Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Američko predsedništvo i spoljna politika do pada komunizma

Američko predsedništvo i spoljna politika do pada komunizma

Ratings: (0)|Views: 191|Likes:
Published by Bojan Bojić

More info:

Published by: Bojan Bojić on Feb 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/19/2013

pdf

text

original

 
 
DUŠKO RADOSAVLJEVI
Ć
 
UDK 327(5/9):321.01Fakultet za pravne i poslovne studije Monografska studija Novi Sad Primljen: 5.12.2010Odobren: 25.1.2011 
ASTERIONOVA KU
Ć
A
: AMERI
Č
KOPREDSEDNIŠTVO I SPOLJNA POLITIKA DO PADAKOMUNIZMA
 Sažetak:
Ameri
č
ko predsedništvo, kao najistaknutiji segment u sistemu pode-le vlasti, i njegov uticaj na spoljnu i bezbedonosnu politiku, kao i neke uticajne dok-trine i interesni centri, predmet su analize ovoga rada. Funkcija predsedništva je pos-tala dominantna politi
č
ka institucija u tripartitnom sistemu vlasti. Mnogobrojni autoriga smatraju najvažnijim politi
č
kim centrom, ne samo SAD-a, nego i najmo
ć
nijim po-liti
č
kim centrom modernog sveta. Snažna institucija modernog predsedništva je ve-
ć
im delom produkt XX veka; po
č
evši od vladavine F. D. Ruzvelta, 30.-ih godina XXveka, dok je pre toga predsedništvo bilo, osim nekoliko izuzetaka, ome
đ
eno medi-sonskim
 
sistemom ko
č
nica i ravnoteža
 
i politi
č
ko-ekonomskim sistemom, koji je ve-li
č
ao vrline ograni
č
ene vlasti.Moderno predsedništvo je dinami
č
na ustanova koja vrši raznovrsne poslove iima niz ovlaš
ć
enja, gde se isti
č
u
 
izvršna kancelarija predsednika, kao i uve
ć
ana na-cionalna birokratija, uvedene u okvire vlade, od strane predsednika i Kongresa, to-kom Nju Dila. Proširile su se usled potreba Drugog svetskog rata i mnogobrojnih no-vih politika i programa ameri
č
kog društva i imaju veliki uticaj na donošenje odlukaiz ovih oblasti. Me
đ
utim, pitanja spoljnih odnosa i odbrane SAD, ostaju ekskluzivno pravo i zabran predsednika SAD, sa svim mogu
ć
nostima da iskaže svoju inventiv-nost, energiju i svoj politi
č
ki program.
 Klju
č 
ne re
č 
i:
Predsedništvo, doktrine, spoljni odnosi, odbrana.
  
 
Za naslov našeg rada smo uzeli ime
č
uvene pripovetke Horhe Luis Borhesa, u kojoj se govorio beskona
č
no mnogo vrata/ulaza koja ta ku
ć
a ima, vrlo sli
č
no situaciji sa mnogobrojnim
č
inio-cima, koji uti
č
u na formiranje ameri
č
ke spoljne politike, kao i na predsednika SAD, stanaraBele ku
ć
e. Veliku zahvalnost za pomo
ć
koju su mi pružali za ovaj tekst dugujem svojim prija-teljima - Snežani Kresoji, Ivani Mari
ć
, Nikolini Matijevi
ć
i Radivoju Jovovi
ć
u.
 
D. Radosavljevi
ć
, Asterionova ku
ć
a: ameri
č
ko predsedništvo i spoljna politika...198
„Jedinstvenost SAD-a
č
ini to što one, zbog svoje globalne pri-sutnosti i razvoja svoje mo
ć
i, druk 
č
ije od svih nacionalnih dr-žava mogu polagati pravo na neku vrstu eksterne suverenosti imonopol odlu
č
ivanja na koje, u slu
č
aju sukoba, ne mogu ozbi-ljno utjecati ograni
č
enja i nadnacionalna pravila koja važe zaostale države.”
(Claus Offe)
 
Predgovor
Politi
č
ki sistem Sjedinjenih Ameri
č
kih Država
1
je jedan od najprou
č
a-vanijih i najviše oponašanih sistema u istoriji politi
č
ke misli i prakti
č
ne poli-tike. Zanimljiv je ne samo onima koji traže inspiraciju ili empirijsku bazu zaanalize, nego i onima koji traže model poretka
 
koji bi mogao da održi stabil-nost i postoje
ć
u ravnotežu sila. Zanimljiv je, osim toga, i onima koji tražemogu
ć
nost za apsorbovanje novih zahteva za promenama i preraspodelomdobara i mo
ć
i unutar odre
đ
enih okvira. Uglavnom shva
ć
en i tretiran kao pa-radigma zapadne demokratije, ameri
č
ki politi
č
ki sistem je imao zanimljivu i bogatu istoriju, tokom koje su se razvile tri zna
č
ajne institucionalne formemo
ć
i: Kongres, predsedništvo i Vrhovni sud. Ameri
č
ki ustav je zasnovan, po prvi put u istoriji politike, na podeli mo
ć
i. Umesto koncentracije
 
vlasti na je-dnu instituciju, O
č
evi osniva
č
i su izabrali da podele vlast na tri grane – za-konodavnu, izvršnu i sudsku. Ustav SAD je tako institucionalizovao konflikt,koji je u samom središtu ameri
č
kog politi
č
kog poretka. Cilj ovog rada je dase osvetli i nanovo ukaže na odre
đ
ene mehanizme povezane sa ulogom ame-ri
č
kog predsedništva u spoljnoj politici.
I Opšte naznake položaja ameri
č
kog predsedništva
Ameri
č
ko predsedništvo
2
je postala dominantna politi
č
ka institucija utripartitnom sistemu nacionalne vlasti. Mnogi posmatra
č
i ga smatraju najvaž-nijim politi
č
kim centrom, ne samo unutar Sjedinjenih Ameri
č
kih Država, ve
ć
 i mnogih drugih, posebno razvijenih država. Snažna institucija modernog
  
 
1
Upu
ć
ujemo na kra
ć
i izbor literature objavljene kod nas: N. Paši
ć
. 1981. UPOREDNIPOLITI
Č
KI SISTEMI, Beograd; M. Jovi
č
i
ć
. 1984. VELIKI USTAVNI SISTEMI – Elementiza jedno uporedno ustavno pravo, Beograd; F. Lovo. 1999. VELIKE SAVREMENEDEMOKRATIJE, Novi Sad; D. Radosavljevi
ć
. 2006. SAVREMENI POLITI
Č
KI I PRAVNISISTEMI, Novi Sad; V. Vasovi
ć
. 2008. SAVREMENE DEMOKRATIJE, Tom I, Beograd.Tako
đ
e upu
ć
ujemo i na: J. Hartmann. 2006. POLITI
Č
KI SUSTAVI VELIKE BRITANIJE,SAD I FRANCUSKE – parlamentarni, predsjedni
č
ki i polupredsjedni
č
ki sustav vlasti, Zagreb
2
Vidi: B. Špadijer. 1980. SAVREMENO PREDSEDNIŠTVO U POLITI
Č
KOM SISTEMUSAD, Beograd
 
Kultura polisa, god. VIII (2011), br.15, str. 197-214199
 predsedništva je ve
ć
im delom produkt XX veka, po
č
evši od dugotrajne i efi-kasne vladavine
Frenklina Delano Ruzvelta
.
3
Ranije predsedništvo je bilo,osim nekoliko izuzetaka, ome
đ
eno medisonskim
 
sistemom ko
č
nica i ravnote-ža
 
i politi
č
ko-ekonomskim sistemom, koji je veli
č
ao vrline ograni
č
ene vlasti.Moderno predsedništvo je dinami
č
na ustanova koja vrši raznovrsne poslove i ima niz ovlaš
ć
enja,
 
koje O
č
evi osniva
č
i i raniji vršioci vlasti nisumogli predvideti. Današnje predsedništvo (predsednik i njegova administraci- ja) je samo po sebi veliki broj specijalizovanih agencija i organizacionih up-rava sa stotinama zaposlenih. Ono obuhvata znatan deo nacionalne birokrati- je, sa više desetina izvršnih ureda, kao i mnogobrojnih agencija. Izvršna kan-celarija predsednika, kao i ova uve
ć
ana nacionalna birokratija, uvedene su uokvire vlade, od strane predsednika i Kongresa, tokom Nju Dila. Proširile suse usled potreba Drugog svetskog rata i kasnijih mnogobrojnih novih politikai programa ameri
č
kog društva.Ameri
č
ko predsedništvo funkcioniše pod ograni
č
enjem kabineta,
č
iji
č
lanovi
č
esto dobijaju politi
č
ku podršku, kao i odre
đ
ene uticaje, sa razli
č
itihstrana. Ono tako
đ
e deluje pod ograni
č
enjem birokratije,
č
iji zvani
č
nici imajui koriste mogu
ć
nost protivljenja predsedni
č
kim direktivama; pod ograni
č
e-njem decentralizovanog i nepokornog Kongresa, politi
č
kih partija u rastu iopadanju, kao i politi
č
kih procesa u kojima su partijski
č
elnici, televizija idrugi mediji, glavni faktori u razvijanju strategije predsedni
č
ke mo
ć
i. Ovaograni
č
enja predstavljaju zna
č
ajne izazove za predsednika kao li
č
nost i nje-gove pregovara
č
ke veštine. Predsednik mora ublažiti razlike u ciljevima poli-ti
č
kih strategija, kako doma
ć
ih tako i stranih.
II Ameri
č
ko predsedništvo i spoljna politika
Spoljna politika Sjedinjenih Ameri
č
kih Država definiše odnos nacije prema ostalim zemljama sveta: priznavanje ili nepriznavanje, trgovina ili em- bargo, pružanje strane pomo
ć
i ili ne, mir ili rat. Sve su ovo delovi strukturespoljne politike i spoljnih odnosa.U
č
lanu 1, odeljak 10 Ustava SAD, jasno stoji da je spoljna politika is-klju
č
ivo u nadležnosti federalnog nivoa.
Č
lan 2, u odeljcima 2 i 3 obezbe
đ
uje predsedniku spoljno-politi
č
ku mo
ć
. U odeljku 2 izme
đ
u ostalog stoji da je predsednik vrhovni zapovednik vojske i mornarice SAD. Dok Kongres zadr-žava pravo da objavi rat, predsedni
č
ka kontrola vojnog aparata je mo
ć
no oru-žje u spoljnoj politici, posebno kada je nacionalna sigurnost u pitanju. U
  
 
3
F. D. Ruzvelt je biran za predsednika SAD
č
etiri puta; na tom položaju je bio od 1933. dosvoje smrti u aprilu 1944. godine.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->