E
E, e sedmo slovo naše
ć
irilice, deveto našelatinice; kao skra
ć
enica: E na kompasu =istok (eng. East, fr. est); Ed. =
edicio
(lat.editio) izdanje; ed. =
edidit
(lat. edidit); e. o.
= eks oficio
(lat. eh officio) po dužnosti;
muz.
tre
ć
i ton S-dur lestvice;
fiz.
oznaka za energiju,elektro-motornu silu i dr.;
astr.
numeri
č
kaoznaka za heliocentri
č
nu putanju;
mat.
osnova
prirodnih logaritama, = 2, 7182 . . .,
Nepe-rovbroj; hem. Eg=erbijum, 'E& = ajnštaj-nijum,
Ei=
europijum.
e latinski predlog = iz;
eks.
ibanisterija
(ital. ebano abonos, ebaniste-ria)
fina stolarija, umetni
č
ki izra
ñ
eni predmeti oddrveta, naro
č
ito od abonosa.
ebenirati
(nlat. ebenare) obložiti abonovi-nom;obojiti crnom bojom da izgleda kao abonos.
ebenist(a)
(fr. ebeniste) stolar koji radi saabonosom, koji radi fine stolarske poslove.
ebenos
(hebr. eben, gr
č
. ebenos, lat. ebenus)
bot.
eben, abonos, abonovina, crno, veoma
č
vrsto i teško drvo isto
č
noindijskog i afri
č
kogdrveta Diospyros ebenum.
ebn (arap.) sin (pred nekim drugim imenom, npr.
ebn
Mustad
ć
a=Mustafin sin, izme
ñ
u dvaimena piše se
ben,
npr.
Ali ben Muhamed=Ali
sin Muhamedov)
ebonit
(eng. ebony) vrsta vešta
č
ke abonovi-ne;
hem.
vulkanit, jedinjenje ugljenika i vodonikakoje se, mešenjem i zagrevanjem sa
sumporom,
vulkanizira
pa zatim
hor-nizira,
hornizirani kau
č
uk, tvrda guma (ova tvrda isjajna masa upotrebljava se, npr. za razninakit od
džeta).
«boš (fr. ebauche) prvi nacrt, prva skica (slike,crteža, nau
č
nog rada).
eboširati
(fr. ebaucher) izraditi u glavnimpotezima, bez pojedinosti, skicira-ti;
abocirati.
ebriljada
(fr. ebrillade)
jax.
trzanje uzdomako konj ne
ć
e da se okrene.
ebriozitet
(lat. ebriositas) sklonost pi
ć
u, strastza pi
ć
em.
ebriometar (lat. ebrius pripit) sprava za
utvr
ñ
ivanje stepena pijanstva, naro
č
ito kodvoza
č
a automobila;
alko-test.
ebulioskop
(lat. ebullire izbijati klju
č
a-ju
ć
i,gr
č
. skopeo gledam) 1.
hem
instrument zamerenje ta
č
ke klju
č
anja radi odre
ñ
ivanja
sadržine alkohola u spirituoznim te
č
nostimaposmatranjem njihove ta
č
ke klju
č
anja; 2.aparat za brzo odre
ñ
ivanje koli
č
ine alkoholau vinu;
up. maligan.
ebulirati
(lat. bulla, ebullire) klju
č
ati, ki-peti,vreti.
ebulicija
(nlat. ebullitio) klju
č
anje, vrenje,
uzaviranje te
č
nosti (usled toplote);
med.
izbijanje sitnih bubuljica po telu usled vatre.
ebur
(lat. ebur, sskr. ibha) slonova kost,slonova
č
a.
eburin (lat. ebur slonova
č
a) smesa koštanogpraha i belan
č
evine na
č
injene pod pritiskom.
ev-
(gr
č
. ev) v. pod
eu-.
Eva
(gr
č
. Eva, hebr. Chawwah „majka života")
prva žena po Bibliji;
fig.
žena uopšte,naro
č
ito: radoznala i
č
ulna žena.
evadirati
(lat. evadere) izi
ć
i, izma
ć
i, ute
ć
i,izbe
ć
i, usko
č
iti.
evazivan
(lat. evadere, nlat. evasivus) uvijen,zaobilazan, okolišan, koji izvrdava, npr. dadade kategori
č
an odgovor, katego-ri
č
nu
izjavu i sl.
evazija
(lat. evadere, nlat. evasio) bežanje,bekstvo, izbeglištvo; izbegavanje; va
ñ
enje,dvosmislica, izmigoljavanje;
pr. evazivan
izmigoljan, pobegljiv, koji se teško hvata, kojise teško uhvati, koji se teško shvata; uvijen,vrdav (odgovor).
svakuancija
(lat. evacuantia)
pl. med.
sredstva za
č
iš
ć
enje, za ispražnjavanje.
evakuativan
(lat. evacuare)
med.
koji
č
isti, koji
pomaže
č
iš
ć
enje.
evakuacija
(lat. evacuatio)
voj.
dolazak iz,napuštanje, naro
č
ito kada neku operativ-nu
zonu, za vreme rata, napuste: stanovništvo,bolnice, razna vojna i druga sla-galištakojima bi se neprijatelj, u slu
č
aju uspeha,mogao koristiti itd.;
med.
č
iš
ć
enje,
ispražnjavanje izmeta, izbacivanješkodljivih tvari iz tela.
svakuirati
(lat. evacuare)
voj.
isprazniti, izi
ć
i iz,
napustiti (kasarnu, varoš, zau-
E
E, e sedmo slovo naše
ć
irilice, deveto našelatinice; kao skra
ć
enica: E na kompasu =istok (eng. East, fr. est); Ed. =
edicio
(lat.editio) izdanje; ed. =
edidit
(lat. edidit); e. o.
= eks oficio
(lat. eh officio) po dužnosti;
muz.
tre
ć
i ton S-dur lestvice;
fiz.
oznaka za energiju,elektro-motornu silu i dr.;
astr.
numeri
č
kaoznaka za heliocentri
č
nu putanju;
mat.
osnova
prirodnih logaritama, = 2, 7182 . . .,
Nepe-rovbroj; hem. Eg=erbijum, 'E& = ajnštaj-nijum,
Ei=
europijum.
e latinski predlog = iz;
eks.
ibanisterija
(ital. ebano abonos, ebaniste-ria)
fina stolarija, umetni
č
ki izra
ñ
eni predmeti oddrveta, naro
č
ito od abonosa.
ebenirati
(nlat. ebenare) obložiti abonovi-nom;obojiti crnom bojom da izgleda kao abonos.
ebenist(a)
(fr. ebeniste) stolar koji radi saabonosom, koji radi fine stolarske poslove.
ebenos
(hebr. eben, gr
č
. ebenos, lat. ebenus)
bot.
eben, abonos, abonovina, crno, veoma
č
vrsto i teško drvo isto
č
noindijskog i afri
č
kogdrveta Diospyros ebenum.
ebn (arap.) sin (pred nekim drugim imenom, npr.
ebn
Mustad
ć
a=Mustafin sin, izme
ñ
u dvaimena piše se
ben,
npr.
Ali ben Muhamed=Ali
sin Muhamedov)
ebonit
(eng. ebony) vrsta vešta
č
ke abonovi-ne;
hem.
vulkanit, jedinjenje ugljenika i vodonikakoje se, mešenjem i zagrevanjem sa
sumporom,
vulkanizira
pa zatim
hor-nizira,
hornizirani kau
č
uk, tvrda guma (ova tvrda isjajna masa upotrebljava se, npr. za razninakit od
džeta).
«boš (fr. ebauche) prvi nacrt, prva skica (slike,crteža, nau
č
nog rada).
eboširati
(fr. ebaucher) izraditi u glavnimpotezima, bez pojedinosti, skicira-ti;
abocirati.
ebriljada
(fr. ebrillade)
jax.
trzanje uzdomako konj ne
ć
e da se okrene.
ebriozitet
(lat. ebriositas) sklonost pi
ć
u, strastza pi
ć
em.
ebriometar (lat. ebrius pripit) sprava za
utvr
ñ
ivanje stepena pijanstva, naro
č
ito kodvoza
č
a automobila;
alko-test.
ebulioskop
(lat. ebullire izbijati klju
č
a-ju
ć
i,gr
č
. skopeo gledam) 1.
hem
instrument zamerenje ta
č
ke klju
č
anja radi odre
ñ
ivanja
sadržine alkohola u spirituoznim te
č
nostimaposmatranjem njihove ta
č
ke klju
č
anja; 2.aparat za brzo odre
ñ
ivanje koli
č
ine alkoholau vinu;
up. maligan.
ebulirati
(lat. bulla, ebullire) klju
č
ati, ki-peti,vreti.
ebulicija
(nlat. ebullitio) klju
č
anje, vrenje,
uzaviranje te
č
nosti (usled toplote);
med.
izbijanje sitnih bubuljica po telu usled vatre.
ebur
(lat. ebur, sskr. ibha) slonova kost,slonova
č
a.
eburin (lat. ebur slonova
č
a) smesa koštanogpraha i belan
č
evine na
č
injene pod pritiskom.
ev-
(gr
č
. ev) v. pod
eu-.
Eva
(gr
č
. Eva, hebr. Chawwah „majka života")
prva žena po Bibliji;
fig.
žena uopšte,naro
č
ito: radoznala i
č
ulna žena.
evadirati
(lat. evadere) izi
ć
i, izma
ć
i, ute
ć
i,izbe
ć
i, usko
č
iti.
evazivan
(lat. evadere, nlat. evasivus) uvijen,zaobilazan, okolišan, koji izvrdava, npr. dadade kategori
č
an odgovor, katego-ri
č
nu
izjavu i sl.
evazija
(lat. evadere, nlat. evasio) bežanje,bekstvo, izbeglištvo; izbegavanje; va
ñ
enje,dvosmislica, izmigoljavanje;
pr. evazivan
izmigoljan, pobegljiv, koji se teško hvata, kojise teško uhvati, koji se teško shvata; uvijen,vrdav (odgovor).
svakuancija
(lat. evacuantia)
pl. med.
sredstva za
č
iš
ć
enje, za ispražnjavanje.
evakuativan
(lat. evacuare)
med.
koji
č
isti, koji
pomaže
č
iš
ć
enje.
evakuacija
(lat. evacuatio)
voj.
dolazak iz,napuštanje, naro
č
ito kada neku operativ-nu
zonu, za vreme rata, napuste: stanovništvo,bolnice, razna vojna i druga sla-galištakojima bi se neprijatelj, u slu
č
aju uspeha,mogao koristiti itd.;
med.
č
iš
ć
enje,
ispražnjavanje izmeta, izbacivanješkodljivih tvari iz tela.
svakuirati
(lat. evacuare)
voj.
isprazniti, izi
ć
i iz,
napustiti (kasarnu, varoš, zau-
evakuisati
249
evidentirati
zeti kraj itd.);
med.
č
istiti, iš
č
istiti, isprazniti,izbaciti iz tela ne
č
isto
ć
u.
evakuisati
v.
evakuirati.
evalvacija
(nlat. evalvatio) odre
ñ
ivanje (ili:
precenjivanje) unutarnje vrednosti nekestvari;
up. evaluacija.
evalvirati
(nlat. evalvere) ocenjivati, pro-
cenjivati vrednost;
up. evaluirati.
evaluacija
(fr. evaluation) odre
ñ
ivanje
vrednosti, vrednost novca.
evaluirati
(fr. evaluer) ceniti, ocenjivati,odre
ñ
ivati vrednost.
evangel
... v. pod
evan
ñ
el. . .
evan
ñ
elizacija
(gr
č
. euangelisomai) v.
evai-
ñ
eliziranje.
evan
ñ
eliziranje
(gr
č
. euangelisomai dobru vest
donosim) širenje evan
ñ
eli
č
ke crkve i u
č
enja;
evan
ñ
elizacija.
evan
ñ
elizirati
(gr
č
. euangelisomai) objaviti (ili:objavl>ivati) radosnu vest; širiti evan
ñ
elsko
ili evan
ñ
eli
č
ko u
č
enje i crkvu evan
ñ
elisku.
evan
ñ
elist(a)
(gr
č
. euangelistes, nlat.evangelista) objavljiva
č
spasenja; opisiva
č
života, rada i stradanja Isusa Hrista;
č
etirievan
ñ
elista:
Matej, Marko, Luka i Jovan, piscitzv.
kanonskih evan
ñ
elja,
tj. onih koje crkvapriznaje kao autenti
č
ne i verne (za razliku odvelikog broja
apo-krifnih,
tj. onih koje crkvane priznaje kao autenti
č
ne).
evan
ñ
elistar
(lat. evangeliarium izborio
evan
ñ
elje) knjiga koja sadrži evan
ñ
elje.
evan
ñ
eli
č
ki
(gr
č
. euangelizomai) v.
evan
ñ
el-ski;
koji priznaje evan
ñ
elje kao jedini pravi izvorvere, npr. evan
ñ
eli
č
ki hriš
ć
ani, evan
ñ
eli
č
ka
crkva i dr.
ovan
ñ
elski
(gr
č
. euangelizomai) koji odgovara
u
č
enju Hristovom, hriš
ć
anski;
up.
evan
ñ
eli
č
ki.
evan
ñ
elje (gr
č
. euangelion radosna vest, dobravest, nlat. evangelium) l. dobar glas, radostanglas ili dobra vest, radosna vest koja u
hriš
ć
anskom u
č
enju prikazuje Isusa kaoobe
ć
anog mesiju i spasioca ljudskog roda; 2.Novi zavet ili objavljivane spasenja; 3.
evan
ñ
elja pl.
opisi života, rada i stradanja
Isusa Hrista.
evanescirati
(lat. evanescere) iš
č
eznuti,iš
č
ezavati, izgubiti se, nestati.
evans-gambit
po
č
injanje igre na šahu koje jeuveo engleski mornarski kapetan
Evans
1829, koje se sastoji u tome što se žrtvuje
pion
da bi se napad mogao brže i lakše
izvesti;
up.gambit.
evandželikel f ren d s
(eng. evangelical friends)prijatelji evan
ñ
elja ili hriš
ć
anske društvo
prijatelja (religiozna sekta u Sev. Americikoja sama sebe ovako naziva, dok je ostaliobi
č
no zovu imenom
kve-
keri).
evaporator
(nlat. evaporator) ispariva
č
, sprava
pomo
ć
u koje se vrši isparavanje slane vode usolanama.
evaporacija
(lat. evaporatio) isparavanje,pretvaranje u paru.
evaporirati
(lat. vapor para, evaporare)isparavati, ispariti, pretvoriti (ili: pretvarati)u paru.
evekcija
(lat. evehere izvesti; uzvesti, uz-di
ć
i,evectio) uzdizanje, penjanje, uzlaže-nje;
astr.
nejednakost koju pokazuje putanja Mese
č
eva ukretanju oko Zemlje usled re-me
ć
enja odstrane Sunca za vreme koje ne odstupa mnogood vremena opticaja Meseca oko Zemlje.
evenka
(pere. awenk, tur. hevenk) grož
ñ
e
obešene radi sušenja i
č
uvanja za zimu.
eventilacija
(lat. eventilatio) vetrenje, pro-vetravanje.
eventilirati
(lat. eventilare) izvetriti, provetriti,
provetravati.
eventracija
(lat. eventratio)
med.
velika prosutost
kod pupka, pri kojoj se prospe velik deoutrobe.
eventualan
(nlat. eventualis) slu
č
ajan, mo-gu
ć
an; uslovan, povremen, sporedan.
eventualija
(nlat. eventualia)
pl.
sporedne (ili:nepredvi
ñ
ene) stvari, sporedna (ili:nepredvi
ñ
ena) pitanja, stvari koje se još mogu
pojaviti (obi
č
no poslednja ta
č
ka dnevnogreda na skupštinama u kojoj se raspravljajupitanja koja nisu bila na dnevnom redu).
eventualitet
(nlat. eventualitas) nastupanjemogu
ć
eg slu
č
aja, mogu
ć
an slu
č
aj,mogu
ć
nost, slu
č
ajnost;
eventualnost.
eventualno
(nlat. eventuale)
pril.
po mogu
ć
nosti,
u slu
č
aju potrebe, po potrebi, u slu
č
aju da,ako se desi, slu
č
ajno.
eventualnost
v.
eventualitet.
everglas
(eng. ever uvek, glass staklo) vrstatkanine od plasti
č
ne mase.
evergrin
(eng. evergreen) uvek zelen, zimze-len;u zabavnoj i džez muzici: trajne, neprelaznemelodije.
everzivan
(nlat. eversivus) prevratni
č
kurušila
č
ki, razoran.
everzija
(lat. eversio) obaranje, razorenje,prevrat, uništenje.
everlasting
(eng. everlasting ve
č
it) vrsta veoma jake vunene tkanine sa popre
č
nim prugama;
up. eternal.
evza
(tur. ecza, arap. egza) l. kapsla,
č
ahura,upalja
č
; 2. hemijsko jedinjenje, lek;
evza-
džana=
apoteka.
evzon
(gr
č
. euzonos okretan, vešt, spreman zabitku) gr
č
ki vojnik iz roda lake pešadije.
eviva!
(ital. ewiva, lat. vivat) živeo!
evigilirati
(lat. evigilare) probdeti; izraditi nešto
brižljivo i savesno.
evidentan
(lat. evidens, videre videti) o
č
igledan,
o
č
evidan, o
č
it; po sebi jasan i razumljiv;
log.
neposredno mišljenjem ili opažajem uvi
ñ
ankao istinit.
evidentirati
(lat. evidens o
č
evidan, jasan)upisati, upisivati, zabeležiti u knjigu
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
