SOCIJALNA SIGURNOST

Sva davanja i injenja iz svih delova socijalnog sistema nazivaju se socijalne prestacije.To su instrumenti prakse socijalne politike.Davanja su u novcu i u naturi. Za davanja u novcu su vrlo bitni mehanizmi uskla ivanja(da se odr i kupovna mo ,realna vrednost).To je utvr eno sistemskim zakonima.Neprilago avanje mehanizama uskla ivanja dovodi do zloupotrebe pred izbore(za penzionere donose se zakoni za pove anje penzija). Socijalna za tita preisti e iz sistema socijalnog staranja. Arbitrarnost I selektivnost su dva principa koja vladaju socijalnom za titom. Svi mogu biti korisnici selektivnosti ali nakon provere socijalne ugro enosti dok kod soc.osiguranja ne(penzioner ne mora biti ugro en da bi dobio penziju). Socijalno obezbe enje se krajem 80-ih godina XX veka razvija u ekonomski razvijenim zemljama. To podrazumeva da socijalna prava postaju deo gra anskog statusa(garantovanje dr ave na odre en nivo soc.sigurnosti).Taj model garantuje odre en nivo materijalne I socijalne sigurnosti.Posebno je razvijen u Skandinavskim zemljama. Sociodemokratski model-podrazumeva da dr ava ima odre enu odgovornost prema svojim gra anima ali ne kroz kapitalizam.

-SISTEM SOCIJALNOG OSIGURANJA-cilj je obezbe enje gra ana I porodica u slucaju najizra enijih soc.rizika(razni uzroci:porodi ni,fiziolo ki,prirodni..). Prvi oblici sistema soc.osiguranja su za tita porodice,staranje,re avanje soc.problema. -posti e se politicki I socijalni mir. -za tita se postize sistemom selektivnosti I arbitrarnosti(selektivnost-proverava se;arbitrarnost-podre enost gra ana dr avnom organu,volja organa dr ave da pomognu). -cilj sistema socijalnog osiguranja je da materijalnu sigurnost I zdravstvenu za titu obezbedi nekima. 1.prava gra ana 2.li na prava 3.imovinska prava 1.obaveznost 2.uplata doprinosa 3.solidarnost 4.samouprava osiguranika 1.Obaveznost-da prijavi radnika 2.Uplata doprinosa-od visine I du ine uplate doprinosa osiguranika odre uju se sva njegova nov ana primanja.

3.Solidarnost-to je korektivni princip u odnosu na uplatu doprinosa.Ugra en je u penzijsko-invalidskom osiguranju,zdravstvenomSvi pla aju doprinose ali koristi samo onaj ko je bolestan. 4.Samouprava osiguranika-raspolaganje sredstvima od strane samih osiguranika.To su fondovi u koje se decenijama ula e. Socijalno osiguranje se deli na: -penzijsko-invalidsko; -zdravstveno; -osiguranje slu ajne nezaposlenosti. Socijalne prestacije su sva delovanja I injenja iz sistema soc. sigurnosti. Davanja su u novcu I naturi a injenja su uslu na.Nov ane prestacije vrlo su va ni instrumenti uskl ivanja koji su ugra eni u zakon soc.osiguranja.Cilj uskla ivanja soc.prestacije je u odnosu na zaradu I tro kove ivota.Realna vrednost je kupovna mo prestacija.Nominalna vrednost je samo zvani na vrednost. Jedan od oblika je I sistem soc.za tite(deo soc.sigurnosti). Najrazvijeniji sistem socijalne sigurnosti je sistem soc.obezbe enja i uvodi se krajem XX veka i to u dr avama blagostanja.Ovde nema uplate doprinosa vec dr ava garantuje materijalna davanja(de iji dodatak,penzija..).Ovde se podrazumeva univerzalnost(odgovornost dr ave prema svim gra anima). Iza ovoga stoji ideolo ki razvoj: -socijalizam(SSR) isti e u prvi plan potrebe oveka,njegova soc.prava; -80-ih je krenulo uru avanje socijalizma; -civilno dru tvo-vodi ka demokratizaciji; -ekonomska kriza vu e i socijalnu krizu; -zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju Srbije donet je 2003.godine i on je do 2010. menjan i dopunjavan ali je na akciji svo vreme. Ovim zakonom se ure uje obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje.On obuhvata i dobrovoljno penz-inv osiguranje.Dobrovoljno je osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu obezbediti prava na osnovu starosti,invalidnosti,smrti i telesnog ostecenja,ili veci obim prava koji je utvr en zakonom.Prava se sti u i ostvaruju zavisno od du ine ulaganja i visine osnovice(prihoda) na koju je pla en doprinos uz primenu na ela solidarnosti.Pojedine kategorije osiguranika mogu izuzetno ostvarivati prava na penziju pod posebnim uslovima.Za ove namene odre uju se sredstva u bud etu.Sredstva se obezbe uju kroz delovanje republi kog fonda za penzinvalidsko osiguranje.Ovo moraju: 1.svi zaposleni, 2.samostalna lica, 3.poljoprivrednici. Lica kojima se obezbe uju prava za slu aj invalidnosti,telesnog o te enja,prouzrokovanih povreda na radu ili profesionalnom bole u su: 1.lica koja obavljaju privremene poslove preko omladinskih zadruga do navr ene 26.godine; 2.lica koja se nalaze na stru nom osposobljavanju,koja se nalaze na obaveznoj praksi; 3.lica koja se nalaze na izdr avanju kazne zatvora;

4.lica volonteri; 5.u enici i nastavnici. Prava iz penz-invalidskog osiguranja su: 1.za slu aj starosti-starosna penzija(starost=rizik a starosna penzija=prestacija); 2.za slu aj invalidnosti-invalidska penzija; 3.za slu aj smrti((a)pravo na porodi nu penziju;(b)pravo na nadoknadu pogrebnih tro kova); 4.za slu aj telesnog o te enja; 5.za slu aj potrebe za tu om negom i pomo i-pravo na nov anu nadoknadu za pomo i negu drugog lica. Starosna penzija se sti e kada se navr e odre ene godine starosti( ena 60,mu karac 65 godina za minimum 15 godina radnog sta a). Sta osiguranja je vreme provedeno u osiguranju za koje je pla en doprinos.

-Invalidska penzijaInvalidnost postaje kod osiguranika kod kojih nastane potpuni gubitak radne sposobnosti,koje se ne mogu otkloniti medicinom,rehabilitacijom ili lecenjem. Osiguranik sti e pravo na invalidsku penziju: -ako je prouzrokovana na radu,profesionalnog oboljenja; -van rada nastao pre navr enja 5 godina propisanih za sticanje starosne penzije;(mora da ima 5 god sta a osiguranja).

-Porodi na penzija-imaju na nju pravo lanovi porodice 1.ako je osiguranik navr io najmanje 5 godina sta a osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu penziju; 2.ako je koristio starosnu penziju. Korisnici mogu biti: 1.bra ni drug; 2.deca(bra na,vanbra na); 3. lanovi ire porodice koje je osiguranik izdr avao; 4.bra ni drug iz razvedenog braka ukoliko je potvr eno njegovo izdr avanje od strane osiguranika. Uslovi koje mora da ispuni ena sa 48 a sa 53 dobije a mu karac 58 da bi dobio. Uslovi za decu: -do 15 godina ivota a posle do 20(srednja skola) i 26(fakultet) za studente.Dete sti e pravo na porodi nu penziju dok traje nesposobnost za ivot i rad.Invalidno dete sti e pravo na porodi nu penziju i u slu aju obavljanja samostalne delatnosti.

Nov ana nadoknada za telesno o te enje prouzrokovana radom ili prof.bole u: -telesna o te enja se dele na 8 stepena i na osnovu toga se odre uju visine nov anog davanja. -od 30 do 100%(pravo na nov anu nadoknadu za pomo drugog lica ima osiguranik kome je zbog te ine stanja,povrede ili bolesti utvr ena potreba za tu om negom i zavisi od visine i te ine utvr enog stepena invalidnosti.Visina zavisi od broja lanova primaoca porodi ne penzije.Za jednog lana 70%,za dva 80% a za vi e 100%. Odre en je najvi i i najni i iznos penzije.Najni i se iznosi u odnosu na prose nu zaradu u republici u to vreme(zarade zaposlenih i tro kova ivota). Finansiranje penz-inv osiguranja: -doprinos iz bud eta pod posebnim uslovima; -od prihoda kojim raspola e fond; -od kamata; -od subcesija; -donacija; -sopstvenih prihoda fonda; -bud eta; -republike...

-Zakon o zravstvenom osiguranjuTo je podsistem socijalnog osiguranja.Socijalno osiguranje obuhata najve i deo stanovni tva(osiguranike i lanove njihovih porodica). Materijalne prestacije su sredstva za realizaciju zdravstvenog osiguranja. Sistemskim zakonom o zdravstvenom osiguranju ure uju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih gra ana obuhva enih obaveznim zdravstvenim osiguranjem,organizacija i finansiranje ustanova zdr osiguranja,dobrovoljno zdr osiguranje i druga pitanja vezana za ovo. Ovim zakonom obezbe uju se prava na zdr za titu i pravo na nov ane nadoknade. Dobrovoljno zdr osiguranje je osiguranje od nastanka rizika pla anja u e a u tro kovima zdr za tite,osiguranja gra ana koji nisu u sistemu obaveznog zdr osiguranja kao i za vi i nivo usluga i standard usluga koji su obavezni u zdr osiguranju. Obavezno zdr osiguranje organizuje se na na elu upla enog doprinosa osiguranika i solidarnosti.Ovo osiguranje se realizuje u republi kom zavodu za zdravstveno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1.osiguranje za slu aj bolesti i povrede na radu(to su osigurani rizici); 2.osiguranje za slu aj povrede na radu i profesionalne bolesti;

Na elo obaveznosti obezbe uje se obavezom pla anja doprinosa za obavezno zdr osiguranje od strane zaposlenih i poslodavca i delom iz bud eta. Na elo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem me ugeneracijske solidarnosti i uzajamnoti,solidarnosti i uzajamnosti izme u polova,bolesnih i zdravih,izme u lica razli itog materijalnog statusa u obezbe ivanju i kori enju prava iz obaveznog zdr osiguranja. Osigurana lica i druga lica osigurana za odre ene slu ajeve su: (osiguranici su fizi ka lica) 1.lica u radnom odnosu(zaposleni,poljoprivrednici,sve tenici i verski slu benici) 2.lica koja pripadaju grupaciji stanovni tva koja su izlo ena riziku pove anog obolevanja, ija je zdr za tita poteba u vezi sa spre avanjem,suzbijanjem,otkrivanjem i le enjem bolesti ve eg socijalno-medicinskog zna aja; 3.lica koja pripadaju kategoriji soc ugro enog stanovni tva ili ako ne ostvaruju prava kao lanovi porodice osiguranika: -deca do navr enih 15 god ivota; -studenti do 26 god; - ene u vezi sa planiranjem trudno e; -materinstvo 12 meseci nakon poro aja; -lica starija od 65 god; -osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica; -lica u vezi sa le enjem HIV-a i drugih zaraznih bolesti(maligne bolesti,hemofilije,psihoze,epilepsije,...sve bolesti sa ve im socio-med zna ajem); -monasi i monahinje; -lica koja primaju odre ena nov ana obezbe enja u sistemu socijalne za tite(borci,vojni i civilni invalidi rata); -korisnici stalnih nov anih pomoci kao i pomo i za sme taj u ustanovi soc za tite; -nezaposlena lica i druge soc ugro ene kategorije iji su mese ni prihodi ispod prihoda koji ovaj zakon utvr uje; -korisnici pomo i, lanovi porodice iji je hranilac na slu enju vojnog roka; -Romi koji zbog na ina ivota nemaju trajno prebivali te. Obavezni osiguranici-deca-(ali deca koja su zbog bolesti prekinula kolovanje)imaju prava iz obaveznog osiguranja za vreme trajanja bolesti da koriste ova prava a ako nastave kolovanje imaju pravo i posle zavr etka kolovanja da koriste. -Ako je dete nesposobno za samostalan ivot i rad ima pravo da koristi svoje osiguranje dok ta nesposobnost traje; -i posle 26.godine ako roditelji nemaju sredstva za izdr avanje. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su: 1.pravo na zdr za titu; 2.pravo na naknadu zarade za vreme privremene spre enosti za rad(bolovanje);

3.pravo na naknadu tro kova prevoza u vezi sa kori enjem zdr za tite. Sva ova prava ostvaruju se ako je upla en doprinos za zdr za titu.

-medicinsko-tehni ka pomagalaOsiguranicima se obezbe uju med-tehn pomagala koja slu e za rehabilitaciju,...i posebnim aktom se donosi,podzakonskim aktom. Lica kojima se obezbe uje zdr za tita u punom iznosu bez pla anja participacije(li nog u e a osiguranika)su: 1.ratni,vojni invalidi; 2.slepa i trajno nepokretna lica; 3.lica koja ostvaruju prava na tu u negu i pomo ; 4.dobrovoljni davaoci krvi; 5.lica koja ostvaruju prava na med-tehnicka pomagala. Pravo na nadoknadu zarade za vreme privremene spre enosti za rad imaju: 1.zaposleni 2.preduzetnici 3.sve tenici i verski slu benici Sva nov ana prava se uskla uju sa porastom tro kova ivota i zarade. Visina ove naknade iznosi 65% od zarade(ovde su i porodiljska odsustva a Bg,Novi Sad i Jagodina ispla uju 100%).

-Osiguranje za slu aj nezaposlenostiSocijalno osiguranje ima za cilj da umanji posledice stanja nezaposlenosti u odre enom periodu.Re je o tre em segmentu sistema socijalnog osiguranja. Osiguranje u slu aju nezaposlenosti: zakon o zapo ljavanju i o osiguranju za slu aj nezaposlenosti ure uje oblast zapo ljavanja,mere aktivne politike zapo ljavanja,prava i obaveze nezaposlenih i sva pitanja vezana za osiguranje. Nacioalna slu ba za zapo ljavanje ima zadatak: 1.obave tavanje o mogu nostima i uslovima zapo ljavanja; 2.posredovanje pri zapo ljavanju; 3.profesionalna orijentacija i savet o izboru zanimanja; 4.organizovanje dodatnog obrazovanja,obuke,... 5.sprovo enje programa i mera aktivne politike zapo ljavanja. Zakon garantuje osnovno na elo a to je jednake dostupnosti i postupanja zabrane diskriminacije u zapo ljavanju.Drugo na elo koje garantuje je na elo nepristrasnosti i besplatnosti.Akcenat je na aktivnoj politici zapo ljavanja(ako se lice na pr. U lani u politi ku stranku).

U zakonu se posebno insistira na aktivnoj politici zapo ljavanja i iskazuje se kroz donoenje mera i programa usmerenih ka unapre enju zaposlenih,odnosno punog i slobodnog izabranog zaposlenja. Prava nezaposlenog lica su: -obave tavanje o mogu nostima i uslovima zapo ljavanja; -posredovanje u zapo ljavanju; -profesionalna orijentacija; -dodatna obuka; -nov ana nadoknada za vreme nezaposlenosti. Osiguranje za slu aj nezaposlenosti ostvaruje se kao obavezno i dobrovoljno(privatno). Finansiranje programa aktivne politike zapo ljavanja: -iz bud eta republike; -sredstva lokalne samouprave; -pokloni,donacije,... Dr ava nekim merama poku ava da podsti e poslodavce da zapo ljavaju neke kategorije ljudi(invalidi,telesno o te eni,..).Problem nezaposlenosti je kompleksan. Obaveznom osiguranju u slu aju nezaposlenosti obezbe uju se prava osiguranicima: -na nov anu nadoknadu; -na zdravstveno osiguranje i penziono osiguranje. Obavezno osiguranje se finansira iz doprinosa zaposlenog poslodavca i lica koja samostalno obavljaju delatnost.Prava na nov anu nadoknadu iz sistema osiguranja su vezana za du inu i visinu uplate doprinosa.Ovo pravo imaju osigurana lica ako su bili osigurani najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima 18 meseci.Osnovica za utvr ivanje visine ove nov ane nadoknade je prose na zarada za poslednjih 6 meseci osiguranika.Visina je 60% od osnovice.Vrlo je bitno trajanje.Trajanje prava na nov anu nadoknadu je 3 meseca ako osiguranik ima osiguranje od 1 do 5 godina,odnosno,12 meseci ako ima sta du i od 20 godina.Za ovo vreme ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo ljavanju invalidnih osoba ure uju se mere i aktivnosti vezane za: -stvaranje ravnopravnih uslova invalidnih osoba u sferi zapo ljavanja; -profesionalne rehabilitacije; -obaveze i delatnosti preduze a za prof.reh. i zapo ljavanje(za titne radionice); -drugi posebni oblici radnog anga ovanja osoba sa invaliditetom,i sli no. Ovaj zakon se zasniva na slede im na elima: 1.po tovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; 2.zabrana njihove diskriminacije; 3.zabrana rodne diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Prava i obaveze po ovom zakonu su: 1.na utvr ivanje statusa i procenu radne sposobnosti; 2.zapo ljavanje pod op tim i posebnim uslovima; 3.na zapo ljavanje u posebnim,organizovanim oblicima zapo ljavanja i radnog anga vanja osoba sa invaliditetom. -Zapo ljavanje osoba sa invaliditetomZapo ljavaju se pod op tim i posebnim uslovima.Op ti se odnose na zapo ljavanje bez prilago avanja poslova,radnog mesta i poslova vezanih za radno mesto.Zapo ljavanje pod posebnim uslovima je prilago avanje poslova,radnog mesta,radnih zadataka vezanih za radno mesto,stru na podr ka osobi sa invaliditetom,...

- lan 24 i 25Obaveza zapo ljavanja je obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih u radnom odnosu da primi u radni odnos odre en broj invalida.Poslodavac koji ima 20 do 49 zaposlenih mora u radni odnos da primi jednu invalidnu osobu. 50 i vi e zaposlenih-2 osobe i na svakih narednih 50 po jo jednu. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zapo ljavanja invalida u prvih 24 meseca od po etka rada firme.Poslodavac koji u estvuje u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom u preduze u(radionicama) ili u socijalnom preduze u,onda ne mora da zaposli invalidnu osobu.Ovo u e e ne mo e biti manje od 50% zarade u republici. Poslodavac koji ne zaposli osobu sa invaliditetom pla a nov anu kaznu(penale) u iznosu trostruke minimalne zarade u republici za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Poslodavac ima pravo na refundaciju tro kova(vra anje para)za opremanje radnog mesta.Ima pravo na subvenciju zarade u trajanju od 12 meseci. Posebni oblici zapo ljavanja i radnog anga ovanja invalida mogu biti: -organizovana preduze a za prof. Osposobljavanje i zapo ljavanje invaida(za titne radionice); -radni centri; -socijalna preduze a i organizacije. Za titne radionice mo e da osnuje dr ava,pokraina,lokalna samouprava,udru enje osoba sa invaliditetom,fizi ka,pravna lica,... Uslov je: -da zapo ljava najmanje 5 osoba sa invaliditetom i da ima najmanje 50% osoba sa inv. od toga da je 10% osoba sa inv. koji mogu da rade samo pod posebnim uslovima; -da ima zaposlena stru na lica za radno i profesionalno osposobljavanje; -jedno lice da bude savetnik za integraciju na radno mesto. Ova preduze a se mese no refundiraju u visini 50% minimalne zarade u republici. Drugi na in u zapo ljavanju su radni centri kao posebni oblik ustanova na kojima obezbe uju radno anga ovanje kao radnu,terapijsku aktivnost osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ni pod posebnim ni op tim uslovima i iji je u inak zato manji. Socijalna preduze a su privredna dru tva koja se osnivaju za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljavanje potrebe osoba sa inv. i koja zapo ljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.

-Sistem socijalne za titeIz sistema socijalnog staranja pro irivanjem se dobija sistem socijalne za tite. -Zakon o socijalnoj za titi: Ure uje oblast socijalne za tite, njena na ela, ciljeve, oblike pru anja usluga u ovoj oblasti i sli no. Socijalna za tita je organizovana delatnost od javnog interesa koja se obavlja u cilju podsticanja gra ana za samostalan i produktivan ivot u zajednici, kao i spre avanja nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isklju enosti. Ciljevi socijalne za tite su: 1) dostizanje ili odr avanje minimalne materijalne sigurnosti i zadovoljavanju potreba gra ana 2) omogu avanje ravnopravnog pristupa uslugama u socijalnoj za titi 3) izjedna avanje mogu nosti gra ana za samostalan ivot i aktivno u e e u zajednici 4) o uvanje i unapre enje porodi nih odnosa, podsticanje porodi nih i me ugeneracijskih solidarnosti 5) prevencija i otklanjanje posledica zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije. Akcenat je na osna ivanju gra ana da prevazi u te socijalne potrebe. Pravo na socijalnu za titu imaju potencijalno svi gra ani i porodice kojima je neophodna dru tvena pomo radi prevazila enja potencijalnih te ko a i zadovoljavanja odre enih potreba. Korisnici su gra ani Srbije, strani dr avljani, lica bez dr avljanstva. Ustanove socijalne za tite u ovim poslovima sara uju sa pred kolskim, obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, policijom, pravosudnim organima, itd. Ustanove socijalne za tite mogu da osnivaju sva pravna i fizi ka lica, izuzetno oni ne mogu da organizuju centar za socijalni rad, zavod za socijalnu za titu i ustanove za vaspitanje dece. Centar za socijalni rad osniva lokalna samouprava. Ustanovu za vaspitanje dece osniva dr ava a zavod za socijalnu za titu se bavi istra iva kim poslovima. Odre ene poslove u domenu socijalne za tite mogu pru ati udru enja, preduzetnici i ko god ima interesa. Finansiranje socijalne za tite vr i se iz bud eta kao i pru anje usluga. Ustanove socijalne za tite mogu biti svojina dr ave, privatnika i me ovita svojina. U obezbe enju ovih sredstava u estvuju i gra ani korisnici odre enih usluga. Osnovna na ela socijalne za tite su: na elo humanizma po tovanje integriteta dostojanstva na elo zabrane diskriminacije dostupnost svima Prava korisnika: 1) na informisanje 2) slobodan izbor usluga 3) privatnost

Grupe usluga socijalne za tite: 1) usluge procene i planiranja (procena stanja, potreba, rizika korisnika i drugih zna ajnih osoba iz okru enja korisnika; izrada individualnog i porodi nog plana o pru anju mera procene pravne za tite korisnika primerenog potrebama korisnika) 2) dnevne usluge u zajednici (klub, dnevni boravak, pomo u ku i, svrati te i drugi oblici usluga koji podr avaju korisnika i njegov boravak u porodici i neposrednom okru enju) 3) usluge podr ke za samostalan ivot (personalna asistencija zan ajna za integraciju invalida; stanovanje uz podr ku; obuka za samostalan ivot i druge vrste podr ke neophodne za aktivno u e e korisnika u zajednici) 4) savetodavno - terapijske i socijalno - edukativne usluge (savetovanja; porodi na terapija; SOS telefoni; usluge u odr avanju porodi nih odnosa i ponovnom ujedinjavanju porodice) 5) usluge sme taja (porodi ni sme taj u srodni koj i drugoj porodici; domski sme taj; sme taj u prihvatili tima i druge vrste sme taja) Trajanje pru anja usluge socijalne za tite je povremeno i kontinuirano, u zavisnosti od potreba korisnika i u njegovom najboljem interesu. Korisnici su pojedinac i porodica koji se suo avaju sa odre enim preprekama u ivotu. Korisnik socijalne za tite je dete i mlada osoba kojoj je usled porodi nih i drugih ivotnih okolnosti ugro en razvoj, ivot i staranje: 1) deca bez roditeljskog staranja 2) deca sa smetnjama u razvoju 3) deca iji staratelj nije u stanju da se stara o njemu bez podr ke socijalne za tite Korisnik je odrasla osoba koja je ugro ena rizicima (starost, bolest, invalidnost, porodi ne situacije...): 1) osobe sa intelektualnim, senzornim, mentalnim te ko ama 2) poreme eni odnosi u porodici. Cilj je da se osna e korisnici da samostalno ili uz podr ku funkcioni u bez odlaska u ustanove. Usluge sme taja: idu u drugu porodicu, dom, stacionarna ustanova, zdravstvena ustanova Materijalna podr ka korisnicima socijalne za tite ostvaruje se putem nov ane socijalne pomo i, nov ane naknade za pomo i negu drugog lica, jednokratna nov ana pomo , pomo u naturi. Korisnici prava na socijalnu pomo : 1) sve porodice koje svojim radom ne mogu da obezbede minimalne uslove za ivot 2) lanovi porodice do 26 godina ako su na redovnom kolovanju. Nov ano pravo je uve ano za odre ene kategorije korisnika (uve anje iznosi 20%): 1) lica koja su potpuno nesposobna za rad 2) ene i mu karci koji nisu ostvarili pravo na penziju. Drugi oblici materijalne pomo i su jednokratna materijalna pomo ili davanje u naturi.

-Finansiranje socijalne za titeIz bud eta se finansiraju prava i usluge socijalne za tite o ijem obezbe enju se stara Republika Srbija. To su: 1) nov ana socijalna pomo ako se stvore uslovi 2) nov ana naknada za pomo i negu drugog lica 3) sme taj u drugu porodicu 4) domski sme taj 5) usluge stanovanja uz podr ku za osobe sa invaliditetom 6) finansira se i centar za socijalni rad, ustanove za domski sme taj koje je osnova dr ava; Republi ki zavod za socijalni za tutu; centar za porodi ni sme taj i usvajanje; ustanove za vaspitanje dece i omladine. -Porodica i dru tvena krizaNajupe atljivije obele je dru tvenih promena u Srbiji 90ih godina koje karakteri u dru tvene krize i regresije u svim oblastima dru tvenog ivota u okviru kojih se odvija svakodnevni ivot porodice, je ogromna socijalna diferencijacija stanovni tva koja kao posledicu ima grupisanje najve eg dela stanovni tva u masu siroma nih pauperizovanih (u nema tini i oskudici), a na drugom polu stvara se manji sloj izuzetno bogatih ije boga enje po pravilu nije povezano sa radom. Dolazi do prvobitne akumulacije kapitala (16. vek, 18. vek, u fazi feudalizma). Akumuliranje kapitala je ekonomska nu nost, ali u procesu rada, ali sada je akumulacija kapitala u vreme, rata, sankcija. Vi e nema srednjeg sloja koji garantuje stabilnost dru tva. osi je izjavio: Imate site i gladne. 70 000 je ispod granica siroma tva... Negativni efekti krize su i promene u odnosima, strukturi, funkcijama, stabilnosti i sadr ajima ivota savremene porodice u Srbiji. Kompleksnost promena iziskuje jedan kompleksan pristup u re avanju brojnih problema porodice. Parcijalni pristupi pri emu je u uslovima krize naro ito zna ajno delovanje socijalne za tite ne mogu otkloniti nedostatke stihijskog i nekonzistentnog odnosa prema porodici. Realno siroma tvo najve eg broja porodica uticalo je na smanjenje materijalnih mogu nosti za zadovoljavanje raznih potreba i odredilo sadr aje porodi nog ivota. Najve i deo porodice je okrenut pre ivljavanju i begu iz siroma tva. Najve i deo porodi nog bud eta ide na ishranu. Promene u porodici dovele su do diferencijacije na relaciji mladi stari, zaposleni nezaposleni izdr avani, obrazovani neobrazovani. -Zabele en je rast nepotpunih porodica (porodice bez dece, vanbra ne zajednice, kasnije sklapanje brakova, razvedene porodice, itd.). -Migracije stanovni tva su este, posebno mladih lanova porodice (oko 300 000 mladih je oti lo). -Ja anje konzervativnih ideja i prihvatanje prevazi enih modela porodi nog ivota (patrijarhalni modeli), gde ena nosi najve i teret, su tako e posledica dru tvene krize. -Vi egeneracijske porodice, kao nametnuto re nje jer mladi ne mogu sebi da obezbede stanove i poslove. - rtvovanje srednje i starije generacije radi stvaranja sredstava za pre ivljavanje mla im lanovima porodice. -Ovo dovodi do zna ajnih poreme aja porodi nih odnosa, a esto i do raspada porodica mladih bra nih parova. -Izlazak ena i dece na tr i te rada preko sive ekonomije, a i mu karaca (uli na prodaja, preprodaja) -U e e sive ekonomije u dr avnoj ekonomiji procenjeno je na 40%

-Usmeravanje itave delatnosti porodice na zadovoljavanje osnovnih potreba (biolo ko-fiziolo ke) dovodi do poreme aja u obavljanju ostalih porodi nih funkcija. Ovo posebno va i za funkciju socijalizacije i vaspitnu funkciju porodice. Kao posledica ovakvih stanja javljaju se maloletni ka delikvencija, kriminal, droga, alkohol, kocka. -Siroma tvo porodice i deceStrategija za smanjenje siroma tva usvojena je 2003. godine u Srbiji kao dr avni dokument koji predvi a srednjero ne i dugoro ne mere za spre avanje reprodukcije siroma tva i presecanje za aranog kruga siroma tva, posebno kod dece. Manifestacija siroma tva ti e se: - smrtnosti odoj adi i dece u prvih pet godina ivota -male telesne te ine pri ro enju -neuhranjenosti i pothranjenosti u detinjstvu -problema u mentalnom i fizi kom razvoju -problema kolovanja -kori enja zdravstvene za tite, de je za tite, itd. Drugi oblik socijalne isklju enosti manifestuje se u vidu nedostupnosti socijalnoj slu bi (zdravstvene, obrazovne, kulturne, ustanove socijalne za tite, itd.). Ovde je razlog neravnomerna teritorijalna raspore enost ovih slu bi, a treba imati u vidu i kvalitet pru enih usluga (kvalitet opada u siroma tvu), njihovu prilago enost specifi nim potrebama za rizi ne grupe dece. Sveobuhvatan pristup problemima siroma tva u osnovi ima karakter globalne strategije razvoja dru tva. To je problem svih ovih 20 godina (nemamo globalnu strategiju ve se problemi re avaju ad-hoc i u interesu pojedinaca). Parcijalne reforme ne mogu da daju zadovoljavaju e rezultate. Me utim, i u ovoj oblasti Srbije nema velikog manevarskog prostora za samostalno delovanje. U pozadini ovih reformi stoje zahtevi me unarodnih finansijskih institucija (Me unarodni monetarni fond, Svetska banka i Evropska unija) to znatno su ava samostalno delovanje dr ave i drugih aktera. -Programi pomo i i podr ke Negativni efekti krize uticali su na funkcionisanje sistema dru tvene brige o deci koji se zasnivao na pravu i du nostima roditelja da se staraju o podizanju i vaspitanju dece, pravu deteta na uslove ivota koji omogu avaju njegov pravilan psiho-fizi ki razvoj i obaveze dr ave da im to omogu i. Kao ciljevi u ovoj oblasti odre eni su: -stvaranje osnovnih uslova za pribli no ujedna avanje nivoa razvojnih potreba dece -pomo porodici u ostvarivanju njene reproduktivne, za titne, vaspitne i ekonomske funkcije, pred kolsko vaspitanje i obrazovanje, odmor, rekreacija, kulturne, sportske i druge stvarala ke aktivnosti dece -rad sa decom bez roditeljskog staranja -rad sa decom u smetnjama u razvoju -deca na du em bolni kom le enju -deca iz socijalno ugro enih porodica i sli no.

Koncipirani sistem dru tvene brige o deci do 2002. godine odlikovao se prete no pre iroko postavljenim pravima velikog broja korisnika to je tra ilo velika materijalna sredstva tako da je zakonom o finansijskoj podr ci porodicama sa decom usredsre en prete no na siroma ne porodice. Osnovni cilj nove zakonske regulative bio je da se odvoje instrumenti socijalne i populacione politike, tako da je de ji dodatak isklju ivo instrument socijalne politike, a roditeljski dodatak populacione politike. Dr avna pomo i podr ka siroma nim porodicama ostvaruje se u okviru prava i uslova koji se ti u materijalnog polo aja korisnika. Osnovna prava finansijske podr ke porodici sa decom su: 1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (do njegove pete godine); 2) roditeljski dodatak 3) de ji dodatak 4) naknada za decu bez roditeljskog staranja 5) naknada za decu sa smetnjama u razvoju 6) regresiranje pred kolskih ustanova za materijalno ugro ene porodice Osnovni uslov za ostvarivanje ovih prava je visina prihoda koji se odre uje na osnovu primanja u poslednja tri meseca. De iji dodatak je za decu iz siroma nih porodica i on je instrument socijalne politike. Realizuje se kroz mese ne nadoknade porodici. Uskla ivanje de jeg dodatka se vr i 1. aprila i 1. oktobra sa kretanjem tro kova ivota u poslednjih 6 meseci. On se prima do 19. godina, studenti ga ne primaju. U izuzetku se produ ava do 26. godine invalidne dece ukoliko su uklju ena u program profesionalnog osposobljavanja. Visina de jeg dodatka uve ava se 20% za posebne kategorije: 1) invalidna deca 2) deca samohranih roditelja 3) deca kod staratelja, itd.

NAKNADA ZARADE ZA VREME PRODUZENOG ODMORA, PORODILJSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVO RADI NEGE DETETA ILI POSEBNE NEGE DETETA

Ova mera predstavlja posebnu finansijku pomoc porodice radi uskladjivanja obaveza zaposlenosti i roditeljstva. Prema odredbama zakona o radu, zena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana. A porodiljsko odsustvo moze da pocne najranije 45 dana a obavezno je da zapocne 28 dana pre porodjaja. Porodiljsko odsustvo i pravo na odmor radi nege deteta za 3.dete i svako naredno dete je 2 godine . Odustvo sa rada ili rad sa polovinom radnog vremena jednog od roditelja radi posebne nege deteta u slucaju teske psihofizicke ometenosti moze trajati do 5 godine. Utvrdjivanje ovog prava vrsi se zakonom o decijoj zastiti. Visina naknade zarade za vreme porodiljskog i posebne nege deteta utvrdjena je zakonom o finansijskoj podrsci dece i porodice. RODITELJSKI DODATAK Je u funkciji pronatalnih ciljeva (populacionih ciljeva) tj. Podsticanje veceg broja dece usled niskog fertiliteta u Srbiji. Za 1. Dete isplacuje se jednokratno, za 2. 3. i 4. Dete isplacuje se u 24 mesecnih rata, i nominalni iznos utvrdjuje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.

MATERIJALNE PODRSKE -> naknada troskova zbrinjavanja dece Osnovno polaziste reforme u decijoj socijalnoj zastiti tice se: y y y dezintegracije i razvoja otvorenih oblika socijalne zastite, promena u stacionarnim institucijama , Ponovno uspostavljanje veze izmedju dece i porodice,

U cilju sto optimalnijih resenja u okruzenju! U sistemu drustvene brige o deci nalaze se : - Prava dece na boravak u predskolskim i vaspitno-obrazovnim ustanovama - Preventivna zastita - Boravak dece do predskolskog uzrasta - Boravak dece osn.skolskog uzarasta do 10.god - Odmor, rekreacija do 15.god u decijim odmaralistima Organizacija dnevnog zbrinjavanja dece sprovodi se u specijalizovanim ustanovama (jasle, vrtici, kombinovane ustanove..) Deca predskolskog uzrasta iz materijalno ugrozenih porodica, deca bez roditeljskog staranja i deca ometena u razvoju imaju PRAVO na regresiranje troskova boravka u predskolskim ustanovama.