Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
1Activity
P. 1
15_MilanUzelac_Disipativna_estetika

15_MilanUzelac_Disipativna_estetika

Ratings: (0)|Views: 37|Likes:
Published by Bl_P

More info:

Published by: Bl_P on Feb 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/27/2012

pdf

text

original

 
Milan Uzelac
DISIPATIVNA ESTETIKA 
(Prvi uvod u Postklasičnu estetiku)
 Vršac2006
 
Milan Uzelac
Disipativna estetika www.uzelac.eu
 
2
Sadrža
 j
Uvod1. Nastanak estetike kao filozofske discipline2. Stanje umetnosti danas3. Umetničko delo4. Umetnost kao delatnost i techne5. Umetnost kao vrlina i dar6. Umetnost i lepota7. Umetnost i vrednosti8. Umetnost i njena publika9. Umetnost i iskustvo10. Umetnost i nauka11. Umetnost i kritika12. Umetnost i obrazovanje13. Religijska dimenzija umetnostiPogovor
 
Milan Uzelac
Disipativna estetika www.uzelac.eu
 
3
UvodČemu estetika danas? Duboko sam uveren da nemani prečeg ni važnijeg pitanja od ovog, i to upravo danaskada se i na umetnost i na filozofiju gleda kao na nešto štopripada prošlosti. Nesporno je da postoje još uvek umetnici,nesporno je da se stvaraju umetnička dela, nesporno je daima i onih koji u umetničkim delima nalaze nešto više no uobičnim upotrebnim predmetima, nesporno je da umetničkadela i danas u sebi nose deo tajne deleći je sa onima koji suta dela stvorili.Koliko god se nad umetnost nadneli gradonosnioblaci, koliko god se umetnici izvrgavaju osporavanju anjihova dela podsmehu ili preziru, koliko god se obični ljudi,neskloni umovanju, trudili da prezir ka umetnosti izdignudo najvišeg načela (pretvarajući svet u amorfnu smešu sivihosećanja) – toliko se, i još u većoj meri, umetnost pokazujekao nešto što istrajava, kao nešto što svoj život duguje čudu,kao nešto dovoljno samome sebi.Umetnici, kao i oni koji sebe tako nazivaju, ne moguse oteti ubeđenju da su učesnici u velikoj, možda poslednjojigri koju današnji svet igra sa samim sobom. Stvaranjemumetničkih dela oni stvaraju u svetu svet, a u ovom, još jedan svet. Osećaju da se danas događa nešto, nikad dosadiskušeno tokom čitave ljudske istorije koja se sve višepokazuje kao istorija nesporazuma nastalog između tvorca injegovih namera. Osećaju da za to što im struji kroz nerve inapinje vene ne postoje ni reči, ni pojmovi, ni slike. Utakvim trenucima umetnici su najranjiviji, najnesigurniji.U takvim trenucima oni su spremni da se povere drugima, ai da čuju druge. Ti drugi jesu njihovi čitaoci, slušaoci,gledaoci – svi oni koji nastoje da u svet unesu razumevanjenjegovih osnovnih elemenata. Među njima, mada retki,nalaze se i filozofi kojima je umetnost više no teorijski

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->