom, odnosno ek-
vatorijalnom poloàju* i
(b) odre|ivanje aksijalnih i ekvatorijalnih parametara, kao {to su hemijski
pomaci razli~itih atoma u
1
H NMR spektrima, dipolni momenti, pK
a
vredno-
sti aksijalno, ili ekvatorijalno supstituisanih cikloheksan-karboksilnih kiseli-
na, it.d.
Kao prvi tip anankomernih jedinjenja navodimo konformaciono krute deri-
vate trans-dekalina koji su prikazani konformacionom formulom 1 sa dve
spojene stoli~aste strukture. Njihove stereohemijske karakteristike razmatra-
ju se na isti na~in kao i trans-1,2-disupstituisanih derivata cikloheksana. An-
gularni vodonikovi atomi (obeleèni masnim slovima) u stabilnoj konforma-
ciji 1 su aksijalni, a susedni ugljenikovi atomi C(1) i C(4) su ekvatorijalni.
Prilikom dozvoljene konformacione inverzije trans-1,2-disupstituisanih de-
rivata cikloheksana aksijalne veze se transformi{u u ekvatorijalne i supro-
tno, ekvatorijalne u aksijalne.

OH H
H
nema
inverzije
1
4

1
A
B
A
B

dozvoljena inverzija

Me|utim, trans-dekalinski sistem je izgra|en od suvi{e malih {esto~lanih
prstenova da bi se izvr{ila ova neophodna konformaciona promena prilikom
inverzije jednog oblika trans-dekalina u drugi. Prelazno stanje za inverziju
trans-dekalina zahteva trans-diaksijalnu orijentaciju vezu izme|u dva prs-
tena, odnosno stvaranje geometrijski nemogu}e konformacione strukture.
Anankomerni modeli ovog tipa su i bicikli~na premo{}ena jedinjenja 2 i 3.

17

OH
OH

2 3
Kruti i konformaciono nefleksiblni bicikli~ni molekuli sa mostom norbornanskog tipa sa
hidroksilnom grupom u endo-poloàju (struktura 3) ili egzo-poloàju (struktura 4) su anan-
komerni modeli tipa (i).

Kao primer anankomernog modela tipa (ii) prikazan je cis 4-terc-butilciklo-
heksanol (4) koji, zbog konformacione ravnoteè pomerene izrazito u jed-
nom smeru, postoji skoro isklju~ivo u jednoj konformaciji 4a. Voluminozna
grupa, t-butil grupa, zauzima sterno neuporedivo povoljniji ekvatorijalni po-
loàj (videti odrednicu "A" vrednost), a hidroksilna grupa kao grupa dale-
ko manjih sternih zahteva je u aksijalnom poloàju. Konformacionom inver-
zijom ova povoljna konformacija prelazi u znatno nepovoljniju 4b.

OH
OH

4a 4b

Konformaciona ravnoteà u slu~aju cis 4-terc-
butilcikloheksanol (4) pomerena je gotovo pot-
puno u pravcu konformera sa ekvatorijalnom t-
butil-grupom. To je uslovljeno njenom volumi-
nozno{}u i prema tome izrazito nepovoljnim
1,3-sin-diaksijalnim interakcijama kada bi ova
grupa zauzimala aksijalni poloàj.

*Videti odrednice: Angularne grupe, Sterna pomo} i Sterna smetnja.

Angularne grupe
(lat. angulus-ugao) uglast, }o{kast

Vodonikovi atomi ili drugi supstituenti vezani za ~vorne ugljenikove atome
u kondenzovanim sistemima sa dva ili vi{e prstenova.
U planarnim formulama t-dekalina (1a-1c) i konformacionoj formuli 1d
eksplicitno su na razli~ite na~ine ozna~eni angularni vodonikovi atomi.


18
trans-Dekalin
H
H
H
H
H
H

1a 1b 1c 1d
Planarne formule Konformaciona formula

Zadebljanom linijom u for-
muli 1a, ili klinom (1b) oz-
na~avaju se veze iznad ravni
cikli~nog molekula, a ispre-
kidanom linijom (tako|e
moè biti u obliku klina),
veze ispod te ravni.
Ispunjen krug na ~vornom
C-atomu u formuli 1c ozna-
~ava vezu vodonikovog ato-
ma iznad ravni dekalinskog
prstena, dok ~vorni ugljeni-
kov atom bez kruga podra-
zumeva da je vodonikov
atom ispod te ravni.
Oba prstena su spojena
ekvatorijalnim vezama, a
angularni vodonikovi atomi
(atomi vezani za ~vorne
ugljenikove atome) su u ak-
sijalnim poloàjima.

Anizometri~an
(gr~. an-, isos-isti, metron-mera) neravnomeran
Videti odrednicu: Izometri~an (antonim od anizometri~an).

Anhimerna pomo}
Videti odrednicu U~e{}e susedne grupe.

Anomeri

Cikli~ni diastereomeri glikozida, {e}ernih hemiacetala i sli~nih cikli~nih ob-
lika {e}era i {e}ernih derivata koji se razlikuju u konfiguraciji na anomer-
nom ugljenikovom atomu, C(1) u slu~aju aldoza 1 i 2, ili C(2) kod ketoza.

O
OH
OH
HO
HO
OH
O
OH
OH
HO
HO
OH
1
1

-D-glukopiranoza (1) -D-glukopiranoza (2)
razlika u konfiguraciji na anomernom C(1) atomu

Videti odrednicu: Anomerni efkat.


19
Anomerni efekat

(i) U uèm smislu ozna~ava ve}i stepen termodinami~kog favorizovanja ak-
sijalnog poloàja elektronegativnog supstituenta vezanog za anomerni uglje-
nikov atom u {esto~lanom piranoznom prstenu (strukture 1 i 2) od o~ekiva-
nog na osnovu strukturnog modela klasi~ne organske hemije koji favorizuje
ekvatorijalni poloàj (videti odrednicu A vrednost).
Ravnote`na smesa, na primer, -D-glukokopiranoze i -D-glukopiranoze sa-
drì ~ak 37% -anomera {to je za oko 20% vi{e od teorijske koli~ine. Ano-
merni efekat je ina~e jedan od najva`nijih polarnih efekata u konformacio-
noj hemiji.

O
Cl Me
O
Me
Cl
K

1-ekv 1-aks
K = 32 (~ista supstanca na 40 C); dominira konfiguracioni izomer 1-aks
O
O
Cl Cl
Cl
Cl

2
Svi atomi hlora u kristalnom trans,sin, trans-2,3,5,6-tetrahlor-1,4-dioksanu (2) su u
aksijalnom poloàju zbog dejstva anomernog efekta.
(ii) U {irem smislu, kao {to je prikazano na Shemi, anomerni efekat podra-
zumeva favorizovanje anti-konformacije molekulskog fragmenta X-C-O
plus elektronski par na kiseoniku, u kojem je X elektronegativan atom (ha-
logen, OH, OR
1
, NR
1
R
2
ili SR
1
). Drugim re~ima, favorizovana je kosa (sin-
klinalna) konformacija fragmenta X-C-O-R, u kojem torzioni ugao izme|u
grupa R i X iznosi 60.
Anomerni efekat se moè shvatiti i kao vrsta stabiliziraju}eg efekta u jedi-
njenjima tipa 1-3, jer se putem elektronske delokalizacije, molekuli takvih
jedinjenja dodatno stabilizuju. U slu~aju fluorometanola (3) favorizuje se
kosa konformacija zbog efikasnog preklapanja orbitale elektron donora
(slobodni elektronski par kiseonikovog atoma) sa antivezivnom orbitalom
C-F veze koja predstavlja elektron akceptor. Ove orbitale su me|usobno
antiperiplanarno orijentisane. To je op{te poznata klasi~na vrsta
stereoelektronskog efekta.

20
O
X
H
H
R
R
X
H H
O
H
H
X
R
R
H
H X
nestabilnija konformacija
stabilnija konformacija
(X i u antiperiplanarnom poloàju)
anti konformacija (diedarski ugao
izme|u X i R 180 )
o
kosa konformacija (diedarski ugao
izme|u X i R 60 )
o
Fluormetanol

O
F
H
H
H
H
F
H H
O
H
H
F
H
H
H
H F
nestabilnija konformacija
stabilnija konformacija
3

Postoji zna~ajna energetska barijera za
rotaciju izme|u stabilne i nestabilne
konformacije; kosa konformacija je
stabilnija za vi{e od 12 kcal/mol.
Shema

Videti odrednicu: Stereoelektronski efekat.

Ansa jedinjenja
Videti odrednicu: Planarna hiralnost.

Anti, sin

U saglasnosti sa modernom stereohemijskom terminologijom, ozna~avanje
relativne konfiguracije bilo koja dva susedna stereogena centra u linearnom
ugljenikovom nizu datog molekula.
Kada je linearan ugljenikov niz napisan u cik-cak obliku, a ligandi stere-
ogenog centra se nalaze na razli~itim stranama u odnosu na ravan koju za-
uzima pomenuti niz, relativna konfiguracija se naziva anti (odgovara antipe-
riplanarnoj orijentaciji sa diedarskim uglom od 180
o
). Kada su isti ligandi na
istoj strani te ravni, konfiguracija je sin (odgovara sinperiplanarnoj orijenta-
ciji sa diedarskim uglom od 0
o
)


21
anti-konfiguracija
R
1
H
R
1 H
R
1
R
1

cik-cak formula
Identi~ne grupe R
1
su na razli~itim stranama ravni u koju zauzima linearni
ugljenikov niz.*

sin-konfiguracija
H
R
1 H
R
1
R
1
R
1

cik-cak formula
Identi~ne grupe R
1
nalaze se sa iste strane ravni u koju zauzima linearni ugljenikov
niz.

*Ovakve stereoformule nazivaju se u hemijskoj literaturi i cik-cik formule zbog
stepeni~aste konformacije; u principu u slu~aju ovih formula svaki ugljenikov atom u nizu
mora imati jedan vodonikov atom koji se ne ozna~ava. Me|utim, ~esto se i stepeni~aste
formule sa vi{e ugljenikovih atoma u skeletu i nazna~enim supstituentom nazivaju cik-cak
formule.

Izraz anti (u starijoj literaturi trans) ~esto se koristi za konformacione izo-
mere kada torzioni ugao izme|u dve grupe (dve karboksilne grupe u pri-
meru 1) iznosi oko 180, odnosno kada su te dve grupe maksimalno uda-
ljene jedna od druge (videti odrednicu anti Konformacija). Izraz sin (u starijoj lit.
cis) ozna~ava konformacione izomere kada je = 0, kada su pomenute gru-
pe na najmanjem mogu}em rastojanju.

H
H
COOH
COOH
H H
C
C
COOH
H
H
COOH
H
H

1

Videti odrednice:
Stereogeni centar, Eritro-treo i Cik-cak formule
Napomena: Obeleàvanje sin-anti zamenjuje obeleàvanje treo-eritro.

Antiaromati~nost
Videti odrednicu: Aromati~nost.

22

Anti- i sin-stereohemija
Odre|en stereohemijski odnos izme|u reaktanata i produkata u klasi~nim
reakcijama adicije ili eliminacije.
U zavisnosti od na~ina stvaranja i raskidanja kovalentnih veza stereohemija
reakcije klasifikuje se u op{tem slu~aju kao (i) anti- ili (ii) sin-adicija, odno-
sno eliminacija. Primeri takvih reakcija su mnogobrojni, a va`no je ista}i da
se mnoge vr{e stereospecifi~no tako da se stvara samo jedan stereoizomer,
bez kontaminacije od strane drugih mogu}ih stereoizomera.

(i) anti-stereohemija
b b
a a
+ X
2
anti-adicija
anti-eliminacija
X
X
b
b
a
a
X
X
b
b
a
a
+

Kovalentne veze ugljenikovih
atoma sa atomima molekula X
2

grade se na razli~itim strana
dvogube veze i na isti na~in se
raskidaju.

(ii) sin-stereohemija
b b
a a
+ X
2
sin-adicija
sin-eliminacija
X
b a
X
b
a

Kovalentne veze ugljenikovih
atoma sa atomima molekula X
2

grade se na istoj strani dvogube
veze i na isti na~in se raskidaju.

Primer koji sledi ilustruje stereospecifi~nu sin-adiciju kiseonika iz persir}e-
tne kiseline na cis-alken 1; sin-adicija ovog tipa ~esto se naziva i cis-adicija.
Naredna reakcija prikazuje klasi~nu, bazno-katalizovanu reakciju dehidro-
jodovanja 2-jodbutana (2). Od dva mogu}a alkena, trans-2-butena, odnosno
cis-2-butena koji se mogu nagraditi anti-eliminacijom, izolovano je tri puta
vi{e stabilnijeg trans-izomera. Ovo je i primer stereoselektivne reakcije.


23
sin-adicija
R
2
H
R
1
H
O
R
1 R
2
H H
CH
3
CO
3
H
R
1
= (CH
2
)
7
CH
3
R
2
= (CH
2
)
8
OH

anti-eliminacija
Me
H
H Me
H
I
Me
H
H
Me
OH
-

Videti odrednice: Stereospecifi~na reakcija i Stereoselektivnost

Anti konformacija

Geometrijski raspored oko proste C-C veze (ili neke druge izabrane veze) u
kome je diedarski ugao izme|u dva odabrana, naj~e{}e najve}a supstituenta
180 kako se to vidi u Newman-ovoj projekciji ili dijagonalnoj formuli, na
primer, n-butana.
C
C
Me
H
H
Me
H
H
Me
H H
Me
H
H

Antiklinalan (ak)

U molekulu, ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su antiklinalni
kada je torzioni ugao () izme|u X i Y du` centralne A-B veze +120 30
(+ak) ili -120 30 (-ak).

A
B
X
Y

= +120 (idealan ugao)

Videti odrednice: Diedarski ugao, Torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.


24
Antiperiplanaran (ap)

U molekulu, ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su antiperipla-
narni kada je torzioni ugao () izme|u X i Y du` centralne A-B veze +180
30 (u idealnom slu~aju +180 kada se koristi termin anti).

A
B
X
Y

= +180 (idealan ugao)

Videti odrednicu: Diedarski ugao, Torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.

Anuleni

Monocikli~ni, konjugovani, nezasi}eni ugljovodonici op{te molekulske for-
mule (CH)
2n
u kojoj n ozna~ava broj dvostrukih veza.
Tipi~ni primeri su benzen i ciklobutadien koji se, prema broju ugljenikovih
atoma u prstenu, imenuju kao [6]anulen, molekulske formule (CH)
6
, odno-
sno [4]anulen, molekulske formule (CH)
4
. Kada su molekuli ovih i mnogo-
brojnih sli~nih nezasi}enih jedinjenja sa naizmeni~nim prostim i dvogubim
C-C vezama pored toga i planarni, tada se ona mogu podeliti na osnovu
Hckel-ovog pravila u dve podgrupe. Prvu ~ine aromati~ni anuleni sa (4n +
2) elektrona. Broj C=C veza odre|en oznakom n u formuli (CH)
2n
je u tom
slu~aju neparan: 1, 3, 5..., ili 0). Benzen je klasi~an primer takvog anulena.
Druga podgrupa su nearomati~ni anuleni kada je n paran broj: 2, 4....
Alternativno nearomati~ni anuleni se ~esto predstavljaju kao 4n anuleni, {to
podrazumeva da n mora biti paran broj. Takav je ciklobutadien.

benzen
[6] anulen (aromati~an)
molekulska formula: (CH)
6
;

(n = 3)

ciklobutadien
[4] anulen (antiaromati~an)
molekulska formula: (CH)
4
;

(n = 2)

Videti odrednicu: Aromati~nost.

25

Apikalan

Kao {to op{ta formula 1 idealne trigonalne bipiramidalne strukture za mole-
kulsku klasu AX
5
pokazuje, stereohemijski izraz apikalan ozna~ava dva po-
loàja (ili veze ozna~ene sa "a") kolinearna sa centralnim atomom.
Ovi poloàji nazivaju se i aksijalni.
Tri identi~na poloàja (ili veze) u ravni koja prolazi kroz centralni atom, a
koji su upravni na pravac apikalnih poloàja nazivaju se ekvatorijalni.
Ekvatorijalne veze u centralnoj ravni orijentisane su me|usobno pod uglom
od 120, a ugao izme|u ekvatorijalne i apikalne veze iznosi 90.
Izraz apikalan koristi se i za obeleàvanje poloàja grupe ili veze koja je
usmerena od centralnog atoma u centru kvadratne osnove do temena
kvadratne piramidalne strukture (formula 2). Poloàji, ozna~eni sa "b", koji
se nalaze u osnovi piramide, ili veze koje povezuju te poloàje sa centralnim
atomom, obeleàvaju se kao bazni.

e
e
e
a
a
b b
b b
a
PCl
5
BrF
5
Primer
Trigonalna bipiramida
molekulska klasa AX
5
Kvadratna piramida
molekulska klasa AX
5
E Primer
1
2

a = apikalan (aksijalan)
e = ekvatorijalan
b = bazni

A = centralni atom
X = atom vezan za A
E = slobodni elektronski par

26

Apsolutna konfiguracija

Trodimenezionalni raspored atoma u hiralnom molekulu koji ga razlikuje od
sopstvenog lika u ogledalu i sa kojim se ne poklapa.
Stereohemijski opis apsolutne konfiguracije zasniva se na Cahn-Ingold-Pre-
log-ovoj R,S-konvenciji (skra}enica CIP).

Videti odrednice: CIP-pravila, Hiralno pravilo, Prioritet supstituenata i R,S-notacija.

Aromati~nost

Strukturna karakteristika naro~ito stabilnih cikli~nih jedinjenja koja su mo-
nocikli~na, planarna, konjugovana i nezasi}ena.
Prsten takvih jedinjenja sadrì, prema Hckel-ovoj molekulsko orbitalnoj te-
oriji (HMO), (4n + 2)O elektrona. U saglasnosti sa teorijom sve vezivne
molekulske orbitale aromati~nog jedinjenja su potpuno zauzete. Aromati~no
jedinjenje je iz tog razloga stabilizovano u odnosu na odgovaraju}i
acikli~ni analog sa istim brojem C-atoma i O-elektrona. Strukture 1-5
prikazuju odabrane cikli~ne, konjugovane molekule i jone sa (4n + 2)O
elektrona.

1 2 3 4 5
Broj O-elektrona: 2 6 6 6 10

Asimetri~an

Pojam
*
koji ozna~ava da u molekulu, ili objektu nedostaju svi elementi si-
metrije osim elementa identi~nosti.
U skladu sa Teorijom grupa simetrije ovaj element pripada klasi operacija
simetrije oznake C
1
, a to odgovara rotaciji molekula ili objekta oko C
1
ose za
ugao od 360 kojom se molekul (objekt) dovodi u prvobitan poloàj.

27
Termin disimetri~an ima isto, ali zasterelo zna~enje kao i termin asimetri-
~an (tj. suprotan od simetri~an), ali nije identi~an sa tim pojmom. Disimetri-
~ne celine (ili hiralne celine) mogu imati C
n
osu sa n vredno{}u ve}om od 1.
Izraz asimetri~an centar je nekorektan sinonim za hiralni ili stereogeni cen-
tar.

Videti odrednice: Element identi~nosti, Asimetri~an ugljenikov atom, Disimetri~an,
Stereogeni centar i Hiralni centar.

Asimetri~an ugljenikov atom

Ugljenikov atom vezan za ~etiri razli~ita supstituenta, tipa Cabcd.
Pojam asimetri~an atom koristi se i za ostale tetraedarske atome op{teg tipa
A
+
abcd u kojima atom A predstavlja atom koji nije ugljenikov atom. Ne-
ophodno je naglasiti da opisivanje bilo kojeg atoma kao asimetri~nog atoma
podrazumeva da je molekul u kome se takav atom nalazi, kao celina asime-
tri~an. Molekuli tog tipa ne poseduju niti jedan elemenat simetrije osim ose
simetrije C
1
(rotacija za 360). Asimetri~ni molekuli su prema tome hiralni,
odnosno jedinjenja sastavljena od takvih molekula su opti~ki aktivna.

Molekul Cabcd
C
c a
b
d
d
C
c
b
a

Fischer-ova formula klinasta formula

C OH H
CO
2
H
CH
3
H
3
C
C
OH
CO
2
H
H

1
Mle~na kiselina (1) ima jedan asimetri~an C atom, nema ni jedan element simetrije i
predstavlja molekul opti~ki aktivnog jedinjenja.

Me|utim, odre|ena jedinjenja mogu imati C
n
osu simetrije kada se rotaci-
jom za ugao 360/n oko takve ose dobija identi~na struktura. Takva jedinje-
nja (struktura 2) mogu biti opti~ki aktivna.
Molekuli (1S,3S)- i (1R,3R)-cis-1,3-bis (1-hloretil)ciklobutana (2) koji imaju
C
n
(360/2= 180) osu rotacije su hiralni, ali nisu asimetri~ni molekuli, ve}

28
disimetri~ni i predstavljaju molekule opti~ki aktivnih enantiomera ovog ci-
klobutanskog derivata. Za molekule ovog tipa kaè se da poseduju rotaci-
onu simetriju. Ovu vrstu simetrije imaju i opti~ki aktivne D-idarna kiselina
(3)* i D-manarna kiselina (4) dobivene delimi~nom oksidacijom D-idoze,
odnosno D-manoze.*

Hiralna jedinjenja sa rotacionom simetrijom

H
Me
Cl
H
Me
Cl
Cl
Me
H
Cl
Me
H
Cl
Me
H
Cl
Me
H
1
3
1
1
3
3
R
R
R
R S
S
2-R,R
2-S,S

HO
CHO
H
H OH
OH H
H OH
CH
2
OH
HO
COOH
H
H OH
OH H
H OH
COOH
O

D-idoza 3 (opti~ki aktivna kiselina)

HO
CHO
H
HO H
H OH
H OH
CH
2
OH
HO
COOH
H
HO H
H OH
H OH
COOH
O

D-manoza 4 (opti~ki aktivna kiselina)

*Naziv idarna ili manarna kiselina izveden je pojma aldarna kiselina koji ozna~ava
konstituciono identi~ne polihidroksilne dikiseline op{te molekulske formule
HOOC(CHOH)
n
COOH. Simetrija ovih kiselina (konstituciona i konfiguraciona) odre|uje
broj mogu}ih stereoizomera koji je manji od formalnog maksimalnog broja.

Videti tako|e odrednice: Asimetri~an, Hiralni centar i Stereogeni centar.

29

Asimetri~na indukcija

Gra|enje enantiomera ili diastereomera u vi{ku u odnosu na drugi enantio-
mer ili diastereomer (stereoselektivna reakcija) u asimetri~noj sintezi.
Primer ilustruje klasi~an tip asimetri~ne indukcije kada Grignard-ov reagens
lak{e prilazi karbonilnoj grupi norbornan-2-ona sa egzo-strane koja je sterno
slobodnija od endo-strane (struktura 1), {to je u skladu sa kontrolom sternog
prilaza. Sterne smetnje izazvane nazna~enim vodonikovim atomima u jedi-
njenju 1 oteàvaju endo-prilaz Grignard-ovog reagensa. Ovaj efekat sli~an
je efektu 1,3-sin-diaksijalnih interakcija zbog ~ega je favorizovana ekvatori-
jalne orijentacije supstituenata u cikloheksanskim derivatima.

Favorizovan
egzo-napad
O
endo-napad
MeMgBr
OH
Me OH
Me
glavni
proizvod
+

1
O
H
H
2 6
5
endo-H atomi
u "U {upljini"

1

Videti odrednice: Asimetri~na sinteza, Stereoselektivnost i Kontrola sternog prilaza

Asimetri~na sinteza

Sinteza hiralne supstance iz ahiralnog supstrata kada se jedan enantiomer
stvara u vi{ku u odnosu na drugi.
Pro{irenje ove definicije obuhvata dominantno gra|enje proizvoda odre|ene
konfiguracije u odnosu na proizvod druge konfiguracije u reakciji u kojoj
polazna supstanca ve} sadrì bar jedan hiralni centar. Iz tog razloga za
ovakve sinteze umesto izraza asimetri~na sinteza, koriste se i izrazi stereose-
lektivna sinteza, enantioselektivna ili diastereoselektivna.

Videti odrednice: Stereoselektivnost, Enantioselektivne i Diastereoselektivne reakcije.


30
Asimetri~na transformacija

Proces uravnoteàvanja kojim se smesa stereoizomera (obi~no 50:50) trans-
formi{e u (a) jedan stereoizomer, ili (b) u smesu stereoizomera u kojoj je je-
dan stereoizomer u vi{ku.
Smesa koja se uravnoteàva moè biti racemat ili diastereomerna smesa.
Primer se odnosi na spontano razdvajanje enantiomera racemskog 1,1-
binaftila asimetri~nom transformacijom, koja je indukovana kristalizacijom.
U op{tem smislu proces uravnoteàvanja moè biti (i) asimetri~na transfor-
macija I reda, ili (ii) II reda.
(i) Na primer, ako se u rastvor racemata A koji sadrì dva enantiomera, a
koji su u dinami~koj ravnoteì, doda ista koli~ina ili vi{ak ~istog neracemi-
zuju}eg enantiomera B (S)-konfiguracije, tada }e dobivena ravnote`na sme-
sa adukata A*B, u principu, sadràvati nejednake koli~ine diastereomera
(R)-A*(S)-(B) i (S)-A*(S)-(B). Rezultat asimetri~ne transformacije I reda je
stvaranje smese oboga}ene jednim stereoizomerom u pore|enju sa sastavom
po~etne smese.
(ii) Kada se dva diastereomerna adukta bitno razlikuju u rastvorljivosti tada
jedan, na primer slabije ratvorljiv diastereomer, (S)-A*(S)-(B), kristali{e iz
rastvora. Dalje uravnoteàvanje diastereomera u rastvoru uz uporedno talo-
ènje ovog diastereomera nastavlja se do stepena kada se u idealnom slu~aju
ovaj izoluje kvantitativno (ili u velikom vi{ku) u kristalnom stanju. Ovaj tip
asimetri~ne transformacije, indukovan kristalizacijom, predstavlja asimetri-
~nu transformaciju II reda.

H
H
H
H
H
H
H
H
+
Racemski
1,1'-binaftil
kristalizacija


31
Atropizomeri
(gr~. atropos < a-ne + tropos-obrnuti) koji se ne okre}e

Stereoizomeri koji nastaju kao rezultat spre~ene rotacije oko C-C veze zbog
sternih smetnji izazvanih odbojnim van der Waals-ovim interakcijama izme-
|u orto-grupa prikazanih u, na primer, op{tim enantiomernim bifenilskim
strukturama I i II.
Pomenute smetnje pove}avaju rotacionu barijeru {to dozvoljava izolovanje
izomernih vrsta. Ovakvi izomeri defini{u se kao konfiguracioni, a ne kao
konformacioni. Ova jedinjenja karakteri{e postojanje hiralne ose i stoga se
ovaj tip hiralnosti naziva i aksijalna hiralnost.

R
R
1
R
R
1
R
1
R
R
R
1

I II

Videti odrednice: Aksijalna hiralnost i aR, aS.

Auwers-Skita pravilo
(ili konformaciono pravilo)

Empirijsko pravilo (poznato i kao konformaciono pravilo) koje dovodi u
vezu odre|ene fizi~ke osobine sa konfiguracijama cikli~nih cis- i trans-izo-
mera u njihovim najstabilnijim konformacijama.
Savremena definicija ovog pravila, koja je od vremena nastanka (1920-23.
godina) nekoliko puta modifikovana, glasi: Izomer sa ve}im toplotnim sa-
dràjem (ve}a entalpija), odnosno nestabilniji izomer ima}e ve}u gustinu,
vi{u ta~ku klju~anja, kao i ve}i indeks prelamanja u pore|enju sa stabilnijim
konfiguracionim analogom." Primera radi, primenom pravila na konfigura-
cione izomere 1,2-dimetilcikloheksana moè se predvideti da }e trans-1,2-
dimetilcikloheksan (1), kao stabilniji izomer (e,e-konformacija), imati niè
konstante od cis-analoga 2 (e,a-konformacija). O~igledna je eksperimental-
na potvrda pravila na osnovu pore|enja vrednosti za ta~ku klju~anja, indeks

32
prelamanja i gustinu ova dva izomera, koje su vi{e za nestabilniji cis-izo-
mer.

Me
Me

1
T.k.(C): 123,4
Indeks prelamanja: 1,4247
Gustina: 0,7720
Trans-izomer 1 (e,e)
a
je stabilniji od cis-
analoga 2 (e,a) i ima niè fizi~ke konstante
Me
Me

2
T.k.(C): 129,7
Indeks prelamanja: 1,4336
Gustina: 0,7922

a
Uzima se u obzir stabilnija konformacija trans-izomera (e,e), a ne nestabilnija (a,a).

Fizi~ko obja{njenje pravila polazi od ~injenice da su, kako toplotni sadràj,
tako i pomenute fizi~ke konstante, direktno zavisne od molekulske zapremi-
ne. U tom smislu pravilo se defini{e i na slede}i na~in: "Izomer manje mo-
larne zapremine ima ve}i toplotni sadràj i shodno tome ve}e konstante."
Logi~no je da }e izomer manje molarne zapremine zbog boljeg me|usobnog
pakovanja molekula imati ve}u gustinu, odnosno i ve}i indeks prelamanja,
jer ovaj direktno zavisi od gustine. Tako direktno obja{njenje recipro~ne za-
visnosti gustine i indeksa prelamanja u funkciji molekulske zapremine nije
mogu}e dati kada je re~ o ta~ki klju~anja. Me|utim, u ovom slu~aju obrnut
odnos izme|u molekulske zapremine i ta~ke klju~anja se moè razumeti ako
se pretpostavi da se rastojanja kako izme|u (i) nesusednih grupa u moleku-
lu, tako i izme|u (ii) susednih molekula u te~nom ili gasovitom stanju pove-
}avaju sa pove}anjem molekulske zapremina. Posledica je smanjenje intra-
molekulskog nagomilavanja grupa, odnosno odbojnih van der Waals-ovih
interakcija. Na taj na~in se smanjuje toplotni sadràj ispitivanog izomera
(pove}ava se termodinami~ka stabilnost) {to rezultira sniènjem ta~ke klju-
~anja (definicija).
Postoji ve}i broj dokumentovanih primera koji pokazuju da se ovo pravilo
mora uzeti sa izvesnom rezervom (videti strukture 3-cis i 3-trans), posebno,
kao {to je pomenuto, kada je re~ o ta~kama klju~anja izomera koji se pore-
de.


33
OH
CH
3
OH
CH
3

3-cis 3-trans

U slu~aju trans- i cis-metilcikloheksanola 3 Auwers-Skita pravilo ne vaì kada se radi
o ta~kama klju~anja.
Mada je trans-izomer 3 (e,e) stabilniji od cis-izomera 3 (e,a) jer ima manji toplotni sadràj,
a to odgovara niòj entalpiji, njegova ta~ka klju~anja je vi{a. trans-Izomer zbog bolje
orijentacije hidroksilne grupe u~estvuje u stvaranju ja~ih intermolekulskih vodoni~nih veza
u pore|enju sa aksijalnim alkoholom ~ija hidroksilna grupa trpi nepovoljne 1,3-sin-diaksi-
jalne interakcije. Time se obja{njava vi{a ta~ka klju~anja trans-izomera jer se dodatna ener-
gija tro{i na raskidanje vodoni~ne veze.

Auwers-Skita pravilo me|utim vaì ako se upore|uju gustina i indeks prelamanja
cis- i -trans metilcikloheksanola (3).
Stabilniji izomer 3-trans, zbog ve}e molarne zapremina ima manji toplotni sadràj, a stoga,
u skladu sa Auwers-Skita pravilom ima i manju gustinu, kao i indeks prelamanja.

U principu, bitan preduslov primene pravila je sli~nost njihovih dipolnih
momenata. Ukoliko se dipolni momenti konfiguracionih izomera mnogo ra-
zlikuju, tada se odnos izme|u odgovaraju}ih fizi~kih konstanti i konfigura-
cije obja{njava pomo}u dipolnog pravila.

Videti odrednicu: Dipolno pravilo.


34
Baeyer-ov napon
(sinonim: ugaoni napon)

Vi{ak entalpije cikli~nih molekula (unutra{njeg sadràja energije), prouzro-
kovan deformacijama uglova veza, u pore|enju sa entalpijom odgovaraju-
}eg molekula sa normalnim tetraedarskim uglovima veza koji je bez na-
pona.
Na taj na~in upore|uju se potencijalne energije, odnosno napon cikloalka-
na u zavisnosti od njihove veli~ine, koju odre|uje broj ugljenikovih atoma u
prstenu. Mora se imati u vidu da ukupan napon u prstenu, koji je, ilustracije
radi, dat za manji broj cikli~nih jedinjenja 1-4, a koja pripadaju razli~itim ci-
kli~nim sistemima, zavisi ne samo od Baeyer-ovog (ili ugaonog napona),
ve} i od Pitzer-ovog napona (eklipsni ili torzioni napon), transanularnog na-
pona i napona izazvanog skra}ivanjem veza.
Ukupan napon u odabranim cikli~nim jedinjenjima

1 (cikloheksan; gotovo bez napona: 0,1 kcal/mol)

2 (ciklopropan: 27,6 kcal/mol)

3 (biciklobutan; veoma napregnut sistem: 65,9 kcal/mol)

4 ( [1.1.1]propelan; jo{ napregnutiji molekul: 103 kcal/mol)

Odre|ivanje ugaonog napona kada je re~ o nesusptituisanim cikloalkanima
bazira se na slede}e dve pretpostavke Adolf von Baeyer-a u okviru njegove
teorije ugaonog napona koja je objavljena 1885. godine:
(i) idealne strukture cikloalkana su planarne iz ~ega proisti~e da
(ii) ugao izme|u ugljenik-ugljenik veza mora biti iz geometrijskih razloga
planarnosti 60 u ciklopropanu, 90 u ciklobutanu, 108 u ciklopentanu i
120 u cikloheksanu.

Valencioni ugao u planarnim cikli~nim strukturama odre|uje se prema formuli:

35

(n-2/n) x 180

u kojoj n ozna~ava broj ugljenikovih atoma u prstenu.

Mera ugaonog napona po Baeyer-u je odstupanje od idealnog tetraedarskog
ugla (10928) {to u slu~aju ciklopropana iznosi 4928 (10928-60).
Raspodelom ovog napona izme|u dve C-C veze Baeyer-ov napon za ciklo-
propan iznosi 4928/2, odnosno 2444 (Tablica).
Tablica sadrì tako odre|ene teorijske energije ugaonog napona, kao i eks-
perimentalno odre|ene energije ukupnog napona za ova jedinjenja, kao i za
nekoliko drugih odabranih ciklana (alternativni op{ti naziv za cikli~ne zasi-
}ene ugljovodonike -cikloalkane).
U homologoj seriji cikloalkana sa tri do sedam ugljenikovih atoma, molekul
ciklopentana je prema Baeyer-ovoj teoriji pod najmanjim ugaonim napo-
nom, a ne cikloheksan.

Tablica. Pore|enje teorijski odre|enog napona planarnih cikloalkana (BAEYER-ov
napon) sa eksperimentalno odre|enim ukupnim naponom (Baeyer-ov + Pitzer-ov
napon)
Broj C atoma u prstenu 3 4 5 6 7 9 16
Baeyer-ov (ugaoni)
napon
2444 944 044 516 933

Ukupan napon po jednoj
CH
2
(kcal/mol)
9,20 6,58 1,24 0,02 0,89 1,40 0,12
Ukupan napon
(kcal/mol)
27,6 26,3 6,2 0,1 6,2 12,6 2,0

Specifi~ne vrednosti ukupnog napona, odre|ene eksperimentalno na osnovu
odre|ivanja toplote sagorevanja, kako je to u fazama (1) i (2) (Shema)
obja{njeno na primeru ciklopropana, pokazuju da je, kao {to je poznato,
cikloheksan najstabilniji* cikloalkan, odnosno njegov ukupan napon je go-
tovo jednak nuli. Razlog za nesaglasnost u pogledu stabilnosti prstenova
moè se lako objasniti kada se odbaci pogre{na Baeyer-ova pretpostavka o
planarnosti cikloalkana. Jedino u slu~aju ciklopropana prsten mora biti pla-
naran. Stoli~asta konformacija cikloheksana (kao i konformacije cikloalkana
sa vi{e od {est atoma) je ne samo (i) neplanarna i sa idealnim tetraedarskim
uglovima, ve} je i (ii) bez Baeyer-ovog napona.

ODRE\IVANJE UKUPNOG NAPONA U CIKLOPROPANU NA OSNOVU
TOPLOTE SAGOREVANJA


36
(1) Reakcija sagorevanja cikloalkana sa
n CH
2
grupa
(CH
2
)
n
+ 3/2 n O
2
n CO
2
+ n H
2
O + ENERGIJA

(2) Toplota sagorevanja jedne CH
2
grupe u acikli~nim linearnim alkanima bez napona
iznosi 157,4 kcal/mol, a odre|ena je na osnovu razlike toplote sagorevanja za n-heptan
i n-heksan:

Toplota sagorevanja
499,83 kcal/mol
499,83/3 = 166,6 kcal/mol po jednoj
CH
2
grupi pod naponom
Toplota sagorevanja
1160,0 kcal/mol
1002,6 kcal/mol
157,4 kcal/mol ;razlika koja odgovara
jednoj CH
2
grupi bez napona
-
n-heksan
n-heptan

Toplote sagorevanja takve grupe u ciklopropanu iznosi znatno vi{e, preciznije 9,2
kcal/mol (166,6-157,4), {to predstavlja meru EKSTRA NAPONA po jednoj grupi,
odnosno 27,6 kcal za molekul ovog cikloalkana.

Shema

*Kada se razmatra stabilnost cikli~nih jedinjenja ima se u vidu da je to termodinami~ka
veli~ina.

Videti odrednice: Energija napona i Eklipsni napon.


37

Baldwin-ova pravila

Klasifikacija intramolekulskih ciklizacionih reakcija, koju je predloìo Bal-
dwin, upore|ivanjem lako}e (brzine) gra|enja cikli~nih jedinjenja u velikom
broju prou~avanih reakcija.
Pravila povezuje slede}a tri faktora:
1) veli~inu prstena koji se stvara,
2) hibridizaciju ugljenikovog atoma funkcionalne grupe koja u~estvuje u
reakciji i
3) poloàj reaguju}e veze u odnosu na prsten koji se stvara (endocikli~na ili
egzocikli~na - videti odrednicu: endo/egzo).
U skladu s klasifikacijom, odre|ene intramolekulske ciklizacije su povolj-
nije, dok su druge zbog stereoelektronskih razloga ozna~ene kao manje
povoljne. Reakcije se obeleàvaju simboli~ki sa tri oznake: brojem koji
ozna~ava veli~inu stvorenog prstena, zatim sledi oznaka egzo ili endo u
zavisnosti od toga da li je veza koja se raskida egzocikli~na ili endocikli~na
u odnosu na prsten koji se stvara i kona~no jednim od nastavaka tet, trig ili
dig koji opisuju hibridizaciju reaguju}eg ugljenikovog atoma. Klasifikacija
intramolekulskih ciklizacija ilustrovana je za 5-egzo-trig procese koji su u
principu dozvoljeni (Shema).

Ciklizacioni proces koji se ozna~ava kao egzo-trig, prikazan strukturom I, simboli~ki zna~i
da je reaguju}i ugljenikov atom sp
2
hibridizovan (trigonalni = trig), a da je reaguju}a veza
(ona koja je vezana za odlaze}u grupu) egzocikli~na.
_
X
Y

5-egzo-trig
I

38
Konkretno, u reakciji 12 koja je dozvoljena prema ovim pravilima, simbol trig
ozna~ava adiciju koja se vr{i na trigonalni ugljenikov atom dvostruke veze. U egzo cikliza-
cionim adicionim reakcijama, krajnji atom (ugljenik dvostruke veze u prikazanom egzo-trig
procesu) ostaje van novo formiranog prstena. Prilikom predstavljanja ovih reakcija skra}e-
nom notacijom ~esto se brojem ozna~ava veli~ina nagra|enog prstena.
O
O
MeO Na
O
OH

1 2
Shema

Videti odrednicu: Stereoelektronski efekat. VIDI STRUKTURU 2 C=C ???

Biot-ov zakon
Videti definiciju: Specifi~na rotacija.


39

Bredt-ovo pravilo

Kvalitativno pravilo (1924. godina) koje u originalnom obliku glasi: "U ma-
lim premo{}enim bicikli~nim jedinjenjima pinanske i kamfanske serije, kao
i u sli~nim sistemima, dvoguba veza ne moè se nalaziti na ~vornom uglje-
nikovom atomu A, ili B zbog velikog napona."
Tako, na primer, biciklo [2.2.2]oktan-2,6-dion (1) nema kisele osobine,
ina~e tipi~ne za 1,3-dione, jer bi se sa bazom nagradio hipoteti~ni enolatni
jon 2 sa dvogubom vezom na ~vornom ugljeniku u prstenu sa samo 6 uglje-
nikovih atoma.

A
A
B B
= =

Kamfanska serija Pinanska serija

Kamfan Pinan

O
H
O
O O
B
BH
+
_
1
1

1 2

O O
H H
pK
a
= 9 (relativno kiseli H atomi)
2,4-pentandion

Vodonikov atom na C(1) diona 1 nije kiseo, za razliku od vodonikovih atoma 2,4-pen-
tandiona, i reakcija stvaranja enolatnog jona 2 se ne vr{i jer bi tada najve}i prsten sa
~vornom dvogubom vezom imao svega 6 C atoma.

Preciznije definisanje granice izolovanja malih bicikli~nih premo{}enih al-
kena sa dvogubom vezom na ~vornom C atomu, zasniva se na pore|enju na-
pona u takvim alkenima, prikazanim op{tom formulom 3, sa naponom koji

40
postoji u trans-cikloalkenima. U tom smislu modifikovano Bredt-ovo
pravilo defini{e da se bicikli~ni ~vorni alkeni mogu izolovati kada je ve}i od
dva prstena, koji sadrè endocikli~nu dvogubu vezu, bar osmo~lani.
Na osnovu Bredt-ovog pravila moè se sada objasniti za{to je biciklo-
[3.3.1]non-1-en (4), ~iji najve}i prsten sa ~vornom C=C vezom ima osam C
atoma, stabilna supstanca. Sli~no tome, i trans-ciklookten je supstanca koja
se moè izolovati. S druge strane izrazito nestabilna bicikli~na jedinjenja sa
mostom ovog tipa sa trans-supstituisanom dvogubom vezom u sedmo~la-
nom prstenu (struktura 5) mogu se izolovati samo pod odre|enim uslovima
(niska temperatura). Sa tog aspekta moè se objasniti za{to je dokazano po-
stojanje trans-cikloheptena kao intermedijerne i hemijske veoma reaktivne
vrste.

a
b
c

3

Premo{}en bicikli~ni sistem 3 sastoji se od tri grane a, b i
c sa dvogubom vezom, kao sastavnim delom grane c, na
~vornom ugljenikovom atomu. Tri grane obrazuju sistem
sa tri prstena (ab, ac i bc). Dvoguba veza je egzocikli~na u
odnosu na prsten ab, ali endocikli~na za prstenove ac i bc.
Po{to se dvoguba veza nalazi na ~vornom ugljenikovom
atomu oba endocikli~na prstena ac i bc ona mora biti cis-
supstituisana u jednom prstenu, a trans-supstituisana u
drugom. U op{toj formuli 3 dvoguba veza je nacrtana
trans u prstenu ac. U principu ~vorna dvoguba veza bi}e
stabilnija kada je ona trans-konfiguracije u ve}em od dva
endocikli~na prstena uz uslov da prsten ima najmanje
osam ugljenikovih atoma (struktura 4). To nije slu~aj kada
je re~ o strukturi 5.

1 2
3
4 5 6
7
8
9

biciklo[3.3.1]non-1-en (4)

Stabilna supstanca u skladu sa Bredt-ovim pravilom jer najve}i prsten sa endocikli~nom
trans dvogubom vezom ima osam C atoma; metilenske C(3) i (C(8) grupe su u trans-
poloàju.
1 2
3
4 5
6
7
8

biciklo[3.2.1]non-1(7)-en (5)

41

Nestabilno premo{}eno bicikli~no jedinjenje jer najve}i prsten sa endocikli~nom trans
dvogubom vezom ima sedam C atoma; metilenske C(2) i (C(6) grupe su u tom prstenu u
trans-poloàju.

Centar simetrije

Centar ili ta~ka molekula, modela ili, na primer, strukture 1 kroz koju du`,
povu~ena od bilo kojeg elementa (atoma, grupe) i zatim produèna za istu
distancu od te ta~ke, nailazi na identi~an element (atom, grupu).

Me
Br
Br
H
H
Me
CENTAR
SIMETRIJE

1 (2,3-dibrombutan)

Videti odrednicu: Elementi simetrije.

cik-cak Stereoformule

Tip stepeni~astih perspektivnih formula koje, kao i klinaste formule, prika-
zuju konformaciju i konfiguraciju jedinjenja sa dva ili vi{e hiralnih centara.
Molekulski skelet jedinjenja u obliku cik-cak linije grafi~ki se prikazuje u
ravni hartije u realnom obliku stepeni~aste konformacije. Supstituenti se cr-
taju iznad i ispod ravni. Crtanje klinaste formule 1 i cik-cak formule 2 ilu-
strovan je na primeru acikli~nog oblika D-manoze.


42
CHO
H HO
H HO
OH H
OH H
CH
2
OH
HOH
2
C
HO H
OH
H OH
H
CHO
H HO
HOH
2
C
OH
OH
OH
CHO
OH
D-manoza

1 2
Ova vrsta stereoformula koristi se u novijoj hemijskoj literaturi za predsta-
vljanje acikli~nih jedinjenja. Formule ovog tipa posebno su pogodne za pri-
kazivanje stereoure|enih delova prirodnih i tehni~kih polimernih molekula.

Va`na napomena u slu~aju cik-cak formula koje su jednostavnije od klinastih stepeni~astih
formula, da se, ukoliko se striktno po{tuje definicija, mogu koristiti samo ukoliko hiralni
centri imaju i vodonikov atom koji se ne prikazuje, ali podrazumeva kao ~etvrti supstituent.
Me|utim, klinaste, stepeni~aste formule za jedinjenja sa C-atomima u nizu bez vodoniko-
vih atoma, se u praksi ~esto nazivaju tako|e i cik-cak formule.

CIP obeleàvanje (notacija)

Cahn-Ingold-Prelog-ov sistem pravila (CIP pravila) za odre|ivanje stereohe-
mijskih oznaka za apsolutnu konfiguraciju hiralnih centara.
Koristi se kada se razmatra konfiguraciona izomerija, a to zna~i da bar jedan
stereogeni centar, na primer, u mle~noj kiselini (1), mora biti prisutan u mo-
lekulu.

C
CO
2
H
CH
3
OH H C
CO
2
H
CH
3
H HO

(S) -1 (R) -1
Kada jedinjenje definisane konstitucije ima dva enantiomera tada se na osnovu CIP-notacije
(sistema) enantiomeri mogu jednozna~no razlikovati.


43
Videti tako|e obja{njenje za R,S-notaciju i Hiralno pravilo.

cis (c)

Stereohemijski izraz za odnos izme|u supstituenata orijentisanih sa iste stra-
ne dvogube veze (formula 1), ili za cikli~ne strukture u stvarnoj ili hipoteti-
~koj konformaciji, kada su dva negeminalna supstituenta sa iste strane u od-
nosu na ravan, na primer, ~etvoro~lanog prstena (formula 3).
Relativna konfiguracija je trans kada je jedan supstituent ispod, a drugi iz-
nad referentne ravni prstena (formula 4). Za jedinjenja koja sadrè C=N ve-
zu (op{te formule 5 i 6) prefiks cis ili trans se odre|uje u odnosu na refe-
rentnu grupu. U starijoj literaturi cis/trans notacija se standardno koristila za
specifikaciju konfiguracije dvogube veze. Me|utim, poèljne oznake za opis
konfiguracije disupstituisanih alkena, a obavezne za tri- i tetra-supstituisane
alkene, su E ili Z .

Cl
Cl
H
H
H
Cl
H
Cl

1-cis-1,2-dihloreten 2-trans izomer
Referentna ravan je upravna na ravan koja sadrì sp
2
hibridizovane atome i njihove supsti-
tuente.
Cl
Cl
Cl Cl

3-cis-1,2-dihlorciklobutan 4-trans izomer
Referentna ravan je ona koja leì u ravni cikli~nog skeleta.

C N
b
a c
C N
b
a c

5 6
Prefiks cis ili trans se koristi u zavisnosti da li je a" ili b" atom (grupa) uzet kao osnova
za pore|enje poloàja preostale dve grupe

Videti oznake: E /Z.


44
cisoidan

Zastareo termin za konformaciju oko proste veze izme|u dve konjugovane
dvogube veze u dienima i polienima.
Me|utim, ovaj termin (sin je alternativni termin) se jo{ uvek koristi, kao {to
primer 1 pokazuje, za opis konfiguracije izme|u krajnjih prstenova vezanih
za sredi{nji u kondenzovanim policikli~nim jedinjenjima

Planarna formula Konformaciona formula

1
H H
H H

trans-cisoid-trans perhidroantracen, ili trans-sin-trans perhidroantracen
Kada postoji mogu}nost izbora, a to zna~i da je konfiguracioni odnos izme-
|u jednog para ~vornih atoma cisoidan, a drugog transoidan, tada se bira
onaj par koji je vezan za atom koji je prilikom numeracije ozna~en manjim
brojem (videti strukturu 2).

N
H
H
H
H
1
2
3
4
4a
10 5a
5
6
7
8
8a
9
9a

cis-4a-cisoid-4a,10a-trans-10a-perhidroakridin (2)

H atom vezan za C(4a) odre|uje
konfiguraciju (cisoidnu), a ne H
atom koji je vezan za atom koji ima
ve}i broj-C(8a).

Videti oznake: s-cis, odnosno s-trans.

cis-trans Izomeri

Diastereomeri alkena i cikli~nih jedinjenja koji imaju dva negeminalna sup-
stituenta (lat. geminus-blizanac).
U slu~aju cis-izomera supstituenti se nalaze sa iste strane referentne ravni
dvogube veze ili cikli~nog prstena, odnosno sa suprotnih strana u slu~aju
trans-izomera.
Stariji termin, geometrijski izomeri, se ne preporu~uje. Poloàj drugih sup-
stituenata u prstenu sa ve}im brojem supstituenata odre|uje se kao c (za cis)
ili t (za trans-orijentaciju) u odnosu na referentni supstituent (primer 1).

45
Jasno je da se ovde radi samo o relativnoj konfiguraciji. Apsolutna konfigu-
racija se mora odrediti na osnovu CIP-pravila.

CHO
H
H
H
3
C
H
Br
1
2
3

1
2c-Bromo-3t-metilciklobutan-1r- karbaldehid
Aldehidna grupa na C(1) je refe-
rentna grupa i obeleèna je kao
1r. Brom na C(2) je u cis-poloà-
ju, a metil grupa na C(3) u trans-
poloàju.

Videti odrednice: Referentna grupa i Apsolutna konfiguracija.

Cram-ovo pravilo

U naj{irem smislu predvi|a stereohemiju reakcija acikli~nih sistema u koji-
ma se gradi novi hiralni centar koji je susedan postoje}em u polaznom jedi-
njenju i glasi:
U nekataliti~kim reakcijama op{teg tipa prikazanog na Shemi glavni proi-
zvod je onaj koji se gradi prilazom nukleofila (Nu:
) sa sterno najmanje za-

{ti}ene strane dvogube veze, odnosno one gde se nalazi mala grupa M.

novi hiralni
centar
*
*
*
*
*
Nu:
-
+
V
M
S
OH
R
Nu
V
M
S
OH
Nu
R
S
V
M
O
R

hiralni glavni sporedni
prekursor proizvod proizvod

S = srednja grupa
M = mala grupa
V = velika grupa
R = H, alkil ili aril grupa

Najpovoljnija konformacija u osnovnom stanju (videti
odrednicu: Felkinov model) hiralnog prekursora u takvim
reakcijama je ona u kojoj se karbonilna veza nalazi okruèna
sa dve manje grupe, dok najve}a grupa zauzima anti polo-
àj u odnosu na dvogubu vezu.
Shema


46
Mnogobrojne reakcije adicije Grignard-ovog reagensa na opti~ki aktivne
aldehide i ketone koje je po~etkom 50-tih godina pro{log veka prou~avao D.
Cram, posluìle su za formulaciju pravila. Tipi~na reakcija ovog tipa je adi-
cija metilmagnezijum-bromida na opti~ki aktivan (S)-2-fenilpropanal (1) u
kojoj su izolovana dva diastereomerna proizvoda 2 i 3. Glavni proizvod 2
dobiven je u znatnom vi{ku (71%), {to zna~i da je ova reakcija diastereose-
lektivna.* Ne postoji, prema tome, podjednaka verovatno}a za prilaz Grig-
nard-ovog reagensa sa jedne ili druge strane karbonilne grupe, jer bi se tada
oba diastereomera nagradila u istoj koli~ini. Postoji, me|utim odre|en od-
nos izme|u strukture hiralnog aldehida, i stereohemijskog toka reakcije, od-
nosno reaktivnosti u zavisnosti od prilaza nukleofilnog reagensa karbonilnoj
grupi. Primenom pomenutog pravila moè se predvideti stereohemijski tok i
ishod, kako ove reakcije, tako i sli~nih.

Me
Ph
CHO
H
MeMgI
H
+
1)
2)
Ph
H
Me
OH
Me
H
Ph
H
Me
OH
H
Me
+

1 2 3
(S)-2-fenilpropanal (2S,3S)-3-fenilbutan-2-ol
(glavni proizvod)

*Napomena: Stereoselektivno gra|enje jedinjenja odre|ene konfiguracije na novom asi-
metri~nom atomu u reakciji hiralnog polaznog jedinjenja pretstavlja ASIMETRI^NU
INDUKCIJU zbog ~ega se Cram-ovo pravilo ~esto naziva i pravilom Sterne kontrole
asimetri~ne indukcije.

Videti obja{njenja za Felkin-ov model i odrednice: Asimetri~na indukcija i Kontrola
sternog prilaza.


47

Diastereomeri (diastereoizomeri)

Stereoizomeri za koje ne postoji odnos predmet-lik u ogledalu."*
Obuhvataju
(i) stereoizomere sa istom konfiguracijom na jednom ili vi{e stereogenih
centara (opti~ki aktivna struktura vinske kiseline 1), ali i razli~itim konfigu-
racijama na jednom ili vi{e stereogenih centara (mezo-oblik 2);
(ii) E- i Z -konfiguracione izomere (formule 3 i 4 ), kao i
(iii) cis- i trans-izomere kompleksnih jedinjenja. Diastereomeri se razlikuju
u fizi~kim i hemijskim osobinama.

(i) Diastereomeri mezo i opti~ki aktivne vinske kiseline
COOH
OH H
H HO
COOH
COOH
OH H
OH H
COOH

(R,R)-1 (R,S)-2

(ii) Diastereomeri 2-butena
Me
Me
H
H
Me
H
Me
H

E-3 Z-4
(iii) Diastereomeri dihlordiamino-Pt(II) hlorida (cis-PLATIN)

Pt
Cl
Cl
H
3
N
H
3
N
Pt
NH
3
Cl
Cl
H
3
N

cis- trans-

*Enantiomerni parovi se odnose kao predmet i lik koji se ne poklapaju (tzv. refleksioni
izomeri).


48

Diastereomerni vi{ak dv (%)+

U diastereoselektivnoj reakciji u kojoj se grade dva (isklju~ivo dva) diaste-
reomera u koli~inama [X] i [Y], diastereomerni vi{ak (dv), izraèn u procen-
tima i izra~unat prema formuli:

X Y
X + Y
x 100%

X-Y(vi{ak jednog diastereomera u odnosu na drugi);
X+Y (celokupna snesa diastereomera); jedinice se potiru u ra~unu tako da se formula moè
koristiti bez obzira da li je koli~ina izraèna u gramima, ili molarnoj koncentraciji.
Napomena: Definicija diastereomernog vi{ka ima smisla samo ako su diastereomeri trans-
formisani u enantiomere; u suprotnom, ispravnije je navoditi procentni odnos diastereomera
(X/Y).

Stereohemijska ~isto}a koja se odre|uje pomo}u razli~itih analiti~kih
metoda, ali ne na osnovu polarimetrijske metode se naj~e{}e izraàva pomo-
}u enantiomernog vi{ka.

Videti definicije: Enantiomerni vi{ak i Opti~ka ~isto}a.

Diastereoselektivna reakcija

49

Reakcija u kojoj se jedan od diastereomera gradi u vi{ku.
Za takve reakcije (sinteze) kaè se da su diastereoselektivne, jer vode ka se-
lektivnom gra|enju diastereomera. U primeru (i) redukcijom 4-terc-butilci-
kloheksanona, prilazom LiAlH
4
sa aksijalne strane, stvara se, u velikom
vi{ku, trans-alkohol.

(i)
O
OH
H
OH
H
L i Al H
4
+
(90%)
(10%)
Favorizovan aksijalni
prilaz hidrida

Primer (ii) ilustruje diastereoselektivnu sintezu Z-alkena adicijom borana na
alkin, pra}enu protonolizom vinil-boranskog adukta. U ovom kontekstu tipi-
~ne diastereoselektivne reakcije su i one koje se vr{e u skladu sa Cram-
ovim, ili Prelogovim pravilom.

(ii)
R
1
R
2
R B R
H
R
1
R
2
H B
R
R
R
1
R
2
H H
RCO
2
H
(cis-adicija)
Z (u vi{ku)

Videti odrednice: Cram-ovo pravilo i Prelogovo pravilo.

Diastereotopna lica

Kada se adicijom ahiralnog liganda sa jedne strane (lica) dvogube veze gra-
di proizvod koji je diastereomeran sa jedinjenjem dobivenim adicijom istog
liganda sa suprotne strane dvogube veze.
Dva lica dvogube veze (gornje i donje) nisu u tom slu~aju konfiguraci-
ono ekvivalentna zbog razli~itog okruènja oko dvogube veze, {to zna~i da

50
ih ne karakteri{e odnos predmet-lik. U primeru polazni keton ima hiralni
centar S-konfiguracije, a redukcijom pomo}u NaBH
4
dobivaju se diastereo-
merni alkoholi (S,S) i (S,R) konfiguracije, {to zna~i da su dva lica karbonilne
grupe diastereotopna.

Me
C
C H Me
Ph
O
O
Me
Ph
H
Me
NaBH
4
S
OH
Me
Ph
H
Me
H
S
OH
Me
Ph
H
Me
H
S
S
R
+

Smesa diastereomernih alkohola

Diastereotopni ligandi

Dva homomorfna liganda* (atom ili atomska grupa) vezana za prohiralni
centar u konstituciono identi~nom okruènju, su diastereotopna, kada parci-
jalna zamena jednog liganda, odnosno drugog, nekim novim ahiralnim li-
gandom, vodi gra|enju diastereomera.
Neophodan uslov za postojanje takvih liganada je prisustvo jednog hiralnog
centra (struktura A), ili vi{e njih (struktura 2).
Zamenom bilo atoma H
1
ili H
2
deuterijumom u hiralnom jedinjenju 2,
(asimetri~ni C atomi su obeleèni zvezdicom) stvaraju se diastereomerni
supstitucioni proizvodi 3 i 4. Apsolutne konfiguracije novog hiralnog centra
su razli~ite, a H
1
i H
2
su prema tome diastereotopni ligandi. Na sli~an na~in
moè se razmatrati topolo{ki karakter H
1
i H
2
atoma u jedinjenju 1, uz napo-
menu da je molekul 1 ahiralan, ali da se sukcesivnom zamenom pomenutih
atoma formiraju dva hiralna centra u opti~ki aktivnim diastereomerima.


51
H
Et
Br
CO
Et
Br H
H
Et
Br
CO
Et
H
b
H
a
H
Et
Br
CO
Et
H Br
S S S
S R
H
a
Br
H
b Br
A
A
a
A
m

(opti~ki aktivan) (mezo)

Konfiguracija se ne menja na C(1) atomu, a u diastereomerima je ona razli-
~ita na novo formiranom hiralnom centru C(3).

H
1
H
2
Me
Et
D
H
Me
Et
H
D
Me
Et
1
*
*
*
*
DIASTEREOMERI

H
H
H H
H F
1 2
H
H
H D
H F
2
H
H
D H
H F
DIASTEREOMERI
2
*
*
*
S
*
*
R
3
4
R
R
R
R
R
R

*Videti odrednicu: Homomorfni ligandi.

Diedarska simetrija

Jedna celina, na primer molekul 1, koja ima jednu ili vi{e osa simetrije
upravno orijentisanih na glavnu osu simetrije C
n
.
Opti~ki aktivno jedinjenje 1 ima ~etiri mentoksiacetil karbinil grupe L
identi~ne konfiguracije i karakteri{e ga diedarska simetrija sa tri upravno
orijentisane C
2
ose. Isti tip simetrije postoji i u bifenilu 2, kao i u mnogo-
brojnim alenima i spiranima.


52
CH
3
OCH
2
CO
2
CH
2
CH(CH
3
)
2
C
R
R
S
L
L L
CH
3
OCH
2
CO
2
CH
2
CH(CH
3
)
2
R
R
S
L =

Tetra-(-)-mentoksiacetil derivat pentaeritritola

CH
2 H
2
C
C
O
H
2
C CH
2
C
O

2


53

Diedarski ugao (ili torzioni ugao)

Osnovni parametar svake konformacione strukture koji ozna~ava ugao iz-
me|u atoma X i Y du` veze A-B.
To se svodi na odre|ivanje ugla izme|u dve ravni definisane atomima X-A-
-B i A-B-Y u nelinearnom molekulu X-A-B-Y (1).
Ovaj ugao moè biti pozitivan ili negativan.
(i) Posmatraju}i najmanje ~etvoroatomski nelinearan molekul 1 du` veze A-
B

kada je skretanje (ili zavoj) od ravni XAB ka ravni ABY u smeru kretanja
kazaljke na satu, ugao je pozitivan, a kada je u suprotnom smeru (struktura
2), tada je ugao negativan.

(i) Pozitivan (niz posmatran od X Y)

Y
X
B
A

A
B
X
Y

1

Negativan (niz posmatran od X Y)

Y
X
B
A

2

(ii) Prilikom odre|ivanja znaka diedarskog ugla nije va`no da li se niz X-A-
B-Y posmatra na opisan na~in od X Y (i), ili alternativno iz suprotnog
smera od Y X. U oba slu~aja znak za torzioni ugao }e biti isti. Me|utim,
potrebno je naglasiti da se ugao izme|u dve ravni, odnosno grupe, X i Y,
posmatra uvek od one grupe koja je blià posmatra~u (X u strukturama 1 i
2) ka udaljenijoj (Y u istim strukturama).

(ii) = pozitivan (niz posmatran od Y X)

Y
X
B
A

A
B
X
Y


54

Dijagonalne formule

Perspektivan na~in prikazivanja prostornog rasporeda svih veza na sused-
nim (ili vicinalnim) atomima (lat. vicinalis-susedan).
U principu, veza izme|u susednih atoma 1 i 2 crta se dijagonalno s leva u
desno. Levi kraj ozna~ava atom bliì posmatra~u, a desni udaljeniji.
Preostale tri veze (a, b i c, odnosno a
1
, b
1
i c
1
) na oba kraja dijagonalne veze
crtaju se u jednoj ravni pod uglom od 120. Formulama 1 i 2 prikazane su,
na primer, eklipsne konformacije etana ( = 0) i stepeni~aste konformacije
etana (idealni diedarski ugao od 60).

eklipsna stepeni~asta eklipsna stepeni~asta
( = 0) ( = 60) ( = 0) ( = 60)
a
a
1
b
1
c
1
c b
a
b
1
c
1
a
1
c b
1
2
2
1

H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H H
1
2
2
1

1 2

Dijamantska kristalna matrica

Stabilna struktura dijamantskog tipa koju karakteri{e
(a) optimalna tetraedarska (sp
3
) geometrija i isto tako
(b) idealna stepeni~asta konformacija svih C-C veza, sa diedarskim uglom
= 60.
Segment dijamantske kristalne re{etke prikazan je pomo}u strukture A. U
dijamantu je svaki sp
3
C-atom vezan za ~etiri druga, locirana u uglovima
tetraedra. Svaki od tih tetrakovalentnih atoma vezan je dalje za jo{ tri su-
sedna i tako redom. Na taj na~in gradi se trodimenzionalna mreà kristala
dijamanta koja se sastoji od ogromnog broja kovalentno vezanih ugljeniko-
vih atoma sa savr{eno usmerenim vezama. Takva molekulska struktura na
konformacionom nivou sadrì veliki broj idealnih stoli~astih konformacija
sa gotovo idealnim diedarskim uglom (ili interanularnim) od 60.
Jedna od najstabilnijih konformacija ciklodekana (3), prstena srednje veli~i-
ne, uklapa se u opisanu dijamantsku re{etku. Kao najstabilniji raspored za

55
duga~ke nizove sp
3
hibridizovanih ugljenikovih atoma ovaj tip re{etke pos-
toji i u mnogim cikli~nim zasi}enim ugljovodonicima od deset do dvadeset-
~etiri C-atoma. Pored toga, takva savr{ena dijamantska matrica sa usmere-
nim vezama postoji i u adamantanu (1), dijamantanu (2), stereoizomerima
perhidroantracena i perhidrofenantrena, poli(metilenu) i poli(propilenu).

A
Deo trodimenzionalne strukture dijamanta u kojoj je svaki C-atom kovalentno vezan za
~etiri druga C-atoma; zadebljanim linijama ozna~ena je trans/transoidna/trans struktura
perhidroantracena; isto tako u kristalnoj re{etki uo~avaju se stoli~aste cikloheksanske struk-
ture, kao i trans- i cis-dekalinski i ciklodekanski fragmenti.

Segment idealne konformacione strukture homo-DNA trinukleotida sa dija-
mantskom kristalnom matricom prikazan je pomo}u strukture 4 u ~iji sastav,
pored ostalih komponenti nukleinskih kiselina, ulazi piranozni {e}er. Ova
{e}erna komponenta postoji u obliku stoli~aste konformacije sa tri sup-
stituenta u ekvatorijalnim poloàjima.

1 2 3
adamantan dijamantan ciklodekan
O
O
O
O
baza
baza
O
O
O
O
O O
baza
P
O
P
O

4
Deo dijamantske kristalne matrice idealnog
homo-DNA trinukleotida

56

D,L
D (lat. dexter -desno, pravo)
L (lat. laevus -levo)

Oznake za konfiguracione izomere ugljenih hidrata i -amino kiselina.
U saglasnosti sa modernom terminologijom ove oznake, koji se ne koriste
za druge tipove hiralnih jedinjenja, nedvosmisleno se odre|uju iz Fischer-
ovih projekcija.
(i) Kada je grupa vi{eg prioriteta vezana za C() atom molekula -amino
kiseline 1 sa leve strane, nazivu jedinjenja se dodaje oznaka L, odnosno
(ii) oznaka D kada je ista grupa sa desne strane.
Na taj na~in dovode se u vezu D- i L- gliceraldehid (2), odnosno konfigura-
cija poslednjeg hiralnog C-atoma, na primer, u monosaharidima.*

HO H
CHO
CH
2
OH
+
H
3
N H
COO
-
R

1 (-L-amino kis.) 2 (L-gliceraldehid)

To je atom C(5) u glukozi: hidroksilna grupa vezana za pomenuti atom je sa
desne strane (kao u D-gliceraldehidu), i nazivu {e}era se dodaje prefiks D.
Apsolutna konfiguracija svakog hiralnog centra u D-glukozi (ili jedinjenjima
sa vi{e od jednog hiralnog centra) odre|uje se na osnovu CIP pravila,
odnosno (R/S) obeleàvanja.

CHO
OH H
H HO
OH H
OH H
CH
2
OH
1
5
H OH
CHO
CH
2
OH

D-gliceraldehid D-glukoza

*Napomena: oznake D i L ozna~avaju apsolutnu konfiguraciju hiralnog centra C()
atoma molekula -amino kiseline, ili C(5) atoma u glukozi+.

57

d,l
Prevazi|en na~in obeleàvanja enantiomera koji se bazira na znaku opti~ke
rotacije polarizovane svetlosti date talasne duìne, naj~e{}e 589 nm (D
emisiona linija natrijuma).
U dana{njoj literaturi koriste se znaci (+) ili () za skretanje ravni u desno ili
u levo. Prefiks dl se jo{ uvek koristi za racemske smese, ali se preporu~uje
kori{}enje simbola () ili rac.

dl smesa E-ciklooktena

Videti odrednice: Racemat i Racemsko jedinjenje.


58

Dinami~ka nuklearna magnetna rezonancija (DNMR)

Snimanje i interpretacija NMR spektara jedinjenja, ili smesa u zavisnosti od
promenljivih veli~ina, na primer, temperature ili rastvara~a, prilikom pro-
u~avanja brzine konformacione ili konfiguracione izomerizacije (videti
primer Z/E izomerizacije), ili brzih intra- ili intermolekulskih reakcija.
Slika prikazuje izomerizaciju ~istog tiazolidinonskog derivata 1-(Z) u
konfiguracioni izomer 1-(E) koja se vr{i u deuterisanom hloroformu na sob-
noj temperaturi u vremenskom periodu od 15 sati. Proces se prati pomo}u
1
H NMR spektroskopije snimanjem spektara u odre|enim vremenskim in-
tervalima (1 sat). Spektar snimljen na po~etku procesa (obeleèn sa 0) sadrì
skoro savr{enu seriju signala koja odgovara po~etnom Z-izomeru.
Karakteristi~ni signali tog izomera su vinilni vodonikov atom na 6.85 ppm
i laktamski vodonikov atom na 8,88 ppm. Ve} nakon 1 sata prime}uje se u
1
H NMR spektru (ozna~en brojem 1) pojavljivanje i druge serije signala
koja odgovara E-izomeru. Progresivno smanjivanje Z/E odnosa bazira se na
pojavi signala E-izomera (vinilnog vodonikovog atoma na 6.32 ppm i lak-
tamskog vodonikovog atoma na 12,06 ppm). Integracijom ovih signala u
oba izomera u spektrima 1-15 uo~ava se postepeno smanjivanje (nestajanje)
vinilnog atoma na 6.85 ppm uz istovremeni rast signala na 6.32 ppm koji
odgovara E-izomeru. Nakon 15 sati odnos Z/E izomera je 13/87 (
1
H NMR
spektar 15).
N
S
EtO
O
C
O
O
H
N
H
S
EtO
O
H
O
O H
CDCl
3
s.t.
1-(Z)
1-(E)
6,85 ppm
6,32 ppm
8,88 ppm
12.06 ppm


59

Slika.
1
H NMR spektri Z/E smese derivata 1, snimljeni u CDCl
3
na 298 K, u jednakim
vremenskim intervalima (1 h)

Sam proces izomerizacije moè se objasniti ~injenicom da egzocikli~na
dvoguba veza u poloàju C(2) tiazolidinonskih konfiguracionih izomera ima
i delimi~no karakter proste veze (videti rezonancione strukture A i B u She-
mi).Favorizovanje E-izomera u procesu izomerizacije je posledica stvaranja
intramolekulske vodoni~ne veze koja je stabilizovana u nepolarnom hloro-
formu.

60
S
N
H
O
H
O
C
2
H
5
O
O
S
N
H
O
H
O
C
2
H
5
O
O
S
N
H
O
H
O
C
2
H
5
O
O
(Z)-1
A B
(E)-1
(stabilizovan intramolekulskom
H-vezom) CDCl
3
2
S
N
H
O
C
2
H
5
O
O
2
H
O
.
.
.

Shema

Dinami~ka stereohemija

Oblast stereohemije koja prou~ava stereohemijske aspekte dinami~kih pro-
cesa, kao {to su
(i) stereohemijski uslovi, tok i stereohemijski ishod reakcija, uklju~uju}i
(ii) pretvaranje konformacionih izomera jednih u druge, kao i
(iii) stvaranje nekovalentnih kompleksnih vrsta (inter- i intramolekulska
vodoni~na veza, van der Waals-ove interakcije...).
Drugim re~ima, dinami~ka stereohemija (ili stererohemija reakcija) razma-
tra uticaj stereohemijskih efekata na hemijsku reaktivnost. Posebno se na-
gla{ava ~injenica da se poznate, ali i nove reakcije, mogu potpuno
razumeti i planirati u cilju stvaranja èljenih proizvoda u visokom
prinosu, i sa visokim stepenom stereoselektivnosti, samo kada su
poznate hemijske i fizi~ke osobine reaktanata, odnosno njihova
struktura.


61

Dipolno pravilo

Predvi|a da u grupi konstituciono identi~nih diastereomera onaj sa najve}im
dipolnim momentom, ima vi{u ta~ku klju~anja, indeks prelamanja i gustinu.
Pravilo se zasniva na ~injenici da se sa pove}anjem dipolnog momenta, po-
ve}ava i elektrostati~ko privla~enje dipola. Na taj na~in dolazi do smanjenja
molarne zapremine jer je ve}i stepen privla~enja molekula. Direktna posle-
dica smanjenja molarne zapremine je pove}anje vrednosti pomenutih fizi-
~kih konstanti (videti odrednicu za Auwers-Skita pravilo). U saglasnosti sa di-
polnim pravilom treo-izomer 2,3-dihlorbutana koji ima ne{to ve}i dipolni
moment od mezo-oblika 1 ima i vi{u ta~ku klju~anja, indeks prelamanja i
gustinu od izomera 2. Ve}i broj cis- i trans izomera tipa abC=Cab moè
biti naveden za ilustraciju primene ovog pravila, pod uslovom da veza
C-a ima izraèn momenat veze, a veza C-b zanemarljiv. Logi~no je da
cis-izomer ima ve}i ukupni dipolni momenat u pore|enju sa
centrosimetri~nim trans-izomerom u kojem se pojedina~ni dipolni momenti
veza potiru, te je ukupni dipolni momenat jednak nuli. Tako, na primer, cis-
izomeri 2-butena i 1,2-dihloretena imaju ve}i dipolni momenat od trans-
analoga i njihove vrednosti fizi~kih konstanti su vi{e.

Me
Cl H
Cl H
Me

mezo-2,3-dihlorbutan (1)

= 1,63 D
T.k. (C; 760 mm) = 115,9
n
20
= 1,4386
S.t. (g/ml; na 25 C) = 1,1023

Me
H Cl
Cl H
Me

treo-2,3-dihlorbutan (2)

= 1,79 D
T.k. (C; 760 mm) = 119,5
n
20
= 1,4409
S.t. (g/ml; na 25 C) = 1,1063

Eklipsna konformacija


62
Geometrijski raspored oko C-C proste veze u konformacionim strukturama
u kojim su veze supstituenata na jednom ugljeniku paralelne (eklipsne ili
zaklonjene) vezama supstituenata na susednom ugljeniku kako se to vidi u
Newman-ove projekcionoj formuli za 1,2-dijodoetan (1b).

Diedarski (torzioni) ugao = 0
H
H
I I
H
H
I
I
H H
H
H

1a 1b

Odgovaraju}i parovi supstituenata su tada na najblièm mogu}em rastojanju
{to odgovara diedarskom uglu od 0 u eklipsnoj (ili sinperiplanarnoj) kon-
formaciji.

Videti termin: Sinperiplanaran.


63

Eklipsni (Pitzer-ov) napon

Vi{ak entalpije molekula prouzrokovan odstupanjem torzionog ugla od nje-
gove optimalne vrednosti koja iznosi 60 za konformer najniè mogu}e ene-
rgije.
Odbojne interakcije izme|u elektronskih parova u popunjenim C-H orbita-
lama na susednim atomima koje su najve}e u eklipsnoj geometriji (diedarski
ugao = 0), su osnovni uzrok eklipsnog napona (sinonim: torzioni na-
pon).

Eklipsna knformacija
= 0
H
H
H H
H
H
H
H
H
H
H
H

Nepovoljan raspored vicinalnih (susednih)
veza u eklipsnoj konformaciji kao
komponenta konformacione energije,
pove}ava ukupan napon.

Stepeni~asta konformacija
= 60
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H

Stepeni~ast raspored oko prostih veza je
najpovoljniji i op{ta pojava kod alkana.

Ekvatorijalne veze, supstituenti (ligandi)

Veze u konformaciji stolice molekula cikloheksana orijentisane pod malim
uglom u odnosu na ravan koja sadrì sve, ili skoro sve atome u prstenu.
Supstituenti (ligandi) vezani takvim vezama su ekvatorijalni supstituenti
(ligandi).


64

Elementi simetrije

Geometrijski elementi (ili operatori) u odnosu na koje se vr{e operacija
simetrije u modelu, molekulu ili objektu.
Primenom ovih operacija simetrije dolazi se do stvaranja ponavljaju}eg tipa
simetrije, ukoliko takav postoji u analiziranom modelu. Konkretnije, ele-
menti simetrije (Tablica) odre|uju, na osnovu geometrijskih karakteristika
molekula, modela ili objekta, da li se molekul (model ili objekt) poklapa sa
svojim likom (odrazom) u ogledalu.

Tablica. Vrste elemenata simetrije sa odgovaraju}im oznakama
1. Element identi~nosti
(E)

2. Rotaciona osa
(C)

3. Ravan simetrije
()

4. Centar simetrije
(i)

5. Rotaciono-refleksiona osa
(S)

U saglasnosti sa Teorijom grupa simetrije, molekul koji poseduje ravan
simetrije, centar simetrije ili rotaciono-refleksionu osu simetrije (naizmeni-
~na osa simetrije) poklapa se sa svojim likom i nije hiralan.
Postojanje ovih elemenata simetrije utvr|uje se na osnovu odre|enih opera-
cija simetrije, ~ijom se primenom na dati molekul dobija prostorni raspored
molekula koji se ne razlikuje od po~etnog rasporeda.
Operacije simetrije su:
(1) geometrijske operacije identi~nosti za element identi~nosti,
(2) rotacija za rotacionu osu,
(3) refleksija (primer 1) za ravan simetrije,
(4) inverzija za centar simetrije i
(5) rotaciona refleksija za rotaciono-refleksionu osu.
Molekul bez pomenutih elementata simetrije je hiralan.

65
Podrazumeva se da svaki molekul poseduje prostu osu simetrije (element
identi~nosti) kada se rotacijom molekula za 360 oko pomenute ose molekul
vra}a u prvobitni poloàj.

Videti odrednicu: Operacije simetrije - fali odrednica

Enantiomeri

Parovi stereoizomera (1 i 2 u op{tem slu~aju) koji se me|usobno odnose kao
predmet i lik u ogledalu koji se u trodimenzionalnom prostoru ne mogu
poklopiti translacijom, ili rotacijom.
Molekuli enantiomera ne poseduju elemente simetrije: ravan, centar ili rota-
ciono-naizmeni~nu osu simetrije.

c
C
d
b
a
C
c a
b
d
d
C
c
b
a
C
a c
b
d

1 2

Enantiomeri se razlikuju jedan od drugog na osnovu suprotnih apsolutnih
konfiguracija na svim stereogenim centrima u molekulu (parovi 3 i 4, odno-
sno 5 i 6).
Strukture koje se mogu predstaviti pomo}u tetraedarskog modela sa ~etiri
razli~ita liganda vezana za centralni atom (ne mora biti, ali naj}e{}e je to
ugljenikov atom) pripadaju najve}oj klasi enantiomernih jedinjenja (tzv.
centralna hiralnost).

Enantiomeri hloreten-oksida

O
Cl
H H
H
O
H
H H
Cl

(S)-1 (R)-2

Enantiomeri ksiloze

CHO
OH H
H HO
OH H
CH
2
OH
C H O
H HO
O H H
H HO
C H
2
O H

(2R,3R,4R)-3 (2S,3S,4S)-4


66

Enantiomerni vi{ak [ev (%)]

Predstavlja vi{ak jednog enantiomera (R ili S ) koji je prisutan u smesi sasta-
vljenoj od tog enantiomera u vi{ku i racemata (RS). Izraèn u procentima,
ev se izra~unava prema formuli:

R - S
R + S
x 100% = %R - %S

u kojoj je:

R-S = vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi;
R+S = celokupna snesa; jedinice se potiru u ra~unu tako da se formula moè koristiti, bez
obzira da li je koli~ina izraèna u gramima ili molarnoj koncentraciji.

Videti definicije: Opti~ka ~isto}a i Diastereomerni vi{ak.

Enantiomerno ~ist
(ili enantio-~ist)

Ozna~ava 100%-ni vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi, u
granicama merenja.

Enantiomerno oboga}en
(ili enantio-oboga}en)

Enantiomerni vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi enantiomer, koji
moè biti ve}i od 0%, ali manji od 100%.

Enantiomorfan
(gr~. enantios zna~i suprotan + morphe zna~i oblik)

Jedan iz para hiralnih objekata koji se ne poklapaju, kao {to su kristali kvar-
ca ili molekulski modeli (Slika).

67
Atribut enantiomorfan koristi se i za strukturne fragmente koji se vi{e puta
ponavljaju u stereoure|enim polimerima. Ovaj termin nije ispravno koristiti
za hiralne molekule kao sinonim za enantiomer.

Dodati sliku

Slika

Enantioselektivna reakcija

Reakcija u kojoj se jedan od enantiomera gradi u vi{ku u odnosu na drugi.
Za reakciju se tada kaè da je enantioselektivna jer vodi selektivnom gra|e-
nju samo jednog enantiomera. Ina~e to je su{tinska stereohemijska karakte-
ristika mnogih enzimski-katalizovanih procesa. Primer se odnosi na enantio-
selektivnu redukciju derivata 2-acetamidoakrilne kiseline pomo}u stereo-
selektivnog Rh(I) kompleksa sa hiralnim fosfinskim ligandom L.

katalizator
H
2
H
C C
NHCOMe
CO
2
H
Ph
C NHCOMe
CO
2
H
H
CH
2
Ph

(R) 91% ev

Katalizator: kompleks rodijuma
sa hiralnim fosfinskim
ligandom L:

N
CH
2
PPh
2
Ph
2
P
CO
2
C(CH
3
)
3

L
Videti odrednice: Prohiralnost i Stereoselektivnost.

Enantitopno lice

Kada se adicijom ahiralnog liganda na dvogubu vezu sa jedne strane (lica)
enantionultne ravni molekula, gradi proizvod koji je enantiomeran sa onim

68
dobivenim adicijom sa suprotne strane, tada se lica defini{u kao enantiotop-
na.
Lica acetaladehida su enantiotopna jer se adicijom HCN, koja se podjedna-
kom verovatno}om vr{i sa prednje ili zadnje strane, dobivaju enantiomerni
proizvodi (Shema). Za takva lica dvogube veze postoji tipi~an odnos pred-
met-lik, bez poklapanja. To zna~i, da su CN ligandi koji su postavljeni sime-
tri~no prema enantionultoj ravni, u enantiomernom odnosu.

Napad sa prednje strane
C
Me
H
O
HCN
C
H Me
HO CN
(R)

Napad sa zadnje strane

C
Me
H
O
HCN
C
H Me
NC OH
(S)

Ravan koja sadrì sp
2
centar i dva supstituenta je tzv. ENANTIONULTA RAVAN.
Shema

Dva lica trans-1,2-dihloretena (1) su tako|e enantiotopna, jer se adicijom
deuterijuma sa gornje strane dobiva enantiomer (1S,2S)-2, a sa donje
(1R,2R)-2.
H Cl
H Cl
H
Cl
D
Cl H
D
H
Cl
D
Cl H
D
D
2
, Pd/C
napad odozgo
napad odozdo
D
2
, Pd/C 1
(1S,2S)-2
(1R,2R)-2


69

Enantiotopni ligandi

Dva liganda (atoma ili atomske grupe) u molekulu su enantiotopna kada se
delimi~nom zamenom jednog ili drugog, novim ahiralnim ligandom stvara-
ju dva enantiomerna proizvoda.
Dve stereoformule (S)-2 i (R)-2 monodeuterisanog ciklopentanona prikazuju
enantiomere. Prema tome, dva topolo{ki (gr. topos zna~i mesto) neekviva-
lentna H-atoma (H
a
i H
b
) ciklopentanona (1) su enantiotopna. Isti karakter
imaju i metilenski vodonikovi atomi u cis-N-benzil-2,6-dimetilpiperidinu
(3).
1
(S)-2
(R)-2
O
H
a
H
b
H
a
D
H
b
D
O
D
H
O
H
D

N
H
a
H
b
CH
3
H
3
C
N
Br H
CH
3
H
3
C N
H Br
CH
3
H
3
C
S R
H
a
Br
H
b Br
3
4 5

Kao ilustrativan primer topologije enantiotopnih liganada naveden je i ciklo-
heksanski derivat 6 u kome postoji nekoliko parova enantiotopnih vodoni-
kovih atoma koji su obeleèni istim slovom.
Enantitopni parovi
CO
2
H
Ph
H
H
H
c'
H
d'
H
a
H
b
H
a'
H
b'
H
d
H
c

6
H
a
H
b
H
c
H
d

H
a'
H
b'
H
c'
H
d'

endo, egzo
(gr~. endon -unutar)
(gr~. ex-spolja)

70

Kada je supstituent X u bicikli~nom sistemu sa mostom (premo{}ena
bicikli~na jedinjenja) usmeren ka ve}em mostu, kao {to primer bici-
klo[2.2.1] heptanskog derivata 1 pokazuje, tada se njegov stereohemijski
poloàj ozna~ava prefiksom endo [(supstituent X se nalazi unutar U
{upljine formirane ugljenikovim atomima C(1) do C(6)].
Supstituent je u egzo poloàju kada je orijentisan ka manjem mostu, odno-
sno prema C(7) mostu koji zajedno sa atomima C(1) do C(4) formira
peto~lani prsten, {to zna~i van pomenute {upljine {esto~lanog prstena.
X
7
2
1 X
3
4
5
6

Endo-derivat biciklo[2.2.1]heptana (1)

X
1
7
2
X
5
4
3
6

Exo-derivat biciklo[2.2.1]heptana (1)

Kao {to strukture 2 i 3 pokazuju, izrazi egzo i endo koriste se i za ozna~ava-
nje dvogube veze van prstena, odnosno unutar prstena.

metilencikloheksan 1-metilcikloheksen
(egzo dvoguba veza) (endo dvoguba veza)

Energija napona

Eksperimentalno odre|ena energija jedinjenja (naj~e{}e entalpija) koje je
pod naponom, u odnosu na jedinjenje sli~ne strukture bez napona.
Ukupan napon u napregnutim jedinjenjima u gasnoj fazi* je zbir
pojedina~nih napona prouzrokovanih istezanjem i kompresijom veza,
devijacijom od idealnih uglova veza (Baeyer-ov napon), odstupanjem od
idealnog diedarskog ugla (Pitzer-ov ili torzioni napon), elektrostati~kih i
nevezivnih interakcija i tome sli~no.


71
V
ukupan
= V
d
+ V
P
+ V

+ V
ni
+ V
E

V
d
= napon istezanja i kompresije veza
V
P
= Baeyer-ov napon (ugaoni)
V

= Pitzer-ov napon (torzioni ili eklipsni)
V
ni
= napon usled nevezivnih interakcija
V
E
= elektrostati~ki napon

*U te~noj fazi solvatacija V
s
smanjuje ukupnu energiju napona.

Epimeri

U {irem smislu, dva stereoizomera koji sadrè vi{e stereogenih centara, a ra-
zlikuju se po apsolutnoj konfiguraciji samo na jednom stereogenom centru.
S obzirom da bar jedan stereogeni centar ne menja konfiguraciju, epimeri-
zacijom neracemske supstance ne dolazi do gubitka opti~ke aktivnosti. Ovaj
termin u uèm smislu, koristi se i danas za aldoze, na primer D-ksilozu i D-
liksozu, suprotnih konfiguracija na C(2), a identi~nih na C(3) i C(4).

CHO
OH H
H HO
OH H
CH
2
OH
CHO
H HO
H HO
OH H
CH
2
OH
2
2
*
*
*
*

D-ksiloza D-liksoza
Apsolutne konfiguracije epimera su razli~ite samo na jednom stereogenom centru, odnosno
na ugljenikovom atomu C(2).

Epimerizacija

Reverzibilna promena konfiguracije jednog stereogenog centra u stereo-
izomeru, uz o~uvanje konfiguracije drugih stereogenih centara.
Epimerizacija podrazumeva interkonverziju diastereomera, jer samo jedan
stereogeni centar menja konfiguraciju. Tako, na primer, baznom epimeriza-
cijom jednog ili drugog enantiomera mentona (1) dolazi do delimi~ne pro-
mene konfiguracije na stereogenom centru C(2), susednom karbonilnoj gru-
pi. U takvom procesu konfiguracija na stereogenom centru C(5) se ne me-

72
nja. Menton i izomenton su diastereoizomeri i ravnoteà je pomerena u pra-
vcu stabilnijeg mentona.

*
*
*
*
2
Baza
Me
O
Me
O
1
3
6
4
5

1 2
Menton Izomenton
(70%) (30%)

Epimerizacijom je promenjena
konfiguracija samo na ugljeni-
kovom atomu C(2), dok na C(5)
ostaje ista.

eritro, treo

Kada su u glavnom nizu molekula, koji je prikazan op{tom Fischer-ovom
projekcionom formulom 1, dva ista (ili konstituciono vrlo sli~na) supstitu-
enta vezana za susedne, neidenti~ne stereogene centre sa iste strane, tada je
re~ o eritro-izomeru.
treo-Izomer 2 sadrì takve supstituente na razli~itim stranama niza.
R
a
b
a
b
R'
R
a
b
b
a
R'

eritro-1 treo-2

Ozna~avanje poloàja takvih supstituenata pomo}u prefiksa eritro/treo nije
jednozna~no i ne obuhvata odre|ene izuzetke. Iz tog razloga ovi simboli se
moraju pa`ljivo koristiti. Ove oznake su izvedene iz naziva dve aldotetroze,
eritroze i treoze i zasnivaju se na identi~noj relativnoj konfiguraciji dva su-
sedna stereogena centra u ovim {e}erima.
Na primeru D-eritroze prikazana je veza izme|u eritro i anti obeleàvanja
(Schema).


73
CHO
H OH
CH
2
OH
H OH
H
CHO
OH
H
CH
2
OH
OH
D-eritroza (3)
rotacija oko
C(2)-C(3) veze
2
3
H
CHO
OH
CH
2
OH
H HO
H
CHO
OH
HOH
2
C
H HO
HOH
2
C
CHO
OH
OH
3a
3b
3c 3d
CHO
OH H
CH
2
OH
H OH
D-treoza (4)

anti-konfiguracija

3a (eklipsna dijagonalna formula)

3b (stepeni~asta dijagonalna
formula)

3c (klinasta stepeni~asta
formula)*

3d (cik-cak formula)

anti-konfiguracija:
OH grupe na razli~itim stranama
ravni u kojoj se nalazi linearni niz

*Ovaj tip formula se katkada
tako|e ozna~ava kao cik-cak
formule (videti definiciju).
Shema

Prema tome, anti-konfiguracija u stepeni~astoj cik-cak-formuli odgovara
eritro-izomeru.
Na sli~an na~in, polaze}i od D- ili L-treoze moè se pokazati da prefiks treo
odgovara sin-konfiguraciji. Tada su u klinastoj stepeni~astoj formuli, ili cik-
cak formuli treoze, OH grupe na C(2) i C(3) atomima na istoj strani u odno-
su na ravan koju zauzima linearni niz, za razliku od eritroze gde su ove gru-
pe na razli~itim stranama. To je i razumljivo jer se konfiguracija treoze od
konfiguracije eritroze razlikuje na jednom stereogenom centru. Sledi, da se
takav raspored OH grupa u treozi dovodi u vezu sa sin-konfiguracijom.

Videti obja{njenje za anti-sin oznake.

Etanska barijera

Torzioni napon (Pitzer-ov napon ili eklipsni napon) u iznosu od oko 3
kcal/mol koji odgovara vi{ku energije eklipsne konformacije etana u odnosu
na stabilniju stepeni~astu konfromaciju.

74
Ovaj napon E (ili torzioni potencijal) i diedarski ugao povezani su slede-
}om relacijom:

E = E
o
(1 + cos3)
1
2

u kojoj E
o
predstavlja etansku barijeru. Potencijalni energetski dijagram eta-
na u funkciji diedarskog ugla prikazan je na slici. Tri minimuma iste ener-
gije koji se pojavljuju na 60
0
, 180
0
i 60
0
, odgovaraju stepeni~astim kon-
formacijama, a tri maksimuma na 0
0
, 120
0
i 120
0
, odgovaraju eklipsnim
konformacijama iste energije. Zbog postojanja 3 minimuma, odnosno mak-
simuma ova potencijalna funkcija se naziva V
3
potencijal.

Slika. Potencijalna energija etana u funkciji torzionog ugla

E (nem. entgegen) suprotan; Z (nem. zusammen) zajedno

Oznake koje opisuju stereohemiju ugljenik-ugljenik dvogube veze u alkeni-
ma kao {to su jedinjenja 1-5, ili kumulenima (struktura 6) sa neparnim bro-
jem dvogubih veza, sa najmanje dva negeminalna supstituenta na krajevima
dvogubih veza, ali koji nisu vodonikovi atomi.
Grupama na svakom C-atomu dvogube veze odre|uje se prioritet u skladu
sa CIP-pravilima. Kada su grupe vi{eg prioriteta na svakom C atomu na
istoj strani dvogube veze (cis jedna u odnosu na drugu u skladu sa
obeleàvanjem u starijoj literaturi), veza ima Z-konfiguraciju, dok oznaka E
ozna~ava da su ti supstituenti sa razli~itih strana dvogube veze (trans).

75

a
C C
a
b
b
a
C C
b
a
b
H
C C
Br
H
Br

cis-1 trans-1 cis-1,2-dibrometan (2)
(Z)-1 (E)-1 (Z)-2

a
C C
d
c
b
a
C C
c
d
b
Br
C C
Br
Cl
M e

(Z)-3 (E)-4 (E)-5

Prioritet grupa: a > b; c > d; Br > H (za jedinjenje 2); Br > Me; Br > Cl (za jedinjenje 5)

Konfiguracija kumulovanih triena, kao {to je to jedinjenje 6, sa supstituen-
tima na terminalnim ugljenikovim atomima odre|uje se na identi~an na~in.

M e
C C
Br
C C
Br
M e

cis-6
(Z)-6
Br > Me
Ovaj na~in odre|ivanja konfiguracije kumulovanih jedinje-
nja se primenjuje kada je broj dvogubih ugljenik-ugljenik
veza u jedinjenjima neparan. Tada se supstituenti na krajevi-
ma niza nalaze u istoj ravni kao i u alkenima sa jednom dvo-
gubom vezom.

Ove oznake za specifikaciju dvogube C-C veze ne koristi se za poloàj
grupa u supstituisanim cikloalkanima, ali se koriste za odre|ivanje konfigu-
racije dvogubih veza u konjugovanim alkenima (struktura 7), oksimima
(struktura 8), hidrazonima i aza jedinjenjima (heteroanalozi C=C veze).
Va`no je napomenuti da se Z/E obeleàvanje koristi i za jedinjenja sa
vezama koje imaju delimi~an karakter dvogube veze, {to je ilustrovano
odre|ivanjem konfiguracije C-N veze u N-metilformamidu (9).

H
C C
CHO
H
M e H
C C
H
Et
C N
OH
M e

(2Z,4E)-2,4-heksadienal (7) (Z)-oksim (8)
M e
C N
Et
H
O
M e
C N
Et
H
O
+
_

(Z)-9
Prioritet grupa: O > Me; Et > H


76

Felkin-ov model

Jedan od veoma uspe{nih modela za predvi|anje i obja{njenje stereohe-
mijskog toka i ishoda kineti~ki kontrolisanih reakcija adicije Grignard-ovog
reagensa i redukcije hiralnih aldehida i ketona u kojima je hiralni centar su-
sedan karbonilnoj grupi.
Ovaj model polazi od najpovoljnije konformacije pomenutih karbonilnih
jedinjenja u prelaznom stanju (Slika, struktura A). U slu~aju Cram-ovog
pravila polazi se od najpovoljnije konformacije prekursora u osnovnom sta-
nju.

S
V
M
R
O
Nu
#
*
Nu
OH
R
V
M
S

A
(i) Favorizovan prilaz sa najmanje za{ti}ene strane male
grupe M

R
O OH
:Nu
V
M
S
Nu
R
V
M
S
(ii) Oteàn prilaz sa vi{e za{ti}ene strane srednje grupe S
B

S = srednja grupa
(kosa prema karbo-
nilnoj grupi)

M = mala grupa

V = velika grupa (
upravna u odnosu na
ravan karbonilne
grupe)

Slika . FELKIN-OV MODEL - Stereohemija povoljnog i nepovoljnog anti napada Nu:

na
karbonilnu grupu u acikli~nim hiralnim jedinjenjima (V > S > M)
Felkin je pretpostavio da je torzioni napon (ili Pitzer-ov napon) u prelaznom
stanju koji obuhvata delimi~no formirane veze, bitan deo napona izme|u
potpuno formiranih veza ~ak i onda kada je stepen vezivanja u prelaznom
stanju mali. U skladu s tim, prema ovoj op{te prihva}enoj hipotezi (zbog od-
li~nog slaganja teorijskih razmatranja sa eksperimentalnim podacima) u naj-
povoljnijoj konformaciji velika grupa (V) je orijentisana upravno na ravan

77
karbonilne grupe, a srednja (S) je postavljena koso prema karbonilnoj grupi.
Nukleofilni napad na karbonilnu grupu vr{i se sa suprotne strane (anti-na-
pad) od poloàja velike grupe (Slika, prilaz i). Takav model u isto vreme
predvi|a prilaz reagensa (Grignard-ovog ili redukcionog) karbonilnoj grupi
sa one strane gde se nalazi najmanji supstituent jer su nevezivne interakcije
tada najmanje. Nepovoljan napad nukleofila sa strane srednje grupe daje
sporedni diastereomer (Slika, prilaz ii).
Shema prikazuje detaljno kako se primenom Felkinovog modela, polaze}i
od najpovoljnije konformacije (S)-2-fenilpropanala u prelaznom stanju (Ne-
wman-ova projekciona formula) moè objasniti stereoselektivna adicija me-
tilmagnezijum-jodida na ovaj hiralni aldehid.

Me
C OH H
C Ph H
Me
Ph
Me
OH
Me
H
H
H
Me
Ph
OH
Me
H
OH
Me
Ph
H
H Me
OH
Ph
H
Me
H Me
Ph
Me
H
1-(S)
Ph
H
C
Me
O
H
+ MeMgI
H
O

(2S,3S)-3-fenilbutan-2-ol (1)
eritro-oblik
Shema

Fiducilna grupa
(lat.. fiducialis < fiducia, poverenje)
grupa (ta~ka) za pore|enje

Ozna~ava referentnu grupu (ili atom) u molekulu sa vi{e supstituenata koja
odre|uje stereohemijske oznake za potpun opis konfiguracione i konfor-
macione strukture.

78

Videti definiciju: Referentna grupa.

Fluktuiraju}i izomeri

Izomeri koji se razlikuju po poloàju i redu prostih i dvogubih veza izme|u
njihovih atoma, kao {to je ilustrovano konstitucionom ravnoteòm izme|u
alkil-susptituisanih derivata cikloheptatriena i norkardiena.

R
H R
H

Tautomerija valencionih veza

Fischer-ova projekcija

Na~in prikazivanja prostornog rasporeda supstituenata vezanih za stereogeni
centar pomo}u planarne projekcione formule.
Stereogeni centar je ta~ka preseka dve upravno orijentisane linije (ili krsta);
horizontalne veze usmerene su van ravni hartije, ka posmatra~u, a vertikalne
predstavljaju veze iza ravni ravni hartije, dalje od posmatra~a (op{ta formula
1). Kada glavni vertikalni niz ima vi{e stereogenih centara, atom sa najma-
njim brojem je na vrhu niza.
d C b
a
c
d b
a
c
d b
a
c

1
Modifikovane Fischer-ove formule 3 sa horizontalnim nizom i vertikalnim
vezama iza ravni projekcije, koje se izvode iz uobi~ajenih Fischer-ovih pro-
jekcija 2 sa vertikalnim nizom, koriste se za crtanje linearnih, idealno ure|e-
nih polimera.

79

2 3
Rotacijom klasi~ne vertikalne Fischer-ove projekcije I za 90
u ravni hartije, horizontalne veze projektuju se iza ravni, a
dve terminalne vertikalne veze projektuju se ispod ravni, {to
daje horizontalnu projekcija polimera 3 bez nazna~enih
supstituenata.

4
Deo klinaste stepeni~aste
formule polimera bez odre-
|enih supstituenata

Konformaciona cik-cak formula 4 izvedena iz Fischer-ovih projekcija 3
tako|e se ~esto koristi za grafi~ko prikazivanje strukture polimera, ali i
jedinjenja sa vi{e stereogenih centara, na primer, monosaharida (struktura
5).
CHO
OH H
H HO
OH H
CH
2
OH
HOH
2
C CHO
OH
H
OH
H
OH H
HOH
2
C
OH
OH
CHO
OH

5
Fischer-ova Klinasta stepeni~asta formula* cik-cak formula
(+)-D-ksiloze

*Mada ne sasvim korektno, ovakav tip formula ~esto se naziva tako|e cik-cak formula.

Videti definicije: Projekciona formula i cik-cak Formula.

Geometrijska izomerija

Zastareo termin (ne preporu~uje se) za cis/trans izomeriju (ili E/Z) izomeri-
ju.

-Halogen-ketonski efekat

Pojava koja nastaje kao rezultat dipolarnih interakcija izme|u karbonilne
grupe i CX veze u rastvara~ima sa niskom dielektri~nom konstantom, ka-

80
da konformacioni izomer sa halogenom u aksijalnom poloàju postaje sta-
bilniji.
Primer ilustruje da se konformaciona ravnoteà menja u polarnijim rastvara-
~ima.

Bu
t
O
X
Bu
t
O
X

1-aks (X = Cl, Br) 1-ekv
Aksijalni poloàj halogena:
potiranje dipola favorizovanje aksijalnog oblika u nepolarnim rastvara~ima (na primer u
cikloheksanu).
Ekvatorijalni poloàj halogena:
aditivni dipolni momenti veza polarniji oblik dominantan u polarnom rastvara~u
pove}ava se udeo ekvatorijalnog oblika (na primer u acetonu).

Prednost aksijalne orijentacije za -bromoketone 1 i ne{to manja za -hlo-
roketone, moè se objasniti na osnovu molekulsko-orbitalnog razmatranja
(slika).

vezivna -orbitala
X
O

antivezivna
*
-orbitala

antivezivna
*
-orbitala
X
O

vezivna -orbitala

*
interakcija
*
interakcija
Slika. Relativna favorizovanost aksijalne orijentacije halogena u -halocikloheksanonu
prema molekulsko-orbitalnom tuma~enju

Aksijalni raspored orijenti{e CX vezu gotovo upravno na ravan karbonilne
grupe, {to omogu}ava maksimalno preklapanje orbitala
*

pomeranjem elektronske gustine, odnosno
*
pomeranjem (slika). Na
taj na~in dolazi do maksimalne delokalizacije elektronske gustine {to stabili-
zuje aksijalni poloàj halogena. Suprotno tome,
*
delokalizacija nije

81
mogu}a za ekvatorijalne halogene, jer CX veza leì u ~vornoj povr{ini
karbonilne grupe, gde je elektronska gustina zanemarljiva.


82

Haworth-ova projekcija

Klasi~an na~in prikazivanja tetrahidropiranske hemiacetalne strukture kara-
kteristi~an za monosaharide.
U Haworth-ovoj projekciji 1 planarni tetrahidropiranski prsten, u perspekti-
vnom stilu, sadrì, po konvenciji, hemiacetalni kiseonik u gornjem desnom
uglu. Ovakva projekcija ima tri razli~ite ravni: ravan heterocikli~nog prste-
na, ravan ispod i ravan iznad ravni {esto~lanog prstena.

5
4
3 2
1
O

1
Od teorijski 12 mogu}ih poloàja prstena pri ~emu hemiacetalni
kiseonik moè biti u bilo kojem uglu prstena, a sam prsten
numerisan u smeru kazaljke na satu, ili u suprotnom, prikazana
struktura 1 ima standardni prihva}eni oblik.

Prevo|enje modifikovane Fischer-ove projekcije D-glukoze (struktura 2) u
planarnu Haworth-ovu projekciju 3 vr{i se tako da se supstituenti sa desne
strane projekcije 2 orijenti{u ispod ravni, dok su oni sa leve strane iznad
ravni prstena Haworth-ove projekcije 3. Predstavljen je -anomer. Da bi se
cikli~ne {esto~lane strukture {to preciznije predstavile, Haworth-ove projek-
cije se prevode u konformacione stoli~aste formule.

Haworth-ova projekcija -D-glukopiranoze

5
OH H
H HO
OH H
OH HOCH
2
O
HO H
1
6
5
4
3
2
1
H
O
OH
OH
OH
O
CH
2
OH

2 3

83
Videti odrednice: Anomeri i Konformacija stolice.

Hemoselektivnost

Dodati ovu va`nu odrednicu

Heterofacijalan
(antonim homofacijalan)

Pojam podrazumeva, da su tri od ~etiri grupe vezane za hiralni centar mole-
kula Cabcx i Cabcy koje poredimo, identi~ne, dok se 4-ti supstituent x u
Cabcx nalazi na suprotnoj strani od supstituenta y u Cabcy.
Takvi su molekuli (R)-()-bademove kiseline (1) (S)-(+)-mle~ne kiseline
(2).
a
b c
x y
a
b
c
H
C
Ph
HO
CO
2
H
Me
C
H
CO
2
H
OH

1 2
CO
2
H, H i OH su identi~ne grupe za 1 i 2; ~etvrti supstituent (Ph u 1 i Me u 2) se nalazi na
suprotnim stranama ravni trougla abc.

Kada se u hemijskoj reakciji izvr{e heterofacijalna zamena grupe x grupom
y, tada je stereohemijski ishod inverzija konfiguracije. Ovaj pojam tako|e
ozna~ava suprotne strane definisane ravni sistema koje zauzimaju dva teme-
na (vrha) bipiramide u odnosu na njenu trigonalnu osnovnu ravan.

Videti odrednice: Walden-ova inverzija i Homofacijalan.

Heterohiralan

Kada je hiralnost dva izometri~na molekula suprotna, {to zna~i da se razli-
kuju u smeru skretanja ravni polarizovane svetlosti, tada su molekuli
heterohiralni.

84
Ovo je slu~aj sa heterohiralnim molekulima (R)- i (S)-gliceraldehida.
H
C
CH
2
OH
HO
CHO
HOCH
2
C
H
CHO
OH

(R)-(+) (S)-(- )
[]
D
= + 8,7 []
D
= - 8,7

Videti definiciju: Izometri~an.

Heterotopna lica

Kada adicija novog ahiralnog liganda sa jedne ili druge strane (lica) dvo-
gube veze u molekulu, koji moè biti prikazan dvodimenzionalnim mode-
lom, gradi konfiguraciono razli~ite proizvode, tada su lica heterotopna.
Na primer, polazni lakton je ahiralna supstanca, a karbonilna grupa je hete-
rotopna, jer dva lica nisu identi~ne, te se redukcijom stvaraju konfiguraci-
ono razli~iti proizvodi.

Napad sa prednje strane
Napad sa zadnje strane
O
O
O
OH
H
O
OH
H
redukcioni
proizvodi
*
*

Videti definicije: Enantiotopno lice i Diasterotopno lice.

Heterotopni ligandi
(gr~. heteros- razli~it + topos-mesto)

Dva liganda u molekulu koji su konstituciono identi~ni* defini{u se kao he-
terotopni, ukoliko se supstitucijom jednog liganda dobija proizvod koji je
stereohemijski razli~it od onog dobivenog supstitucijom drugog.

85
U molekulu propanske kiseline uo~ava se da su dva protona H
a
i H
b
na C(2)
topolo{ki neekvivalentna, jer zamena H
a
amino grupom vodi stvaranju hi-
ralnog centra (S)-alanina, a H
b
stereohemijski razli~itog (R)-alanina.

CO
2
H
H
b
H
a
CH
3
CO
2
H
H H
2
N
CH
3
CO
2
H
H H
2
N
H
3
C
H
a
NH
2
(S)-alanin
2
CO
2
H
NH
2
H
CH
3
H
b
NH
2
CO
2
H
NH
2
H
(R)-alanin
CH
3
H
a
i H
b
su
topolo{ki razli~iti

H
a
i H
b
su heterotopni, ali i
homomorfni ligandi

*Videti tako|e definicije: Homomorfni, Stereoheterotopni, enantiotopni i
diastereotopni ligandi.


86

Hiralan
(gr~. cheir-ruka)

Molekuli, kao i kristali (makroskopske celine) koji se ne poklapaju sa likom
u ogledalu su hiralni.
Pro{irenje definicije, u saglasnosti sa Cahn-Ingold-Prelog-ovim tuma~e-
njem, podrazumeva sve one modele kao hiralne koji nemaju niti jedan ele-
menat simetrije: ravan, centar ili naizmeni~nu osu simetrije (rotaciono-
refleksionu osu). Termin uklju~uje racemske supstance ~iji su pojedina~ni
molekuli hiralni. Drugim re~ima, svi hiralni molekuli (na primer 1-3) su
molekuli opti~ki aktivnih jedinjenja.

H
CH
3
H
COOH
H H
2
N
H
COOH
HO
COOH
OH H OH

1 2 3

Ovaj termin ne uklju~uje kao hiralne vrste ogroman broj hiralnih konfor-
macionih struktura, kao {to je konformaciona struktura etana prikazana for-
mulom 4. Ona se, me|utim zbog "slobodne rotacije" oko proste C-C veze ne
moè izolovati.*

H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H H

Ahiralne konformacije etana

H
H
H
H
H
H

4
Jedna od beskona~nog broja konformacionih struk-
tura etana koja je hiralna, ali zbog fleksibilnosti tih
struktura prouzrokovane slobodnom rotacijom oko
C-C veze, molekul etana je naravno ahiralan jer
prolazi kroz isto tako veliki broj simetri~nih oblika.

*Napomena: pretpostavka je da se strukture hiralnih molekula tretiraju kao krute, jer iako
su mnoge konformacije etana hiralne, etan je konfiguraciono ahiralan.

Hiralan centar

87
(centar hiralnosti)

Asimetri~an ugljenikov atom koji je u tetraedarskoj strukturi Cabcd vezan
za ~etiri razli~ita supstituenta opisuje se kao hiralan centar.
Prema CIP-konvenciji takav ugljenikov atom ima R- ili S-konfiguraciju. Hi-
ralni centar (kao u modelu Cabcd) predstavlja samo jedan mogu}i tip
hiralnog elementa* (ali i najrasprostranjeniji) odgovoran za postojanje sup-
stanci ~iji su molekuli opti~ki aktivni. Refleksijom molekula odre|ene kon-
figuracije menja se hiralnost takvog molekula, odnosno njegova konfigura-
cija iz na primer R u S-konfiguraciju.

C
c
b
a
d

U molekulu moè biti vi{e hiralnih centara koji mogu biti:
(i) identi~ni;
(ii) strukturno razli~iti (u smislu konstitucije i konfiguracije), ili
(iii) konstituciono identi~ni, ali konfiguraciono razli~iti (koji su suprotne hi-
ralnosti).
U poslednjem slu~aju ukoliko molekul sadrì isti broj konstituciono identi-
~nih hiralnih grupa suprotne konfiguracije (na primer mezo-vinska kiselina)
molekul je ahiralan. Takve grupe u mezo-vinskoj kiselini se mogu nazvati
HIROTOPNIM grupama. Me|utim, takvi centri nisu HIRALNI CENTRI,
jer je pojam hiralnog centra povezan sa osobinom opti~ke aktivnosti, ali
predstavljaju STEREOGENE CENTRE.
Svi hiralni centri su stereogeni, ali stereogeni centri mogu biti hiralni, ali i
ne moraju.

*Videti odrednice: Hiralna osa, Hiralna ravan, Stereogeni element, Stereogeni centar i
mezo.

Hiralan element

Strukturni element molekula koja ga ~ini opti~ki aktivnim.

Videti definicije: Hiralni centar, Hiralna osa i Hiralna ravan.


88

Hiralna (aksijalna) osa

Kada se tetraedarski model u zami{ljenoj projekciji razvu~e du` svoje S
4

ose stvara se skeletna struktura D
2D
simetrije, koja uz odre|enu supstitu-
ciju poseduje hiralnu osu.
Za jedinjenja te vrste (supstituisani aleni, bifenili, alkilidencikloalkani i spi-
rani) karakteristi~na je aksijalna hiralnost.

A
B
C
D
A
B
D
C
A
B
D
C
HIRALNA OSA

Videti definiciju: Aksijalna hiralnost.

Hiralni ligandi

Neutralni opti~ki aktivni molekuli u sastavu, naj~e{}e, kompleksa prelaznih
metala.
Primenom takvih kompleksa pove}ava se enantioselektivnost organskih re-
akcija, kao {to je to ilustrovano na slede}im primerima.

Enantioselektivna redukcija p-keto-estra 1 primenom hiralnog Ru-BINAP katalizatora

OMe
O O
H
2
RuBr
2
(R)-BINAP OMe
O
OH H
R
1 2

DuPont-ova enantioselektivna hidrogenizacija derivata C-amidoakrilne kiseline 3


89
H CO
2
Me
NHCOMe
H
2
Rh (S,S)-EtDuPHOS
NHCOMe
CO
2
Me H
3 4
S

Strukture hiralnih liganada upotrebljenih za enantioselktivne sinteze jedinje-
nja 3 i 4 prikazane su formulama 5 i 6.

Hiralni ligandi
PPh
2
PPh
2
(R)-BINAP
P
P
Et
Et
Et
Et
Rh (S,S)-EtDuPHOS

Hiralna ravan

Planarni deo molekula koji je vezan za ostatak strukture vezama koje zbog
geometrijskog ograni~enja spre~avaju uvijanje molekula, tako da se ravan
planarnog dela molekula ne poklapa sa ravni simetrije.
Takva ravan sadrì maksimalan broj atoma u molekulu, ali bar jedan atom
(mada obi~no vi{e) se ne nalazi u pomenutoj ravni. Struktura 1, poseduje hi-
ralnu ravan u kojoj se nalazi benzenov prsten vezan za cikli~ni most koji je
suvi{e mali (za n 6) da bi se se aromati~ni prsten provukao kroz njega.
Jedinjenja ove vrste su poznata pod nazivom ciklofani (stariji naziv: ANSA
jedinjenja -lat. ansa-ru~ka). Molekuli strukture 1 su hiralni i karakteri{e ih
planarna hiralnost. U slu~aju hiralnih trans-cikloalkena 2 (R = H, alikil)
hiralna ravan se poklapa sa ravni dvogube veze. Prvi ciklofan koji je izo-
lovan kao opti~ki aktivna supstanca prikazan je formulom 3.

Videti definiciju: Planarna hiralnost (uklju~uju}i i specifikaciju konfiguracije molekula
koji poseduju hiralnu ravan).

Hiralna jedinjenja koja poseduju hiralnu ravan

90

O O
Z
CH
2 CH
2
(CH
2
)
n

1
n=6, Z = COOH
C C
R
R
CH
2
H
2
C
CH
2
CH
2
(CH
2
)
n

2
trans-Ciklookten (n = 2, R = H) je relativno
stabilan i nakon 7 dana na 60 C moè se
izolovati bez gubitka opti~ke ~isto}e.

Br
CO
2
H
O
O
(CH
2
)
10

3

Hiralno jedinjenje zbog prisustva dva voluminozna orto-
supstituenta koji spre~avaju "provla~enje" benzenovog
prstena kroz relativno duga~ak dioksametilenski most koji
sadrì 10 ugljenikovih atoma i dva kiseonikova.

Hiralno pravilo

Defini{e na nedvosmislen na~in postupak odre|ivanja R ili S konfiguracije
hiralnog centra u tetraedarskoj strukturi Cabcd, ili Xabcd (X = sp
3
hibri-
dizovan atom, ali ne ugljenikov).
Tetraedarski model se posmatra sa suprotne strane od supstituenta najnièg
prioriteta, kako je to prikazano pomo}u struktura I i II u kojima je red
prioriteta a > b >c > d (videti pravilo sekvence za odre|ivanja prioriteta supstituenata
a, b, c i d). Kada je raspored niza a b c usmeren u smeru kretanja kazalj-
ke na satu, apsolutna konfiguracija je R, a ako je u suprotnom pravcu, tada
je konfiguracija S. U saglasnosti sa ovim pravilom, prilikom odre|ivanja ap-
solutne konfiguracije supstituent najmanjeg prioriteta u projekcionoj formuli
(na primer Fischer-ovoj formuli I
3
L-alanina) ili perspektivnoj formuli, kao
{to je klinasta formula L-alanina (I
4
), mora biti orijentisan iza ravni u kojoj
se nalazi hiralni centar.*


91
a
b
c
d
pravac posmatranja
supstituent najnièg
prioriteta

I
(R)-konfiguracija

a
b
c
d

II
(S)-konfiguracija

L-alanin

H
2
N
COOH
H
CH
3
H
2
N
COOH
H
CH
3
H
3
C
COOH
NH
2
H
H
H
3
C
HOOC
NH
2

I
1
I
2
(S)-I
3
(S)- I
4

Fischer-ova
formula
H atom ispred

Fischer-ova
formula
H atom iza
Klinasta
formula
H atom iza

Red prioriteta supstituenata: NH
2
> COOH

> CH
3
>H
Konfiguracija: S

Videti definiciju: Ligandna permutaciona shema.

*Napomena: primena hiralnog pravila za specifikaciju aksijalne i planarne hiralnosti
zasniva se na dodatnim principima.

Hiralno prepoznavanje

Enzimsko razlikovanje enantiomera, ili enantiotopnih liganada, ali i odgova-
raju}e strukturiranih hiralnih sinteti~kih reagenasa ili katalizatora.
[ira i prihvatljivija definicija obuhvata razlikovanje stereoizomera.*

*Videti odrednicu: Efekat stereohemijske memorije.

92

Hiralnost

Osobina opti~ki aktivnih molekula (ili drugog objekta, modela ili celine) da
se ne poklapa sa svojim likom u ogledalu (osobina neidenti~nosti).
Hiralnost podrazumeva da objekt (ili jedinjenje) nema ravan simetrije ( =
S
1
), rotaciono-refleksionu osu simetrije (S
n
) niti centar simetrije (i = S
2
) koji
je ekvivalentan sa rotaciono-refleksionom osom simetrije S
2
.
Hemijska jedinjenja te vrste su hiralna. Prisustvo hiralnog centra je dovoljan
uslov za postojanje hiralnosti, koja se ozna~ava kao
(i) centralna hiralnost .
Taj uslov da bi jedinjenje bilo hiralno nije neophodan, ukoliko takvo jedi-
njenje poseduje hiralnu osu, ili hiralnu ravan. Tada se radi o
(ii) aksijalnoj, odnosno
(iii) planarnoj hiralnosti.
Termin disimetrija je zastareo za opisivanje fenomena hiralnosti (videti
definiciju: Asimetri~an ugljenikov atom).

(i) CENTRALNA
HIRALNOST
(ii) AKSIJALNA
HIRALNOST
(iii) PLANARNA
HIRALNOST
H
2
N
Me
COOH
H
*

(S)-(+)-alanin

C C C
CO
2
H
H
HO
2
C
H

(S)-(-)-glutinska kiselina

H
H
H
H

(S)-(+)-(Z,E)-1,5-
ciklooktadien

Hirotopan
(antonim-ahirotopan)

Atom u molekulu u hiralnom okruènju.
Prikazana struktura 1 predstavlja jedan od enantiomera 2,3,4-pentantriola
(1) u kojoj je C(3), prema datoj definiciji, hirotopan, ali ne i stereogeni cen-
tar, jer je vezan za dva konstituciono ista supstituenta [-CH(CH
3
)OH] koji
su i iste konfiguracije (R). To je u saglasnosti sa ~injenicom da se struktura
dobivena zamenom mesta preostala dva konstituciono razli~ita supstituenta

93
(H i OH) na hirotopnom atomu C(3), transformi{e u polaznu strukturu
rotacijom za 180.
CH
3
C
C
C
CH
3
OH
OH
H
H
H
HO (R)
(R)
3
hirotopan
atom

1
(2R,4R)-2,3,4-pentantriol:
opti~ki aktivan oblik;
C(3): hirotopan, ali ne i stereogeni centar

Videti odrednice: Ahirotopan i Prohiralni centar.

Homofacijalan

Podrazumeva da su odre|eni ligandi (supstituenti) x i y, na primer, u
molekulima tipa Cabcx i Cabcy na istoj strani definisane ravni.
Drugim re~ima, kada tri zajedni~ka liganda obrazuju trougao, ligand x u
Cabcx nalazi se na istoj strani kao y u Cabcy.

a
b c
x
a
b c
y
C
c
b
a
y
C
c
b
a
x

Takvi molekuli su homofacijalni, kao {to su to (S)-etanol-1-d (1) i (S)-(-)-
glikolna-d-kiselina (2). Kada se u hemijskoj reakciji zamena grupe x gru-
pom y vr{i homofacijalno, tada je stereohemijski ishod retencija konfi-
guracije. Uobi~ajeno se kaè da homofacijalni molekuli imaju istu
konfiguraciju, a heterofacijalni razli~itu.


94
C H D
OH
Me
C H D
OH
CO
2
H

1 2
OH, D i H su identi~ne grupe za 1 i 2; ~etvrti supstituent (COOH u 1 i Me u 2) nalazi se na
istoj strani ravni trougla abc (a = OH; b = D; c = H).

Videti definicije: Walden-ova inverzija i Heterofacijalan.

Homohiralni

Kada je hiralnost izometri~nih molekula ista, tada su oni homohiralni.
Drugim re~ima, uzorci koji sadràvaju samo jedan enantiomer su enantio-
merno ~isti, odnosno homohiralni.

Videti odrednicu: Izometri~an.

Homomorfni ligandi
(gr~. homos- isti + morphe-oblik)

Ligandi (atomi ili atomske grupe) koji su konstituciono i konfiguraciono
identi~ni kada se odvoje od ostatka molekula.
Prema tome, zamena H
a
u hloretanu deuterijumom vodi stvaranju deuterisa-
nog proizvoda (S)-konfiguracije, dok zamena H
b
daje deuterisani proizvod
(R)-konfiguracije. Metilenski vodonikovi atomi na C(3) i C(4) hlorciklohek-
sanu (1) su tako|e homomorfni, ali se nalaze u razli~itom okruènju u po-
gledu konstitucije i nazivaju se konstituciono heterotopni ligandi.


95
2
D H
b
D H
a
C D H
a
Cl
CH
3
C H
b
H
a
Cl
CH
3
H
a
C
CH
3
Cl
D
H
3
C
C
H
b
D
Cl
C H
b
D
Cl
CH
3
(S)-hloretan-1- d
(R)-hloretan-1- d
H
a
i H
b
su homomor f ni :
i denti ~ni u svakom pogl edu
kada se odvoj e od mol ekul a,
al i topol o{ki razl i ~i ti

Cl
H
H
H
H
H
1
2 3
4 (1)

H atomi na C(3) i C(4):
zamenom H atoma na C(3), odnosno na
C(4) stvaraju se konstitucioni izomeri oni
su konstituciono heterotopni ligandi.

Ovakvi ekvivalentni ligandi u molekulu me|usobno se nalaze u jednom od
tri odnosa: kao homotopni, enantiotopni ili diastereotopni.*

*Videti odrednice: Homotopni ligandi i Heterotopni ligandi.

Homotopna lica

Kada adicija novog ahiralnog liganda sa jedne ili druge strane (lica) trigo-
nalnog atoma gradi konstituciono i konfiguraciono iste proizvode, tada su
lica homotopna.
Kada se porede, na primer, dva lica 3-pentanona ona se ne mogu razlikovati
jer su identi~na (homotopna). Na osnovu kriterijuma simetrije, dva lica ovog
ketona se mogu zameniti operacijom simetrije oko C
2
ose.


96
Et
O
Et
Et
OH
Et
CN
Et
OH
Et
CN
HCN
HCN
Napad sa gornje strane
Napad sa donje strane

Homotopni ligandi
(gr~. homos- isti + topos-mesto)

Dva homoforna liganda u molekulu (dakle identi~ni kada se formalno od-
voje od molekula) (videti definiciju za homomorfne ligande) su homotop-
ni, ukoliko se supstitucijom jednog, ili drugog liganda novim supstituentom
dobijaju ekvivalentni supstitucioni proizvodi.
Takva su dva protona H
a
i H
b
na C(3) 2,4-pentadiona (1) jer
(i) zamena, kako H
a
atoma deuterijumom, ili H
b
atoma istim ligandom
deuterijumom daje identi~ne supstitucione proizvode.
(ii) Uzimaju}i u obzir i dodatni kriterijum simetrije, ligandi, na primer H
b
i
H
a
se defini{u kao homotopni kada menjaju svoja mesta rotacijom za 180
oko C
2
ose. (antonim: heterotopni).
U biciklo[2.2.1]heptanu, (struktura 2) prikazani su parovi homotopnih vodo-
nikovih atoma koji su obeleèni istim slovom (jedan par ~ine dva H
a
atoma,
ili dva H
b
atoma it.d.). Ima ukupno {est homotopnih parova.
Parovi kao {to su H
a
i H
b
,

kao i H
e
i H
d
su enantiotopni.

(i)

97
Ha
C
COMe
H
b
COMe
D
C
COMe
H
COMe
H
C
COMe
D
COMe
H
a
D
H
b
D
identi~ni
proizvodi
1

(ii)
C H
a
H
b
COMe
COMe
C D H
COMe
COMe
C H D
COMe
COMe
H
a
H
b
D
D
1

H
a
i H
b
:

homotopni topolo{ki identi~ni
atomi

H
f
H
d
H
c
H
b
H
e
H
a
H
f
H
d
H
c
H
e
H
b H
a

2
Parovi vodonikovih atoma obeleèni istim
slovom u su homotopni.

Videti odrednicu: Enantiotopni ligandi.

Horeau-ov metod

Odre|ivanje nepoznate konfiguracije hiralnog centra u datom molekulu u
odnosu na drugi hiralni centar poznate konfiguracije u istom, ili drugom
molekulu ~esto se bazira na upore|ivanju sa stereohemijskim ishodom odre-
|ene reakcije (asimetri~na sinteza).
Reakcija moè biti enantioselektivna kada se jedan enantiomer od dva
stvara u vi{ku, ili diastereoselektivna kada je jedan diastereomer od dva ili
vi{e mogu}ih, glavni proizvod. U reakciji ahiralnog reaktanta sa hiralnim
reagensom stvara se hiralni proizvod. Ukoliko je (i) poznata konfiguracija
reagensa A i (ii) ako postoji odre|en odnos izme|u njegove konfiguracije i
novonagra|enog hiralnog centra B, tada se njegova konfiguracija moè
dovesti u vezu sa konfiguracijom hiralnog reagensa A.
Postoje mnogobrojne metode za upore|ivanje konfiguracija, a Horeau-ova
metoda odre|ivanja nepoznate konfiguracije hiralnog centra se moè obja-

98
sniti na slede}i na~in. Kada se opti~ki aktivan sekundarni alkohol
RR'CHOH esterifikuje sa racemskom kiselinom R*COOH, tada su prelazna
stanja [(+)-RR'CHOH/([)- R*COOH]
#
i [(+)-RR'CHOH/(+)- R*COOH]
#

diastereomerna i razli~itih energija. Energija po~etnih stanja je ista jer je
alkohol isti u oba sistema, a kiseline su enantiomerne. U skladu s tim,
aktivacione energije, a samim tim i brzine esterifikacije sa levogirom, odno-
sno desnogirom kiselinom }e biti razli~ite. Ukoliko se upotrebi vi{ak kiseli-
ne jedan enantiomer kiseline }e reagovati brè od drugog enantiomera koji
}e zaostati kao vi{ak. Na Shemi je prikazan jedan od Horeau-ovih eksperi-
menata u kojem se koristi vi{ak opti~ki neaktivnog 2-fenilbutir-anhidrida
kao reagens za odre|ivanje konfiguracije opti~ki aktivnog alkohola. Reakci-
jom esterifikacije stvaraju se estar i kiselina (reakcija 1).

O
O
Et
O
Ph Ph
+ RCOH
*
Et
OH
O
Ph
Et
O
OCR
*
Et
Ph
+
(1)

Bez obzira da li je anhidrid racemska smesa (RR/SS) ili mezo oblik (R,S),
jedan hiralni deo iz anhidrida, PhCH(Et)CO-, na primer R-konfiguracije
reagova}e }e brè sa alkoholom od drugog enantiomernog dela S-konfigu-
racije jer se stvaraju diastereomeri.

Horeau-ov metod
H
COOH
Ph
Et S
H
OH
V (-) Et
COOH
Ph
H V
H
OH
S (+)
ostatak kiseline ostatak kiseline

R I S II
(obi~no S-konfiguracija) (obi~no R-konfiguracija)

V - velika grupa; S - srednja grupa
Uz pretpostavku da je prioritet grupa OHVSH, tada stvaranje levogire zaostale kise-
line podrazumeva S-konfiguraciju alkohola, a a stvaranje desnogire kiseline zna~i da je
alkohol R-konfiguracije.
Shema

Polarimetrijskom metodom se zatim odre|uje rotacija kiseline po{to je
prethodno izvr{ena hidroliza zaostalog anhidrida. Ukoliko je kiselina
levogira (), konfiguracija opti~ki aktivnog alkohola RR'CHOH je takva da

99
se u Fischer-ovoj formuli I hidroksilna grupa nalazi dole, a ve}i od dva
supstituenta desno (ispred ravni posmatra~a). Situacija je obrnuta ukoliko je
zaostala kiselina desnogira (+). Na osnovu toga moè se zaklju~iti da ()
kiselina reaguje sporije sa alkoholom I, a (+) kiselina sa alkoholom II.

In-out Izomerija

Vrsta izomerije koja postoji u premo{}enim bicikli~nim jedinjenjima sa do-
voljno duga~kim mostovima tako da slobodni elektronski parovi ili supstitu-
enti vezani za ~vorne atome (vodonikovi atomi u primeru 1), mogu biti ori-
jentisani:
unutar cikli~ne strukture (in-in izomeri);
van strukture (out-out izomeri), a tre}a mogu}nost je
in-out sa jednim supstituentom unutar cikli~ne strukture, a drugim van
strukture

In-out izomeri biciklo[4.4.4]tetradekana (1)
H
H
H
H H H

in-in out-out in-out
(najnestabilniji) (najstabilniji)

Kada su bicikli~ni premo{}eni molekuli mali kao {to su biciklo[2.2.2]
oktan (2) ili biciklo [2.1.1]heksan (3) tada most iz geometrijskih razloga
mora biti isklju~ivo cis u odnosu na spolja{nji prsten. U jedinjenjima 2 i 3
spolja{nji prstenovi su {esto~lani odnosno peto~lani, a mostovi su CH
2
CH
2

fragment odnosno CH
2
fragment. 1,4-trans Premo{}avanje {esto~lanog prs-
tena u slu~aju biciklo[2.2.2]oktan (2) nije mogu}e zbog velikog napona.
Normalni out-out izomeri
H
2
C
H
H spolja (out)
spolja (out)
H
H

2 3

U slu~aju jedinjenja 2 i 3, zbog geometrij-
skih ograni~enja, ne mogu postojati in-in
izomeri, kao ni in-out (trans-poloàj mosta).

100
Medjutim, ukoliko se most pove}a vi{e ne postoji geometrijsko ograni~enje
da most mora biti cis orijentisan, kao {to je to ilustrovano na primeru
[n.2.2]biciklana (4) (n ozna~ava da veli~ina mosta nije precizirana, ali n
mora biti 4). Najmanji in/out sintetizovan bicikli~ni sistem je trans
biciklo[5.3.1]undekan-11-on (5).

(CH
2
)
n
H
H
H
H
(CH
2
)
n
"in"
"out"
"out"
"in"

4-out-in 4-in-out

Ravnoteà out-in/in-out izomera sa trans-
poloàjem mosta odgovara konformacionoj
inverziji stolica/stolica.

H
(CH
2
)
n
H
H H
(CH
2
)
n
H H
(CH
2
)
n
4-out-out 4-in-in

Ravnoteà in-in/out-out (cis-poloàj mosta)
odgovara konformacionoj inverziji
la|a/la|a.

O

5


101

Inverzija konfiguracije
(antonim-retencija konfiguracije)

Stereospecifi~an proces u kojem supstituenti oko hiralnog ugljenika u po-
laznom molekulu menjaju prvobitni prostorni raspored (konfiguraciju) u su-
protni prostorni raspored.
Obi~no to je rezultat napada nukleofilne vrste Z na ugljenikov centralni
atom sa suprotne strane (videti heterofacijalan napad) u odnosu na odlaze}u
grupu Y:
. Klasi~an primer inverzije konfiguracije se odnosi na ogroman

broj stereospecifi~nih reakcija nukleofilne alifati~ne supstitucije hiralnih
primarnih ili sekundarnih alkil-halogenida u prisustvu nukleofilnih re-
agenasa. Oznaka ovih reakcija je S
N
2 (supstitucija - nukleofilna - bimolekul-
ska).

_ _
+ Y
a
c
Z
b
Z
c
a
Y
b

Videti tako|e odrednicu: Walden-ovu inverzija.

Izomeri
(gr~. isos < -isti + meros-deo) od istih delova

Hemijske vrste koje imaju isti broj i vrstu atoma, ali se razlikuju u fizi~kim i
hemijskim osobinama zbog razlike u strukturi koja podrazumeva razli~itu
konstituciju, i/ili konfiguraciju, i/ili konformaciju.
Drugim re~ima, radi se o strukturno neidenti~nim jedinjenima sa istom mo-
lekulskom formulom. Primeri (i) do (iii) ilustruju konstitucione, konfigura-
cione i konformacione izomere.

(i) Konstitucioni izomeri

(ii) Konfiguracioni izomeri

O
O
H

(iii) Konformacioni izomeri
Me
H
Et
H
Me
Et
H
H


102
Cl
H
Me
H
Me
Cl
Cl
H
Me
H
Me
Cl

H
C
CH
2
CO
2
H
CO
2
H
Me
HO
2
CCH
2
C
H
Me
CO
2
H

Izomerija

Hemijski pojam koji podrazumeva postojanje izomera i njihov me|usobni
odnos.

Videti prethodnu odrednicu: Izomeri.

Izometri~an

Molekuli ili modeli koji se poklapaju, ili koje karakteri{e odnos predmet-lik
koji se ne poklapaju su izometri~ni, pod uslovom da su sva rastojanja izme-
|u odgovaraju}ih atoma u molekula ista.
Enantiomeri su, u saglasnosti s definicijom, izometri~ni molekuli koji se ne
poklapaju. Enantiomerni par trans-1,2-ciklopentan-1,2-diola ilustruje ovaj
pojam.*

O
H
H
H
O
H
H
O
O
H
H
H

1a 1b
Za svako rastojanje izme|u dva odre|ena atoma (vezivna, ili nevezivna) u jednom enantio-
meru trans-ciklopentan-1,2-diola, postoji odgovaraju}e, isto rastojanje u drugom enanti-
omeru. Rastojanja, na primer, izme|u hidroksilnih grupa koje u oba izomera 1a i 1b ne
u~estvuju u stvaranju intramolekulske vodoni~ne veze, su ista.

S druge strane, diastereomeri, kao cis-diol 2 i enantiomer trans-diola (1a ili
1b), ili konstitucioni izomeri, nisu izometri~ni (antonim: anizometri~an).

H
O
H
O
H
H


103
2
cis-Izomer nije izometri~an sa trans-enantiomerima, jer gradi intramolekulsku H-vezu zbog
povoljne orijentacije OH grupa.

*Izometrija je proces u kome ostaju nepromenjena sva rastojanje izme|u svih parova
atoma, te prema tome veli~ina i oblik molekula, ali ne obavezno i konfiguracija.

Klinasta formula

Perspektivan na~in prikazivanja prostornog rasporeda (konfiguracije) supsti-
tuenata u stereoizomerima sa jednim stereogenim centrom (formule 1 i 2),
ili vi{e stereogenih centara u dve dimenzije (formule 3 i 4).
Dve veze svakog stereogenog centra (pune linije) nalaze se u ravni hartije;
ispunjenim klinom prikazuje se veza ispred ravni (ka posmatra~u), a ispreki-
danom linijom (tako|e u obliku klina) veza iza ravni hartije (dalje od po-
smatra~a). Stereoformule ove vrste ozna~avaju se kao konfiguracione for-
mule.
Jedan hiralni centar

*
d b
a
c
*
H Et
Br
Me

1 2

Hiralni centar, Br i Et: u ravni hartije
Me: ispred ravni hartije
H: iza ravni hartije
Dva hiralna centra

*
*
H
Et
Me
D
Br
Cl
*
b
e
c
d
f
a
*

3 4

Klyne-Prelogova notacija
Videti odrednicu: Specifikacija torzionog ugla.

Konfiguracija
Videti odrednice: Struktura i R/S notacija.

Konformacija*


104
Razli~iti trenutni prostorni rasporedi atoma u molekulu odre|ene konsti-
tucije i konfiguracije, koji se razlikuju u funkciji rotacije oko izabrane pro-
ste veze.
Konformacija se, kao jedan od tri nivoa strukture, opisuje na osnovu vre-
dnosti torzionog ugla kao
siniperiplanarna (sp),
sinklinalna (sk),
antiklinalna (ak) i
antiperiplanarna (ap).
Molekuli koji se razlikuju u konformaciji nazivaju se konformacionim izo-
merima. U prikazanim konformacijama 1,2-dijodoetana dva atoma joda
uvek odre|uju vrednost diedarskog ugla. Beskona~an broj razli~itih konfor-
macija podrazumeva da takva strukturna raznolikost obuhvata sve mogu}e
rasporede izme|u termodinami~ki stabilnijih ap i sk konformacija (stepeni-
~astih), do nestabilnih sp i ak (eklipsnih) konformacija.

H
H
I
H
H
I
H
H
I
H
I H

sinperiplanarna (sp) sinklinalna (sk)
= 0 = 60

H
H
I
I
H H
I
H
H
H
I

antiklinalna (ak) antiperiplanarna (ap)
= 120 = 180

Izme|u prikazanih grani~nih konformacionih struktura 1,2-dijodoetana egzistira beskona~an broj
drugih.

Tri bitne karakteristike svake konformacione analize su:
(a) konformaciona struktura molekula u ravnoteì;
(b) procentna zastupljenost (zauzetost) konformera u ravnoteì i
(c) energetska barijera za konverziju jednog konformera u drugi ( G)
#

*Konformacija kao {ira odrednica ima ~itav niz izvedenih manjih odrednica.

Konformaciona slobodna energija

Slobodna energija odre|enog konformacionog izomera acikli~nih, ili cikli-
~nih jedinjenja u odnosu na najstabilniji konformacioni izomer (tzv. izomer
globalne minimalne energije).

105
Primera radi, ova razlika izme|u manje stabilne kose i anti konformacije
butana (najstabilnija konformacija) iznosi oko 0.9 kcal/mol.
Me

Me
H H
H
Me
H
Me
H H
Me
H
H

kosa anti

Za monosupstituisane derivate cikloheksana 1 konformaciona slobodna ene-
rgija izraàva se pomo}u -G vrednosti za ravnoteù:
Aksijalan Ekvatorijalan
Ove vrednosti se ~esto ozna~avaju kao A vrednosti.

X
X
G
o

1aks 1ekv
G vrednosti su negativne kada je ekvatorijalni konformer stabilniji od aksijalnog ({to je
uglavnom slu~aj), odnosno -G vrednosti su pozitivne za supstituente koji favorizuju
ekvatorijalni poloàj; {to je -G ili A vrednost ve}a, ekvatorijalni monosupstituisani
cikloheksanski derivat u ravnoteì sa aksijalnim je zastupljeniji.

Videti odrednice: A vrednost i 1,3-sin-diaksijalne interakcije.

Konstitucija
Videti odrednicu: Struktura.

Kontrola sternog prilaza

U skladu sa ovim principom odnos nagra|enih stereoizomera u stereoselek-
tivnim reakcijama zavisi od pravca prilaza reagensa reaktivnom centru sub-
strata u najpovoljnijoj konformaciji u osnovnom stanju.
Ovaj princip ima smisla uz pretpostavku da je i geometrija prelaznog stanja
sli~na osnovnom stanju. Nedvosmislen primer kontrole sternog prilaza po-
stoji u reakcijama za{ti}enih ketona tipa 1 sa voluminoznim nukleofilnim
reagensom NuH. Iz sternih razloga reagens vr{i nukleofilni napad na karbo-

106
nilnu grupu iz ekvatorijalnog pravca koji je prostorno slobodniji (glavni pro-
izvod alkohol 2). Aksijalni prilaz je nepovoljan zbog van der Waals-ovih
odbojnih sila izme|u nukleofilnog reagensa i aksijalne metil grupe na C(3)
atomu, kao i vodonikovog atoma na C(5).

O
OH
OH
NuH
Nu
Nu
+
aksijalan prilaz oteàn
zbog sin-aksijalnih grupa
H

1 2 3
glavni proizvod

Sli~an primer kontrole sternog prilaza je i redukcija 2-egzo-metilbiciklo-
[2.2.1]heptan-7-ona (4), krutog bicikli~nog ketona. Od dva mogu}a proiz-
voda, sin-alkohola 5, i trans-alkohola 6, u reakciji je izolovan samo alkohol
5.

O
Me
OH
Me
HO
Me
H H
LiAlH
4
+

4 5 6
sin-alkohol trans-alkohol

Metil grupa u 2-egzo poloàju potpuno blokira prilaz redukcionog sredstva
karbonilnoj grupi (Shema, prilaz b).


107
O
Me
H
OAlH
3
Me
H
H
3
AlO
Me
H
H
H
H
+
/H
2
O
OH
Me
H
H
4
5(sin-alkohol)
jedini proizvod
H
+
/H
2
O
HO
Me
H
H
(a)
(a)
(b)
(b)
povoljan
anti-prilaz
nepovoljan
anti-prilaz
C O
Nu:
109
o
6
(egzo)
Povoljan pravac
nukleofilnog napada
Shema

S druge strane, prilaz a, koji vodi stvaranju sin-alkohola 5, je sterno slobo-
dan. Ovaj napad se vr{i pod uglom od oko 109
o
u odnosu na ravan karbo-
nilne grupe {to omogu}ava maksimalno preklapanje orbitala u prelaznom
stanju. Eksperimentalni rezultati potpuno potvr|uju stereohemiju redukcije
ovog ketona pomo}u LiAlH
4
, jer se dobiva isklju~ivo sin-alkohol 2 kao
rezultat anti-napada (prilaz a) u odnosu na 2-egzo-metil-grupu (nepovoljan
prilaz b). Koncept kontrole sternog prilaza obja{njava odnos izme|u kon-
formacije i reaktivnosti u reakcijama koje se odvijaju prema Cram-ovom
pravilu, odnosno Prelog-ovom.

Videti odrednice: Cram-ovo pravilo, Prelogovo pravilo , Diastereoselektivnost,
Kontrola u zavisnosti od "razvijanja" proizvoda i van der Waals-ove sile.

Kontrola u zavisnosti od "nastajanja" proizvoda
(eng. Product development control)


108
Koncept predvi|anja stereohemijskog toka i ishoda reakcije koji polazi od
pretpostavke da je geometrija prelaznog stanja sli~na geometriji proizvoda i
da kontroli{e ishod rekcije.
Posledica je da prelazno stanje koje je niè energije, iz ~ega proizilazi i da je
pod manjim sternim naponom, vodi stvaranju glavnog proizvoda. Ovaj kon-
cept je suprotan prethodno opisanoj kontroli sternog prilaza koja se bazira
na sli~nosti geometrija osnovnog i prelaznog stanja. Eliminacija vode iz de-
uterisane jabu~ne kiseline koja zahteva antiperiplanarni (ap) poloàj vodo-
nika i hidroksilne grupe moè se objasniti na osnovu ovog principa (She-
ma). Zbog manjih sternih smetnji u antiperiplanarnoj konformaciji supstrata
1-ap u pore|enju sa sinklinalnom konformacijom 1-sk, ravnoteà je i u pre-
laznom stanju znatno pomerena u pravcu strukture sa anti poloàjem, kako
grupa koje daju eliminacijom molekul HDO, tako i dve voluminozne kar-
boksilne grupe. Ove grupe i u alkenu 2 zadràvaju maksimalnu udaljenost.

OH
CO
2
H H
HO
2
C
D
H
H
CO
2
H
D
CO
2
H
H HO
CO
2
H
CO
2
H
H HO
H D
D
HO
2
C
H
OH
H
CO
2
H
(S,R)-3
d
-1
1-ap
CO
2
H
H HO
HO
2
C
D
H
1-sk
-HDO (96%)
CO
2
H
HO
2
C H
H
-H
2
O (4%)
D
HO
2
C H
HO
2
C
3 2

Shema

Kosa interakcija


109
Ozna~ava van der Waals-ove repulzivne interakcije izme|u dva atoma (ili
grupe) koji su zbog me|usobnog kosog poloàja bliì nego {to to dozvo-
ljavaju njihovi van der Waals-ovi polupre~nici.
Rezultat je sterni napon koji pove}ava potencijalnu energiju molekula, na
primer butana.

H
H
Me
H
Me
H

Kosi efekat

Ozna~ava ve}u zastupljenost kose konformacije (sk) u odnosu na antiperi-
planarnu (ap) za odre|enu sekvencu X-A-B-Y u dijagonalnoj, ili Newman-
ovoj projekciji 1 u kojoj su X i Y mnogo elektronegativniji atomi druge pe-
riode (na primer atomi fluora) od A i B, kao {to je to prikazano na primeru
kose konformacione strukture 1,2-difluoroetana 2.

X
Y
A
B
Y
X

1 - kosa (sk) konformacija

Anomerni efekat, koji podrazumeva sli~an raspored fragmenta X-C-O-H(R)
(struktura 3) je tako|e vrsta kosog efekta.

H F
H
F
H H
H H
F
F
H H

2-kosa (stabilnija) 2-anti
Povoljne van der Waals-ove interakcije, odnosno
idealno rastojanje izme|u dva atoma fluora favo-
rizuje kosu konformaciju.

C
O
X
H(R)

3
(H ili R u kosom poloàju prema X)


110
Kose konformacije 2-hloretanola (4) koje su stabilizovane intramolekul-
skom vodoni~nom vezom, a kod acetilholina (5) elektrostati~kim privla~nim
silama, tako|e su zastupljenije u ravnoteì sa odgovaraju}im antiperiplanar-
nim konformacijama ovih molekula.

H
OH
H
Cl
H H
H
H
O
Cl
H H
O
H
H
Cl
H H
H H
H
NMe
3
H
OAc
H H
H
H
NMe
3
OAc
H H
Me
3
N
H
H
OAc
H H
+ +
favorizovane kose
konformacije
favorizovane kose
konformacije
4-ap
5-ap

Videti odrednicu: Anomerni efekat.

Kosi (gauche) raspored

U molekulu, ili delu molekula X-A-B-Y koji je u odrednici Kosi efekat
prikazan dijagonalnom, ili Newman-ovom konformacionom formulom I,
supstituenti X i Y zauzimaju kosi geometrijski raspored {to odgovara torzi-
onom uglu du` centralne A-B veze od oko +60 ili -60.
Primer prikazuje kosi raspored dve metil-grupe u molekulu butana.

= 60
H
H
Me
H
Me
H
H H
Me
H Me
H

Videti definiciju: Torzioni ugao, kao i specifikaciju za pojam Sinklinalan.


111
Kvazienantiomeri

Heterofacijalno supstituisani tetraedarski molekuli Cabcx i Cabcy sli~ne
konstitucije, u kojima jedan supstituent x zauzima poloàj supstituenta y ali
sa suprotne strane ravni definisane supstituentima a, b i c.
Tako, na primer, (S)-2-butilacetat je kvazienantiomer (R)-2-butiltozilata.
Takvi molekuli su enantiomerni u slu~aju kada je x=y.

Cabcx Cabcy
a
b
c
x y
a
b
c

H
C
Me
Et
OAc
Me
C
H
OTs
Et

(S)-2-butilacetat (R)-2-butiltozilat

Videti definicije: Heterofacijalan i Homofacijalan.

Kvaziracemska smesa

Smesa koja se sastoji od jednakih koli~ina heterofacijalnih kvazienantiome-
ra.
Primer se odnosi na (S)-metil}ilibarnu kiselinu (1) i (R)-tiol}ilibarnu kiseli-
nu (2). Fazni dijagram takvog molekulskog jedinjenja - kvaziracemske sme-
se- ima tipi~ne osobine prave racemske smese.

H
C
CH
2
CO
2
H
CO
2
H
SH
HO
2
CCH
2
C
H
Me
CO
2
H

(S)- (-)-1 (R)- (+)-2

Videti odrednice: Racemska smesa i Racemsko jedinjenje.

l (antonim u)
(eng. like-isti)


112
Stereohemijska oznaka (deskriptor) za opisivanje relativne konfiguracije
diastereomera sa dva hiralna centra u acikli~nim jedinjenjima, ~ije su apso-
lutne konfiguracije iste, zna~i oba hiralna centra su S, ili R konfiguracije (vi-
deti strukture 1 i 2).
Disupstituisana cikli~na jedinjenja sa dva stereogena centra na razli~itim C-
atomima, pona{aju se u pogledu broja i vrste mogu}ih stereoizomera na
identi~an na~in kao i acikli~na jedinjenja sa dva stereogena centra. Tako, na
primer, trans-1-hlor-2-metilciklopentan (3) ~ija su oba stereogena centra S-
konfiguracije, ima relativnu l-konfiguraciju (suprotno cis-izomeru koji ima
u-konfiguraciju).
Me
C
C
Me
Cl
H
H
Cl
Me
C
C
Me
H
Cl
Cl
H
(S)
(S)
(R)
(R)

1 2
Cl
Me
1
2

3

Konstitucija: 2,3-dihlorbutan
Relativna konfiguracija: l (racemat)
Apsolutna konfiguracija: (S,S) i (R,R)
Relativna konfiguracija: l (konfiguracija oba
stereogena centra je identi~na)
Apsolutna konfiguracija: (S,S)

Videti definiciju oznake: u (eng. unlike-razli~it).

La|a

Jedna od nestabilnih, fleksibilnih konformacija cikloheksana, i sli~ne kon-
formacije vi{ih cikli~nih i heterocikli~nih ugljovodonika.
Kao primer, prikazana je konformaciona promena jednog oblika la|e koja
prelazi, preko stabilnije konformacije uvijene la|e, u drugi oblik la|e.


113

la|a

uvijena la|a

la|a

Ligandna permutaciona shema

Jednostavan postupak odre|ivanja apsolutne konfiguracije stereogenih cen-
tara u cikli~nim strukturama prikazanim planarnim formulama, kakve su, na
primer, formule 1-3 sa (i) ligandom najnièg prioriteta ispred ravni prstena,
a ne iza, ili sa (ii) nekim drugim ligandom vi{eg prioriteta iza te ravni.
Postupak odre|ivanja konfiguracije je slede}i. Za svaki stereogeni centar u
molekulima 1-3 postoji osam (8) teorijskih mogu}nosti rasporeda ~etiri
razli~ita liganda, koje su prikazane pomo}u LIGANDNE PERMUTACIO-
NE SHEME. Srednji red u shemi ozna~ava prioritet liganada (CIP-sistem).
Oni se mogu nalaziti ispred ravni (1-vi red), ili iza ravni (3-}i red) u datoj
stereoformuli.

Me
Me
1
2

1

H
H
H
R
Me
Me
H
1
2
3
4
5
6
7
8
14
15
16
17
13
12
11
9
10

2
OHC
OH
O
8a
4a
1
2
3
4 5
6
7
8
*
*

3
Grupe najnièg prioriteta, atom vodonika na C(1) u formuli 1, odnosno metil grupa na
C(10) u formuli 2, orijentisane su ispred ravni u kojoj se nalazi stereogeni centar; u formuli

114
3, grupe vi{eg prioriteta, aldehidna grupa, kao i hidroksilna orijentisane su iza ravni, {to je
prilikom odre|ivanja apsolutne konfiguracije u suprotnosti sa hiralnim pravilom.

Znakovi + i - odre|uju, da li smer niza koji ~ine tri preostala liganda, a koji
moè biti u smeru kazaljke na satu {to odgovara R-konfiguraciji, ili u supro-
tnom smeru (odgovara S-konfiguraciji), daju ispravnu oznaku za konfigu-
raciju (+ znak), ili pogre{nu (- znak).

OSAM TEORIJSKI MOGU]IH RASPOREDA
ÊTIRI RAZLIÎTA LIGANDA NA STEREOCENTRU
Ispred +

+

Broj liganda 1 2 3 4
Iza

+

+
1-ligand najvi{eg prioriteta
4-ligand najnièg prioriteta

Shema

Na primer, kada je ligand najnièg prioriteta u odre|enoj stereoformuli
orijentisan iza ravni prstena (u skladu sa pravilom hiralnosti) konfiguracija
koja se odre|uje posmatraju}i niz od preostala tri liganda vi{eg prioriteta je
ispravna i ona moè biti R, ili S. Odgovaraju}i znak u tre}oj koloni ispod 4-
og liganda je tada +. Obrnuto, ukoliko je taj ligand ispred ravni (zna~i u
suprotnosti sa pravilom hiralnosti) tada znak (prvi red iznad 4-tog liganda)
zna~i da konfiguraciju koju smo odredili moramo promeniti u suprotnu.
Primena sheme ilustrovana je na na steroidnom molekulu 2 radi odre|ivanja
konfiguracije na ugljenikovom atomu C(10). Prioritet grupa vezanih za
atom C(10) je C(9) > C(5) > C(1) > Me. Grupa najnièg prioriteta (metil) je
orijentisana ispred, a to na ligandnoj permutacionoj shemi odgovara nega-
tivnom znaku u prvom redu za ligand broj 4. Prema tome, konfiguracija R,
odre|ena rasporedom niza (u smeru kazaljke na satu) supstituenata na C(9),
C(5) i C(1) mora biti zamenjena konfiguracijom S.


115
H
H
H
R
Me
Me
H
1
2
3
4
5
6
7
8
14
15
16
17
13
12
11
9
10

2
Konfiguracija hiralnog centra C(10): S

Na sli~an na~in odre|uje se konfiguracija hiralnih centara C(4a) i C(8a) u
ketonu 3.
OHC
OH
O
8a
4a
1
2
3
4 5
6
7
8
*
*

3

Prioritet supstituenata na C(4a) je OH >C(8a)>C(4)>
C(5). Grupa najvi{eg prioriteta nalazi se iza ravni
prstena, i niz C(8a)C(4)C(5) (usmeren u smeru
kazaljke na satu) ne daje korektnu konfiguraciju
(shema 2, donji red, znak minus za OH grupu kao
ligandu broj 1); ispravna konfiguracija je prema tome
S. Za C(8a) prioritet supstituenata je C(1)>CHO>
C(4a)>C(8), pri ~emu je CHO kao grupa drugog
prioriteta iza ravni prstena, {to odgovara znaku +
(tre}i red u shemi). Niz od preostala tri supstituenta
pore|an prema prioritetu C(1)C(4a)C(8) u smeru
kazaljke na satu daje ta~nu konfiguraciju (R ).

1
2
Me
Me
1
2
Me
Me
H
3
3
4 4
5
5
6 6

1 1a

Stereoizomer 1: 1S,2S)-1,2-
dimetilcikloheksan
Stereoizomer 1a: 1R,2S)-1,2-
dimetilcikloheksan

U trans-1,2-dimetilcikloheksanu (1) prioritet supstitu-
enata na ugljenikovom atomu C(1) je: C(2) > C(6) >
Me > H. Atom vodonika nije eksplicitno prikazan, ali
je jasno da se nalazi ispred ravni {esto~lanog prstena.
Metil-grupa u strukturi 1, tre}a po prioritetu, je iza
ravni prstena i ukoliko zameni mesto sa vodonikom,
tada }e raspored supstituenata odgovarati R-konfigu-
raciji (struktura 1a). Stvarna konfiguracija }e naravno
biti S jer se zamenom mesta u prethodnoj operaciji
menja konfiguracija. Na ugljenikovom atomu C(2)
konfiguracija je tako|e S, jer je vodonik, kao {to je i
predvi|eno pravilom hiralnosti iza ravni prstena, a
prioritet supstituenata je: C(1)>C(3)>Me>H. Niz sas-
tavljen od tri grupe najvi{eg prioriteta orijentisan je u
smeru suprotnom smeru kazaljke na satu.

Videti odrednice: Hiralno pravilo i Pravilo sekvence (prioritet supstituenata).


116
Linearno polarizovana svetlost

slika

Polarizovana elektromagnetska radijacija monohromatske svetlosti, {to zna-
~i da vektor elektri~nog polja osciluje u jednoj ravni koja sadrì liniju du`
koje se radijacija {iri.
U polarimetru kojim se odre|uje opti~ka rotacija hiralnih jedinjenja, kao
monohromatska svetlost koristi se naj~e{}e D linija natrijuma na 589 nm.

lk
(eng. like-isti)
(antonim ul)

Relativna specifikacija za Re,Re ili Si,Si prilaz ahiralnog reagensa jednom ili
drugom ugljenikovom atomu dvogube veze u molekulu sa diastereotopnim
licima.
Na primeru strukture 1 moè se uo~iti da ova oznaka (kao i oznaka ul)
ozna~ava uvek relativnu topologiju za prilaz ahiralnog reagensa svakom od
dva dvodimenzionalna prostereogena centra. Drugim re~ima, relativna topo-
logija Re,Re, ili Si,Si povezana je preko simbola lk i precizira prilaz reagens
na oba ugljenikova atoma sa iste strane dvogube veze.

C
2
H
5
H
H
H
5
C
2
Re
Si
Re
Si
lk
lk

1

Videti definiciju oznaka: ul, Re/Si i Prostereogeni centar.

London-ove (disperzione) sile


117
Intramolekulske sile (komponenta nevezivnog privla~enja) koje nastaju kao
rezultat privla~enja koordiniranih dipolnih momenata indukovanih u suse-
dnim molekulima (indukovane dipol-dipol interakcije).
Predstavljaju jednu od tri vrste privla~nih sila koje postoje izme|u
neutralnih molekula. Druge dve vrste su dipol-dipol interakcije i vodoni~na
veza. Pojam van der Waals-ove sile je op{ti pojam za intermolekulske sile
koje obuhvataju dipol-dipol interakcije i London-ove sile. To su slabe
privla~ne sile pribli`ne energije od 0.1 do 10 kJ/mol.
Shema nastanka London-ovih sila prikazana je u Shemi za nepolarnu, nere-
aktivnu vrstu kakva je gas neon.

I
+ -
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_

Ne

U jednom trenutku ima vi{e elektrona na
jednoj strani atoma neona nego na drugoj.
II
+ - +
-
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_

Ne Ne

Kada se takav atom na|e pored drugog
atoma neona tada dolazi do odbijanja
elektrona.
III
- + -
+
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_
10
+

Ne Ne
Rezultat je stvaranje dva indukovana
dipola koji se privla~e. Dipol sa svojim
delimi~no negativno naelektrisanim krajem
orijenti{e se prema pozitivno naelektrisa-
nom kraju drugog dipola. Ovi indukovani
dipoli su trenutni. Oni se stvaraju i nestaju,
ali u svakom trenutku postoji veliki broj
takvih dipola ~ije interakcije rezultiraju u
privla~nim London-ovim silama.
Shema

Elektroni ovog atoma kre}u se oko jezgra stvaraju}i sfernu raspodelu. To
pretpostavlja da elektroni koji su u konstantnom kretanju provode na jednoj
strani jezgra onoliko dugo kao na drugoj. Eksperimentalno se moè utvrditi
da atom nema dipolni momenat. Me|utim, u datom trenutku, vi{e elektrona
moè biti na jednoj strani, nego na drugoj. Atom postaje mali, trenutni

118
dipol, sa jednim krajem koji ima delimi~nu negativnu {arù,
, i drugim sa
delimi~no pozitivnom {aròm,
+
(videti Shemu, deo I). Kada se drugi atom
neona pribliì, na primer, negativnom kraju dipola prvog atoma, tada dolazi
do odbijanja elektrona i u tom momentu i drugi atom postaje mali dipol
(Shema, deo II). Logi~no je da se ovi dipoli me|usobno privla~e jer su
usmereni jedan ka drugom sa suprotno naelektrisanim krajevima
indukovanih dipola (uporedite delove II i III date sheme).*
*Fritz London (nema~ki fizi~ar) pokazao je da su ove slabe sile obrnuto srazmerne
rastojanju d sa faktorom d
7
; dupliranjem rastojanja d izme|u dva dipola ove disperzione
sile opadaju sa faktorom 2
7
= 128.

Mezo
(gr~. msos - sredina, srednji)

Oznaka koja se koristi za ahiralno jedinjenje iz grupe diastereomera, koja
mora imati bar jedan stereogeni fragment.
Kao primer je dat 2,3-butandiol sa dva konstituciono identi~na stereogena
centra i ukupno 3 stereoizomera: mezo-oblik (struktura 1) i enantiomerni par
(strukture 2 i 3).
Fischer-ova projekcija mezo-diola 1 koji ima ravan simetrije odgovara sime-
tri~noj eklipsnoj konfromaciji i ne predstavlja dominantan oblik molekula.
mezo-Diol 1 postoji (kao i enantiomerni oblici 2 i 3) najve}im delom u obli-
ku odgovaraju}ih stabilnijih stepeni~astih konformacija 1a, 1b i 1c prika-
zanih Newman-ovim projekcijama.

Me
OH H
OH H
Me
Me
H HO
OH H
Me
Me
OH H
H HO
Me

1 2 3
mezo-Oblik (struktura 1) sadrì 2 asimetri~na atoma i mada je svaka grupa -CHOHMe
hirotopna, ali sa suprotnom konfiguracijom, molekul kao celina nije opti~ki aktivan.

HO
H
Me
Me
HO H
H
Me
OH
Me
HO H
Me
OH
H
Me
HO H

1a 1b 1c

119

Struktura 1a ima centar simetrije, a 1b i 1c se odnose kao predmet i lik u ogledalu koji se
ne poklapaju (hiralne strukture); odsustvo opti~ke rotacije pripisuje se ~injenici da se
rotacijom oko C(2)-C(3) veze ove strukture me|usobno prevode jedna u drugu preko
simetri~ne strukture 1a koja poseduje centar simetrije.

Molarna rotacija

Molarna rotacija [], za koju se ne preporu~uje upotreba termina molekul-
ska rotacija, izra~unava se pomo}u slede}e formule:
[] = []
Mm/100
[] = specifi~na rotacija, Mm = relativna molekulska masa

Molekulski modeli

Mutarotacija

Spora promena opti~ke rotacije hiralnog jedinjenja sa vi{e hiralnih centara
do ravnote`ne vrednosti, koja pretpostavlja postojanje jednog labilnog hiral-
nog centra ~ija se konfiguracija spontano menja.
Drugim re~ima, to zna~i da se vr{i proces epimerizacije. Za ugljenehidrate
ovaj pojam povezan je sa promenom opti~ke rotacije kao rezultat menjanja
konfiguracije na anomernom (hemiacetalnom) ugljenikovom atomu, kao {to
je to na primeru mutarotacije glukoze pokazano. Mutarotacija predstavlja
klasi~an primer asimetri~ne transformacije.

120
CHO
OH H
H HO
OH H
OH H
CH
2
OH
O
H
HO
H
HO
H
H
OH
H
OH
OH
O
H
HO
H
HO
H
OH
OH
H
H
OH
1
1
(R)
(S)
-D-glukopiranoza
(36% u ravnote` noj smesi)
-D-glukopiranoza
(64% u ravnote`noj smesi)

Videti odrednice: Epimerizacija i Asimetri~na transformacija.

Naizmeni~na osa simetrije n-tog reda (ili rotaciono-
refleksiona osa)
Predstavlja S
n
osu ahiralnih jedinjenja.
Struktura koja poseduje naizmeni~nu osu n-tog reda, rotacijom oko ose za
ugao od 360/n i zatim refleksijom u odnosu na ravan orijentisanu pod
pravim uglom prema osi, daje identi~nu strukturu.
Ahiralno, spiro jedinjenje 1, 3,4,3',4'-tetrametil-spiro(1,1')bipirolidinijum p-
toluensulfonat (sintetizovano 1955. godine), poseduje S
4
osu (n= 360/90 =
4). Rotacijom strukture 1 oko S
4
ose stvara se struktura 1a koja zatim reflek-
sijom kroz centralnu ravan upravnu na tu osu daje istu strukturu 1. Takav
elemenat simetrije karakteristi~an je i za jedinjenje 2 koje ima ~etiri stereo-
gena centra.


121
N
Me
H
Me H
H
Me
S
4
(naizmeni~na osa simetrije 4-og reda)
Me
H
N
Me
H
H Me
H
Me
Me
H
rotacija za 90
oko S
4
ose
o
refleksija kroz ravan
upravnu na S
4
osu
N
Me
H
Me H
H
Me
Me
H
1 1a
iste strukture

Et
Me
Et
Me
Me
Me
Et
Et
H
H
H
H

2
r-1, t-2 c-3 t-4-(1R, 2S, 3R, 4S)-
tetra-sek-butilciklobutan+*

*Videti odrednicu: Referentna grupa.

Neracemski

Izraz kojim se opisuje uzorak hiralne supstance u kojem je jedan od enan-
tiomera u vi{ku.

Nevezivne interakcije

Privla~ne ili odbojne intramolekulske interakcije izme|u onih atoma u mo-
lekulu koji nisu direktno vezani (interakcije kroz prostor).
U cis-dekalinu (1) isprekidanim linijama nazna~eni su parovi aksijalnih vo-
donikovih atoma na nesusednim C-atomima, izme|u kojih su rastojanja
manja, nego rastojanja jednaka zbiru van der Waals-ovih polupre~nika. To
je uzrok odbojnih interakcija i smanjene stabilnosti cis-dekalinu u odnosu na
trans-dekalin.

122
H
H
H
H
...
...
.
.
1
2
3
4
10
5
6
7
8
9

1
Mala rastojanja izme|u parova aksijalnih vodonikovih atoma na C(3) i C(5); C(1) i C(5)
kao i C(1) i C(7) prouzrokuju odbojne nevezivne interakcije.

Videti definiciju: van der Waals-ove interakcije.

Newman-ov napon

Vrsta van der Waals-ovog napona koji postoji, u acikli~nim i cikli~nim stru-
kturama u kojima se dve voluminozne grupe (ili grupe umerene veli~ine kao
{to su metil grupe) nalaze u me|usobno veoma nepovoljnom 1,3-poloàju.
Takav je primer zabranjene konformacije n-pentana u kojoj se nazna~eni
vodonikovi atomi nalaze prakti~no u istom prostoru (videti skeletne i klina-
ste strukture 1 i 2). Ova konformacija linearnog pentana moè biti upore|e-
na u pogledu nestabilnosti sa stoli~astom konformacijom cikloheksanskog
derivata tipa 3.

Newman-ov napon u zabranjenoj konformaciji n-pentana
H
H
H
H
HH

1
Skeletna konformacija u kojoj vodonikovi atomi
zauzimaju prakti~no isti prostor (izrazite sterne
smetnje); internuklearno rastojanje izme|u dva ne-
vezivna atoma je prakti~no jednako nuli.
H H
H H
Me H Me H

2
Klinasta struktura sa nazna~enim
1,3-poloàjem metil grupa u "zabra-
njenoj konformaciji"

U konformacionoj strukturi 3
aks
dve metil zauzimaju aksijalne poloàje {to
je uzrok odbojnih 1,3-sin-diaksijalnih interakcija, te je ravnoteà pomerena
u pravcu neuporedivo stabilnijeg diekvatorijalnog konformera 3
ekv
.

Me Me
Me
Me

3
aks
3
ekv

123
Kao {to konkretan primer konformacione ravnoteè cis-1,1,3,4-tetrametilci-
kloheksanskih izomera 4 i 5 ilustruje, nepovoljna 1,3-orijentacija metil gru-
pa ovog tipa dovodi do Newman-ovog napona u strukturi 5.

M e
Me
M e
Me
Me
Me
Me
Me
Pd/C
250-350
o
C
1
3

4 5

Razlika u slobodnoj energiji G za prikazanu ravnoteù konformacionih
izomera cis-1,1,3,4-tetrametilcikloheksana (strukture 4 i 5), iznosi pribli`no
2 kcal/mol (8,4 kJ/mol). Konformacija 4 je niè energije. Na osnovu ener-
gije 1,3-sin-diaksijalnih interakcije Me/H tipa koja iznosi 0,9 kcal/mol (3,8
kJ/mol) mogu}e je proceniti energiju sin-diaksijalnih interakcija, odnosno
Newman-ov napon izme|u dve relativno voluminozne metil-grupe na C-1 i
C-3 (nazna~ene masnim slovima) na slede}i na~in:
Relativna energija stabilnijeg konformera 4:
~etiri 1,3-Me/H sin-diaksijalne interakcije pove}avaju potencijalnu energiju za 3,6 kcal/mol
(4 x 0,9 kcal/mol).
Relativna energija nestabilnijeg konformera 5:
dve 1,3-Me/H sin-aksijalne interakcije (2 x 0,9 kcal/mol) 1,8 kcal/mol i
Me/Me sin-diaksijalne interakcije ~ija se potencijalna energija odre|uje?
Re~eno je da je vrednost G za ukupnu ravnoteù 4 5 2,0 kcal/mol, uz napomenu
da je konformacija 4 niè energije.
Pod pretpostavkom da su sve energije izuzev 1,3-sin-diaksijalnih interakcije pribli`no
jednake, sledi:
G(rav.)= G (5) - G (4) = 2,0 kcal/mol =
= 2G(Me/H) + G(Me/Me) - 4G(Me/H)
2,0 kcal/mol = G(Me/Me) - 2G(Me/H) =
= G(Me/Me) - 2(0,9 kcal/mol)
G(Me/Me) = 2,0 kcal/mol + 1,8 kcal/mol = 3,8 kcal/mol
za 1,3-sin-diaksijalne Me/Me interakcije.

Ra~un pokazuje da su Me/Me interakcije Newman-ovog tipa pribli`no ~etiri
puta nepovoljnije nego odgovaraju}e Me/H 1,3-sin-diaksijalne interakcije.
To je logi~no kada se zna da je Me grupa znatno ve}a od vodonika.

Videti odrednicu: 1,3-Alilni napon.


124
Newman-ova projekcija

Jedan od na~ina grafi~kog prikazivanja stereohemijskog rasporeda supstitu-
enata na susednim atomima u odre|enom jedinjenju.
Molekul se posmatra du` veze koja spaja dva odabrana susedna ugljenikova
atoma (videti strukturu 1), pri ~emu se atom bliì posmatra~u predstavlja
krugom. Ravan projekcije je upravna na C-C vezu. Veze prednjeg atoma us-
merene su od centra kruga, dok veze zadnjeg ugljenikovog atoma sa odgo-
varaju}im supstituentima dodiruju periferiju kruga. Strukture 2 i 3 prikazuju
pretvaranje dijagonalne stepeni~aste formule etilenglikola (2) u Newman-
ovu projekciju 3.

Prednji C atom
Zadnji C atom

H
H
H
OH
H
OH H OH
H
H OH
H
1
2 1

2 3
Molekul se posmatra du` C(1)-C(2) veze; C(2) atom zaklonjen je prednjim C(1) atomom.
Formula 4b je Newman-ova projekcija vodonik-peroksida. Molekul se
posmatra du` O-O veze, a referentni atomi za odre|ivanje diedarskog ugla
su jedini preostali vodonikovi atomi.

1
2
1
H
O
O
H
H
H

4a 4b
Dijagonalna formula Newman-ova projekcija
( = 180)

Operacija identi~nosti

Predstavlja univerzalni element simetrije C
1
koji se odnosi na rotaciju bilo
kojeg molekula, modela ili objekta za 360= oko bilo koje ose pri ~emu se
stvara celina koja se poklapa sa po~etnom.


125
Opti~ka aktivnost

Osobina neracemske smese hiralnih molekula ili enantiomorfnih kristala da
obr}u ravan polarizovane svetlosti.
Opti~ki aktivni uzorci moraju sadràvati hiralne molekule, ali nisu svi uzor-
ci sa hiralnim molekulima opti~ki aktivni (racemski uzorci). U svakom slu-
~aju postoji direktna veza izme|u opti~ke aktivnosti s jedne strane i hiralno-
sti s druge. Enantiomeri se mogu razlikovati u prisustvu hiralnih agenasa, a
u takve spada i polarizovana monohromatska svetlost. Kada takva svetlost
prolazi kroz rastvor koji sadrì ~isto hiralno jedinjenje tada dolazi do diaste-
reomerne interakcije i rotacije polarizovane svetlosti u jednom pravcu. Inte-
rakcijom svetlosti sa drugim enantiomerom rotacija ravni }e biti u supro-
tnom smeru.

Opti~ka ~isto}a

Predstavlja apsolutnu vrednost odnosa, izraènu u procentima, izme|u iz-
merene specifi~ne rotacije [] smese dva enantiomera A i B i specifi~ne ro-
tacije []
max
jednog ~istog enantiomera A ili B.
Najve}a opti~ka ~isto}a je karakteristi~na za uzorke koji predstavljaju ~iste
enantiomere. Ona opada u smesi i potpuno nestaje kada smesa sadrì jedna-
ke koli~ine oba enantiomera. Opti~ka ~isto}a se izraàva pomo}u slede}e
formule:

P(%) = []/[]
max
x 100
[] = specifi~na rotacija smese enantiomera
[]
max
= specifi~na rotacija jednog enantiomera

Kako je opti~ka ~isto}a jednaka enantiomernom vi{ku, primena ovog pola-
rimetarskog metoda odre|ivanja enantiomerne ~isto}e je sve re|a. Stereo-
hemijska ~isto}a, odnosno enantiomerni vi{ak (ev) odre|uje se analiti~kim
metodama, a ne polarimetrijskom metodom.
Videti definiciju: Enantiomerni vi{ak i Diastereomerni vi{ak.


126
Opti~ka rotacija

Rotacija ravni linearno polarizovane svetlosti prouzrokovana prisustvom hi-
ralnih molekula, ili hiralnog kristala.
Pozitivan ugao rotacije (simbol (+) zna~i rotaciju linearno polarizovane
svetlosti u smeru kretanja kazaljke na satu, kako to vidi eksperimentator
prema kome putuje svetlost kroz polarimetar. Rotacija ravni polarizovane
svetlosti, na primer, desnogirog kvarca u fizi~kom zna~enju odgovara levoj
spirali SiO
2
lanaca i obrnuto, levogiri kvarc je u korelaciji sa desnom spira-
lom.

Opti~ka rotaciona disperzija (ORD)

Ozna~ava promenu specifi~ne ili molarne rotacije u zavisnosti od talasne
duìne polarizovane svetlosti.
Grafik specifi~ne ili molarne rotacije u funkciji talasne duìne je od zna~aja
za konfiguraciono odre|ivanje strukture molekula, kao veza izme|u specifi-
~ne rotacije [] i hiralnosti supstance koja se analizira.

Opti~ki antipodi

Termin za enantiomere koji se vi{e ne koristi.

Opti~ki izomeri

Kao i prethodni termin i ovaj se u modernoj stereohemijskoj terminologiji
sve manje upotrebljava za ozna~avanje enantiomera, ili re|e, za bilo koje
stereoizomere koji poseduju hiralne elemente (na primer za diasteromere).


127
Opti~ki labilan

Termin za supstance koje su veoma lako podlo`ne racemizaciji ili epime-
rizaciji te se njihova opti~ka rotacija menja sa vremenom, bilo u spontanom
procesu, ili izazvanom katalizatorom.

Opti~ki prinos

Odnos enantiomernog vi{ka proizvoda u odnosu na enantiomerni vi{ak po-
lazne supstance.
Opti~ka rotacija smese enantiomera je merilo uspe{nosti asimetri~ne sinteze
(odnosno stereoselektivne reakcije) u cilju stvaranja odre|enog stereoizome-
ra. Kada je reakcija stereospecifi~na opti~ki prinos je 100%. Opti~ki prinos
se odre|uje polarimetrijskom metodom.

Videti definiciju: Opti~ka ~isto}a.

Opti~ko razlaganje

Ozna~ava postupak razdvajanja racemske smese na dva ~ista enantiomera,
ili postupak razlaganja racemske smese uz regeneraciju jednog od enantio-
mera.
Shema ilustruje hemijsko razlaganje racemske smese RAC (na primer kise-
line) pomo}u hiralnog reagensa H (na primer hiralne organske baze) defi-
nisane apsolutne konfiguracije. Smesa dve diastereomerne soli D
1
i D
2
se
obi~no razdvaja frakcionom kristalizacijom, da bi se dejstvom ja~e kiseline
oslobodili ~isti enantiomeri E
1
i
1
E.

128
+
H RAC
smesa odvojenih
diastereomera
racemska
smesa
D
1
D
2
E
1
1
E
oslobo|eni i
odvojeni
enantiomeri

Shema

Osa simetrije (C
n
)
(ili rotaciona osa)

Kada zami{ljena rotacija za ugao od 360/n oko ose koja se moè nacrtati u
modelu, molekulu ili objektu daje model, molekul ili objekt koji se poklapa
sa originalom, tada je re~ o osi simetrije (ili rotacionoj osi) n-tog reda. Ose
simetrije razli~itih redova prikazane su u molekulima vodonik-sulfida (1),
amonijaka (2), tetrahloretena (3), benzena (4), ciklopropana (5) i etina (6).

S
H H
C
2
N
H
H
H
C
3
C
C
Cl
Cl
Cl
Cl
C
2
C
2
C
2

1 2 3
(tri ose simetrije C
2
)

Tako u primeru molekula vodonik-sulfida (1) koji poseduje C
2
osu,
operacijom simetrije, a to zna~i rotacijom za 180
0
oko pomenute ose, stvara
se novi raspored koji se upore|uje sa po~etnim. Rezultat te operacije

129
simetrije je, u su{tini, zamena mesta vodonikovih atoma u molekulu i kako
se ti atomi ne razlikuju tako se i novi raspored poklapa sa po~etnim.*
Amonijak (2) ima osu simetrije tre}eg reda (rotacijom za 120
0
, a molekul
tetrahloretena (3) tri ose simetrije drugog reda, od kojih se dve nalaze u
molekulskoj ravni, a tre}a je upravna na tu ravan.
U molekulu benzena (4) C
6
osa prolazi kroz geometrijski centar prstena i
orijentisana je upravno, kako u odnosu na prsten, tako i u odnosu na C
2
ose;
rotacijom za 60
0
oko C
6
ose dobija se isti prostorni raspored.
Prikazane su tako|e dve od {est C
2
osa koje se nalaze u ravni benzenovog
prstena; tri ose, prolaze}i kroz centar, presecaju suprotne atome ugljenika
(na primer C-1 i C-4), a preostale tri presecaju sredinu suprotnih C-C veza
(na primer veze C
2
-C
3
i C
5
-C
6
); rotacijom za 180
0
oko bilo koje C
2
osa stvara
se raspored koji se na razlikuje od originala.
Ciklopropan (5) ima C
3
osu upravnu na ravan prstena i tri C
2
ose, a svaka
prolazi kroz jedno teme prstena i preseca jednu C-C vezu.
Molekul etina (6), kao i svi digonalni molekuli, sadrì osu CO oko koje po-
stoji beskona~an broj rotacija za beskona~no mali ugao rotacije, {to daje
orijentacije koje su identi~ne sa po~etnom. Pored toga, ovaj molekul ima be-
skona~an broj C
2
osa upravno orijentisanih na CO osu.

C
6
C
2
C
2

4 (C
6
i 6 C
2
)

Za molekul benzena, kao i
molekule drugih jedinejnja sa
ve}im brojem razli~itih osa, osa
vi{eg reda, zna~i C
6
osa za ben-
zen, predstavlja glavnu osu.

C
3
C
2
C
2
C
2

5 (C
3
i 3C
3
)

C C H H
C
2
C
2
C
2
C
8

6 (CO i OC
2
)

*U ovom i sli~nim primerima rotacije za 180
0
oko ose simetrije drugog reda koja se
poklapa sa z osom u koordinatnom sistemu, koordinate svih ta~aka menjaju se na slede}i
na~in:
x, y, z -x, -y, -z

130
Osa simetrije prvog reda, C
1
,

odgovara uglu rotacije za 360 {to odgovara
operaciji identi~nosti E koja svaki model, molekul ili objekt ostavlja nepro-
menjen. Iz tog razloga takva osa (tzv. trivijalna) se i ne razmatra.

Osa rotacione refleksije (S
n
)
(ili naizmeni~na, odnosno rotaciono-refleksiona osa) uporediti ovo sa
jos jednim datim primerom na str...

Kada u molekulu, modelu ili objektu (i) rotacija oko odre|ene ose za ugao
360/n, pra}ena (ii) refleksijom u ravni upravnoj na osu rotacije, rezultira u
rasporedu koji se poklapa sa po~etnim, tada takav molekul, model ili objekt
poseduju rotaciono-refleksionu osu (primeri 1, 2 i 3) Takva osa se obeleàva
simbolom S
n
u kome donji indeks ozna~ava red ose, a oko nje se vr{e dve
spojene operacije simetrije: rotacija i refleksija (sloèn element simetrije).
Ove dve operacije simetrije skra}eno se predstavljaju kao:

S
n
= C
n
x
h

a to zna~i da je rotaciono-refleksiona osa rezultat rotacije C
n
i refleksije
h
.
h
: oznaka za ravan koja je upravna na glavnu osu
Ishod ovih operacija simetrije oko S
n
ose odre|enog molekula (modela ili
objekta) je identi~nost molekula, ali samo kada je red ove ose paran (n = 2,
4, 6, 8). Iz takvih rotaciono-refleksionih osa proisti~u i proste rotacione ose
C
n/2
; primer: ugljentetrahlorid (2) koji ima prostu C
2
osu sadrànu unutar
sloène S
4
ose.

C C
H
D
D
H
C C
D
H
H
D
C C
H
D
D
H
S
2
(1) (2)

1
Operacija simetrije (1): rotacija za 180;
Operacija simetrije (2): refleksija u ravni koja preseca centar dvogube veze.
Rotaciono-refleksiona osa drugog reda, S
2
, je identi~na sa centrom simetrije.


131
Cl
Cl
Cl Cl
Cl Cl
Cl
Cl
(1)
Cl
Cl
Cl Cl
(2)
S
4
, C
2

2
Operacija simetrije (1): rotacija za 90
(ugljentetrahlorid ima tri C
2
koje su
ekvivalentne sa tri S
2
);
Operacija simetrije (2): refleksija u ravni
koja preseca centar prstena cikloheksana
i koja je upravna na S
2
osu.

S
6

3

Cikloheksan poseduje S
6
osu {to podra-
zumeva rotaciju cikloheksansog prstena
za 60, a zatim refleksiju; ovaj molekul
ima i prostu osu C
3
koja proizilazi iz S
6
ose.

Red kojim se izvode ove dve operacije simetrije nije bitan, {to je slikovito
prikazano na primeru derivata 4 (naziv) koji kao element simetrije poseduje
S
2
osu. Deo sheme A ilustruje rotaciju, a zatim refleksiju, dok donji deo
sheme B prikazuje refleksiju pra}enu rotacijom. U oba zami{ljena procesa
stvara se takav raspored u molekulu (struktura 4b) koji je identi~an sa
po~etnim (struktura 4a).

I
CH
3
I
CH
3
I
CH
3
I
CH
3
1
2
4
3
I
I
CH
3
CH
3
S
2
4a
1
3
4
2
4
1
2
3
(1)
(2)
4b
I
CH
3
I
CH
3
1
2
4
3
4a
I
I
CH
3
CH
3
3
1
2
4
(1
1
)
(2
1
)
(A): (1) rotacija
(2) refleksija
(B): (1
1
)refleksija
(2
1
) rotacija
ravan refleksije
u ravni prstena
4a 4b

Ne postoji prioritet prilikom reda
primene operacija simetrije u
slu~aju molekulskih struktura sa
rotacionom refleksijom proces A
ili B vode strukturnom rasporedu
koji se ne razlikuje od po~etnog.

Shema


132
Spiro jedinjenje 5 koje tako|e karakteri{e refleksiona simetrija, poseduje S
4
.
Rotacijom te strukture za 90 oko naizmeni~ne ose koja preseca ~vorni
ugljenikov atom dobiva se struktura 5a. Njenom refleksijom kroz prikazanu
ravan ponovo se stvara strukturni raspored koji je upravo prikazan struktu-
rom 5.

H
Me
Me
H
Me
H
Me
H
Me
H
Me
H
Me
Me
H
H
S
4
ravan refleksije
5 5a

Videti definiciju: Rotaciono-refleksiona osa.

Pericikli~ne reakcije

Termi~ki ili fotohemijski indukovane reakcije koje se vr{e uz o~uvanje or-
bitalne simetrije kao rezultat usagla{ene reorganizacije vezivnih elektrona
preko cikli~nog prelaznog stanja.
Diels-Alder-ova reakcija 1,3-butadiena i dimetil cis-2-butendioata pri kojoj
se stvara dimetil cis-4-cikloheksen-1,2-dikarboksilat (1), predstavlja tipi~nu
klasu pericikli~nih cikloadicionih reakcija. Termi~ka izomerizacija cis-3,4-
dimetilciklobutena u 2Z,4E -2,4-heksadien (2) je prototip druge vrste peri-
cikli~nih reakcija poznatih pod nazivom elektrocikli~ne reakcije.

CO
2
Me
CO
2
Me
+
CO
2
Me
CO
2
Me

1
CO
2
Me
CO
2
Me
H
H
CO
2
Me
CO
2
Me
H
H

2


133
Perspektivne formule

Grafi~ke formule, kao {to su klinaste formule 1 i 2 i dijagonalne formule 3,
u kojima se koristi perspektiva da bi se predstavila tre}a dimenzija, odnosno
trodimenzionalne stereohemijske osobine molekula u dvodimenzionalnoj
perspektivi.

(S)-mle~na kiselina

H COOH
Me
OH

1

(1R,2R)-2-brom-3-hlorbutan

*
*
H
Me
Me
H
Br
Cl
H
Me
Br
Cl
Me
Me

2 3
klinasta formula dijagonalna formula

Videti razliku izme|u Perspektivnih formula i Projekcionih formula.

Piramidalna inverzija
Brza inverzija jedinjenja op{te formule Xabc sa piramidalnim rasporedom
veza u kojem centralni atom, vezan za tri supstituenta, zauzima vrh pirami-
de. Kada je centralni atom hiralan takva inverzija spre~ava izolovanje enan-
tiomera. Takav je slu~aj sa terc-aminom, etilmetilbenzil-aminom (1), koji
postoji u obliku dva enantiomera, ali zbog brze interkonverzije preko pla-
narnog prelaznog stanja, oni se ne mogu razdvojiti. Ta vrsta inverzije nija
mogu}a u slu~aju Trger-ove baze (2) koja je zbog geometrije sistema
konfiguraciono stabilna.
X
a
b
c
X
a
b
c

N
Me
PhCH
2
Et
N
Me
CH
2
Ph
Et
brza
inverzija

1
Piramidalni amin lako prolazi kroz planarno prelazno
stanje.
N
N
Me
Me

2

Kruta struktura Trger-ove baze 2 spre~ava inverziju
preko planarnog prelaznog stanja i racemski oblik se
moè razdvojiti.


134

Piranoza

Termin koji ozna~ava tetrahidropiranski poluacetal 1, odnosno {esto~lanu
cikli~nu strukturu monosaharida, na primer, -D-ksilopiranoze, koja je pri-
kazana Haworth-ovom formulom 2 i konformacionom formulom 3.

O
OH

1
O
OH
OH
HO
HO
O
OH
OH
OH
OH

2 3

Pitzer-ov napon
Videti definiciju: Eklipsni napon.

Planarna hiralnost

Hiralnost molekula, kao {to su 1-3, koja proisti~e iz rasporeda grupa u pros-
toru van ravni u odnosu na referentnu ravan koja se naziva hiralnom ravni,
defini{e se kao planarna hiralnost.
U slu~aju trans-ciklooktena 3 (R = H, n = 4) hiralna ravan se poklapa sa
ravni dvogube veze. Zasi}en ugljovodoni~ni most je suvi{e kratak (n = 4), a
alkenski deo, koji sa sva ~etiri atoma direktno vezana za dvogubu vezu ~ini
planarnu ravan, ne moè se provu}i kroz takav prsten. Na taj na~in spre-
~ena je racemizacije, i molekul je opti~ki aktivan.

O O
CO
2
H
CH
2 CH
2
(CH
2
)
10
Br

1
CH
2
H
2
C
CO
2
H
CH
2
H
2
C

2

(CH
2
)
n
C C
R
R
CH
2
H
2
C

3


135
Potencijalni energetski dijagram
(rotacioni profil)

Potencijalni energetski dijagram pokazuje zavisnost potencijalne energije
molekulskog sistema od odre|enog strukturnog parametra.
Pod odrednicom Etanska barijera prikazan je dijagram potencijalne ener-
gije konformacija etana u zavisnosti od torzionog ugla.

Pravilo sekvence
Videti odrednicu: Prioritet supstituenata.

Prelog-ovo pravilo

Odre|uje tok asimetri~ne sinteze prilikom adicije Grignard-ovog reagensa
na -keto-estre 1 hiralnih sekundarnih ili tercijarnih alkohola (Shema 1).
Ova reakcija je jedna od naj~e{}e analiziranih reakcija jer predstavlja tipi~nu
diastereoselektivnu reakciju sa visokim stepenom diastereoselektivnosti.
Pravilo glasi:" Grignard-ov reagens napada prohiralnu karbonilnu grupu sa
sterno najmanje za{ti}ene strane, a to je ona gde se nalazi najmanji susptitu-
ent (M)" (hidrolizom intermedijera 2 gradi se -hidroksi-kiselina 3).
Najoptimalnija konformacija -keto-estra 1 je ona sa dve karbonilne grupe
u antiperiplanarnom poloàju, dok najve}a grupa (V) zauzima istu ravan
kao karbonilna grupa i alkoksidni kiseonik.
Po{tuju}i normalan prioritet supstituenata (CIP sistem), ovo pravilo omogu-
}ava direktnu korelaciju izme|u konfiguracije hiralnog alkohola upotreblje-
nog za sintezu keto-estra 1 i konfiguracije novo nastalog hiralnog centra u
-hidroksi estru 2, te prema tome i u -hidroksi kiselini 3 koja je dobivena
hidrolizom.


136
Prelogovo pravilo za predvi|anje stereohemijskog toka nukleofilne adicije Grignard-ovog
reagensa na hiralne -keto-estre
novi hiralni
centar
*
3 2
1
-hidroksi-kiselina
Re prilaz
R
1
O V
O
O
M S
R
2
MgBr
R
1
O V
OH
O
M S
R
2
R
1
OH
OH
O
R
2
(S)
hidroliza

Shema 1

Kada je prioritet supstituenata u alkoholu:

OH > V > S > M
a u kiselini 3:
OH > CO
2
H > R
2
> R
1
tada }e estar (S) alkohola dati (R) kiselinu (Shema 2, op{ti primer I), i obrnuto, kada je
prioritet supstituenata u kiselini 3:
OH > CO
2
H > R
1
> R
2
tada }e estar (S) alkohola dati (S) kiselinu (Shema 2, op{ti primer II).

Apsolutna konfiguracija -hidroksi-kiseline 3
(polazni (S)--keto-estar 1)
Op{ti primer I: konfiguracija -hidroksi-kiseline 3 je (R),
ako je R
2
> R
1

Op{ti primer II: konfiguracija -hidroksi-kiseline 3 je (S),
ako je R
1
> R
2

Shema 2

NAPOMENA: Podrazumeva se da identi~ni konfiguracioni odnosi postoje izme|u
konfiguracije prekursora 1-(R) i konfiguracije glavnog proizvoda 3.

U vezi sa nedvosmislenom specifikacijom sternog toka asimetri~ne sinteze
ovog tipa, postoji jo{ jedna korisna generalizacija:
Ukoliko je alkohol (S) konfiguracije tada Grignard-ov reagens prilazi
prohiralnoj karbonilnoj grupi sa Re strane (lica).
Ovo se dobro uo~ava prilikom odre|ivanja prioriteta grupa (O= > COO- >
R
1
) vezanih za prohiralni -ugljenjikov atom u strukturi 1 (Shema 1). Po-
menute grupe se zbog sp
2
hibridizovanog ugljenika nalaze u jednoj ravni,
tako da prilaz Grignard-ovog reagensa ispred ravni odgovara Re licu kao {to
je to eksplicitno prikazano (Slika 1). Kada se ima u vidu takav prilaz,
podrazumeva se da se nukleofilni napad vr{i sa strane najmanjeg supsti-
tuenta M. Si prilaz bi jasno odgovarao onom sa suprotne strane, koji je ster-

137
no znatno vi{e za{ti}en (strana srednjeg supstituenta) i koji vodi stvaranju
sporednog proizvoda.

favorizovan
favorizovan
Re prilaz Re prilaz
Si prilaz
3 2
1
2
R
1
O V
O
O S M
R
2
MgBr
(R)
Si prilaz
3 2
1
1
R
1
O V
O
O
M S
R
2
MgBr
(S)

Najmanji supstituent diriguje Re prilaz
Grignard-ovog reagensa estru (S)-konfi-
guracije.
Najmanji supstituent diriguje Si prilaz
Grignard-ovog reagensa estru (R)-kon-
figuracije.

Slika 1. Odre|ivanje Re ili Si prilaza Grignard-ovog reagensa
na hiralne -keto-estre

S druge strane, kada je alkohol, odnosno -keto-estar (R)-konfiguracije
(struktura 2), tada reagens preferencijalno napada karbonilnu grupu sa Si
lica, jer se s te strane lica nalazi najmanji supstituent. Saglasno Prelogovom
pravilu stvara se -hidroksi-kiselina suprotne konfiguracije u pore|enju sa
onom izolovanom iz polaznog estra (S)-konfiguracije. Stepen diaste-
reoselektivnosti zavisi od stepena efikasnosti razlikovanje diastereotopnih
lica i pove}ava se sa (i) porastom veli~ine velike grupe V, kao i sa (ii)
pove}anjem razlike u voluminoznosti te grupe i grupe srednje veli~ine S.

Videti definicije: Diastereoselektivnost i Re, Si notacija.

Princip mikroskopske reverzibilnosti

Princip koji defini{e da reakcija u jednom pravcu i povratna reakcija R P
koje se vr{e pod identi~nim uslovima (kao u ravnoteì) moraju slediti isti
reakcioni put u mikroskopskim detaljima.
U mehanisti~kom smislu to pretpostavlja postojanje istog intermedijera I
kao i istu fazu koja odre|uje brzinu reakcije u oba pravca (Shema).

138
R P
I
k
3
k
-3
k
2
k
-2
k
1
k
-1

Shema

Primarna struktura

Sekvenca -amino kiselina u peptidima ili proteinima prikazana konstituci-
onom formulom za, na primer, tetrapeptid op{te formule 1.
Razmatranje primarne strukture proteina obuhvata i konfiguraciju hiralnih
centara (L-konfiguracija za prirodne -amino kiseline (struktura 2) koje su
osnovne gradivne komponente proteina), kao i planarnost peptidne veze
(struktura 3), {to je konformaciona komponenta strukture. Struktura 4 prika-
zuje planarnost peptidnog niza.

H
3
N C C
O
N C C
O
N C
R
1
R
2
C
O
N C
R
3
R
4
C
O H
H H H
H H H
O
+
_

N-terminus 1 C-terminus

H
3
N
N
N
N
O
H R
1
O
H
R
2
H
O
H
H R
3
O
H
R
4
H
O
+ _

2
Konfiguracija hiralnih centara: S

N
O
H
N
O
H
+
_

3

H
3
N
N
N
N
O
H R
1
O
H
R
2
H
O
H
H R
3
O
H
R
4
H
O
+
_
+
+
+
_
_
_

4


139
Prioritet supstituenata (pravilo sekvence)

Postupak, zasnovan na pravilima, koja se primenjuje u saglasnosti sa CIP-
sistemom za utvr|ivanje prioriteta supstituenata ili liganada a, b, c i d ve-
zanih za stereogeni centar u cilju odre|ivanja stereohemijskog simbola (R ili
S), odnosno apsolutne konfiguracije pomenutog centra.
Ligandi vezani za takav centar se mogu razlikovati u konstituciji ili konfi-
guraciji (videti odrednicu: Pseudoasimetri~an centar). Me|utim, u najve}em broju
slu~ajeva ligandi se razlikuju u konstituciji.
(1) Prioritet liganada u najjednostavnijim slu~ajevima (i naj~e{}im) se odre-
|uje na osnovu atomskog (rednog) broja, pri ~emu vi{i redni broj ima prio-
ritet nad atomom nièg atomskog broja.

C CH
3
H
D
Br (a)
(b)
(c)
(d) PRAVILO 1

Prioritet: Br>CH
3
>D>H

Red prioriteta se uop{teno prikazuje kao
a>b>c>d, pri ~emu znak > zna~i vi{eg
prioriteta od .

(2) Kada su dva supstituenta vezana za stereogeni centar istog prioriteta,
tada se porede naredni elementi du` dva supstituciona niza dok se ne stigne
do elemenata razli~itog prioriteta (PRVA TA^KA RAZLIKOVANJA). Na pri-
meru strukture 1 ilustrovano je ovo pravilo. 1,3-Dibrom-2-(brommetil)pen-
tan (1), ima jedan stereogeni centar, C(3), i o~igledno je da je atom broma
grupa najvi{eg prioriteta, a vodonik najnièg prioriteta. Dozvoljenom
zamenom mesta tri supstituenta, jedinjenje 1 je iz Fischer-ove formule pre-
vedeno u konfiguraciono identi~nu strukturu 1a, u kojoj su u obliku hijerar-
hijskog dijagrama prikazana dva preostala liganda ozna~ena kao C(2) i
C(4). Oni se tretiraju kao supstitucioni linearni niz sastavljen od odre|enog
broja atoma. Atomi u nizu, C(2) i C(4)-liganda pripadaju I, II, III, n-toj
sferi..., {to zavisi od broja atoma u nizu. U ovom primeru oba liganda, C(2)
i C(4), imaju po tri sfere i C(2)-ligand se nalazi u prvoj sferi, C atom
ozna~en brojem 1 nalazi se u drugoj sferi, a atom broma i dva H atoma su u
tre}oj sferi.


140
PRAVILO 2 Hijerarhijski dijagram
za odre|ivanje prioriteta sloènijih liganada

CH
3
CH
3
H
H Br
CH
2
Br
CH
2
Br H
* C
C
C
H
3
C
H
3
C
H
H
H
Br
CH
2
Br
BrH
2
C
3
3
2
4
1
atom broma u III sferi odre|uje vi{i prioritet
C(2) liganda u odnosu na C(4), jer je atom vodonika metil
grupe na C(4) u III sferi nièg rednog broja

1 1a

Red prioriteta atoma u nizu se zatim odre|uje na uobi~ajen na~in, razma-
tranjem njihove udaljenosti od hiralnog centra, dok se ne do|e do prve ta~ke
razlikovanja. Ugljenikovi atomi C(2) i C(4) (I sfera) ne daju odgovor o pri-
oritetu. Ugljenikov atom C(4), kao i C(2), vezan je za dva C atoma i jedan H
atom (II sfera). U tre}oj sferi C(4)-liganda nalaze se po tri vodonikova
atoma, vezana za svaki C-atom dve metil-grupe, a u slu~aju tre}e sfere C(2)-
liganda, dva vodonikova atoma i jedan atom broma koji je vi{eg prioriteta
od vodonika. Prema tome, C(2)-ligand je grupa 2-og, a C(4) 3-eg ranga.
3. Princip ligandne komplementarnosti je pravilo po kojem se dvogube i tro-
gube veze supstituenata tretiraju kao da su proste, a atomi vezani dvogubom
ili trogubom vezom se udvostru~uju, odnosno utrostru~uju. Slede}a dva
primera na bazi tog pravila, pokazuje da je CHO grupa vi{eg prioriteta od
CH
2
OH grupe, kao i da je vinil grupa, na primer, vi{eg prioriteta od etil gru-
pe, jer je C(1) atom vezan za komplementarni atom vi{eg prioriteta od vodo-
nika na C(1) atomu etil grupe.

C OH H
CHO
CH
2
OH
(a)
(b)
(c)
(d) PRAVILO 3

Prioritet: OH>CHO>CH
2
OH>H
C(O,(O),H) C
H
O C
H
O
O C
postaje
ili
C
H
OH
H
C(O,H,H) ili


141
C C
H
H
H
H
H C C
H
H
H
C C
H
H
H
tretira se kao
C C
H
(C)
H
H
(C)
1
1
1 1
komplemantarni (dupli) ili
"fantomski" atomi

Pa`ljivom primenom ovih pravila moè se potvrditi nazna~eni prioritet liga-
nada u seriji A, odnosno B.

(CH
3
)
2
C C(CH
3
)
3
(CH
3
)
2
C CH(CH
3
)
2
CH C
C(CH
3
)
3
A
1
A
2
A
3
A
4
A
5
Serija A

Prioritet liganada:
A
1
>A
2
>A
3
>A
4
>A
5

OCOCH
2
CH
3
O
B
1
B
2
C N
CH
CHFCH
2
Cl
CHBrCH
2
Br
CH
CHFCH
2
I
CHBrCH
2
Cl
B
3
B
4
B
5
Serija B

Prioritet liganada:
B
1
>B
2
>B
3
>B
4
>B
5

Videti odrednice CIP-notacija, R,S-notacija, Hiralno pravilo.

Prohiralni centar

Ozna~ava centralni atom u sredini pravilnog tetraedra sa dva konstituciono
identi~na liganda a i dva konstituciono ili konfiguraciono razli~ita (b i c) na
temenima, op{te formule Yaabc.

142
Ugljenikov atom C(2) hlorsir}etne kiseline predstavlja takav prohiralni cen-
tar, kao {to je to i karbonilna grupa 2-butanona.

C
H
HO
2
C
Cl
H
1
2
C
Me
Et
O

hlorsir}etna kiselina 2-butanon

C(2) atom u hlorsir}etnoj kiselini je
prohiralni centar jer se postupnom supstituci-
jom H
1
i H
2
deuterijumom stvara
enantiomerni par deuterisane kiseline;
Karbonilna grupa u 2-butanonu je prohiralna
(poseduje dva heterotopna lica) jer se adici-
jom (na primer, reakcijom redukcije) stvara
enantiomerni par alkohola.
Zanimljivi stereohemijski odnosi koji povezuju pojam prohiralnog centra i
topolo{ke karakteristike homomorfnih liganada sa stereogenim centrom po-
stoje u stereoizomerima 2,3,4-trihidroksi-glutarne kiseline koja je prikazana
konstitucionom formulom 1.

HO
2
C CHOH CHOH CHOH CO
2
H

1
Stereoizomeri ove kiseline prikazani Fischer-ovim formulama 2-5 dobivaju
se oksidacijom iz odgovaraju}ih stereoizomera aldopentoze pomo}u azotne
kiseline. Stereoizomeri 2 i 3, odnose se kao predmet i lik u ogledalu i pred-
stavljaju par enantiomera. Apsolutne konfiguracije na atomima C(2) i C(4) u
strukturama 2 i 3 su identi~ne, pokazuju}i R-hiralnost (u stereoizomeru 2) ili
S-hiralnost (u stereoizomeru 3). Ugljenikov atom C(3) u ovim stereoizome-
rima je hirotopan, jer je u hiralnom okruènju. Po{to je vezan za dva konsti-
tuciono i konfiguraciono identi~na liganda (homomorfni ligandi), ovaj atom,
u ina~e ovim opti~ki aktivnim stereoizomerima nije, stereogeni centar, ali
jeste prohiralni centar. Zamenom mesta atoma vodonika i hidroksilne grupe
na atomu C(3) u stereoizomeru 2, i zatim rotacijom u ravni hartije za 180
stvara se ista struktura 2 {to je u skladu sa ~injenicom da C(3) nije stereoge-
ni centar.
STEREOIZOMERI 2,3,4-TRIHIDROKSI-GLUTARNE KISELINE

4 4 4 4
3 3
3 3
2 2 2 2
S S S
S R R
R
R
s r
CO
2
H
C OH H
C H HO
C OH H
CO
2
H
CO
2
H
C OH H
C OH H
C OH H
CO
2
H
CO
2
H
C H HO
C H HO
C OH H
CO
2
H
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H

2 3 4 5
hiralni mezo mezo

143
To isto vaì i za stereoizomer 3.

2
2
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H
R
R
3
4 4
3
CO
2
H
C OH H
C H HO
C H OH
CO
2
H
2
4
3
R
R
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H
2
2
Zamena mesta dva
supstituenta na C(3)
Rotacija u ravni
hartije za 180
o

Postupna zamena jednog i drugog homomorfnog liganda (COOHCHOH) u
stereoizomeru 2 ahiralnom grupom vodi stvaranju dva diasteromera 6 i 7.
Ovi ligandi C(2) i C(4) su diastereotopni, a originalni prohiralni centar pos-
taje stereogeni, odnosno hiralni centar, jer se nalazi u hiralnom okruènju
(identi~ni odnosi postoje i za stereoizomer 3).
U mezo strukturama 4 i 5 ugljenikovi atomi C(2) i C(4) imaju suprotne (R)-
i (S)-konfiguracije. Molekuli su ahiralni jer imaju ravan simetrije koja pre-
seca C(3) atom. Takvi atomi vezan za dva konstituciono ista, ali konfigura-
ciono razli~ita liganda defini{u se kao stereogeni centri, ali se nalazi u opti-
~ki neaktivnom okruènju. To zna~i da su ahirotopni, a centri su pseudoasi-
metri~ni.

7
6
2
R
S
R
R
C OH H
C H OH
CO
2
H
D
CO
2
H
C OH H
C OH H
D
D HCOHCOOH
4
D
2
HCOHCOOH
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H
R
R
2
3
4


144
Prohiralna osa

Osa u ahiralnim alenima, bifenilima, spiranima ili alkilidencikloalkanima
koja moè biti transformisana u hiralnu osu zamenom odgovaraju}ih grupa,
pri ~emu se stvaraju hiralna jedinjenja.
Primeri su dati za spiranski derivat 1 i alenski derivat 3.

H
H
HO
2
C
H
Cl
H
HO
2
C
H
1
2

1 2

C C C
H
H
H
3
C
H
C C C
C
2
H
5
H
H
3
C
H
2
1

3 4

Spiran 1 i alen 3 poseduje prohiralnu osu; zamenom H
1
u strukturi 1 hlorom stvara se
hiralni spiran 2, a zamenom H
2
etil grupom u strukturi 3 stvara se hiralni spiran 4; za
strukture 2 i 4 kaèmo da poseduju hiralnu osu.

Prohiralna ravan

Ravan u ahiralnim ciklofanima* (kao i u nekim specifi~nim anulenima) koja
moè biti transformisana u hiralnu ravan zamenom odgovaraju}ih grupa, jer
se stvaraju hiralna jedinjenja, {to je ilustrovano primerom za ciklofanski
derivat 1.
*Derivati ciklofana su se u starijoj lit. nazivali ANSA-jedinjenje (lat. ansa-ru~ka).
CH
2 H
2
C
H
CH
2 CH
2
H
1
CH
2 H
2
C
COOH
CH
2 CH
2
H
2
2

1 2

*Ciklofan 1 poseduje prohiralnu ravan ; zamenom H
1
u strukturi 1 karboksilnom grupom
stvara se hiralni ciklofan 2; prema tome, struktura 2 poseduju hiralnu ravan.


145
Prohiralnost

Pojam koji ozna~ava postojanje homomorfnih stereoheterotopnih liganada,
ili lica u ahiralnom molekulu.
(i) Odgovaraju}a zamena homomorfnog liganda (H
1
ili H
2
) u ahiralnoj sup-
stanci 1 ahiralnom grupom (na primer, OH grupom), ili adicija ahiralne
grupe na jedno takvo lice prohiralnog molekula 2, vodi stvaranju hiralnih
molekula 3 i/ili 4.

2
C
H
HO
2
C
H
3
C
H
C
OH
HO
2
C
H
3
C
H
C
H
HO
2
C
H
3
C
OH
C O
HO
2
C
H
3
C
ADICIJA
SUPSTITUCIJA
1
(1)
3 4
(2)

[iri pojam od prohiralnosti je prostereoizomerija, jer se u odre|enim slu~a-
jevima (ii) zamenom jednog ili drugog heterotopnog liganda, (H
1
ili H
2
) u
ahiralnom alkenu 5 ahiralnom grupom (Cl), stvaraju diastereomeri 6 i 7 (ta-
ko|e ahiralni molekuli), koji prema tome poseduju stereogene, ali ne hiralne
elemente. Sli~an primer, ali adicije ahiralne grupe na jedno ili drugo lice
prostereoizomernog molekula, 3-hidroksiciklobutanona (8), vodi stvaranju
ahiralnih molekula 9 i/ili 10.


146
(ii)
C
H
H
3
C
C
H
H
SUPSTITUCIJA
6 7
1
2
C
H
H
3
C
C
Cl
H
C
H
H
3
C
C
H
Cl
(5)

Jedinjenje 5 ima prostereogenu osu (osa
prostereoizomerije) koja se poklapa sa osom
C=C veze.
9
OH
O
OH
OH
OH
OH
(8)
10
ADICIJA

Jedinjenje 8 ima prostereogeni (ali ne
prohiralni) centar na C(3) koji je centar
prostereoizomerije.

Videti odrednice: Homomorfni ligandi.

Projekcione formule
Planarno prikazivanje (zna~i u dve dimenzije) trodimenzionalnih molekula
sa precizno definisanim prostornim rasporedom veza.
Takve dvodimenzionalne projekcije mogu se dobiti osvetljavanjem mole-
kulskog modela i posmatranjem dobivene senke na ravnoj podlozi. Fischer-
ove i Newman-ove formule spadaju u tu vrstu grafi~kog prikazivanja mole-
kula. Fisher-ove projekcione formule 1, kao i 2 (sa jasno nazna~enom ori-
jentacijom horizontalnih i vertikalnih veza) treba razlikovati od perspektivne
klinaste formule 3. Fischer-ove formule su, zbog pomenutog poloàja ho-
rizontalnih i vertikalnih veza, stereohemijske formule. Isto tako treba pravi-
ti razliku izme|u Newman-ovih projekcionih formula, kao {to je formula 4
od perspektivnih dijagonalnih formula, kao {to je formula 5.

C H H
2
N
CO
2
H
CH
3
C H H
2
N
CO
2
H
CH
3
C
H
H
2
N
CO
2
H
H
3
C

1 2 3
1- Fischer-ova projekcija
2- Orijentacija veza u Fischer-ovoj formuli
3- Klinasta perspektivna formula

147
H H
CO
2
H
Me
H H
C
C
Me
H
H
CO
2
H
H
H

4 5
4- Newman-ova projekcija
5- Dijagonalna perspektivna formula

Videti definicije: Fischer-ova projekcija, Newman-ova projekcija i Dijagonalne
formule.

Propelani

Kondenzovani bicikli~ni sistemi u kojima su ~vorni ugljenikovi atomi
premo{}eni metilenskom grupom, ili polimetilenskim mostom (CH
2
)
x
(x >
1) formiraju}i tre}i prsten (strukture 1-4).
Struktura [3.3.3]propelana, prikazana formulom 2 mo`da vi{e od ostalih
propelana asocira na oblik propelera, {to je i bio razlog da se ova klasa
policikli~nih jedinjenja naziva propelani.

C
C
(CH
2
)
y
(CH
2
)
x
(CH
2
)
z
centralna veza

1 2
[3.3.3]propelan

Visoke vrednosti energija (97-109 kcal/mol) za napon propelana 3 i 4 uka-
zuje da su takva jedinjenja nestabilna, jer se radi o molekulima koje karakte-
ri{e veoma veliko odstupanja od idealne geometrije.

3 4
[1.1.1]propelan [2.2.2]propelan


148
pro-R (ili X
R
), pro-S (ili X
S
)

Stereo-oznake (ili stereo-deskriptori) za razlikovanje heterotopnih liganada,
sli~ne onima za razlikovanje enantiomera i diastereomera (R, S, E, Z, cis-
trans-). Ispraviti slovo u shemi

Prohiralni vodonikovi atomi u
etil-hloridu

C
D
H
Cl H
3
C C
H
D
Cl H
3
C
2
1
C
H
H
Cl H
3
C
(R)-hloretan-1- d
(S)-hloretan-1- d
pro-R
pro-S

Prohiralne karboksilne grupe u
hlormalonskoj kiselini

C
CO
2
H
CO
2
H
Cl H
2
C
CO
2
H
D
Cl H
1
C
D
CO
2
H
Cl H
(R)-hlorsir}etna
kiselina-2-d
(S)-hlorsir}etna
kiselina-2-d
C
D
H
CO
2
H Cl C
CO
2
H
H
D Cl
pro-S
pro-R

Shema

Specifikacija pro-R ozna~ava heterotopni ligand (vodonikov atom ili ma
koji atom, ili grupa a), vezan za prohiralni centar Caaxy), koji kada se
supstitui{e deuterijumom (ili nekim drugim ahiralnim supstituentom) stvara
hiralni centar R-konfiguracije (Shema). Oznaka pro-S ozna~ava ligand,
vezan za prohiralni centar, koji kada se supstitui{e deuterijumom (ili nekim
drugim ahiralnim supstituentom) stvara hiralni centar S-konfiguracije.

Prostereoizomerija
Videti odrednicu: Prohiralnost.

Pseudoaksijalna i pseudoekvatorijalna veza

Veze u polustoli~astoj konformaciji cikloheksena izme|u liganada i alilnih
C(3) i C(6) atoma.
Prefiks pseudo koristi se i za sli~no orijentisane ligande u heteroanalo-
zima cikloheksena (1), kao i za druge, a ne samo {esto~lane prstenove. Kao
{to je ilustrovano primerom konformacione ravnoteè za 1,3-dibromciklo-
butan (2), prefiks pseudo odnosi se na supstituente koji nisu stvarno aksijal-

149
ni, ili ekvatorijalni zbog odstupanja torzionog ugla koji u idealnom slu~aju
iznosi 60. U cikloheksenu taj ugao iznosi 45 u odnosu na ugao od 55 u
cikloheksanu.

H
H
H
H
H
H
H
H
e'
e
a
a
a'
a'
e
e
4
5
3
6
'

1

Br
H
H
Br
H
Br
H
Br
pseudoaksijalne
C(1)-Br i C(3)-Br veze
pseudoekvatorijalne
C(1)-Br i C(3)-Br veze

2

Pseudoasimetri~an centar

Ozna~ava stereogeni centar u jedinjenju tipa Cabl
+
l
-
, vezan za ~etiri razli~ita
liganda, pri ~emu su dva enantiomorfna (l
+
l
-
), ali sa razli~itom apsolutnom
konfiguracijom, a dva su konstituciono razli~ita.
Takva jedinjenja su mezo oblici, jer se predmet i lik poklapaju, a osim toga
strukture 1 i 2 imaju i ravan simetrije koja preseca pseudoasimetri~an cen-
tar. Zamenom mesta dva liganda na C(2) ili C(4) u mezo-obliku 1 ili 2
dobivaju se hiralni diastereomeri. Ugljenikov atom C(3) u opti~ki neaktiv-
nim mezo-jedinjenjima 1 i 2 je ahirotopan (ne nalazi se se u hiralnom okru-
ènju) i stoga je pseudoasimetri~an. Njegova konfiguracija se obeleàva sa
malim slovom r ili s. Dodatno pravilo je da od dva enantiomorfna liganda
onaj sa (R)-konfiguracijom ima prioritet u odnosu na ligand (S)-konfigura-
cije.

3
r
(R)
(S)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
OH
OH
OH
H
H
H
3
s
(R)
(S)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
OH
H
OH
H
HO
H

1 2

3
r
(R)
(S)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
OH
OH
OH
H
H
H
3
r
(S)
(R)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
H
H
H
HO
HO
HO

1 (mezo-oblik)
C(3): a) Pseudoasimetri~an centar u mezo-
jedinjenjima 1 i 2 se razlikuju samo u
konfiguraciji u C(3).

b) Pseudoasimetri~an centar je ahirotopan,
jer se nalazi u ahiralnom molekulu, ali je
stereogeni centar, jer je vezan za ~etiri
rasli~ite grupe.

150

N
Me
O
O
Me
3

3

Jedinjenje 3 tako|e sadrì pseudoasimetri~an atom C(3) r
konfiguracije.

Pseudorotacija

Brzo oscilatorno kretanje ugljenikovih atoma kroz planarne i neplanarne
poloàje upravno u odnosu na ravan ciklopentanovog prstena koje stvara
utisak rotacije oko prsetna, mada ne postoji kretanje atoma u takvom prav-
cu, naziva se procesom pseudorotacije.
U konformaciji koverte ciklopentana jedan C atom je van ravni preostala
~etiri, dok su u konformaciji polustolice tri C atoma koplanarna, a jedan od
preostala dva je iznad, a drugi ispod te ravni.
Napomena: Pseudorotacija nije ograni~ena samo na ciklopentanski prsten.

konformacija koverte

konformacija polustolice

Racemat
(sinonim: racemska smesa; racemska modifikacija - stari termin)

Ozna~ava smesu u ~vrstom, te~nom, ili gasovitom stanju ili u rastvoru koja
se sastoji od ekvimolarnih koli~ina dva enantiomera.

151
Mada su pojedina~ni molekuli hiralni, racemat je opti~ki neaktivan i obele-
àva se prefiksom ()- ili rac-, ili pomo}u oznake RS. L. Pasteur koji je
1848. godine mehani~kim razlaganjem dobio dva tipa enantiomorfnih kris-
tala natrijum, amonijum-tartatata, dokazao je da je rastvor koji sadrì istu
koli~inu tako razdvojenih kristala opti~ki neaktivan. Takvu smesu je nazvao
racemat (lat. racemus-gomila gro`|a).

Racemizacija

Relativno spor proces gra|enja 50:50 smese (S) i (R) enantiomera (racemska
smesa) iz ~iste hiralne neracemske polazne supstance (jedna~ina 1) u
prisustvu baze, ili kiseline, pod dejstvom svetlosti ili na povi{enoj tempera-
turi, kako je to na primeru 6,6'-difluoro-1,1'-bifenil-2,2'-dikarboksilne kiseli-
ne 1 pokazano.
Racemizacija je ireverzibilan proces povezan sa gubitkom opti~ke aktiv-
nosti. Fenomen racemizacije je otkrio L. Pasteur 1853. godine kada je za-
grevanjem hinhoninske soli (+)-vinske kiseline do 170 C dobio so neak-
tivne rac-vinske kiseline. Proces epimerizacije je sli~an, i predstavlja rever-
zibilnu promenu konfiguracije na jednom (ili vi{e), ali ne i na svim stereo-
centrima u molekulu. Epimerizacija neracemske supstance ne vodi do gubi-
tka opti~ke aktivnosti.

S R
R,S
100% 100%
50%:50%
k
1
k
2
(1)
F
HO
2
C
CO
2
H
F F
HO
2
C
CO
2
H
F
aS aR
140 C
o

1
Zagrevanjem jednog od enantiomera 1 smanjuje se
opti~ka aktivnost i nakon izvesnog vremena dolazi do
potpune racemizacije. Do racemizacije ne dolazi na
sobnoj temperaturi, jer je rotacija oko centralne C-C
veze spre~ena zbog voluminoznih orto-grupa. Pove}a-
njem temperature dovodi se energija neophodna za sa-
vladavanje energetske barijere.


152
Racemsko jedinjenje

Jedinjenje koje predstavlja racemsku smesu dva enantiomera u kristalnom
stanju, {to se utvr|uje na osnovu faznog dijagrama procesa topljenja ili kris-
talografske analize, pri ~emu jedini~na }elija sadrì isti broj enantiomernih
molekula.

Ravan simetrije ()

Zami{ljena intramolekulska ravan molekula koja ga deli na dve simetri~ne
polovine, koje se odnose kao predmet i lik u ogledalu.
Obeleàva se sa gr~kim slovom , jer je u vezi sa po~etnim slovom s nema-
~ke re~i spiegel {to zna~i ogledalo. Ravan simetrije je prema tome refleksi-
ona ravan jer se operacijom refleksije za svaki atom molekula u jednoj polo-
vini nalazi njegov par u drugoj polovini. Vodonik-sulfid (1) je jednostavan
primer molekula koji sadrì dve ravni simetrije koje su upravne jedna u
odnosu na drugu i presecaju osu simetrije. Molekuli tog tipa uvek imaju
jednu ravan simetrije koja je u isto vreme i molekulska ravan. U takvu gru-
pu molekula spada i tetrahloreten (2) koji pored jedne ravni simetrije, uje-
dno i molekulske ravni, ima jo{ dve ravni simetrije, a svaka sadrì jednu osu
simetrije C
2
.

S
H H
C
2
molekulska ravan koja

je i ravan simetrije

1
Molekulska ravan preseca sva tri atoma vodonik sulfida.

Sve digonalne molekule, tipa etina, karakteri{e beskona~an broj ravni
simetrije koje presecaju C osu. cis-1,2-Dideuterociklopentan (3) za razliku
od ostalih molekula ilustruje slu~aj kada kao elemenat simetrije postoji
samo ravan simetrije.

153
Kada se analizira struktura 4 [cis-1,2-bis (1-hloretil) ciklobutan], tada se
uo~ava da su oba supstituenta na C(1) i C(2), posmatrana odvojeno,
enantiomorfni, odnosno iste konstitucije, ali suprotne konfiguracije (sli~no
acikli~nom analogu mezo-vinskoj kiselini). Molekul ima ravan simetrije i je
ahiralan je.

C
C
Cl
Cl
Cl
Cl
C
2
C
2
C
2
molekulska
ravan
D D

2 3

Cl Me
H
Cl Me
H
(R) (S)

4
Ravan simetrije preseca prsten mole-
kula na dve identi~ne polovine; isto
tako jedna polovina molekula je odraz
(lik) druge polovine.

Referentna grupa
(ili fiducilna grupa)

Grupa na osnovu koje se odre|uju relativne konfiguracije u polisupstitui-
sanim cikli~nim sistemima, kao {to je, na primer, karboksilna kiselina 1.
Karboksilna grupa kao prioritetna funkcionalna grupa vezana za C(1) je u
isto vreme referentna grupa. Takvoj referentnoj grupi pripisuje se oznaka r*
prilikom sistematskog davanja naziva polisupstituisanom cikli~nom jedinje-
nju. Poloàj drugih supstituenata u prstenu prema referentnoj grupi tada se
odre|uje kao c (za cis) ili t (za trans-orijentaciju).

Cl
Cl
COOH
1
2 3
4

1

Referentni supstituent: COOH na C(1);
Atom hlora na C(2): t (trans) prema referentnom
supstituentu;
Atom hlora na C(4): c (cis) prema referentnom
supstituentu
IUPAC-ov naziv:
2t-Hlor-4c-hlorciklobutan-1r-karboksilna kiselina

*Ova oznaka nije u vezi sa ozna~avanjem konfiguracije pseudoasimetri~nog atoma.

154

Refleksiono nepromenljiv

Pojam koji se koristi za strukturu ili deo strukture koja se ne menja prilikom
refleksije, kao {to je to slu~aj sa ahiralnim ili mezo-jedinjenjima (strukture
1-3).
OH
OH
OH
HO
2
C
I
I
H
H
CO
2
H
H H Me Me

1 2 3

Relativna konfiguracija

Ozna~ava konfiguraciju bilo kojeg stereogenog elementa (stereogeni centar,
stereogena osa ili stereogena ravan) u odnosu na konfiguraciju bilo kojeg
postoje}eg stereogenog elementa u istom molekulu.*
Relativna konfiguracija se ne menja refleksijom, za razliku od apsolutne
konfiguracije. Stereohemijska specifikacija za relativnu konfiguraciju u mo-
lekulu sa dva stereogena elementa moè biti l (zna~i ista za oba centra, tj.
R*,R* ili S*,S*), u (zna~i razli~ita za oba centra, tj. S*,R* ili R*,S*), treo, ili
eritro, cis (c), ili trans (t) , odnosno E,Z ili Z,E, na primer, za diastereomer-
ne alkene. Primer je dat za 2-brom-3,4-dihidroksibutanal koji ima dva stere-
ogena centra, zna~i ukupno 4 stereoizomera.
CHO
Br H
OH H
CH
2
OH
CHO
H Br
H HO
CH
2
OH
CHO
Br H
OH H
CH
2
OH
R
R
S
S

1 2

Relativna konfiguracija: l (videti definiciju)
ili
eritro :sli~ne grupe Br i OH, su najvi{eg
prioriteta za C(2), odnosno C(3) i nalaze se
na istim stranama;
apsolutna konfiguracija: R,R za 1 i S,S za 2

CHO
Br H
H HO
CH
2
OH
CHO
Br H
H HO
CH
2
OH
CHO
H Br
OH H
CH
2
OH
S
R
R
S

3 4

Relativna konfiguracija: u (videti definiciju)
ili treo: sli~ne grupe Br i OH, su najvi{eg
prioriteta za C(2), odnosno C(3) i nalaze se
na suprotnim stranama;
apsolutna konfiguracija: R,S za 3 i S,R za 4
Kada apsolutna konfiguracija pojedina~nih
enantiomera 1 i 2 nije poznata, tada se mogu
koristiti simboli R*R* i S*,S*.

155
Pojam identi~ne relativne konfiguracije se koristi i za dva razli~ita hiralna
molekula tipa Cabcx (I) i Cabcy (II), kada su supstituenti x i y homofaci-
jalni (sa iste strane) u odnosu na ravan abc. U takvom slu~aju zamena sup-
stituenata x i y prevodi strukturu I u strukturu II. Molekuli imaju suprotne
relativne konfiguracije kada su x i y heterofacijalni. Ovakva zamena supsti-
tuenata u strukturi I daje Cabcy koji je enantiomeran sa strukturom III.

a
b c
x
a
b c
y
C
c
b
a
y
C
c
b
a
x

I II

a a
x
c b
y
c b

I III
*Relativna konfiguracija jednog hiralnog centra u odnosu na drugi u istom ili nekom
drugom molekulu moè biti odre|ena (1) kristalografskom analizom, ili pomo}u razli~itih
spektroskopskih i fizi~kih metoda, (2) hemijskim transformacijama koje ne uti~u na
konfiguraciju hiralnog atoma, (3) postupcima zasnovanim na osobinama simetrije
molekula, (4) upore|ivanjem preko diastereomera ili kvazi-racemata, (5) hemijskim
transformacijama koje uti~u na promenu konfiguracije hiralnog centra na predvidljiv na~in
i (6) upore|ivanjem asimetri~nih sinteza ~iji je stereohemijski ishod poznat.

Videti definicije: Homofacijalan i Heterofacijalan.

Re, Si obeleàvanje

Stereohemijska specifikacija heterotopnih lica u jedinjenjima tipa xyA=B.
Molekuli, koji poseduju karbonilnu grupu ili C=C dvogubu vezu su jedinje-
nja sa sp
2
hibridizovanim ugljenikovim atomom, vezanim za tri razli~ita
supstituenta koji se nalaze u jednoj ravni. Zbog planarnosti takvih sistema,
op{te formule xyA=B, oni mogu biti adekvatno predstavljeni modelom za
dvodimenzionalni prostor (2D), a to je jednakostrani (ekvilateralan) trougao
sa tri razli~ito obeleèna temena A, B i C (slika). Isklju~ivo u 2D takav
trougao predstavlja najjednostavniji hiralni oblik, jer se trougao na levoj
strani ne moè poklopiti sa trouglom na desnoj strani bilo kakvom rotacijom
ili translacijom (preme{tanjem) u dve dimenzije, zna~i u jednoj ravni, kao

156
npr. u ravni hartije. Ravan definisana takvim trouglom, deli 3D prostor na
dve polovine, odnosno na gornje i donje lice.
Prilikom razmatranja arbitrarnih pojmova kao {to je gornje i donje li-
ce, neophodno je u svim slu~ajevima za jedinjenja formule xyA=B kada lica
nisu identi~na, dakle heterotopna, da se odre|enom stereohemijskom speci-
fikacijom izvr{i njihovo obeleàvanje, da bi ih razlikovali. U tom smislu,
koriste}i pomenuti model, dva lica mogu biti klasifikovana kao Re (lat. rec-
tus - pravo ili desno) ili Si (lat. sinister -levo) na slede}i na~in (Slika).
Kada posmatra~ sa strane ili iz pti~je perspektive vidi pravac od A preko B
do C u smeru kretanja kazaljke na satu tada se radi o Re licu, odnosno Si
licu, kada posmatra~ sa suprotne polovine vidi pravac od A preko B do C u
smeru suprotnom kretanja kazaljke na satu.

HI POTETI ^KI
PRI ORI TET
A > B > C
A
A
C
C
B B
A
C
B
Si Re
Re Si

Slika. Simboli~ko predstavljanje molekula sa dvogubim vezama u 2D pomo}u
enantiomorfnog ekvilateralnog trougla sa tri razli~ito obeleèna temena

Odre|ivanje Re i Si lica prikazano je na primeru 2-butanona.

Et
O
Me
O
Et
Me
Re
Si
Re
Si
(b)
(a)

A B
(a) Pogled sa gornje strane (struktura A):
prioritet grupa: O > Et >Me;
pravac: u smeru kazaljke na satu odgovara
Re licu;
(a) pogled sa gornje strane (struktura B):
prioritet grupa: O > Et >Me;
pravac: u suprotnom smeru kazaljke na satu
odgovara Si licu

Na sli~an na~in odre|uju se specifikacija
preostalih lica u primeru u identi~nim
strukturama A i B.

157

aR, pR, aS, pS obeleàvanje

Stereohemijski simboli u CIP-sistemu za definisanje apsolutne konfiguracije
hiralnih jedinjenja koja sadrè hiralnu osu (aksijalna hiralnost), odnosno
hiralnu ravan (planarna hiralnost) (videti odgovaraju}e definicije).
U tom slu~aju se dodaje prefiks "a" za aksijalnu, odnosno prefiks "p" za pla-
narnu hiralnost. Dati primer (Shema 1) ilustruje odre|ivanje apsolutne kon-
figuracije 2,3-heksadiena (aksijalna hiralnost).

C C C
C
2
H
5
H
H
3
C
H
grupe bli` e posmatra~u
imaju vi{e prioritete (1 i 2)
grupe dalje od posmatra~a
imaju niè prioritete(3 i 4)
H
H C
2
H
5
CH
3
(1)
(2)
(4) (3)
pravac
posmatranja

aR-2,3-heksadien

Shema 1

Molekul se predstavlja pomo}u modifikovane Newman-ove projekcije (u obliku
krsta) i prikazuje ga iz perspektive zami{ljene hiralne ose koja prolazi kroz sva tri
sp
2
hibridizovana atoma. Nije bitno da li se molekul posmatra sa leve ili desne
strane.
Ligandi bliè posmatra~u (puna vertikala): vodonik i metil grupa; vodonik je 2-og
prioriteta, a metil 1-og;
Ligandi dalje od posmatra~a (horizontalna linija): etil grupa (3-eg prioriteta) je
desno, a vodonik levo (grupa 4-og prioriteta);
Smer niza prema opadaju}em prioritetu (1 > 2 > 3), u skladu sa CIP-pravilima daju
apsolutnu konfiguraciju: (R) u smeru kretanja kazaljke na satu, odnosno (S) u
suprotnom smeru. U ovom slu~aju konfiguracija je aR.

Shema 2 ilustruje odre|ivanje apsolutne konfiguracije istog molekula kada
se posmatra sa desne strane du` pomenute hiralne ose.


158

Odre|ivanje apsolutne konfiguracije 2,3-heksadiena kada se
molekul posmatra sa desne strane
C C C
C2H5
H
H3C
H
PRAVAC POSMATRANJA
H
CH
3
C
2
H
5
H
(A)
(1) (2)
(3)
(4)
grupe bliè posmatra~u
imaju odgovaraju}e vi{e
prioritete
grupe dalje od posmatra~a
imaju niè prioritete

aR-2,3-heksadien
(niz 1 > 2 > 3 orijentisan je u smeru kretanja kazaljke na satu)

Shema 2
Specifikacija apsolutne konfiguracije jedinjenja pS-1 i pS-2 koja su hiralna,
jer poseduju hiralnu ravan zasniva se na pravilu sekvence, kao i na slede}im
dodatnim pravilima (Shema 3).

H
a
c
b
pilot-atom
pilot-atom
O O
COOH
CH
2
(CH
2
)
n
pilot-atom
a b
c
1 2

konfiguracija: pS pS
Shema 3

Dodatna pravila za definisanje konfiguracije u slu~aju planarne hiralnosti:
1. Odre|ivanje hiralne ravni, a to je ravan dvogube veze u slu~aju trans-ciklooktena (1),
odnosno ravan benzenovog prstena za jedinjenje 2.
2. Biranje najblièg atoma najvi{eg prioriteta koji nije u odabranoj hiralnoj ravni. Takav
atom koji se obeleàva strelicom naziva se pilot-atom. Za jedinjenje 1 postoje dva takve
ekvivalentna atoma (ozna~eni strelicama), a za jedinjenje 2 samo jedan tako|e ozna~en
strelicom.
3. Numerisanje i odre|ivanje prioriteta tri susedna atoma a, b i c u hiralnoj ravni polaze}i
od atoma a koji je vezan za pilot-atom.

159
Za jedinjenje 1, polaze}i od pilot-atoma sa desne strane, red prioriteta je: c > a > b. Ova tri
atoma opisuju niz koji je orijentisan u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Prema
tome, apsolutna konfiguracija jedinjenja 1 je pS.
Za jedinjenje 2 red prioriteta je: a > b > c. Ova tri atoma opisuju niz koji je tako|e
orijentisan u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Prema tome, i apsolutna
konfiguracija jedinjenja 2 je pS.

Retencija konfiguracije

Ovaj pojam primenjuje se za reakciju u kojoj je relativni prostorni raspored
(relativna konfiguracija) na reaktivnom centru identi~an u polaznom jedi-
njenju i proizvodu.
Prilikom supstitucije reagens prilazi reakcionom centru sa iste strane, zna~i
homofacijalno, u odnosu na odlaze}u grupu. Faza eterifikacije (R)-(+)-ciklo-
heksilmetilkarbinola u datom primeru vr{i se uz retenciju konfiguracije.

CH
3
H HO
R
CH
3
H HO
R
CH
3
H CH
3
O
R
H
2
kat.
K, CH
3
I

Redukcija (R)-(+)-fenilmetilkarbinola kao i eterifikacija vr{e se bez raskidanja veza na
hiralnom centru.

Rotaciona barijera

Ozna~ava energetsku barijeru koja odgovara razlici datog minimuma i ma-
ksimuma potencijalne energije za interkonverziju grani~nih konformacionih
struktura koje se dobivaju rotacijom oko izabrane proste veze.
Konformaciona slika butana pokazuje da postoje tri razli~ita energetska
minimuma koji odgovaraju dvema kosim (gauche) konformacijama butana
iste energije (takozvane degenerisane konformacione strukture C
2
simetrije),
i najstabilnijoj anti konformaciji. Ona je niè energije zbog odsustva odbo-
jnih Me/Me interakcija van der Waals-ovog tipa u kosim formama.


160

Slika. Energetski dijagram butana i konformacione strukture koje odgovaraju
maksimumima i minimumima u funkciji diedarskog ugla

Na dijagramu se mogu uo~iti tri energetske barijere izme|u anti i kosih kon-
formera (rotamera). Dve barijere odgovaraju prelasku iz kosih konformacija
u eklipsne konformacije sa parom eklipsnih Me/H interakcija (diedarski
ugao 120 i -120; energetski maksimum B odgovara diedarskom uglu
120), i jednoj najvi{oj barijeri kada se dostiè maksimum na energetskom
dijagramu koji odgovara sinperiplanarnoj konformaciji (diedarski ugao 0)
sa izrazito nepovoljnim Me/Me interakcijama.
Videti odrednice: Etanska barijera, Skeletne formule i Klyne-Prelogova specifikacija.

Rotamer(i)

Sinonim za seriju grani~nih konformacionih struktura prikazanih Newman-
ovim projekcionim formulama, koje se dobijaju rotacijom oko jedne, ili vi{e
prostih veza.
Primer se odnosi na {est rotamera 1,2-dijodoetana (Shema), uz naznaku da
u ovim rotamerima dva atoma joda odre|uju vrednost diedarskog (torzio-
nog) ugla.


161
Konformacione strukture u funkciji rotacije oko C-C veze od 0 do 360
o o o
o
= -60 = -120
= 180
= 120
o
= 60
o
= 0
H
H
I
I
H H
I
H
H
H
H
I
H
I
H
H
H
I
H
H
I
H
H
I
H
H
I I
H
H
H
H
I
H
I H
1
2
3
5 4
300
o o
240
6
rotacija za rotacija za

Torzioni ugao od -60 koji ozna~ava -sk
konformaciju 6 u skladu sa Klyne-Prelogo-
vom notacijom, odgovara na potencijal-
nom energetskom dijagramu* rotaciji od
300; torzionom uglu od -120 (-ak konfor-
macija 5) odgovara rotacija od 240.

*Potencijalni energetski dijagram
pokazuje zavisnost potencijalne energije
molekulskog sistema od odre|enog
strukturnog parametra. Ovde je re~ o
potencijalnoj energiji konformacija u
zavisnosti od torzionog ugla.

Shema

Videti definicije: Diedarski ugao i Newman-ova projekcija.

R, S obeleàvanje

Stereohemijske oznake u CIP-sistemu za definisanje apsolutne konfiguracije
hiralnih centara.
Nakon odre|ivanja prioriteta (pravilo sekvence) ~etiri supstituenta vezana za
hiralni centar, supstituent najnièg prioriteta se orijenti{e, u skladu sa hiral-
nim pravilom, dalje od posmatra~a (bez obzira da li je re~ o modelu, Fisch-
er-ovoj projekcionoj formuli ili klinastoj perspektivnoj formuli, ili molekul-
skom modelu). Kada je strelica povu~ena od supstituenta najvi{eg prioriteta
ka drugom i zatim tre}em, orijentisana u smeru kazaljke na satu [primer (R)-
alanin], tada je hiralni centar R konfiguracije. (lat. rectus -pravo). Kada je
orijentacija supstituenata u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu [pri-
mer (S)-alanin], hiralni centar se obeleàva kao S (lat. sinister -levo).

C NH
2
H
CO
2
H
CH
3
C
NH
2 H
CO
2
H
H
3
C
C
CH
3
H
2
N
CO
2
H
H

(R)-alanin


162
C H H
2
N
CO
2
H
CH
3
C NH
2
H
3
C
CO
2
H
H
C NH
2
HO
2
C
H
CH
3

(S)-alanin
Prioritet susptituenata: NH
2
> CO
2
H > CH
3
;
H kao atom nanjnièg prioriteta orijentisan je u klinastoj formuli (R)-alanina, kao i Fischer-
ovoj (S)-alanina pozadi (ili iza posmatra~a)

Napomena: oznake sa donjim indeksom -simbolom elementa-, kao na primer R
N
, S
Si
i
tome sli~no, ozna~avaju hiralne centre azota, silicijuma, ili nekog tre}eg atoma.

s-cis, s-trans

Na~in obeleàvanja konformacionih struktura u konjugovanim dienima, kao
{to je butadien (1) i ,-nezasi}enim aldehidima ili ketonima (strukture 2-4)
u funkciji rotacije oko proste C-C veze koja povezuje dve konjugovane
dvogube veze.
Prostorni raspored izme|u dve konjugovane veze u sinperiplanarnoj
konformaciji 1 koji se obeleàva kao s-cis, je takav da odgovara, u funkciji
rotacije oko pomenute veze, torzionom uglu od 0. U slu~aju antiperiplanar-
ne konformacije 1 (s-trans konformacija) torzioni ugao je 180. Od dve pri-
kazane planarne konformacije 1,3-butadiena, s-trans je znatno stabilnija od
s-cis u kojoj postoje nepovoljna van der Waals-ova odbijanja izme|u H-ato-
ma na C(1) i C(4). Identi~ne konformacije postoje i u slu~aju ,-neza-
si}enh aldehida i ketona, kao {to je to prikazano za ,-nezasi}eni keton 2.
Ravnote`na raspodela s-trans i s-cis konformacionih oblika ovog ketona
zavisi tako|e od van der Waals-ovih interakcija izme|u supstituenata,
ozna~enog vodonika i alkil grupe R (Tablica). One su minimalne kada je ta
grupa metil i molekul tada postoji uglavnom u obliku s-trans konformera.
Zamenom metil grupe voluminoznijim grupama udeo s-cis konformera 2
progresivno raste sa voluminozno{}u grupe. van der Waals-ove interakcije
izme|u najvoluminoznije terc-butil grupe i vodonika se do te mere pove}a-
vaju da je ravnoteà potpuno pomerena u smeru s-cis izomera. Ne{to manje
prostorno zahtevne grupe, etil i izopropil, srazmerno svojoj veli~ini, pome-
raju ravnoteù u smeru s-cis konformera.

163
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H H
1
4

1( s-trans) 1 (s-cis)
(antiperiplanarna) (sinperiplanarna)
O
CH
3
CH
3
O
CH
3

3 (s-trans) 4 (s-cis)

O
R H
R
O H

Tablica. Ravnote`na raspodela 2 (s-trans) i
2 (s-cis) konformera
0,7
0,55
0,3
0,0
0,3
0,45
0,7
1,0
R s-trans s-cis
Me
Et
izo-Pr
terc-Bu

Sinklinalan (sk)
(sinonim - kosi)

U molekulu ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su sinklinalni
kada je torzioni ugao () izme|u X i Y du` centralne A-B veze +60 30
(+sk) ili -60 30 (-sk). Idealan diedarski ugao za stepeni~aste konformaci-
je iznosi 60.

A
B X
Y

= 60 (u idealnom slu~aju)
Videti definicije: Diedarski ili torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.

Sinperiplanaran (sp)
(sinonim - anti)

U molekulu ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su sinperipla-
narni kada je torzioni ugao () izme|u X i Y du` centralne A-B veze +0
30 ( sp).


164
A
B
X
Y

= 0 (u idealnom slu~aju)
Videti definicije: Diedarski ili torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.

Skeletne formule

Skra}eni na~in prikazivanja skeletne strukture acikli~nih i cikli~nih moleku-
la pomo}u veznih crtica u kojima ugljenikovi atomi nisu nazna~eni, kao i
oni vodonikovi atomi koji nisu deo funkcionalne grupe (strukture 1-3).
Podrazumeva se da su ugljenikovi atomi na kraju niza i na temenima veza,
odnosno da broj vodonikovih atoma odgovora ~etvorovalentnom ugljeniko-
vom atomu.

H
2
C
H
3
C
CH
3
H
H
H
2
C
H
3
C
C
H
2
H
H
OH
OH
H
H
H
H
H
H
H H
1
2
3

Naredna Shema prikazuje grani~ne konformacije butana 1-4 prema rastu}oj
stabilnosti pomo}u skeletnih, dijagonalnih, klinastih i Newman-ovih formu-
la.
GRANI^NE KONFORMACIJE BUTANA

skeletna dijagonalna klinasta Newman-ova

H
H
Me
H
Me
H
Me
H
H
Me
H
H H
Me
H
Me
H
H

1

165
Sinperiplanarna (eklipsna) konformacija butana

Me
H
H
Me
H
H
H Me H
Me
H
Me
H
H
H
H
Me
H

2
Antiklinalna konformacija butana

Me
H
H
H
Me
H
Me
H
H
H
Me
H
H
Me
H
H
H
Me
H

3
Sinklinalna (kosa) konformacija butana

Me
H
H
H
H
Me
Me
H
H
H
H
Me
H
H
H
H
Me
Me
H

4
Antiperiplanarna (stepeni~asta) konformacija butana
Shema

Specifi~na rotacija

Fizi~ka konstanta hiralne supstance definisana formulom:
[]
D
= / l c
u kojoj predstavlja eksperimentalno izmerenu rotaciju polarizovane sve-
tlosti i izraàva se u stepenima, l je duìna kivete u decimetrima i c je kon-
centracija supstance u gramima po mililitru.
Faktori koji uti~u na veli~inu opti~ke rotacije, pored prirode uzorka, su i de-
bljina uzorka (zavisi od duìne kivete), koncentracija uzorka (ili gustina u
slu~aju ~iste supstance), rastvara~, temperatura i talasna duìna svetlosti.
Ova formula vaì i za ~iste te~nosti bez rastvara~a i tada kao vrednost za c
figurira gustina. Zavisnost specifi~ne rotacije od talasne duìne i temperatu-
re obi~no se navode u obliku donjeg i gornjeg indeksa.


166
Specifikacija torzionog ugla

Sistem definisanja torzionog (diedarskog) ugla () izme|u atoma (ili grupa)
X i Y du` veze A-B konformacionih struktura tipa X-A-B-Y (na primer,
strukture 1 i 2).
Videti definiciju Diedarski ugao.

Torzioni ugao, koji jednozna~no opisuje datu konformacionu strukturu, de-
finisan je u ovom sistemu kombinacijom tri znaka: + ili ; sin ili anti i
periplanaran ili klinalan (videti simbole, kao na primer, +ak ili sp).
Odre|ivanje ovih znakova zasniva se na odgovaraju}oj podeli kruga u {est
delova (Shema, krug D), kako je to postupno opisano pomo}u prikazanih
krugova od A do D.

Pozitivan (niz posmatran od X Y)
Y
X
B
A

A
B
X
Y

1

Negativan
Y
X
B
A

2

+
_
sin
anti
-90
o
+90
o
180
o
0
o
A B

Krug A: zapadna (-) i isto~na (+) strana
Znak + koristi se za pozitivan torzioni
ugao ~ija se vrednost nalazi u opsegu od 0
do 180, a znak - za negativni torzioni
ugao od 0 do -180 (krug A);

Krug B: severna i ju`na strana
Oznaka sin ozna~ava da je torzioni ugao
manji od 90, a anti da je ve}i od 90 (krug
B), i to bez obzira na + ili - znak.
-30 +30
-150 +150
klinalan
klinalan
periplanaran
periplanaran
C
-sp +sp
+sc
-ac
-ap +ap
+ac
D
-sc

Krug C:
Oznaka periplanaran obuhvata oblast torzi-
onog ugla od -30 do + 30 i oblast od 150
do +150; oznaka klinalan opisuje uglove
od +30 do +150 i od -30 do -150 (krug
C).
Krug D:
Na kraju, kombinovanjem sva tri kruga, A,
B i C, dobiva se krug D. Ovaj je podeljen u
{est delova sa definisanim torzionim
uglovima, koji opisuju {est grani~nih
konformacija datih jednozna~nim
simbolima. Oni se sastoje od tri pomenuta
znaka (+ ili -, sin ili anti i klinalan ili
periplanaran).
Shema

167

Torzioni ugao

Opis
konformacije

Simbol

0 30 sinperiplanaran

sp

+60 30
sinklinalan

+ sk

+120 30

antiklinalan + ak

+180 30

antiperiplanaran

ap

-120 30

- antiklinalan

- ak

-60 30

- sinklinalan - sk

Veoma ~esto u starijoj hemijskoj literaturi oznakama sin ili eklipsni ozna-
~ava se torzioni ugao od 0, oznakom kosi torzioni ugao od 60, i kona~no,
oznakama anti, ili re|e trans, torzioni ugao od 180.

Spontano razlaganje

Razdvajanje enantiomera iz rastvora ili stopljenog racemata spontanom kris-
talizacijom, koje je mogu}e samo kada je racemat konglomerat* u ~vrstom
stanju.

OH
Me
O
Me O
NO
2
NO
2

1 2
Racemski alkohol 1 je te~na supstanca na s.t.; estarski derivat 2 je konglomerat (t.t. 123
C); kristalizacijom uz sporo hla|enje mogu}e je odvojiti mehani~kim putem homohiralne
kristale jednog i drugog enantiomera (klasi~no Pasteur-ovo razlaganje).
*Ekvimolarna mehani~ka smesa kristala koji predstavlja eutekti~nu smesu dva
enantiomera.


168
Stati~ka stereohemija

Oblast stereohemije koja razmatra stereohemijske karakteristike molekula
kao stati~kih objekata, bez naglaska na dinami~ke procese koji zavise od
molekulskog oblika reaktanata i produkata, prostornih karakteristika predlo-
ènih intermedijera i prelaznih stanja.
Preciznije, predmet prou~avanja stati~ke stereohemije odnosi se na
(i) predvi|anje broja stereoizomera molekula definisane konstitucije;
(ii) odre|ivanje njihove strukture (pored konstitucije to obuhvata konfi-
guraciju i konformaciju molekula) i relativne energije (tzv. molekulska
arhitektura) kao i odre|ivanje
(iii) fizi~kih i spektralnih osobina. Drugim re~ima, stati~ka stereohemija (ili
stereohemija molekula) na osnovu fundamentalnih principa i ustanovljenih
definicija opisuje prostorni raspored trodimenzionalnih (3D) molekula.

Stepeni~asta podeljena (bisecting) konformacija
(eng. bisect-podeliti); u geometriji podeliti na dva jednaka dela

Jedan tip konformacija od dva mogu}a*, koji postoji u slu~aju nezasi}enih
jedinjenja op{te formule
R
3
C-C(A)=X
1
u kojoj grupe R i A ozna~avaju vodonik ili alkil grupu, a X ozna~ava CH
2
,
NH ili O.
U takvoj konformaciji, ilustrovanoj za 1-buten (struktura 2), =CH
2
grupa (X
u op{toj formuli) je antiperiplanarna u odnosu na metil-grupu (jedna od
grupa R u op{toj formuli). Torzioni ugao izme|u =CH
2
grupe i bilo kojeg od
dva vodonikova atoma na C(3), u funkciji rotacije oko C(2)-C(3) veze,
iznosi oko 60.
Konformacije ovog tipa su u principu nestabilnije od eklipsnih konformacija
koje pripadaju drugom tipu.
Newman-ova projekcija favorizovane eklipsne konformacije, koja pripada
drugoj grupi konformacija op{te formule 1, prikazana je za molekul acetal-
dehida (struktura 3). Vodonikov atom metil-grupe u ovoj konformaciji je u
eklipsnom poloàju sa karbonilnim kiseonikom (torzioni ugao 0). U nesta-

169
bilnijoj stepeni~astoj (podeljenoj-bisecting) konformaciji acetaldehida
(struktura 4) ovaj ugao je oko 60.

Stepeni~asta konformacija 1-butena
H
H
H
H H
H
3
C
CH
2
H
H
CH
3
H

2
Newman-ova klinasta
formula formula

Grani~ne konformacije acetaldehida
H
O
H
H
H
H
O
H H
H

3 4
eklipsna podeljena

Eklipsna konformacija acetaldehida je stabil-
nija za oko 1 kcal/mol od stepeni~aste (pode-
ljene).

*Drugi tip (grupa ili familija) konformacija za nezasi}ena jedinjenja op{te formule 1 su
EKLIPSNE KONFORMACIJE.

Stereoelektronski efekti

U {irem smislu re~i stereoelektronski efekat obuhvata odnos izme|u
(a) strukture jedinjenja i njegovih fizi~kih osobina, odnosno
(b) strukture jedinjenja i njegove reaktivnosti, a koji zavise od geometrije
orbitalnih interakcija bitnih za pomenute osobine, ili odre|ene tipove reak-
cija.
Prvi primer ilustruje zna~aj stereoelektronskog efekta na preferencijalnu ap-
strakciju aksijalnog -vodonikovog atoma (H
a
) prilikom enolizacije ciklo-
heksanona. Isto tako, u povratnoj reakciji protonovanja enolizovanog ciklo-
heksanona (ketonizacija) ili bromovanja, dolaze}i supstituent (H
+
ili Br
+
)
tako|e zauzima aksijalnu orijentaciju.

Primer 1
H
a
H
e
O
O
H
e
:B +

Enolizacija ketona, kao i reversna reakcija ketonizacije enola vr{e se preko istog pre-
laznog stanja tako da identi~na geometrijska orijentacija orbitala smanjuje energiju
prelaznog stanja u oba smera. Energija prelaznog stanja za enolizaciju je na minimu-
mu kada je p orbitala ugljenika, nastala apstrakcijom vodonika (sp
3
p promena), pa-
ralelna sa p orbitalom karbonilnog ugljenika, jer tada dolazi do njihovog maksi-
malnog preklapanja u procesu stvaranja dvogube veze.

170
Primer 2 se odnosi na E2 reakcije i moè se razmatrati kao jedan od op{tih
slu~ajeva stereoelektronske kontrole u organskoj hemiji: u prelaznom stanju
anti raspored odlaze}e grupe X i -vodonikovog atoma tako|e je neophodan
uslov za maksimalno preklapanje orbitala koje vodi stvaranju dvogube veze.
U konkretnom slu~aju, cis-cikloheksil-derivat 1 u konformaciji sa diaksijal-
nim anti-poloàjem nazna~enog vodonikovog atoma i odlaze}e grupe je od-
li~an prekursor za ovakav tip reakcije. Suprotno tome, dehidrobromovanje
trans-analoga 2 (ne postoji neophodan anti-raspored) se vr{i daleko sporije.

Primer 2
H
X
a
b
a
b
B

a
b
a
b
anti

Br
Bu
t
H
Br
Bu
t
H

1 2
cis-4-t-Butilcikloheksil bromid (1) reaguje 50 000 brè od trans-analoga 2 u E2
reakciji zbog anti poloàja H i Br.

U uèm smislu takav efekat ili efekti odre|uju osobine i reaktivnost hemij-
skih vrsti u zavisnosti od orijentacije (stereohemije) popunjenih ili nepopu-
njenih elektronskih orbitala u prostoru, kao {to je pokazano u primeru 3.

Primer 3
1
+
OH
NO
2
OH
Me
O
O
O
NO
2
Me
hidroliza

3
1
O
O
NO
2
Me

4

Antiperiplanaran raspored nazna~enog elektronskog para i C(1)-O veze u aksijalnom
acetalu 3 ima povoljan stereoelektronski efekat na reaktivnost acetala i brza hidroliza
vr{i se eliminacijom p-nitrofenoksidnog jona. Suprotno tome ekvatorijalni acetal 4 hi-
drolizuje znatno sporije jer ne postoji mogu}nost delovanja stereoelektronskog efekta.


171
Stereoelektronski faktori ovog tipa tako|e uti~u presudno na tendenciju ele-
ktronegativnih grupa na C(1) atomu piranoznog prstena da zauzmu aksijalni
poloàj, uprkos nepovoljnih sternih interakcija.

Videti odrednicu: Anomerni efekat.

Stereohemija

Grana hemije koja prou~ava trodimenzionalni raspored atoma u molekulu
(hemija u tri dimenzije, 3D, odnosno strukturu molekula u tri dimenzije).
S obzirom na to da svi molekuli postoje u tri dimenzije, logi~no proizilazi
da je trodimenzionalna struktura organskih molekula od izuzetnog zna~aja u
svim oblastima hemije, odnosno da je hemija uvek i stereohemija. Tradicio-
nalno se deli na stati~ku hemiju (stereohemija molekula) i dinami~ku hemiju
(stereohemija reakcija).
Videti definicije: Dinami~ka stereohemija i Stati~ka stereohemija.

Stereohemijski efekat memorije
Stereohemijsko razlikovanje heterotopnih liganada ili lica u enzimski katali-
zovanim procesima koji se vr{e stereospecifi~no, ili sa visokim stepenom
stereoselektivnosti.
Jasan primer koji ubedljivo ilustruje biohemijsko razlikovanje enantiotopnih
liganada H
S
i H
R
molekula etanola 1 (Shema 1) zasnovan je na
(a) enzimskoj oksidaciji prohiralnog molekula etanola u acetaldehid dej-
stvom enzima alkohol dehidrogenaze (izolovanog iz kvasca ili svinjske
jetre), koja se vr{i u prisustvu oksidacionog oblika koenzima, nikotinamid
adenindinukleotida (NAD
+
). U kontekstu stereohemijskog efekta memorije
ovaj proces oksidacije etanola razmatra se zajedno sa
(b) stereospecifi~nom redukcijom ovog acetaldehida u etanol (Shema 2),
tako|e dejstvom alkohol dehidrogenaze, ali u prisustvu redukcionog oblika
istog koenzima (NADH). Proces redukcije povezan je sa biohemijskim
razlikovanjem enantiotopnih lica acetaldehida.
U okviru ova dva povezana procesa postavljaju se dva pitanja:
(i) koji metilenski vodonikov atom etanola, H
S
ili H
R
, se elimini{e u procesu
oksidacije, i

172
(ii) da li se vodonik adira na prohiralnu C=O grupu acetaldehida sa Re ili Si
lica u reakciji redukcije?
Danas je poznato na osnovu detaljnog prou~avanja, da oksidacija (S)-1-deu-
teroetanola (1) inkubacijom sa enzim-koenzim sistemom daje isklju~ivo
acetaldehid-1-d (2) (Shema 1), a da se inkubacijom (R)-1-deuteroetanola (1)
proizvodi acetaldehid (2) bez deuterijuma.
S druge strane povratna enzimska redukcija acetaldehida-1-d (2) daje (S)-1-
deuteroetanol (1) bez gubitka deuterijuma u toku ~itavog procesa (Shema 2).
Ovakav stereohemijski ishod potvr|uje da se vodonik i deuterijum deuteri-
sanih molekula alkohola me|usobno ne me{aju. To zna~i, na primer, da se u
saglasnosti sa "stereohemijskim efektom memorije" jedan te isti pro-R
vodonikov atom iz (S)-1-deuteroetanola (1) elimini{e u reakciji oksidacije i
zatim ponovo uvodi u molekul redukcijom acetaldehid-1-d (2).
OH
H D
CH
3
NAD
+
, enzim
NADH, H
+
H
3
C
D
O
OH
H
R
H
S
CH
3
prohiralni etanol sa
enantiotopnim H atomima
1

(S)-1-deuteroetanol (1) acetaldehid-1-d (2)

OH
D H
CH
3
NAD
+
, enzim
NADD, H
+
H
3
C
H
O

(R)-1-deuteroetanola (1) acetaldehid (2)
Shema 1

Stereospecifi~an proces redukcije podrazumeva razlikovanje enantiotopnih
lica prohiralne karbonilne grupe acetaldehida koja se vr{i isklju~ivo Re-adi-
cijom vodonika (Shema 2).


173
OH OH
N
CONH
2
O
P O O
O
P HO O
O
OH OH
N
N
N
N
NH
2

NAD
+
Enantioselektivna redukcija acetaldehida-1-d (2) Re
prilazom NADH

N
H
R
H
S
CONH
2
H
3
C
D
O
OH
H D
CH
3
N
CONH
2
+

Shema 2

Stereogeni element

Stereogeni centar, osa ili ravan predstavljaju, svaki za sebe, stereogeni
element koji je uzrok stereoizomerije u datom molekulu.
Zamenom dva supstituenta u takvim molekulima, kao {to su a i b u op{tem
tetraedarskom modelu Cabcd (primer i), bifenilu (ii), u alenu tipa
abC=C=Cab (iii), ili alkenu tipa abC=Cab (iv), dobija se novi stereoizo-
mer.
U zavisnosti od vrste stereoizomera koji su dobiveni na takav na~in razliku-
jemo dve grani~ne situacije.
(a) Kada je stereogeni element hirotopan, {to zna~i da se nalazi u hiralnom
molekulu (primeri i, ii i iii), tada govorimo o hiralnom centru, ravni ili osi.
To zna~i da su svi stereoizomeri u tim slu~ajevima hiralni.
(b) Ukoliko se radi o ahirotopnom elementu kao u slu~aju alkena tipa
abC=Cab (iv) takvi termini su neodgovaraju}i. Korektnije je tada definisati
centar, ravan ili osu kao stereogene elemente. Drugim re~ima, stereogeni
element moè, ali ne mora biti uvek hiralan. Svi hiralni centri su me|utim
uvek i stereogeni.


174
(i)
Ph
OH
H
CH
2
NHCH
3
Ph
H
HO
CH
2
NHCH
3

(R) (S)

(ii)
O
2
N
HO
2
C
CO
2
H
NO
2
O
2
N
HO
2
C
NO
2
CO
2
H

aS aR

(iii)
C C C
CO
2
H
H
Ph
H
C C C
H
CO
2
H
Ph
H

aR aS

(iv)
Me
H
Ph
Et
Me
Ph
H
Et

Z E
Zamenom mesta dva bilo koja supstituenta u strukturama pod i do iv dobija se novi
stereoizomer. Svi molekuli poseduju stereogeni element: hirotopan za i do iii, jer su svi
molekuli hiralni, ali ahirotopan u iv, jer je re~ o ahiralnim molekulima.

Stereoheterotopan

Konstituciono identi~ni ligandi (homomorfni) koji postoje u jednom od dva
mogu}a me|usobna odnosa: (i) kao enantiotopni kada se parcijalnom zame-
nom jednog ili drugog dobivaju enantiomerni proizvodi, odnosno kao dia-
sterotopni kada se na isti na~in grade diastereomerni proizvodi.
(ii) Sli~no se razmatraju stereoheterotopna lica koja mogu biti enantiotopna
ili diastereotopna kada se parcijalnom adicijom na dvogubu vezu sa jedne,
odnosno druge strane lica, stvaraju enantiomerni, odnosno diastereomerni
proizvodi.* Konstituciono ekvivalentni ligandi (HOMOMORFNI) u
molekulu mogu postojati me|usobno u jednom od tri odnosa: kao
homotopni,* enantiotopni ili diastereotopni (Shema).
Shematski deo (i) omogu}ava nedvosmisleno razlikovanje prostornih (ili to-
polo{kih) odnosa dva liganda u istom molekulu. Isto tako na osnovu opisane
analize prostornih odnosa reaktanata prilikom analize adicije na dvogubu
vezu, klasifikacija gornjeg i donjeg lica molekula mogu}a je pomo}u
slede}eg op{teg dijagrama (Shema, deo ii).


175
(i)
C
H
R
R
D
C
H
R
R
D
1
2
1
2
C
H
R
R
H
1
2
1
1
2
2
1
2

Kada su 1 i 2 enantiomeri polazna supstanca
je ahiralna, a atomi H
1
i H
2
su enantiotopni.
Kada su 1 i 2 diastereomeri, polazna sup-
stanca je hiralna, a atomi H
1
i H
2
diastereo-
topni.

(ii)
C O
R
R
C
OH
R
R
CN
HCN
C
OH
R
R
CN
1
2
1
2
1
2
3
4

Kada su 1 i 2 enantiomeri, polazna supstan-
ca je ahiralna, a lica C=O veze su enantioto-
pna.
Kada su 1 i 2 diastereomeri, polazna sup-
stanca je hiralna, a lica C=O veze su diaste-
reotopna.

(i) Topolo{ko razlikovanje homomorfnih atoma i grupa u molekulu
Dva liganda istog molekula
naizmeni~no se suptitui{u
Da li su proizvodi
supstitucije razli~iti?
heterotopni homotopni
Da Ne
Da li su proizvodi
supstitucije konstituciono
razli~iti?
konsituciono
heterotopni
Da li proizvode supstitucije
karakteri{e odnos predmeta i
lika u ogledalu ?
stereoheterotopni
enantiotopni diastereotopni
Da Ne
Ne Da


176
(ii) Topolo{ko razlikovanje dva lice u molekulu sa dvogubom vezom
Molekul sa dvogubim vezama ima
dva lica, koja se u dvodomenzionalnom
modelu porede jedno s drugim
Da li su lica razli~ita?
heterotopna homotopna
Da Ne
Da li se lica odnose
kao lik i predmet
enantiotopna
diastereotopna
Da Ne

Shema

Napomena:Diastereotopni i enantiotopni ligandi ili lica se u principu nazivaju
stereoheterotopni ligandi ili lica, kao {to se diastereomeri i enantiomeri nazivaju
stereoizomeri.
Videti odrednicu: Homotopan.

Stereoizomeri

Izomeri identi~ne konstitucije koji se razlikuju u konfiguraciji (razli~iti ras-
pored atoma u molekulu u prostoru. Dele se na enantiomere i diastereomere
(strukture 1-6).

Enantiomeri
S R
CHO
H Br
CH
2
OH
CHO
Br H
CH
2
OH

1 2
Diastereomeri (cis-trans ili
Z/E izomerija)
C C
Br Br
H H
C C
H Br
Br H
3 4
Diastereomeri
CHO
OH H
OH H
CH
2
OH
CHO
OH H
H HO
CH
2
OH
R
RR
S R

5 6

Izomeri iste molekulske formule dele se na konstitucione izomere i stereo-
izomere (Shema 1). Ispravi c u shemi 1


177
Izomerna jedinjenja
(identi~na molekulska formula)
Konstitucioni
izomeri
Enantiomeri Diastereomeri
Stereoizomeri

Shema 1

U {irem smislu stereoizomeri obuhvataju, pored konfiguracionih izomera, i
konformacione izomere koji nastaju rotacijom oko prostih veza. Energetska
barijera, ve}a od pribli`no 25 kcal/mol, je neophodna da bi se takvi konfor-
macioni stereoizomeri odvojili na sobnoj temperaturi. Razmatranje prostor-
nih odnosa u jedinjenjima iste konstitucije, a razli~ite konfiguracije mogu}a
je pomo}u slede}e op{te Sheme 2.

Dva jedinjenja iste konstitucije,
a razli~ite konfiguracije
Da li stereoformule ovih
jedinjenja karakteri{e
odnos predmeta i lika
koji se ne poklapaju?
Enantiomeri Diastereomeri
Da
Ne
Da li se enantiomeri
transformi{u jedan u
drugi rotacijom oko
proste veze?
Da li se diastereomeri
transformi{u jedan u
drugi rotacijom oko
proste veze?
Diastereomorfne
konformacije
Diastereomorfne
konfiguracije
Enantiomorfne
konfiguracije
Enantiomorfne
konformacije
Da Da
Ne Ne

Shema 2


178

Stereokonvergentan

Pojam koji se koristi za hemijske procese u kojem polazne, stereohemijski
razli~ite supstance daju identi~ne proizvode.
Tako se, na primer, anhidrid maleinske kiseline stvara dehidratacijom male-
inske kiseline 1 pod blagim uslovima, kao i fumarne kiseline 2, ali pod zna-
tno drasti~nijim uslovima. Iz sternih razloga trans-kiselina 2 ne moè dehi-
dratacijom nagraditi trans-anhidrid, ve} cis-anhidrid. Termalna izomerizaci-
ja fumarne kiseline u maleinsku kiselinu je svakako faza koja prethodi dehi-
drataciji.

C
C
CO
2
H
HO
2
C
H
H
C
C
CO
2
H
H
H
CO
2
H
O
O
O
H
2
O -
H
2
O -

1
2

Napomena: Anhidrid maleinske kiseline iz fumarne kiseline (2) nije dobiven stereospe-
cifi~nim procesom, ve} kao rezultat termodinami~ki kontrolisane reakcije.

Stereomutacija

Pojam koji podrazumeva transformaciju jednog stereoizomera u drugi,
procesom epimerizacije, racemizacije ili asimetri~nom transformacijom.
Videti odrednice: Epimerizacija, Racemizacija i Asimetri~na transformacija.

Stereoregularni polimeri
Polimeri koje karakteri{e regularno ponavljanje osnovne monomerne jedini-
ce (elementa) odre|ene strukture. Opis strukture podrazumeva definisanu
konstituciju i konfiguraciju monomerne jedinice. Polimeri sa jednim

179
stereogenim centrom u takvoj jedinici dele se na (I) izotakti~ne i (II)
sindiotakti~ne (akrilonitril je u ovim polimerima osnovna gradivna jedinica,
monomer, koja se polimerizuje). Izotakti~ni polimeri, kao {to je
(poli)akrilonitril, sadrè samo jedan tip osnovne konfiguracione jedinice
(uvek identi~na konfiguracija stereogenog centra-struktura 1). Takvi
polimeri se defini{u kao homopolimeri za razliku od kopolimera koji su
sastavljeni od vi{e razli~itih monomera. Cijanidne grupe u fragmentu izo-
takti~nog polimera (predstavljenog klinastom cik-cak formulom nalaze se
uvek na jednoj strani u odnosu na ravan linearnog niza (sli~no, u modifiko-
vanoj Fischer-ovoj formuli grupe su na istoj strani). Sindiotakti~ni polimeri
s druge strane imaju dve osnovne konfiguracione jedinice suprotnih konfi-
guracija (1 i 2 za sindiotakti~an (poli)akrilonitril), a ponavljaju}a konfigura-
ciona jedinica 3, nije u tom slu~aju identi~na sa osnovnom konfiguracionom
jedinicom, odnosno ona je kombinacija obe osnovne konfiguracione jedini-
ce 1 i 2.

(I) Izotakti~ni (poli)akrilonitril

H
H
CN H
H
CN
H
CN
CN
H
H
H CN
HH
H CN
HH
H

C CH
2
CN
H
*
n

1
Konfiguraciona osnovna jedinica 1 u izotakti~-
nom (poli)akrilonitrilu se ponavlja u konstitu-
ciono ure|enom polimeru.
(II) Sindiotakti~ni (poli)akrilonitril

H
H
H
CN
H
H
CN
H
CN
H
CN
H
H
H
H
HH
CN
HH
H
NC

C CH
2
H
CN
*
n
C CH
2
CN
H
*
n

1 2
Strukture 1 i 2 su tipi~ne enantiomorfne kon-
figuracione osnovne jedinice za sindiotak-
ti~ni polimer, u ovom slu~aju (poli)akrilo-
nitril.

Stereoregularni polimeri sadrè samo jednu vrstu osnovne konstitucione je-
dinice, koje su me|usobno povezane na ure|en na~in (glava-rep) (struktura
4), za razliku od neure|enih (atakti~nih) polimera sa sekvencama glava-
glava, rep-rep, glava-rep i tako dalje (struktura 5).


180

konfiguraciona
osnovna jedinica
C CH
2
H
CN
*
n
C CH
2
CN
H
*

3
konfiguraciona ponavljaju}a jedinica
sindiotakti~nog (poli)akriloanitrila

CH CH
2
CN
CH CH
2
CN CN
CH
2
CH CH CH
2
CN
glava glava rep rep

4
Delovi poli(akrilonitrila) sa ure|enom
konstitucijom

CH CH
2
CN
CH
2
CH
CN CN
CH
2
CH
rep rep glava glava

5
Delovi poli(akrilonitrila) sa neure|enom
konstitucijom

Stereoselektivnost

Karakteristika stereoselektivne reakcije u kojoj reaktant gradi dva ili vi{e
stereoizomernih proizvoda, ali se jedan stvara u vi{ku (stereoselektivna sin-
teza).
U reakcijama tog tipa stereogeni centar u molekulu nastaje na takav na~in
da je jedan od mogu}ih stereoizomera dominantan. Klasifikacija stereosele-
ktivnih reakcija polazi od jasnog strukturnog odnosu izme|u supstrata i pro-
izvoda, {to je ilustrovano op{tim primerima A i B. Ova klasifikacija ne uzi-
ma u obzir reakcioni mehanizam. Stereoselektivne reakcije mogu biti enan-
tioselektivne, ako se iz ahiralnog reaktanta stvara jedan enantiomer u vi{ku.
Tada govorimo o enantioselektivnosti. Reakcije se opisuju kao diastereose-
lektivne kada se jedan od diastereomera stvara kao glavni proizvod i to se
naziva diastereoselektivnost. Da bi se nagradili diastereomeri jedna od gru-
pa R
1
ili/i R
2
u reaktantu 1, odnosno 4 mora biti hiralna. Stepen diastereose-
lektivnost, odnosno selektivno razlikovanja lica u strukturi 1, ili liganada u
strukturi 2, zavisi kako od strukture reaktanta, tako i od tipa reakcije. Iden-
ti~no razmatranje vaì i za pojavu enantioselektivnosti, ali su tada polazni
supstrati ahiralni. U tom smislu, jedan od najva`nijih aspekata organske
sinteze prilikom dobivanja hiralnih jedinjenja je stereohemijska kontrola.


181
A-Enantioselektivnost i razlikovanje
(diferencijacija) lica*
C X
R
R
1
2
2
1
2
C
XH
R
R
Nu
C
XH
R
R
Nu
NuH
1
1
2
3

Enantiselektivnost zavisi od stepena razliko-
vanja lica prilikom prilaza reagensa NuH
prohiralnom sp
2
centru.

B-Enantioselektivnost i topolo{ko
razlikovanje liganada*
2
1
2
1
C
H
R
R
H
Y
C
H
R
R
Y
C
H
R
R
Y
1
1
2
2
4
5
5

Enantiselektivnost zavisi od stepena topo-
lo{kog razlikovanja liganada H
1
i H
2
kada
reagens Y prilazi sp
3
prohiralnom centru.

*Razlikovanje lica, odnosno liganada u slu~aju diastereoselektivnosti je identi~no, ali
prekursor mora imati bar jedan hiralni centar.
Redukcija 4-terc-butilcikloheksanona (6) sa LiAlH
4
u tetrahidrofuranu u ko-
joj se u vi{ku stvara ekvatorijalni trans-4-terc-butilcikloheksanol (7) aksijal-
nim napadom hidrida na karbonilnu grupu tipi~an je primer stereoselektivne
reakcije u kojoj nastaju diastereomerni alkoholi 7 i 8 sa ahiralnim stereoge-
nim centrima. Po{to su proizvodi diastereomerni alkoholi ova reakcija se
klasifikuje preciznije i kao diastereoselektivna.

O
OH
OH
LiAlH
4
THF +

6 7-trans (90%) 8-cis (10%)

Stereospecifi~ne reakcije

Reakcije u kojima stereoizomerno razli~iti polazni reaktanti pod identi~nim
uslovima daju stereoizomerno razli~ite proizvode.
Stereospecifi~na reakcija je poseban slu~aj stereoselektivne reakcije u kojoj
je stereoselektivnost = 100%. Tako, na primer, cis-2-buten (1) u stereospeci-
fi~noj reakciji bromovanja daje racemsku smesu, dok trans-2-buten (2) pod
identi~nim uslovima gradi mezo-oblik. Diastereomerni treo i eritro-1,2-di-
fenil-1-brompropani (3) i (4) stereospecifi~nom E2 eliminacijom daju trans,
odnosno cis-alken.

182
Stereoselektivnost koja je manja od 100% ne podrazumeva stereospecifi-
~nost.*

Tipi~ne stereospecifi~ne reakcije
H
Me
H
Me
Br
Me
Br
H
H Me
Br
Me
Br
H
H
Me
Br
2
+
R
R S
S

1 d,l par

Me
Me
H
H
Br
2
Br
Me
Br
H
Me H
R
S
Me
C Br H
C Br H
Me

2 mezo-oblik

Me
H
Ph
Ph
H
H
Br
Ph
Me
Ph
EtO K

3 trans-alken
Me
Ph
H
Ph
H
Ph
Br
H
Me
Ph
EtO K

4 cis-alken

*Pojam stereospecifi~nosti je pogre{no koristiti ~ak i za izrazito stereoselektivne reakcije.

Sterna energija

Pove}anje potencijalne energije jedinjenja, koja je zbog nepovoljne geome-
trije molekula jedinjenja (kompresije i istezanja veza) ve}a, nego {to bi se
o~ekivalo kada bi se uzele u obzir normalne energije veza.
Videti tako|e odrednicu: Energiju napona.

Sterna pomo}

Sterni efekat koji rezultira u pove}anoj reaktivnosti nestabilnijih ananko-
mernih derivata (naj~e}{e cikloheksanskog tipa) u pore|enju sa konfiguraci-
ono ili konformaciono stabilnijim derivatima.
Na primer, nestabilniji aksijalni cis-4-terc-butilcikloheksanol 1 oksiduje se
pomo}u hromne kiseline (CrO
3
u 90% sir}etnoj kiselini na 25 C) do odgo-
varaju}eg ketona, pribli`no tri puta brè od stabilnijeg ekvatorijalnog
alkohola 2.


183
t-Bu
OH
t-Bu
OH

1 2

Kineti~ki relevantne faze mehanizma oksidacije sekundarnih alkohola, pod
navedenim eksperimentalnim uslovima date su u Shemi.

Faza 1: Stvaranje hromne kiseline (brza faza)
(u rastvoru)
+ +
H
2
O CrO
3
H
+
HCrO
4
-

Faza 2: Esterifikacija
intermedijerni
hromatni estar
_
+
brza
faza
+ + +
H
2
O HCrO
4
-
H R
2
C O Cr
O
O
OH
H
R
2
C OH
H

Faza 3: Razlaganje hromatnog estra
+
R
2
C O Cr
OH
O
OH
spora
faza
_
+
R
2
C O Cr OH
O H
O

Shema

Efekat sterne pomo}i na razli~ite brzine oksidacije moè biti obja{njen na
osnovu slobodnih aktivacionih energija za oksidaciju alkohola 1 i 2. U
principu, sterno odbijanje je ve}e u osnovnom stanju za aksijalni alkohol 1 u
pore|enju sa odbojnim silama van der Waals-ovog tipa u prelaznom stanju.
To ima za posledicu ve}e smanjenje aktivacione energije za aksijalni alko-
hol 1 u odnosu na stabilniji alkohol 2 u najsporijoj III fazi reakcije koja i
odre|uje ukupnu brzinu procesa (Slika). Oksidacija je prema tome brà u
slu~aju alkohola 1. U fazi razlaganje intermedijernog hromatnog estra dolazi
do raskidanja veze izme|u vodonika i karbinolnog ugljenika (videti struktu-
re A i B). To zna~i da se u prelaznom stanju delimi~no raskida C-H veze,
uz istovremenu eliminaciju hrom(IV)-vrste i postepenu promenu sp
3
-hibri-
dizovanog ugljenikovog atoma alkohola do sp
2
-hibridizovanog ugljenika
karbonilne grupe ketona.


184
t-Bu O
Cr
OH
O
O
+
-
H
H
t-Bu
OH
H
H
t-Bu
H
OH
H
t-Bu
O
Cr
OH
O
O
H
H
+
-
B
A
Aks
Ekv
Ekv
Aks
Prelazno stanje
Osnovno stanje
G
o
Ekv
G
o
Aks
G
o
= 0,7 kcal/mol
G
o
< 0,7 kcal/mol
G
o
Ekv
> G
o
Aks

trans-alkohol 2 cis-alkohol 1

U osnovnom stanju trans-alkohol 2 je stabilniji od cis-alkohola 1 za pribli`no 0,7 kcal/mol
koliko iznosi slobodna konformaciona energija hidroksilne grupe. U prelaznom stanju,
prikazanom strukturom A za oksidaciju aksijalnog 4-terc-butilcikloheksanola, 1,3-sin-di-
aksijalne interakcije se smanjuju jer dolazi do postepene promene hibridizacije reaktivnog
centra na kome se vr{i oksidacija. Kako reakcija te~e ka stvaranju ketona, energetska razli-
ka izme|u odgovaraju}ih diastereomernih prelaznih stanja A i B za cis-, odnosno trans-
hromatni estar, postaje manja nego izme|u polaznih cis- i trans-alkohola. Pod opisanim
uslovima nestabilniji cis-izomer, a to zna~i aksijalni alkohol, postaje reaktivniji od trans-
izomera, tj. ekvatorijalnog alkohola i brzina oksidacije je ve}a (reaguje pribli`no tri puta
brè).

Slika. Pribliàn energetski dijagram za oksidaciju cis- i trans-4-t-butilciklo-
heksanola

Ova reakcija, kada nestabilniji konfiguracioni izomer reaguje brè, pripada
op{tem tipu reakcija koje se obja{njavaju na osnovu efekta sterne pomo}i.

Videti definiciju: Anankomeran.

Sterna smetnja

Vrsta sternog efekta kada izrazito odbojne interakcije u prelaznom stanju, a
relativno male u osnovnom stanju nestabilnijeg anankomernog cikloheksan-
skog derivata smanjuju njegovu reaktivnost u pore|enju sa konfiguraciono
stabilnijim analogom.

185
Pore|enje brzina saponifikacije aksijalnih i ekvatorijalnih anankomernih ci-
kloheksanskih derivata, kao {to su etil cis- i trans-4-terc-butilcikloheksan-
karboksilat (strukture A i B) pokazuje da aksijalni estar (odnosno nestabilni-
ji cis-estar) reaguje sporije (Shema). Reakcija je tipi~an slu~aj kada sterne
smetnje koje se pove}avaju u prelaznom stanju za jedan konfiguracioni izo-
mer A (cis-izomer) u odnosu na drugi stabilniji izomer B (trans-izomer)
imaju za posledicu smanjenje brzine saponifikacije nestabilnijeg izomera.

cis-Estar (aksijalni) saponifikuje se sporije od trans-estra (ekvatorijalni)
H
t-Bu
C
H
H
O
OEt
OH
H
t-Bu
C
H
H
HO
OEt H
t-Bu
C
H
H
O
O
O
EtOH +

A
1,3-sin-Diaksijalne interakcije, pove}avaju se u prelaznom stanju za strukturu A, jer se
pove}ava voluminoznost supstituenta nakon nukleofilnog napada OH-grupe na estarsku
grupu; pove}ane sterne smetnje smanjuju brzinu saponifikacije.

H
t-Bu CO
2
Et
H
OH
H
t-Bu C
H
O
OEt
H
t-Bu
C
H
O
O
OH
EtOH +
H
H

B
Manje sterne smetnje u prelaznom stanju pove}avaju reaktivnost stabilnijeg estra.
Shema

Slede}i primer ilustruje kako se na osnovu istog sternog efekta obja{njava
sporija dekarboksilacija prekursora 1 u pore|enju sa kiselinom 2.

H
H
HO
2
C Ph
Br Ph
H
H
Ph CO
2
H
Br Ph

1 2

Dekarboksilacija -brom-2,3-difenilpropionskih kiselina 1 i 2 odvija se pre-
ma mehanizmu koji pretpostavlja anti-orijentaciju broma i karboksilne gru-
pe za trans-dekarboksilaciju (ili anti-eliminaciju).


186
C
Br
+ CO
2
+ Br
O
O

Konformaciona struktura 1b, prikazana pomo}u Newman-ove projekcije,
ima takvu orijentaciju grupa. Me|utim, ova struktura nepovoljnija je od
strukture 2b zbog kosog poloàja voluminoznih fenil grupa, odnosno sternih
smetnji. U strukturi 2b ove grupe su u anti-poloàju, zna~i na maksimalnom
me|usobnom rastojanju. Aktivaciona energija prema tome, ve}a je za dekar-
boksilaciju diastereomera 1 u pore|enju sa aktivacionom energijom za de-
karboksilaciju diastereomera 2.

H
H
Ph CO
2
H
Br Ph
H
CO
2
H
H Ph
Br
Ph
Ph
Br
H
CO
2
H
H
Ph
H H
Ph Ph

1 1a 1b cis-stilben

H
H
Ph CO
2
H
Ph Br
Ph
CO
2
H
H Ph
Br
H
H
Br
Ph
CO
2
H
H
Ph
Ph H
Ph H

2 2a 2b trans-stilben
Konformacija 1b sa fenil grupama u kosom poloàju je nestabilnija od konformacije
2b sa istim grupama u anti-poloàju, te je brà dekarboksilacija -brom-kiseline 2.

Stolica

Trodimenzionalna kruta konformacija cikloheksana, kao i sli~ne konforma-
cije njegovih derivata i heteroanaloga.
Predstavlja konformaciju najniè energije cikloheksana gotovo bez eklip-
snog i ugaonog napona. Kao elemente simetrije sadrì rotaciono-refleksionu
osu S
6
iz koje proizilazi i osa simetrije C
3
. Stereohemijske osobine konfor-
macije stolice mogu se uo~iti analizom struktura 1-3.
Cikloheksan u takvoj konformaciji (struktura 1) ima dve grupe geometrijski
razli~itih vodonikovih atoma: {est aksijalnih atoma koji su gotovo paralelni
sa S
6
osom i naizmeni~no orijentisani ispod i iznad ravni prstena (ekva-

187
torijalna ravan). Od ove ravni podjednako su udaljeni svi ugljenikovi atomi.
Odstupanje od paralelnosti aksijalnih atoma i S
6
ose iznosi oko 7. Druga
grupa vodonikovih atoma su ekvatorijalni atomi koji su tako|e naizmeni~no
orijentisani pod odre|enim uglom ispod i iznad ekvatorijalne ravni. Ova ek-
vatorijalna ravan nije i ravan simetrije. Ina~e u strukturi 1 ozna~en je ekspli-
citno samo jedan par od ukupno {est parova aksijalnih i ekvatorijalnih vodo-
nikovih atoma. Iako ugaoni napon ne postoji, uglovi veza nisu idealni tetra-
edarski ve} iznose 111,4 (struktura 2). Sve veze u konformaciji stolice su
stepeni~aste i jedina vrsta sternog napona koji postoji proizilazi iz kosih bu-
tanskih interakcija izme|u susednih metilenskih grupa (videti odrednicu: Tur-
ner-ov metod).

Konformacija stolice
H
H
H
H
H
H
H
a
H
e
H
H
H
H
S
6

1

H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
1
2
3
C
1
-C
2
-C
3
: 111,4
ugao veze
o

2

U Newman-ovoj projekcionoj formuli 3 date su vrednosti bitnih diedarskih
uglova. Na osnovu vrednosti intraanularnog ugla (54,9), a koja odstupa od
idealne vrednosti (60), moè se razumeti za{to je konformacija stolice
malo spljo{tenija.

Newman-ova projekciona formula
H
a
H
H
e
H
a
3
H
H
H
H
4

3
1
(interanularni torzioni ugao): 54,9
2
(spolja{nji H
a
C-CH
e
torzioni ugao izme|u cis-orijentisanih H atoma): 54,9
3
(spolja{nji torzioni ugao izme|u trans-diekvatorijalnih H atoma): 65,1
4
(spolja{nji torzioni ugao izme|u trans-diaksijalnih H atoma): 174.9


188
Pozitivni i negativni intraanularni (ili torzioni) uglovi nazna~eni su i na
ne{to drugoja~iji na~in pomo}u planarne strukture I (Shema). Po{to takva
formula ne pokazuje eksplicitno kose butanske interakcije, jedan takav
strukturni deo molekula, C(3)-C(4)-C(5)-C(6) u konformaciji stolice, sa
ozna~enim smerom posmatranja, je predstavljen delimi~nom formulom II.
Iz te formule izveden je i crte` III koji jasno pokazuje da je re~ o pozitiv-
nom torzionom uglu, jer je zavoj od ravni odre|ene atomima C(6), C(5) i
C(4) ka ravni odre|enoj atomima C(3), C(4) i C(5) orijentisan u smeru ka-
zaljke na satu.

1
2 3
H
H
H
H
4
6
5
3
C
C
H
H
H
H
4
6
5
3
C
C
H
H
H
H
4
6
5
smer
posmatranja
pozitivan
diedarski ugao
_
_
_
+ +
+
55
55
55
55
55
55
I
II
III
C
1
C
5
H
H CH
2
CH
2
H
H
3
6
5
4

Shema

Naziv stoli~asta konformacija koristi se i za sli~ne konformacije ve}ih prste-
nova. Struktura 4 prikazuje stoli~astu konformaciju cikloheptana koja je
samo jedna od grani~nih, ali ne i najstabilnija konformacija ovog ugljovo-
donika.


189
KONFORMACIJA STOLICE
cikloheksan cikloheptan
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
1
2
3
4
5
6
7
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H

4

Struktura

Potpun raspored atoma u molekulu u prostoru kakav je odre|en spektro-
skopskim metodama i/ili kristalografskom analizom.
Karakterizacija strukture obuhvata definisanje sva tri nivoa strukture: kon-
stituciju, konfiguraciju i konformaciju. Kao {to se iz primera moè zaklju~i-
ti, da bi se odredila struktura molekula u smislu klasi~ne organske hemije,
neophodno je odrediti vrstu i broj atoma u molekulu, na~in kako su poveza-
ni (konstitucija) i njihovu prostornu orijentaciju u molekulu (konfiguracija i
konfromacija).

H Me
Br
Cl
Me H
H
Br
Cl
H
Me
Me
Me
C
C
Me
Br (S)
H (S)
H
Cl
2
3
2

Konstitucija: 2-brom-3-hlorbutan
Konfiguracija: (2S,3S)
Konformacija: stepeni~asta

CH
3
OH
CH
3
OH
CH
3
OH
(R)
(R)
(S)

Konstitucija: mentol
Konfiguracija: (1R,3R,4S)-(-)-mentol
Konformacija: stolica sa grupama u ekvatorijalnim
poloàjima


190

Strukturni izomeri

Na osnovu definicije strukture svi izomeri koji se razlikuju u strukturi su u
naj{irem smislu re~i strukturni izomeri.*
U uèm smislu oni se mogu razlikovati u konstituciji, konfiguraciji i konfor-
maciji. Strukture 1 i 2 prikazuje konstitucione formule jednog cikli~nog de-
rivata, ali bez konfiguracionih i konformacionih karakteristika, koje su na-
zna~ene formulama A i B za kiselinu 1.

CO
2
H
O
H
3
C
2
1 4

1

2-okso-4-metilcikloheksankarboksilna
kiselina

1
2
CO
2
H
O
CH
3
6

2
2-okso-6-metilcikloheksankarboksilna
kiselina

CO
2
H
O
H
3
C
O
CO
2
H
H
3
C
S
R
A B

konfiguracija konformacija

*Termin strukturni izomeri je zastareo termin za konstitucione izomere i u tom smislu se
vi{e ne koristi.

Tautomeri

Konstitucioni izomeri koji lako prelaze jedan u drugi.
Za razliku od konformacionih izomera, tautomere karakteri{e razli~it na~in
vezivanja atoma u jednom delu molekula (naj~e{}e je to funkcionalni deo
molekula). Klasi~an primer su enolni i keto-oblici velikog broja karbonilnih
jedinjenja, kao, na primer, 2,4-pentadion, koji se transformi{e iz jednog u
drugi oblik dejstvom kiselog ili baznog katalizatora. Sli~an primer tautome-
rije je ravnoteà izme|u dve enaminske strukture 3 i 4.


191
O O
H H
O OH
H
tragovi
kiseline ili baze

1 2

N
Me
N
Me H
sterno
odbijanje

3 4
Zbog sternog odbijanja metil grupe i vodo-
nika favorizovan je manje supstituisan
enamin 3.

Topomerizacija

Intramolekulska transformacija molekula pri ~emu dve strukturno iste grupe
(ili vi{e njih u nekim slu~ajevima) zamenjuju mesto, a da ne dolazi do pro-
mene konstitucije molekula.
U zavisnosti od topolo{kog karaktera grupa, izmena homotopnih grupa je
homotopomerizacija [primer (a)]. Primeri (b) i (c) ozna~avaju enantio- i
diastereotopomerizaciju, kada se izmenjuju enantiotopne, odnosno diastere-
otopne grupe.
(a) Homotopomerizacija
H
c
H
a
H
b
Cl
b
Cl
c
Cl
a
H
b
H
c
H
a
Cl
b
Cl
c
Cl
a
H
a
H
b
H
c
Cl
b
Cl
c
Cl
a
Cl
c
Cl
a
Cl
b
H
a
H
c
H
b

Izmena homotopnih vodonikovih atoma ili atoma hlora u 1,1,1-trihloretanu vr{i se
rotacijom oko C-C veze koja se poklapa sa C
3
osom; svi prikazani konformeri stepeni~asti
su identi~ni.

(b) Enantiotopomerizacija

O
2
N
O
2
N
NO
2
CO
2
H
b
a
O
2
N
O
2
N
NO
2
CO
2
H
a
b

Enantiotopomerizacija, izmena enantiotopnih nitro grupa ozna~enih gornjim indeksima a i
b, moze biti prou~avana pomo}u dinami~ke
1
H NMR spektroskopije u prisustvu hiralnog
reagensa.

192
(c) Diastereotopomerizacija
O
O
H
2a
H
1e
Me
2a
Me
1e
O
O
H
1a
H
2e
Me
2a
Me
2e

U toku konformacione inverzije pokretljivog 1,3-dioksanskog derivata vr{i se diastereo-
topomerizacija ozna~enih diastereotopnih metil grupa i metilenskih protona.

Klasi~an primer topomerizacije (diastereotopomerizacija) je i inverzija ci-
kloheksanskog prstena iz jedne u drugu stoli~astu konformaciju. U inverziji
aksijalni vodonikovi atomi postaju ekvatorijalni, a drugi set od {est ekvatori-
jalnih atoma se menja u set sa {est aksijalnih atpma. Drugim re~ima dva dia-
stereotopna seta menjaju mesta procesom topomerizacije. Metodom dinami-
~ke NMR spektroskopije energetska barijera za ovu topomerizaciju, odno-
sno promenu jedne u drugu stoli~astu konformaciju je odre|ena za ciklohek-
san-d
11
(1). Vrednost za G
#
iznosi 10,1 kcal/mol.

Konformaciona inverzija (topomerizacija) C
6
D
11
H prstena
D
D
D
D
D
D
H
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
H

1

Videti odrednice: Dinami~ka nuklearna magnetna rezonancija i Prohiralnost.

Torzioni izomeri

Izomeri koji stvarnom rotacijom (uvijanjem ili torzijom) oko proste veze
prelaze jedni u druge (konformacioni izomeri) kao i atropizomeri (videti defi-
niciju: Atropizomeri) koji se konceptualnom rotacijom oko pomenute veze
transformi{u iz jednog u drugi atropizomer).
Me|utim, zbog spre~ene rotacije atropizomeri se defini{u kao posebna vrsta
konfiguracionih izomera. U prikazanoj stabilnijoj konformaciji propanala
metil grupa je u eklipsnom poloàju sa kiseonikom karbonilne grupe. Rota-
cijom oko C(2)-C(1) veze konformer 1 prelazi uz pove}anje potencijalne
energije u nestabilniji konformer 2.

193

O
Me
H
H
H
H
H M e
O
H

1-stepeni~asta podeljena konormacija propanala
H H
M e
O
Me
H H
H
O
H

2-stabilnija eklipsna (cis) konformacija propanala

Torzioni napon
Videti odrednicu: Pitzer-ov napon.

Torzioni ugao
(ili diedarski ugao)
Videti odrednicu: Diedarski ugao.

trans (t) (antonim od cis)

Stereohemijska oznaka za odnos izme|u supstituenata orijentisanih sa razli-
~itih strana referentne ravni dvogube veze, ili cikli~ne strukture u stvarnoj ili
hipoteti~koj konformaciji.
Poèljne oznake za opis konfiguracije alkena su deskriptori E ili Z
(obavezno za tri- i tetrasusptituisane alkene).

Videti odrednicu: cis .


194
Transanularni napon

Jedan od faktora ukupnog napona u u konformaciji cikloheksanske la|e kao
i u cikli~nim prstenovima srednje veli~ine.
Ozna~ava nevezivne interakcije izme|u liganada vezanih za nesusedne
atome u prstenu (videti odrednicu: van der Waals-ova interakcije). Rastojanje
izme|u vodonikovih atoma na C(1) i C(4) u konformaciji la|e molekula
cikloheksana iznosi oko 1,83, {to je znatno manje od zbira van der Waals-
ovih polupre~nika vodonikovog atoma koji iznosi 1,2.

H H
1,4-transanularni
napon

1 4

transoidan (antonim cisoidan)

Termin koji opisuje konfiguraciju izme|u krajnjih prstenova (A i C u pri-
meru) sa srednjim prstenom B u kondenzovanim cikli~nim jedinjenjima
(anti je alternativni termin), kakav je i perhidroantracen (1).
Upotreba termina data je i za sloèniji izomer perhidrotrifenilena (2). Ovaj
termin je zastareo za specifikaciju konformacije oko proste veze izme|u dve
konjugovane dvogube veze u dienima i polienima (videti termine: s-cis, odnosno
s-trans).

Jedan od konfiguracionih izomera Planarna i konformaciona formula

195
perhidroantracena

A B C

1
planarna formula

H
H
H
H

konformaciona formula
trans-transoidan-cis ili
trans-anti-cis
perhidrotrifenilena

2
trans-transoidan-trans-transoidan-trans-
izomer

Turner-ov metod

Ra~unski postupak odre|ivanja razlike potencijalne energije izme|u odre-
|enih konformacija cikloheksana, kao i izme|u razli~itih konformacija mo-
no-, di- i re|e vi{esupstituisanih metil-derivata cikloheksana.
Kao klasi~an primer opisan je Turner-ov metod procene energetske razlike
izme|u konformacije stolice i la|e molekula cikloheksana. On se formalno
sastoji, kao {to je ilustrovano od dve faze (Shema). U prvoj se odre|uje broj
grani~nih konformacija butana (kosa ili sinklinalna-sk, sinperiplanarna-sp,
odnosno antiperiplanarna-ap) koje se mogu ugraditi ili uo~iti u pomenutim
konformacijama stolice i la|e ~ije se stabilnosti porede. Mnoènjem broja
grani~nih konformacija butana sa odgovaraju}im relativnim energetskim
vrednostima za razliku u njihovoj stabilnosti (E
ap
= 0; E
sk
= 0,86; E
sp
= 6,3
kcal/mol) i zatim sabiranjem njihovih proizvoda dobiva se zbir ukupne
potencijalne energije za jednu, odnosno drugu konformaciju. U drugoj fazi
upore|ivanjem dobivenog zbira vrednosti energija izra~unava se razlika u
potencijalnoj energiji izme|u ovih konformacija. Ova razlika koja iznosi
10,9 kcal/mol pokazuje da u konformaciji la|e postoji vi{ak energije koji je
mera njene nestabilnosti u pore|enju sa konfromacijom stolice.
Procena potencijalne energije konformacija stolice i la|e i odre|ivanje energetske razlike
Turner-ovim postupkom


196
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
6,30 kcal/mol
0,36 kcal/mol
0,36 kcal/mol
6,30 kcal/mol
0,36 kcal/mol
0,36 kcal/mol
sk
sk
sk
sk
sk
sk sk
sk
sk
sk
sp
sp
konformacija stolice konformacija la|e
E
stolice
5,2 kcal/mol E
la|e
16,1 kcal/mol

FAZA I: stoli~asta konformacija ciklohek-
sana sadrì {est kosih butanskih frag-
menata-konformacionih modula- (svaki
prikazan ta~kastim crticama) i prema tome
njena relativna potencijalna energija se
pove}ava za 5,2 kcal/mol (6 x 0,86
kcal/mol), {to odgovara iznosu od 21,6
kJ/mol (6 x 3,6,kJ/mol).

êtiri kose i dve sinperiplanarne butanske
interakcije postoje u konformaciji la|e.
Rezultuju}a relativna potencijalna energija
iznosi 16,1 kcal/mol (4 x 0,86 kcal/mol + 2
x 6,3 kcal/mol), odnosno 67,2 kJ/mol (4 x
3,6 kJ/mol + 2 x 26,4 kJ/mol).

FAZA II: Pore|enje potencijalnih energija
stolice i la|e pokazuje da je konformacija
stolice favorizovana za:
16,1 kcal/mol (la|a) - 5,2 kcal/mol (stolica)
= 10,9 kcal/mol ili
67,2 kJ/mol (la|a)- 21,6kJ/mol(stolica) =
45,6 kJ/mol
{to je u skladu i sa eksperimentalno
odre|enom vredno{}u.

SHEMA


197
u (antonim l )
(eng. unlike-razli~it)
Stereohemijski deskriptor za opisivanje relativne konfiguracije diastereome-
ra sa dva stereogena centra (formule A i B) ~ije su apsolutne konfiguracije
razli~ite, zna~i jedan je R, a drugi S konfiguracije, odnosno S i R.
Kada su ovi stereogeni centri konstituciono identi~ni (vezani za ~etiri
identi~na supstituenta a, b, c i d), kao u primeru tada termin u odgovara
mezo-obliku.

Me
C
C
Me
Cl
Cl
H
H
Me
C
C
Me
H
H
Cl
Cl
(S)
(R)
(R)
(S)

A B
Relativna konfiguracija: u (mezo)
Apsolutna konfiguracija: (S,R) = (R,S)

U~e{}e susedne grupe
(ili anhimerna pomo})

U~e{}e nukleofilne susedne grupe u supstitucionim reakcijama koje se vr{e
uz zna~ajnu promenu kinetike i sterohemijskog ishoda reakcija, zbog prisus-
tva takve grupe susedne reaktivnom centru u polaznom jedinjenju.
Nukleofilna grupa, na primer Z (Shema 1), ubrzava u prvoj fazi eliminaciju
odlaze}e grupe X preko stvaranja cikli~nog intermedijera A (intramolekul-
ska S
N
2 reakcija). U narednoj fazi cikli~ni intermedijer se otvara nukleo-
filnim napadom Nu: [put (a) i (b)]) daju}i proizvod supstitucije definisane
konfiguracije.
Nu:
Z
X
:
Z
X
(a) (b)
Z
Nu
:
Nu
Z:
(a)
(b)
+
A

Shema 1

198
Ovaj efekat obrazloèn je pomo}u dva klasi~na primera. Prvi je solovoliza
jedinjenja 1 i 2 u kojima je acetoksi grupa blizu ugljenikovog atoma koji
u~estvuje u nukleofilnoj supstituciji (Shema 2). Diacetat dobiven iz (i) cis-
2-acetoksicikloheksil-tozilata, bez u~e{}a susedne grupe, ima o~ekivanu
trans-konfiguraciju (S
N
2 reakcija), a reakcija se vr{i normalnom brzinom.
Retencija konfiguracije u slu~aju (ii) trans-2-acetoksicikloheksil- tozilata
obja{njava se participacijom trans-acetoksi grupe (tako|e S
N
2 mehanizam)
koja preko acetoksonijum jona ubrzava jonizaciju tozilatne grupe. Nukleo-
filnim napadom otvara se acetoksonijum jon, uz inverziju konfiguracije
(S
N
2) na jednom od dva identi~na C atoma i stvara se trans-diacetat

(i) Solvoliza bez u~e{}a susedne grupe

o
k = 2,9 x 10
-7
na 100 C
_
OAc
HOAc
OCCH
3
OCCH
3
O
O
OTs
OCCH
3
O
trans-diacetat
cis-tozilat

Brzina reakcije: normalna, ali znatno
manja nego u slu~aju trans-tozilata
Stereohemija: inverzija konfiguracije

(ii) Solvoliza uz u~e{}a susedne grupe

OTs
OCCH
3
O

trans-tozilat
k = 1,9 x 10
4
na 100 C
OCCH
3
OCCH
3
O
O
O
O
CH
3
+
HOAc
OAc
_

acetoksonijum jon

Brzina reakcije: 670 puta brà u pore|enju
sa cis-tozilatom
Stereohemija: retencija konfiguracije
Shema 2
Drugi primer u~e{}a susedne grupe je acetoliza opti~ki aktivnog L-treo-3-
fenil-2-butil-p-toluensulfonata (1) koji u prinosu od 96% daje opti~ki
neaktivan proizvod, racemsku smesu L- i D-treo-acetata 2 i 3.

H
Me
Ph
Me
OTs H
H
Me
Ph
Me
OAc H
H
Me
Ph
Me
H AcO
HOAc
H
+
+
SO
3
Me
OTs =

3 4 5
L-treo-tozilat L-treo-acetat D-treo-acetat

199
Ova reakcija se obja{njava aromati~nom -participacijom fenil grupe koja je
susedna dobro odlaze}oj tozilatnoj grupi. Polazni L-treo-tozilat 3 je iz Fisc-
her-ove projekcione formule preveden u perspektivnu klinastu formulu 6 sa
anti-rasporedom fenil grupe na C
-atomu i odlaze}e tozilatne grupe na C
-
atomu. Pomenutom participacijom fenil grupe stvara se fenonijum jon 7 sa
pozitivnim naelektrisanjem delokalizovanim u prstenu.

Me
Me
H
OTs
Ph H

H
Me
Me
H
OTs
H H
Me Me
H
Me
Ph
Me
OTs H

3 6 7
L-treo-tozilat AHIRALAN, SIMETRIÂN
FENONIJUM JON

Ovakav fenonijum jon 7 ima ravan simetrije koja je upravna na C
vezu
i istu preseca po sredini. Napad nukleofila, sir}etne kiseline, sa donje strane
(sterno slobodna) odvija se sa podjednakom verovatno}om kako na
C
atom, tako i na C
atom (Shema 3). Rezultat reakcije je racemska sme-

sa proizvoda 4 i 5.

H H
Me Me
Ph
Me
H
Me
H AcO
H
Me
Ph
Me
OAc H
7
4
5
H
OAc
Me
H
Me
Me
Me
H
OAc
Ph H
OAc
Me H
Me
Me
Ph
H
H OAc
HOAc
HOAc

napad
na C
napad
na C
Ph
L-treo-acetat
D-treo-acetat
Ph
H
Me

Shema 3


200
Ugaoni napon
Videti odrednicu: Baeyer-ov napon.

ul (antonim lk)
(eng. unlike-razli~it)

Notacija za Re,Si ili Si,Re prilaz ahiralnog reagensa jednom ili drugom
ugljenikovom atomu dvogube veze u molekulu sa diastereotopnim licima
kakav je cis-3-heksen (1).
Va`no je uo~iti da ovaj deskriptor (kao i deskriptor lk) ozna~ava uvek relati-
vnu topologiju za prilaz ahiralnog reagensa svakom od dva dvodimenzi-
onalna prostereogena centra. Drugim re~ima, relativna topologija Re,Si ili
Si,Re povezana je simbolom ul.

H
C
2
H
5
H
H
5
C
2
Re
Re
Si
Si
ul
ul

1

van der Waals-ove interakcije

Ozna~avaju odbojne ili privla~ne interakcije kroz prostor izme|u dva nesu-
sedna atoma ili grupe u molekulu u zavisnosti od njihovog rastojanja.
van der Waals-ove interakcije, kako privla~ne, tako i odbojne su u vezi sa
va`nim sternim efektima.*
Do odbojnih interakcija dolazi zbog njihovog bliskog me|usobnog rasto-
janja, koje je manje od zbira van der Waals-ovih polupre~nika dve grupe. U
slu~aju konfiguracione ravnoteè trans- i cis-1,1,3,5-tetrametilcikloheksana
(1), koja je uspostavljena na temperaturi preko 300 C u prisustvu paladiju-
ma, potencijalna energija trans-izomera je neuporedivo ve}a u pore|enju sa
cis-analogom zbog Newman-ovog napona,* prouzrokovanog krajnje nepo-

201
voljnim van der Waals-ovim interakcijama izme|u dve nazna~ene metil gru-
pe. Na primeru konformacione ravnoteè (Z)-3-penten-2-ona (2) ilustrovan
je efekat odbojnih Me/Me interakcija van der Waals-ovog tipa na favorizo-
vanost s-cis konformacije u odnosu na s-trans. Za razliku od jakih kovalen-
tnih veza (preko elektronskih parova) i jonskih veza (elektrostati~ko privla-
~enje jona), van der Waals-ove interakcije (kao i vodoni~ne veze) tretiraju
se kao slabe veze.

M e M e
Me
Me
M e
Me
Me
Me
Pd
1
3
5
1 3
5

1-trans 1-cis
cis-1,1,3,5-Tetrametilcikloheksan je stabilniji za vi{e od 5 kcal/mol od trans-izomera zbog
izrazito odbojnih 1,3-metil-metil van der Waals-ovih interakcija.

H
CH
3
CH
3
H
O
H
O
CH
3
H
CH
3

(favorizovana konformacija)

Privla~ne van der Waals-ove interakcije su odgovorne za stabilnost linearnih
polietilenskih lanaca koji zauzimaju u ~vrstom stanju ure|enu antiperipla-
narnu (stepeni~astu) konformaciju (struktura 3). Oni su u takozvanim mi-
krokristalnim delovima povezani van der Waals-ovim silama, koje su poje-
dina~no slabe, ali du` dugih lanaca postaju veoma zna~ajne.

H
HH
H H
HH
H H
HH
H H
HH
H

3 (antiperiplanarna konformacija polietilena)

*Videti odrednice: Newman-ov napon, Sterna pomo} i Sterna smetnja.


202
Walden-ova inverzija

Opisuje pretvaranja hiralnog molekula u njegov enantiomer, kako je to
prikazano op{tom reakcijom, pod uslovom da je A = B (i).
(i) A = B
C
x
z
y
B C
x
z
y
A + B
A
_

1 2
Jedinjenja 1 i 2 predstavljaju enantiomerni par.

(ii) Kada su grupe A i B razli~ite tada Walden-ova inverzija ozna~ava
heterofacijalnu zamenu grupe A grupom B. Pod tim se podrazumeva da
grupa B prilazi i zatim gradi vezu sa centralnim atomom sa suprotne strane
o odnosu na grupu A koja se zamenjuje (tzv. odlaze}a grupa). Inverzija
konfiguracije je karakteristika mehanizma odre|enih reakcija, kakva je hi-
droliza etil-bromida, koja se odvija prema S
N
2 mehanizmu.

C
Me
H
H
HO C
Me
H
H
Br
H
2
O
H
+
Br
-
+ +

Iako se reakcija odvija uz Walden-ovu inverziju, stereohemija reakcije je nebitna, jer su
reaktant i proizvod ahiralni. Prostorne karakteristike mesta (topologija) gde se vr{i supsti-
tucija su takve da je supstituciono mesto u proizvodu odraz (lik) supstiucionog mesta u
reaktantu.

Videti odrednice: Heterofacijalan, Inverzija konfiguracije i Piramidalna inverzija.

INDEKS ODREDNICA

Aditivnost konformacionih
slobodnih energija
"A" vrednost
Ahiralan
Ahirotopan
Aksijalna hiralnost
Aksijalne veze
,
1,3-Alilni napon
1,2-Alilni napon
Ambo
Anankomeran
Angularne grupe

Anizometri~an
Anhimerna pomo}
Anomeri
Anomerni efekat

203
Ansa jedinjenja
Antiaromati~nost
Anti
Anti- i sin-stereohemija
Antiklinalan
Anti konformacija
Antiperiplanaran
Anuleni
Apikalan
Apsolutna konfiguracija
Aromati~nost
Asimetri~an
Asimetri~an ugljenikov atom
Asimetri~na indukcija
Asimetri~na sinteza
Asimetri~na transformacija
Atropizomeri
Auwers-Skita pravilo
Baeyer-ov napon
Baldwin-ova pravila
Biot-ov zakon
Bredt-ovo pravilo
Centar simetrije
cik-cak Stereoformule
CIP sistem
cis
cisoidan
cis-trans Izomeri
Cram-ovo pravilo
Diastereomeri
Diastereomerni vi{ak
Diastereotopna lica
Diatereotopni ligandi
Diedarska simetrija
Diedarski ugao
Dijagonalne formule
Dijamantska kristalna matrica
D,L
d,l,
Dinami~ka nuklearna magnetna
rezonancija (DNMR)
Dinami~ka stereohemija
Dipolno pravilo
Eklipsna konformacija
Eklipsni (Pitzer) napon
Ekvatorijalne veze
Elemenati simetrije
Enantiomeri
Enantiomerni vi{ak
Enantiomerno ~ist
Enantiomerno oboga}en
Enantiomorfan
Enantioselektivna reakcija
Enantiotopno lice
Enantiotopni ligandi
endo, egzo
Energija napona
Epimeri
Epimerizacija
eritro,treo
Etanska barijera
E,Z
Felkin-ov model
Fiducilna grupa
Fluktuiraju}i izomeri
Fischer-ova projekcija
Geometrijska izomerija
-Halogen ketonski efekat
Haworth-ova projekcija
Hemoselektivnost-dodati
Heterofacijalan
Heterohiralan
Heterotopna lica
Hetereotopni ligandi
Hiralan
Hiralan centar (centar hiralnosti)
Hiralan element
Hiralna ili aksijalna osa
Hiralni ligandi
Hiralna ravan
Hiralno pravilo
Hiralno prepoznavanje
Hiralnost
Hirotopan

204
Homofacijalan
Homohiralan
Homomorfni ligandi
Homotopna lica
Homotopni ligandi
Horeau-ov metod
In-Out Izomerija
Inverzija
Izomeri
Izomerija
Izometri~an
Klinasta formula
Klyne-Prelogova notacija
Konfiguracija
Konformacija
Konformaciona slobodna energija
Konstitucija
Kontrola sternog prilaza
Kontrola u zavisnosti od
"razvijanja proizvoda"
Kosa interakcija
Kosi efekat
Kosi raspored
Kvazi-enantiomeri
Kvazi-racemska smesa
l
La|a
Ligandna permutaciona shema
Linearno polarizovana svetlost
l,k
London-ove sile
mezo
Molarna rotacija
Mutarotacija
Naizmeni~na osa simetrije n-tog
reda
Neracemski
Nevezivne interakcije
Newman-ov napon
Newman-ova projekcija
Operacija identi~nosti
Opti~ka aktivnost
Opti~ka ~isto}a
Opti~ka izomeri
Opti~ka rotacija
Opti~ka rotaciona disperzija
Opti~ki antipodi
Opti~ko razlaganje
Opti~ki labilan
Opti~ki prinos
Osa simetrije (C
n
)
Osa rotacione refleksije (S
n
)
Pericikli~ne reakcije
Perspektivna formula
Piramidalna inverzija
Piranoza
Pitzer-ov napon
Planarna hiralnost
Potencijalni energetski dijagram
Pravilo sekvence
Prelog-ovo pravilo
Princip mikroskopske reverzibil-
nosti
Primarna struktura
Prioritet supstituenata
Prohiralni centar
Prohiralna osa
Prohiralna ravan
Prohiralnost
Projekcione formule
Propelani
pro-R, pro-S
Prostereoizomerija
Pseudoaksijalna i pseudoekvatori-
jalna veza
Pseudoasimetri~an centar
Pseudorotacija
Racemat
Racemizacija
Racemsko jedinjenje
Ravan simetrije
Referentna grupa
Refleksiono nepromenljiv
Relativna konfiguracija

205
Re, Si notacija
aR, pR, aS, pS
Retencija konfiguracije
Rotaciona barijera
Rotamer(i)
RS
s-cis, s-trans
Sinklinalan
Sinperiplanaran
Skeletne formule
Specifi~na rotacija
Spontano razlaganje
Stati~ka stereohemija
Stepeni~asta "podeljena" konfor-
macija
Stereoelektronski efekti
Stereohemija
Stereohemijski efekat memorije
Stereogeni element
Stereoheterotopan
Stereoizomeri
Stereokonvergentan
Stereomutacija
Stereoregularni polimeri
Stereoselektivnost
Stereospecifi~ne reakcije
Sterna energija
Sterna pomo}
Sterna smetnja
Stolica
Struktura
Strukturni izomeri
Tautomeri
Topomerizacija
Torzioni izomeri
Torzioni napon
Torzioni ugao
trans (videti cis, trans)
Transanularni napon
transoidan
Turner-ov postupak
u (videti l)
U~e{}e susedne grupe
Ugaoni napon
ul
van der Waals-ove interakcije
Walden-ova inverzija

Literatura

1. E. L. Eliel, S. H. Wilen and L. N. Mander, Stereochemistry of
Organic Compounds, John Wiley, New York, 1994.
2. G. Quinkert, E. Egert and C. Griesinger, Aspects of Organic
Chemistry, Verlag Helvetica Chimica Acta, Basel, 1996.
3. A. Bassindale, John Wiley, New York, 1984.
4. K. Mislow, Introduction to Stereochemistry, W. A. Benjamin, New
York, 1966.
5. M. Ngrdi, Stereochemistry, Basic Concepts and Applications,
Pergamon Press, Oxford, 1981.
6. H. Kagan, Organic Stereochemistry, Edvard Arnold, London 1979.
7. M. Lj. Mihailovi}, Osnovi teorijske organske hemije i stereohemije,
Gra|evinska knjiga, Beograd, 1990.

206
8. B. Testa, Principles of Organic Stereochemistry, Marcel Dekker,
New York, 1979.
9. J. Dale, Stereochemistry and Conformational Analysis, Verlag
Chemie, New York, 1978.
10. Y. Izumi and A. Tai, Stereo-differentiating reactions, the nature of
asymetric reactions, Academic Press, New York, 1977.
11. Basic Terminology of Stereochemistry-IUPAC Reccomendations
1996.
12. Glossary of Terms Used in Physical Organic Chemistry- IUPAC
Reccomendations 1994.
13. D. H. R. Barton, The Stereochemistry of cyclo-Hexane Derivatives,
J. Chem. Soc. 1953, 1027.
14. O. Hassel, The Cyclohexane Problem, Topics in Stereochemistry.
1971, 6, 11.
15. R. S. Cahn, C. Ingold and V. Prelog, Specification of Molecular
Chirality, Angew. Chem. Int. Ed. 1966, 5, 385.
16. D. Seebach and V. Prelog, The Unambiguous Specification of the
Steric Course of Asymmetric Synthesis, Angew. Chem. Int. Ed. 1982,
21, 654.
17. V. Prelog, G. Helmchen, Basic Principles of the CIP-system and
Proposals for a Revision, Angew. Chem. Int. Ed. 1982, 21, 567.
18. W. Klyne and V. Prelog, Description of Steric Relationships Across
Single Bonds, Experientia 1960, 16, 521.
19. D. K. Mandal, The R/S System: A New and Simple Approach to
Determining Ligand Priority and a Unified Method for the
Assignment and Correlation of Stereogenic Center Configuration in
Diverse Stereoformulas, J. Chem. Educ. 2002, 77, 866.
20. Rade Markovi}, Marija Baranac, Zdravko Dàmbaski

and Vesna
Jovanovi}, Regioselective Synthesis of a Stereodefined Heterocyclic
Push-Pull Alkene:
1
H NMR Studies and Two-Dimensional TLC
Illustrating Z/E Isomerization J. Chem. Educ. 2004.
21. R. Bentley and J. L. Popp, Configurations of Glucose and Other
Aldoses, J. Chem. Educ. 1987, 64, 15.


207


208


209

Stereohemija - Recnik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stereohemija - Recnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RE^NIK STEREOHEMIJSKIH PRINCIPA,

) sa sterno najmanje za-

. Klasi~an primer inverzije konfiguracije se odnosi na ogroman

molekulska ravan koja

-atomu i odlaze}e tozilatne grupe na C

atom (Shema 3). Rezultat reakcije je racemska sme-

You might also like