Antologija srpskog pesnitva

Sadraj:

Antologija srpskog pesnitva..............................................................................1 Sadraj:...............................................................................................................1 PREDGOVOR....................................................................................................3 Konstantin apostol slovenski.........................................................................19 Sava Nemanji .............................................................................................20 Stefan Nemanji Prvovenani.......................................................................21 Domentijan....................................................................................................21 Teodosije.......................................................................................................22 Siluan............................................................................................................23 Arhiepiskop Danilo........................................................................................23 Danilov uenik...............................................................................................25 Jefimija Mrnjavevi......................................................................................25 Patrijarh Danilo.............................................................................................26 Nepoznati......................................................................................................27 Monah iz Ravanice.......................................................................................34 Nepoznati iz Ravanice..................................................................................35 Grigorije Camblak.........................................................................................36 Stefan Lazarevi...........................................................................................37 Konstantin Filozof.........................................................................................39 Andonije Rafail Epaktit..................................................................................40 Nikon Jerusalimac.........................................................................................40 Jelena Bali.................................................................................................41 Smederevac..................................................................................................41 Smederevski besednik..................................................................................42 Dimitrije Kantakuzin......................................................................................44 Longin...........................................................................................................47 Arsenije arnojevi.......................................................................................47 Kiprijan Raanin............................................................................................48 Gavril Stefanovi Venclovi..........................................................................48 Arsenije Jovanovi akabenta......................................................................48 Nepoznati......................................................................................................50 Zaharija Orfelin.............................................................................................51 Nepoznati......................................................................................................53 Jovan Pai ..................................................................................................54 Lukijan Muicki .............................................................................................55 Pavle Solari ................................................................................................56 Milovan Vidakovi ........................................................................................57 Sava Mrkalj ..................................................................................................57 Filip Vinji....................................................................................................58 Sima Milutinovi Sarajlija .............................................................................59 1

Jovan Sterija Popovi ..................................................................................59 Vasilije Suboti .............................................................................................64 Nikanor Gruji...............................................................................................66 Petar Petrovi Njego ..................................................................................69 ore Maleti ...............................................................................................72 Svetozar Vuji ..............................................................................................73 Jovan Suboti...............................................................................................73 Medo Puci...................................................................................................75 Branko Radievi .........................................................................................76 Milica Stojadinovi Srpkinja..........................................................................79 ura Jaki ..................................................................................................79 Jovan Jovanovi Zmaj..................................................................................80 ore Markovi Koder..................................................................................83 Damjan Pavlovi ..........................................................................................83 Laza Kosti....................................................................................................84 Milan Kujundi Aberdar...............................................................................88 Jovan Gri Milenko......................................................................................89 Vojislav Ili....................................................................................................89 Aleksa anti................................................................................................91 Mileta Jaki.................................................................................................95 Jovan Dui..................................................................................................95 Milan Raki.................................................................................................100 Velimir Raji................................................................................................102 Sima Pandurovi.........................................................................................104 Vladislav Petkovi Dis.................................................................................106 Veljko Petrovi............................................................................................111 Duan Srezojevi........................................................................................113 Milutin Boji.................................................................................................114 Velimir ivojinovi Massuka........................................................................117 Stanislav Vinaver........................................................................................117 Jela Spiridonovi Savi...............................................................................119 Anica Savi Rebac......................................................................................119 Milo Crnjanski............................................................................................121 Duan Vasiljev............................................................................................122 Momilo Nastasijevi..................................................................................123 Aleksandar Vuo.........................................................................................132 Rastko Petrovi...........................................................................................133 Desanka Maksimovi..................................................................................135 Duan Mati................................................................................................137 Rade Drainac..............................................................................................138 Risto Ratkovi.............................................................................................139 Milan Dedinac.............................................................................................140 Desimir Blagojevi......................................................................................143 Skender Kulenovi......................................................................................143 Radomir Prodanovi...................................................................................144 Vasko Popa.................................................................................................146 Stevan Raikovi........................................................................................152 2

Miodrag Pavlovi.........................................................................................155 Ivan V Lali.................................................................................................159 Branko Miljkovi..........................................................................................161 Jovan Hristi...............................................................................................161 Vito Markovi..............................................................................................162 Ljubomir Simovi.........................................................................................163

PREDGOVOR 1. Srpska pesma traje od pre pamtiveka. Pevana, ne i beleena, do nas nije dospela kao zapisan tekst. Ali ne moe se rei da o njoj ne znamo nita. Izvesni motivi u naim obrednim i mitolokim narodnim pesmama imaju svoje poreklo u dalekoj prolosti naeg jezika. I ono to se govori o nekim junacima nae epske usmene tradicije, potie sigurno od junakih pesama nastalih pre nemanjike starine. Razlika izmeu obrednih, mitskih narodnih pesama, i onih junakih ve je uoena. Ta razlika nije formalna ni metrika, ona je u poreklu i duhu; kao da stie iz dveju razliitih stvarnosti. Obredna ili mitska, peva se uz odreene prilike, ona je obavezna u tim asovima i peva se kolektivno, bez isticanja pojedinanog pevaa. U naim, novijim vremenima nju po pravilu pevaju grupe ena, a njihovi starinski motivi se prenose uporno i onda kad se znaenje tih motiva ne razume vie dobro. Iako malo variraju, one se sutinski ne menjaju; mogu da opstanu, ili da se izgube. Epska, junaka pesma mora da se prilagoava interesovanjima slualaca, promenljiva je to se tie imena, pa i opisa dogaaja, mada prenosi neke tipine situacije iz vremena kad su junaci takoe bili mitska ili polumitska bia. Ova pesma prenosi izvestan moral, da ne kaemo i usmene zakone ponaanja, koja su esto viteki, neki put hrianski, a neki put uzori surovih osveta i nemilosra. Epska pesma mora biti zanimljiva i razumljiva, dok mitskoj pesmi zagonetnost ne smeta. Epske su pesme ponekad poune, ili pokuavaju da budu mesto na kojem se pamti istorija naroda, spisak manastira i crkava, kao i znamenitih ljudi u prolosti. Iako nije "pevana istorija narodna", ona u preteno fiktivnoj istoriji uspeva da nae rado sluane siee svog pevanja. Po mitovima su najstarije nae pesme koje govore o svadbama nebeskih ela. Na njih treba biti ponosan, jer veina naroda ija je drevna poezija zapisana nema pesama sa motivima toliko drevnim. U Evropi samo Litvanci osim Srba imaju pesme sline starine. U staroj poeziji nai emo sline primere u sumersko-vavilonskoj tradiciji, i u starim indijskim pesmama - Vedama. Te svadbe nebeskih tela kazuju o drevnim religijama koje su jo uspevale da veu kosmike ritmove i ljudske fenomene ivota, raanja, godinjih smena. Prisustvo nebeskih tela kao linosti u mitskim pesmama govori o vremenu kad antropomorfne predstave u umetnosti nisu bile pobedile. Verovatno su, dakle, poreklom i poetkom iz ranog neolita, ili iz sline mentalne i drutvene konstelacije.

Te su pesme, kod nas, iako himnino-svadbenog karaktera, ispevane sa velikom prirodnou, slegnutou. Taj ton je karakteristian za religijske inkantacije pre dolaska tzv. visokih religija, koje unose retorski ton, doivljaj uzvienosti i emotivnu dramatiku (budizam, hrianstvo, islam). One deluju kao da su ispevane jue, i kao da su posledica neposrednog nadahnua to dolazi od gledanja nebeskih tela. Meutim, motiv svadbe nebeskih tela ukazuje nedvosmisleno na prethodne religijske predstave: tim "svetim svadbama" obezbeivala se snaga obnove kosmikog i ivotnog ciklusa. Naim precima nikako nije izgledalo da je obnova prirode garantovana sama sobom: oni su oseali da za tu obnovu neto sami moraju da uine, a uz to to su inili (obred, npr. svadbe), pevali su i pesme koje su sve osmiljavale pozivanjem na mitske sile. Imena hrianskih svetitelja javljaju se po ve uhodanom obrascu da zamene prethodna imena slovenskih bogova. Dvojeverje je bilo iroko rasprostranjeno u naem narodu, od davnina. Nema dokaza, kao to su neki hteli da vide, da su Sloveni bili posebno skloni mesecu, i da su, sudei po tome, due odrali obiaj matrijarhata nego ostali indoevropski narodi. Sve ukazuje da su kod nas, kao i u akadsko-vavilonskoj tradiciji, i u Egiptu, sunce i mesec bili muki principi, ravnopravni, kao dva oka u glavi jednog veeg nebeskog boanstva. Oni su sa jednom enom u sredini (Itar ili Izis, ili neko drugi) zatvarali boansku trijadu koja je postala bitnom karakteristikom egipatske religije. To trojstvo se podrazumeva i u naem mitskom predanju, recimo, u pesmi Sunce i mesec prose devojku. udne i mnogobrojne pesme o vilama ili koje vile pevaju, prikazuju ih u razliitim ulogama. One nisu samo pratilice, ili mrzilice junaka, nego vode i svoj odvojeni ivot, prisvajaju decu, diu gradove, gospodare sreom mladenaca, pa se javljaju i kao boanstva donjeg sveta, zavaaju svatove da bi od velikih pogibija dobile kosti za gradnju svojih zagrobnih kula. Moe se pretpostaviti da je meu Slovenima, a naroito kod Srba, postojalo pagansko, ensko svetenstvo, koje je imalo svoje odreene funkcije, i iji se tragovi vide do u XIX vek. Stvaranje i dalja predavanja odreenih "enskih" pesama jeste onaj najjasniji trag koji je ta institucija paganskog svetenstva za sobom ostavila. (O tome videti u naoj Antologiji lirske narodne poezije, Beograd, "Vuk Karadi", 1982.) 2. Jo pre no to se definitivno okreu vizantijskom vidu hrianstva, srpske oblasti, kao to je poznato, dobijaju pravo na upotrebu sopstvenog slovenskog jezika u crkvenom obredu, i sopstvenu azbuku, odnosno pismenost, sve zahvaljujui misionarima iz vizantijskih strana. Njihova misija je krupan dogaaj u istoriji evropskog srednjeg veka. Ipak su iskrsla i oko njega izvesna pitanja zanimljiva za kulturnu istoriju. Ta pitanja se tiu pre svega vizantijskih razloga za slanje takvih misija koje su nudile hrianstvo na negrkim jezicima. Kada se zna da je zapadna crkva bila uporna u irenju latinskog jezika kroz crkvenu organizaciju, i videla u tome zalogu svog jedinstva, drugaiji postupak Vizantije je utoliko osobeniji. Javile su se ak i hipoteze nekih slavista da je nuenjem hrianstva na negrkim jezicima Vizantija uvala svoju kulturu, i stavljala jeziku barijeru izmeu sebe i okolnih naroda koji su tek ulazili na svetskoistorijsku scenu. S pravom se postavljalo i pitanje ne bi li razvoj slovenske kulture u srednjem veku bio ubrzan boljim poznavanjem grkog jezika, jezikim proimanjem sa mnogo starijom i razvijenijom kulturom i tradicijom Vizantije.

ara i zanos sa kojim su Konstantin i Metodije i njihovi uenici sprovodili u delo svoj program svedoe o neem viem no to bi bila samo vizantijska dravno-crkvena politika i njeni praktini ciljevi. Njihova misija, osim to je irila veru kojoj su pripadali, predstavljala je i vaan kulturni pokret i poduhvat, kojem su "slovenski apostoli" sluili do kraja, i sa njim se potpuno izjednaili; za slovensku liturgiju i pismenost oni su se borili kao za stvar optu, i svoju. Svoju, u smislu najdubljeg opredeljenja za neto to im se inilo plemenitim i istorijski neminovnim, u isti mah. Tako je jedan deo Slovena, i mi meu njima, dobio pravo da ima verske obrede na svom jeziku, i pismenost kojom e se taj jezik beleiti. Kao da je jednom narodu i njegovoj kulturi jezik jo jedared bio dat. Dolo je stvaranja knjievnosti na tadanjoj srpskoj jezikoj recenziji, zapoeti su knjievni, kreativni kontinuiteti od najveeg znaaja za odreenje, opstajanje i razvijanje kulture jedne nacije koja je tada ve postojala, a to je znailo uspon kulture na Balkanu i ire, meu Slovenstvom i u Evropi. Liturgijska poezija i, naroito, itija svetih znaajni su knjievni spomenici. Ali, u vezi sa svim tim, jedno pitanje, ini se, jo nije bilo postavljeno. Gledajui spomenike pesnitva, moramo se uditi da ih tokom vekova nije bilo vie. Ohrabreni upotrebom sopstvenog jezika, pomognuti postojanjem slovenske azbuke, nai u srednjem veku ostaju oslonjeni na vizantijske kanonske uzore i, osim itija, sa kojima su uspeli da ostvare jednu specifinu knjievnu formu, ne daju pisanjem dokaza o iroj knjievnoj stvaralakoj delatnosti (izuzima se prevoenje). I Vizantija i Zapad u srednjem veku znaju za knjievne tokove koji nisu usko vezani za potrebe crkve i dvora. U Vizantiji tinjaju oblici poezije zasnovani na antikim uzorima. Na Zapadu se, na latinskom jeziku, ve vrlo rano (IV vek, sv. Ambrozije Milanski i dr.) javljaju nove pesnike forme, i one bujaju do kasnog srednjeg veka. Osea se poetsko stvaranje u novom kljuu i stilu, nezavisno od liturgije i kanona. Kao da zapadni pisci stalno imaju u krajiku svesti stvaranje "novog slatkog stila" danteovskog i trubadurskog, bez obzira to piu na jeziku uenom i propisanom. Kod nas tog klijanja poezije novog stila, osim moda jednog izuzetka (D. Kantakuzin, Grk poreklom) nema, i tu smo, izgleda, sa ostalim Slovenima, koji primie vizantijsko hrianstvo na sopstvenom jeziku i pismu, jednaki. Od poetka je kod nas, moda se sme rei, bio naglasak na jeziku samom, a ne na stilu. Ta odrednica je ostala karakteristina za nau poeziju, pa i za knjievnost u irem smislu. 3. Kao to je poetak nae pisane knjievnosti u spisima Save Nemanjia, u njima je i poetak nae pismene poezije. Delovi biografije koju je Sava sainio svome ocu, i po svom ritmu, i po povienom tonu kazivanja, i p oseajnoj podlozi, jesu poezija, i mi ih sa zadovoljstvom prihvatamo kao pesnitvo u vremenu koje, osim liturgijskih stihova, drugo pisano pesnitvo nije negovalo, ni isticalo. Smenjivanje i preplitanje pripovednog i proznog tona sa retorskim i pesnikim nalaze se i u drugim srednjovekovnim spisima, naim i stranim, a naroito u Bibliji, koja je i tako sluila srednjovekovnim piscima za uzor, povod i ideal. Ve je bilo reeno, s pravom, da je Sava Nemanji oseajan pisac (M. Kaanin), to moe vaiti, razume se, samo za njegovo itije sv. Simeuna, ne za njegove sastave iz oblasti crkvenog zakonodavstva. To itije, pored istorije i naracije koju sadri, svedoanstvo je jedne emocije: Sava govori o Stefanu Nemanji, ne samo kao dravniku, isposniku i mudrom starcu, nego kao o ocu, i re otac se uporno provlai ne samo kroz ovo itije nego i kroz druge Savine spise, kroz Studeniki tipik, i originalni

deo Hilandarskog tipika, o Slubi sv. Simeunu i da ne govorimo. Iako je u hrianstvu odnos otac-sin veoma vaan, pominjanje i hvaljenje oca ovde nije bilo nikakva kanonska, ni doktrinarna obaveza. Stefan Prvovenani, koji takoe pie izvanrednu biografiju Simeona - Nemanje, re otac jedva da upotrebljava. Odnos otac-sin u Savinom spisu jeste istorija duboke ljubavi, prvo oca prema sinu, zatim i sina prema ocu, koja dobija dramske akcente starozavetnih razmera. Koliko govori sa toplinom o ocu, toliko svesno govori i o dilemama sinovstva, nazivajui sebe u jednom trenutku i "zabludelim sinom". Zaista, odlazak Stefana Nemanje u Svetu Goru, kod sina davno zamonaenog, njihov zajedniki asketski podvig, uspostavljanje novog manastira, nije svakidanja pria ni u srednjovekovnim prilikama. Ukratko isprian, ona dostie svoj literarni i emotivni vrhunac u prizoru umiranja i smrti sv. Simeona. Tu se pojavljuje i onaj udan detalj, kad umirui otac moli svog sina da ga spusti na zemlju zastrtu rogozinom, to je obiaj drevan, poznat iz vedskih rituala Indusa (trava - barhis), i u Kini (opisuje Marsel Grane u Kineskoj civilizaciji). Ukoliko rogoz nije samo znak monake poniznosti, kao to je to kostret - monaka odea. U tom smislu pominje se rogoz kod Isaije (9, 13) nasuprot palminom listu, simbolu duhovne i svakolike pobede. Da ovaj doivljaj i hvaljenje oca i oinstva nije neto duboko lino i verovatno nesvesno, moglo bi se misliti da u spisima Save Nemanjia imamo i jedan program. Ne samo uvoenjem hrianstva, nego i jaanjem drave, preovladava je u nas patrijarhalni princip. Mukarac se isticao u porodici, drutvenoj i verskoj organizaciji. Dok je u narodnom ivotu oigledno postojala jedna prilagodljiva ravnotea izmeu uloge mukarca i ene, u prilikama novog organizovanja drutva akcenat pada na mukarca kao poglavara drave, kao sizerena, kao arhijereja i glavu zadruge. U vreme kada Sava pie svoje spise, taj proces je ve u punom zamanu. Od znaaja je ipak da na prvi knjievni spis, hvalei oinstvo, iznosei dramu sinovstva, utvruje patrijarhatni pogled na svet i nude spektar emocija koje iz tog pogleda proizilaze. Ako se ima na umu da je i sledee delo nae pisane knjievnosti napisao jedan sin o svom ocu, Stefan Prvovenani o Nemanji, moe se rei da su nau pisanu knjievnost zapoeli sinovi. Hvalei svog oca, sledei ga, na kraju su i oni uli u red Otaca. Biografiju Stefana Nemanje ispriao je njegov drugi sin Stefan Prvovenani kao niz prizora feudalnih kavalkada, kraljevskih sukoba i mirenja. To je podui tekst, pun energije, izvanredno pisan. Sa njim je u nau srednjovekovnu svest ula percepcija istorije. Moralo se desiti da hriansko uenje, zasnovano na osporavanju prethodnog istorizma, hebrejskog i rimskog, na svom poetku uvereno u brzi kraj sveta, kada je stavljalo akcent na veni, onostrani ivot, postavi zvanina i dravna religija, donese jedan svoj princip istorizma. Kako se u pripovesti Prvovenanog pokazalo to spajanje transcendentne duhovnosti i istorizma? Uoeno je da autor osim istorijskih epizoda govori dosta o udima to ih posmrtno ostvaruje sv. Simeon. Smatralo se ak da veza izmeu jednog i drugog nije dovoljno logina, da su prie o udima nakalemljene na pripovesti o istorijskim zbivanjima. Naprotiv. U prvom delu itija Stefan Nemanja pobeuje ili se izbavlja, uz udotvornu pomo sv. ora, zatitnika ratnika i domaeg patrona. I kao to stariji svetac pomae u bojevima i dravnim poslovima njegovom ocu, tako sv. Simeon pomae Stefanu Prvovenanom u njegovim nastojanjima i nevoljama, pomae udima koja ini iza smrti, s onog sveta. U tome je jednostavan istorijski koncept: pravovernima e moni sveci zatitnici pritei da savladaju mnoge prepreke i opasnosti, i dovesti ih, svojim

zauzimanjem, do zavrnog trijumfa. Zato je dobro imati sopstvene svece, iz istog plemena, srodnike, koji e stalno bdeti nad blagostanjem i sigurnou svojih vernih. U udima kojima sveci sa onog sveta, kao, recimo, i Dimitrije Solunski, utiu na ishod sudara meu vojskama, i drugih zemaljskih zbivanja, itava je filozofija istorije hrianstva koje dolazi na vlast i veruje da svojom pravovernou zasluuje stalnu i presudnu pomo nebeskih sila. U svom spisu Prvovenani esto pominje "avola" i "besove", i on to ne ini po nekom propisu, niti sasvim svesno. Kao da je arhetip neprijatelj esto delovao u njemu. Neprijatelji su vojni, ili verski; iza svih jeretika, varvara, nevernih feudalaca i zaviu ispunjenih kraljeva, stoji avo i besovske sile. To je posebnost i literarna odlika Prvovenanoga. Kao vladar, stalno je bio u napetosti koju donosi zaraenost; gledajui na svetske stvari iz te napetosti, inilo mu se da su prsti neistivog stalno upleteni u zemaljske poslove. Zanimljivo je da jo jedan na pisac na vladarskom poloaju, Njego, takoe esto vidi i pominje avola i da se njime bavi u itavom jednom epskom delu (Lua). Snaan temperament kod obojice, u analognim prilikama, oiveo je u njihovom delu sline simbole. 4. ta se u jednoj bitki stvarno dogodi, ne znaju ni oni koji su u njoj uestvovali. Jo manje znaju potomci koji su o bitki uli strane vesti, a o njenim uesnicima govorili kroz naricanja. Najvie je o kosovskom boju znao Bajazit, koji je svom silom krenuo u boj tek kada su mu poginuli otac i brat. Bajazit je drao verovatno sve konce u svojim rukama, i onaj najvaniji: konac pobede. Ali on je po svoj prilici imao i najmanje razloga da nekom saopti istinu o tom boju, za vreme kojeg on postaje sultan, i uri natrag u Brusu da to i utvrdi. Turski pisani izvori pominju da su se u turskom taboru deavala tamna dela. No ona su bila u skladu sa nainom nasleivanja prestola u Osmanskom carstvu. Sa srpske strane bitka je doivljena, ostala u predanju, kao sudbonosni poraz. Mada se propadanje srednjovekovne Srbije dogaalo u vie bitaka, i Turci su postepeno osvajali teritorije i gradove ka severu, ova jedna bitka, kosovska, pamti se kao kljuna i kobna. Razbojite zastrto mnogim pogibijama, neizvesnostima i neznanjem o njegovim uesnicima, biva naseljeno mitskim junacima, legendama o svaama vlastele, o izdaji i vernosti. Istina je izmicala, ali poezija i predanje su morali da popune prostor emocije poraza. Istina je bila pogibija kneza Lazara i njegovih vitezova. Istina je bila da su se tom prilikom, 1389. godine, sukobili Srbi sa raznih strana i borili se sa odlunou koja se oduvek zvala; ili-ili. To "ili-ili" olieno je u samom Lazaru Hrebeljanoviu, koji je poslednji (a moda i prvi) put uspeo da skupi srpsko plemstvo na jednom zadatku i da mu udahne volju za odlunim otporom. Tako knez Lazar ostaje pravim istorijskim junakom kosovskog boja, to mu je u crkvi bilo priznato svetakim kultom, u narodu - pesmom. Slavei njegovo rtvovanje, hrianstvo pokazuje svoj drugi vid: oekivanje kraja istorije, prihvatanje apokalipse kao uvoda u zavrno izbavljenje. Pesma Propast carstva srpskoga prikazuje apokaliptini ishod kosovskog boja kao posledicu svesnog opredeljenja. Knezu Lazaru se nudi izbor, jedno strano ili-ili, koje je ravno raspinjanju. Ili e odmah, bez duhovne pripreme, pokrenuti svoju vojsku u boj, i zadobiti zemaljsku pobedu, bez vieg smisla, ili e se prvo okrenuti podizanju

provizornog hrama i obredu, da bi zadobio "carstvo nebesko", to znai, istovremeno, i gubitak svake zemaljske oblasti. Hrianski obred postaje predznak i zaloga zemaljskog poraza. Sasvim suprotno od onoga to je verovao Stefan Prvovenani i njegovi naslednici, i suprotno od poznatog primera Konstantinove pobede nad Maksencijem "u znaku krsta", kad je hrianstvo prvo dolo do legalnosti, a zatim i do vlasti. Knez bira za sebe i svoju vojsku carstvo "nebesko". Njihova pogibija je istorijska injenica; ona dobija mitsko i filozofsko osmiljenje ravno svetskoj dilemi ratnika u indijskom spevu Bhagavad Gita (Mahabharata). Kosovski poraz postao je amblemom slave, ak i nadanja. Svojim traginim heroizmom on postaje neim dubokim, povuenim u sebe, introvertnim. I taj simbol poinje da daje peat delu usmene pesnike tradicije, i postaje podloga narodnog miljenja o istoriji. Sa poezijom o Lazaru i kosovskom boju stvara se jedan zatvoren kulturno-pesniki krug, iji simboli su okrenuti dubini sopstvenog ogledanja i saznavanja. Sa kosovskim pesnitvom i simbolima naa pesnika tradicija dolazi do samog korena svoje osobenosti. Na toj taki ona je i samosvesna, i usamljena. Koliko je to poniranje u sebe posle kosovskog boja bilo suto, koliko je oseaj zabaenosti i ostavljenosti bio jak, kazuje pesma Obretenije glave kneza Lazara. Lazareva glava je pala na dno jednog bunara, i nju sluajno nalaze kiridije na svom nonom putovanju. Ali ona svetli kao potonulo nebesko telo i skree na sebe panju. I ba u toj slici potpunog povratka u neku unutarnju dubinu, nehotino iskrsava jedna znaajna mitska srodnost: prastaro indo-iransko boanstvo Trita (Rig-vede, knj. I, himna 105, i Zend-Avesta, Vendidad; Fragard XX) takoe se pojavljuje na dnu bunara, svetlei kao mesec, zovui bogove u pomo, pre no to ponovo postane nebeski svetenik koji proizvodi udotvornu, belu tenost somu-haomu. Neki put se znaajne kulture veze manifestuju prilikom dalekosenog povlaenja i nadnoenja nad neki tragini simbol. 5. Dok Turci nadiru ka severu, srpska pesma zamire u plaevima. Plau pismeni i nepismeni, plau udovice velikih i malih junaka, oplakuju se kneevi i kmetovi, sriu svoje plaeve patrijarsi i monasi, narie se nad grobom, nad poljem, svuda. Drugaija venost se ranije zamiljala: umesto posveenja, dolazi porobljenje. Velikomuenici nebeski uzimaju u zatitu muenike zemaljske. Rei trae kamen i metal da budu urezane i da prebrode mutne bujice vremena. Ne zna se ko e sve stupati srpskom zemljom, ali spomenici se obraaju svakom, doljaku ili domaem, da mu ponude svoj tuni spomen na izginule junake. Samo pod Despotom Stefanom, Lazarevim sinom, nastaje privremeno prolee okrueno tvravskim zidovima, i pesnika re je opet bodra. U poznim, veernjim svetlostima, pevaju se rane pesme radosti. Despot je sastavio svoju poslanicu o ljubavi dabi iskazao jedan novi doivljaj ljubavi, koja je istovremeno i bratska i mladenaka i sveujedinjavajua. Uprkos tmastim pretnjama, pesniki asovnici su otkucavali zvukom novih vremena. Opevanje ljubavi je bila jedina pobeda koju je na narod u tim vremenima zabeleio. A ljubavno pesniko oseanje zrailo je polako ka severu i zapadu, kroz usmenu poeziju dugog stiha, kroz narodne balade, i sretalo se sa slinim zvucima koji su stizali iz raskone i sudbinom povlaene Venecije, i drugih italijanskih gradova. Tako se nae

pesnitvo ukljuilo u jo jednu veliku i svetsku tradiciju pesniku: posveenje u uzvienost ljubavi. Ali glavne linosti na horizontu Balkana ve imaju nova imena. Prestonica se zove Carigrad, u noj sedi "care od Stambola", stare mitologeme dobijaju jo jednom druga imena. Pored hrianskih svetaca, na mesto neumrlih slovenskih i balkanskih paganskih boanstava, javljaju se pae, veziri, sultani. Otomanskim nadiranjem uspostavlja se jedan vajkadanji most kulturnih uticaja i veza: Prednja Azija stupa vrsto na tle gde ive nai preci. Taj kulturni most, razliit od uticaja mediteranskih, helenskih, rimskih, vie puta se osetio tokom hiljada godina kulturne istorije Podunavlja i Istonog Balkana. Opet se javljaju u naoj narodnoj, mitolokoj poeziji motivi poznati iz drevnih obiaja Hetita, jo starijih Hata, i slojeva semitskih mesopotamskih populacija. Kojim nainom i kojim putevima stiu ti motivi u pesniku svest, ko e to rei! Pesme kao to su Suneva sestra i car, Suneva sestra i paa tiranin, Car i devojka imaju arhajsku mitsku osnovu. U njima car (ili paa) uje za neku devojku koja je ili vrlo lepa, ili neobino snana, ili udno izgleda. On hoe da se takvom devojkom oeni, alje vojsku, pae, ili ide sam po nju. No svaki put devojka pokae svoju nadmo: careva vojska ne moe da je savlada. udne devojke otkrivaju svoje srodstvo sa nebeskim telima, odnosno boanstvima; to ih zatiuje i objanjava. Nama poznati rituali nekadanje Anatolije i Mesopotamije poznaju tu situaciju. Vrhovne svetenice su sestre tamonjih bogova. Jo u sumersko doba te svetenice su morale da obave sakralni, ritualni brak sa carem, prilikom njegovog ustolienja i povremenih rituala obnavljanja snage. I izvestan otpor enskog svetenog reda je bio takoe obrednog karaktera. udnim sticajem novih prilika i antagonizama u naoj istoriji taj se motiv javio u naoj poeziji u turskim vremenima, mada je u nekom obliku morao postojati i ranije. Uz antagonizam polova, zatim razlike u nivoima (carski i boanski), slute se u naim pesmama i drugi antagonizmi: etniki i civilizacijski. Devojka boravi u gorama i ima ruralni karakter, car meutim predstavlja daleku, urbanu civilizaciju, i njenu nereligioznu svest. 6. Da bi se objasnilo povremeno rascvetavanje epske, junake poezije, uveden je pojam "herojskog doba", u kojem, uz mnoge sukobe i dvoboje - obino na limesu dveju kultura, na granicama gde se dogaaju sukobi dublji od sudara oruja - klija i nie usmena pesma o junatvu i junacima, i neretko naraste do epova velikih dimenzija. Izgleda da povremeno, naspram mirnog ivota stoara i ratara i malih zajednica sklonjenih u nedra prirodne plodnosti, nastaju periodi velikog kretanja, i neoekivane pomame; ovek rado kree u tuu i pljaku, sva pitomost neolita, plemenskog ivota i civilizovanosti prvih gradova, nestaje. Svi moraju da posegnu za orujem, bilo da napadaju, ili da se brane. Ta razdoblja stvaraju junake i junaka doba. Samo dobro ureene, dobro administrirane i dugovene drave, kao to su bila carstva Kine i Egipta, nemaju due "herojske" periode u svojoj istoriji, pa ni junaku epsku poeziju. Sloveni su kroz "herojsko doba" morali prolaziti vie puta, to pokazuje slojevitost njihovih junakih likova i imena koja ti likovi nose. Posebno je to vidno kod Rusa, Bugara i nas. Glavni junaci ruskih bilina preuzimaju oblike ranijih junakih prototipova (Svjatigor je prethodnik Ilje Muromca, Dobrinje Nikitia). Na Balkanu, u figuru Kraljevia Marka utkane su crte ranijih, arhainih junaka, koji su imali svoje hipoteze u sv. oru i niem to se uslovno naziva "trakim konjanikom". Milo (K)Obili je pravi solarni junak,

koji se uvee povlai slab i oklevetan, ujutru ustaje svetla obraza, kao sunce. Njegov lik traje iz vremena oboavanja nebeskih tela i postojanja totemskih ivotinja. Kobila, majka Miloeva, moda je pripadala rodu kentaura. Ako je kosovski boj jedan introvertovan i izuzetan motiv naeg pesnitva, pesme o junacima, naroito one o Kraljevi Marku, srodne su junakim pesmama drugih naroda. Sva dela Kraljevia Marka odiu okrenutou napolje, ka pokretu, akciji, verom u uspeh i pobedu. Iako Marko nije stvarno jedan individualan lik, on je nosilac mnogih osobina i atributa koji su zajedniki junacima razliitih epskih tradicija. Kao da svaka pesma istie jedan njegov junaki atribut. Raspojasan, sklon piu, razmetljiv, Marko ima u sebi neto boansko i lunarno. On je takoe od onih junaka koji se mogu najmiti, dakle nije posebno vezan za jedno opredeljenje, cilj. To su junaci bez zaveta, oni od kojih dolazi i dobro i zlo. Takvi junaci su zgodni da budu protagonisti razliitih epizoda: svaki junaki podvig moe im se pripisati, u svakoj i svakojakoj prilici i ulozi oni se mogu pojaviti . Marko je uspela pesniko-pripovedaka zamisao i zato su pesme o njemu izmeu sebe vrlo razliite i rasprostranjene po itavom Balkanu. Prikazivanje krvoprolia je jedna od polaznih namera pevanja o junacima. To se vidi iz varijanata pesme Marko Kraljevi i soko (ili orao). Ptica nadlee razbojita i ograja, poput prikrivenog ratnikog boga (Zevsa), kome se prinose rtve u krvi i mesu. Tu nastaju i rauni i zaduivanja izmeu ptice (ratnog boga) i junaka. O arhainosti ovog motiva daje dokaze i pesma zapisana s kraja V veka o tamnovanju vojvode Janka u smederevskog Despota, koju je nedavno deifrovao Miroslav Panti. I u toj kratkoj, izvanrednoj i arhainoj pesmi junak trai od ptice uslugu - da izmoli za njega slobodu - a nagrada koja se orlu obeava jeste da e biti nahranjen crvenom krvlju i belim telima vitezova. Sve je jednostavno i strano u tim kratkim junakim pesmama: one se zavravaju, "zaobljavaju" prizorom najvee grozote. Prolivena krv i pomorena tela treba da ostanu da lebde pred oima slualaca. Isti efekat se trai i u vrlo jednostavnoj pesmi dugog stiha Popevci Radia Vukojevia, koja je sva zatvorena i izglaana kao oblutak naen u prirodi, ili umetniki predmet koji e na prirodu poeti da lii. Pesme dugog stiha, nazvane "bugarticama", imaju naglaen tragian ton, kao da se u korenu njihovog postojanja nalaze tubalice. One prenose osnovne teme junakog epa - Marka i Miloa i kosovski boj - u severne i zapadne krajeve Balkanskog poluostrva. Pojaava se veza sa Ugrima (Maarima), i polau se nade u snagu njihovog otpora. Bugartice su ispunjene etikecijom aristokratije, i ne vidi se zato bi se njihovo pevanje smatralo "vulgarnim". Ono se moe smatrati vulgarnim samo u odnosu na crkveno pevanje, ili u odnosu na latinski jezik; pesme su bile pevane narodnim jezikom, to se i na srednjovekovnom Zapadu nazivalo: vernakularnim. Rano epsko pevanje uglavnom nema fiksiran broj slogova u jednom stihu. Kao to pokazuju bajalice, rane bugartice, pesme iz Erlangenskog zbornika, prozodijske norme ne uobliuju se odmah, te ni deseterac nije praoblik naeg narodnog usmenog pevanja. Deseterac je razvijeni prozodijski stil jedne pevake orijentacije, kao to je esnaesterac razvijeni, visoki stil druge orijentacije, i kao to su jo "krai" stihovi, naroito osmerac, postali stihovi usmene lirike, "enske" poezije. ini se da bugartika poezija nestaje ranije, jer je ranije krenula u geografsku ekspanziju, i ugasila se sa nestankom raseljenog plemstva.

10

U zabaenosti manastirskih elija nastavlja se rukopisanje crkvenih knjiga, rodoslova, hronika. Delo Patrijarha Pajsija o ivotu Cara Uroa predstavlja jo jedan pozni juri i bitku za pamenje. ini se. ako zapamtimo to to smo bili, ostaemo to jesmo. Hitro se svi Nemanjii pozivaju za svedoke. Govori se rado i o gresima prolim, da bi se okajanjem vea milost (istorije) zasluila. Za stradanje, Srbi kao da su izabrani narod poput drevnog Izrailja. Svaka prilika se koristi da se napie neka tubalica. Novi narastaju - za pesmu roeni, ali jadikovnu. Iz ovog produenog srednjeg veka, izlazni pisac je besednik Gavril Stefanovi Venclovi. Rukopisao je mnoinu knjiga daleko u severnim gradovima, jedan do njih na divnom narodnom jeziku. Sve to se od srednjovekovnih predanja, praznoverica, pria, itija, pamtilo, proputa Venclovi ponovo kroz svoje besede, i stvara zamano knjievno delo, koje sve do naih dana nije bilo ire poznato. Na znaaj ove velike pojave ukazao je Milorad Pavi. Kao to su u starim itijima nali mesta razni knjievni rodovi, tako se dogodilo i u besedama Venclovievim. Pisac monog jezikog izraza, besednik iz Sent-Andreje, stavljao je u svoje "omilije" i pesme i prie, i filozofiju i prevode i dramske spise, i dao jedno knjievno zavetanje za ije domaaje je naoj kulturi trebalo dosta vremena da ih shvati. Sa Vencloviem se u naoj knjievnosti zavrava drugi period zajednikih osnovnih simbola, zavrava se i knjiga kao krasnopis, crte i unikat. Njegovom smru zaustavila se jedna lavina zvonkih rei. 7. Od kad je ojaalo, graanstvo ne moe da se opredeli kakvu kulturnu fizionomiju za sebe eli. Da li e ona biti sentimentalna ili eruditna, racionalno-religiozna ili skeptina, ironina, erotina? Da li e podraavati plemstvu XVIII veka ili seljatvu svih vekova? Menjao se "ukus" iz decenije u deceniju. Gradskom stanovniku i graaninu se ini da e lako postii da sve ima pod rukom ("Enciklopedija"). itava istorija e izai pred njega (istorizam) i on e moi da troi iz nje to mu drago. Kultura se kupuje i troi, umetnost ranijih vremena je artikl koji se svodi na sirovinu da bi se "reciklovalo", ponovo uveo u opticaj, preraen. ta hoe i ta moe laika svest u poziciji? Da li hoe zabavu, prosveenje, patriotizam, samohvalu, kritike? Klasicizam je bio jedan od prvih odgovora na to pitanje. Uzimanjem antikih uzora udaljiti se od kulturnog patronata crkve, pod kojim se knjievni anrovi i tako nisu mogli razvijati. Proiriti skalu pesnikih oblika koji stoje na raspolaganju, uzeti oblike dovoljno prijemive za diskurzivnu misao, tako da u njih mogu da stanu motivi svakojaki, i dnevni, i veni. Prirodni medijum poezije postaje tampani list hartije: knjiga, kalendar, asopis. Dositej odlazi iz manastira da bi obiao svet, Muicki sedi u manastiru, ali ne kao monah, no kao Horacije na rimskoj latifundiji. Poezija nije vie u centru knjievnog i kulturnog interesovanja, pesma je zatrpana papirom, prosvetarstvom, dnevnim dogaanjem. I ona sama odmah pristaje da bude dnevna, prigodna, aljiva; "graanska", jednom reju. Broj pesnika se neverovatno umnoava, ali njihove pesnike niti su kratke i upliu se u jedno rastresito klupko. Podloga zajednikih simbola nestaje. Antika mitologija ne moe to da postane, refleksi hrianske simbolike su bledi, realizam je ponekad ubedljiv, ali on se rastura u anegdotskom, dnevnom. Nastao iz obraanja istoriji, klasicizam najvie uspeha postie kad ostaje u krugu istorijske meditacije. Jovan Sterija Popovi jedini od klasicistikih pesnika ove kratke niti uspeva da uprede u jedinstven konac i da napie poeziju vieg

11

ranga. Inae, doslovno otiskivanje antikih prozodijskih modela na nae jeziko tkivo nije moglo da dovede do pesnikih tvorevina koje bi bile privlane, bliske, ili lepe. Uzdanje u "slovesnost" kao razumnost, u ime ije je Dositej Obradovi otvorio stranice nae knjige prema izvorima svetske prosveenosti, nije dugo trajalo. Ba ta razumnost, pokuaj poimanja svega spolja, bez uivljavanja i unutarnjeg doivljaja, dovodi brzo do razoarenja. Sa klasicistima prvi talas pesnikog oajanja prolazi kroz nau poeziju, da bi za njim sledio ubrzo drugi talas (Zmaj, Jaki, Kosti), i da bi se sve jo jednom ponovilo s poetka XX veka sa Disom i Panduroviem. Mora se na trenutak skerlievski pomisliti da je to premnogo oajanja za svest jednog tek probuenog naroda. Nikanor Gruji u svojoj klasicistikoj pesmi Oajanje ve govori o "jasnijoj slovesnosti due"; pesnik podsea da dua ima "spratove", kako je volela da kae Isidora Sekuli, i da slovesnost, razumnost, nije na svim spratovima podjednako svetla. Najzad, kod ora Markovia Kodera, umesto centrifugalne "slovesnosti", imamo pokuaj da se duhovna celina oveka u svetu uspostavi pomou Slova. Jedan distih iz njegovih poznatih Mitologija zatvara tri sutastva u jedan trougao. Taj trougao ine Slovo (Re koja je bila na poetku), "alfa", sam taj poetak, i Ja, centar stvaranja, razlog da se iz centra poe u stvaranje, koje najzad zasija u srcu oveka i njegovog "pojezisa". 8. Zov narodne pesme za individualno pesnika bio je snaan. Narodna pesma i njeni elementi nisu samo jedna stilska oznaka nae poezije; postoji stalan dijalog pesnika sa narodnim pesnikim predanjem, od osamnaestog veka, do danas. To nije folklorizam, ni romantizam, nego normalna potreba, stvarna pogodnost za pesnika ovog jezika. Kao to je narodna, usmena epska i lirska pesma vekovima ivela u senci zvanine crkvene liturgijske poezije, tako naa umetnika, pisana poezija novijih vremena ivi pod okriljem narodnog pesnikog predanja. Sima Milutinovi, glava s velikom intuicijom i sa snanim pesnikim erosom, bio je veliki putokaz za druge. Sluti se da je njegov temperament bio lirski, njegova misao metafizika, njegova priroda - originalna do nastranosti. Sve suprotno od duha epske narodne poezije. Ipak, on je uzeo njen stih, njen herojski ideal, da bi spevao jednu mamutsku poemu o prvom srpskom ustanku, i da bi svoje istinite slutnje o nadzemaljskim svetovima razlio u deseterce koji ne mogu da zavre strofu, ni da zaokrue oblik. Kod njega, pesnika, sve je neuspelo i sve je nadahnuto. Ogranienja usled oslanjanja na narodnu poeziju on je sam iskusio; u slobodu ophoenja s tim nasleem on se primerno odvaio. Njego je bio oprezniji, talentovaniji i mlai od svog uitelja Sime Milutinovia. On se obratio narodnom predanju, iako je njegovu tradiciju ve nosio u sluhu i krvi, kao pravi umetnik: bio je probira i graditelj. Za Luu je ispevao strofe, i naao jezik uzvien, ne ba narodni. Kao peva heroja, on pie herojsku duhovnu poeziju; ona se i javlja kao kontrapunkt herojstvu zemaljskom i neuzdranom. U Gorskom vijencu i Lanom caru Njego upotrebljava jezik narodne pesme, ali ga preiava do malarmeovskih kriterijuma. Oseajui tano da ne sme da se prepusti ujednaenom proticanju deseterca, on se, opet sledei Milutinovia, obraa dijalokoj, dramskoj formi, bez elje da tvori nacionalnu dramu. Njemu smena govorenja razliitih linosti postaje opravdanje za formalno zatvaranje pojedinih pesnikih iskaza. Dramska polifonija je razlog i povod za nizanje i salivanje izvanrednih pesnikih celina. Jedna od takvih celina jeste i onaj

12

realni san Vuka Manduia, koji, kao ljubavna pesma, nema nieg slinog u svetskom ljubavnom pesnitvu. Posredno kazana i u udnim okolnostima, ona je neponovljivi pesniki pronalazak. I bez podsticaja koji su proizali iz pojave Vuka Karadia jeziki problem je morao iskrsnuti u naoj novoj kulturi i pesnitvu. im su pesnici poeli da piu svoju poeziju i da se odreuju prema uzorima narodnog, usmenog pesnitva, tema jezika morala je izai pred njih. Uvidevi da mogu birati ne samo prelive jezika kojim piu (pevaju), nego i samu pesniku normu, odnosno antinormiranost, pesnici su morali otkriti da jezik zapravo nikad nije ista "prirodna" tvorevina, da se svakom iskazu moe postaviti pitanje: ta si to rekao, zato si ba tako rekao? Poezija je ta koja pokazuje da se jezik bira, da se svaka re zapravo izbira, i da se jezike tvorevine neminovno stvaraju. No kriza jezika izbija u modernom vremenu, i ona modernost nedvosmisleno obeleava. I ranije je pesniki jezik bio biran i usavravan, ali to se uglavnom dogaalo na jezikom terenu koji se podrazumevao. To je vailo do kraja baroknih vremena, za pesniko delo Dubrovanina Gundulia, vailo je i za Venclovia, iako je on inodejstvovao na jednom jeziku, propovedao na drugom. Jer i ta se dvojezinost podrazumevala, nije bila raskrivena kao problem. Odmah posle njega poinju jezike nedoumice, umetnike i doktrinarne prirode, u razdiruim rasponima koje je u slinoj dramatinosti i neizvesnosti u novim vremenima poznavala samo jo grka kultura. Rat za srpski jezik i pravopis bio je ponekad ei no rat protiv Turaka. Otud verovatno u naem novijem pesnitvu ima tih specijalnih sluajeva jezike ekstravagancije, kao to je to bilo kod Sime Milutinovia, ili kao to su esta iskoraenja iz pesnike materije u Laze Kostia, da bi sve to ovenao i zapeatio ore Markovi Koder u svojim Spevovima, prepunim nelepih kovanica, i neprohodnih pesnikih proizvoljnosti. Kad se uzme u obzir da su linosti pesnika ovog razdoblja imale tekovinu koja je klizila na nekoliko nivoa, njihova legalizovana jezika razvezanost mogla je imati i tee posledice. Sreom, istovremeno sa ovom otvorenom krizom, postojala je i dalje usmena narodna poezija kao oslonac i stabilizator naem pesnikom broenju po moru jezikih iskuenja. Pravi usmeni pevai krstare i dalje po naim krajevima, prenosei iskonske naine usmenog pevanja, njegovih figura, i samu usavrenost pesnikog jezika. Ti pevai su krupne, dobro raspoznatljive pesnike individualnosti, kakva je bila i guslar Filip Vinji, peva besmrtne epske pesme Poetak bune protiv dahija. Njemu je uspelo da stare pesnike, kosmoloke ifre primeni na jedan dogaaj karakteristian za moderna vremena: na jednu narodnu bunu. Preko nebeskih pojava alju se vesti i nalozi, ne da se potuje jedan ustaljeni red, neto da se stvori novi istorijski ciklus preobrtanjem prethodnog reda. Usred zime najavljuje se figura novih vremena; boanskim znacima inaugurie se dolazak jednog demokratskog ustrojstva. Ono to razlikuje Vinjia od pesnika pismene poezije jeste njegov jezik koji je sav u podrazumevanju postojee govorne norme, usavrene usmenom pevakom tradicijom. Za Vinjia, i druge usmene pevae iz prve polovine devetnaestog veka, kriza jezika ne postoji, za njih je jezik vrsta supstanca sa ukusom venosti. 9.

13

Na severnim stranama nai pesnici isprobavaju stilove i manire, nastoje da izau iz tvrdih okvira usko shvaene klasine metrike. U ljubavnoj poeziji Jovana Paia, austrijskog konjikog oficira, odzvanja Petrarkin besmrtni model ljubavne lirike; Pai podsea ponekad na renesansne dubrovake pesnike, ili na nemaki rokoko, kome je neposredno i najblii. Njegova poezija je govor zaljubljenog pesnika nedostinoj dragoj. Istovremeno njegov stih se kiti aluzijama na antiku istoriju i mitologiju; helenski bogovi pokuavaju jo jednom da budu simpatini, prilagoavajui se uglaenim formama i novoj oseajnosti. Herojske i religiozne teme su se iselile iz evropskog pesnitva sredinom XVIII veka, i taj upranjeni pesniki prostor brzo zauzima obnova ljubavne lirike. U nas, tek sa Brankom Radieviem lirski izraz dobija individualnu notu, a uz ljubavnu konvenciju nadire i zapaljiva nacionalna tematika, koja neretko sklizne i do narodnjatva: zatvaranje kulturnog horizonta u sopstvene okvire, odbacivanje svake mogunosti novih pogleda i izraza - kulturni standardi unapred dati, uravnilovka. Prodor nacionalne tematike doputa da se ukrste usmena, narodna pesma sa srednjeevropskom i klasinom pesnikom umetnou. To se pre svega dogaa u pojavi pesnitva kratkovekog Branka Radievia. Utom sjajnom talentu i lina nota, odnosno linost kao stvaralaki subjekt, i pesnika vrednost uspevaju da nau opravdanje za svoje pesniko prisustvo. Posle Brankovog otvaranja vrata, poezija postaje stvar omiljena, ini deo nacionalnokulturnog ponosa: brzo slede znaajni i veliki pesnici: Laza Kosti i Zmaj Jova Jovanovi. Najmanje "zmaj" od svih njih, Zmaj uspeva da pesniku lepezu najvie otvori. On je, pored Njegoa, najpopularniji srpski pesnik. Sve mu polazi od ruke:rodoljubiva, deja, ljubavna, politika, pa i misaona poezija. Veliko stremljenje svekolike poezije koja se oslanjala na matu, Zmaj je uspeo da krunie sa nekoliko vizionarskih i originalnih duhovnih pesama, koje je izvanredno izabrao zoran Mii u svojoj Antologiji srpske poezije (1956). Meu pesnicima probuene i naglaene linosti, Zmaj Jova je onaj koji je najmanje naglasio svoje Ja. I bez obogotvorenja samog sebe uspeo je da stvori zaetak line mitologije ("Ljubim li te..."). itati poeziju Laze Kostia u celini znai: razoarati se. Moan pesniki dar nije uspevao da nae prave zadatke, pa ni svoju osnovnu vokaciju. Njegov pesniki stas nije mogao da stane u okvire graanskog ukusa, format "Lied"-a i forma rokoko katrena, kojim se esto sluio, nisu mu odgovarali. Njegovi horizonti su bili svetski i nadulni, iritacije - malovaroke, beznaajne. Imao je jezik za rapsodije, tavorio je u epigramima, zapisima, zajedljivim poslanicama. Dvojnost izmeu alfe i omege, izmeu duha i trbuha, ostavila je njegove sopstvene pesnike uzlete nepreienim. Kao da je oekivao socijalnu porudbinu, nacionalni zadatak, kneevske i crkvene naruioce koji e ga usmeriti i dati mu priliku da pokae uzvienost svog pesnikog dara. Poruioci se nisu oglasili. Svoje najbolje pesme, dve pevake himne, napisao je gotovo uzgred, na molbu pevakih drutava, bez prave veze sa njihovim eljama. I kad se bliio as smrti, Laza Kosti je reio da sam od sebe narui jednu himnu, kao to je Mocart sam od sebe poruio svoj slavni Rekvijem. Tako se stvorila pesma Santa Maria della Salute i pesnik je izdahnuo. Zato je Laza Kosti jedan od onih pesnika koji u antologijama moe sjajno da izgleda, ali nijedan izbor njegove poezije nije veran, ne predstavlja ga tano. Ukratko, na osnovu njegovih antologijskih pesama, italac bi u mnogobrojnim njegovim pesnikim

14

tvorevinama oekivao drukijeg pesnika. Kao retko ko, Kosti je svakim antologijskim izborom nerealno predstavljen. Ali realna je vrednost nekoliko njegovih himninih pesama, koje su i inae najrei trenuci pesnikog nadahnua. Te pesme pokazuju veliku stvaralaku snagu Laze Kostia, njegovu metafiziku percepciju, i otkrivaju nesluene pesnike oblike, koje moe da uspostavi i ocrta samo nadahnue jedne svestrane pesnike obdarenosti. 10. Sa Vojislavom Iliem jeziki napon u pesnikom stvaranju se smanjuje, linost pesnika se udaljuje, izuzima, i to se povremeno ini otmenim. Vojislav se ne boji dugakog stiha, iako je osetljiv na formu. U njegovim pesmama postoji vii stepen stilske opredeljenosti, ali stvarni naglasak je stavljen na temu pesme. Kao to se u muzici javlja programsko, deskriptivno naelo, Vojislav iri tematski spektar, tako da ga to dovodi i do izvesnog stepena iskoraenja iz tadanjeg kulturnog kruga, u tom smislu on i jeste prvi na moderni pesnik. Sa njim poezija postaje jedan od ustaljenih naina izraavanja: pesma se pie kao literatura. Postaje vidan spoljni pristup pesnikom zanatu i to tako traje preko Duia, Rakia, Veljka Petrovia (patriotskog i "primljenog" pesnika), sve do Milutina Bojia. Pisati poeziju poinje da znai: raspolagati viom pismenou, imati smisla za forme i dopadljiv manir u izraavanju. Posle Vojislava poezija se uvruje kao visoka umetnost. Na poetku dvadesetog veka nie niz izvrsnih pesnika umetnika. Pesniki oblik je uao na velika vrata nae pismenosti. Jedan broj pesnika je jedno vreme opinjen sopstvenim tvorevinama; njihova lepota izgleda im vena, iako su teme zemaljske i prolazne. No oni koji su najmanje privilegovani zemaljskim dobrima i poastima, najmanje su opinjeni sjajem koji se svodi na drutvenu udobnost, priznanja. Na izgled, to su pesnici crnog oaja i beznaa. U stvari, pevajui o smrti i prolaznosti, oni vraaju dublje slojeve pesnike linosti u poeziju artistikog umea (Sima Pandurovi, Vladislav Petkovi Dis, Duan Srezojevi) i za poeziju otvaraju vrata svemira. Dis i Pandurovi su pesnici sa pravim doivljajem beskonanih prostora; u nas su boemi otkrili kosmos. Uzgred neka bude pomenuto da se to dogaa istovremeno kad dobijamo i nae astronome svetskog ranga. Bili su svi oni liriari tanane pree i pravih pesnikih slutnji. Aleksa anti je sauvao oseajnost jednog drugog, ranijeg vremena i slika seanja epskih vremena. Dui i Raki vie telesni, ulni; takve su im bile i patnje i slasti. Kad se bolje pogleda, pesnici toliko razliiti od njih, i kasnijih narataja, Rastko Petrovi i Momilo Nastasijevi, takoe su pesnici telesnog razdiranja, poniranja kroz virove krvi i peali koja ne moe da prevazie svoju neposrednost, osim nadole, u pravcu zemlje, u usijanost groba. Razume se, tajna bia se moe nai i u dubinama zemlje i vode, kuda je upirao svoj bistri pogled Nastasijevi, ili u anagramima primordijalnog ivljenja kojima se izlagao Rastko Petrovi. Laza Kosti u svojoj poznatoj pesmi Spomen na Ruvarca potpuno je izdvojio alfu i omegu, poetak i kraj, koji su inae u Logosu-Slovu jedno te isto, i ta razdvojenost u pesnicima modernih vremena produava se i pojaava. Nju prevazilazi u svojoj zreloj poeziji Stanislav Vinaver; on se smatrao uenikom i nastavljaem Kostievim, no sa njim on je zapravo samo podelio nekoliko sazvuja, ritmova i pogleda u vaseljensku tamu. Vinaver nije preuzeo proklamovani raskol duha i tela: on je bio mislilac i pesnik sinteze, i njegove uzviene metafizike poeme uspevaju

15

da pevaju pojmovima kao i slikama, i da na istu visinu himnine muzike popnu bol i ushit, poast gluhote i trijumf kosmikog zvuka. U svom kratkom veku Nastasijevi je napisao jednu zbirku pesama i uspeo da stvori sopstvenu, neponovljivu "rodnu" melodiju, ne oslanjajui se direktno ni na nau srednjovekovnu knjievnost niti na usmeno pesniko predanje. Na nov nain vratio je Nastasijevi pesmu u jezik, na nain suprotan od svojih prethodnika, jezikih slobodara; saeo je i sapeo sve, iistio i oplevio, a da je u pesmi sve ostalo, i dogaaj i boja, i sona re i retorski obrt. Tu najveu istananost pesme malo je italaca prepoznalo kao svoju; taj stepen povlaenja u sebe, u sopstveni jeziki i duhovni zaplet, bio je kod nas nepoznat. Ipak to je poezija koja nudi toplinu, bliskost u rei i gestu, i zove nekud, a da to nije ni unazad, ni unapred. Drugi su pesnici izmeu dva rata pozivali na odreenija putovanja, na druge kontinente ka mnotvu gradova i belih planinskih vrhova. Poezija je trebalo da postane avantura, da srui sebe kao knjievni spomenik. Pisali su se manifesti kao da se oekivalo da iza njih koraaju vojske. Vesnici novih knjievnih sloboda donosili su drskost, pokret, vedrinu. Istovremeno, tkivo pesme je bilo izloeno nekoj poruzi koja se podrazumevala, ili nasilju koje je trebalo da bude spektakularno. Ono to je bila radikalna kritika pesnitva u drugoj polovini prethodnog veka, jedan deo poezije je uvukao u sebe i nainio ga svojim naelom: prezir prema knjievnoj teksturi, elja da se ona razori, omalovai, bio je u skladu sa prvim valom ideoloke kritike kojoj je poezija bila izloena u velikim kulturnim centrima i kod nas. Jedan deo meuratne poezije odie tom smesom stvaralakog i samorazarajueg. Eksplozivan smea brzo je stvarala nove oblike koji su se brzo i zaboravljali. SA trajanjem poezije kao da se tu vie nije raunalo; htela se pesma kao dokument za hroniare knjievnih pokreta. Odigravala se uspena antidrama poezije, karakteristina za celu modernu umetnost. Duan Mati rano je sebe definisao kao mislilac, dugo i sporo se razvijao kao pesnik, ali dug razvoj znai i sposobnost da se prevali daleki put. Ritmom dugog i nezavrenog stiha Mati kao da produava Vojislavljev meandar. Ali njegove reke teku od izvorita u razliitim pravcima, isprobavaju neoekivane asocijacije, iitavaju raznobojan vlakna, koja se povremeno vezuju u vor novonaenog pesnikog oblika. U kontinuiranoj emociji on je i analitian - emocija se odmah preseljava u sopstvenu prolost: odlika pravog elegijskog pesnika. Na kraju, u intimnosti Subjekta, sve tinja: njegove reke se ulivaju u plamen. Pesniko delanje Desanke Maksimovi obnavljalo se, dolazilo je, ini se, sa dva izvora: jedan je - veliki ushit, ljubav sveta, drugi, njemu suprotan - izvor velikih upitnika i neverice. Ushit je dovodi u blizinu prirode i pojava, pitanjima i nevericom otvara vrata za bliskost sa sutinama. Najvie veruje onaj ko se neumorno pita. Ali samo stvaranje za pesnikinju nije postavljanje pitanja; ona ima poverenja u klasine pesnike apostrofe i retorine oslonce, i u njenom pisanju oni su ponovo ivi. U pesnikom delu Desanke Maksimovi obnavlja se itavo trajanje nae lirske pesme od Zmaja do Crnjanskog. Povremeno se u taj bogati niz umeu recitali patriotskog i nacionalnoistorijskog kazivanja. Ljudsko i pesniko stalo je jedno naspram drugog, da bude jednako vredno i da se jedno drugim do kraja ispuni. 11.

16

Poezija je re u najvie znaenja. Optenje u najveoj osetljivosti. Ipak, stvaranje podrazumeva jednu stranu tvrdine. U slutnji katastrofe stvara se sa najveim pouzdanjem u otpoinjanje. Sve moe da se zamisli u situaciji novog zapoinjanja, i onda kad je rasap ve uraunat. Stara proricanja su se ispunila. Svi su ve jednom bili u pravu. Ali, poezija pita, ta je sa nepredvidljivim, kad e se ono potvrditi, i gde? Ako ga ima u pesnikom stvaranju, bie ga i drugde. Milost se pokazala mimo prorotva, ponekad je ostala nepoznata. Samo nevolja otvara oi za nju. Navikli smo da gledamo zbivanja na velikoj sceni; svetska istorija svakog asa prijavljuje novosti. Pesniki dogaaj ostaje na rubu, na periferiji. Ali on tamo, kao i enja za ljudskom dobrotom, mora ostati, i mora opstati. ak i sklonjen, ekati da bude pozvan: iz petere, na sunevu svetlost, moda usred potopa da zatreperi nad vodama. Zato nema "epiloga poeziji", niti njenog zavrnog ispunjenja. Luk davno baen preko naroda, sputa se povremeno na zemlju da bi zastrujao u stvaranju, i podsetio na snagu svog izvorita, i odlazio dalje, nikad zavren. Tako ni trenutak dananjeg dana nema privilegiju da zakljui zavrnom mudrou ta se sa pesnikom reju zbivalo u vremenu. Previranje sopstvenih predanja, oslanjanje na pismenost i duhovnu kulturu drugde stvorenu, ali univerzalnog znaaja. Zatim iskustvo preputenosti sebi, jaanje svog mesta izmeu prirode i nebeskih tela. Pa kroz ratove, stremljenje ka nekom kontinentu kulture, gde e i za nas da se otvori prostor, sa poastima. A kontinent je u rasturu, i sopstvena istovetnost ostavlja nas u nedoumicama. ta e se ponovo pokrenuti na vidiku? Gromade groenja, ili nevini vid izvorita? itanje zakona i simbola ostavljeno je pojedincu, na njegovom rubu. Verovanja, pamenja, predskazanja, sve e proi kroz kou pojedinca, ipak - horska pesma mrmori unaokolo. Optenje se nastavlja na nekoj visoravni, ali svi putevi ne vode ka njoj. Putevi se javljaju u snu, kad ne hodamo. Na gozbama, na kojima ne jedemo. Vano je da se neko oprotajno skupljanje dogaa, u snu i na javi: pesma do pesme, ovek do oveka.

Decembar 1983 - mart 1984. Miodrag Pavlovi

enidba sjajnoga mjeseca Falila se zvijezda danica: "Oeniu sjajnoga mjeseca, "Isprosiu munju od oblaka, "Okumiu Boga jedinoga, "Djeveriu i Petra i Pavla, "Starog svata svetoga Jovana, "Vojevodu svetoga Nikolu, "Koijaa svetoga Iliju." to se fali zvijezda danica,

17

to se fali, to joj i Bog dao: Oenila sjajnoga mjeseca, Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Koijaa svetoga Iliju. Stade munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru petrovske vruine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na vodi slobodu, A Iliji munje i strijele. Sunce i mjesec prose djevojku (iz gornjeg primorja) Pade magla po Bojani, Sitna rosa po livadi, Nitko rosu pro' ne moe, Noga joj se popljunula, Prsten joj je oskoio, Mare Marka potvorila: "Ti mi, Marko, prsten nae." Marko joj se kunijae: "Nijesam ti prsten naa'. No sam sino s vojske doa', Putah hrte i ogare, Putah hrte niz livade, A ogare uz dubrave, Do Dunava dohodie, Nad Dunav se nadzirahu, Al' su u grad devet bratah, Devetina sestru 'maju, No ih sestru sunce prosi, Ni jedan je brat ne daje, Najmlai je brat davae, Ona braa govorahu: "A ne, brate, jedan brate! "Jer je sunce ognjevito, "Sestru e ni izgoreti." S druge strane mjesec prosi, Ni jedan je brat ne daje, najsrednji je brat davae, Sva ga braa posluae; Jer se mjesec promjenjuje, Ona ima svojte dosta: Sve zvijezde za jetrve, Prehodnicu drugaricu, A danicu zaovicu. (Narodna pesma)

18

Vila zida grad (iz Crne Gore) Grad gradila b'jela vila Ni na nebu ni na zemlju, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata, Druga vrata od bisera, Trea vrata od kerleta. to su vrata suha zlata, Na njih vila sina eni; to su vrata od bisera, Na njih vila ker udava; to su vrata od kerleta, Na njih vila sama sjedi, Sama sjedi, pogleduje, e se munja s gromom igra, Mila sestra su dva brata A nevjesta s dva evera; Munja groma nadigrala, Mila sestra oba brata, A nevjesta dva evera. Konstantin apostol slovenski (IX vek) Proglas ------------------------Jer kao to bez svetlosti radost nee biti oku koje vidi boju tvorevinu svu, no sve ni lepo ni vidljivo nije, tako i dua svaka bez pismena ne vidi boija zakona dobro, zakona knjina, duhovnog, zakona koji raj boiji javlja. ------------------------A drugu pak priu mudru veoma da govorimo: udi koji se ljube, hoe rasti boijim rastom; jer ko vere ove ne zna prave, kao semenu koje pada na njivu, tako na srcima ljudskim treba dada boija od pismena da uzraste plod boiji vie. Ko moe prie sve rei, koje izobliavaju bez knjiga narode, govorom sa smislom koje ne kazuju? Ni ako jezike sve ume ne moe iskazati nemo ovih.

19

Uostalom svoju priu da iznesem, mnogo uma u maloj rei kazujui: jer nagi svi su bez knjiga narodi... ------------------------Sava Nemanji (1175-1235) Slovo o mukama Pomeah se sa stokom nerazumnom i izjednaih se s njom, bivajui ubog dobrim delima, a bogat strastima, ispunjen sramom, lien Boje slobode, osuen od Boga, oplakan od anela, bivajui na smeh besovima, obliavan svojom saveu, posramljen zlim svojim delima. I pre smrti bivam mrtav, i pre Suda sam se osuujem, pre beskrajnje muke sobom sam muen od oajanja Nemanjina poslednja elja edo moje, uini mi ljubav, poloi me na rasu, koja je za moj pogreb, i spremi me potpuno na sveti nain, kao to u i u grobu leati. I prostri rogozinu na zemlju i poloi me na nju i poloi kamen pod glavu moju, da tu leim, dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde. Slovo o umu Na um da bude na nebesima u gledanju, na krasotama rajskim, u stanovima venim, na aneoskim zborovima, u ivotu onde... Kakvo li e tu biti zborite

20

od mnotva ljudi od Adama do svretka!... Radi toga nam, draga brao moja, treba tugovati i zamiljati se u ovom ivotu kao oni koji su izvan sveta, kao oni koji imaju ivot na nebesima. Stefan Nemanji Prvovenani (oko 1165-1227) Molitva Svetom Simeonu Ne zaboravi mene, ubogoga tvojega! Ne zaboravi mene, koji leim u bezakonjima! Ne zaboravi mene, koji se valjam u blatu slasnom, nego prui presvetu svoju desnicu kojom me i blagoslovi u varljivom ivotu ovom i rukovodei naui da idem stopama tvojim, ako i nedostojna, ako i nekorisna, ako i nepotrebna! Domentijan (oko 1210-posle 1264) Inoplemenik zvani glad Kada tako inoplemenici dooe, otaastvo svetog, uistinu, u pusto pretvorie i sa svih strana sabrano prepodobnim na razgrabljene predadoe jedni od oruja padoe, drugi u ropstvo otidoe, neki sve imanje pogubie i u siromatvu telesnom se predadoe. I kada se Bojom pomou vremenom ovi istrebie i kada prominue,

21

posle njih doe drugi inoplemenik, zvani glad, gori od promuklih, i satvori drugi svoj plen vei od prvog, nikako ne volei rod na bez strele streljajui, bez koplja bodui, bez maa sekui, bez palice ubijajui i prosto rei bez nogu gonei, bez ruku hvatajui, bez noa koljui, bez ikakvog oruja hodei i tolika tela polaui mrtva... I tako zbog grehova naih sva zemlja naa puna bejae mrtvaca i dvori puni i kue pune i putevi puni i raspua puna. Zbog grehova naih ni grobari ih ne mogahu pokopati, samo ih u itne rupe jedva smetahu. Re o Svetlosti Pohitajte, brao, i s ljubavlju sauvajte zapovesti moje da rajskih radosti istiniti naslednici budemo i dostojni slave nebesne svetlosti koju nam dolikuje u Gospoda moliti. Ne one svetlosti to na istoku ishodi i na zapadu zahodi, to s vremenom okonava i to se nailaskom noi odeljuje, koju zajedno sa ivotinjama vidimo No molimo svetlosti koju videti moemo s jednim anelima, kojoj ni poetak ne poinje ni kraj ne iezava. Teodosije (sredina XIII v. - poetak XIV v.) Slovo utehe sv. Save upueno Stefanu Nemanji Ne tuguj mi gospodaru i oe: ja sam tvoj post i stajanje i klanjanje.

22

Ja sam tvoje podvizanje, to je i po dui trud, na meni je greh tvoj ako ga ima Ja za te odgovaram, poto si me posluao, od mene duu tvoju Gospod neka ite. Siluan (XIV vek) Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo Tamo otjudu slava javi se rodu. Roda svetlost veri svetlost prezre, Tem e rodu svetilo javi se vsemu. Uma visota sana visotu svre, Tem ubo uma vie dobrotu stie. Slovo slavi Save splete Siluan. Arhiepiskop Danilo (oko 1270-1337) Molitva pred tvrdima Sunca A ta u ja jadna uiniti? Gde u sakriti mnoinu svojih grehova? Stazu spasenja ne nalazim nigde. No ti caru vekova, besmrtni Gospode, koji hoe da se svi spasu, daruj i meni nedostojnoj nain da se pre smrti tebi pokajem. Meni je dovoljno ako i dva dana budem robinja tebi Vladici mome Hristu, i duh svoj predam, a da ne budem robinja besovima i grehu. Jer evo sunce izlazi na tvrdi svoje, hotei osvetliti svu vaseljenu, a ja grena ne ekam

23

da te vidim gde zalazi, jer bolje bi bilo da se nisam ni rodila. Svako disanje i svako stvorenje slavi te, Gospode, a ja jedina zaboravih da slavim tvoje ime. ta da inim? Molitva pred anelima ljutim ta da inim ja grena, puna stida? Jer pokri sramota lice moje i tesno mi je odasvud. Jaoj meni odakle u poeti oplakivati svoja ljuta bezakonja, koja se ne mogu lako ispovediti? Zbog ega prvo da zaplaem? Zbog ega da zastenjem i zbog ega da zaridam? Zbog mnoine grehova ili zbog odluenja od Boga? Pomisli, duo, ta e te sresti posle izlaska tvoga od tela! Evo ti se spremaju razne muke, aneli ljuti i nemilosrdni hoe da te uhvate. Molitva u malovremenoj krasoti Duo okajana, o duo greholjubiva, evo se svri ivot tvoj u ovom veku i poi e u drugi svet i meu druge ljude. Jer evo ostavlja malovremenu krasotu, gde si ekala da se na vekove nahrani sladosno ivei. Jer evo pristupie i poslanici i rekoe: Zovu te, ustaj i ne kasni.

24

Danilov uenik (kraj XIII v.- posle 1337) Pla bugarskih vojnika za Carem Mihailom O ljubimi i slatki na gospodine, krepki caru, tako li pogibe, i sada lei ne imajui nikakve potrebe od slave tvoga carstva? Gde je sada tvoj zlatni presto? Gde slava tvoga bogatstva? Gde dragoceni biseri tvoji i drago kamenje i razne zlatne haljine? Gde su tvoje misli? Ustani i vidi nau veliku skrb i tugu, koja nam se danas dogodila. Evo lieni slave svoje i u velikom ponienju stojimo voeni silom, kuda i neemo. Jefimija Mrnjavevi (oko 1349 - posle 1404) Molitva knezu Lazaru Doi na pomo nau, gde da si. Na moja mala prinoenja pogledaj i u mnogo ubroj ovo, jer ne po zasluzi tebi pohvalu prinesoh, no po sili maloga mi razuma. Zato i male nagrade oekujem. No nisi tako ti, o mili moj gospodine i sveti muenie, malopodatljiv bio u propadljivom i malovenom, koliko vie u neprolaznom i velikom, to si primo od Boga. jer telesno tuu mene meu tuim ishranio si izobilno, A sada dvostruko molim: da me ishrani i da utia buru ljutu due i tela moga.

25

Patrijarh Danilo (oko 1350 - posle 1396) Slovo kosovskih boraca Ne potedimo sebe, znajui da imamo i posle ovoga otii i s prahom pomeati se. Umrimo da svagda ivi budemo. Prinesimo sebe Bogu kao ivu rtvu, ne kao pre malovremenim i obmanjivanim goenjem naslaenju naem, no u podvigu kralju svojom. Ne potedimo ivot na, da ivopisan primer posle ovoga drugima budemo. Ne bojmo se straha koji je doao na nas, ni ustremljenja neastivih neprijatelja, koji skau na nas. Ako bismo zaista na strah i gubitak mislili, dobra se ne bismo udostojili. Mi s Ismailanima boriti se imamo. Ako i ma glavu i koplje rebro i smrt ivot mi s neprijateljima boriti se imamo. Mi smo jedna priroda oveanska, potinjena istim strastima. I jedan grob da nam bude. I jedno polje tela naih s kostima da primi, da edemska naselja svetlo nas prime. Ispovest mrtvog kneza Lazara Bolja mi bi pohvalna smrt negoli sa porugom ivot. Ako i na obrazu ranu i po glavi ma, za blagoae se patih,

26

no muastven pokazah se i s muenicima ubrojah se. Gledah donje bojeve i izbrojah gornje poasti, gledah maeve i pomiljah na gornje vence, oekivah smrt i na besmrtnost pomiljah. Promena podviga dovoljno mi bi za uteenje. Nepoznati (druga polovina XIV v.) Ispovedna molitva 1 O mne grenomu, uvi mne grenomu, gore mne grenomu, ljute mne grenomu. Pogiboh va greseh mojih, kako mi se deti s grehi mojimi, ne gubi me Gospodi, s grehi mojimi, i ne pogubi me s bezakoni mojimi. Velici i mnozi po istine moji gresi i moja bezakonja tisuta tisutami tmi tmami pred toboju, Gospodi, po vse dni i po vse noti i po vse asi streih ti, Gospodi, prosti me. Izbavi me, Gospodi, gorkija, ljutija, zlija i naprasnija smrti i nekrasnija. Daruj mi, Gospodi slzi pokajanija, slzi pokajanija, slzi umiljenija. Daruj mi, Gospodi, smrt i koninu blagu s pokajanijem i sa slzami

27

i sa priatenijem svetih boestvenih i preistih Hristovih tajin sa ispovedanijem istim. Sgreih, Gospodi, prosti me za ime tvoje svetoje, Gospodi, prosti me jelika ti sgreih va vse dni ivota mojego i po vse noti i po vse asi jeliko ot junosti mojeja i do starosti. 2 A se sut gresi moji: ljubodejanije, preljubodejanije, blud, neistota, rastljenije tela, radeenije ploti, istecanije pohoti skvrnije na jave i va sne Sgreih, Gospodi, prosti me. 3 A se sut gresi moji: srebroljubije, zlatoljubije, slastoljubije, slavoljubije, samoljubije, sanoljubije, miroljubije, platoljubije Sgreih ti, Gospodi, prosti me. 4 A se sut gresi moji mnogoslovije, ljuboslovije praznoslovije, skrvnoslovije, laeslovije, smehoslovije, bludoslovije, sramoslovije, bujeslovije, sujeslovije, basnoslovije, sprotivslovije, zloslovije Sgreih, Gospodi, prosti me 5 A se sut gresi moji: lihoimstvo, mazdoimstvo, posuloimstvo, rezoimstvo, ueimstvo, opalstvo i okajanstvo,

28

nasilstvo, krivosudstvo, upremstvo, unovorstvo, naprasanstvo, nepokorstvo, lakomstvo, pretebstvo, laskrdstvo, nesitstvo, pijanstvo, neuvstvo, neverstvo, visokoumstvo, svetokradenije, surovstvo, prezorstvo, licemerstvo, pronirstvo, lukavstvo, zbojstvo, izvitstvo, neumstvo, nepostavstvo, nedostojimstvo Sgreih ti, Gospodi, prosti me. 6 A se sut gresi moji: objadenije, upivanije, blvanije, tajnojadenije i oklevetanije, oglagolanije, osudenije, kienije, zlonravije, zlopomnenije, zlosrdije, estosrdije, nemilosrdije, etanije, eptanije, roptanije, huljenije, kobenije, uninije, bezinije, mnenije, prenije, tateslovije, neposluanije, samopravljenije, neispravljenije molitvi, nebreenije o svojej dui, nebreenije o svojem spaseniji, nebreenije o Bojim dele, nebreenije o crkovnom peniji, nebreenije o kelejnoj molitve, nebreenije mniskago pravila, nebreenije manastirskago optago itija Sagreih ti, Gospodi, prosti me. 7 A se sut gresi moji:

29

zavisti, nenavist, revnost, jarost, skupost, lenost, slabost, ljutist, bujest, unost, praznost, gordost, drzost, mrzost, gorest, ostroelije, nagloduije, sverepstvo, zlokozanstvo, zlomistvo, rugateljstvo, pitljivstvo, strpotljivstvo, plenjenije, pomraenije, prevratenije, razvratenije, parenije, sloenije, smeh, kli, plit, gnev, svar, boj, tatba, laa, svada, obada, obida, vrada, mnogosanije, riznoje ukraenije, skrvnih mislej primanije, posvednevnoje padenije va sne i va jave, sablanjenije, iskuenije. 8 Mnogadi nedostojin si vhodil jesam va svetuju crkov i va sveti oltar. mnogadi nedostojin si celoval jesam svetoje jevangelije i svetija ikoni i asni krst i moti svetih, mnogadi nedostojin si jal jesmi svetuja doru i hleb svetuja Bogorodicu ie ot Panagija, mnogadi nedostojin si priastah se svethi i boastvenih preistih tajin Hristovih, mnogadi kroku uronil jesam Bogorodicu svetija hlebca ili dori ili proskuri, mnogadi klet se i rotil se jesam na krive, mnogadi va kletvu vpadoh, mnogadi kletvu prestupih, mnogadi mnogih poklepal jesam, mnogadi u mnogih zaprel jesam uego imenija, mnogadi namita liil jesam

30

mita ili najma ili mazdi jego, mnogadi u mnogim posuli i mazdi vzimal jesam, mnogadi mnogih lajal jesam, mnogadi mnogih ukoril jesam, mnogadi mnogih pohulil jesam, mnogadi mnogih zloslovil jesam, mnogadi mnogih sablaznil jesam, mnogadi mnogih oskrbil jesam, mnogadi mnogih klet jesam, mnogadi mnogih bil jesam i do krove a sa vsemi time ne prostil se jesam mnogadi osezah i zreh smradnija tajnija detorodnija udi moja, mnogadi na enu ili devicu ili na otroa krasno vazirah s pomiljenijem i sa elanijem plotskim mnogadi mnogih obidel jesam, ili oklevetal, mnogadi mnogih osudil jesam, mnogadi oblenih se vstati na kelejnuju molitvu i crkovnoje sbornoje penije na polunotnicu i na utrnuju i na moleben ili k asom i k liturgiji i k veernji i k nefimonu. 9 Ne ispravil ti jesam, Gospodi, pokajanija i ispovedanija na zemlji sej, va vse dni ivota mojego, ne ispravil ti jesam, Gospodi, va belceh krtenija a v rnorizceh obeta mniskago itija i velikago svetago obraza skitnieskago, i ne ispravil jesam, Gospodi, otcem svojim duhovnim va pokajaniji i va ispovedaniji i va opitemijah, i ne ispravil jesam, Gospodi, posta, poklonov molitvi i vsakija ne stvoril jesam opitemiji i vsegda stvoril jesam delo Boije s nebreenijem. 10 Gospodi, sija vse sgreih, sija vse ispoveduju, sih vse kaju se, sih vseh prosti me. Gospodi,

31

prosti me, Gospodi, prosti me, jeliko pomnju, Gospodi, sgreih, prosti me. Gospodi, pomiluj me nedostojnago, oisti me, spasi me grenago, okajanago, skvrnago, neistago, nedostojnago i bezakonago, bezumnago, nerazumnago, neistovnago, zlonravnago, zlokozananago, zloobraznago, zlopomnimago, zlopitljivato, zlosrdago, zlodejivago, ljubodejivago, nekljuimago, nepostavnago, svratenago, razvratenago, osudenago, padago, slabago, unilago, lenjivago, netrpeljivago, sonljivago, neposluljivago, nebrljivago, neistivago, nepokorljivago, lastljivago, roptivago, strpotljivago, gnevljivago, gordeljivago, zavistljivago lukavago, bestudnago, bezrodnago, besinago, licemernago, jarosnago, strastnago, naprasnago, pomraenago, otemnjenago, okajanago i oestoalago, neuvstnago, nelovenago, nepotrebnago, vrednoumnago, sujeumnago, sujetnago, surovago, sverepago rugatelja, dosaditelja postidnago, mrzkago, skarednago, gnusnago, grubago, glupago, gluhago, hudago, bednago, nemotnago, smertnago, tlenago raba svojego vredoljubca, bljudoljubca, pltoljubca, smeholjubca, slavoljubca, slastoljubca, pohotljubca.

32

11 Uvi mne, kako hotu ot vraga izbiti greholjubiv si! Gospodi, sgreih, prosti me, primi me, Gospodi, kajutago se i pomiluj me, Boe, milostiv budi mne grenomu i pomiluj me, Boe, oisti me grenago i pomiluj me, sazdavi me i pomiluj me, besisla sgreih, Gospodi, prosti me. Ispovedaju ti se, Gospodi, Boe nebesi i zemlji. Vse jae sut tajnaja srdca mojego jeliko otreno svetimi knjigami i jeliko otreno va svetom krteniji i jeliko va postriganiji obeta mniskago a togo vsego jesam neispravil, a v tom jesam va vsem slagal i prestupil. 12 Jeliko sgreih pae isla peska morskago, prosti me, Gospodi. Jeliko ti sgreih va vse dni ivota mojego i jeliko va ninjeni dan i va siju not i va si as. I vsegda bez isla sgreih dueju i telom, snom i lenostiju, omraenijem besovskim, va pomisleh neistih i va zabitiji uma. Sgreih srcem i vsemi uvsti, sluhom, vidom, slovom i delom i pomiljenijem, voljeju i nevoljeju. Nest bo togo greha jegoe ne stvorih, no o vse kaju se, prosti me, Gospodi, i blagoslovi.

33

Monah iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1398) Oplakivanje porobljenog otaastva Boe, dooe neznaboci u dostojanje tvoje. I ne samo to oskrvnue svete crkve, no ognja delo tvorahu od njih. I poloie truplje slugu tvojih za hranu pticama nebesnim, tela prepodobnih tvojih zverima zemljinim. Ne oko Jerusalima samo, no po svoj zemlji ovoj. I bi da se vidi pla i ridanje ne manje od prvog. Jer ove klahu, a one koji ostadoe ivi odvoahu u svoju zemlju. I ne na reci vavilonskoj, kao to oni tada, seasmo, no na onom u koga sve reke, male i velike, utiu. Razdvajani bismo i rasprodavani u svu zemlju tih. I mati zbog eda plakae, i otac gorko ridae, i brat brata obuhvativi suze ljute prolivae, i sestre brau, i braa sestre, gledajui gde drugoga drugde odvode, ruke oko vrata jedan drugom spletoe, alosno kriahu. O zemljo, rastvori se, ive primi sve nas! I drugi kud drugde odvoen natrag gledae, sve dok oima koje ga gledaju nevidljiv bivae Pla za knezom Lazarom Gde slatka njegovih oiju tihost? Gde sveti na usnama osmejak? Gde ljubazna desnica,

34

koja svima obilno prua? Avaj, iznenadne promene! Kako pocrne lepota! Kako se pokrade skrovite! Kako odjednom otkinut bi cvet! Vaistinu sasui se biljka i cvet otpade, oslabi istonik, sasui se reka, zatim u krv pretvori se voda. Nepoznati iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1404) Pohvala knezu Lazaru Danas sunce svoje zrake prostire i ozarava svega sveta krajeve. Danas zaduhae vetri od zapada na istok propovedajui tvojih udesa silu. Jer evo izie od zapada na istok re tvoja, o novi muenie Lazare! Blaeni smo mi danas vie od svake vidljive i nevidljive tvari. Blaeni, uistinu, i preblaeni, i po dostojanju. Blaeni, blaenih si zemlju nasledio. Danas muenici, lik sastavivi za slavni pomen tvoj, blaeni onaj glas Vladici svih, s tobom pevaju, psalmski prizivajui: proosmo kroz oganj i vodu, i izveo si nas u pokoj. Pla za knezom Lazarom Ko je ovaj Govorite u ui moje. Da li je ovaj koga pre eljah, moj ukras, mojoj deci rasejanoj sabranje? Da li je ovaj koga iz zavisti

35

htedoe neprijatelji sruiti i svetlost moga vida kao tamnicom mranim tamnicama drati, i ne mogoe? Da li je ovaj udovstvu mojemu enik? Molitva knezu Lazaru Doi, o enie, doi, i podaj onima koji mi ine zla po delima njihovim, jer ne razumee tvoj dolazak na pomo moju. Primi oruje i ustani i ne zakasni. Zabi strele izotrene u srca njihova, koje za mene izotrie, bezakoni. Ne trpim k tomu bremena onih na me. Kolikim rtvama mrskim oskrvnue me. Doi, osveti me krvlju svojom. Prii, padanju mome potporo. Saberi mi eda rastoena, koja zaviu vrazi od mene otrgnue. Saberi ih u ogradu moju, pasi eda moja, da ne jede vuk od stada moga, da ne rastera ih zaviu svojom, kao pre, kada ne bi s njima. Da ne zadrema oko tvoje. Da ne oslabe noge tvoje. Pasi mi stado, koje ti uruih. Prognaj od njih bezakone varvare. Da ne prestane da se bori s njima za mene i stado moje! Grigorije Camblak (oko 1364 - 1419/20) Vraanje vida Stefanu Deanskom ili udo Sv. Nikole Ima li u pameti to ti ranije rekoh kad se javih?

36

Rekoh ti - ne tuguj, jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove ti pokazah. to ti tada rekoh, danas sam poslan da ispunim. Gospod na Isus Hristos, koji slepome od roenja dade vid, i tvojim oima prvi daruje zrak. Stefan Lazarevi (1374/5 - 1427) Slovo ljubavi Leto i vesnu Gospod sazda, to i psalmopevac kaza, krasote u njima mnoge, pticama brzo, veselja puno preletanje, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva, i poljima irine; vazduha tankog divotnim nekim glasima oglaenje; i zemaljske daronose mirisnog cveta, i travonosne; no i ovekove biti same obnovu i razigranje dostojno ko da iskae? Ali sve ovo i udodela Boja ina, to ni otrovidni um sagledati ne moe, ljubav sve prevashodi, i nije udo, jer ljubav je Bog. Molitva djevojina Lijepu edbu etae jedna mlada Vlahinjica, Gizdava divojka. edbu mi ti etae; Vinjega boga moljae: "Nemoj mene, moj Boe, ivom eljom umoriti, Moj vidovni Boe, ivom eljom umoriti, ljutom strijelom ustrijeliti, Neka mi se ja naljubim jednoga gizdava junaka, Mlada Vlahinjica;

37

Na glavu mu nanosim zelen vijenac od masline, Na ruci se nagledam zlatan prsten od 'iljade, Ja lijepa Vlahinja. Ako ho', mili Boe, mene ivom eljom umoriti, Satvori me, moj Boe, vitom jelom u planini, Moj vidovni Boe! Od mojijeh lijepijeh kosah sitnu travu djetelinu, Od mojijeh crnijeh oih dva hladjenca bistre vode, Moj vidovni boe! Kada bi mi doo moj gospodar u planini lov loviti, Da bi mi on poinuo pod zelenom vitom jelom, Moj mio gospodar, Konje svoje napito sitnom travom djetelinom, A napojit sa dva hladjenca bistre vode, Tej brze konje." to je Bogu molila, toj mu je i umolila! (narodna pesma)

Suneva sestra i car Tamo kau goru javorovu, I u gori vodu Bosiljkovu, I kod vode Bosiljku djevojku, Kite kiti, podvezice plete: Svaka kita od dukata zlata, Podvezice careva araa; To se udo ak do cara ulo, Posla care dva laka uloka: "Dovedite Bosiljku djevojku." Dovedoe Bosiljku djevojku, Prije cara rije govorila: "to si, care, za me poruio? "Ja sam suncu roena sestrica, "A mjesecu prvobratueda." Lijepo je care darovao: Dao njojzi dvanaest dukata: "Idi tamo, Bosiljka djevojko, "Idi sjedi, gdje si i sjedila." (Narodna pesma) Suneva sestra i paa tiranin (iz Crne Gore) Izvirala studena vodica, Na vodicu srebrna stolica, Na stolicu lijepa evojka, ute su joj noge do koljenah, A zlaane ruke do ramenah, Kosa joj je kita ibriima.

38

Ono udo po svijetu poe, I to zau paa tiranine, Pa opravi svoje dvije sluge: "Ajte, sluge, do vode studene, "Da vidite lijepu evojku; Uzeu je za vjerenu ljubu." Ondolen se podigoe sluge, Kad dooe do vode studene, Al' istina, kako ljui kau, Pa hojdoe, te pai kazae. Silne svate paa okupio, On okupi svatah est stotinah, Te otole hojdo' po evojku. Kad ih vie lijepa evojka, Jeste mlada rije govorila: "Fala Bogu, uda velikoga! "Da li je se paa pomamio? "Koga hoe da uzme za ljubu, "Da on uzme sunevu sestricu, "Mjeseevu prvobratuedu, "Daniinu Bogom posestrimu!" Pa se mlada od zemlje podigla, I baila u depove ruke, Te izvadi tri jabuke zlatne, I bai ih nebu u visine. Natae na svatah est stotinah, Ko e prije ugrabit' jabuke; No tri munje od neba pukoe: Jedna gaa dva evera mlada, Druga gaa pau na dorina, Trea gaa svatah est stotinah; ne utee oka za svjedoka, Ni da kae, kako pogibee! (Narodna pesma) Konstantin Filozof (kraj XIV v. - posle 1433) Smrt despota Stefana Lazarevia Gde, uistinu, iznenada ode sve svetlo i krasno to je unutra i napolju? Gde su zborovi igraa, gde crkvena sabiranja? Gde saborne svetkovine i molitvena obilaenja po okolini? Najedanput sve bi mrzost zaputenja,

39

sve se preobrazi, sve se u nebie dede, sve se nevoljom ispuni. Humke se razarahu i saiahu. Andonije Rafail Epaktit (kraj XIV v. - posle 1419) Pla za knezom Lazarom Kakvim u reima plaevne pesme venac isplesti uspomeni tvojoj? O slatkoga zvanja veselo nazvana stvari! Kakvog u nadanja veselje pruiti razumu tugovanjem pretvorenu prirodu i u bistrinama suzne vode lik ridanja sagledati? O ko e dati glavi mojoj vodu tugovanja alost da omijem? Ko ovo gleda zar se uasnuo ne bi o ljubljeni, kako i vazduh tugovanja ubrusom prikriva prirodu Nikon Jerusalimac (oko 1380 - posle 1468) Povest tuina i plenika Sedeh i smotrih kako teku beskorisno. Obretoh svest moju tromu, um moj odrvenjen i namuenu mi duu ljuto unitenu. Ostavi duo slasti, ne teci u neizvesno, da ne preduhitri te smrt i da ne polui spasti se. Lukava nedra pomrauju duu moju. Srp izotren eti uvstva. I meso truli od mnotva zla mojih. Oi pokri, nikako ugledati. Ruke i noge iznemogoe, krepost ne imajui sasvim. U dobro sumnjam, u lukavo vie. Kao ptoma, kao pas. Kao tuin i plenik beskorisno spavam.

40

Jelena Bali (oko 1368 - 1443) Otpisanije bogoljubno Da zna tvoja svetinja, otkako udostojih se s Bogom poznati te poradovah se veseljem duhovnim. No zamalo i kratko bi nam vienje, da bi ko rekao u zrcalu obraz ugledasmo, ili u neki san tanak da sam bila snesena... I sluah tvoje due bogoljubnu narav i netelesno aneosko prebivanje. I ono od nas konano udaljenje. I veoma tvoje videti zaelih prepodobije. I tvojih medotonih nasladiti se rei. Ne malu od tvojega vienja meni priploditi korist... No zbog daljnjeg nam rastojanja, i more i gaj, ovog radi uzroka nemogue nam je videti svetinju ti... Jer eljenje bogatstva i sujetna slava, a ujedno i slasti ne ostavljaju nas, koji su na talasima u moru ovog sujetnog ivota, uzniknuti k svetlosti istog i netelesnog prebivanja. Jer se pomraie duevne oi mukom i meteom koji je u svetu... I ovo sada kao od sna nekojeg dubokog probudivi se ushteh tvoju svetlost videti. Smederevac (XV vek) Molitva vladiici za spas od neprijatelja 1 ita naa pre srpa satrvi poe, vinograde nae pre kae izgnjei,

41

i uzalud nam trudovi nai... Sada nije nama otvoriti usne nae. Stid i poruga meu narodima i odmahivanje glavama njihovim jesmo danas i jesmo ponieni po svoj zemlji grehova radi naih. 2 Pokai, Vladiice, i sada kao pre udesa tvoja, da videvi neprijatelji tebe, nadedu nau, za nas koja se bori, vrate se natrag i raziu se i poginu. Lukove njihove skrui, strele njihove natrag povrati, polji u pomo nau nad vojnicima naelnika velikog Gavrila... da srui svegubitelno tih svedrsku silu. Smederevski besednik (sredina XV veka) Pla za despotom urem Brankoviem Kako gorko i bolno osiroenje da pretrpimo? Kako da pretrpimo mranu no? Ko da nas zatiti, ranu teku, zbog tvog odlaska? Kako krepku zimu i burne vetrove i takve valove da preemo, mnogocenog pristanita i bisera liivi se? Kojim istim oima sunce da ugledamo kad se najslae nae iznenada otsred nas ugasilo bolno i bolno skriveno? Kako da pogledamo nebo, koje gorko i teko breme pre vremena pokaza nam zbog zvezda koje se dime?

42

O zvezdo gorka, to ovo nam navesti? Koji ma javila jesi da ponje na ivot? Koje bolno izvee neznano od nas navesti mama? Hteli bi da smo znali gorak ovaj znak tadanjeg vremena da radi nas jadnih bi. I tvoga tvorca i naeg sazdatelja, gospoda Boga. mogli bismo umoliti za nepretrpljivo zlo, od koga postradasmo. Kojim nogama koje se ne tresu zemljom da idemo? Koja svetlost naa srca i kolena uniti zbog skrivanja nae asne i svetene glave? Kad si ti umro, mi kako da ivimo? O zemljo, o sunce i vazduh i ostali tvorenija tvari, to kasnite? Doite s nama usplaite, s nama uzridajte, s nama tuite tugu velju, i neizdrljivo pretrpite! Lepo nam je zaista rei, ko da da glavi naoj vodu i oima naim istonik suza, da kako valja nama bolno trpljenje ljuto da isplaemo. Nedovoljne su nam kaplje dadevne i renik voda struje za potrebu suza, ime da ispunimo nama dunu potrebu. Gde na najslai ivot se krije? Gde svetlost oiju naih koja se ugasi? Gde od mladosti sve do starosti sila i krepost, od koje se uasavae

43

i kojoj se divie carevi zemaljski i naelnici i knezovi neznaboaki? Dimitrije Kantakuzin (druga polovina XV veka) Nedokuivost je odasvud Kada se rastanemo od moi ivota nedokuivost je odasvud i al neutena, nema iscelitelja, nema ni blinjih. Kada smo estim uzdasima i suhim zahvaeni, kada oganj plameni raspaljuje unutranjost i rastrzava uzdahnue iz dubine srca i saalitelja ti nee nai. Veliko pozorje Ne bacamo se uzaman i uzalud, jer jedan je put smrti a ne drugi, i na sve podjednako nadolazi. Mi se o ovome ne brinemo i kao hudo ovo smatramo u ta emo uskoro upasti, iako ne elimo. I tuno e mi se pozorje vaistinu ukazati gore. Oima u gledati zagrobnie, stradalce i do konca dospeve. Malo tamo proniknuu i umom i razumeu strane tajne osnaene muke posred due i tela. Veliko pozorje vaistinu biva, brao. Molitva sa alou Pomisli, duo, kakav aje konac, pomisli gorinu razluenja muna,

44

pomisli strah i bolovanje tadanje, pomisli, ustrepti i uasni se. Anela nemilostiva ekam prispee, anela po mojemu zlobnu ivljenju, anela ne tediu no muitelja mi, anela ognjena, nemilosrdna. Ne znam je li poslan da me uzme danas, ne znam da li to vreme priblii se ve, ne znam da li i s orujem hita, ne znam da li to jeste no smrtna? Nema tad pomoi od druga i znanca, nema ni od brae, srodnika i eda, nema ni od imanja dobiti kakve, nema pomagaa niti izbavljaa. Tada e oi alno oboriti, tada nee jezik iznenada govoriti, tada e plamen unutra silno obuzeti, tada e sile telesne onemoati. Smrt tek nasta ljuta i konac, smrt i razluenje skupa, smrt odavde prevodnica natamo, smrt u tamnoj ko uhoda noi. Taman budui u tamu me odilje ada, tamnih tako ja esti avola, tamno uzljubih stoga anele, tamu tamno izabrah, taman sav bih. Ko za mnom da ne usplae, o ljubljeni, ko za mnom ne uzrida, o drugi, ko za mnom da ne uzdahne sliei zla ova, ko za mnom da ne prosuzi oekujui ovo. Pree smrti mrtav vaistinu ja, pree suda saveu osuivan, pree muka mislima u krgutu zuba, pree konca muiti se znam bez kraja. Tako ognjena straim se raspaljenja, tako krgut taj zuba estosrdi ekam, tako crvljih bojim se kakljivih dela, tako spoljna tama u stanite meni. Mene tartar da oplae i bezdan, mene ada da ali tamno dno,

45

mene to u njemu iveti hou, mene tame ljubitelja, a ne svetlosti. Marko Kraljevi i soko Razbolje se Kraljeviu Marko pokraj puta druma junakoga, Vie glave koplje udario, A za koplje arca privezao, Jo govori Kraljeviu Marko: "Ko bi mene vode napojio, "Ko li bi mi ladak nainio, "Taj bi dui mjesto ufatio." Tu dopade soko tica siva, U kljunu mu vode donosio, Pa je Marka vode napojio; Nad Markom je krila raskrilio, Pa je Mraku ladak nainio; Jo govori Kraljeviu Marko: "O sokole, siva tico moja! "kakvo sam ti dobro uinio, "Kad si mene vode napojio "I kad si mi ladak nainio?" Soko tica odgovara Marku: "Ne budali, Kraljeviu Marko! "Kadno bjesmo na Kosovu bojnom, "Teki bojak mi s Turci trpljesmo, "Onda Turci mene ufatie, "Oba moja krila odsjekoe; "Ti si mene ufatio, Marko, "Metnuo me na jelu zelenu, "Da me turski konji ne sataru, "I junaka mesa naranio "I crvene krvi napojio; "Tu si meni dobro uinio." (Narodna pesma) Popijevka Radia Vukojevia Tri mi kopja erahu Radia Vukojevia, Dobroga junaka, Oni mi ga erahu lijepom zelenom planinom, Dobroga junaka. Nigdje mi ga, junaka, dostignuti ne mogahu. Ali mi se Radiu huda srea dogodila, Nebogu junaku: Konjic mu se popuze po travi po djetelini. Pade nebog Radiu niice na crnu zemlju. Tri ga kopja bijahu ob jednome udarila. I njega mi svukoe do tanka bijele koulje. Ali mi se Radiu gusarom drago moljae:

46

"Nemojte mi mahrame s bijela lica podizati, Da mi lice ne izgrde sivi orlovi i vranovi!" (Narodna pesma) Longin (druga polovina XVI veka) Ikos prvomueniku Stefanu Raduj se jer vazduh osvetli putovanjem iste i neporone due tvoje. Raduj se jer vazduni, lukavi knezovi tamni daleko pobegoe od lica svete ti due. Raduj se koji duhom svetim presvetlu blagodat daje voenima u ovo. Raduj se koji radost daje itavog sveta torestvenicima uspomene tvoje. Arsenije arnojevi (oko 1663 - 1706) Molitva zaspalom Gospodu I dan i no beei sa svojim osirotelim narodom, od mesta do mesta, kao laa na puini velikog okeana bekstvu se dajemo ekajui kada e zai sunce i prekloniti se dan i proi tamna no i zimska beda koja lei nad nama. Jer nema onoga koji nas savetuje, ni onog koji nas od nevolje oslobaa, i nevolja naa udvostruava se. I rekoh sa suzama: Dokle e, Gospode, zaboravljati nas do kraja, dokle e se naoruavati na dostojanje tvoje? Ustani, Gospode! Zato spava, zato lice tvoje, Boe na, odvraa od nas? I opet vaskrsni, Gospode, pomozi nam imena tvojega radi! I tako neprestano ridanje na ridanje prilaemo i niotkuda pomoi.

47

Kiprijan Raanin (druga polovina XVII v. - poetak XVIII v.) Rei prorokih kazivanja Rei prorokih otrovidnih kazivanja to kamen rasprskavaju, skupljamo kao kapi iz napunjene bezdne mora, i u ovu malu knjigu, kao u mali kladenac saimamo. I moguno nije, sami znate, sve more u nj uliti i po irini ploviti korabljem u studencu vode budui. Gavril Stefanovi Venclovi (kraj XVII v. - posle 1746) Lovci adovi Po okruglomu kolu ovoga sveta, kojeno se lasno okree, valja nam po tom kolu opipom hoditi. Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i skupljajui vreme, zato dni su lukavi, zato ko tom skrivaju i miru lovci i adovi na nas, kano na ptice, mree i sklepe. Arsenije Jovanovi akabenta (1698 - 1748) Zapis u srebru udotvorne ikone Nedostojan sin jesam, carice nebesna, tebi, po bogootkrovenju uenika sina tvojega i Boga, u sunce odeveni lik, ukraen udodejstvija srebrom ili zlatom, odenuti, i ovaj, sveta ovoga bogatstvom

48

mnome nainjen venac, tebi vencem od dvanaest zvezda ovenanoj, poloiti na glavu. No ti koja si u svim tvarima, nebesnim i zemnim, moje ka tebi i tobom k liku tvome u udu ovom ivome, tople vere usre i iste ne prezri; pored svih, od ovog sveta tebe ljubeeg, utvari bogatih, to se za tebe satvoriti mogu primiti moe te i moja. A domoadci, ovce moje slovesne, od sina tvojega u pastvu date, obrazu tvojem verni pripadi hristjani, razlinim udodejstvima isceljeni do kaplje krvi, vernim molitvama nebesni venac slave da slave ti. Nadgrobno slovo Beogradu Postoj, putnie hrianski, koji moda dolazi, i pogrebenje uini plaevno. Ovde lei Beograd sa svojim kostima, pogreben u dragocenoj peteri, koja je hriane mnogo stala. Samo to se krvava rodih, umirem beskrvnom rukom zarunika. Koji je mene sebi na veki nerazruivog zahtevao zlim lukavstvom, gorim savetom i najnevaljalijim upada u neoskvrnjenost uvstva ili udovstvo. Tako i meni jestastvom, vojinstvom i umetnou ukraenu nevidimu nevestu izdaje za kurvu i smrti za podsmeh. No mir mojom cenom kupljen jeste, mir vie krti negoli mili. Vero, nado, ljubavi, mene rtvuje, saveanje, Beograd ratom nije ratu, stepen nesree zahteva nesreno!

49

I mene koga elezo nije prelomilo pero obara, ah nokat, ah pero orlovo! Sa mnom ve no jeste, i luna mene pokriva, pokatkad ete mene strahom polupepelnim posle traiti, no neete nai, poivam u pokoju, bez krsta, bez svee, i nikako. Uzalujte: Rastvori, Beli Grade, dveri svoje, i nek pojede vepar eda tvoja! Nepoznati (XVIII vek) Finiks drevo previsoko Finiks drevo previsoko na kom pojet divni soko Vernu svoju pominjui i u dneve i u noi, Jer ne moet pregoreti ljubvi serca odoleti. Koja fajda ovog sveta i ivota skorbna leta? Vizantije plemenita, u Evropi znamenita, Polji meni medecine, da mi serce ne izgine! Rubintovo slavno lice ljubne moje gorliice Sladost togo moet sada utoleti gorest jada. Oi arne, dragi kamen, da utole ljuti plamen. Vizantije, tebe molju, ispolni mi moju volju. Nevernosti ovog sveta, gde je miris krasna cveta? Slavna cveta finiksova eli dua sokolova. Istonie slataji, svega sveta krasnjeji, Gde useknu sladost tvoja, da ne imam ja pokoja? Ah, alosna sokol ptice, nek ne skorbi tvoje serce! Bog e biti u pomoi, da u verna tebe doi!

50

Via je gora od gore Via je gora od gore, Najvia Loven planina; U njoj je trnje i grablje, U njoj su sn'jezi i mrazi U svako doba godita; Vilenski u njoj stanovi, Sve' vile tance izvode; Junak mi konja jezdae, Predragu sreu iskae; Vile mi njega viee, Junaka stae dozivat': "Ovamo svraaj, junae! "Tvoja se srea rodila, "Sunevom drakom povila, "Mjesecom sjajnim gojila, Zv'jezdama sjajnim rosila." (Narodna pesma) Biserna brada Biserna brada, Srebrna aa, Biser se roni, U au pada, Svako ga zrno po dukat valja, A s'jeda brada Tri b'jela grada. (Narodna pesma) Zaharija Orfelin Sjetovanje Mladije ljeta skoro prehode, u meni bjednom alosti plode to bezpolezno izn svoju slezno prekraavam, prekraavam. Nikakvu slubu, eto, ja nejmam i srdcem padam k alostnim bjedam, ako uih se ali liih se sve nadede sve nadede.

51

Jerbo je sada nauka pala, a na mjesto nje bogatstva stala, propalo zlato, zgaeno v blato, ljudej umnih, ljudej umnih. No ja bogatstva ne hou znati ba da bez mjesta budem zgibati, zdjelal bi tako a ne inako kak u javit, kak u javit. Oenil bi se, da enat budem, no mislim: zato da lanac uzmem na moju glavu? Jer hoe s' nravu njenu svagdar, njenu svagdar. Bio b' monahom, otreki s' svjeta, ali bojim se to mlada ljeta lalive sirene, ljepotne ene, prevarie, prevarie. Prazno u svjetu ivit ovako, svak skaet ludo za mene tako: eto, uil se, k emu godil se s naukom on s naukom on. Eto nauka: bogatim biti, svak mudar takov, i mo javiti da novcov plodi dajut s prirodi nauku svim, nauku svim. Javil bi s'dvoru, no ima zamku, koja est lovit a ne nauku bogata dobrim kaet i umnim bez Paladi, bez Paladi. Poel bi k prostim, no i tam bjeda,

52

ne znaju okotov, zgibnu bez sljeda, Paladi mjesto jest tamo pusto do konca do konca Ja samo alost budu imati, jer nejmam svjeta polak gledati, bez slubi domu gdjegod mojemu s naukom ja s naukom ja. Nepoznati (kraj XVIII veka) Monaka pesma Bledi mesec mi ne sjaje, Nit toplotu vee daje Jarka sunca zlatni krug. Sve jestestvo hod okrenulo, Tuno srdce mi uvenulo, Ptice poju smutne glase, uvstva moja vuku na se. Nestala mi jest uteha, Nejma ale niti smeha, Onom koj se sveg odrie. Trava meni v ruci vene, Radost jest mertva za mene, Od kad te moram ostaviti U tavnoj rizi tavniti. erna rizo, pokri tuno, Od alosti, tuge suno Srdce koje sada vene; Tvorcu treba ono dati, A za beo svet nejmati Niti misli niti volje Ot dananjeg dana bolje. V mrano mesto stupa noga, Dua mora samog Boga Ot sada dovek iskati. Nee rizu lua proi Nee ljubav v oi doi, Koju sam za tebe imao. Nek poznata bude tebi,

53

Samo dok me tuna sebi erna zemlja, naa mati, Uzme jote pokoj dati. Sva mi radost jest u tebi, Ja u tuan tuit sebi, Nikom drugom, ah, doveka! Taman budi, sunnom krugu, Nikad ne pokai dugu, Mesec sveta lien budi, Svaka ptica za njim hudi. Kad poslednji dan mi suda Bude, a ti mener huda Ozari, osvetli svetom! Da mi dua vidit kamo Ii valja i da samo Ah, do drage svoje dojde, iznj venu s njome projde. Lako je poznati kneza Lazara Iznikla je naranica Vrhom zelena, Pod njom jedi evojica B'jela, rumena, "Boja pomo, evojice B'jela, rumena, Jesi li mi e viela Kneza Lazara?" "I da sam ga e viela, Ne poznajem ga!" "lako ti je upoznati Kneza Lazara: Na njega je dug' dolama, Duga do zemlje, Na glavi mu svilen klobuk, Svile bijele, Za klobukom paun-pero Paha do zemlje!" (Narodna pesma) Jovan Pai (1771 - 1849) Snu Sne, o mirne, vlane, tavno-mrane noi, Bolnim snagodavni, blaaji sin! Tvoja slast nam ini sve da zlo nas mine, Hoe li mi kadgod jadnom ti pomoi?

54

ivot opor bez tebe j u tesnoi; Serdce ne mo' tuno ni da odumine, Slovom jednim: nadeda mu ne prosine; Bez tebe sam jadan, skorban u besnoi. Sleti, rastri tavna sverhu mene krila; Daj mi pokoj, snit ot drage mi pokloni: Snovienja teb' u ruku sladka jesu. Tek u snu mi ljuba naklonjena bila, Sne, protivno tebi, molim, sve ukloni, Da na san mi tvoje sile nju donesu. Lukijan Muicki (1777 - 1837) Natpis o ljudskom rodu Non scholae, sed vitae discendum. U koli prepravljajte se za svet. Svet vam je more! kola teoriju da, a li praktiku svet Plovit ui teorija, al se plovi po reci, Izbro lau il un, vlastelj budi im jak. Nek vam istorija vernim saputnikom bude: Ravan je ljudski rod sebi bio, i jest! Na sredi sinja mora Grigoriju Geriu Drue! ja sam ti ve na sredi sinja Mora. Burja mi un koleba strano. Ja t' ne ostavljam vesla Odgoni talase duh. Morski razlian gad sve pokraj mene Pliva; uzdie vrat; eljust otvara; Grozno skreee zubi! Al me progutat ne sme. Zar mu ne da Neptun; da il mu s' ini, Da je duh moj sam Bog. I slaba mica Ljudska jaa u bedi: See i prepone duh. Tome slui sav svet, dobija, gubi; Svemu priina on. Gde jai ivot

55

Tamo i pobeda spei. Drema u miru i lav. Pavle Solari (1779 - 1821) Pesna o gozbi 1807 Sve to vreme na svet daje, i kamen i drevo, Sve propada u nesito Saturnovo revo. Rano, kasno, njegova smo trebita svi ertva; Ljuto adam proroestvo, tu ste i vi mertva. Iz utrobe svoje stvara on divna i huda; Kao pauk pauinu asti svoga uda. ada svoja on pojeda, da nova preiva; Tak puina reke glota, izvore podliva. Nita tverda, kad ga nije na nebesa visu: Nita tverda, em se godi isle v' letopisu. Preminjuju isti bozi (prilike od ljudi)! Ini vei, i jezikom inog Boga sudi. to je god stalo u bia svoje sute pleme, Imalo je neotstupno i mesto i vreme. Ovo trojstvo vsegda bude; misal svakom lasna, Inae smo sva vselena - nito, naga basna. to je prolo, tog za njega vie ovde nema; Uiveno, neuito, sve zabvenjem drema. to e biti, to nek Edip kom hoe odgada; Ja u rado plod ne znati gradutega sada. ado asa nasutnoga. Saturnov vree, I gde stoji, kuda hodi, sedi ili lee, Neve sveta, ovek rado izvan sebe ivi, Sve osvoji, sve prikusi, da mu se mir divi. Cari nai, zemsti bozi, s' ljud'ma drugda lade; Zemsti bozi? S' bozi valja da o neem rade. emu lue podobiti Boga? eloveku. To s' i bozi najvoleli u svakome veku. Zato neka sve udesno ostave u dvoru, Pak pod zrakom raba dou suvim i po moru; Ne jezici arki samo kao s burnim virom, No itavi ljudi ljudski ko negda k pastirom.

56

Milovan Vidakovi (1780 - 1841) Vidim nebo otvoreno Vidim nebo otvoreno i jedan svetli zrak Koji se spusti ustremljeno na gust neko oblak; Koga temnost svetlou najedanput rasu, I ja smotrim s radou tihu neku rosu, Koje kaplje sad biserne padnu mi u oi, Ko brilijant luezarne da se isto ukoi! Svetlost malo rastvori se, kad al novo udo Na oblaku pojavi se na spram koga ja stado'; Ljubopitno ustanovim sad ja vzor moj na ovaj, Kad al cerkov neku vidim na vozduhu, kao raj; Koja tiho u svetlosti na zemlju se pusti, I iezne svet nebesni i oblaci jasni Ja se na to sad pribliim u snu, da ju vidim... Sava Mrkalj (1783 - 1833) More zala ov'je svet Jao! Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov'je svet! Led i vatra, zrak i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, esto vek nam ine klet! Zlo je muno sadanje podneti, Zlo nas bive pee u pameti, Budue ve jede nas. Dnevne tuge raaju sne hudne, A sni noni rastue nas budne.

57

Jesmo l bez zla koji as? ovek, strava oveku ah! vea, Goni pravdu, to je sviju srea, Goni mir iz sveta sav. Vuk ne lomi re ni veru svoju; Top i karta ne privezu k boju Anakonda, ris i lav.

Filip Vinji (oko 1767 - oko 1834) Poetak bune protiv dahija (Uvod) Boe mili, uda velikoga! kad se ae po zemlji Srbiji, Po Srbiji zemlji da prevrne I da druga postane sudija, Tu knezovi nisu radi kavzi, Nit' su radi Turci izjelice, Al' je rada sirotinja raja, Koja globa davati ne moe, Ni trpiti Turskoga zuluma; I radi su boji ugodnici, Jer je krvca iz zemlje provrela, Zeman do'o, valja vojevati, Za krst asni krvcu proljevati, Svaki svoje da pokaje stare. Nebom sveci stae vojevati I prilike razliite metati Vi' Srbije po nebu vedrome; 'Vaku pravu priliku vrgoe: Od Tripuna do svetoga ura Svaku nocu mjesec se vatae, da se Srblji na oruje diu, Al' se Srblji dignut ne smjedoe. Drugu sveci vrgoe priliku: Od ureva do Dmitrova dana Sve barjaci krvavi idoe Vi' Srbije po nebu vedrome, da se Srblji na oruje diu, Al' se Srblji dignut ne smjedoe. Treu sveci vrgoe priliku: Grom zagrmi na svetoga Savu, Usred zime, kad mu vreme nije, Sinu munja na asne verige,

58

Potrese se zemlja od istoka, Da se Srblji na oruje diu, Al' se Srblji dignut ne smjedoe. A etvrtu vrgoe priliku: Vi' Srbije na nebu vedrome Uvati se sunce u proljee, U proljee na svetog Tripuna, Jedan danak tri puta se vata, A tri puta igra na istoku. Sima Milutinovi Sarajlija (1791 - 1847) Srpski junak Veljko Petroviu Srpski junak Veljko Petroviu Karaorev preslavni vojvoda I gospodar negotinska kruga Smrt na mejdan izazvao samu, Najposle se i njom ogledao. Smrt ga ista pobjedit ne moga Zagrlila njim se pobratila, Pak s lavrima i pod oruijem Kroz grob sami u vjenost sprovela! Jovan Sterija Popovi (1806 - 1856) ovek Gle, povijeno lei u kolevci dete majuno. tedro na njega izli dare jestestvo mnoge. Odbi hranu, negu, odlui mu pomoi ruku, Propalo dete to je, s njim preimustvo i dar. Al je podla slabost! podmitljivo smei se dete, I kad kvei, plae, uvstva probija svakom. Ljubov ga uva, doji: mukom tuom snagu prikuplja, I od dana na dan vozrastu ipa veem. S rei prvim slovom pojavlja se prirode nagon, Trai, i menljiva ud nestano tei na zlo. Lupa, razbija, grabi samovoljno ite i drei, Viljuka, svea il no zabava zla je njemu. Krii, joguni s', plae, umiljava se, hoe i nee. S takvom udi smesom veku dospeva zrelom. Sad tek glavu die do juer slabo stvorenje, Voljom se krepi, i svet grabljivac smatra za svoj. Osmeha nema vie, ne pee ga jer pomoi nuda, Sami roditelji dosadan njemu su ir.

59

Brino im dane ivota broji, zaboravlja nege, Jednoj sebinosti nemiran sluga i rob. Strasti mu lice riju, lukavstvo il huda pretvornost, I kovarstva mree druzi su njemu za cel. Svetinju pravde tije, al trai u drugoga samo; Gdi mu se kae korist, mrzi za pravdu da zna. udno stvorenje sa malom snagom i eljam' ogromnim. S pedi ivota merom, tenjom od sebe vei. S voljom ka dobru, sa deli' ka zlu, nestalan i nagao, Umom vrlini, grabeu strast'ma gotov; Nepostojanstvu odan, s postojanstvom koristi trae To je oveka tvor, sam zagonetka sebi. Telom od zemlje sozdan, po glibu se povorka valja, Visprenom uma iskrom predele trai neba; Kao sto na licu zemlje sa ruama raste kukuta, Menljive prsi nae blagosti i gorkost kriju, Kao to lice zemlje neprestance okree se krugom, Vrtlogom strasti ovek nema stanita nigdi. Mislima gordo die s' nad ivotinje rodom bezbrojnim, I opasnost plete, im nadviava ove. Nije li govora dar sa nebesa pozajmljena iskra? Govora stranputicom misli pokriva svoje. Suzama dii se on, svetenim kapljama uvstva, Gdi trpi nevinost, uteni tu su melem. Al su i sredstva suze bezazlenost smutiti laku, Suzama porok krije javnu krivicu svoju. I kad zavist srce, kad pakost ti utrobu grize, Nit moe besniti gnjev, suze od jeda teku. Kakvu hudo igra razuma iskra sudbu! Zlosti uvia ru, al gone ga strasti u napast, Potpade strast'ma gadnim sam Verulamov razum. Kao pri oluji mora, gdi vetrovi zvide i riu, Strastima nadvikan ne uje s' razuma glas. Tek kad uuti bura, kad volne s' utaloe kodne, I kad sledstva naih dela iskusimo zla: Trezan se javlja razum sa strahom da predstavi prolost Uski istine put svaki, al pozno vidi. Vsuje nauka i mudrost; na jeziku mudrost poiva, Vnutrenje zlosti klice tegobno trebi ona. Nesreu tuu tri lekovitim blaiti re'ma, Svoje nesree zlo zapevki daje slaboj. Govori divno o gordosti, sujeti, nitini sveta, Sam u dubini srca sujetan, lakom i gord; I, to nauka dade, svojeljupstvu prikuplja vetine, Koristi, ne srei nauke su sredstvo i cel: Drugom zaslepit oi, naresiti prevaru cveem, Sprave k ubistvu pree, kode pronai mnoge, eljama krila kroit, ugaati raskou liem, Zlobi ljupkost dati, prosvete to su plodi!

60

Gdi je stanite sree? u vrtlogu vie oajnik, Razum i nauka blesk slue tek bede saznat. I to ga napast mori, dvojinom osea umnik, I to se beda spravlja, misli napred ga tome. Srenije ivi svaki, kog uvstva utupljena brane, Nit kroz glupo srce prodire napast plaha. Kao to gluva uvom ne smuava groma opasnost, Kao to zavezanog snom ne strai gibelj bliska: Kao to slep pred sobom ne uvia propast strmenka, Kao to tvrda nesvest bolove trpi lako. Srenije ivi svaki bez sovesti, sudije dela, Kao to besmislena zver kajat se ne zna za zlo. Tako vopija ovek na vrtlogu burna ivota, Bedom i tugom traei predel sree. Zalud tih dobrodetelji zrak ukazuje s' njemu. Same dobrodetelji lik strast'ma je zazor i stid. Prezrena ami ona u tamnom zabaena uglu, Porok je s' poprita slave proteruje plah. Mesto nje obiaj dobrodetelji nalije nosi, Korisno, ne dobro ceniti trai ovek. I kad Kato gine, lakomisleni svet mu se ruga. I kad Sokrat ui, otrova au pije. Tako s' misli lome lavirintom prirode ljudske, Plano ivota igru, plano ispituju put. I kad krila klonu, sa nadedom uteha s' javlja: Da na svetu ovom dobro se pari sa zlim. Polezna bilja vie neg' to raste trava otrovna, Vedrih dana mnogo, rei je oblaka kvar. I, to vreda ima, lekovit posatje otrov, I to glupcu alost, mudrome polze nosi. Vreme nagli napred, i boljemu nada se putnik, Sred pealne cie vesnu oekuje svak. Nek se porok vije oko slabosti prirode ljudske, Blago ko dobru seme ne moe zatrti on. Vrlim esto delom ushiuje zlikovac uvstva, Dana mu blagote nije pokipila svest. I to hudost ini, nevaljalstvo ara dobrotm; ista u prsima svest pravo zahteva svoje. Volja sklona na zlo, i sklonjena volja na dobro, Ta dobrodetelji cvet sa nagradom lepom nosi. Odbi zalaz i strast, ukazae s' anela lice, Al je na zemlji prestao sut biti rod oveij'. Spomen putovanja po doljnim predelima Dunava Promeno sveta, ta je obinije, ee od tebe! Nepostojanstvo sudbe, ta je od tebe bre! Silno s' napree ovek venostima stvarati del, Al u prsima svak' trulea usev nosi. Zalud lekova ced protiv otrova bolesti raznih, Sudba je oveka ta: zemlja da zemlja bude.

61

Nije li drevnost svog Eskulapa nazivala bogom? pa gdi je taj Eskulap? Vreme mu raznelo grob. Gle Mehadije put! Kako bolni jatama spee, Bolesti s' lee jedne, druge da ertva budu. Brda iz starih jot jednako kuklja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi. Herkula natpis mnogi dano za zdravlje slavi. Vreme je satrlo sve, i ljude i Herkula samog, I mesto njeg' basnom slavi se jorgovan sad. erna i Domogled, Stanilovo, Bela i Reka Srpsko ime nose, Srbalja kau slavu. Gdi su ti Srblji sad? Na njinim grobov'ma strani Zidaju kue, da svi vremena ertva budu. Tako se priroda obre veno, sama jednaka Sve, na emlji to je, meni podlee skoroj. Dalje, due, dalje, gle kako Dunav struji ogromno, Kupe kapljice tam' u more sinje nosi. Kao bogatca ivot as tiho, as spei burovno, Da veliinu svoju veiti saspe u grob. Ljupko amac brodi, zefirom ga volna talasa, Providi s' bistra voda iskrenom ravno srcu. Mimo amca lete smejui se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku. Ali kakva strahota! Zlobno s' ispreile gore, Propau amcu groze, ispod pripreen svaki, Opet Dunav s' okree, gorda ustupaju brda, I veselo vrata putnika primaju svog. Tako esto srea uzmuuje oveku ivot, Udari teki sudbe treskaju burno njega; Dok najedanput mu sunce zasine, razgali se nebo, Iezne beda i strah, nadeda svane opet. ta s' ono izgrebeno vidi na obali desno? Put je to drevni' Rimljana divno delo, Njim su prohodali prosti i silni, hrabri i slabi, Drugima da strelom smrtnu zadadu ranu. Gdi su sad ovi? Po krvavim borbama mnogim Sve ih nemirne ledeni pomiri grob. Spomen Trajana na steni je divnoj utvrdilo pismo, Ah, no i njega je crn zlobljivo smrio dim. O Trajane! tvoje sve spomene pretrpa vreme, Jedva ko spominje tvojih trijumfa slavu. Jedan tek spomenik 'usreiti tvoj tobom narod' Ostaje veno estit, ostaje svima poznat. Zlatne rei tvoje, Saburanu izuene vrlom, Na utehu ljudstva raznosi povesnica: 'Primi ovaj ma, ako dobro uzvladam, za mene. Ako je vlada mi zla, nosi ga suprot mene.' ta tam' hui? Razlee se kamen, i ljuti se pena. Gvozdena vrata su to, laama beda i grob. Stenjen jei Dunav, na oveka pomo izgleda, Al je oveka mo protivu prirode mrav.

62

Opet se obala iri, Trajanovog mosta ostanci (Gord Polodorija tvor) tue od vekova tu. Umom stvara ovek na misleni mostove krili, Da na istine on sjajni uspue se tron: Rukama moste pravi, daljinu da pozdravi brau, Sveza ljudstva, i lep srodstva utvrdi se splet, Trgovina cveta, spriopte te misli uzaimno, I opte - zlatni setu ukae se vek. Je li Trajanovog mosta ta cel? Ah, osveta jedna, Dekavalu propast porodi ovo delo. Uasni rate, tebe su zmije odojile jetke, S tebe crnog Trajan pomrai svoj slave zrak. Zalud vet Polodorija trud na propasti vode I sebi i njemu veiti dii spomen: Vreme je potrlo sve, i delo i majstora samog; Za veliinom svojom rasturen tui kamen. Gle Severina grad, u razvali lei sahranjen! Gdi su bile kue, gnjizde se guteri sad. Nije l to predel Deanskoga negde oblasti, Gdi je Srbalja ma krio vladu sebi? Kraljevo i ernjec pripovedaju Srbije slavu, Samu je pak slavu vremena izgrizao crv. Tako sve naglo na ovome protie svetu, Jedna povest i glas raznosi s' ravno vetru. O ti, koji na tronim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdiu tuno stoji, Ustani, kucnuo je as; na narodne slave popritu Dii ime i est, delima, roda milog. I na tvome e stajati grobu potomaka noga, Grob nek ti zaslunom spomenik sjajan bude. To Belizara, Trajana, Veljka, Dositeja die; Kratak je ivot ko san, dela su veita tek. Na smrt jednog zlikovca ta? tako brzo? ni tri puna leta Njegove slave ne potraja zrak I kao peurka, u kalu zaeta, Prsnu o gusti tvrda groba mrak. Krvave ruke (bie nekada ljud'ma) Mnogi po svetu to sejae strah, Skrtene lee na ledenim grud'ma, Sutra da preu u trule i prah. kakva strahota! sudba sudom stroga, to kazni pozno, al pratat ne zna, Ni da s' priesti ne daje mu roka, Nit da se kaje za sva svoja zla; Ve sa krvnikom, tekom duom kletve

63

Odlazi na put, strahom obuzet, Gdi mnoge due, svirepstva mu ertve S osvetnim licem tre mu na sret. Suze i njine podneene muke Zmijama ravno trzaju mu grud, I s piskom ljutom, suve diu ruke, Prate ga k tronu svevinjem na sud. Tvrdi, neumolim, gordnik negda holi, Sad isti puzi kao poslednji crv, Kleei drke, i za milost moli, Kom sladost bjee prolivati krv. Gdi mu je sila? ona kruta glava, to zlobno bedni popirae svet? Pomrknu sjajnost, ode prazna slava, I pree straan, sad je pauni splet. Praino svetska, zato paklu dade Veno blaenstvo za sujete san? Smrt tvoja svetu ublaava jade, Smrt tvoja opteg veselja je dan. Vsuje ti suze laskatelji toe. islei lano tvoje vrline, Vsuje i grobne sa natpisa ploe Tra omanut slabost svetine: Zlikovca dela iz spomena ljudi Ne moe strti licemera trud, I ak iz groba povest grene budi Strogi da prime po zaslugi sud. Vasilije Suboti (1807 - 1869) as smrti Gr za grom ljuto ile kida U ilama besni jara, krv, Grud se cepa, i snaga otpada, Srce upa nesavladni crv! Staza nije ivotu iroka, Ten jo nee prelazit potoka. Jeza telo neobino kinji, Vatrom plamti belog eda kras, Iznemogla sila ruku sinji, Nogu bodrost ve ubio mraz;

64

Ne sprema se jot k odlasku ivot Jot ne puta ostanak u kivot. Modrini je ustupila rumen, ar oiju progna bledilo, Ljuta lene osvojila studen To se srca razdire cedilo, ivot kroz cep taj u vozduh prne, Haron uni Hadesu obrne. Severni putnik k Antiki Badava me severni korablj Preko sinja ne prenese mora, Krasotu ti promotrit iz bliza, I o tom se uveriti javno to po svetu glas za tebe kae. Arkturska je proterana noca, i apijska probijena stena, Snano sunce severnog vostoka Sa srca je magle razgonilo, I pod tekom vrsta sina rukom Prokletinja ustukla opaka Te jonijskom zagrozila suncu, I na nagu gledam ti krasotu, I ja vidim im s' postidit mora, I ja sever uinih ti burni domovinom da se dii njome! Besmertije Blagi, koji iz sredine pusta niat izva Neisetne, oko veno ravnog kola, sunca Vrtei se sisteme, i umni sfera kotrljanje Udesi ko harmonija umiljati zvuku, I jestestvo u krasotu zaogre venu, rez koga je beskonenost, Koju venost deli kae; ta? - Zar tebi snoobrazom obeava bie Jasnije, o istonie, koji u meni ivot Zakljuava, i moj razum Veliestvu ui viu! tebe obraz zar venosti i neprehodime, U vreme i prostor vetma poloeni nestalnim On zaljua? - i trajanju Tvom zar dade antu? -

65

Gle, kai mi, zat teenje za svetlostju veom, Zat vispreni duh istine uli nam u grudi, Derznoveno koji s die Nekad k blagu duhu sveta? Otkuda bi neprestano pitoljubni duh nam Bio, koji baca sebe u najdublja zdanja Propasti, i tamo ite to mu ovde dano nije? Preduvstvuje ti besmrtije, duo! iz svetlosti Za svetlost je on sotvoren, a plaevna judol Jest ilie, za rebije Bolje veti nesozdane. kad se sunca, i sisteme igrajui setova, I boji snop tvorenja preokrene sviju I iz praha prah posatne, Preko tvoji razvalina Preletivi, tih sebe bacie u krilo Beskoneja, besmertije kom na meki grudi Lei, i prielca budi Ot sna krepka, u kom celu Dugu tavnu nocu prespa uljuljan ot uvstvija, I na koje i veliestvo pozvan, opominje Na ozbiljnost vana jutra, Znanje vena bolja bia! Nikanor Gruji (1810 - 1887) Oajanje Zape mi due jasnija slovesnost. Od mutne krvi srce utrnulo Draest zemnoga bia pree Gnusne u obraze crnog pakla. Poleti uma sveta od Bojeg Bee. - U tamu misli se zapleu. Krvava sva zemlja pogledu, Krstovi smrtni po putu niu. Propasti same, strane i razvale Bednika krajnjeg krajnja oseanja Prate; - ne dadu glasu zemnog Anela do uva im dopreti.

66

Na glavu oblak gusti, maglutine Otrovni pokrov stere; da vinjeg je Blistanja zraci ne ozare, Duh ne probude na ljubav izne. U sredu samog nutranjeg ivota amea volja izdie. - Na as se Pojavi, - al opet na veki Obamru nadede krajnja sila. Padajte izne straila u more! Bednik vas vie ne vidi. Dosta je Vaeg besnenja. Strmoglav se Nizvre dua u venu tamu. Muza pri poaru Odjeknu zvona u jednu stranu zvuk! A modri plamen sipaju iroke Vulkana eljusti na kule, Stene na visoke dremnog grada. Morfeja toplu ostavlja postelju, Pa skae malo, veliko na noge, Bez due tri svaki, - vie: Pomoi! Pomoi! vatra! propast! Trenue jedno nagloj u gibelji Premnogo znai: - Izbavlja, il gubi. Al Muza besmrtna predaje To zemnoj vetini; - sama tei as i u ljuti k predel'ma svojima, Da ljud'ma obraz smrtnosti predstavi, Pomene na venost odande Trulei umove, srca zemna. Svi ujte! - Svima s' govori: primera Iz malog tko zna ceniti nameru Vinjih namiljaja, tog nee Strailo skruit sluaja groznog. ujete l jauk nadede lieni Poarom stranim? - ertva je bogatstvo Nestanka. - Sad cveta, sad vene, Opada, a sad ga sasvim nema! Tko trai blaga dunosti u istoj: Bezbedno trai. Muze su darovi Lepom u razvitku bezbedni: S njima se provode dani mirno.

67

Ponavlja rane svirepa sudina Na srcu esto. esto se vraaju Uasni na zemnost udari: Kolo se bede okree vavek. Sve strepi, drke, to sili vremena Zalae bie osnove, um kako Zabruji poraznog zadaja; Duhu su mnime propasti zemne. U bedi pravu srca sokrovite Dobija cenu; - jer duha vnutrenije Podlete plamen ne domaa, Nit ih je volna pogruzit kadra. Ne tedi truda doznati ivota Sladost duhovnog: tu ti se nadmeu Lepem i lepem u obliku Nevine radosti venog vkusa! O kad bi smrtni svetu na nravstvenost Poglede svoje uvek upravljali! Svakom pri teenju trajanje Na veno mislili, cel na venu! Kakav bi ovaj svet bio lep! - bio Prijatno k venoj izni predverje, Gdi cena lepe ovenosti Sprovodi srca k nadzemnom uvstvu. 'Ah nema! nema tog meu smrtnima', Vie mi. Znam da okovi samosvog Dobita veu srca ljudska; U del' vladaju strasti gadne! Al nee! nee to dugo trajati. Nepravde carstvo mora se sruiti. Poesti u pravoj na zemnom Tronu zablistat e vena Pravda! Naoj staroj smokovnici Sveto drvo! Smokovnice stara! Kakva teka pritisnu te kletva, Te postade podsmevanju ertva Sad, kad ti se ve i grob otvara! Nadvisuje visinom drvee; Al na tebi vie ploda nema; I listak ti svaki ami, drema,

68

Ko na egi zaliveno cvee. O kako smo, pre nekolik' leta, Gledali te, ko najveu diku! I bila si; - jer u tvom obliku Klanjasmo se lui venog sveta. Svi mi na te bacasmo poglede, Bilo mila radi, il od tuge; S tvog oblika, ko s arene duge, Doznavasmo ta nam dani vrede. Il nam vele initi veselje, Kolo vodit pored rodnih polja; Il se plait gladi i nevolja, Suze liti na besplodno zelje! A sad, jadan! niko te ne gledi; Jer svu te je obuzela tama; A po tami sovuljaga sama Kostrei se, kazuje ta vredi. Nonica se tica dri mraka, U mraku je njena prava vlada, Pa se uva, da kako ne strada Od svetlosti sunanoga zraka; Al tvoja se ne boji ni sveta, Ve i danju na nas oi bei, Kostrei se, i iz grla drei, Da se znade njena vlada kleta. Smokovnice! Smokovnice stara! Ko te s nonom tom suklatom zdrui, Pa te tako pod starost narui, Da ti nema u tom nigde para! Stresaj avet tu sa svoga granja, Da ne proe zbog njenog neduga, Kao tvoja jevanelska druga, Sauvaj se poznoga kajanja! Petar Petrovi Njego (1813 - 1851) Lua mikrokozma Snom je ovjek uspavan tekijem, U kom vidi strana privienja, I jedva se opred'jelit moe

69

Da mu bie u njima ne spada. On pomisli da je neke pute Od sna ovog osvobodio se; Ah, njegove pr'jevarne nadede! On je tada sebe utopio U sna carstvo tvre i mranije I na pozor stranij snovienja. Nae iznji proljee je kratko, Znojno ljeto za njime sleduje, Smutna jesen i ledena zima; Dan za danom vjenaje se tokom. Svaki naom ponaosob mukom. Nema dana koji mi elimo, Nit blaenstva za kojim eznemo. Ko e vjetar ludi zauzdati Ko l puini zabranit kipjeti Ko l granicu elji naznaiti? O, svevinji tvore nepostini! U ovjeka iskra bespredjelnog Uma tvoga ogleda se sv'jetla, Ka svod jedan od tvoje palate to s' ogleda u puinu nau. Dan ti svjetlost krune pokazuje, No porfire tvoje tajanstvene, Neponjatna udesa divotah. Tvor ti slaba djela ne postie, Samo to se tobom voshiava. Svemogustvo svetom tajnom apti Samo dui plamena poete. Sve divote neba i nebesah, Sve to cvjeta luam svetenijem, Mirovi li al umovi bili, Sve prelesti smrtne i besmrtne. to je skupa ovo svekoliko, Do optega oca poezija? Zvanije je sveteno poete, Glas je njegov neba vlijanije, Lua sv'jetla rukovoditelj mu, Dijalekt mu veliestvo tvorca. Gorski vijenac Pas svakoj svoje breme nosi; Nove nude rau nove sile, Djeistvija napreu duhove, Stjesnenija slamaju gromove; Udar nae iskru u kamenu, Bez njega bi u kam oajala.

70

Stradanje je krsta dobrodjetelj; Prekaljena iskuenjem dua Rani t'jelo ognjem elektrizma, A nadeda vee duu s nebom kako lua sa suncem kapljicu. Sv'jet je ovaj tiran tiraninu, A kamoli dui blagorodnoj! On je sostav paklene nesloge: U nj ratuje dua sa tijelom, U nj ratuje more s bregovima, U nj ratuje zima i toplina, U nj ratuju vjetri s vjetrovima, U nj ratuje ivina s ivinom, U nj ratuje narod sa narodom, u nj ratuje ovjek sa ovjekom, U nj ratuju dnevi sa noima, U nj ratuju dusi s nebesima, T'jelo stenje pod silom duevnom, Koleba se dua u tijelu; More stenje pod silom nebesnom, Koleblju se u moru nebesa; Volna volnu uasno popire, O brijeg se lome obadvije. O prokleta zemljo propala se! Ime ti je strano i opako. Ili imah mladoga viteza, Ugrabi ga u prvoj mladosti; Ili imah ojka za ovjetvo, Svakoga mi uze prije roka; Ili imah kitnoga vijenca Koji kruni elo nevjestama, Ponje mi ga u cv'jetu mladosti. U krv si se meni pretvorila! Istina je, ovo nije drugo Do gomile kostnih i mramorah Na kojima mlade samovoljna Pokazuje torestvo uasa. O kosovo, grdno sudilite, Nasred tebe Sodom zapuio! Al' je avo, ali su maije (Ispovest Vuka Manduia) Al' je avo, ali su maije Ali neto tee od oboje: Kad je viu e se smije mlada, Svijet mi se oko glave vrti. Pa sve mogah s jadom pregoreti, No me avo jednu veer nagna,

71

U kolibi noih Milonjia. Kad pred zoru, i no je mjesena, Vatra gori nasred sjenokosa, A ona ti odnekuda doe, Ukraj vatre sjede da se grije. uje da svak spava u kolibe; Tada ona vijenac rasplete, Pade kosa do nie pojasa; Poe kosu niz prsa eljati, A tankijem glasom naricati Kako slavlja sa dubove grane. Tui mlada evera Andriju, Mila sina Milonjia bana Koji mi je lanih poginuo Od Turaka u Dugu krvavu; Pa se snahi ne dao ostrii: alije mu snahin v'jenac bilo Nego glavu svog sina Andrije. Tui mlada, za srce ujeda, Oi gore ivje od plamena, elo joj je ljepe od mjeseca, I ja plaem ka malo dijete. Blago Andrij' e je poginuo, Divne li ga oi oplakae, Divna li ga usta oalie! ore Maleti (1816 - 1888) Prirodnoj prestupnici Stvorenu rajske za radosti plamenih grudi momaka, Venac za nagrade svim vii leteim u svet, Suznim te okom sad gledam, o alosno klonuti cvete! Draesti kako ti svet tamni oblai s' u sen. Oi ti svetle, dva kamena draga, ugasie s' tuno, Sneni sa obraza ve zore otplovio je zrak. Dolji po mirisnoj izme bregova t' obarani grudi, Nena gdi s' ljubila - ah - venere goluba dva, Mrkla podlegla sad tama (i sama me pomisao cveli). Ledenog severa um slasti saranio je sve. Strano se priroda zbog pogaenih zakona sveti, Nit se povreeni stroj lako povratiti mo' Cvetu u mladosti tvoje to eljno je trailo t' srce. Gordo si prezrela ti traei cenu u tom. Obraza plamen na ledenim kipov'ma ladila s' tajne, Drkuih usnica slast zalud s' izlivala tim. Buru uzbunjene krvi i ljubvom raspaljenog srca, Nikad ne taloi kip, ljubvom ve kipea grud!

72

Svetozar Vuji (1819 - 1883) Melanholija Nedara mojih bata potrvena Groznom pustote predelu ravna je, Cvet neki ako gde i vidim, to je alosna jela, i pelen gorki. Po sred alosnih jela i gorkoga Pelenskog cvea srce mi siroto Poiva, batovan i grobar Tu ono biva u sadu tunom. najmanju im skorb uvidi, abije Pohiti verno negom je podvii, I rastenje to peali Tol rado raste i skorm se prima! Vidi l pak radost, ako i najmanju, to ju upa i u tamni grob roni, I nemilim umislom nad njom Danju i nou bdi, da s' ne digne. nedara mojih bata potrvena Groznom pustote predelu ravna je, Cvet neki ako gde i vidim, to je alosna jela, i pelen gorki! Jovan Suboti (1817 - 1886) Bog slavenski Zni Mona sudba svemoguom rukom Smrtnom sakri budunosti zrak. to je bilo, more zaboravka, to e biti, gusti krije mrak. Zni ognjeni vatrenim talasom Sakriveni obnaava as; ta je kome roenje donelo, ta kom ree prvi zemlje glas, U ponoi tajne punom miru U vatrenom viditi je viru. Duga

73

Sunce sija, ljupke u rosi se kinog oblaka Blistaju sveta lue, duga se krasna vije. Sunce se spusti u tamna razvijenog veera nedra, Nestaje zraka igre, ljupki se gubi pojas. Bog jeste na venom beskrajnosti vean prestolu, Svetlosti vene lua izvodi sveta ivot. Venoga progoni iz venog hrama stvorenja, Bezdana zija propast, bezduan propada svet. Embrionu Otkuda tako, ti mili putnie, U ivot ovaj posla l ivot tebe? Je li to ivot, je l to pravo bie? Kad svet ne vidi, vidi li sam sebe? Otac u tebi sebe ne poznaje, Ker mati trai, tu joj vid ne daje! Zato si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj svri u noi? Znala je sudba da zora da svane Nee ti, nee doekati moi, Pa zato dade, da se krene k celi, Za koju nuno dan ti treba beli? Il je i mrano matere ti krilo pristojno elji, koja ivot trai? Da l, to se ovde zane, nije bilo? Da l je gde ovek prije dana nai'? Je l bie, koje samo sate broji, Ravno ivotu, koji sto leta broji? Kojem je od vas dvojice nepravda: Tebi to usta nema, da s' nasmeje, Ni oka, suzom obraz da opere, Il starcu, koji mui se i strada, Meutim peva, ves'o zanoveta, I tako za sto, manje, vie, leta? Mora l to biti, da se ovek rodi Ovde, i vreme svoje da probavi? Ima l put zemlja, koji kroz grob vodi? Moe l se preko, da s' ovde ne javi? Il je ba nuan ivot od sto leta, Da se otvore vrata drugog sveta? Eda l, - no idi, ti misli nedraga! Eda l, to ovde ne ugleda dana, Navek propada iz sveta sazdana? Nit mu je igde u ivotu traga,

74

Niti nadede, moi bar postati, Koju imaju sami nezaeti? O ne, ne da se to ni pomisliti! to je postalo, to na veki traje. Tajna je, zato ba to mora biti, Da zemlja ivot i postanak daje; Koliko vreme, gde l se ko tu skita, to se za pismo na taj put ne pita. ta moe cvetak, koji supa ruka Tek to ga rosa osveila prva! Zato da navek ona dua kuka, Koja propade ni duna ni kriva, Nit moe svetlog ugledati danka, Jer joj s njom rano mila umre majka! Zasluga deli po pravdi nagradu: im onaj starac dobi dane svoje? Bi ima samo nad krivicom vladu: Zar moj da strada sin za grehe moje? Da je sav ivot jedan put za tamo, Svi bi stoletni umirali samo! Zbogom, o zbogom, ti mili putnie! Nai e tebe i otac i mati; Oni e tebi, ti e njih poznati, I kad um uti, srce jasno vie. A ti da jesi, da e tamo biti, Dua nam kae, i ne da se kriti. Medo Puci (1821 - 1882) More Il u sjajnoj nekretnoj tiini Ogledalo ponona udesa, Ili dahom kom se budi resa Ljuljalo se u svoj povrini, Il uzavriv sl'jepoj u dubljini Rastresalo zemlju i nebesa I osudom nepratnog udesa Trud platilo lakomoj svjetini, Ja sam tebe sve ljubio, more, I smirenim due zadivljenjem Gledao ti bezdne i ponore.

75

Paek elim kada moj as doe U najkrajnjim sv'jetom rastavljenjem da tvoj talas preko mene proe. ivot ta je ivot? njeka l'jepa nada Uivanja boijega svijeta. asti, ljubve, slave blagih ljeta, Koja hoe da te smami mlada. ta je ivot? spomena nerada Njekog ara, njekog amaneta, Njekog asa oboanja sveta to nijesi kuao nikada. ta je ivot? asovno primirje; Me silama boree prirode, Cv'jee zemno, nebesko ljepirje; ta je ivot? ta, oduak ubah Kojim narav kroz svakakve zgode Vraa bogu stvoriteljni uzdah. Branko Radievi (1824 - 1853) Tuga i opomena Nje vie nema - to je bio zvuk U njen kad ja unio bijah dom, Strahovito me dirnue tad huk Iz vedrog neba, kao strani grom, Veselja moga ubi sam on puk, Iz korena se ljuljnu itka strom; I da mu deblo nije bilo kamen, Tih rei bi ga prelomio plamen. Duboke noi vladae tiina, Ovako bija onaj sanak moj, Umilno na me gledae svetlina, Bezmerni koju slae zvezda broj, I daljnih glasa u se tad milina, Umilnija neg' to je slavka poj, I blie ovaj dolazae zvuk Kroz tavnosjajne noi bajni muk. Tavnina zae begat od ishoda, U mrane dve se toke on sabija, I u dva jote umiljata svoda

76

Nad ovima se tade on savija; Tavnina jote zatim od zahoda Zae se viti kano kaka zmija, Od vie svoda dotle ti se prosu I lepu divnu inila je kosu. Sve lepe sad uveni zvua glas, I kreati se zapoee zvezde, U dvogubo ih delja njihov kras; Od sviju dve ja vidih kako jezde I kako stiu, mile toke, vas, U vami vidih kako s' one gnjezde... O, boe dragi, prevelika uda, to oko u snu gleda moje svuda! Sve lepe i lepe zvuala je gudba, I okolina micae se sva, u jedno sve je vukla neka udba, Sneano polje dizati se sta, Umilna svuda viae se ludba, Rua se diza iza svoga sna, U istoku se diza rujno more: To inilo je kras od mlade zore. Iz snega je izila vrata slika, Iz snega zore krasno deve lice, A rua hitro, umiljato slika Divne zatim njojzi usniice; Pa kako divno stajala je slika, Kad rua dobi zatim zlaenice! Za rujnom zorom izae oblae, Oblaiti je krasno zatim zae. Ja vidjeh dragu kao za ivota to je ona umiljata bila: Kosa vrana sada se milota Kao i pre po zracima vila, Snena lica i sad je belota Kao i pre na me smehe lila, Smehe lila, na mene gledala, U srce mi blaenstvo sipala. Moje srce bilo je blaeno Da ne mogah rei govorit, Njeno oko gledae mileno; Ne mogah se vie protiviti, Ja pohitih ka njojzi hiterno, Da obuhvatim telo milo njeno: Rukom nebu ona pokaza tade, Ja se probudih, a sanak nestade.

77

Nebu brzo ja pogledah gore, kuda je ruka pokazala mile, nada mnom ne bee sjajno more, Ne zvezda noi, niti gudbe sile, Da krene njih i sneg i mlade zore, Da spravi meni opet lice mile: Nebo vedro, snege i kerove Vidih samo i moje drugove. Bolesnikov uzdisaj Je l to danak, kad mu vedla nesta? Je l to sunce, otkad sijat presta? to l potmolo tako u me gledi, tako hladno da mi s' srce ledi? Je l to vreme to je posustalo, to s' ne mie, to l se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al je hladno, uh, al mi je zima! Kad koraam, je l ovo zemljica to l oboe ko kakva grobnica? Sluaj, sluaj, je l me kogod zvao? Ona, ona, - bre, to sam stao? Kad mlidijah umreti Lisje uti vee po drveu, Lisje uto dole vee pada; Zelenoga vie ja nikada Videt neu! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmodeno, A kleca mi slabako koleno! Doe doba da idem u groba. Zbogom itku, moj prelepi sane! Zbogom zoro, zbogom beli dane! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ii kraju! O, da te tako ja ne ljubljah arko, Jo bih gledo tvoje sunce jarko, Sluo groma, sluao oluju, udio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvojem izviru Mog ivota vir je na uviru! O, pesme moje, jadna siroadi, Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svuem, Dugom arnom da sve vas obuem,

78

Da nakitim sjajnijem zvezdama, da obasjam sunanim luama... Duga bila, pa se izgubila, Zvezde sjale, pa su i presjale, A sunace ono ogrejalo, I ono je sa neba mi palo! Sve nestade to vam dati spravlja U traljama otac vas ostavlja. Milica Stojadinovi Srpkinja (1830 - 1877) Kad se nebo muti Kad se nebo muti, ne kae zato, Nit rosna kia rad koga pada, A srce moje da kae na to to ono samo zna za se sada? Jer zar da kome uvstva izjavim? Ta pre u mrtva da se utajim! Skriva se zemlja pod pokrov noi Dok zvezda trepti na nebu sjajna. A zaves srca zar treba poi Da snimim? uvstva i javnim tajna? Nek tuga, radost, u njem' poiva: A tajnu nebu tek ne otkriva. U podne, il vee ivota svog Potui svaki na mlji ovoj. I ja bi glasa imala toga Ko mnogi pesnik u pesmi svojoj; Al da mi sudba zar bude javna? Ta pre e primit zemlja me tavna! ura Jaki (1832 - 1878) Boji dan Ta zar se jedan nado od ljudi? Jednog je kletva stizala, zar? Mnoge su teret nosile grudi, Kletva je, srce, boiji dar. Ne oajavaj, strpljivo samo Suenju svome stupaj u kob! Budunost?... Mi je ne gledamo. Moda spasenja donosi... Grob.

79

Vi' kako potok, raskidan, uri Kroz hladnu goru, kamen i dol; Smeje se gromu, prkosi buri, Pa gorom mirno pronosi bol. esto nad njime orlovi sami Okreu tiho lagani let, Pa tamo gore u vinjoj tami Preziru davno prezreni svet... Ne oajavaj, strpljivo samo Suenju svome stupaj u kob! Ta i ja i ti - mi jedno znamo: Da nam spasenja donosi - grob... Orao Blizo do neba gora je arna, ne treba orlu tek jedan let, Samo da pusti krila nemarna Prezro je davno prezreni svet. Po tamnoj magli tekog vihora Nee na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s' ini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol. Tiho se vije, oblake goni, Preziru gleda u sunan zrak... Strelovit posle na zemlju roni I krvlju kaplje zemaljski mrak. Jovan Jovanovi Zmaj (1833 - 1904) Sunce s' rodi pa zaviri Sunce s' rodi, pa zaviri U ponore mojih grudi; Uasne se, pa me mane, Poe dalje putem svojim. ja ostanem s jadom mojim U uasno vel'kom svetu Sam; Sunce s' die, sputa, zae, To se zove dan. Sve se tia, sve se miri, - Svet je kanda sad jo iri -

80

A beskrajnost u crnini eli negde da odane, Pa na moju duu pane, Tu preblede, kao da je Crnja rani mo, Gledi na me, ostavlja me, to se zove no. Probudio s' orkan ljuti Probudio s' orkan ljuti, Iupao vrtu cvete; Otud dalje - ko da rie: Teko tebi, jadni svete! Podigo se u visinu, Pa oblake razderao; Stogodinjem hrastu ree: 'Eto vidi, sad si pao! Trai more, pa ga nae. Tresnu, smrvi bele brode; Pa uzdahnu urnebesno, Nasmeja se, - dalje ode. Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu srui Krst sa hrama boijega. to to ini? - pitali ga, Kad je klono pa se stio... 'Ko bi uo moju tajnu, Taj bi smesta s uma sio!' to je java tako kivna to je java tako kivna, Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna Da otvori sva nebesa? Zasijaju zrane staze, Ka da s' u du zvezde sjate, Vidi svoje kako slaze, - Same due - al poznate. Raj sa zemljom zagrli se I hladnoa asa toplotom; One mee rastope se Meu smrti i ivotom.

81

uje venost kako bruji, Na njenom se suncu zgreva; Kroz duu ti vera struji - I ti ne zna da to sneva. Moje nebo, jer je mutno Moje nebo, jer je mutno; Moje sunce, jer je selo; Moje cvee, gde god koje, Jer je tako neveselo. Moji vrti, moja polja, Jer je tako suzna trava; Moje zvezde, - jer se kriju; Moje doba, jer svet spava. Moje staze, jer su puste,Kad su moje, idem njima; Moja gora, - jer se sada Niko o nju ne otima. gora strepi na sve strane, Ka da propast svetu sluti; samo lie kato ane: Slobodno je uzdahnuti! Ljubim li te... il' me sanak vara Ljubim li te... il' me sanak vara, to te udilj uza me doara; Ljubim li te... il' me dua vara to se udilj s tobom razgovara; Ljubim li te... il' me bezum ganja, nema vida, nemam oseanja; Ljubim li te... il# ljubavi nije to se grli, to su same zmije; Ljubim li te... il' me i nema, Ili tebe, - nas nijedno nema; Ljubim li te... ili nema sveta, nema sunca, ni rose, ni cveta, Ve sve tmina, to je pako mesi, A po tmini vitlaju se besi, A me njima prabesina spava Moju ljubav u snu izmiljava. Otkide se

82

Jedna mis'o, kao munja, Tako brza, tako sjajna, Otkide mi s' ispred due I postade dui tajna. Ka da ode uvis gore Ne da s' videt oku mome; Ja oseam bol otkida I alim za njome. Hoe mi se ikad vratit, Da te boje uvam tade, Misli moja... ili eljo... Il spomene... ta bijade? A ona mi kanda ape Kroz tiinu blage noi: 'neu ti se nikad vratit Ti e k meni doi.' ore Markovi Koder (1806 - 1891) Mitologije Ja u alfi, a alfa u Slovu, A Slovo u JA, u mom srcu sja. Izjeden ovar Osu se nebo zvezdama I ravno polje ovcama; Ovcama nema obana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo; Budi ga Janja sestrica: "Ustani gore, Radoje! Ovce ti za lug zaoe." "Neka i', sejo, ne mogu; Vetice su me izele: majka mi srce vadila, Strina joj luem svetlila." (Narodna pesma) Damjan Pavlovi (1840 - 1866) Vii duh

83

to se dui u snu ne da, Fantaziju to nam budi, To na javi um se trudi, Da razbere i sagleda. ivlja dua ivlje sniva, ivlji um tek tu likuje Kad nam hoe da tolkuje, to u sebi tama skriva. iji duh nam ozgo snosi, to nam dole ovde treba, to je duhu kora hleba: Taj nek s' dii i ponosi! Laza Kosti (1841 - 1910) Meu javom i med snom Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, to pletivo plete tanko meu javom i med snom. Srce moje, srce ludo, ta ti misli s pletivom? ko pletilja ona stara, dan to plete, no opara, meu javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te ivi grom! to se ne da meni ivu razabrati u pletivu meu javom i med snom! Na ponosnoj lai Na ponosnoj lai Na lai ljubavi Poo sam tebe nai, Ostrovac ubavi. Zaluto sam daleko, 'Di prestaje ve svet, Od sveta sam i bego I stvaro ga opet.

84

Metaniu sam kleko Na divan otoac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac. Pevaka himna Jovanu Damaskinu Bogu zefira, bogu oluja gospodu sfera zvunoga ma, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naih bola! Bogu celiva blaena cika, paklenom strau to pie raj, gospodu vriska oajnika, ruei venim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naih bola! Bogu tiine ivoga groblja, bogu poretka venoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga stra: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naih bola! Gospodu seva britkih maeva, kad se povede poslednji boj, bogu, to zvekom skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj; ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naih bola! Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvunoga ma, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naih bola!

85

Santa Maria della Salute Oprosti, majko sveta, oprosti, to naih gora poalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaenoj tebi podie dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, to ti zemaljski sagrei stvor: Kajan ti ljubim preiste skute, Santa Maria della Salute. Zar nije lepe nosit lepotu, svodova tvojih postati stub, nego grejui svetsku grehotu u pepo spalit srce i lub; tonut o brodu, trunut u plotu, avolu jelu a vragu dub? Zar nije lepe vekovat u te, Santa Maria della Salute? Oprosti, majko mnogo sam strado, mnoge sam grehe pokajo ja; sve to je srce snivalo mlado, sve je to jave slomio ma'; za im sam ezno, emu se nado, sve je to davno pepo i pra', na ugod ivu pakosti ute, Santa Maria della Salute. trovalo me je podmuklo, gnjilo, al ipak neu nikoga klet; to god je muke na mene bilo, da nikog za to ne krivi svet: Jer, to je dui lomilo krilo, te joj u jeku duilo let, sve je to s ove glave, sa lude, Santa Maria della Salute! Tad moja vila preda me granu, lepe je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divan mi svanu, ko pesma slavlja u zorin svit; svaku mi mahom zalei ranu, al teoj rani nastade brid: to u od milja, od muke ljute, Santa Maria della Salute? Ona me glednu. U duu svesnu nikad jo takav ne sinu gled; tim bi, to iz tog pogleda kresnu, svih visina stopila led,

86

sve mi to nudi za im god eznu', jade pa slade, emer pa med, svu svoju duu, sve svoje ude, - svu venost za te, divni trenute! Santa Maria della Salute. Zar meni jadnom sva ta divota? Zar meni blago toliko sve? Zar meni starom, na dnu ivota ta zlatna voka to sad tek zre? Oh, slatka voko tantalska roda, to nisi meni sazrela pre? Oprosti moje grene zalute, Santa Maria della Salute. Dve se u meni pobie sile, mozak i srce, pamet i slast, dugo su bojak strahovit bile, ko besni oluj i stari hrast; napokon sile sustae mile, vijugav mozak odra vlast, razlog i zapon pameti hude, Santa Maria della Salute. Pamet me stegnu, ja srce stisnu', utekoh mudro od sree, lud. utekoh od nje - a ona svisnu. Pomra sunce, veita stud, gasnue zvezde, raj u pla briznu, smak sveta nasta i strani sud O, svetski slome, o strani sude, Santa Maria della Salute! U srcu slomljen, zbunjen u glavi, spomen je njezin sveti mi hram, kad mi se ona odonud javi, ko da se bog mi pojavi sam: U dui bola led mi se kravi, kroz nju sad vidim, od nje sve znam za to se mudraki mozgovi mute, Santa Maria della Salute. Doe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi elja navreli roj, ona mi doe kad njojzi gove, tajne su sile slukinje njoj. Navek su sa njom pojave nove, zemnih milina nebeski kroj. Tako mi do nje prostire pute, Santa Maria della Salute.

87

U nas je sve ko u mua i ene, samo to nije briga i rad, sve su miline, al neeene, strast nam se blii u rajski hlad; starija ona sad je od mene, tamo u biti dosta joj mlad, gde svih vremena razlike ute, Santa Maria della Salute. A naa deca pesme su moje, tih sastanaka veiti trag; to se ne pie, to se ne poje, samo to duom probije zrak. To razumemo samo nas dvoje, to je u raju prinovak drag, to tek u zanosu proroci slute, Santa Maria della Salute. A kad mi doe da prsne glava o tog ivota hridovit kraj, najlepi san mi postae java, moj ropac njeno: 'Evo me, naj!' Iz nitavila u slavu slava, iz beznjenice u raj, u raj! U raj, u raj, u njezin zagrljaj! Sve e se elje tu da probude, duine ice sve da progude, zadiviemo svetske kolute, bogove silne, kamoli ljude, zvezdama emo pomerit pute suncima zasut seljenske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Santa Maria della Salute. Milan Kujundi Aberdar (1842 - 1893) aki jadi Katkad mi se ini nebo Grdna sovra mermerova. A kraj sovre oblaii To su jata avolova. Pa se krve crne hale Oko zvezda - suha zlata, Oko starih mamljivica, Grenih para i dukata!

88

A ja gledim... kad e boga Gnevan hramu svom da dospe, Da tu bruku nogom gurne da na zemju dole prospe? Jovan Gri Milenko (1846 - 1875) Planinska slika Ja naoh izvor bajan u krnoj, divljoj gori. Tu potok vedro-sjajan Planinski strah ubori. U granju ptice ute. Sve biljke ko u tuzi. Po hladnoj gorskoj steni, Gle, crna zmija puzi... Vojislav Ili (1862 - 1894) Jutro na Hisaru kod Leskovca Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se die, I hladni arlija vetar. U gradu ivot se budi: Tamo ubogi uar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turin ozbiljno noeve nudi, Ili zamiljen pui; Na mukom njegovom licu mrana se zamrzla zbilja A bol u krepkoj dui. uj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvono... Jelen se u gori prenu i urno podie glavu, I poto okrete pogled na zrano purpurni istok, On urno u skoku nae i ode u maglu plavu. Turska Ko izumrli davno, preda mnom gradovi lee I mirna, uboga sela. Sa mranih domova njini I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije Il umi na visini, I kao prastaro groblje lisnatom vreom ih krije. Eno na surom visu urvine vekovne stoje Ko straan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo umori vetar i noe visoka trava Sumornog zaborava.

89

Izgleda kao da ovek ni rukom dotako nije to su stolea burna odbila u mranom hodu Sa kula i platna gradskih. Tu gnezdo jejina vije, I zmija odvratno mili i guter po travnom podu. Kad se ugasi sunce Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sae i velom zvezdanim svojim pokrije burni grad, I polja, i dolje, gore; kad lahor arlija slae Kroz opusteli sad Ja siem usamljen u no. I rei tajanstvene Sa usana mojih tada odgone san i smrt; Duhne nenadni vihor i sve se iza sna prene, Oivi ceo vrt. I staro, stoletno hrae zauti monotono Starinsku nekakvu pesmu, starinski neki jad; Beli se zanija cvetak, ko malo srebrno zvono Zapeva ceo sad. Iz mraka, iz neba, zemlje, izviru udesne prie, Glasova sve jae biva i vazduh isto vri... Jedan se cereka ludo, a jedan oajno klie, Kao duhovi zli. No ja ih razumem lepo. To nisu neiste seni, No moje nemirne due neopevani jad. Oni se otimlju burno i svu no pevaju meni Kroz opusteli sad. Himna vekova Ne znam je l na snu samo il zbilja odlazim esto U udan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov iri se samo, I vlani, grobovski vetar okean talasa tamo, I zvidi sa hladnog stenja. I ja, umoran teko sa daljina nekakva puta, Na pustu obalu sedam. I tada pored mene Mrtvaki prolazi sprovod u nemom sveanom hodu. A maske na licu nose i ljudi, deca i ene. Odakle dolaze oni? I kuda veito grede Taj sprovod s pesmama groznim? I koga odnose oni u krilo venosti sede U veerima poznim? utei prolaze oni, i veno po mraku blude

90

I od vremena davnih Beskrajni okean umi sumornu i hladnu pesmu, Himnu vekova tamnih. Poslednji dan Pod udnim znancima osvanu dananji dan. Nebo je sumorno bilo. I sjajni toak svoj, na burnom ishodu svome Zadra veitost tavna. Svu zemlju, prirodu celu, Mrtvaki proma mir i gusta obuze tama, Ah, sudni osvie dan! U divljem uasu svome, Svirepe ekahu zveri i ljudi ekahu sunce, A mrano dolazi podne - i nebom zvezdanim samo Treptanje stranije biva; poetak tiho se ljulja. I tama zavlada adska... S pucnjavom zapad se pali, Prostranstvom ljudstvo sve sa plaem podie ruke Al strani konac je tu. Okovi spadoe redom, I silni svetovi k sreditu jurnue. Burno Oluja razmanu krilom. Kroz tamu zvidanje bruji. I mutne puine val srdito podie pene U smrtnom jauku tom molitva umire blaga, I vrelo srce mre i um se u kamen stvara! I samo jedan glas prostranstvo potresa irom, Glas vene pravde je to. Aneo smrti se blii, I nemi njegov hod oajni udarci slave: Strepi od gneva tog, jer bog se u gnevu stresa! Aleksa anti (1868 - 1924) Mraz Vrhove brda sjaj jutarnji ari, Srebrna magla die se sa grma; Visoko ume jablanovi stari I potok tee kao ista srma. Sve se veseli. Samo neko plae Duboko negdje, u mrazu, u grobu, Uzdie, jeca, sve jae i jae Zove me da mu olakam tegobu. O srce moje, ti me nemoj zvati, Utjehe tebi ja ne mogu dati... Sudba je tvoja kao sudba noi

91

to vjeno luta da dostigne sunce: Prelazi mora, pustare, vrhunce, No suncu nigda, nigda nee doi. Pretprazniko vee Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zari. Sam sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi asi neosjetno teku. Na polju studen. Pe pucka i grije. Ja leim. Ruke pod glavom, pa utim, I sluam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije. Tako na vrata sumornog mi srca Sjeanje jedno udara i eka Ko drug i sabrat, kao dua neka to sa mnom plae i u bolu grca. Negda u take noi, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila ko vrt jedan, Gdje je ko potok tekla srea krotka. Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh brljan viri. Lako se talasa Izmirne pramen i blagoslov taji. Sva okaena mirie nam soba. Okolo ute lojane svijee Mi, djeca, sjeli kao kakvo vijee, Radosni to je ve grudanju doba. Pod tankim velom plavkastoga dima U pei vatra plamti punim arom, I sjajne pruge po ilimu starom Veselo baca i treperi njima. Uvrh, na meku iljtu, otac sio, Pruio ibuk, i dim se koluta; Njegova mis'o nadaleko luta, I pogled budi sanjiv, blag, i mio. Uza nj, tek malko na iljtetu nie, Ko simvol sree, naa majka bdije; Za skori Boi koulje nam ije, I katkad na nas blage oi die.

92

U to bi halka zakucala. - 'Petar!' - Usklikne otac: - 'on je zacijelo! On vazda voli govor i sijelo Otvorite mu!' I mi svi, ko vjetar, Tri i vrata prijevor izvuci. I stari susjed, visok kao brijeg, Tresui s ruha napanuli snijeg, Javio bi se s fenjerom u ruci. Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, I briu elo za zdravlje ga pita. Sa novom sreom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno neto Suui brke, stari susjed vjeto poo bi priu iz dalekog doba. I dokle prozor hladna drma cia, Mi svaku rije gutamo nijemi; Srca nam dru u radosnoj tremi, Sve dogod ne bi dovrio ia. Zatim bi otac, vedar ko sjaj dana, Uzeo gusle u ilave ruke, I glasno poo, uz ganjive zvuke, Lijepu pjesmu Strahinjia Bana... Meni je bilo ko da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili asi, kako ste daleko! Vi draga lica, iezla ste davno! Pusta je soba... Moje srce tavno... I bez vas vie ja sree ne steko'... Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predboinje doba; Al gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud ekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, ko kamen, utim. Samo to orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni...

93

No dok mi mutni boli srce kose, Ko studen travku uvrh kra gola, Iz mojih knjiga, sa praljiva stola, Ja ujem uanj ko viline kose. Gle! Sad se redom rasklapaju same, Sve knjige stare, snovi enje duge Miu se, trepte jedna pokraj druge, I njihov umor ko da pada na me... Sanjam li? Il bio ovo java bila? Iz rastvorenih listova i strana Prhnue lake tice, ko sa grana, I po sobi mi svud razvie krila... Sve su svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, ko da suze lije, Pred slikom dre mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi... Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i ute ko svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim dodirnu mi elo, Ko da bi htjela zbrisati sjen tuge.. I sluaj! Redom zapjevae one!... I glasi dru, tresu se, i zvone, Mili i sjajni ko luk mlade duge: 'Ne tui! S bolom kuda e i gde bi?! Mi pjesme tvoje, i drugova sviju, to svoje due na zv'jezdama griju, Sveta smo iva porodica tebi! Mi kao rosa na samotne biljke Padamo tiho na sva srca bona, I u no hladnu mnogih miliona Snosimo tople boije svjetiljke. Mi zdruujemo due ljudi svije'! Mrtve sa ivim veu nae niti: I s nama vazda uza te e biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna!

94

I kada jednom doe smrti doba, Naa e suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna'... I akord zvoni... Sve u sjaju jaem Kandilo trepti i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oi i od sree plaem... Mileta Jaki (1869 - 1935) Stvari koje su prole Stvari koje su prole, gde su one? Skriveno od nas u daljini sive. Sve to je bilo dobro, lepo, milo Stvari koje su prole da l jo ive? Da li nam prolost daje znake ivota kad iz davnine draga slika njena Sine kadikad u dubokoj noi U snu, - u tragu naih uspomena? Moda u svetu negde, nepoznata, Izvan ivota ima oblast neka, Krug, u kome traje ono to je bilo S prolou naom koja nas eka?... Stvari koje su prole, gde su one? Ako su ive, ako ih jo ima, Videemo ih kad proemo i mi, Kada budemo jednom doli k njima. Jovan Dui (1871 - 1943) Bor Golem i mraan, neveselo, Stoji, bezimen kao travka; U njemu hui gorsko vrelo I nou prespi jedna avka. Usamljen veno, strana grmen, U prvi sunev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crnu sen svoga oajanja.

95

A nou nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje I zvezdama po svu no zbori Gorke samoe ove zemlje. Bukva Celo je nebo u nju stalo, Senke joj kao provalije; I sve je polje za nju malo, I potok mrava iz nje lije Prolaze kroz nju sjajne vree, I jedan crni refren zloi; Jejina jedna tu sad lee Novog i stranog cara noi. Stoji pod suncem koje dadi Tvrava usred polja naga. A grom jedanput kad je zadi, Nestae kao bog, bez traga. Mravi Sve putem koji vodi slavi, Krenue kao vojske mraka, Bie se danas kao lavi U noi tueg mravinjaka. Uinie ga optim grobom, Svud ostavivi smrt i senke; Ponee svoje mrtve sobom, I novo blago i sve enke. A vratie s mirno tada, Sve kao reke koje plave, Dokle za krvav zapad pada Krupno i strano sunce slave. Suncokreti Tunom oku suncokreta, to nemo prati zeba bludnje, Tu su sve ei ovog sveta, Sva nespokojstva i sve udnje. ume u strahu svom od mraka: 'Bog je pomalo sve to zari; I svetlosti je jedna zraka Mera i cena sviju stvari!...

96

'Sve je to ivi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo Sve to ne gleda u visine, I nije jednom zasijalo!...' S istoka kralji, obueni U teko zlato, stoje plani; I reci sunca, naspram seni Prosjaki vape u as mrani. Te tune oi suncokreta U mom su srcu otvorene Ali su sunca nakraj sveta, I tiho slaze mrak i sene. Pomree noas irom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali e biti u toj smrti Sva arka sunca ovog sveta. Pesma Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili pono, ta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale! Busije s bleskom kraljevskim, Zlatne me ae trovale. Suncima tvojim opijen, Sjajem nebeskih ravnica, Ne znah za tvoju zamku, sen, Dno tvojih gnusnih tamnica. I kad se otkri putanja Sva sunca gde su zapala, Na moru tvoga utanja Kao dad no je kapala. Mea Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira Ko eka na mei? O, ta Najvea tajna to traje!

97

Granica dveju lepota I dveju sujeta! ta je? To nemo raskre vera, Most baen izmeu srea, Ta mea dveju himera Neg ivot i smrt je vea! Znam uva bezglasna ica Sve zvuke neba i sveta, i crna ponona klica Sve boje sunanog leta... A strana mea ta znai, to deli pokret od mira? umna je reka, kad smrai, Od svojih obala ira. Krila Leteti, leteti, leteti visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omaijan soko, I umreti, sjajan, u sunanom krugu. uti samo zamah svoj u prostorima Muziku svog krila! I na samom kraju, Svoj trag izgubiti i cilj meu svima, Ieznuvi tako u nebu i sjaju. Da mi e osete kobnu i sve viu Oni to su tude dugo svetlost pile, Kao vir dve ovce sa runom od svile, Kao krv dve none sablasti to siu. Da ne pamtim nisko roenje pod mrakom; Da kao gnev svetlost sva ispuni mene; Da sam kao kopljem proet svakim zrakom, Tu gde gore vene podnevi bez sene. I strana raskra sunaca, i puti Kud oluj svetlosti neprekidno ide, Kroz nemi predeo gde vlada i uti Bog koji ubija oi kad ga vide. Da samo s visina za ponore znadem, Bacivi u prostor konce svojih ila; I letim veito, i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila. Senka

98

Ide sen moja pored mene, Ognjena sablast i din modar; Preda mnom kao vo bez smene, Kao bir za mnom, nem i bodar. Pred umom presta da me prati, Za umom ve me opet eka; Pred prag e crkve zbunjen stati Taj prediskonski strah oveka. Taj znak to mrkne i to sjaje, Taj govor neba reju tamnom! Dokle e ii i to traje Ta gorka igra sunca sa mnom? Sve e pod nebom dalje sjati, A sen i ovek, dva blizanca, Na raskru e nekom stati Da oba zbace teret lanca... No traie se, dok dan sija, Dve sudbe veno sjedinjene: Senka od zemlje bezmernija, I ovek laki i od sene. Kob Milanu Rakiu Srce sa svojim zlatnim kljuima Bije u brave tamne kapije, Gde ami zla i nedokuima Istina moja koja vapije. A la sa usta koja poljubim (Otrov u zlatnoj ai priesti Ubica sa maem svojim stogubim) Mrai sve pute moje niesti. Sjaji dan me crnim borima; Mrkne no izme belih krinova; Boji lik trepti na svim morima; Svaki as svemir nie iznova. A veru moju crkva ubila, A moju sumnju strah zaledio; Usta me lai samo ljubila Izdajnik samo za mnom sledio. Moj se duh bojeg vina napije, Srce se svetoj rei otvori,

99

A bdim pred stranom bravom kapije Kao pred gradom gde su zlotvori. Tajna Kad minu mesec ut za kosama, Tada s nebeskih crnih ledina, Kao kap pade ta re jedina: Tad pojmih ta je moja osama... I pojmih kao otet arima, ta znai strah moj meu stvarima. Razvije jutro kao plamene, Hiljadu belih krila po moru, A svetom zemljom prospe znamene, I rei svud po belom mramoru. Tad su pred tajnom to je morila, Sva usta stvari progovorila. Tvore, kroz oluj i kroz utanje, Sluam sve tvoje sjajne glasove; A ekam kad sve mine putanje, Poljem kroz nae svete klasove, Kraj puta k meni, atomu skrivenom, Da prie u te asove: I oslovi me pravim imenom. Natpis S mora na ijoj crnoj ploi Sva mirna sunca sedaju, Do na breg smrti s koga oi Na oba sveta gledaju Ponor po ponor, gde god sinu S nebeske svetle istine... Dok puti jednom najzad minu Izmeu sna i istine... Vaj, nita vie da ne prene Taj puhor sna i zamora, Penji se tiho, zimzelene, Uz plou bledog mramora. Milan Raki (1876 - 1937) Jasika

100

Nad krovovima nebo sivo, A izmaglica vlana luta I ko prozrano meko tkivo Pokriva pravce moga puta. Na omorici ljudi, zveri, I bilje, sve se mrtvo ini. - Jasika jedna tek treperi. Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko! Taj tamni nagon to te kree razumeo jo nije niko, Razumeti ga niko nee. No on za mene sada znai Taj neumitni ivot to se Nikada jote ne pomrai I koji mutne struje nose. Pobednik veni, uvek io, Izvan dobroga i van zloga, danas ko jue to je bio Jai od smrti i od boga. Treperi samo, o jasiko! Gledam te s enjom i sa tugom Na bolove sam davno sviko, Sa jadom ivim kao sa drugom. I kad ivot mislim ceo, Koji je bio to je sada, Na moju duu ko crn veo Ogromna, teka senka pada. No ko pauka to za mreu Vezuju tanki konci oni, Drhtaji tvoji mene veu Za veni ivot od iskoni. I u dnu tune due moje, Ko nagovetaj nove vere, Veselo kao lie tvoje, Nagoni tamni zatrepere... U kvrgama U kvrge su me bacili, o srama. da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zato? - Tama uti, i redom sva stvorenja neme.

101

U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih stee, a ne vidim ko je, Al ujem kako kripe kvrge gnusne, Pod silnom stegom prte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne. Neko ih stee, a ne vidim ko je. Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pote deca, ljudi, ene. Neko ih mui, a ne znaju ko je. Jauk i piska svoda oko mene. Stei, o stei, nevidljiva silo! I nemilosno kosti moje mrvi, Dok najzad moje ne prestane bilo, I ne iscuri kap poslednja krvi! Stei, o stei, nevidljiva silo! O, kako ti se slatko smejem sada, rtva se ruga delatu to kolje. Zar to vrhunac muenja i jada? Zar nita nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada! Udri, i mui, i pritei jae, Al znaj da nee prei moje usne Nijedna reca to moli il plae, Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne! Udri, i mui, i pritei jae, Al dokle redom deca, ljudi, ene, Plau i pite, bedni, pokraj mene, I ropski klee pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini' Letee mirno duh moj u visini, Ko morska lasta nad irokim morem. Velimir Raji (1879 - 1915) Basna o ivotu U jednom kutu nebesnoga ara Jo od postanja stoji Razboj viti, Tu Gospod sedi veno. ivot stvara. I unak stalno proleta kroz niti Od Zla i Dobra, od meda i ui...

102

I aneli Mu nose tanku preu Od slave, jada, pamuka i tui, Jakovnu, slabu, jasniju i bleu, Sa jedne hrpe, goleme ko gora. U osnovicu, estu ili retku, Po neku icu svakog svoga stvora Utkiva Gospod tkuvu u poetku. U svakom tkivu ima ara bitna. Dve nigdi nisu jednake nit' iste; U nekom jedna, nejasna i sitna, U nekom - puno, sve krupne i iste... Kad Gospod htede ivot moj da otka, Preostae Mu nekolika pasma. I poe tkati. Osnova i potka Za novo tkanje behu retke sasma. I ice retke, svakog asa bee. 'Hej! malo pree!' - anelima ree. Prinesoe mu paukove mree I modri suton u jesenje vee. Bog, zadovoljan, stade ivle tkati. I tanko tkivo sve to vie raste. 'I ovde valja neku aru dati.' Donesoe mu tunu pisku laste. I utka Gospod u suton i mree Od lastavice lake ljute jade. I kada tkivo, po svretku, lee, On sreza ivot i meni ga dade... U telu mome ivi strani pauk to sie mozak, sr i krvcu sveu; U dui - suton, i u njemu jauk: To pisti lasta, sutana u mreu... Zavet Kada umrem - smrt e skoro doi, Jo tren koji pa e zakucati I na moga ivota tamnicu, Te rastoit elezne okove to mi duu od postanka steu, I spasti je ropstva veitoga, Nemojte mi ruke prekrtati, Jer mi ivom behu savezane. Nemojte me u crkvu nositi,

103

Jer kad god sam u Boga molio Da me spase nevolje oajne, On se svagda molbi ogluio. Ve me pravo groblju ponesite, Kopajte mi raku preduboku, Da me mrtva ne ogreje sunce, Jer moj ivot studena je zima, Nek mi bude od zemljice toplo. elo glave krst mi ne stavljajte, Jer sam bio raspet za ivota, Ve naval'te gomilu kamenja, Nek se die do neba visoko. Pa kad doe as Stranoga Suda, I kad mrtvi ponu ustajati, Neka tada sve groblje oivi; kamen nek mi pritisne grobnicu Samo da se ja dii ne mogu. Ne sejte mi iznad groba cvee, Rumen-ruu, mirisni bosiljak, Ve po grobu pelen zasadite, Gorki pelen i otru ostrugu: Kad je ceo ivot pelen bio, Nato e mi posle smrti rua? Ne sejte mi iznad groba cvee, Rumen-ruu, mirisni bosiljak; Jer kad grane prvo premalee, Iz rue e poniknut ostruga, Iz bosiljka pelen procvatiti: Pelen e vam gorke suze mamit, A ostruga srce razdirati, to mi niste zavet ispunili! Sima Pandurovi (1883 - 1960) Veze Sve na svetu, drue, ostavlja svoj trag Nevidljiv i nean, rasut kao prah, A osetan ipak, tuan ili drag, Ko miris starine, kao cvea dah. Due sviju stvari ive, dragi moj, Lutaju i ive... i ko im zna put! I jave se katkad ivima kroz sloj Vazduha, ko miris prijatan ili ljut.

104

ta takvih mirisa snese vihor lud, Il jesenji studen vetar, ili tek Prolea uzdah razdraljiv i mek, I svih dana udna i nemirna ud! ivot prolih stvari, prolih rua vek, Davnih snova radost, starih jada dah Vetrovi mi dragi nose kao lek S mirisima tela to postaju prah. Vetrovi su dobre veze, dragi drue, Sa svetom to vie ne postoji sad; A mirisi due to oko nas krue Za trenutnu radost, za na stalni jad. Svetkovina Sili smo s uma u sjajan dan, Providan, dubok, - nama, draga, zana; I svetkovasmo ocepljenje to Od muka, sumnje, vremena i sto Rana to krvave ih vreao je svet: Ljubavi nae plav i nean cvet. I opet sila zgrnulo se seta U bolniki nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih eta, Sreno, i hvale onaj ivot krt to ostavismo. Daleko od njih Sad smo, a oni ale mir na tih. Oni ba nita nisu znali ta Dovede tu nas. - U cveu smo ili, Slavei strasno oseanja ta, Zbog kojih lepo sa uma smo sili. U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti; Sumnja u ljubav - najtei nam jad Mino i ase blaene ne muti. Iz prolih dana ljubav i znak njen - Spojenost srca - ostala nam jo Na ivot ovde svetao je tren, Srdaan, krotak. Onaj ivot lo U kome znanci, rodbina ostaju, Nevinost naeg ne poznaje sveta; ivotno vino, sr nedostaju Njima, a glava njihova im smeta. A naih srca jedan isti zvuk Belei drai i vremena huk.

105

Jer mi smo davno, verna draga, - je li? Iskidali konce to nas veu Za prostor, vreme, tonove i boje, - Lance ivota to zvee i steu; Jer mi smo moda, sami tako hteli Rad ljubavi nam i rad sree svoje. I gledaju nas zato to idemo U kouljama belim parkom ovim, Gde bolniki se miris iri jak; Ne znaju draisa ivotom novim, Ljubavi nae neumrle znak. ... Gle! oima im trepti rosa nemo... Vladislav Petkovi Dis (1880 - 1917) Tamnica To je onaj ivot, gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa oima zvezda I sa suzom mojom, to nesvesno sija I ali, ko tica oborena gnezda. To je onaj ivot, gde sam pao i ja. Sa nimalo znanja i bez moje volje, Nepoznat govoru i nevolji runoj. I ja plakah tada. Ne bee mi bolje I ostadoh tako u kolevci tunoj Sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i tee, I da nosim oblik to se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, vee I tiinu blagu ko ah otkrovenja. I ne znadoh da mi krv struji i tee, I da bee zvezde iz mojih oiju, Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava raa sav svet jada, I da bee zvezde iz mojih oiju. Al begaju zvezde; ostavljaju boje Mesta i daljine viziju jave: I sad tako ive kao bie moje, Nevino vezane za san moje glave. Al' begaju zvezde, ostavljaju boje.

106

Pri beanju zvezda zemlja je ostala Za hod mojih nogu i za ivot rei: I tako je snaga u meni postala, Snaga koja boli, snaga koja lei. Pri beanju zvezda zemlja je ostala. I tu zemlju danas poznao sam i ja Sa nevinim srcem, al bez mojih zvezda, I sa suzom mojom, to mi i sad sija I ali, ko tica oborena gnezda. I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja poeh da ivim. Zakovan za zemlju to ivotu slui, Da okreem oi daljinama sivim. Dok mi venac snova moju glavu krui, Kao stara tajna ja poeh da ivim, Da oseam sebe u pogledu trava I noi, i voda; i da sluam bie I duh moj u svemu kako mono spava Ko jedina pesma, jedino otkrie; Da oseam sebe u pogledu trava. I oiju, to ih vidi moja snaga, Oiju, to zovu kao glas tiina, Kao govor uma, kao divna draga Izgubljenih snova, zaspalih visina, I oiju, to ih vidi moja snaga. Jutarnja idila Mihailu Petkoviu, mome bratu Imao sam i ja veselih asova, Nije meni uvek bilo kao sada; Imao sam i ja sate bez bolova, Osmejaka vedrih i radosti, mada To je davno bilo... Na grudi sam ruke Prekrstio svoje. Gledam kako tama, Neujno i tiho, ne pravei zvuke, Po zidu se penje u udnim slikama: Ko ljubavna enja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srenog jutra jednog. Ustao sam rano, preko obiaja; Otvorio prozor. Izgledae kao

107

U prirodi da je bilo okraja Nekog groznog, stranog. Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Moda je propalo. Elementi strasti negde se jo bore. Moda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore. Oblaci se sivi uplaeno nagli Ispred moga oka, i kao da mole Za pomo, spasenje njima, kii, magli, Od neije ruke to ih tera dole. Naglo odoh k njima. Tamo videh kako Zalaze sva bia, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pako, Neku mutnu utvar da mae i kosi. U trenutku jednom ne znam ta se desi... Kada se probudih, udarahu zvona, Uz oajni ropac umirahu gresi, Kupljeni ivotom: to mre vasiona, Zemlja, njeno vreme. Umirahu boje, S njima due ljudi i grobovi njini; Sazrevahu zvezde, al da ih opoje Ne ostade niko, ni no u crnini. I nesta planeta i ivotu traga; Izumire i smrt. Vie nema ljudi; Sa mene se poe da otkida snaga, Svi udovi, redom, i pogled to bludi. Minu sve to bee, htede biti ikad. Tama se uvue u ideju snova: Raskonije smrti nisam gledao nikad. Imao sam i ja veselih asova. Utopljene due Jo jednom samo o da mi je dii Ispod ivota svet umrlih nada; Jo jednom samo o da mi je ii prostorom snova pod vidikom jada. Potajna slabost i udnja ka srei, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve to znade rei, Jo jednom samo da je da se javi. U harmoniji svetlosti i tame,

108

Lik due trajno gde se od nas krije, Gde svesti nema ve ideje same, Otkud bol slee, da oseaj svije. U meni o njoj, o lepoti, cveu, I o mladosti - o jo jednom samo, Da mi je da se moje misli kreu, Da mi je da sam jo jedanput tamo. Da mi je da sam u predelima onim, Gde su mi mladost, san i uspomene, Kod negda svojih da je da se sklonim S lepotom njenom to ko miris vene. Il da je groblja, senki, vetra, zvuka I igre mrtvih, avetinja kolo, Da je bolova, seanja, jauka Znamenja, da sam nekad i ja volo. Al nije. Ja znam svi ti dani stari, I elje, njena tuga i lepota, I nene veze osmeha i ari Nemaju vie za mene ivota. Nemaju vie ivota ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dreme i suton i nou i danju. Nama se spava. Nama se ne sanja. Gube se redom, trunu pod ivotom Aleje bola i podneblja plava, I moja lira sa njenom lepotom, Tugom i sreom... Da je da se spava. I samo katkad, al to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, nagovest bleda dalekih obala. Gledei dugo taj magleni veo, Kamo se dani moji razasue, iri se pokrov velik, prostran, beo, Pod kojim lee utopljene due. Moda spava Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, pesmu jednu u snu to sam svu no sluao: Da je ujem uzalud sam danas kuao, Kao da je pesma bila srea moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

109

U snu svome nisam znao za buenja mo, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec a se kree u umrlu no, U snu svome nisam znao za buenja mo. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u njemu oin neke, nebo neije, Neko lice, ne znam kakvo, moda deije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne seam se nieg vie, ni oiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il te oi da su moja dua van mene, Ni arije, ni sveg drugog, to noas snih; Ne seam se nieg vie, ni oiju tih. Ali slutim, a slutiti jo jedino znam. Ja sad slutim za te oi, da su ba one, to me udno po ivotu vode i gone: U snu dou, da me vide, ta li radim sam. Ali slutim, a slutiti jo jedino znam. Da me vide, dou oi, i ja vidim tad I te oi, i tu ljubav, i taj put sree; Njene oi, njeno lice, njeno prolee U snu vidim, ali ne znam, to ne vidim sad. Da me vide, dou oi, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled to me gleda kao iz cvea to me gleda, to mi kae, da me osea, to mi brino prua odmor i nenosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom ivi ili poiva; Ne znam zato nju i san mi java pokriva; Moda spava, i grob tuno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Moda spava sa oima iznad svakog zla. Izvan stvari, iluzija, izvan ivota, I s njom spava, neviena, njena lepota; Moda ivi i doi e posle ovog sna. Moda spava sa oima izvan svakog zla. Nirvana

110

Noas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao rtvi, Kao boji prolaznosti stvari. Noas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene. Noas me je pohodila srea Mrtvih dua, i san mrtve rue, Noas bila sva mrtva prolea: I mirisi mrtvi svuda krue. Noas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smru zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve to je postojalo ikad, Svoju senku sve to imaae, Sve to vie javiti se nikad, Nikad nee - k meni dohoae. Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblaka, bez sree, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko. I taj pogled, ko kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budunost, na prostor daleki, Na ideje i sve misli nove. Noas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao rtvi, Kao boji prolaznosti stvari. Veljko Petrovi (1884 - 1967) Vidoviti

111

Ne mogoe ga u platno ni povit a neutenog sumora sen siva neotvorene oi mu celiva: - On zajeca, i postade vidovit. I sad preko svih voda, stena, gora, kroz zavese bedeme i mandala, on vidi svaku suzu kad je pala, jasno, ko nou kaplju meteora. On vidi suze i neisplakane, iz suvog oka to na duu kanu, gde skamenjene prokrvave ranu, i stalno bride, ko olovno tane; i srca sva, to sama sebe jedu, ko zadnji ivi posle opteg sloma, koja u sebi nose oganj groma, a tu, bez iskre, mrznu se u ledu; sva, to se gre u gluhome miru, kroz rite, oklop, i kroz zlato toka, kroz zveket lani osmehovih ljoka, on vidi bistro, ko ljunak u viru. I no kad seda kao mukla sova s krilima mekim povrh kule bodre, on vidi moru gde u loe prodre, i besanicu, i leptire snova. I vidi kako jedan oblak raste: - uzdasi, enje iznad crnog grada, a jato misli, iluzija, nada, svud mrtvo pada ko po snegu laste. ... I svuda suze kapaju bez mere, ko vena jesen o prozor mu tuku, i svuda, kud on prui svoju ruku, krvavo voe, bolna srca bere. Ponor Ko duplja dina to pogibe anit, jer htede drsko svod da robi zvezdan, i ije kosti ve srasle u granit u grotlu zija ponor, crn i bezdan. Od njega pastir svoja stada uva, i burnih noi, kad se lomi graa, mlaima pria: - vitlac to je Stuva, noas u muci majka mrtvo raa.

112

Kad otra stena u oblake zadre, i bljunu blatni bujiini besi, sva voda s brda tad u njega nadre, a on je guta - i spasava vesi. No blisne l kolo duhovsko u srmi, u njemu rikne potmulo adaha: vazduh zanemi, posukne od straha, pretrne lie - i tua zagrmi. Ni mahovina njegov rub ne krasi, ni ranjena se divlja tu ne skriva; naleti l svitac nad njim, on se gasi, a pogleda l ga ko, o smrti sniva. Pustolov samo to rukama golim orlie hvata sme da se nadviri, no javi l mu se sa uzvikom holim, hulei memla iz dubine piri. Ko ruu spusti u milosnoj udi, crna, ko suza o ponoi, pline; veseli smeh se u njegovoj studi mrzne, i kao jecaj dole gine. A hiti l kamen ko u ponor crni, on prvo jekne ko grudva po lesu, pa ko lavina glas raste i grmi: brda se rue, svetovi se tresu!... Duan Srezojevi (1886 - 1916) Poslednji samrtnik Dobra, voljena, hraniteljko ljudi, O, majko Zemljo! Kada se pogase Vatre ivota irom tvojih grudi; Kad tamni uas ukoi talase; Kad svenu neizmerne ljubiice Plavih i divnih tvojih praskozorja; Kad potamni za navek tvoje lice, Ko senka uma izumrlog borja; Kada ve davno, kao plave niti, Uzdahe srca prah venosti pospe: Vaj! ko e tvoje oi zaklopiti, Ko e za tobom dug suza da prospe?

113

Naputena, uzviena Nioba, Sa grobovima milijardi eda Svojih, u krilu dragom, grob do groba, Sama, a oajna, izdisae sada. I dokle tvoje materinske grudi Pali, ko otrov, bol jedan beskrajan; Dok crna neman, neumolno, budi Ledeni uas, svud sa grozom vajan, Tvoj sveti uzdah mirisae ti'o Na miriljave praiskonske vlage, Setne i suzne, i san neki mio Koji titae grudi tvoje drage. Bezimena pesma Izbudismo se iz dubina tame. Glasovi mutni iz neznanog kuta Pite, zovui nekuda, i mame. um njihov veno naim tragom luta. Tuni svodovi pogledaju tamno, Veito neto ekajui. Bludi Sluktanje jedno silno, nepojamno. I sve za Neto svoj podsticaj nudi. Grudi se nae nadimaju. Grizu Nam tamna ela pijavice bora. Svoje duhove osjeamo blizu Veitih, nikad netaknutih gora. Mirni smo kao kipovi i bledi. U dubinama gde Veliko rudi, Sve ljudsko u nas mrzne se i ledi. Sa dahom bogova nismo vie ljudi. Pokret bogova vasiona sluti. Ali on jo ne dolazi. Pun tame, Na pogled dubok vene sfere muti, Pred sobom svuda cepajui skrame. Dah nam se gasi... A trenuci mile. (Ne mari: Vreme neka valja vale.) Oko duhova naih koji ile, Oreoli se uzvieni pale. Milutin Boji (1892 - 1917)

114

Zemlja oluje 'Ne dodiruj me'. Maevi daki, sekire Japoda, legije rimske i horde Tatara, Ili vitezi s vizantijskih voda, Krvavili su ova polja stara. I pitom narod kad je pao na njih, Zbratimio je orlove i elik; Tu, gde je mrnja Veih protiv Manjih, Sirovom duom postao je velik. Vekovima se vrh leeva klalo, A zemlja, starog gospodarstva sita, Sve novo eli, da, kad bi palo, I njemu maem opelo oita. Sa pozorja borci tonue ko seni, A zemlja im edno mozak pila, Krvlju su tekli svi potoci njeni I draila ih Vlast i drska Sila. I tako veno ove iste stope Krv nova siti. O, zemljo oluje, Mrko ti elo strane kapi krope I udne himne iznad tebe huje! Zarazno tvoji miriu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su doli stari gospodari. Jesi li sita krvi to spasava? Ti uti. Vetar Kosti razvejava. Sejai Ko lutalice koje kletve prate, S dalekog juga, sa sudbinom Jova, Evo nas k tebi, na ledeni brate! Oholi, mada bez roda i krova, ekamo smeli svoja groblja nova. Kroz vekove smo krv netedno lili: Jo angorske su poljane rumene I klanci Karsta to su krv nam pili: Jedrenske seni, stidom oblivene, Panonske kliu rane zatrvene. I jo se redom nae kosti seju

115

Po ostrvima i u vode strane, U pustinjama gde samumi veju, I hladnoj stepi. I, kad sunce stane, S leina naih site bee vrane. A vatre drevne, zgaene i sive, Uzdahom ilju poslanice mukle. Mrtvace tamo ostavismo ive. I ko Ahasfer, koga Gospod ukle, Traimo ravni do u beskraj pukle. I Vaseljena njiva naa posta Za seme asti - koje suncu sie. Gospode, kazne zar ne bee dosta? Vreme je etvi, da n kosidbe stie, Vreme da ploa s grobova se die. Ko lutalice koje patnje prate, S enjivog juga, sa sudbinom Jova, Evo nas k tebi, na ledeni brate! Oholi, mada bez roda i krova, Spremni smo groblja da sejemo nova. Bez uzvika Ni udnog ni novog za nas nema vie, Sve su zemlje nama i drage i srodne: Sred sjaja, i vrh nas kad se bure svie, Besmo mirni, kao usred zemlje rodne. Otadbina naa sa patnje je znana, Lutajui mi je nosimo u sebi; Ona je u krvi naih venih rana, I, kuam te, sudbo, takvu je pogrebi! Zato nama nisu okeani strani, Ni grobovi starih umrlih stolea; Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris naeg cvea. Mi, kao litija, lutamo s trubama Od kuta do kuta, od grada do grada, as sami, as s decom, stadom i ljubama, Nosei stegove i vlasti i pada. Ponavljamo skalu to poznasmo rano, Skalom sudbe kojom drugi jedva mili; Zato nama danas nita nije strano, ini nam se, svuda ve smo jednom bili. I kad razgrnemo pepelita snova,

116

Stari e se dani uz re da pomenu: Sluaemo vatru i veselost njenu, Ko domain to se vratio iz lova S pesmom s kojom jutros u planinu krenu. Velimir ivojinovi Massuka (1886 - 1974) Leto Podne na podne legne zagasitim utanjem. Nebo se slegne. Leto polegne u senke svetlosnim lutanjem. Zabruji, raste tekoga zvona brujanje. Polete laste. Srce sa bronzom sraste u tune molitve hujanje. Stanislav Vinaver (1891 - 1955) Natpis Nad liticama, nad klancima Duhovi krue Njih se ne tiu prolazni zanosi. Oni bdiju da mutnoa ne napusti svet Da se reke ne rasane u glomaznim tokovima I da oblaci ne odbegnu u staro izdajstvo. Jer strano bi bilo (vele) Kao nekad, u poetku vekova, Da se rasani i razgali Da se nebeski svod oslobodi ukrasa, Da tice zalupaju prozranim krilima o vedrinu Da plava zvonkost zaubori otrovno I jeziva jasnost nastane. Vekovima tice nas klikuju

117

Vekovima tice nas klikuju Da um se pomrai, da dua svisne Ali bogovi tamno likuju I sumorno grane umore lisne. U jednu bi zaveru tice da veu, da spletu i spoje: Sva krila, sve pesme, sve zore i sve boje... Od leta tiijeg do leta Od sveta iijeg do sveta Nas dvoga samo se boje Ne mogu da nas vide i uju Protiv nas zavere svoje Bogovi grubi pletu i kuju... Mrzak im duh i duha slast I tica mudrih raspevana strast. Ostavi Ostavi, ostavi, makar svisnuo, Sumnje boleive teke pokornosti, Preni se, preni - srce stisnuo, Tragom potonulim gluhe sumornosti. Dolaze, dolaze tamnim klepetom Izvori pradrevni vene sanjarija. Svet nam je, svet nam je stare igrarije Zanesen vekovnim gluhim trepetom. uje li, vidi li tajnih tokova Gde se rasklapaju grdne bezdani Sanja li, sluti li slatkih sokova Strahovit lekovit zanos zvezdani. Trenutak suncokreta Pesmom znanja jadikovka Opinjena sluti vlat Treperenja od vekova I bleskova obuhvat. Zlatnog ognja sunovrat, Priest sunca sa vrhova, Uznesenje plamnih snova U pustinjski arki sat. Vrh dolina, vrh visina, U jezama od daljina, Neodoljiv grabi kret.

118

Svemir strasnim stignut znanjem Zaaran je obasjanjem U vatreni suncokret. Jela Spiridonovi Savi (1891 - 1974) Februar Sam u snegu. Zavejane sve su ume i svi puti. Sve okolo bela pria, koja uti Al kad ovih snenih brda sa obronka viah svetlost, tada hitah ljud'ma dole. Neki od njih, zvuke moje harmonike, kau: vole. Provedemo zajedno noi. Potom urim jutrom dalje. Sa iskrajka, moj im glas jo 'Zbogom' alje. Nekad, kad sam ve daleko, tad se moja pesma esto njima vraa. Neki od njih roena su moja braa. Poznamo se i u zimskom polumraku po nekome nevidimom tajnom Znaku. Sam u snegu. Zavejane sve su ume i svi put. Sve okolo bela pria, koja uti Anica Savi Rebac (1893 - 1953) Praksitelu Nono nebo, ko senka modroga beskrajnog Maja, kao u trenu belo sunce lepote kad klonu Obli ga sjaj: Sa istoka, zanosnim letom nepominim, Moan mesec se die etirom tamnim - i kao Suze pod milovanjem su zvezde pod njegovim zrakom Posred modrih beskraja to se svetlou i tamom ko srma prelivaju,

119

Dok pod neizrenom ari Diu i premiru neni oblaci od vlana mramorna sjaja. Budi se senka modra beskrajskoga Maja, Budi se besmrtna lepota sna bogova, Mesec dok sija - odlomak nebesna mramora, Najlepi svet iz njega to vaja: Bogova likove sjajne na kojima drhe Osmejak zlatan, ko zrak njinog umrlog sunca. Nebom ilama nevidnim i nenim, Bela krv bogova struji. Na oiveloj modroj i srebrnoj tami Bogova likovi snuju kao na prozranome nebu nebesa Na oiveloj tami Sija nebesni mramor umetnosti, i sjaj mu Boanska je maska na mranome liku Beskraja. Romeo i Julija U toplom sjaju vae cvetne zore Gube se ko i vrhovi maeva I zvezde, smrtno bled im lik ne sneva. No zore vae dok jo vatre gore Iz zapada krvava se razleva Ko zora vaa vedrog plama more. I dva ta plama lepi plam jo tvore: Sa zorom vaom zapad va se sleva. Najdivnije blistanje sad se rasu, I jedna rua tek nebesa sva su A zvezde dve u njima sene gube: Vaa se, evo, zlatna zvezda spaja Jutarnja sa veernjom sred tog sjaja, Ko vrhovi maeva da se ljube. Magia naturalis solstitium Tiho u zlatnome miru suavahu se prstenovi dana, U purpurna tonjahu mora veernja: Opalni blagi ar jesenjih zalazaka, Drhtaji bleda purpura u liu i u poznom grou, Najneniji plam razliven po nebesnoj puini mlenoj: Talasi i vetri i buktinje buja, Polako je leglo sve u najdalji najtii sunani zaton - da najzad iz tame Blesne u dnu nebesa obrtnika tajanstveni luk. Tiina neba se penje kao strmen zid.

120

No negde daleko kroz krajeve strane I ravni beskrajske razlee se srebrna jeka oruja, A titovi zvue u plesu maijsku: To svetlosni dusi to uvaju ivot meuzvezdani Odgone ini, i tite sunev san. i sve je ve zasjalo snova: u nebesnom krugu se prolee raa Obnaena loza se vije uz sunani zid tiine, Ko slutnje mora preko surih stena Padaju ogromni modri odsevi, i ljubiast se penje dim, Toplota nena zrai sa osunana snega; Visoko nad strujama hladnim Proletnje senke cvetaju azurom, A dole na zemlji Drveta u inju, ko ume belog korala, bujne, Dignute iz podmorska duga sumraka I snova sumornih med vedrije struje gde neba sjaju U modrom miru halkionskih dana. Milo Crnjanski (1893 - 1977) Na ulici Kad svetiljke sinu i ulice pou u visinu, u tami stojim ja Na svemu to doe moj osmeh zasija. Nestanu boli okovi i la, od mog pogleda zavisi sva dra svega to proe. ene prolaze i oblik gube, smee se, pa mi priu da me ljube, a ja im novu senku dam. I dok tio zamagli no ulice pune seni, ja imam neba bezgraninu mo, svi boli sveta skupe se u meni. Ko cvetii beli sa meseca raaju se po ulici deca. Od osmeha mog umire dan, i svakog koga pogledam stie moja sudba srea i an. Kad mahnem rukom neotice

121

nove zvezde sinu. Tad sjajan tuan ceo grad lii na moje lice. Svi idu u nebo da me vide po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. Privienja Zaista, zrak si samo? I to je sjaj u meni to se sad, nestajui, rasipa, u prazninu, osvetlivi mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni na koje sam, kroz blagost, i alost, i tiinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zrani, isti, prah? Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju? A pla mi samo vraa se, porfiru jednog zrna, to visi, o druem, arkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom ivotu, da me oblije slap svih divota ulnih, kao pad mirisnog mleka. A ini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, to se sad, nestajui, rasipa, u prazninu, osvetlivi mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i alost, i tiinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zrani, isti, prah? Duan Vasiljev (1900 - 1924) ice Put nam je svima u bolu isti, ma se mi kako zvali: beli generali ili crveni ekstremisti. Vidik nam je siv od ica, i nebo je sivo, i dua je siva u valu smrti, tifusa, padavica. Neemo u smehu podii glave

122

ako se nad nama beli dralovi jave, na e osmeh za njima da se vine u nedokune, sluene visine. I kad nam nad glavom zatutnji, i zaljulja se nebo, i sunce, i ice, ne moemo da odolimo tekoj, krvavoj slutnji, i gledamo preda se netremice. O, bolje da smo prezreni u stidu pali na nekom neprekoraivom zidu. Puti su nam sada od bola i bede sliveni, i ice nam poglede u nebo krate. Ljudi su u nama duboko, duboko skriveni, i ne mogu, ne mogu, da se vrate... Momilo Nastasijevi (1894 - 1938) Sivi trenutak I najednom zasivi, kao pregorelo je sve, a sve ivi. Drue u tajni, uj, mukotrpno se ovo srce imo sve jeze otisne. I koji za mnom, i u neznanju, gre ovaj udni put: Sivo je tamo, sivinom prostreli bit, sive su oi tajni. I kad umiru drveta, ni tuga ni opomena, te suhi list udno tiinom omiluje patniku elo. Predveerje arom zatamni u predveerje tvar, i oi: bludu li, pagubi na rub il skruenju.

123

Ispolin aneo silovito nad krovovima zatrubi. I ne vide ga, arki stub, i ne uju. On trubi, trubi u predveerje strahobni rub. I vidim, samo to pagubom ne bukne kuna oluja. I ujem, samo to strahobno u skladu ne zahori Aliluja. Roditelju Ko si? Ko i kuda ja, Plod bez ploda tvoj, I sudnja ova u meni re? Sin, evo, progledavam. Mrenjem za ivota Skidam sa sebe slepi roaja znak. I ne kao ti Strmoglav oploenju Slepo na pir. No voljom, te ne sazdala me, Put otvaram, evo, Sebi za unitenje, Neroenima za mir. Plod ja bez ploda tvoj, I sudnja ova u meni re. Osama na trgu To kuda neprohod im, udno mi se otvori put. To kuda stupaj ih laki, stuknem, brale. Pla i smeh vrve u vrevi, buku kao smola, bledi pronose tugu.

124

I ja bih u vrevi da vrvim, osama na trgu me snae, tiina njinom huku: kud oni estarim, sa rujnih lica tijem lobanje kob. Prostreli, o prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli, o, prostreli. Kamen da sam na veki. Po mojoj senci da mere smiraje i svitanja na trgu. Trag udno li me slobodi ovo udnije li veza. buknem u tebi, vreo se ulivam, jeza je ovo, oh, jeza. I trag putanjama tvoj, pa me pali. A udno zastrepi srce, a studim. Ljubei ta li to ubijam, ta li budim? Jer i pepeo e vetri razneti, a nema razreenja. Tonu bez potonua, bez dna u nalaenju, bez dna se izgube stvorenja. I tragom kuda sagoreli sve bolnija su obnaenja. Vreo se ulivam, a udno zastrepi srce, a studim.

125

Ljubei ta li to ubijam, ta li budim? Poruka 1 Prozrem vas: jadna jasnota, umlje, jadna re, mrani put grete. Zamukni mukom skota; dostojan spolja lik i um, unutra zver i bespomono dete. 2 Mrklo kad jezgro ivota, zamrai njim i prazni umlja vid. Iz tame sebe tamom poteci van; rugobom noi turninu oplodi dan u videla neprebol, u stid. 3 ujem vas: na muansko grlo zacvili dete, rikne na pitomine zver. I sinak bio majci, ili ker, zamukni, zalud glas, kad nikog i nita ne zovete. 4 Jadna jasnota, umlje, jadna re, mrani put grete. Dostojan spolja lik i um, unutra zver, i bespomono dete.

126

Put 1 Jer gazilo se tuda, jer gazilo, i neboga, evo, stopa utabava; nema traga. A edniji hodim sve, a hode; u nedohvat je, eto to uasava. 2 Hodim, i hode, a na svaki bat kameni kora po nedohvat - blagu. Od biser-ee, tragom u netragu, koljka na koljku tvrdnu oajanja. 3 Hodim, - ni traga. Il trag bi, ludi da teak bat stvrdla ova zdruzga utabanja. I ivotom to da brizne svaki kut, putu zdruzgati je stopu, stopi put. 4 Hodom to u nehode, u bespue neputem, i brodi da se ne prebrode. I stopom to, i skutem, vrelini vreo, usna kad usnu ispijajui prokazi, na kraju nestati ceo, al proklijali trazi.

127

5 Hodim, jer hodilo tuda. Zaludu stazi te krivuda, plavetnoj zaludu meti te obrie uda; hod ovaj samo e doneti, bez jeseni zimu, leto bez proleti. 6 I znam, i ledi me znanje, turo je ovo, stopa u stopu tkanje. I jalov plamen, samu kad ne spri sr; jadovan mraz, kad ne stroi se kamen. 7 Hodom to u nehode u bespue neputem, i brodi da se ne prebrode. I stopom to, i skutem, vrelini vreo, usna kad usnu ispijajui prokazi, na kraju nestati ceo, al proklijali trazi. Tuga u kamenu 1 Ni re, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza; A duge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk.

128

2 I krenem, i rodna kob sve dublje me koreni. I kriknem, i u srce kao no roeni zarije se krik. 3 I krvlju tu pa tu materom u krug. A sviem sa zorama, a s veeri setno nestaje me za gorama. 4 I nemo iz tvari tugom objavi se drug. I tugom zacvrkue tica i zazeleni lug. 5 I sekira kad ljuto zasee dub; i jagnjetu vuk, - kosti kad mlavi zub; nemo sve svemu tugom verni ostane drug. 6 Sloboda robu, - odbegnem daleko, a sve dublje tu. I blagoslov to grobu kolevci prokletstvo neko, oduiti dug. 7 Sve zove, ostajem. Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug.

129

8 Patniku iz tiha srca to udno pukne zore cik. I udno, na ramenu sebi, svetli svoj sagleda lik. 9 Ni re, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza. A duge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk. Rei iz osame 1 Ambise prekoraim, stukne na ravnom tlu noga, Dnevi svoje zamraim blesne videlo Boga. 2 U tiinu se oblaim, tajnom progovara tvar. Pepeo vetri me veju, ostane ar. 3 Bezdoman, topli nudim kut. Besputan, daljinama povedem na put. 4 I sudnje me, i mrem, a ivot otvara tek dveri. Re svoju nem

130

kamenu zavetavam, i zveri. 5 Bezdetan, na istinu grem. Sinovi prate me i keri. Misao 1 Tiinom udno sve mi zasvetli, krilata pohodi me ona. Neroenih zora zapoju mi petli; sa dan iskon-mora potonula, ujem, bruje zvona. 2 Raduj se, svemu si spona, pokoji u tebi svi ive. I dua tuzi to sklona; i prazninom to dani zasive, u pohode to sprema ti se ona. 3 I udom, u neprohod me spletu, putanje isprave se krive; i radosnica suza orosi me kam. 4 I kroz golet me, u mahu, dah zastruji aprila. U samoi to

131

ne ostadoh sam: tajno je kroz potaje moje, znam noga njena bila. 5 I nespokoji u pokoj svi oive. Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. Blage od srca srcu vesti polete. 6 Mrei to, i pauku, zloslutno to je plete, prisniva se svila. Dui to, svetli za let, tajno izrastaju krila. 7 Tiinom udno sve mi zasvetli, krilata pohodi me ona. neroenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, ujem, bruje zvona. Aleksandar Vuo (1897) Humor zaspalo Svu no kroz usta ulice Curila spavaa kafa Svu no se u postelji nemira Pod obrvom krvave tamnice Na panterskim rukama babice Poraala trula irafa Jedno je dete u vosku

132

Najnieg varokog rafa Glodalo baenu kosku Jedno bi dete moglo (Kada bi samo smelo) Da zakolje itavo selo Svu no sam pod skutom stanice Sa pluima od bele hartije ekao zakusku srca... Jedno je drvo na drumu Krvlju koja iz oiju trca uvalo uasnu umu Na ledeno lenjim minama na pesnici ledeno lenjih poara Jedno bi drvo na drumu Moglo (kada bi htelo) Da zapali itavu umu Rastko Petrovi (1898 - 1949) Sa svetlim poljupcem na usnama To, to! Umreti; nikada vie ne iveti! Nikada! Ovu ljubav sa oiju skinuti, poetak ove misli, ovo disanje; Ptico, sloi krila, senkom njinom uzbuuje me livada Gledaj, evo sunca! Jadnice, ta zove ti: disanje; Zar i zato umreti i nigde vie ne iveti! Gledaj, gledaj ovaj drukiji Uskrs, gledaj ove drukije Cveti! Teko krilo!... Nikada vie ne iveti, nikada. Vee, vee! Srce, bolno srce moje, umiri se... udne rei devojke, dobre nevezane rei, Srce, pametno srce moje, zaboravi! Zaboravi sve, sve, boje jutra i voa, bolne usne dok jei, Zaboravi Tajne roenja, zaboravi Velikog druga; Idi, idi, jecaj, srce moje! Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj jo jednom to divno vee to pada; Pre no to poe smrti, Da ne ivi vie nikada, nikada. Jedan se jedini put ipak probuditi u venosti, Ne iveti opet, ve samo svoje oi otvoriti, Pod nebom prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti; Od opteg uzbuenja, odjednom oi otvoriti: O, kako udno i divno to doe! Dok gledah ljubiaste zrake ovog granja u zori,

133

Kao da njina opojna mladost tek proe... Ne luduj, srce, o njima ni trag vie ne govori! Uzbuen, neznanog asa, irokih zenica u beskraju; Jo jedan jedini put tada u velianstvenom sjaju Zaboravljati; zaboravljati sve to to ivot bi iza mene. Sanjati, sanjati, o sluati da se iz samog dna smrti penje Taj ve davno zaostali poljubac za usne njine rumene. Prei i ova rasvetljenja, prei i ovo gorenje... U onaj as, u kom se uje i krv i lie kako pada. Ne pamtiti, al sanjati, moda biti nesrean ko nekada. To, to! Odjednom oi otvoriti!... Zadihan i probuen za as jedinstvom u drveu, Da l smrti ostavih e za dno idueg dana? Osloboen videh kruna slivanja da pokreu I ovu umornu moju usnu, da s njom i zenica mi sana Od ponoi ve shvati as nenadmanog ganua! Kroz jedinstvo bola mog probi zrak, dok lee po dubravi Sunca, to sijae kroz mene u tolika svanua: Da jedan as sam veit, sred ove bezrazlone ljubavi, Pronesite i sjedinite kroz mene neba veito putujua; Pa nek se vee najzad sve to bi u telu, nenadmano u glasu, I nek se izvri najzad ta udnja, jedina verna ovom asu! I neka umrem ve jednom, nek prevazie ta misao, Suvie edna da zna koji bi nov san da ustavi... Toliko dobre tiine doe iz noi koju sam disao, Mir, srce; i taj as dau, za jedan jo as ljubavi! Il osvrni se na vee to zasta da gleda jo u dan, I rasvetli se naglo ko a bi sunce da vrati; Osvrtae se tako tad da nam i pogledom plati Taj as; o srce, budno ve, to se vraa u san... Pa nebo kad bude rasvetljeno, to ve bi rasvetljeno, Kad i daljina bude sama, to je veito bila sama, Kada i radou i saznanjem sve bude natopljeno: O tada tek, ko u san, tonuti u smrt iz beskraja, Tonuti, tonuti, za venost, sa svetlim poljupcem na usnama. Dignem tad oi nebesima Dignem tad oi nebesima, nada mnom se plavilo raa, Pogledam dole: u beskrajnih svetlih izviranja je java, I krui magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se raa, Na oima ruke providne, enjama mi zanosi glava; Govorim, a glas moj, sa nebom, ko apatom se bolnim sraa, Niti ikada mogah izrei - koliko me tad to spasava. Zautim, jer van providnosti postoji li ikoja graa,

134

Spram koje ivot ovaj celi izgledae kao da spava. Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sree Nit udovoljstvo da doe s njom, no meanje je s tugom vee, I od uasa evo samog da u smrti je gluvost kraja. Ali mi za novu onu boju otvarae se oi druge. I onda svaku strasnu udnju tek tad odvee nove pruge. Sa mojom zranom suzom u samu tu sredinu raja. Desanka Maksimovi (1898 - 1993) Pono I odjednom udno se neto dogodilo, kao re arobna neka da se rekla: oivela je na zidu slika i eka iroko potekla, i kriom u nju pouvirali listovi poumirali. I odjednom tuno se neto dogodilo: u visokom nebu uo se krik, to je zrno neko pogodilo nad rekom, u srebrno krilo, pticu koje nije nikad bilo. Na buri Svu veer na pustom bregu neko stoji. Pusti me, majko, da vidim da li je ovek ili bor. Pusti me da vidim ko to svu veer gleda u na beli, skromni dvor. Pusti me, majko, nee me umoriti hod, breg je blizu naeg doma. O, ja oseam da mi je rod taj ovek ili bor to svu veer blizu groma stoji i gleda u na dvor. Vidi li oblak crn, ogroman, zlokoban brod nad njim plovi i smrt nosi? O, majko, idi

135

ti ga bar zovi neka se skloni u na dom taj ovek ili bor to svu veer stoji i gleda u na beli skromni dvor. Na pustom bregu on je sam kao dete kad ruke skrsti nad bolom nekim prvi put. Pusti me da tanki moji prsti meta budu burama zlim. Pusti me, pusti, dobra majko, tako je potmuo i zao oblak to vitla nad njim. Poslanica Boe, ja znam da me ti ne poznaje, sluajno ruka tvoja ivot mi je dala, sluajno ona me diza i obara. Boe, tebi je svejedno da li je zala pun ivot moj, ili dobara. Mada smo bili u tvom krilu, zaboravlja na nas kao mi na davno rasute snove, ne tie se tebe da li smo plakali danas, ni gde emo proliti suze nove. Ja znam da ti nas ujedno vrsta, da dua moja utena je varka, isto smo pred tobom ja i pauk krsta i na kamenoj ploi arka; isto je pred tobom potoka ubor i moj glas; jedno su uzdah moj i miris iz bata; pomeriti se nee nijedan trun, ni vlas, nad zvezdama to je na zemlji ispata'. Pred licem tvojim jedno su stena gruba, i srce moje, i rubini i topazi; ni kad stanem prestolu tvom kraj svetlog stuba, poznati me nee oko tvoje, i ako me opazi. I kad god sie u ivota ovog tamu kao postanje, cvetanje i smrt, svud hodi dua tvoja kroz sebe samu kao kroz tui vrt. Upozorenje

136

Zemlja niija puna je straha i plaa, otrovnih vrela puna, puna vrtaa koje silaze do pakla. U njoj su pevice slomljena kljuna i srnama su zamuene zene, ljudi ive srca ve iupana, tu ne zarasta nijedna od rana, tu ve s prolea slana opari trave, ni posle kie tu nema otave. Oko ponoi kada svi ve pospe, zemlji se niijoj privrzaju demoni, strahom, sumnjama, misli ljudi truju, u srce im se duboko uvlae, ubacuju u njega kajanja guju, nedoline misli ubacaju. Jo za ivota ljude u pakao odvode demoni. Duan Mati (1898 - 1980) Da imenuje senke zvezda Da imenuje senke I plamen Da razgrne te magle I kamen Izmeu sebe i jasne zvezde svoje Smrti da stane: Koliko toplih trava Koliko bolnih oiju Koliko puta ljubav Koliko pustinja Da kae Nisi stigao. A grdan jedan din na tvome Pragu da ue eka I slabosti sve te da pomete Na tvome domu Uzalud Pred buru

137

Neka no bude opet onakva kakvu vi hoete Ja vie nita ne znam Nita ne razumem Do samo no kako opora i smolasta nadolazi No i no i no. Mesto zlata i zla i dobra i zida oaja Koji se ne srvava o koji udarim glavom svaki as Jedan zanos bez lika jedan razum bez krika Za dugu no koja nailazi Pogled i vidik smeni i smeani zanavek. Sem krvi koja tee izmeu bola svakog i bola svakog Nema tog viska koji e da im meri dubinu. Zaboravi svoje pamenje zaboravi svoj zaborav Ko putnik rasejani bou na nepoznatoj stanici Most ranjav od rana sveta prua se preko tih urvina Preko tog uasa i blata Gde se lomi navika svetlosti u suzi neotkupljenoj. Eto na proplanku te jeze bez dna da bdim i spavam Lomljiv i tavan i sam Drskost mi nita ne pomae. Rade Drainac (18999 - 1943) Rodni breg Na peskovitoj padini niu se tuje; Pod njima bujni mravinjaci, esto, ovuda, neujni koraci Gluvih noi do kolena gaze, A koji put, kad dunu oluje, Zelenom dolinom, sve do planinskog drela, Glas neke kobne ptice zoru pomrauje. Neki krupan, crveni cvet Raste ispod mrkih senika, Kao kandila umskom bogu. Sa tog sam brega, davno, odlutao u svet, Te ne znam dal i jo u kojoj brezi ivi slika Mog prozeblog detinjstva, Svetakih i bosih nogu?... Klasine strofe

138

Bio bi mi potreban razmak od sto leta Da saznam kakvim sam strahotama savremenik bio. ta je propast Mikene pod kojom limun cveta, Pad Troje i ruenje Pergama, Iza ijih se zidina krvavi Danajac krio? Ne prokunite me ako me vidite sama Gde hodam daleko od ljudi Drumovima uz koje glogovi procvetae! I neka vas nita ne zaudi Vidite li me zagledanost u zvezdano nebo S ove crne zemlje nae! O bolje, bolje uopte da se nisam rodio Pre no to svetom minu zli vetrovi ljudske krvi! Bio bih tako srenik prvi Koji se od svoje sudbine sakrio U vatrenu volju bogova koji se javljaju samo Kad ele do u beskraj da otkriju svoja uda. Ali ko zna od nas zato se raamo i kuda lutamo. U najveem bolu sveta, nemi kao Buda? Risto Ratkovi (1903 - 1954) Bivi aneli Bogojavljenski su hujala nebesa, ogromna, Zvezdana, hladna. Silazili ste na reku smrznutu, Visoki, vitki, lepi. Aneli bivi znam: Krotili ste mrak uvodama. U moje srce-zvon zvonili ste Krinom, Da ne svisnem od ivota. Ko vas otera sa izvora Oka moga... Ne vidim vas. Jo samo u snenom cveu prozorskom Traim krila i kolena vaa predivna. Uzalud.

139

Milan Dedinac (1902 - 1966) lesko bdenije Da nije jo ove noi da nam seanja ugasi i mutne ove udi, da nije jo ove noi nikad ti, drue, ne bih mogao doi, zalud bi ekala moj korak da te iz samoe razbudi! Da nije jo ove noi da nam nebo sklopi, ovo grdno, i nae oi, da nam ove noi nije zar bih jo znao kakve su tvoje oi, zar bih se seao kakve sve boje krije nebo Srbije? Da nema jo noi ove da nam javu uspava i bistre probudi snove, da ove noi jo nema, nikad, ah nikad Morava protekla ne bi izmeu ovih ica, i zar bi ikad, u pustoj ovoj leskoj zalistala lipa, do oblaka golema, i u granju njenom zapevala ptica! Da noi ove jo nema!... - ta sunju crnom ostaje? No neka dovek traje!... No dua od snova Pevam da mi dan ovaj ne ode u privienja. Tol'ko se minulog leta sruilo sunanih jata, toliko zvezdane vatre u oi prazne od bdenja, da obnevideh odjednom pod pljuskom ognja i zlata i glava mi se pomuti od nenadnog pomraenja. Pa tek to sam sveo oi da se od bola umire, zaiskah opet da vidim, jo jednom, visoke boje, al Sunca vie ne bee: crni se koluti ire i samo na obalama iskre se poslednje roje. Ne znadoh da je s vidika odavno Sunce klonulo, jer skitah sputene glave jedino bleskom zanesen, i ne slutih a je leto u svoju sen utonulo,

140

da je no dua od snova i da se smrknula jesen. Pa prihvatih se za granu, traei od nje spasenja. 'Grana je, grana je!' - anuh. O, nato ta iskuenja? Nasmej se da ti dan ovaj ne ode u privienja! Nebeskih svetlila nema, al pomrinom ne bludim, jer sam tog zlatnog leta toliko sjaja skupio da mi se ve kazivalo da mesto zora ja rudim i da svud razlivam sjajnost koju sam s neba upio. Budim se, a iz mog tela, gle, svetlost sama izvire! Poem li, pod mojim hodom zrana se staza stvara, preda mnom sva ustreperi, ali ve za mnom umire, a istkana je od mora, i sva je od nebeskog ara. Izdignem ruku ka nebu - u tavnom srcu svemira novoizniklo sazvee od moje ake zablista. Oslonim li se na stablo, zapitam se pun nemira da l kronja mog krvotoka il srebrom maslina lista. Ko kuca? Je li to damar u grani jesenjeg zrenja, il moje udara srce, ve ludo od uzbuenja? Pa ridaj da ti dan ovaj ne ode u privienja! I vidim da, osim mene, svuda zare iz polutame dozivi, bilje i stenje, i lue svetlost ko u snu. I plime morske promatram kako se varnie same i dime sumpornim sjajem kad mee kopna zapljusnu. Sve to se napilo sunca - rasipa zraenja nou. Glas prhne, a za njim sjaji, jo dugo, drhtava struna. Kroz lie mraka bukti po grumen Sunca u vou, a mesto Meseca greje svakog drveta kruna. Negdanja sazvea vie s neba daditi nee, al druga, okolo mene, sada nad zemljom lete: iz tame smokve i nara zvezdano kolo uzlee i mladu Putanju Mlenu maslina od granja plete. Varnicu hvatam u letu, sav skrhan s nepoverenja: svitac mi na dlanu gori. Ne, neu ja snovienja! Zastrepi da ti dan ovaj ne ode u privienja! Kamen li dohvatim rukom - iskra u njemu sneva, i tinja u svakom cvetu po jedan ugarak skriven. ut odsjaj ilinskih munja u grudima mi jo eva

141

i sav sam od meseine i sav od sunca saliven. I vidim: gube se mee izmeu noi i dneva, Moj ivot, zvezde i bilja prominu u magnovenju, al istrajau sve dotle dok sjaj iz mene izgreva da opet prigrlim Sunce pri njegovome roenju. Ja u ga ekati mirno da put prevali do mene, no ako mi pre te zore crn dvojnik Sunev zasja, pau u njegovoj senci pod kojom sve mre i svene, al umiranje e moje i njegov mrak da obasja. Pa zato ne strepim vie od potpunog unitenja, jer mojim prestankom zraim i Sunev dvojnik se menja ...I pevam da mi as ovaj ne ode u privienja. Trava u snu i na javi Tri noi, tri puna dana opinjen bejah od trave Mesto Meseca i Sunca, druga sad gledah znamenja, i saznadoh da sagreih sa soje mahnite glave to ljubljah dosada samo ari neba i kamenja, a travu poznavo nisam. Tri dana, tri teke noi rasla je meni kroz snove, na javi ta ista mora, pa strepeh ve da mi lice, u zloslutnoj toj samoi, ah, nee nikada vie zracima umiti zora. Tri noi, tri puna dana minue bez sveta arka, i ja ga uzalud ekah da dom i mene pozlati. Nada mnom cvetae samo njegova utvarna varka: suncokret, mesto Sunca, koji se u nebu klati. Tri dana, tri teke noi proe bez suneva zraka, pa mene, zveri i ume obuze predsmrtna strava. Ispod tog ogromnog cveta koji se iri iz mraka ja videh da celim svetom svud vlada svemono trava. Do podne svakoga dana iz grdnog kratera cveta bili su mlazevi trave s hukom iskonskih gleera, od podne u mrak tog grotla sve trave ovoga sveta vraale su se, sumorne, ko zraci Suncu s veera. U snovima, do ponoi, iz zemlje sam kido travu, i ne slutih da to upah, iz nebesa, kiu crnu. Ali kada na prag stupih da razvenam san i javu, mesto toga, preko mene, pono kini plat ogrnu. Od ponoi, strasno uah da se spasem travnih

142

ini, ali zalud! Uzalud sam ja upao svoje kose, Od jave mi, i od snova, ostanuo trag jedini: u ruci sam pritiskao pregrt trave, s kapljom rose. Desimir Blagojevi (1905 - 1983) Utva zlatokrila Da l zora budi jabuku, bezdan il oganj strani? Da l prvo jutro trubi ponorom jeze od noi i snova, ili mirta zelenu njie granu, kikoe sunani zmaj raskalani, il svetoga se plamena ruj toi dolinom ptica i zverova? Ne znamo ni kud nas nosi, ni kud nas zove jek suneve trube; ne snismo ni ta je, ni ta biva na mei ljubavi i bola; i ne slutismo zato se pod krovom celog jutra ptica i sen grle i ljube, ni da li je misao skruena, carska il hola. Svud su svetovi oko mene, svud se smei ovek s verigama snage i boka; svud su reke oko nas, svud pevaju kako je no na vrancu odjahala; svuda su, nevesela i uarena, dva prisna, dva topla ljudska oka; svud su beli lepri jutra, svud sveci i deca iz svih nebesa i mahala. O bliska i nerazdeljiva tugo u domu, u devojke il prosjaka, o smerni bole, ti se izliva u torzo, medenu krunu jada! Nema nam, nema dobrih sejaa i dobre setve, a tvrda je aka, i sve je, sve tugom zasuto, sve izmeu polja i grada. Ne sluaj vie tu teskobu mira, taj teret buenja i sinje sete. Ogrni kolastu azdiju i rastoi mrak, zvezdanu plevu i obru samoa. Nek uetaju ti u dom zveri i ptice, krila, krila to lete! Nek zaumori na trpezi asnoj sve to je od sjaja, vina i voa! Ne daj da te mir skoli, samoe prea il nevesela samovanja; nek prsne prsten to se oko nas plamen, zao spleo; nasloni srce na pozdrav, psovku, zvono, jutro to odzvanja; na tugu, suze il krik, nasloni srce i uvo na svet ceo. Skender Kulenovi (1910 - 1978) Steak Steak mramorni uti govorom scena po boku. Jai od kanda kie, povampirenja i krae. Njegov mjesec i sunce, to znae posmrtne lae, Davno su prevezli duu, vjekuju sad u doku.

143

Udaljili su se od njega i gradovi i sela. Vidik mu stvore listopad i koze to tu brste. Vjetar podsjeti lijeske, i one se aptom krste. Zmija mu krene uz reljef, svoj reljef svije sred ela. Zato sam doao ovdje kad sve ve ovdje pie? Posljednju bijedu zelen s jesenjom travom diem. uj, zvoni zrelo stablo: to lijes mi tee una. Stihove to jo bruje - dlijetom po steku svom stiaj i, uspokojen, pusti neka ih pokrije liaj, lezi pod steak stiha bez prevoznika-una. Radomir Prodanovi (1915 - 1944) Glas Ti glase iz tiine, kada se rujnim predzakom neznano kroz nas vine, da je mrenju zablistalo prolee u senkama to ispred stvari stvarnou prebivaju, srebrnom niti doi e u pohode na granicu crnih i belih svetova, gde e da ti zazvui tugovanka od satrtih, bezdanu poletelih nadanja. I od hoda dolaska tvog mekano zvonie u duama bezvuanje, da jo jednom nauje se pesma to je kroz niti u prelomu nosi. A sa likova umirenja, otpae sve boje, i u belo sahranie svu radost i oekivanja, da ti belinom osvetle put kroz tvoju poslednju veer. I doi e na slavlje u doline svih zvonova, od naricaljki to potegoe u dubinu, i bie ti doek na visinama svih verovanja to u rasplinutom prelivanju ni tebi ni drugom ne krenue. Ali se ne boj, i ne zadrhti, to e i tebi zacvokotati zubi od ledne veere, jer sa prstiju, u ta siva vremena, skliznue i poslednja kap nam krvi,

144

za toplo, ne da bude, ve u crvenom da doekamo te i jo jednom osetimo se kao ljudi, kada je i krv dopevala svoje. I posle veere, rastremo ti leaj od zglobova mekanih nam bolova. A iznad krovova, zabrujae ti uspavanka, dotle uzdravana, iz naih koleba. No neka te ne alosti to i to e u tvojim snovima, po suza biserna na trenutak niz lice da nam blesne, njome emo ukresati vatru, za veno, kroz tvoj ustalasani oganj, vezivanje. I plamom iz suze probueni, posedaemo okolo ognja, i prigrliemo tvoje snove. A onamo, sve to nismo mi, tama jo jednom, salomie sebi vrat... I tad, zapaliemo se svi, i iileti kroz skrueni plamen, a ti glase, usnie ponovo svoju re, za u nekud dalja roenja ljudi. Zvono Nebo je skovano kao zvono zlatno. A zemlja od tua obeeno klatno bruje oluje. Vetri kroz raskutrene kose prohuje; elom dotiemo nedro visina, prstom razmiemo zveku modrina zagluio je svako svog sluha ton. I dozivamo s gluhi sa zvonika i gledamo se slepi sa vidika, nekom rub zvona tu ugiba pojasom plavim po zraku iba pomamljen zvon; te uhom naim bruje oluje u zlatno nebo kad srce tue o tvrdo rebro bezglasno bim, bezglasno bom.

145

Vasko Popa (1922 - 1991) Svadbe Svako svue svoju kou Svako otkrije svoje sazvee Koje no nikad videlo nije Svako svoju kou kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kou (Ova se igra retko igra) Jurke Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo sta Stave to meu zube Potre to bre mogu U zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve strane njue trae njue trae Svu zemlju raskopaju Nau li sreni svoju ruku Ili nogu ili bilo ta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja ivo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo ega Pepela Jedni su noi drugi zvezde Svaka no zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noi se zatim meu sobom podele

146

Jedne budu zvezde Druge ostanu noi Opet svaka no zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori No poslednja bude i zvezda i no Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra Srce belutka Igrali se belutkom Kamen ko kamen Igrao se s njima ko da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupe bez snova Probudili su zmiju Zmija je uvis iknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija se oko vidika obvila Ko jaje ga progutala Vratili se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni paradi belutka Nigde nieg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima San belutka Ruka se iz zemlje javila U vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo ta j s belutkom Jesu li ga visine pojele

147

Je li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe slua Meu svetovima svet Smrt sunevog oca Na tri koraka od vrha neba Od lipe u venome cvetu Staro je sunce zastalo Pocrvenelo pozelenelo Okrenulo se oko sebe triput I vratilo svome ishodu (Na nae oi da ne umre) Kau da ima sina sunevia Dok se okat i za nas ne rodi Nauiemo mrak ovaj da sija Slepo sunce Sakata dva zraka Slepo sunce vode Jutro je u pealbi S one strane neba Nije na svome pragu Podne je nisko palo Vucara se s munjama Nikad nije kod kue Vee u svet otilo S posteljom na leima Prosi na nekoj zvezdi Rairenih ruku samo je no izila U susret slepom suncu Sukob u zenitu Rodilo se modro sunce Pod levim pazuhom neba Rodilo se crno sunce

148

Pod desnim pazuhom neba Penje se modro penje crno Prema kuli u zenitu Gde pusto sada stoluje Sili smo goli u sebe Otvaramo krtinjake apuemo tajno ime Sunca svoga zaviajnog Zlatni tronoac iz kule Krenuo je na tri strane Ponono sunce Iz golemog crnog jajeta Izleglo nam se neko sunce Sijalo nam je na rebrima Otvorilo je nebo irom U grudima naim sirotim Zahodilo nije uopte Ali ni ishodilo nije Pozlatilo je u nama sve Ozelenilo nije nita Oko nas oko toga zlata U nadgrobni nam se kamen Na ivom srcu pretvorilo Krunisana jabuka Izvadi sunce iz usta No nas ive sahranjuje Jabuka je ovo moja S neba mi na jezik pala Pustite me da je sladim Zini nulo da nam svane Da sunce i nas krunie Molite se da ne zinem U jabuci za vas crve Slatkog posla vie nema Plava oma

149

Zato nam vrat zrenikom stee Volim da mi nabori neba Gusto niz bokove padaju Zadavie nas tim pojasom Volim va pla sa plavom omom Kad umoran se raspojasam Visoki put Digni tu svoju nourdu Na misao si nam stao ne mogu kroz vas korake na rukama da pronesem Skloni se misao e ti Ujesti zvezde s tabana Ne mogu da rtvujem put Kroz vae me glave vodi Slobodan let Pusti nas da odletimo Iz tvog dvora bez temelja u zvezde sam vas kovao Pod svodom svoje lobanje Odletite ko vam brani Pusti nas da propadnemo Svaki nas let u dvor vraa Tu sam vas ptice ekao Odreite sebi krila Slobodan da vam bude let Zvezdoznaneva ostavtina Ostale su za njim njegove rei Lepe nego svet Niko ne sme u njih da se zagleda ekaju na okukama vremena Vee nego ljudi Ko moe da ih izgovori Lee na mutavoj zemlji

150

Tee nego kosti ivota Smrti nije polo za rukom U miraz da ih odnese Niko ne moe da ih podigne Niko da ih obori Zvezde padalice glave sklanjaju U senke njegovih rei Nitarija Nitarijo spavala si I sanjala da si neto Neto se zapalilo Plamen se previjao U mukama slepim Probudila si se nitarijo I grejala lea Na plamenu iz sna Nisi videla muke plamena itave svetove muka Kratkovida su ti lea Nitarijo zaspala si opet I sanjala da si nita Plamen se ugasio Muke su njegove progledale I ugasile se i one blaene Zvezde izbeglice Pogledale ste se zvezde Kriom da nebo ne vidi Mislile ste dobro Razumele se naopako Osvanule ste hladne Daleko od ognjita Daleko od kapija neba Pogledajte mene zvezde Kriom da zemlja ne vidi Dajte mi znakove tajne Dau vam vinjev tap I putanju jednu moju boru

151

I vodilju jednu trepavicu Kui da vas vrate Zev nad zevovima Bio jednom jedan zev Ni pod nepcima ni pod eirom Ni u ustima ni u emu Bio je vei od svega Vei od svoje veliine S vremena na vreme Tama bi mu tupa tama oajna Od oaja tu i tamo blesnula Mislio bi ovek zvezde Bio jednom jedan zev Dosadan ko svaki zev I jo izgleda traje Stevan Raikovi (1928) Ruke bola Daj rei guste ko smola I rei kao krv neophodne za nae prazne ruke bola Podignute u svetlo podne. Daj onu stranu re to tone Jo neprobuena u mrak mesa Od koje grudi muklo zvone Kao negledana kap nebesa. Daj rei koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje e gorko elo Nai u svetu razbijeno. Daj rei gorde ko ma topola Za nae prazne ruke bola. O vrati se O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov. Glupi te umorio lov Po polju i po lobu.

152

I sve dok ivi u dubu Bezglasni tihi crv Neka se i tvoja krv Povue u muk. A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. O vrati se o vrati. Lomi se ve tvoja trska Na vetru. I kia prska Po golom mesu to pati. Pesma i smrt Ova pesma nema otrih zuba Sve je u njoj golo utanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod koga mami hladan dubok vir. Ova pesma nisu teke rei Mada malo opor zvui gusti zvuk. U njoj nema kapi koja glavu lei I bolne ruke zgrene u luk. Ova pesma moda lii na dolinu U kojoj se bolno skamenio vuk. Ova pesma sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim vie od nje pomrinu I oseam samo teki tamni zvuk Kako moje ruke vue u daljinu. Kamena uspavanka Uspavajte se gde ste zateeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni Zarastite u plav san kameni Vi ivi, vi sutra ubijeni, Vi crne vode u beliastoj peni I mostovi nad prazno izvijeni, Zaustavi se biljko i ne veni: Uspavajte se, ko kamen, neveni, Uspavajte se tuni, umoreni, Poslednja ptico: mom liku se okreni

153

Izgovori tiho ovo ime I onda se u vazduhu skameni. O sjaj su samo vrata kraja Taj muk - da nije zvuk bez kraja to svud see Pa neki mir sa krikom vee Il maglen duh sa mesom spaja? Taj krik - da nije vrh tiine to e ko usov u nas rui Il neki bat u naoj dui Kad bol se vine? O miso rije Moj duh i kao smrt me gleda: Sve to biva - a san nije Zaspalog neeg usred leda? Taj mrak - da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. Zapisi o Crnom Vladimiru (8) Ponekad tako stajati Skriven u seni ponoi Kad zakripe vajati Kao da itu pomoi: Pucaju grede debele Naete tajnom sekirom, A daske krive, nebele, Odjeu ko pod zvekirom. I vonja sve na amove, Kouhe, krnje rogove, Slavine, koce amove, Lanene dreje, stogove. I uti slama umorna I curi zob iz zobnice I zjape vrata sumorna Ko odkrinute grobnice. Sve to je ikad imalo ivot, do ure udesne, O nije mrtvo nimalo (Bar neke noi udesne).

154

Miodrag Pavlovi (1928) Zora u Kareji Veliki uzdah svetla na oku, kao to ree pokojni ujak na vodenom obronku Carigrada, gospoda u crnom doekuju zoru s brojanicama u ruci, na terasi. Groe zri. Hod na smrt mirie. Nad puinom se die jezik koji gori i oblak ukrten, u srcu klija nov poetak, oko konaka se viju ptice i konci. Stefane, asovnici zvone, pii, (moda se jutros poslednji okree vodenica trnja) pii: sjaj je dolazio iznebuha, iz svenjaka veeg od planine, trnuli su itejski magneti i svi su imali strpljenja: zarobljenik duha i ra na krstu, trava i peinski oi bdenja, i vasilevs kome skidaju krila, svi opijeni bistrinom gasili su vreme. Ubogima svie odavde melem-dnevi: suneva svetlost puna meseine. Hleb i vino Vino je bura, burgija i huk, hleb je neni tabor, vino je zvonara divovska i gola, prva reenica otpadnika, klik, hleb je bedem bednih, sofra za slepie i venjak iznad Mrtvog mora, vino je jezik zapaljen, zlatna veriica snova, zazubica koja slatko zanoveta, hleb je pozdrav pabiraka, dobra ikra iz nasunih reka, vino - srma besa, izmeu dva grada avetinjski agor, njega u klancu otme ko nevestu, hleb obrete kao svetlu glavu. Onda se stignu te dve snage

155

i bratime njihovi damari pred tobom, u ai, u pono: iz modre se pogae biser roni, a cvetna grana po krvi se razmee. U tebi e kao guter palaca, ustaje pobunjen ljubavlju i trai da se pije i cveta, preokret ti u uima zvoni. Za stolom strava. So na prstu uenika, u zoru kad se sve otkriva eta spava. Ko e sutra rei u koje se telo hleb pretvara, na kakav nas sabor to poziva vino! Slutnja do kraja Prete nam sa svih strana u ime oca i sina, prete nam potopom to stoji odmah iz brda kao din od sluzi, pa glau od koje ne titi ni jedno bilje, prete i uasnim obiljem hrane (kakva budunost!) i najezdom vina. U kardinalski-crvenom etaju nam nou po stanu i trae prekidae za sve to svetli i greje, dre propovedi duge koje malo znae, a mogu da se pozovu samo na trube to vrebaju s neba ko topovi s ratne lae. Prete nam sa svih strana udarcima i stranim snima, avaj, i nai snovi su s njima! No pretnja predugo traje, udrite ve jednom, ili dosta! U nama vidno prkos raste i svako u svom uglu spreman je da umre sopstvenom smru, hrabro i polako. Udrite! Kosti nam postaju metal i zvone kao zvona, gospodarima ludim i sporim uzvratiemo pretnju glasom sa gore Siona!

156

im se poklopac spusti Lagali su oni koji su rekli da posle smrti nieg nema, kao i oni to zborahu o spasenju: im se poklopac spusti zauje se zviduk i poinju da te bubotaju s desna i da te gue s leva. Posle te navezu na sivo more da plovi il pliva po memli, pusto je oajna ispod kupola, izgovara imena koja si uvebao na asu veronauke, il u bolesti, al odjeka nema, niko za njih ne zna! Shvata: ni spasitelji, nit iko sa zemlje do ovog bezdna nije stigao. Osim tebe. Ni to ba nije moralo da bude. Dok pliva bez predaha razna svetla na lea ti se svale, pa te struje nose kroz sobe gde su samo boje koje ne razume, a promie vreme. Sad bez oena smilja novu veru no nita tvoj napor ne vredi, ne radi se o milosti ni o grehu odgovor se krije jedino u znaenju boja o kojima ti pojma nema. Kakva bruka! Promaaji u ivotu su sitnice prema ovom kako si sad smeten iako si sve platio za svoj prolaz. ta e se zbiti s tobom koji ni a ne ume da kae na tom putu? Stoji usred smrti kao kreten! To slovo (5) Posle predsoblja i amblema ulazimo u glavnu dvoranu dovde je mogla neija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema izmeu etiri zida jedna ptica luta

157

onda na izgled neumesno na stolici seda i ini pokrete svojim kljunom utanje se vie probiti ne da ptica okree listove knjige potom na liri tvori zvuke oi joj rastu dok u nas gleda i vidi sliku koja zuri kao to i lira vie svoj zvuk nee da preda tako i knjiga do vrha puna znaka ne odgovara vie i ne pita listovi se okreu Slovo samo sebe ita. Divno udo (3, 9) A tamo duva preko sveta i svega i gasi se gasne upornost svetla slogovi vetra idu preko sluha i gde je tamno i jamno zrak to dolazi pravo iz disanja svoj prostor kua i u bespoetno dira. Atman dri u ruci veliki meh za vetrove to huje i diu na svetske pesme upuene Divu. O moga smrtnika i zemljinog kneza neka u istinu obuku pre no to nebivanju preda uzdarju vedra i vreli osnov svoje due.

158

Ivan V Lali (1931 - 1996) Konj O ozverene zvezde, o ozvezdane zveri, Na mene juri bojni konj, ponosan i zao, Konj mrtvog najamnika to razbijao je dveri Uplaenih oltara bronzanim oklopom grudnim, Konj teak, irok, konj davno izumrle pasmine, Konj bez jahaa, koji je davno u travu pao Sa zvezdom krvi u grlu i oima od kletve budnim; Sa zvezdom krvi u grlu i oima od kletve budnim; Na mene juri njegov konj, i bojim se da glas mi ne Postane pramen straha, jauk prazne dvorane, O zvezde ozverene, o zveri ozvezdane to izlazite iz razbijenih dveri trajanja Pred vama strano sam ceo, lien moi udvajanja Na krvi i plamen, i zato okreem lice Velikom konju to juri iz sna, iz crne ravnice. Glasovi mrtvih U noi, daleko, plane vatra. Za njom druga, leptiri plamena sleteli na ivicu noi, Trea vatra. Ubrzo jedna ista plamena pruga, Prsten oko sna. Gotovo. Niko nee proi. Kestenima pred kuom opadne lie od straha I ljudi kau: jesen. Melisa, to je tabor Velike mrtve vojske, smeten na daleke bregove. Sam, oslukujem trubaa, napeto, bez daha, Ali mesto bakarne jeke ujem prve snegove U naputenim umama. A vatre se ne gase. Negde se srue gradovi kad zemlja ispravi nabor Na zamiljenom elu. Ali vatre se ne gase. Prsten oko sna. Je li neko uo trubaa? Truba je iza tiine, i tiina je jaa. Jutro Prosto jutro, kad sva su lica bogova slina, U jetkom praskozorju, svirepa, nepomina, Jednako mokra od tuih suza, zelena od plesni, U osmehu to otkriva naoruane desni,

159

Jutro bez namere, o zubati zidovi sobe Iz koje treba da poem, obian, me ljude, Da nastavim davne nedovrene seobe U stvari to kao zvezde zbunjujem prisustvom, Jutro bez milosra, glas kie na prozoru, studen I ljubiast, pokreti okovani iskustvom; Svakog sam jutra slabiji a bogovi se smee Zubatim osmehom; oni su isti, a mene je sve manje, A njihova prokleta snaga je samo moje neznanje, Moj zaborav, uboga krv, oi i ruke to gree. Povodom vode (3) Talas: nabor vetra otisnut u kalup. Roj slika obnovljen u peni Bezvremeno talas to u sebi nosi Pokret krila u zglobu, prvo oko I treptaj onog poslednjeg: dovoljno je Zagnjuriti se da rastvori se privid, Umiju oi bojom prve zore I zaplau, vidovite. ta da mesi Od ilovae, ako vlage nema, Boe bezimeni? Ko uje e mrtvih, Suvi jezik, pucketanje plamena U grobu neprelivenom? Glas iz pustinje Obrasta u perje, krik ptice estari Iznad ledenih bregova: tvrd je san vode Koja zastane na putu Kao suza krhka je ta arka, Taj zglob u kojem slika pokree se Od pamtiveka do kraja i natrag. Prosto jutro, kad sva su lica bogova slina, U jetkom praskozorju, svirepa, nepomina, Jednako mokra od tuih suza, zelena od plesni, U osmehu to otkriva naoruane desni, Jutro bez namere, o zubati zidovi sobe Iz koje treba da poem, obian, meu ljude, Da nastavim davne nedovrene seobe U stvari to kao zvezde zbunjuju prisustvom, Jutro bez milosra, glas kie na prozoru, studen I ljubiast, pokreti okovani iskustvom;

160

Svakog sam jutra slabiji a bogovi se smee Zubatim osmehom; oni su isti, a mene je sve manje, A njihova prokleta snaga je samo moje neznanje, Moj zaborav, uboga krv, oi i ruke to gree. Branko Miljkovi (1934 - 1961) Prelid Hladna vatro koja izgara Svud oko mene a dan ne stvara Ne znaju kue gde odoe ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih pono puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi to mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave ivot kriomice Bol i sunce To u ta se sjaj i bol pretvara isto Biva: ljubav koju jo pesnik ne ree Jarki cvete kojim vrtovi se lee Iz probitog nerva raste bolno i isto. Daj mi da vidim svretak tvog leta Mir tvoga kretanja to mi nemir snio I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje i cveta. Gde je uteha za ono to znamo Nada bez onoga koji se nada, san Bez onoga to sanja, svet bez seni! Je li to ljubav to se iz srca tamnog U vatru premeta iz vatre u dan Ljubav van nas i u uspomeni? Jovan Hristi (1933) Fedru I ovo jo hou da zna, dragi moj Fedre: iveli smo U vremenima sasvim oajnim. Od tragedije

161

Pravili smo komediju, od komedije tragediju; A ono pravo: ozbiljnost, mera, mudra uzvienost, Uzviena mudrost, uvek nam je izmicalo. Bili smo Negde na niijoj zemlji, ni mi sami, Ni neko drugi; uvek tek za korak-dva udaljeni Od onog to jesmo, onog to je trebalo biti. O dragi moj Fedre, dok bude etao Sa vrlim duama, po ostrvu blaenih, Spomeni ponekad i nae ime: Neka se njegov zvuk rasprostre zvonkim vazduhom, Neka bar poe ka nebu koje nikad ne dostie, Neka nam se bar u vaem razgovoru due odmore. Vito Markovi (1935) umara Mrav vetar jednu granu brsti U dnu neba Oblak zvezde poji Kud e ta e Leptir vazduh krsti Ljudi moji Ljudi moji Crna uma Crnjoj umi eta U korovu Palo sunce stoji Kud e ta e uma preko sveta Ljudi moji Ljudi moji Mlado drvo Izvan ume svija Iz visine Mesec zveri broji Kud e ta e Zverka zverku vija Ljudi moji Ljudi moji ovek - ar razoar

162

Sklon snevanju a sam odvajkada Iz nemira Sebi nepoznata Okree se Zagleda se u as Svog postanka I prestanka pravog U poetku vidi zavretak U svretku Ne vidi poetak S kraja na kraj Tako nadaleko Da je znao ne bi ni gledao Ljubomir Simovi (1935) Zvezda putnica Da li te iko na kraju puta eka? Je li ti nebo prazno bez oveka? Ili si mrana to zna da gore ima jedno jo mranije sunce, iz koga bije zima? Ili zna tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? Seoba Srbije U zlo se seli, dobroselica! Prtenom vreom ogrnut Negotin, Beograd sa lemom na ranjenoj glavi, Uice s rana razgonei vrane, Obrenovac na nosilima. Valjevo s grobom na ramenu, sa tokom oko vrata Vranje, Kruevac nosei odseenu glavu, vuku se preko Kosova. Osta na severu, na vealima, Kosmaj, vidik na jugu zatvaraju obrisi grobova; bei iz svojih uma Kopaonik, na drenovu taku oslanja se Povlen, ogluveo od topova.

163

Drvlje i kamenje valjajui, Drina, Timok, zagrcnut mutnim kiama, Lab, pun potopljenih topova i svinja, glibovita Kolubara, tapom pipajui, slepa Niava. Uzlee Petrova crkva, praena svojim grobljem, sija Graanica u oblaku, iznad rasula, okrueni etvama uzleu Sopoani, leti ia, lete Visoki Deani, puna jabuka, pred njima ele-kula. Kua iz kue izbaena, drvo iz drveta prognano, zaglibljeni ve do ramena kroz razlivena gacamo blata; ni iz nebeskog bleska ni iz amca niko nam ruku ne prua; tonu gradovi, planine, tonu crkve, za pramen magle davljenik se hvata. Nad barom to nam se popela do brade, od devet nebesa, osam se smrailo, a deveto se dimi. Sve iznad njih se zapalilo! Gledamo taj plamen visoko iznad goleti, gledamo taj plamen, - u njemu jo nieg nema! Ni onaj ko nas vodi ne zna hoe li odatle da nam sie zora, ili poar u kome emo, grad za gradom, ito za itom, izgoreti. Deset obraanja Bogorodici Trojeruici Majko Slova i Spasa, Trojeruice, neka nae amce u blage luke iz gustih oluja s puine dovedu ptice, izletele iz Tvoje tree ruke! Trojeruice, katance, brave i vrata, brau u kazanu olova koje kljua, sve to su bezbrojne ruke zakljuale, neka nam tvoja trea ruka otkljua!

164

Trojeruice, dok nas love i mere metrom, litrom, kantarom, tegom i vreom, Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardijom, izmeri nas, i pomiluj nas, treom! Dok kiu protkiva susneica, i vuk, riba i vrana kreu na nas, u lov, beskunicima u vejavici, Trojeruice, Tvoj trei dlan neka nam bude krov! Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci, pred smradom naih grehova i rana, Trojeruice, nek nam se otvori crkva na Tvojoj treoj ruci sazidana! Gole, mlaene motkama, sekirama, oborene pod noge, i dotuene u podnoju brda uz koje smo se peli, treom nas rukom, trojeruice, isceli! I uzvisi, treom rukom, Trojeruice, sve one koji su, stotinama ruku, stotinama godina, iz etvenih slama, bacani na dno kazana i jama! U ovom svetu neslanih mora i jela, dok nam se broje poslednji trenuci, nek zasvetli, nek se osoli, Trojeruice, so suza, skupljena u Tvojoj treoj ruci! Trojeruice, luko i uteho, majko okotu kog raspinju i tuku, smiluj nam se, grenim i ubogim, i primi due nae u Tvoju treu ruku! Dvema rukama sahranjene, Trojeruice, u ovu zemlju, ispunjenu mukom, nek nas iz ove crne zemlje u oblak ponese hrast, zasaen treom rukom!

165