Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
02 - B

02 - B

Ratings: (0)|Views: 162 |Likes:

More info:

Published by: Deko-Magi Apostolovski-Sofkovska on Feb 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/09/2012

pdf

text

original

 
 
B
 
B, b drugo slovo naše
ć
irilice i naše latinice(V, b); kao skra
ć
enica: b=
bene, bonus,beatus,
ba so; V.
S.= vaso kontinuo;
Vso=
banko;
Btto=
bruto;
log. V=predikat (dok Aozna
č
ava subjekat);
huz.
V=sniženi ton N;
 fiz.
Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti;
 
hen.
 ð
=bor,
 ð
a=barijum,
Ve=
beril,
Bi=
bizmut,
Bk=
berkl
č 
 jum,
Vg=bor.
 
bab
(pere.) vrata, kapija; moreuz.
 
baba-kan
(pere.) kraljev otac; naro
č
ito uupotrebi kao po
č
asna titula visokog sve-
 
štenstva.
 
babel
(hebr. babel) nered, zbrka, zabuna;bezbožnost, izopa
č
enost, razvrat.
 
Babilon,
v.
Vavilon.
 
babiola
(fr. babiole) de
č
 ja igra
č
ka;
 fig.
detinjarija, sitnica, koještarija.
 
ba-ble
(fr. bas-bleu) plava
č
arapa;
 fig.
u
č
e-nagospa, vajna spisateljka.
 
babo
(tur. baba otac, pere. baba otac, deda)otac.
 
baborak
(
č
eš. baborok) omiljena
č
eškanarodna igra,
č
eška brza
mazurka.
 
ba-breton
(fr. bas-breton) keltski dijalekatkojim se govori u Bretanji.
 
babu
(ind.) indijska titula: gospodar, knez.
 
 
babuvizam
socijalno-politi
č
ka doktrine koju jeosnovao veliki franc. revolucionar
Fransoa Noel Babef 
(1760—1797): svaki
č
ovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i
 
da uživa sva dobra prirode; društvu je ciljda poja
č
a i održi tu jednakost.
 
Bav (lat. Bavius) v.
 Bavijus.
 
bavela
(ital. bavella, bava)
trg.
otpaci od svile.
 
Bavijus
(lat. Bavius) ime dvojice r
ñ
avih
 
pesnika i drskih kriti
č
ara koji su pre-tenciozno kritikovali Horacijeve pesme;otuda: r
ñ
av pesnik i pakostan kriti
č
ar.
 
bavoš
(fr. bavoche) ne
č
ist štamparski otisak;ne
č
isto izra
ñ
en bakrorez; ne
č
ista izrada.
 
bavoširati
(fr. bavocher) praviti ne
č
iste otiske,ne
č
isto štampati.
 
bagav
(tur. bagmak) hrom,
ć
opav;
bangav.
 
bagavata
(ind. bhagavata) v.
 pan
č 
aratra.
 
 
bagaža
(fr. bagage, nlat. baggagium) prtljag,
 
stvari;
 fig.
ološ, grad, nevaljalstvo,manguparija.
 
bagasa
(fr. bagasse) isce
ñ
ena še
ć
erna trska;
 
otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji še
ć
era; komod grož
ñ
a, šljiva, maslin-ki i dr.
 
bagat, pagat
(ital. bagata) u taroku: prvi od 22.
taroka
ili aduta.
 
bagatela
(fr. bagatelle, ital. bagatella) sitnica,
 
malenkost, igra
č
ka, tri
č
arija, sit-narija; jevtina cena: mali i lak muzi
č
ki komad.
 
bagatelisati
(fr.) ne mariti za nekoga ili nešto,ne obzirati se na . . . , potcenjiva-ti, uzimati
 
koga ili što suviše olako, nipodaštavati.
 
bagdalin
vrsta šarene pamu
č
ne tkanine, sli
č
ne
 
bagdadskim šalovima, po
č
emu je i na zvana.
 
bager
(hol. bagger) jaružar, sprava za va
ñ
enje
 
peska sa re
č
nog dna, za
č
ć
enje re
č
nogkorita i dubenje prokopa, kanala i sl. radiisušivanja zemljišta.
 
 
bagerovati
(hol.) jaružariti, vaditi pesak izreke;
č
istiti re
č
no korito od peska, mulja.
 
baget
(fr. baguette štap, motka) vrsta duga
č
kogtankog hleba.
 
badava
(tur. bedava) besplatno, vrlo jevtino;
 
uzalud, uzaman.
 
badavadisati
(tur.) besposlk
č
iti, lenstvo-vati,tra
ć
iti vreme uludo, ne rade
ć
i ništa.
 
badem
(tur. badem)
bog.
poznato drvo i plod iz
 
porodice kamenika.
 
badminton
v.
bedminton.
 
baždar
(tur. bacdar od pere. bagdar, baždar)napla
ć
iva
č
carine trošarinac, carinik; mera
č
,kantardžija; kontrolor mera.
 
 
baždarina
(tur. bacdar od pere. baždar) l.taksa baždaru, mera
č
u; 2. carina.
 
baza
(gr
č
. basis) osnova, temelj, podloga jednestvari;
arh.
podnožje stuba, kipa ili svoda;
 
mat. osnova stepena, potencije ili loga-ritma;geom. strana ili površina na kojoj zamišljamoda leži poligon ili polie-dar;
geod.
pravalinija duga više kilometara koja se, pomo
ć
u
 
motaka za merenje, ta
č
no izmeri i koja ondasluži kao osno-
 
 
bazalt
 
97
 
bajagi
 
va triangulacije;
č 
etr.
uvodna stihovna stopa;
hen,
tvar (materija, supstanca, elek-
 
tropozitivna) koja se jedini sa kiselinom ineutrališe je grade
ć
i so;
up.
baze;
voj.
mestoili zemljište sa koga jedinice neke vojskenapreduju, odakle dobivaju poja
č
anja i
 
potrebe svake vrste, i odakle svi putevi vodeka raznim oružanim odeljenjima kako ovanapreduju; odre
ñ
en put na zemlji (npr.
 
dužine od 3000 t) koji služi za merenjebrzine leta aviona, brzine automobila ilidrugog motornog vozila;
 fil.
po Marksu:ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom
 
društvu, koji „
č
ine privrednu strukturudruštva, realnu bazu, na kojoj se podižepravna i politi
č
ka nadgradnja i kojojodgovaraju odre
ñ
eni društveni oblici svesti".
 
bazalt
(lat. basaltes, po Pliniju re
č
afri
č
-kog
 
porekla) vulkanska stena sastavljena odplagioklasa, augita, i magnetita, javlja se uobliku slivova, kupa itd., odli
č
an materijalza gra
ñ
evine
 
bazana
(fr. basane) u
č
injena ili obojena jagnje
ć
e, ov
č
ija, ili tele
ć
a koža za kori-
č
enjeknjiga; konta na konji
č
kim
č
akširama.
 
 
bazanirati
(fr. basaner) obojiti ili u
č
initi kožu(jagnje
ć
u, ov
č
iju, tele
ć
u) za kori-
č
enjeknjiga; obojiti crno.
 
bazanit
(gr
č
. basanos probni kamen) tvrd crnikamen od koga su stari Egip
ć
ani izra
ñ
ivalikipove.
 
bazar
(pere. bazar) pijaca, vašarište, pokrivena
č
aršija na Istoku; u Evropi: radnja naro
č
ito
 
sa luksuznom robom; du
ć
an sasvakovrsnom robom; modni list samustrama za haljine.
 
bazarn
(fr. bazarne) vrsta finog burgund-skogvina.
 
baze
(gr
č
. basis)
 pl. hen.
 jedinjenja koja sakiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori uvodi pokazuju ve
ć
inom alkalnu reak
ciju);
up.
 
baza.
 
Bazedovljeva bolest
ned.
hroni
č
na bolest kaoposledica oboljenja štitaste žlezde, sa
 
znacima: uve
ć
ana štitasta žlezda, krupnebuljave o
č
i, ubrzan rad srca, drhtanje prstiju,znojenje, proliv, poja
č
ana probava materija,mršavljenje i dr. (nazvana po nem. lekaru
 
K. Bazedovu, 1799—1854, koji ju je prviutvrdio i opisao).
 
bazeitet
(gr
č
. basis)
hen.
svojstvo kiselina da sesa izvesnim koli
č
inama baznih oksidapretvaraju u soli; prisustvo jedne hemijske
 
baze.
 
bazen
(fr. bassin) v.
basen.
 
bazen
(fr. basin, bombasin)
trg.
vrsta finog i jakog
 porheta,
koji se upotrebljava naro
č
itona Istoku.
 
bazeologija
(gr
č
. basis, logia) nauka o osnovi-ma
 
tela; osnovno u
č
enje.
 
bazilika
(gr
č
. basilike) prvobitno kod starih
 
Grka: dvorana sa sedištem
arhonta basileusa
u Ateni; potom, kod Grka i
 
Rimljana: zgrada za trgovanje i pravneposlove koja se sastojala iz dve dvorane nastubovima, jedne za publiku, a druge za
 
sudije
(tribunal);
tip prvih hriš
ć
anskih crkava;saborna, glavna crkva (tako
ñ
e:
vasilika);aiat.
glavna vena na pakoru-
č
ici.
 
Bazilike
(gr
č
. Basileus)
 pl.
zakonik caraBasilijusa (Vasilija) Velikog za gr
č
kocarstvo, objavljen 887. god.
 
bazilikalan
(gr
č
. basilike) u obliku
bazili-ke,
sli
č
an bazilici.
 
bazilisk
(gr
č
. basiliskos)
 zool.
kraljevski zmaj,
 
vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi iAziji;
mit.
legendarni kraljevski zmaj koji je,tobože, svojim pogledom zadavao smrt.
 
baziotrib
(gr
č
. basis, tribe trljanje)
med.
aku-šerski instrumenat za lomljenje detinje glaveu materici i za izvla
č
enje deteta (upotrebljava
 
se kod teških poro
ñ
aja kada je to jedini izlaz);
baziotriptor, kefalo-trib, kefalotripzor.
 
baziotripsija
(gr
č
. basis, tripsis trljanje)
ned.
uslu
č
ajevima naro
č
ito teškog poro
ñ
aja:lomljenje detinje glave u materici i va
ñ
enje
 
deteta
baziotribom.
 
baziotriptor
(gr
č
. basis, tribo trljam) med. v.
 
baziotrib.
 
bazirati
(gr
č
. basis) osnovati, osnivati, za-
 
snovati, utemeljiti; osloniti se, oslanja-ti se nakoga ili što, pouzdati se, pouzda-vati se u,po
č
ivati.
 
bazitst
(gr
č
. basis) ži. v.
bazeitet.
 
baziti
(gr
č
. basis)
 pl. kol.
eruptivno kamenje sanešto malo bazalta, dolerita itd.;
baznokamenje.
 
bazicitet
(gr
č
. basis)
hen.
v.
bazeitet.
 
bazni
(gr
č
. basis)
 pr.
v.
bazalni.
 
bazr
ñ
an
(tur. bazirgan od pere. bazergan)
 
starešina trgovaca, predstavnik trgovaca.
 
bazr
ñ
an-baša
(pere.-tur. bezirganbasi)starešina trgova
č
kog esnafa.
 
bazuka
voj.
ru
č
ni reaktivni baca
č
.
 
baitilije
(gr
č
. baitylia, sem. bethel)
 pl.
nebesno
 
kamenje, meteori koje su stari po-sve
ć
ivalibogovima ili ih samo obožava-li (nazvano pokamenu na kome je Jakov spavao i usnioan
ñ
ela, Moje. I, 28, 19);
betilije.
 
bajagi
(tur. bayagl) tobože.
 
bajadere
(port. bailadeira)
 pl.
 javne igra
č
ice i
 
peva
č
ice u Indiji, koje su, u isto vreme, i javne ženske; igra
č
ice na službi u ind.hramovima (ind. dewa-dasis = služavkebogova) koje se odmalena posve
ć
uju službi
 
bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12;vrsta malih marama.
 
bajat
(tur. bayat) koji više nije svež, ustajao,stari.
 
baja™
(tur. baymak) vra
č
ati, opsenariti (usvrhu le
č
enja); varati.
 
7 Leksikon
 
 
bajaco
 
98
 
bal
 
bajaco
(ital. bajaccio) lakrdijaš, šaljiv
č
ina,arlekin, klovn u napuljskoj narodnojkomediji, pajac.
 
bajdaki (rus. baidaki)
 pl.
la
ñ
e sa neobi
č
novelikim krmama na Dnjepru, Dnjestru i
 
Bugu.
 
bajdara
(rus. baidara) mali sibirski
č
amac od
 
riblje kosti ili lakog drveta, prevu
č
en kožama.
 
bajlbrif (hol. Bylbrief) pismeni ugovor o
 
gradnji broda; uverenje graditelja broda ilinadležnih vlasti da je brod propisno izra
ñ
en;priznanice o novcu primljenom za gradnjubroda.
 
bajonet
(fr. baionnette)
voj.
dug nož sa dva
 
reza ili više rezova, koji se me
ć
e na pušku
 
(prona
ñ
en u Bajoni 1640. god.)
 
bajrak (tur. bayrak) v.
barjak.
 
 
Bajram
(pere. bejram) v.
 Barjam.
 
bajroiizam
shvatanje života i umetnosti kojeodgovara shvatanju velikog engl. pesnika
 Džordža Gordona Bajrona
(Vugop1788—1824), naro
č
ito njegovom pesimi-
 
sti
č
kom shvatanju sveta i života.
 
bajc
(nem. Beize)
hem.
1. mo
č
enje, luženje; 2.
 
mo
č
ilo, rastvor neke kiseline ili soli u koji sezama
č
e ili kojim se premazuje neki predmetda bi se boja za nj u
č
vrstila.
 
 
baka
(nem., hol. Bake) znak (obi
č
no komaddrveta, fenjer ili bure) koji pliva na vodi iozna
č
ava la
ñ
i put po opasnim mestima;
up.boja.
 
 
baka
(lat. bacca)
bog.
bobica, jagoda.
 
bakalaureat
(nlat. baccalaureatum)dostojanstvo
bakalaureusa.
 
bakalaureirati
(nlat. baccalaureatum) pola-gati(ili: položiti)
bakalaureus.
 
bakalaureus
(nlat. baccalaureus, bacca lau-reus lovorova bobica) na nem., fr. i eng.univerzitetima: najniži akademski stepen,ispit koji prethodi
licencijatu, ma-gistriranju
i
doktoratu;
ispit zrelosti.
 
 
bakalin
(tur. bakkai) trgovac namirnicama.
 
bakana
(ital. Vasso Bahus, baccana) obi
č
navinarnica, rakidžinica, kr
č
ma.
 
bakara
(fr. baccarat) francuska hazardna igrakarata.
 
bakbord
(engl. backboard)
mor.
leva strana
 
broda kad je
č
ovek okrenut licem pramcu.
 
bakvuds
(engl. backwoods)
 pl.
prašume, divlji ineobra
ñ
eni krajevi na zapadu Sje-dinjenihAmeri
č
kih Država.
 
bakvudsmeni
(engl. backwoodsmen)
 pl.
 
gorštaci, belci naseljeni po divljim i neo-bra
ñ
enim krajevima Sjedinjenih Ameri
č
kihDržava;
up. bakvuds.
 
baklave
(tur. baklava, arap. baqlawa) vrsta
 
slatke pite sa dosta meda i rastopljenogše
ć
era, mlevenih oraha, lešnika i dr.
 
baklaža
(fr. baclage)
mor.
taksa koju pla
ć
ajubrodovi za pristajanje u luku.
 
bakler
(fr. bacleur) zatvara
č
luke, pristaništa.
 
bakra
č
 
(tur. bakraf od bakir bakar) posuda odbakra, bakreni kotao (i uopšte kotao).
 
 
bakra
č
lije
(tur. bakraclz) stremen, uzengija, onona
č
emu jaha
č
drži nogu kad jaše konja.
 
baksuz
(tur. bahtsiz) nesre
ć
an, zlosre
ć
an
č
ovek;
č
ovek koji drugome donosi nesre
ć
u;
 
nesre
ć
a, nevolja, baksuzluk.
 
bakteriemija
(gr
č
. bakteria palica, haima krv)
 
med.
prodiranje bakterija kroz krvne i limfnesudove u krvotok.
 
bakterije
(gr
č
. bakteria)
biol.-med.
najmanja, jedno
ć
eli
č
na živa bi
ć
a, prostim okom
 
nevidljiva i sli
č
na štapi
ć
u, koja »sive kaogotovani i izazivaju rastvaranje i
č
estoteške bolesti; pripadaju biljnom carstvu, aima ih pokretljivih i nepokre-tljivih.
 
bakterioze
(gr
č
. bakterion štapi
ć
,
dem.
odbakterfa batina)
 pl.
opšti naziv za biljne
 
bolesti koje prouzrokuju bakterije.
 
bakterioliza
(gr
č
. bakteria, lysis rastvaranje)
 
hem.
rastvaranje bakterija imunim se-rumom.
 
bakteriolizini
(gr
č
.)
 pl. hem.
sastojci imunog
 
seruma koji imaju mo
ć
da rastvaranjemubijaju bakterije.
 
bakteriolog
(gr
č
. bakterfa, logos) nau
č
nik koji
 
prou
č
ava osobine i život bakterija.
 
bakteriologija
(gr
č
. bakterfa, logfa) nauka kojase bavi prou
č
avanjem osobina i životabakterija (osniva
č
i: Luj Paster i Robert Hoh).
 
bakterioterapija
(gr
č
. bakterfa, therapefa)le
č
enje pomo
ć
u bakterija.
 
 
bakteriofagi
(gr
č
. bakterfa, phagos)
 pl. biol.
klicožderi, veoma sitna, mikroskopskinevidljiva bi
ć
a koja žive u telu i uništavajuzarazne klice.
 
bakteriocidi
(gr
č
. bakterfa, lat. caedere ubiti)
 
biol.
klicomori, uništa
č
i zaraz-nih klica;
up.bakteriocidnost.
 
bakteriocidnost
(gr
č
. bakterfa, lat. caedere)
biol.
osobina nekih živih bi
ć
a, materija i sokova u
 
telu da uništavaju zarazne klice;
up.bakteriocidi.
 
bakteriurija
(gr
č
. bakteria, uron mokra
ć
a)
med.
prisustvo bakterija u mokra
ć
i, mo-krenje zaraznim klicama.
 
 
bakulacija
(nlat. baculatio) batinanje,kažnjavanje batinom, štapom.
 
bakulometrija
(lat. baculum štap, gr
č
. metra)merenje pomo
ć
u štapa, motke.
 
 
bakulus
(lat. baculus) štap, prut, palica, batina.
 
bakfiš
(nem. Backfisch pržena riba);
 fig.
mladadevojka, šiparica.
 
Bakhus
(gr
č
. Bakchos)
kit.
v.
 Bahus.
 
 
bakciferan
(lat. bacca bobica, fero donosim)
bog.
koji rodi bobicama.
 
bakciforman
(nlat. bacciformis) u oblikubobice, bobi
č
ast, jagodi
č
ast.
 
 
bakšiš
(tur. bah$i§) dar, poklon, napojnica,nagrada za u
č
injenu uslugu.
 
bal (fr. bal, ital. balio, nlat. ballare igrati)
 
igranka, zabava sa igrankom;
bal an mask 
(fr. bal en masque) igranka pod maskama;
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->