KONVENCIJA O DOSTUPNOSTI INFORMACIJA, UEU JAVNOSTI U ODLUIVANJU I DOSTUPNOSTI PRAVOSUA U PITANJIMA KOJA SE TIU IVOTNE SREDINE (Aarhus, 1998)

(Convention on access to information, public participation in decision - making and access to justice in environmental matters) Preambula Strane ove konvencije: Podseajui na 1. princip tokholmske deklaracije o ovekovoj sredini, Takoe podseajui na 10. princip Deklaracije o ivotnoj sredini i razvoju iz Rija, Podseajui dalje na rezolucije Generalne skuptine 37/7 od 28. oktobra 1982. godine o Svetskoj povelji za prirodu i 45/94 od 14. decembra 1990. godine o potrebi obezbedjivanja zdrave ivotne sredine za dobrobit pojedinaca, Podseajui na Evropsku povelju o ivotnoj sredini i zdravlju usvojenu na prvoj Evropskoj konferenciji o ivotnoj sredini i zdravlju Svetske zdravstvene organizacije u Frankfurtu na Majni, u Nemakoj, 8. decembra 1989. godine, Potvrdjujui potrebu za zatitom, ouvanjem i unapredjenjem stanja ivotne sredine i potrebu za obezbedjenjem odrivog i za ivotnu sredinu prihvatljivog razvoja, Konstatujui da je adekvatna zatita ivotne sredine sutinska za dobrobit ljudi i uivanje osnovnih ljudskih prava, ukljuujui samo pravo na ivot, Konstatujui takodje, da svaka osoba ima pravo da ivi u ivotnoj sredini koja odgovara njenom zdravlju i blagostanju i dunost, kako individualno tako i u zajednici sa drugima, da titi i unapreuje ivotnu sredinu za dobrobit sadanjih i buduih generacija, Smatrajui da gradjani u cilju ostvarenja ovog prava i potovanja ove dunosti, moraju imati dostupnost informacija, pravo na uestvovanje u donoenju odluka i dostupnost pravosudja po pitanjima koja se tiu ivotne sredine, i konstatujui da bi gradjanima mogla da bude potrebna pomo u cilju ostvarivanja njihovih prava, Konstatujui da, u oblasti ivotne sredine, bolja dostupnost informacija i vee uee javnosti u donoenju odluka poveavaju kvalitet i sprovoenje odluka, doprinose svesti javnosti o pitanjima koja se tiu ivotne sredine, daju mogunost javnosti da izrazi svoju zabrinutost i omoguavaju javnoj upravi da ove injenice uzme u obzir, U cilju unapreenja odgovornosti i transparentnosti u donoenju odluka i jaanju podrke javnosti odlukama koje se tiu ivotne sredine, Konstatujui da je transparentnost u svim vladinim sektorima poeljna i pozivajui zakonodavna tela na primenu principa ove konvencije, Konstatujui takoe, potrebu javnosti da bude informisana o procedurama za uee u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine, da ima slobodan pristup tom postupku i da poznaje nain korienja tih postupaka, Konstatujui dalje znaaj odgovarajuih uloga koje mogu imati graani pojedinci, nevladine organizacije i privatni sektor u zatiti ivotne sredine, U elji da promoviu obrazovanje u oblasti ivotne sredine u cilju unapredjivanja razumevanja ivotne sredine i odrivog razvoja i da podstaknu svest iroke javnosti, kao i uee, u odlukama koje utiu na ivotnu sredinu i odrivi razvoj, Konstatujui, u ovom kontekstu, znaaj korienja medija i elektronskih ili drugih buduih formi komunikacije, Konstatujui znaaj celovitog razmatranja pitanja vezanih za ivotnu sredinu u donoenju vladinih odluka i odgovarajuu potrebu javne uprave za posedovanjem preciznih, razumljivih i aktuelnih informacija koje se tiu ivotne sredine, Potvrdjujui da javna uprava raspolae informacijama koje se tiu ivotne sredine u javnom interesu, Smatrajui da bi efikasni sudski mehanizmi trebalo da budu dostupni javnosti, ukljuujui i organizacije, a u cilju zatite njihovih legitimnih interesa i primene zakona, Konstatujui da je znaajno da potroai imaju obezbedjene adekvatne informacije o proizvodima, kako bi bili u stanju da naprave izbor koji je u skladu sa zahtevima zatite ivotne sredine,

Svesni zabrinutosti javnosti zbog namernog putanja genetiki modifikovanih organizama u ivotnu sredinu i potrebe za veom transparentnou i veim ueem javnosti u donoenju odluka u ovoj oblasti, Ubedjeni da e sprovodjenje ove konvencije doprineti jaanju demokratije u regionu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (ECE), Svesni uloge koju je imala ECE i imajui u vidu, pored ostalog, Smernice ECE za dostupnost informacija i uee javnosti u procesu donoenja odluka koje se tiu ivotne sredine, prihvaenih u Ministarskoj deklaraciji usvojenoj na Treoj ministarskoj konferenciji "ivotna sredina za Evropu", koja je odrana u Sofiji, Bugarska 25. oktobra 1995. godine, Imajui u vidu odgovarajue odredbe Konvencije o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu, usvojene u Espoo-u, Finska 25. februara 1991. godine kao i Konvencije o prekograninim efektima industrijskih udesa i Konvencije o zatiti i korienju prekograninih vodotokova i meunarodnih jezera, obe usvojene u Helsinkiju 17. marta 1992. i ostalih regionalnih konvencija, Znajui da e usvajanje ove konvencije doprineti daljem jaanju procesa "ivotna sredina za Evropu" i rezultatima etvrte ministarske konferencije u Aarhusu, Danska juna 1998. godine, Sporazumele su se o sledeem: lan 1. Cilj Radi davanja doprinosa zatiti prava svakog pojedinca sadanjih i buduih generacija da ivi u ivotnoj sredini adekvatnoj njegovom zdravlju i blagostanju, svaka strana e garantovati pravo na dostupnost informacija, uee javnosti u donoenju odluka i dostupnost pravosudja u vezi pitanja koja se tiu ivotne sredine, u skladu sa odredbama ove konvencije. lan 2. Definicije Za svrhe ove konvencije, 1. "Strana" znai, ako se u tekstu ne navodi drugaije, ugovorna strana ove konvencije; "Javna uprava" znai: a) uprava na nacionalnom, regionalnom i drugom nivou; b) fizika ili pravna lica koja vre javne upravne funkcije u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ukljuujui posebne dunosti, aktivnosti ili usluge koje se tiu ivotne sredine; c) bilo koje drugo fiziko ili pravno lice koje ima javne odgovornosti ili funkcije, ili prua javne usluge u vezi sa ivotnom sredinom, pod kontrolom tela ili osobe na koje se odnose odredbe gore navedenih stavova a) ili b). d) institucije bilo koje regionalne organizacije za ekonomsku integraciju iz lana 17, koja je Strana ove konvencije. Ova definicija ne ukljuuje tela ili institucije koje deluju u sudskom ili zakonodavnom svojstvu; 3. "Informacija koja se tie ivotne sredine" znai bilo koju informaciju u pisanoj, vizuelnoj, zvunoj, elektronskoj ili bilo kojoj drugoj materijalnoj formi o: a) stanju elemenata ivotne sredine, kao to su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljite, predeli i prirodni kompleksi, bioloki diverzitet i njegove komponente, ukljuujui genetiki modifikovane organizme kao i o interakciji izmedju ovih elemenata; b) faktorima kao to su supstance, energija, buka i zraenje i o aktivnostima ili merama, ukljuujui upravne mere, o sporazumima u vezi sa pitanjima koja se tiu ivotne sredine, o politici, zakonskim aktima, planovima i programima koji utiu ili e verovatno uticati na elemente ivotne sredine u okvirima gore navedenog podstava a) i o cost - benefit analizama i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama korienim u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine; c) stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima ivota ljudi, kulturnim spomenicima i gradjevinama, ukoliko na njih utie ili moe da utie stanje elemenata ivotne sredine ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi gore navedeni potstav b); 4) "Javnost" znai jedno ili vie fizikih ili pravnih lica i, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruenja, organizacije ili grupe; 5) "Zainteresovana javnost" znai javnost koja je ugroena ili e verovatno biti ugroena ili ima interes u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine. Za potrebe ove definicije, nevladine

organizacije koje promoviu zatitu ivotne sredine i koje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom bie smatrane zainteresovanim. lan 3. Opte odredbe 1) Svaka Strana e preduzeti potrebne zakonodavne, upravne i druge mere, ukljuujui mere za postizanje kompatibilnosti odredaba o sprovodjenju odredaba ove konvencije o informacijama, javnom ueu i dostupnosti pravosudja, kao i odgovarajue mere za potovanje ovih odredbi u cilju uspostavljanja i odravanja jasnog, transparentnog i doslednog okvira primene odredaba Konvencije. 2) Svaka Strana e nastojati da obezbedi da slubenici i uprava pomau i pruaju savete javnosti u pogledu traenja dostupnosti informacija, u olakavanju uea u donoenju odluka i traenju dostupnosti pravosudja kada se radi o pitanjima koja se tiu ivotne sredine. 3) Svaka Strana e promovisati obrazovanje u oblasti ivotne sredine i podizanje svesti javnosti, posebno o nainima za obezbedjenje dostupnosti informacija, o ueu u donoenju odluka i o nastojanju da se omogui dostupnost pravosudja, kada se radi o pitanjima koja se tiu ivotne sredine. 4) Svaka Strana e obezbediti odgovarajue priznanje i podrku udruenjima, organizacijama i grupama koje promoviu zatitu ivotne sredine i obezbediti uskladjenost svog nacionalnog pravnog sistema sa ovom obavezom. 5) Odredbe ove konvencije nee uticati na pravo neke Strane da nastavi sa primenom ili uvede mere koje obezbedjuju iru dostupnost informacija, vee uee javnosti u donoenju odluka i iru dostupnost pravosudja kada se radi o pitanjima koja se tiu ivotne sredine, od onih koje zahteva ova konvencija. 6) Ova konvencija nee zahtevati bilo kakvo derogiranje postojeih prava na dostupnost informacija, uee javnosti u donoenju odluka i dostupnost pravosudju kada se radi o pitanjima koja se tiu ivotne sredine. 7) Svaka od Strana e promovisati primenu principa ove konvencije u medjunarodnim procesima donoenja odluka i u okviru medjunarodnih organizacija kada je re o pitanjima koja se tiu ivotne sredine. 8) Svaka Strana e obezbediti da osobe koje koriste svoja prava u skladu sa odredbama ove konvencije ne budu kanjavane, gonjene ili uznemiravane na bilo koji nain zbog svojih aktivnosti. Ova odredba ne utie na ovlaenja nacionalnih sudova da u sudskim postupcima odredjuju naknade u razumnom iznosu. 9) U granicama relevantnih odredaba ove konvencije, javnost e imati dostupnost informacija, mogunost uestvovanja u donoenju odluka i dostupnost pravosudja, kada se radi o pitanjima koja se tiu ivotne sredine, bez diskriminacije u pogledu dravljanstva, nacionalnosti ili domicila, a u sluaju pravnog lica, bez diskriminacije u pogledu na registrovano sedite ili stvarni centar aktivnosti. lan 4. Dostupnost informacija o ivotnoj sredini 1. Svaka od Strana e obezbediti da, u skladu sa sledeim stavovima ovog lana, javna uprava, kao odgovor na zahtev za informacijama o ivotnoj sredini, te informacije stave na raspolaganje javnosti, prema odredbama nacionalnog zakonodavstva, ukljuujui tu ako je takav zahtev upuen, a u skladu sa nie navedenom takom b), kopije relevantne dokumentacije koja sadri ili obuhvata takve informacije: (a) bez navodjenja interesa; (b) u zahtevanoj formi izuzev: i) kada je javnoj upravi jednostavnije da to uini u drugoj formi, uz obavezu da javna uprava navede razloge za izbor takve forme; ili ii) kada je informacija ve dostupna javnosti u nekoj drugoj formi. 2. Informacije koje se tiu ivotne sredine o kojima se govori u stavu 1. bie stavljene na raspolaganje javnosti u to kraem roku, a najkasnije u roku od mesec dana nakon podnoenja zahteva. U sluajevima kada obim i sloenost informacija opravdava produenje ovog roka taj rok moe biti produen do dva meseca od dana podnoenja zahteva. Podnosilac zahteva e biti obaveten o svakom produavanju roka, kao i o razlozima za takvu odluku. 3. Zahtev za informacije koje se tiu ivotne sredine moe biti odbijen: (a) ako javna uprava kojoj je zahtev podnet ne poseduje traene informacije; (b) ako je zahtev izrazito nerazuman ili je isuvie uopteno formulisan; ili

(c) ako se zahtev odnosi na podatke koji se nalaze u procesu obrade ili se tie medjusobne komunikacije izmedju organa javne uprave, gde moe biti napravljen izuzetak u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili obiajnom praksom, uzimajui u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija. 4. Zahtev za informacijama koje se tiu ivotne sredine moe biti odbijen ukoliko bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na: (a) Poverljivost rada dravnih organa u sluaju kada je poverljivost predvidjena odredbama nacionalnog zakona; (b) Medjunarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost; (c) Ispravnost rada pravosudnih organa, pravo lica na poteno sudjenje ili mogunost javne uprave da sprovede krivinu ili disciplinsku istragu; (d) Poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija, u sluajevima kada je poverljivost predvidjena odredbama zakona, u cilju zatite legitimnog ekonomskog interesa. U ovom okviru, informacije koje se tiu emisija znaajnih za zatitu ivotne sredine bie objavljene; (e) Prava intelektualne svojine; (f) Poverljivost linih podataka, odnosno dosijea, koji se odnose na fiziko lice, kada to lice nije dalo pristanak za otkrivanje informacija javnosti, u sluajevima kada je takva poverljivost predvidjena odredbama nacionalnog zakona; (g) Interese tree strane koja obezbedjuje informacije, kada ona nije imala, ili nije mogla biti stavljena pod zakonsku obavezu davanja informacija, u sluajevima kada ta strana ne da pristanak na objavljivanje informacije; ili (h) ivotnu sredinu na koju se informacije odnose, kao to je sluaj sa podrujima razmnoavanja retkih vrsta. Napred navedene osnove za odbijanje zahteva bie tumaene na restriktivan nain, uzimajui u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija i uzimajui u obzir da li se traene informacije odnose na emisije u ivotnu sredinu. 5. U sluajevima kada javna uprava ne poseduje traene informacije koje se tiu ivotne sredine, ona e u najkraem roku obavestiti podnosioca zahteva o tome kod kojeg organa javne uprave je mogue podneti zahtev ili e proslediti zahtev tom organu javne uprave i o tome obavestiti podnosioca. 6. Svaka od Strana e obezbediti da, ako informacije izuzete od objavljivanja po osnovu gore navedenih stavova 3 (c) i 4 mogu biti izdvojene bez naruavanja poverljivosti datih informacija, javna uprava stave na raspolaganje preostale traene informacije koje se tiu ivotne sredine. 7. Odbijanje zahteva bie dato u pisanoj formi, ako je zahtev bio u pisanoj formi ili podnosilac to zahteva. Dokument o odbijanju zahteva sadrae razloge odbijanja i pruie pravnu pouku i skladu sa lanom 9. Dokument o odbijanju zahteva se izdaje u to kraem vremenskom roku, a najkasnije u toku jednog meseca, izuzev ako sloenost informacija opravdava produenje ovog roka na period do dva meseca nakon podnoenja zahteva. Podnosilac mora biti obaveten o svakom produenju roka i o razlozima koji takvu odluku opravdavaju. 8. Svaka od Strana moe ovlastiti organe javne uprave da odobre naplaivanje za pruanje informacija, ali cena tog postupka ne sme prelaziti razumnu svotu. Javna uprava koje namerava da uvede ovakvu taksu za izdavanje informacija stavie na uvid podnosiocima zahteva cenovnik koji moe biti primenjen, ukazujui na okolnosti kada e taksa biti plaena, ili kada e se uprava odrei takse kao i kada je dostavljanje informacija uslovljeno plaanjem unapred date takse. lan 5. Prikupljanje i irenje informacija koje se tiu ivotne sredine 1. Svaka Strana e obezbediti: (a) Da javna uprava poseduje i aurira informacije koje se tiu ivotne sredine, u skladu sa svojim funkcijama; (b) Uspostavljanje sistema obaveznog protoka informacija ka organima javne uprave o predloenim i postojeim aktivnostima koje mogu znaajno da utiu na ivotnu sredinu; (c) U sluaju neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, bilo da je ta opasnost izazvana ljudskim aktivnostima ili prirodnim uzrocima, sve informacije koje bi mogle da pomognu javnosti u cilju predupredjivanja ili ublaavanja teta, a koje poseduje javna uprava, odmah se i bez odlaganja objavljuju u onom delu javnosti koja bi mogla da bude pogodjena.

2. Svaka Strana e obezbediti da, u okviru nacionalnog zakonodavstva, nain na koji javna uprava stavljaju na raspolaganje traene informacije koje se tiu ivotne sredine bude transparentan, i da informacije o ivotnoj sredini budu stvarno dostupne, izmedju ostalog, putem: (a) Obezbedjivanja za javnost dovoljnih podataka o tipu i obimu informacija koje se tiu ivotne sredine, a koje poseduje javna uprava, o osnovnim uslovima pod kojim se takve informacije izdaju i o postupku kojim se do tih informacija moe doi; (b) Ustanovljavanja i odravanja praktinih mera, kao to su: i) ustanovljavanje javno dostupnih lista, registara i druge dokumentacije; ii) obavezivanje slubenika da pruaju podrku javnosti u traenju informacija u okviru ove konvencije; i iii) odredjivanje taaka za kontakt; i c) Obezbedjivanjem besplatnog dostupa informacijama koje se tiu ivotne sredine a koje se nalaze u listama, registrima ili drugoj dokumentaciji na koje se odnosi gore navedeni podstav (b) (i). 3. Svaka Strana e obezbediti da informacije koje se tiu ivotne sredine, postanu sve dostupnije u elektronskim bazama podataka do kojih javnost moe lako doi putem javnih telekomunikacionih mrea. Informacije dostupne u ovoj formi trebalo bi da sadre: (a) Izvetaje o stanju ivotne sredine, kao to je navedeno u stavu 4, dole; (b) Tekstove zakonskih odredaba koje se tiu ivotne sredine; (c) Prema potrebi, politiku, planove i programe o/ili u vezi sa ivotnom sredinom i sporazume koji se tiu ivotne sredine; (d) Druge informacije, u meri u kojoj raspoloivost takvih informacija u ovoj formi omoguava primenu nacionalnog prava o sprovodjenju ove konvencije, pod uslovom da su takve informacije ve dostupne u elektronskoj formi. 4. Svaka od Strana e, u pravilnim vremenskim intervalima ne duim od tri ili etiri godine, objavljivati i distribuirati nacionalni izvetaj o stanju ivotne sredine, ukljuujui informacije o kvalitetu ivotne sredine i informacije o pretnjama ivotnoj sredini. 5. Svaka Strana e preduzeti mere u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, u cilju irenja, izmedju ostalog: (a) Zakonskih akata i politikih dokumenata kao to su dokumenti o strategijama, politici, programima i akcionim planovima koji se odnose na ivotnu sredinu, i izvetaja o postignutom napretku u njihovoj primeni, sainjenih na razliitim nivoima uprave; (b) Medjunarodnih ugovora, konvencija i sporazuma o pitanjima koja se tiu ivotne sredine; i (c) Prema potrebi, ostalih znaajnih medjunarodnih dokumenata o pitanjima koja se tiu ivotne sredine. 6. Svaka Strana e nosioce aktivnosti koje imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu podsticati da redovno informiu javnost o uticaju svojih aktivnosti i proizvoda na ivotnu sredinu, u sluajevima gde je to mogue kroz organizovanje dobrovoljnog "eko - obeleavanja" i programa "eko - kontrole", ili na neki drugi nain. 7. Svaka Strana e: (a) Objavljivati podatke i analize podataka za koje smatra da su relevantni i znaajni u razradi glavnih predloga politike ivotne sredine; (b) Publikovati, ili na drugi nain uiniti dostupnim, raspoloivi materijal sa objanjenjima o saradnji sa javnou u pitanjima koje spadaju u domen ove konvencije; i (c) Obezbediti u odgovarajuoj formi informacije o nainu vrenja javnih funkcija ili pruanju javnih usluga od strane uprave na svim nivoima, a u vezi pitanja koja se tiu ivotne sredine. 8. Svaka Strana e razviti mehanizme koji e omoguiti da javnosti bude dostupna dovoljan obim informacija o proizvodima, kako bi bili u stanju da naprave izbor koji je u skladu sa zahtevima ivotne sredine. 9. Svaka Strana e preduzeti mere ka progresivnom uspostavljanju nacionalnog koherentnog sistema inventara ili registara zagadjenja u vidu strukturisane, kompjuterizovane i javno dostupne baze podataka, pri emu bi se podaci za ovu bazu prikupljali putem standardizovanog izvetavanja, uzimajui u obzir kada je to celishodno medjunarodne procese na ovom planu. Ovakav sistem moe da obuhvata podatke o unoenju, isputanju i prenosu posebnog niza supstanci i proizvoda koji potiu od posebnog niza aktivnosti, u medijume ivotne sredine, ukljuujui korienje vode, energije i drugih resursa i in-situ i ex-situ mesta obrade i odlaganja. 10. Ni jedna odredba ovog lana ne moe ugroziti pravo Strana da odbiju objavljivanje odredjenih informacija koje se tiu ivotne sredine u skladu sa odredbama iz lana 4, stav 3 i 4.

lan 6. Uee javnosti u donoenju odluka o posebnim aktivnostima 1. Svaka Strana: (a) primenjivae odredbe ovog lana kada se radi o odlukama o odobravanju predloenih aktivnosti navedenih u Aneksu I; (b) primenjivae, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, odredbe ovog lana na odluke o predloenim aktivnostima koje nisu navedene u Aneksu I, a koje bi mogle da imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu. U tu svrhu, Strane e da odrede da li se na predloenu aktivnost odnose ove odredbe; i (c) moe da odlui, od sluaja do sluaja, ukoliko takvu mogunost predvidja nacionalno zakonodavstvo, da ne primeni odredbe ovog lana na predloene aktivnosti u cilju zatite interesa nacionalne odbrane, ako ova Strana smatra da bi primena odredaba ovog lana imala negativan uticaj na navedene interese. 2. Zainteresovana javnost e biti obavetena, bilo putem javnog saoptenja ili ukoliko je mogue, pojedinano u ranoj fazi procedure donoenja odluka koje se tiu ivotne sredine i adekvatno, efikasno i pravovremeno, pored ostalog i o: (a) Predloenoj aktivnosti i zahtevu o kome e se odluivati; (b) Prirodi moguih odluka ili o nacrtu odluke; (c) Nadlenoj organu javne uprave koji je odgovorna za donoenje date odluke; (d) Predvidjenoj proceduri, ukljuujui ako i kada te informacije mogu biti obezbedjene, i informacije o: i) Poetku procedure; ii) Mogunosti za uee javnosti; iii) Vremenu i mestu odravanja svake javne rasprave; iv) Organu javne uprave kod koje se moe doi do odgovarajuih informacija i gde su deponovane odgovarajue informacije radi stavljanja na uvid javnosti; v) Odgovarajuem organu javne uprave ili bilo kom drugom slubenom telu kome se mogu upuivati komentari ili pitanja, kao i obavetenja o roku predvidjenom za upuivanje komentara i pitanja; i vi) Dostupnosti relevantnih informacija koje se tiu ivotne sredine a odnose se na predloenu aktivnost; i e) injenici da data aktivnost podlee nacionalnoj ili prekograninoj proceduri procene uticaja na ivotnu sredinu. 3. Procedure uea javnosti u donoenju odluka e imati razumne vremenske rokove za razliite faze ostvarivanja, ostavljajui dovoljno vremena za informisanje javnosti u skladu sa odredbama gore navedenog stava 2, kao i za pripremu javnosti za uee i samo uee u procesu donoenja odluka koje se tiu ivotne sredine. 4. Svaka Strana e obezbediti ukljuivanje javnosti u navedeni proces u ranoj fazi, kada su sve opcije jo uvek otvorene i kada moe da dodje do efikasnog uea javnosti. 5. Svaka Strana treba, prema potrebi, da podstie podnosioce zahteva da obezbede informacije koje se tiu ciljeva zbog kojih podnose zahtev, da odrede zainteresovanu javnost i da raspravljaju pre podnoenja zahteva za davanje dozvole. 6. Svaka Strana e zahtevati od nadlenih organa javne uprave da zainteresovanoj javnosti, na zahtev i kada je to propisano nacionalnim zakonodavstvom, u to kraem vremenskom roku omogui besplatan pregled svih relevantnih informacija koje se tiu procesa donoenja date odluke, a koje se u datom momentu nalaze na raspologanju, kao to je navedeno u ovom lanu. Ovo ne naruava pravo Strana da odbiju objavljivanje odredjenih informacija u skladu sa odredbama lana 4, stavova 3 i 4. Relevantne informacije e u najmanjoj meri obuhvatiti, bez naruavanja odredaba lana 4. sledee: (a) Opis lokacije i fizike i tehnike karakteristike predloene aktivnosti, ukljuujui procenu oekivanih koliina ostataka i emisija; (b) Opis znaajnih efekata predloene aktivnosti na ivotnu sredinu; (c) Opis predvidjenih mera spreavanja i/ili smanjivanja efekata, ukljuujui emisije; (d) Ne-tehniki rezime gore navedenog; (e) Nacrt glavnih alternativa prouenih od strane podnosioca zahteva; i (f) U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, glavne izvetaje i preporuke koje su dostavljene javnoj upravi u vreme kada e zainteresovana javnost biti informisana, u skladu sa gore navedenim stavom 2.

7. Procedure za uee javnosti dozvolie mogunost javnosti da podnosi, bilo u pisanoj ili drugoj odgovarajuoj formi u toku javne rasprave ili istrage sa podnosiocem zahteva, bilo kakve primedbe, informacije, analize ili miljenja koja se smatraju relevantnim za predloenu aktivnost. 8. Svaka Strana e obezbediti da se prilikom donoenja odluke uzme u obzir rezultat uea javnosti. 9. Svaka Strana e obezbediti da kada javna uprava donese odluku, javnost bude blagovremeno obavetena o odluci u skladu sa odgovarajuom procedurom. Svaka strana e javnosti staviti na raspolaganje tekst odluke, kao i razloge i obrazloenja na kojima se odluka zasniva. 10. Svaka Strana e obezbediti da se, kada javna uprava ponovo razmatra ili aurira operativne uslove date aktivnosti iz stava 1, primenjue odredbe stavova 2 do 9 ovog lana mutatis mutandis, kada je to potrebno. 11. Svaka Strana e, u okviru nacionalnog zakonodavstva i u meri u kojoj je to ostvarivo i mogue, primenjivati odredbe ovog lana prilikom odluivanja o tome da li da se dopusti namerno isputanje genetiki modifikovanih organizama u ivotnu sredinu. lan 7. Uee javnosti koje se odnosi na planove, programe i politiku u vezi sa ivotnom sredinom Svaka Strana e sainiti odgovarajue praktine aranmane i/ili druge mere za uee javnosti tokom pripreme planova i programa u vezi sa ivotnom sredinom u transparentnim i objektivnim okvirima nakon to su obezbedjene potrebne informacije za javnost. U ovom okviru e biti primenjeni lan 6, stavovi 3, 4 i 8. Deo javnosti koji moe da uestvuje bie odredjen od strane nadlene javna uprava, uzimajui u obzir ciljeve ove konvencije. Svaka Strana e u odgovarajuoj meri, nastojati da obezbedi mogunosti za uee javnosti u pripremi politike koja se tie ivotne sredine. lan 8. Uee javnosti tokom pripreme izvrnih propisa i/ili opteprimenjivih zakonski obavezujuih normativnih instrumenata Svaka Strana e nastojati da promovie efektivno uee javnosti u odgovarajuoj fazi postupka, kada su opcije jo uvek otvorene, tokom pripreme izvrnih propisa od strane javne uprave kao i drugih opte primenjivih zakonski obavezujuih pravila koja mogu da imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu. Radi navedenog trebalo bi da budu preduzeti sledei koraci: a) Potrebno je utvrditi dovoljne vremenske rokove za efikasno uee javnosti; b) Potrebno je publikovati ili na drugi nain staviti javnosti na raspolaganje nacrt pravila; i c) Potrebno je dati javnosti mogunost da uestvuje u raspravi, bilo direktno ili preko predstavnikih konsultativnih tela. Rezultat uea javnosti bie uzet u obzir u najveoj moguoj meri. lan 9. Dostupnost pravosudja 1. Svaka Strana e, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da svako lice koje smatra da je njegov zahtev za informacijama iz lana 4 ignorisan, neopravdano odbijen, bilo pojedini njegovi delovi ili u celini, ili da je na bilo koji nain tretiran suprotno odredbama istog lana, ima pravo na pravnu zatitu pred redovnim sudom ili nekim drugim, zakonom ustanovljenim nezavisnim i nepristrasnim telom. U sluajevima kada Strana obezbedjuje primenu date pravne zatite pred redovnim sudom, obezbedjuje i da takvo lice takodje ima mogunosti pokretanja besplatne ili jeftine, zakonski odredjene ubrzane procedure ponovnog razmatranja od strane javne uprave ili ispitivanja koju bi uinilo neko nezavisno i nepristrasno telo, izuzev sudskog. Konane odluke, shodno ovom stavu 1, bie obavezujue za javnu upravu koja poseduje informacije. Razlozi e biti navedeni u pisanoj formi u najmanju ruku kada se odbija dostupnost informacija u skladu sa ovim stavom. 2. Svaka Strana e, u okvirima svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da pripadnici zainteresovane javnosti (a) koji imaju dovoljan interes ili, ukoliko to nije sluaj, (b) trpe krenje nekog prava, u sluajevima kada upravno procesno pravo zahteva to kao preduslov

pravnim lekom pred redovnim sudom i/ili nekim drugim zakonom ustanovljenim nezavisnim i nepristrasnim telom, ospore materijalni i procesni legalitet svake odluke, injenja ili proputanja injenja, prema odredbama lana 6 i, u sluajevima kada to omoguava nacionalno zakonodavstvo i bez naruavanja odredaba nie navedenog stava 3, drugih relevantnih odredaba ove konvencije. Kriterijumi definisanja dovoljnog interesa i krenja ovog prava bie odredjeni u skladu sa zahtevima nacionalnog zakonodavstva i s ciljem da se zainteresovanoj javnosti omogui iroka dostupnost pravosudja u okvirima koje postavlja ova konvencija. U tom cilju, interes bilo koje nevladine organizacije koja ispunjava uslove iz lana 2, stav 5, bie smatran dovoljnim u skladu sa odredbama gore navedenog podstava. U sluaju takvih organizacija, takodje e se smatrati da njihova prava mogu biti prekrena u skladu sa gore navedenim podstavom b). Odredbe ovog stava 2 ne iskljuuju mogunost pokretanja prethodnog postupka ispitivanja pred nekim upravnim organima i ne oslobadjaju obaveze iscrpljivanja upravnih postupaka pre pokretanja nekog sudskog postupka, u sluajevima kada nacionalno zakonodavstvo predvidja takvu obavezu. 3. Pored toga, i bez naruavanja mogunosti ostvarivanja pravne zatite iz gore navedenih stavova 1 i 2, svaka Strana e obezbediti da pripadnici javnosti, kada ispunjavaju eventualne uslove koje odredjuje nacionalno zakonodavstvo, imaju dostupnost upravnim i sudskim postupcima kojima se osporava injenje ili propusti koje su uinila fizika lica ili javna uprava, a koje su u suprotnosti sa odredbama njihovog nacionalnog zakonodavstva, a koje se tiu ivotne sredine. 4. Pored toga, i bez naruavanja odredaba gore navedenog stava 1, procedure iz gore navedenih stavova 1, 2 i 3 obezbedie odgovarajue i efikasne pravne lekove i sudske privremene mere, kada je to potrebno, kao i to e one biti izvedene pravino, poteno i pravovremeno i sa trokovima koji nee ometati samu proceduru. Odluke koje se donose po odredbama ovog lana bie donete ili zabeleene u pisanoj formi. Odluke sudova i kada god je to mogue drugih tela, bie javno dostupne. 5. U cilju unapredjivanja efikasnosti odredaba ovog lana, svaka Strana e obezbediti da javnosti budu dostupne informacije o mogunosti pokretanja upravnih i sudskih procedura za korienje pravnih lekova. Takodje, Strane e razmotriti uspostavljanje odgovarajuih mehanizama za pruanje pomoi koji bi uklonili ili umanjili finansijske i druge prepreke dostupnosti pravosudja. lan 10. Sastanci strana 1. Prvi satanak strana bie sazvan najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu ove konvencije. Nakon toga, redovni sastanci Strana bie odravani najmanje jednom u toku dve godine, ukoliko Strane o tome ne odlue drugaije ili na pisani zahtev bilo koje strane, pod uslovom da taj zahtev dobije podrku najmanje jedne treine Strana u roku od est meseci poto ga Izvrni sekretar Ekonomske komisije za Evropu uputi svim Stranama. 2. Strane e na svojim sastancima kontinuirano pratiti primenjivanje ove konvencije na bazi redovnog izvetavanja Strana. Imajui u vidu ovaj cilj, one e: a) Razmatrati politiku i pravne i metodoloke pristupe koji se tiu dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i dostupnosti pravosudja, imajui u vidu njihovo dalje unapredjenje; b) Razmenjivati informacije o iskustvu koje su stekli zakljuivanjem i primenjivanjem bilateralnih i multilateralnih sporazuma ili drugih aranmana, relevantnih u odnosu na ciljeve ove konvencije, a ije su strane jedna ili vie Strana ove konvencije; c) Traiti, tamo gde je to potrebno, usluge odgovarajuih tela ECE i drugih kompetentnih medjunarodnih tela i posebnih komiteta po svim pitanjima koje treba uzeti u obzir kako bi se ispunjavali ciljevi ove konvencije; d) Po potrebi uspostavljati pomona tela; e) Po potrebi pripremati protokole ove konvencije; f) Razmatrati i usvajati predloge amandmana na ovu konvenciju u skladu sa odredbama lana 14; g) Razmatrati i preduzimati bilo koje dodatne akcije koje su potrebne u svrhu postizanja ciljeva ove konvencije; h) Na svom prvom sastanku razmotriti i konsenzusom usvojiti Poslovnik o radu za svoje sastanke i sastanke pomonih tela; i) Na svom prvom sastanku razmotriti svoja iskustva u pogledu primene odredaba lana 5, stav 9 i razmotriti korake koji su neophodni za dalji razvoj sistema iz navedenog stava, uzimajui u obzir medjunarodne procese i razvoj, ukljuujui razradu odgovarajueg instrumenta koji se odnosi na inventare ili registre o isputanju i transferu zagadjenja, a koji bi konvenciji mogli biti prikljueni kao aneksi.

3. Na sastancima Strana moe se, po potrebi, na bazi konsenzusa razmotriti uspostavljanje finansijskih aranmana. 4. Ujedinjene nacije, njihove specijalizovane agencije i Medjunarodna agencija za atomsku energiju, kao i svaka drava ili regionalna organizacija za ekonomsku integraciju koja prema odredbama lana 17, ima pravo da potpie Konvenciju ali nije Strana Konvencije, kao i svaka medjuvladina organizacija koja se bavi istim oblastima kojima se bavi i Konvencija, ovlaene su da uestvuju kao posmatrai na sastancima Strana. 5. Svaka nevladina organizacija koja se bavi oblastima kojima se bavi Konvencija i koja je o svojoj elji da bude reprezentovana na sastanku Strana, informisala Izvrnog sekretara Ekonomske komisije za Evropu, bie ovlaena da uestvuje kao posmatra, izuzev u sluaju kada najmanje jedna treina prisutnih Strana podnese prigovore. 6. U svrhu potovanja odredaba gore navedenih stavova 4 i 5, Poslovnik o radu iz gore navedenog stava 2 h) predvidee praktine modalitete za postupak prijema i druge relevantne uslove. lan 11. Pravo glasa 1. Svaka Strana ove konvencije ima jedan glas, izuzev u sluajevima iz nie navedenog stava 2. 2. Regionalne organizacije za ekonomsku integraciju e u vezi sa pitanjima iz njihove nadlenosti imati onoliko glasova koliki je broj njihovih lanica koje su Strane Konvencije. Ove organizacije nee koristiti svoje pravo glasa ukoliko to ine njihove drave lanice, i obrnuto. lan 12. Sekretarijat Izvrni sekretar Ekonomske komisije za Evropu vrie sledee funkcije Sekretarijata: (a) sazivanje i pripremanje sastanaka Strana; (b) distribuiranje izvetaja i drugih informacija koje pristiu u skladu sa odredbama ove konvencije svim Stranama; i (c) druge funkcije koje mogu odrediti Strane. lan 13. Aneksi Aneksi uz ovu konvenciju predstavljaju njen sastavni deo. lan 14. Amandmani na Konvenciju 1. Svaka Strana moe predloiti amandmane na ovu konvenciju. 2. Tekst svakog predloenog amandmana na Konvenciju podnosi se u pisanoj formi Izvrnom sekretaru Ekonomske komisije za Evropu koji e ga dostaviti svim Stranama, najmanje devedeset dana pre odravanja sastanka Strana, na kome je dati amandman predloen za usvajanje. 3. Strane e uiniti sve napore u cilju postizanja sporazuma u vidu konsenzusa oko svakog predloenog amandmana. Ako sve mogunosti oko postizanja konsenzusa budu iscrpljene bez postizanja sporazuma, amandman e u krajnjem sluaju biti usvojen sa troetvrtinskog veinom glasova Strana koje su prisutne i koje glasaju na sastanku. 4. Amandmane na ovu konvenciju koji budu usvojeni u skladu sa odredbama gore navedenog stava 3, depozitar e dostaviti svim Stranama na ratifikaciju, odobrenje ili prihvatanje. Amandmani na ovu konvenciju, izuzev na anekse, stupaju na snagu za Strane koje su ih ratifikovale, odobrile ili prihvatile, devedesetog dana poto depozitar primi obavetenje o njihovoj ratifikaciji, odobrenju ili prihvatanju od najmanje tri etvrtine svih Strana. Posle toga, ovi amandmani stupaju na snagu za svaku drugu Stranu devedesetog dana nakon to data Strana deponuje svoj instrument o ratifikaciji, odobrenju ili prihvatanju amandmana. 5. Svaka strana koja nije u stanju da odobri amandman na aneks ove konvencije, obavestie o tome depozitara u pisanoj formi u roku od dvanaest meseci od dana obavetenja o usvajanju. Depozitar e o prijemu takvog obavetenja, bez odlaganja, obavestiti sve Strane. Strana uvek moe da svoje ranije obavetenje zameni prihvatanjem i nakon deponovanja instrumenta prihvatanja amandmani na takav aneks stupaju na snagu za tu Stranu. 6. Nakon isteka roka od dvanaest meseci od datuma kada je depozitar dostavio predlog amandmana iz gore navedenog stava 4, amandman na aneks stupa na snagu za one Strane koje nisu

obavestile depozitara u skladu sa odredbama gore pomenutog stava 5, pod uslovom da vie od jedne treine Strana nije podnelo takvo obavetenje. 7. Za svrhe ovog lana "Strane koje su prisutne i koje glasaju" oznaava Strane koje su prisutne i koje glasaju za ili protiv. lan 15. Razmatranje potovanja odredbi Strane e na sastanku, na bazi konsenzusa, uspostaviti nekonfrontirajue, nepravne i konsultativne opcione aranmane radi razmatranja potovanja odredbi ove konvencije. Ovi aranmani e omoguavati odgovarajue ukljuivanje javnosti i mogu da sadre mogunost razmatranja saoptenja pripadnika javnosti o pitanjima koja se tiu Konvencije. lan 16. Reavanje sporova 1. Ako izmedju dve ili vie strana dodje do spora oko tumaenja ili primene ove konvencije, one e potraiti reenje putem pregovora ili na bilo koji drugi nain reavanja sporova prihvatljiv za strane u sporu. 2. Prilikom potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja ovoj konvenciji, ili bilo kada nakon toga, svaka Strana ima mogunost da u pisanoj formi izjavi depozitaru da u sluaju spora koji nije reen u skladu sa gore navedenim stavom 1, prihvata jedan ili oba od sledeih naina za reavanje spora kao obavezan, u odnosu prema bilo kojoj drugoj Strani koja prihvata istu obavezu: a) Podnoenje spora Medjunarodnom sudu pravde; b) Arbitraa u skladu sa procedurom navedenom u Aneksu II. 3. Ako Strane u sporu prihvate oba naina reavanja spora iz gore navedenog stava 2, tada se spor moe podneti samo Medjunarodnom sudu pravde, ukoliko se strane u sporu ne sporazumeju drugaije. lan 17. Potpis Ova konvencija bie otvorena za potpisivanje u Aarhus-u (Danska) 25. juna 1998. godne, a nakon toga u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku do 21. decembra 1998. godine i to za drave lanice Ekonomske komisije za Evropu, kao i za drave koje imaju konsultativan status kod Ekonomske komisije za Evropu prema stavovima 8 i 11 Rezolucije Ekonomskog i socijalnog saveta 36 (IV) od 28. marta 1947. godine, kao i za regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koje su osnovale suverene drave lanice Ekonomske komisije za Evropu, a koje su na njih prenele nadlenost u stvarima koje uredjuje ova konvencija, ukljuujui nadlenost za sklapanje ugovora koji se odnose na ova pitanja. lan 18. Depozitar Generalni sekretar Ujedinjenih nacija vrie funkciju depozitara ove konvencije. lan 19. Ratifikacija, prihvatanje, odobravanje i pristupanje 1. Ova konvencija podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju od strane drava potpisnica i regionalnih organizacija za ekonomsku integraciju. 2. Ova konvencija e biti otvorena za pristupanje od 22. decembra 1998. godine za drave i regionalne organizacija za ekonomsku integraciju pomenute u lanu 17. 3. Bilo koja druga drava, koja se ne navodi u gore navedenom stavu 2, a koja je lanica Ujedinjenih nacija moe pristupiti Konvenciji, nakon to to odobri sastanak Strana. 4. Bilo koja organizacija iz lana 17 koja postane Strana ove konvencije, a da ni jedna od njenih drava lanica nije Strana, preuzima sve obaveze koje namee ova konvencija. Ako je jedna ili vie drava lanica takve organizacije strana ove konvencije ta organizacija i njene drave lanice e odluiti o njihovim respektivnim odgovornostima za izvravanje obaveza koje proistiu iz ove konvencije. U tom sluaju, organizacija i drave lanice nee biti ovlaene da istovremeno koriste svoja prava koja proizilaze iz ove konvencije.

10

5. U svojim instrumentima ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, regionalne organizacije za ekonomsku integraciju iz lana 17 izjavie obim svoje nadlenosti u odnosu na pitanja koja regulie ova konvencija. Ove organizacije e takodje informisati depozitara o bilo kojoj sutinskoj promeni u njihovim nadlenostima. lan 20. Stupanje na snagu 1. Ova konvencija e stupiti na snagu devedesetog dana nakon podnoenja esnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja. 2. U svrhu gore navedenog stava 1, bilo koji instrument koji deponuje neka od regionalnih organizacija za ekonomsku integraciju nee biti smatran kao dodatni onim deponovanim od strane drava lanica takve organizacije. 3. Za svaku dravu ili organizaciju iz lana 17 koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovu konvenciju ili pristupi nakon deponovanja esnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, ova konvencija e stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja date drave ili organizacije. lan 21. Povlaenje Bilo kada nakon tri godine od dana stupanja ove konvencije na snagu za datu Stranu, ta Strana ima pravo da se povue iz Konvencije davanjem pisanog obavetenja depozitaru. Svako takvo povlaenje stupie na snagu devedesetog dana nakon to depozitar primi dato obavetenje. lan 22. Autentini tekstovi Original ove konvencije iji su tekstovi na engleskom, francuskom i ruskom jednako autentini, bie deponovan kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Kao svedoci dole potpisani, potpuno ovlaeni za to, potpisali su ovu konvenciju, sainjenu u Aarhusu (Danska), ovog dvadeset petog dana juna, hiljadu devetsto devedeset osme godine. ANEKSI ANEKS I SPISAK AKTIVNOSTI NA KOJE SE ODNOSI LAN 6, STAV 1 (a) 1. Energetski sektor: - Rafinerije mineralnih ulja i gasa; - Instalacije za gasifikaciju i likvefakciju; - Termocentrale i druge instalacije za sagorevanje sa unosom toplote od 50 megavata (MW) ili vie; - Pei za koks; - Nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori ukljuujui demontau ili stavljanje van funkcije tih elektrana ili reaktora* (izuzev istraivakih pogona za proizvodnju i konverziju fisionih i fertilnih materijala, ija maksimalna snaga ne prelazi 1kW konstantnog unosa toplote); - Instalacije za ponovnu preradu ozraenog nuklearnog goriva; - Instalacije namenjene za: - proizvodnju ili obogaivanje nuklearnog goriva; - preradu ozraenog nuklearnog goriva ili visoko-radioaktivnog otpada; - konano odlaganje ozraenog nuklearnog goriva; - iskljuivo za konano odlaganje radiaktivnog otpada; - Iskljuivo za skladitenje (planirano da bude vie od 10 godina) ozraenih nuklearnih goriva ili radioaktivnog otpada na mestu razliitom od onoga gde se proizvodi. 2. Proizvodnja i prerada metala:

11

- Instalacije za prenje ili sinterovanje metalne rude (ukljuujui sulfidnu rudu); - Instalacije za proizvodnju sirovog gvodja ili elika (primarna ili sekundarna fuzija) ukljuujui kontinuirano livenje, sa kapacitetom koji prelazi 2,5 tone na sat; - Instalacije za preradu crnih metala; (i) Postrojenja za toplo valjanje sa kapacitetom koji prelazi 20 tona sirovog elika na sat; (ii) Kovnice sa ekiima ija energija prelazi 50 kilodula po ekiu i gde koriena toplotna energija prevazilazi 20 MW; (iii) Nanoenje zatitnih slojeva legura metala sa unosom koji prelazi 2 tone sirovog elika na sat; - Livnice za crne metale ija proizvodnja prelazi 20 tona na dan; - Instalacije za: (i) Proizvodnju sirovih obojenih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina, metalurkim, hemijskim ili elektrolitikim procesima; (ii) Topljenje, ukljuujui legiranje obojenih metala, ukljuujui ponovo dobijene proizvode (rafiniranje, livenje, itd.), sa kapacitetom topljenja koji prelazi 4 tone na dan za olovo i kadmijum ili 20 tona na dan za sve ostale metale; - Instalacije za povrinsku obradu metala i plastinih materijala korienjem elektrolitikih ili hemijskih procesa gde zapremina bazena za obradu prelazi 30 m3; 3. Mineralna industrija: - Instalacije za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim peima sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 500 tona na dan ili krea u rotacionim peima sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 50 tona na dan ili u drugim peima iji proizvodni kapacitet prelazi 50 tona na dan; - Instalacije za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta; - Instalacije za proizvodnju stakla ukljuujui staklena vlakna sa kapacitetom topljenja koji prelazi 20 tona na dan; - Instalacije za topljenje mineralnih supstanci ukljuujui proizvodnju mineralnih vlakana sa kapacitetom topljenja koji prelazi 20 tona na dan; - Instalacije za proizvodnju keramikih proizvoda peenjem, naroito crepova, cigala, amotnih cigala, poluporculanskih proizvoda ili porcelana, sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 75 tona na dan i/ili sa pei iji kapacitet prelazi 4 m3 i vie od 300 kg/m3 po pei. 4. Hemijska industrija: proizvodnja u okviru kategorija aktivnosti koje se nalaze u ovom stavu oznaava proizvodnju industrijskog obima koja se ostvaruje hemijskom obradom supstanci ili grupa supstanci nabrojanih u podstavovima a) do g): (a) hemijske instalacije za proizvodnju bazinih organskih hemikalija kao to su: (i) prosti ugljovodonici (linearni ili ciklini, zasieni ili nezasieni, alifatini ili aromatini); (ii) ugljovodonici koji sadre kiseonik kao to su alkoholi, aldehidi, ketoni, karbosilne kiseline, estri, acetati, etri, peroksidi, epoksi smole; (iii) sumporasti ugljovodonici; (iv) ugljovodonici koji sadre azot kao to su amini, amidi, nitritna jedinjenja, nitro jedinjenja ili nitratna jedinjenja, nitriti, cijanati, izocijanati; (v) ugljovodonici koji sadre fosfor; (vi) halogeni ugljovodonici; (vii) organometalina jedinjenja; (viii) bazini plastini materijali (polimeri, sintetika vlakna i vlakna na bazi celuloze); (ix) sintetike gume; (x) boje i pigmenti; (xi) povrinski aktivna sredstva; (b) Hemijske instalacije za proizvodnju bazinih neorganskih hemikalija, kao to su: (i) gasovi, kao to su amonijak, hlor ili hloro-vodonik, fluor ili fluoro-vodonik, ugljenini oksidi, jedinjenja sumpora, azotni oksidi, vodonik, sumpor-dioksid, karbonil-hlorid;

12

(ii) kiseline, kao to je hromna kiselina, fluorvodonina kiselina, fosforna kiselina, azotna kiselina, hlorovodonina kiselina, sumporna kiselina, oleum i druge neorganske kiseline koje sadre sumpor; (iii) baze, kao to su amonijum-hidroksid, kalijum-hidroksid, natrijum-hidroksid; (iv) soli kao to su amonijum-hlorid, kalijum-hlorat, kalijum-karbonat, natrijum-karbonat, perborat, srebro-nitrat; (v) nemetali, metalni oksidi ili druga neorganska jedinjenja kao to su kalcijum-karbid, silicijum, silicijum-karbid; (c) Hemijske instalacije za proizvodnju vetakih djubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i sloena djubriva); (d) Hemijske instalacije za proizvodnju osnovnih proizvoda za zatitu bilja i biocida; (e) Instalacije koja koriste hemijske ili bioloke procese za proizvodnju osnovnih farmaceutskih proizvoda; (f) Hemijske instalacije za proizvodnju eksploziva; (g) Hemijske instalacije u kojima se hemijski ili bioloki postupci koriste za proizvodnju aditiva na bazi proteina, enzima i drugih proteinskih supstanci. 5. Upravljanje otpadom: - Instalacije za spaljivanje, reciklau, hemijsko tretiranje ili deponije opasnog otpada; - Instalacije za spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet prelazi 3 tone na sat; - Instalacije za odlaganje bezopasnog otpada iji kapacitet prelazi 50 tona na dan; - Deponije koje primaju vie od 10 tona na dan ili sa ukupnim kapacitetom koji prelazi 25000 tona, izuzimajui deponije inertnog otpada; 6. Postrojenja za tretiranje otpadnih voda sa kapacitetom koji prelazi 150000 populacionog ekvivalenta 7. Industrijska postrojenja za: (a) Proizvodnju pulpe za papir od drveta ili slinih vlaknastih materijala; (b) Proizvodnju papira i kartona sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 20 tona na dan. 8. (a) Izgradnja linija za dugolinijski elezniki saobraaj i izgradnja aerodroma** sa duinom glavne piste od 2100 m ili vie; (b) Izgradnja puteva namenjenih za saobraaj motornih vozila i brzih autoputeva***; (c) Izgradnja novog puta sa etiri ili vie traka ili preuredjivanje i/ili proirivanje postojeeg puta sa dve ili manje traka na put sa etiri i vie traka, gde bi takav novi put ili preuredjena i/ili proirena sekcija puta imala u kontinuiranoj duini 10 km i vie. 9. (a) Unutranji vodni putevi i pristanita za unutanji vodni saobraaj koji dozvoljava prolaz plovila koja prelaze 1.350 tona; (b) Trgovake luke, dokovi za utovar i istovar povezani sa kopnom i spoljnim lukama (izuzimajui dokove za trajekte) koji mogu da primaju plovila koja prelazi 1.350 tona. 10. Sistemi za prikupljanje podzemnih voda ili vetaki sistemi za obnavljanje podzemnih voda gde je godinja zapremina prikupljene ili obnovljene vode ekvivalentna ili prelazi 100 miliona m3. 11. (a) Radovi na transferu vodnih resursa izmedju renih bazena gde transfer ima za svrhu otklanjanje moguih manjaka vode i gde koliina transferisane vode prelazi 100 miliona m3/godinje. (b) U svim ostalim sluajevima, radovi na transferu vodnih resursa gde proseni viegodinji protok iz bazena uzimanja prelazi 2000 miliona m3/godinje i gde koliina transferisane vode prelazi 5% ovog protoka. U oba sluaja transfer pijae vode cevima je iskljuen. 12. Ekstrakcija petroleja i prirodnog gasa za komercijalne svrhe kada koliina ekstrahovanog petroleja prelazi 500 tona na dan, a gasa 500.000 m3 na dan.

13

13. Brane i druge instalacije namenjene za zadravanje ili stalno skladitenje vode, kada nova ili dodatna koliina zadrane ili uskladitene vode prelazi 10 miliona m3. 14. Cevovodi za transport gasa, nafte ili hemikalija sa prenikom veim od 800 mm i duinom koja prelazi 40 km. 15. Postrojenja za intenzivno uzgajanje ivine ili svinja sa vie od: (a) 40.000 mesta za ivinu; (b) 2.000 mesta za proizvodnju svinja (preko 30 kg); ili (c) 750 mesta za krmae. 16. Kamenolomi i otvoreni rudarski kopovi ija povrina prelazi 25 hektara ili u sluaju tresetita gde povrina lokacije prevazilazi 150 hektara. 17. Izgradnja dalekovoda sa naponom od 220 kV ili vie i duinom veom od 15 km. 18. Postrojenja za skladitenje petroleja, petrohemijskih ili hemijskih proizvoda sa kapacitetom od 200.000 tona ili vie. 19. Ostale aktivnosti: - Postrojenja za predtretman (postupci kao pranje, izbeljivanje, mercerizacija) ili bojenje vlakana ili tekstila iji kapacitet prelazi 10 tona na dan; - Postrojenja za bojenje koa iji kapacitet prelazi 12 tona finalnih proizvoda na dan; - (a) Klanice sa obradom zaklanih ivotinja iji kapacitet prerade prelazi 50 tona na dan; (b) Postrojenja za preradu i obradu prehrambenih proizvoda poreklom od: (i) ivotinjskih sirovina (izuzev mleka) sa kapacitetom proizvodnje finalnih proizvoda veim od 75 tona na dan; (ii) Biljnih sirovina sa kapacitetom proizvodnje finalnih proizvoda veim od 300 tona na dan (prosena vrednost zasnovana na tromesenoj osnovi); (c) Prerada i obrada mleka sa unosom mleka veim od 200 tona na dan (prosena vrednost zasnovana na godinjoj osnovi); - Postrojenja za odlaganje ili recikliranje ivotinjskih leeva i otpada iji kapacitet prerade prelazi 10 tona na dan; - Postrojenja za povrinsko tretiranje supstanci, predmeta ili proizvoda uz korienje organskih rastvaraa, posebno za tampanje, prevlaenje, odmaivanje, zatitu od vode, tutkalisanje, slikanje, ienje ili impregniranje sa potronjom od preko 150 kg na sat ili vie od 200 tona godinje; - Instalacije za proizvodnju ugljenika (teko sagorivog uglja) ili elektrografita termikom obradom ili grafitizacijom. 20. Svaka aktivnost koju ne obuhvataju stavovi od 1. do 19. gde je uee javnosti obezbedjeno procedurom procene uticaja na ivotnu sredinu u okviru nacionalnog zakonodavstva. 21. Odredbe lana 6, stav 1 (a) ove konvencije ne primenjuju se ni na jedan od gore navedenih projekata preduzetih iskljuivo ili uglavnom u svrhe istraivanja, razvoja i testiranja novih metoda ili proizvoda u toku manje od dve godine, izuzev ukoliko nije verovatno da e izazvati znaajan uticaj na ivotnu sredinu ili zdravlje. 22. Svaka promena ili proirenje aktivnosti, kada takva promena ili proirenje odgovara kriterijumima / graninim vrednostima koje postavlja ovaj Aneks, podleu odredbama lana 6, stav 1 a) ove konvencije. Svaka druga promena ili proirenje aktivnosti podlee odredbama lana 6, stav 1 b) ove konvencije. ANEKS II ARBITRAA 1. U sluaju podnoenja spora na arbitrau u skladu sa odredbama lana 16, stav 2 ove konvencije, strana ili strane u sporu dune su da obaveste sekretarijat o predmetu arbitrae, posebno naglaavajui

14

lanove ove konvencije ije je tumaenje ili primena u pitanju. Sekretarijat e dobijene informacije proslediti svim Stranama ove konvencije. 2. Arbitrano vee se sastoji od tri lana. Strana ili strane koje tue, kao i druga strana ili strane u sporu imenuju po jednog arbitra. Ova dva arbitra, na osnovu sporazuma, imenuju treeg koji e biti predsednik arbitranog vea. On ne sme da bude dravljanin ni jedne od strana u sporu, niti da ima stalno boravite na teritoriji drava koje su u sporu, niti moe da bude zaposlen kod strana u sporu, niti da je uestvovao u datom sluaju u bilo kom svojstvu. 3. Ako se predsednik arbitranog vea ne odredi u roku od dva meseca od postavljanja drugog arbitra, Izvrni sekretar Ekonomske komisije za Evropu, na zahtev bilo koje od strana u sporu, imenovae predsednika tokom sledea dva meseca. 4. Ako jedna od strana u sporu ne imenuje arbitra u roku od dva meseca od prispea zahteva, druga strana o tome moe da obavesti Izvrnog sekretara Ekonomske komisije za Evropu koji e imenovati predsednika arbitranog vea u roku od sledeih dva meseca. Nakon imenovanja, predsednik arbitranog vea e zahtevati od strane koja nije imenovala svog arbitra da to uini u roku od dva meseca. Ako to ne uspe da uradi u navedenom roku, predsednik o tome obavetava Izvrnog sekretara Ekonomske komisije za Evropu koji e imenovati datog arbitra u roku od sledeih dva meseca. 5. Arbitrano vee e doneti svoju odluku u saglasnosti sa medjunarodnim pravom i odredbama ove konvencije. 6. Svako arbitrano vee konstituisano po odredbama propisanim u ovom Aneksu, donee svoja pravila o postupku. 7. Odluke arbitanog vea, bilo da se radi o procesnim ili materijalnim, bie donete veinom glasova njegovih lanova. 8. Vee ima ovlaenje da preduzme sve odgovarajue mere da bi utvrdilo injenice. 9. Strane u sporu e olakati rad arbitranom veu i posebno koristei sva sredstva koja im se nalaze na raspolaganju, one e: (a) obezbediti sva relevantna dokumenta, uslove i informacije; (b) omoguiti, gde je to neophodno, pozivanje svedoka ili eksperata i prihvatiti njihov dokazni materijal. 10. Strane i arbitri e tititi poverljivost bilo kojih informacija koje prime u poverenju u toku postupka pred arbitranim veem. 11. Arbitrano vee moe, na zahtev jedne od strana, da preporui privremene mere zatite. 12. Ako se jedna od strana u sporu ne pojavi pred veem ili ne uestvuje u odbrani svog sluaja, druga strana moe da zahteva da vee nastavi sa postupkom i donese svoju konanu odluku. Odsustvo jedne strane ili ne uestvovanje u odbrani nee predstavljati prepreku za odvijanje postupka. 13. Arbitrano vee moe da saslua i odlui o protivtubenim zahtevima koji proistiu direktno iz predmeta spora. 14. Ukoliko arbitrano vee ne odlui drugaije, zbog posebnih uslova u datom sluaju, trokovi vea, ukljuujui nadoknade za svoje lanove, strane u sporu ravnopravno dele. Vee e voditi evidenciju svojih trokova o emu e podneti zavrni izvetaj stranama u sporu. 15. Svaka strana ove konvencije koja ima pravni interes u predmetu spora i na koju moe da utie odluka u tom sluaju, moe da se umea u postupak uz saglasnost vea. 16. Arbitrano vee e doneti svoju odluku u roku od pet meseci od datuma kada je vee uspostavljeno, izuzev ako oceni da je produenje roka neophodo, ali na period ne dui od pet meseci. 17. Uz odluku arbitranog vea bie dato i obrazloenje. Odluka e biti konana i obavezujua za sve strane u sporu. Arbitrano vee e odluku proslediti stranama u sporu i sekretarijatu. Sekretarijat e dalje proslediti dobijene informacije svim stranama ove konvencije. 18. Bilo koji spor koji se moe pojaviti izmedju strana, u pogledu tumaenja ili izvravanja odluke moe, od bilo koje strane, biti upuen arbitranom veu koje je tu odluku donelo ili, u sluaju da ovo vee ne moe da se sazove, drugom veu konstituisanom za ovu svrhu na isti nain kao i prethodno.
* Nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori prestaju da budu instalacije tog tipa kada se svo nuklearno gorivo i drugi radioaktivno kontaminirani elementi trajno uklone sa lokacije instalacije. ** Za svrhu ove Konvencije "aerodrom" oznaava aerodrom ija je definicija saglasna sa definicijom iz ikake konvencije iz 1944. godine kojom je osnovana Medjunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (aneks 14). *** Za svrhu ove Konvencije "brzi autoput" oznaava put ija je definicija saglasna sa definicijom iz Evropskog sporazuma o glavnim medjunarodnim saobraajnim arterijama od 15. novembra 1975. godine.

15