BARBELO, O PSIMA I DECI

Biljana Srbljanovi 2007. Mojim drugaricama: samoubicama i ostalim.

LICA

Milica Mila Milena

Dragan Drago

Zoran (ponekad Marko) Marko (samo Marko)

Kukarka Jedan Doktor, dva puta Dve Lutalice, samo jednom

Jedan pas, Drugi pas, Jo etiri psa, najmanje

Autor zahteva human tretman ivotinja u postavci komada. Autor ne insistira na istom principu u odnosu prema ljudima. Takodje ne oekuje nikakvo potovanje didaskalija.

Radnja se dogadja danas, u tranzicionoj Srbiji. Dole kod mene, u rupi. I okolo.

Jedna mlada ena sedi na zidiu. Pui i plae. (Pa ta onda? I ja stalno plaem). Mislim da pui doint. Niko ne zna koliko je tuna. Druga mlada ena, eta svoga psa. Plae, a ne zna zato. Jedna nema veze sa drugom. Valjda.

Neki ljudi promiu, svoju decu vraaju od negde, svoje pse vraaju iz etnje. I niko ne plae. A nije da nema zato.

Fasade su oguljene, fasade i blistaju sjajem novih bogataa, olupane kue uglavljene izmedju dve sa uvarima, smee na ulici, u i oko kontejnera, oko parkiranih skupih automobila sa probnim tablicama, djubretari trajkuju ve nedelju dana, psi su divlji, a ima i rasnih, svi ive zajedno u istoj ulici. U kojoj ima jedna kua, jedna klupa i groblje. ta nam vie u ivotu treba?

I hiljadu zato

Klupa kao svaka klupa. Samo to je ova na groblju. Jedno dete, jedan mali deko, sveano obuen, predebeo za svoje odelo, na silu oeljan, s knedlom u grlu dovuen na sahranu, sedi na klupi i nita ne razume. Posebno ne da je upravo ukopao mamu.

Dete sedi mirno, gleda pred sebe, ak i ne klati nogama, samo eka da se cirkus zavri. Sedi kraj jednog mladjeg mukarca, oveka pred kojim se mogunosti ve neko vreme ukazuju u neprekinutom nizu, jedna za drugom i svaka bolja od druge, a koji, zamislite, uvek eli - jo. To je deakov otac.

Koji ne zna odakle da pone.

MARKO Zozo... ZORAN Nisam Zoza. Mrzim to ime. Mama kae da mi ne stoji. MARKO Dobro, sine. Kai kako voli? ZORAN Marko. MARKO Pa kako Marko? Ne moe, sine. Marko sam ja. ZORAN Pa ta? Mama kae da je to nekad isto.

MARKO To se mama alila.

ZORAN Nije se alila. MARKO Jeste, znam. ZORAN A ja znam da nije. Uostalom, idi pa je pitaj. I gde je mama uopte? I zato smo ovde? Ko je ona ena to me je obukla? I ko je ona druga, to me je oeljala? Zato svi plau? emu tolike svee?

Na hiljadu pitanja, Marko svakako ne moze imati odgovor. Nema ni na jedno. Ni pola. Ni polovinu jednog celog pitanja, Marko ne moe da savlada. ena mu je umrla, ubila se, i sad to treba objasniti detetu. To ne moe niko.

MARKO Zorane... ZORAN Marko. MARKO Molim te, uozbilji se. ZORAN Ozbiljan sam. Vidi na ta liim. Hou da se zovem Marko. MARKO Ali to je moje ime! Ti ima svoje ime, ja imam svoje. Ti nisi ja! ZORAN Otkud zna -

Da nisam? Ko to moe rei? Ona ena, moda?

Marko tehniki, zapravo i nije udovac. On je ve godinu dana razveden, iako ni on niti njegova biva, sada pokojna ena, nisu nali naina da to objasne svom zajednikom sinu. Zoranu, ne Marku.

Otac uti. uti i sin.

MARKO Da li si gladan? ZORAN Jesam, gladan sam. Ovde smo od jutros. Mama nita nije spremila. Mama nikad ne spremi nita. itav dan samo sedi. Tata, ta je njoj? MARKO VidiSine. ZORAN Mama je bolesna? MARKO Jeste, bolesna je. ZORAN Od ega? MARKO Od glave. Mamu esto boli glava. ZORAN Nisam primetio. Da li je zarazno? Da li je nasledno? Da li e i mene sad da da boli? Koliko i kada? I kad e da pone? MARKO

Zozo, sine, gde si to...? ZORAN Marko. Rekao sam, Marko. MARKO Dobro, Marko, gde si ti to uo? Odakle ti to? Nasledno, zarazno, ne ue vas valjda to u koli? ZORAN U koli? Ne verujem. MARKO Pa odakle onda? ZORAN ta ja znam...

Zoran slegne ramenima. Ne zna gde je to pokupio. Ili nee da kae.

MARKO Dobro, kad zna to, onda moes i da razumes da mami nije dobro. Pala je i povredila se. ZORAN Kako je pala? MARKO Na glavu. S prozora. ZORAN I povredila se? MARKO Mnogo. ZORAN Je l je boli? MARKO Sad vie ne. ZORAN Zato to je u komi? Ljudi u komi nita ne oseaju. Osim to moda oseaju, a ne mogu da kau.

Pa kada ih iskljue sa aparata, oni ih tako u stvari ubiju. MARKO Sad jo i koma i aparati, ma odakle ti to...? Zorane, niko nikog nije ubio! ZORAN Mama je u komi? MARKO Jeste Zozo, mama je u komi. ZORAN Nisam Zoza... MARKO Zorane, sad prestani. Dosta je bilo. Nije vreme. Mama je jako bolesna i moe da umre. Da umre, razume? Zna ta to znai? ZORAN ta? MARKO Da ode. Da nas napusti. ZORAN Kao ti mamu? MARKO Ne, Zorane, ne tako. Da ode zauvek.

ZORAN I ti si otiao zauvek. MARKO Jesam. Ali me ipak vidja. ZORAN Mama te ne vidja. Mama kae da te vie uopte ne vidja. MARKO Ovo je drugaije. Mama moe da ode, da se preseli na nebo. ZORAN Kod boga?

MARKO Jeste, kod boga? ZORAN I kod andjela? MARKO Jeste, tako je. Kod andjela. ZORAN I kod djavola? MARKO Ma gde si pokupio sve te stvari? ZORAN U koli. Tako nas ue. MARKO Ne znam ta vas ue, ali mama ne ide kod djavola. Ne mogu da shvatim da ovako razgovaramo...

Marko ipak pristane na pravila.

MARKO Zorane, mama je bila dobra i ona ide u raj.

Marko se osea neverovatno glupo dok detetu koji zna ta je koma i nasledno oboljenje, spominje boga i andjela. Ali kad ih tako ue u koli.

MARKO Mama ide kod boga i kod andjela. ZORAN Kako to - ve ide. Pa jo nije umrla. MARKO Nije. Ali, skoro da jeste. ZORAN Koliko skoro? Ti zna kad e to da bude?

MARKO Ne znam tano. Ali vrlo skoro. ZORAN Siguran si?

Marko klimne.

ZORAN I ja je neu vie nikad videti?

Marko odmahne. Zoran razmilja. Pokuava da shvati.

ZORAN Nije se ni pozdravila. MARKO Nije stigla. Nije znala da e da padne. Da e da se tako povredi. Nije znala da e da padne na glavu.

Neka dugaka tiina. Teka, tuna. Mogla bi biti dirljiva, kada ovo ne bi bio moj komad.

ZORAN Kako nije znala kad je sama skoila? I ostavila pismo, gde pie da e skoiti. I kako je iva, kad smo je upravo sahranili? Ovo je groblje, zar ne? Mi smo sada na groblju, jer je mama umrla? Zato jednostavno ne kae tako? Zato jednostavno ne kae: Marko, mama ti je mrtva. Jer, ona je mrtva, zar ne?

Marko na brzinu razmilja da li da nastavi glupavu prevaru koju je zapoeo. Onda od lenjosti i neke udne nemoi pred debelim detetom od osam godina, jednostavno

odustane.

MARKO Tako je, sine. Mama je mrtva.

Zoran, opet, kao da se se do poslednjeg trenutka nadao da e ga otac razuveriti. Kao da je mislio da e neko udo da se dogodi. Kao da je tek sad shvatio.

ZORAN Ba mrtva? Siguran si?

Marko klimne.

Zoza razmilja.

ZORAN Da li si je prodrmao? Jako, rukom? Da li si je ubo iglom? Iz sve snage i do krvi? Da li si joj sluao srce? Da li joj je srce stalo?

Marko nita ne kae. Zoza ipak uje neto.

ZORAN Onda tako reci.

Marko zagrli sina, Zoza se, zaudo, uopte ne brani. ute. Neka tuna pakost progovori iz deka.

ZORAN Mama je sad kod djavola, jer se sama ubila. Samoubice ne idu u raj.

Zoran pogleda oca pravo u oi.

ZORAN Znam. Uili smo u koli.

Zoran, malo debelo, tuno dete, ustane i podje kui. Svojoj novoj kui. mrak

II dete je debelo i mora da smra

U Zozinoj novoj kui, vreme je veere. Marko, partijski kadar u izuzetnom usponu, buduih frustracija koje se tek formuliu, sedi za stolom i jede. To mu je prvi ozbiljni obrok u ovom krajnje napornom danu, nezadrivog hijerarhiskog ulizivanja, on onima gori, njemu oni doli. Zozin je, na protiv, sedmi. Dete svoj sedmi ozbiljni obrok jede sa neverovatnom predanou, onom koja Milenu dri dalje od stola.

MARKO Gde je pas? MILENA Ne znam. Negde. MARKO Nisi ga izgubila? MILENA Naravno da nisam. Mislim. MARKO Gde je onda. MILENA Tu je. Negde. Sad sam ga videla. MARKO Sigurna si? MILENA Narvno da jesam. Mislim.

Marko jede.

MARKO ta si radila danas?

Milena u odgovorima stalno okleva, kao da joj je teko da se koncentrie pokraj ovog oblapornog deteta i prilino gladnog mua.

MILENA Ne znam. Nita. MARKO Kako nita? Neto si radila. MILENA U stvari, jesam. itala sam. MARKO Eto vidi. I to je neto. A ta? MILENA Ne znam. U stvari, znam. Neku knjigu. MARKO Koju?

Milena kratko razmilja. I sama se iznenadi.

MILENA Zamisli. Zaboravila sam ! MARKO

Kako zaboravila?

Milena je kao neko dete. Ili neko pseto.

MILENA Tako. Zaboravila sam. Nije bila zanimljiva.

Marko nastavi da jede, Zoza dosipa.

MARKO Zato ne jede sa nama? MILENA Nisam gladna. ZORAN Ve je jela.

Milena zauzima nekakav majinski ton. Potpuno bezvezan.

MILENA Ne, duo. Nisam. MARKO Nikad ne jede. ZORAN Kaem ti da je jela.

MILENA A ja ti kaem da nisam. ZORAN Jesi. MILENA Nisam!

ZORAN Ma nemoj. A gde je onda hleb? Pojela si celu veknu, nita nije ostalo. Za mene. Zato sada ne jede. I gde bi ti stalo?

Milena bi da pokae autoritet. Ali ga nema.

MILENA To nije istina. Ja ne jedem hleb. ZORAN Hleba nema. MILENA Nema, jer sam ga bacila. Bacila sam hleb, da ti ne bi jeo. ZORAN Podrala si sama. MILENA Podrala? Ja? Kakve su to rei?

MARKO Milena, ne svadjaj se. MILENA Ne svadjam se. On se svadja. MARKO Molim te prekini. MILENA Neka on prekine!

Marko gleda svoju enu u iskrenom udu.

MARKO To je samo dete. Valjda toliko razume.

Milena bi najradije rekla I ja sam dete, ali ne kae. Nego slae.

MILENA Razumem. MARKO I ne razumem zato si bacila hleb? Kad zna da Zoza voli. ZORAN Marko. MARKO Zozo, prekini. ZORAN Zovem se Marko. MARKO Zorane dosta je! Zoza ubode viljukom oca u ruku. Nema krvi, ali bezobrazluk boli. Marko ba jaukne. Milena se ohrabri. Vikne.

MILENA Dete je debelo i mora da smra!

To je stvarno istina. Dete jeste debelo i treba da smra. Marko prestane da jede i Zoza prestane da jede, ali samo na trenutak, samo na jedan tren. Ne gleda ni oca, ni Milenu. Spusti glavu, a digne pogled, i tako

slua i vreba. Kao pas. Marko gleda svoje dete. Pa zatim kae ono to mu je najlake da kae.

MARKO To su gluposti. On tek treba da pone da raste.

I Zoza kao po komandi, navali da prodire sve to je na stolu ostalo. Otac ga gleda, gotovo zastraen.

MARKO Izvui e se on. U visinu.

Marko odloi no i viljuku, odgurne tanjir od sebe. Milena ga odmah skloni, a onda i sama sedne za sto. Ba kad ne bi trebalo. Paljivo prati svaki Zozin zalogaj. I Marko gleda, gotovo fasciniran. Takva prodljivost se stvarno retko sree. Milena zapone priu, itavo vreme kriom motrei na Zozu.

MILENA U stvari - dobro je da smo na svi tu. Imam neto. Da vam kaem.

A Marko nije zainteresovan, Zoza sigurno nije zainteresovan, ak ni Milena nije zainteresovana. Ona ipak nastavi.

MILENA Nisam jo sasvim sigurna i trebalo bi jo malo saekati.

Ama niko. Ni ona sama sebe ne slua.

MILENA Ipak imam oseaj, teko da se varam. Marko, sluaj. Imaemo dete.

Marko se napola probudi iz neke dubine svoje apsolutne nezainteresovanosti, elje da bude negde drugde, a ne tu kraj svoje ene i sina. Negde, gde bi, bez ustezanja i svakako bez ikakvog obzira, ve odavno i bio, samo kada bi znao gde je to. Gde to negde drugde ovek uopte moe da bude.

MARKO Molim? MILENA Trudna sam. MARKO To je ba lepo.

I Marko stvarno misli da je to ba lepo, uprkos svom nezainteresovanom tonu i bio bi srean, kad bi znao kako se to postie.

MARKO Zar ne Zozo? To bi bilo divno?

Zoza konano prestane da jede.

ZORAN ta? MARKO

Da dobije sestru ili brata? ZORAN A, to? Pa... Da.

Milena se obraduje. Gotovo raznei nad debelom spodobom.

MILENA Stvarno tako misli?

Zoza klima glavom.

ZORAN Jako bih voleo.

MARKO Ali jo nije sigurno? MILENA Gotovo da jeste. MARKO Mora da se saeka? MILENA Sasvim, sasvim malo. MARKO Da ne bude opet ?

Milena ga prekine.

MILENA Ovog puta ne.

Zoza, naravno, razume razgovor odraslih. I argumente i sumnju. Posebno strah.

MARKO Ipak, nisi sigurna ? MILENA Kaem ti da znam.

Onda svi malo ute.

MILENA Dobro. Da saekamo jo malo.

I tu je Milena htela da uzme poslednju jabuku iz inije na stolu, da je zagrize i time svojoj sumnji da jedan sasvim neobavezan ton. Ali za jabukom posegne i Zoza. Dograbe je u isto vreme. Ona svojom rukom, on debelom akom. Ovde niko nee popustiti.

MILENA E, pa Zozo, ja sam bila bra... ZORAN Nisi. MILENA Jesam. ZORAN E, ba nisi.

Milena se nekako usiljeno nasmeje.

MILENA

E, ba jesam. ZOZA Nisi.

Milena vikne.

MILENA JESAM!

Milena i Zoza se otimaju oko jedne ugave jabuke. Kao u bajkama o maehama i odvratnoj deci.

ZORAN Pusti, pusti! Ostavi! MILENA Neu da ostavim. Dosta si jeo! ZORAN Ostavi kad ti kaem! MILENA Marko! ZORAN Tata!

Marko bi sada morao da presudi. to mu, ipak, ne pada na pamet. Jednostavno ustane od stola.

MARKO Moram da idem.

Zoza se okrene, Milena iskoristi prilliku i otme detetu jabuku. Brzo je zagrize.

ZORAN

Tata, vidi je!!!!

Marko zato i odlazi, da je ne bi video. Izlazi, ne osvrui se.

MARKO Imam posla.

Milena i Zoran ostanu sami. Milena ponosno stoji i grize svoju jabuku. Zoza je samo gleda. Onda tako tuno zaplae. Sve provali iz njega, sva tuga ovog sveta. Milena ne zna ta e.

MILENA Zozo, Zorane, ne plai, molim te ! Nisam htela, nisam tako mislila. ZORAN Jesi. Mislila si. MILENA Nisam, kad ti kaem. Na. Evo ti jabuka.

Milena mu prua poluoglodanu voku. Kao da je poslednja, zaista ljudi, kao da nema druge ! Zoza ipak neuteno plae.

ZORAN Sad je ipak kasno.

Zoran utne jabuku.

Jecajui izadje. Milena nije kriva. Nije mislila. Ili ipak jeste, malo. Sad se kaje. mrak

III

vi, naravno, razumete da ja govorim o psima?

Klupa ko klupa. Ova je u parku. Na klupi sedi sredovena ena, zarozana, neooeljana, moda ak i neumivena. Kukarka. U parku puno pasa. etiri su njena. Moda ne treba da objanjavam, ali ipak u rei: psi na sceni nisu neophodni. Dovoljno je da znamo da su tu.

KUKARKA Najvanije je da obrok uvek bude u isto vreme. Jedan ujutru, jedan uvee i nita izmedju. Samo voda. Sedite, duo.

Milena, koja je do maloas stajala oklevajui kako da izbegne razgovor sa nepoznatom neumivenom osobom, mora da sedne. Kukarka zvizne.

MILENA Samo voda, znai. Pokuau... Mada ne verujem. On voli da jede, jednostavno prodire.

Kukarka vikne nekome.

KUKARKA Ne to! Ne!

Zatim nastavi da objanjava Mileni.

KUKARKA Tako vole da se isprljaju, da se uvaljaju u neku troku. Uvek nadju najgore mesto za igru. Ne, Matija, ne! Matija!!! ta je mama rekla?

Kukarka vie u daljinu.

KUKARKA Jue je pronaao neku crkotinu i u nju se uvaljao. Tako je strano smrdeo. Na smrt. MILENA To je odvratno. ta ste uradili? KUKARKA Uzela sam onu crkotinu u nagurala mu pod nos. I ljutim, odreitim tonom rekla: sram te bilo, Matija, sram! Posle sam ga oprala. Sva sam se usmrdela. Na smrt. MILENA Uasno. Mislite da je shvatio? KUKARKA O, kako je shvatio, nego da je shvatio ! Kad dobije dve po guzici, znate kako sve razume. On je jako pametan. U tome je i problem. I najstariji. Autoritet. Posle mu se braa ugledaju na njega.

Kukarka uuti, ali samo na kratko. Koliko da pomirie svoje ruke i da se zgrozi.

KUKARKA Tako strana crkotina. MILENA

Matija znai ima brau? KUKARKA Luku, Marka i Jovana.

Kukarka pojasni svoj izbor.

KUKARKA Vrlo sam pobona, znate. A vi? MILENA Ja? Pa, ne znam u stvari. Ja sam mislim - nita. I nemam nikog. Moj mu ima Zorana. Onog malog, debelog. to se igra s psima.

Kukarka ne slua ba paljivo. Stalno vie negde u daljinu.

KUKARKA Jovane! Jovane, ostavi to! Nemoj da mama ustaje! Nita ne sluaju. Vie ih je. Udrue se, pa me mue. MILENA Zoran nema s kim da se udrui, a ipak me mui.

KUKARKA Ja to, u stvari, samo tako kaem. Inae, ne znam ta bih bez njih. Bez mojih deaka. Bez moja etiri momka. Bez etiri zlata mamina. Oni su meni sve.

MILENA To je ipak drugo. Vi ste ih rodili. KUKARKA Da znate da jesam.

Kukarka onjui svoje ruke.

KUKARKA Kako strano smrdim. Miriem na smrt. MILENA A gde su oni sad? KUKARKA Ko to, duo? MILENA Gde su vaa deca? KUKARKA Kako gde. Pa tamo. Debeli ih gnjavi. Marko, ne lii deka! Marko!

Milena gleda. Ne razume. Zoza se, na protiv, odaziva.

ZORAN Molim? Ko me zove? ta hoe od mene? Zbog ega me gnjavi?

Kukarka posmatra debelog. Pa Milenu. Zatim pita.

KUKARKA Vi, duo. Naravno razumete? Da ja govorim o psima?

mrak

IV Vama godine stvarno neto znae?

Milena i Dragan u Draganovoj deijoj sobi. Mnogo tunih detalja iz detinjstva u pranjavoj sobi oveka koji se u svojoj petoj deceniji vratio da ivi kod roditelja. Kao da ivota nikada nije ni bilo.

Milena i Dragan sede na ulubljenom deijem krevetu, tela su im upala u stari duek, kolenima dodiruju brade. Osim detalja iz sasvim ranog detinjstva, u sobi ovog mukarca nema niega to ukazuje na vreme posle. Nita to govori da je ovaj ovek ikada odrastao. Nikakvih knjiga, fotografija, tragova: u ovoj sobi zapravo nema niega to bi potvrdilo da je Dragan, nakon este godine ivota, ikada uao u sedmu. Ili u osmu. U bilo koju.

U Draganovoj sobi vreme je stalo - pre prvih slova, pre prvih vaki, pre prvog pravog socijalnog ivota. I tu e i ostati.

Milena se, ipak, osea potpuno normalno. Kao da je ovo okruenje ni malo ne udi.

DRAGAN Izvinite zbog psa malopre. MILENA Niste vi krivi. Naa kuja ima teranje. Svi psi skau na nju. Posebno veliki. DRAGAN Ovaj moj je prgav, jedva sam ga zadrao. Uopte me ne slua. Ne voli me - ne volim ga. To je bilo pseto moje majke. Sad je mama umrla, pa su meni ostali. I otac i pas.

MILENA

A tako ... DRAGAN Tako.

Milena i Dragan malo ute. Smiljaju ta bi jedan drugom jo rekli.

DRAGAN U svakom sluaju, izvinite. MILENA U redu je, stvarno. DRAGAN Malo je glupo. Pozvao sam vas da svratite, a nemam ni ime da vas posluim. MILENA Nema veze. Ne bih nita. DRAGAN Nisam oekivao. Da ete prihvatiti. MILENA Moda nije trebalo? DRAGAN A, ne, ba je lepo. Susedi smo. Nekako je ljudski.

Milena ga malo gleda, iz ista mira vikne.

MILENA Ja sam udata. DRAGAN Pa ta onda? MILENA

Nita. Samo kaem. DRAGAN A va mu je naduven. MILENA Da znate da jeste. DRAGAN Uobraen, pun sebe. MILENA Kaem vam da znam. DRAGAN Nikada ne kae dobar dan. Na stepenitu, kad ga sretnem. MILENA Meni bi rekao, ipak. Ali ga ne sreem. DRAGAN Ja ih sve znam. Njega ipak najmanje. MILENA Koga to sve?

Dragan iz depa vadi kesu sa haiom, rizle i duvan. Milena gleda zaudjeno.

DRAGAN Ne smeta vam?

Milena samo slegne ramenima.

DRAGAN Sve ih znam, jo od onda. I kad su bili mladi. I kad su verovali. Kad su bili ivi. Godinama radim s njima. To mi je, razumete, posao.

Dragan joj prui doint. Milena malo okleva.

MILENA Nisam puila od osnovne kole. DRAGAN Osnovcima valjaju djubre. isti otrov. Deca su glupa, ne znaju razliku. Ovo je drugo, probajte. Slobodno.

Dragan insistira. Milena uzima doint. Nije sigurna.

DRAGAN To je za odrasle.

Milena povue dim. Ne kalje, ne gui se, nita od tih kliea. A i it je dobar. Milena razgleda oko sebe, zaintresovano. Razgleda stare postere, starih fudbalera. MILENA Vi radite? DRAGAN Radim. MILENA A ta? DRAGAN

U stvari. Ni sam ne znam. MILENA Razumem. DRAGAN Mnogo radim. A ne znam ni ta. Ni zato. MILENA Znam.

Ako Dragana neko u ovom asu razume, to je onda Milena. Tako ona misli.

MILENA To razumem. DRAGAN Stvarno ? To je ovde retko. Nas niko ne voli. MILENA Vas? DRAGAN Nas. Kerove. Drotove. Pse. Ljudi laju, kad nas ugledaju.

Dragan veselo pojasni.

DRAGAN Ja radim u policiji. Razumete ? MILENA U policiji!!!

E sad se Milena zagrcne i gui. Refleksno baca doint, koji padne iza kreveta. Poinje slepstik.

DRAGAN ta vam je ?! MILENA U policiji ! Policiji !!! DRAGAN Zapaliemo se!

Dragan se zavlai ispod kreveta, izvlai jo uvek zapaljeni doint.

MILENA Ja sada moram da krenem. Strano urim. Negde. DRAGAN Smirite se. Sedite. Ovde nema ko da vas vidi. Ovde niko nikada ne zalazi. Ovde niko nikada nije bio.

Ono ega se normalan stidi, Draganu je razlog za ponos.

DRAGAN Osim toga, to nije moj posao. Nije moj nivo. Ja radim druge stvari. Velike. Ozbiljne. Strane. Mrane. Opasne.

Budala.

Dragan Mileni prua onaj isti doint. Dim Mileni tera suze na oi. Slepstik, kaem vam.

MILENA Svejedno. Neu vie. DRAGAN Jo jedan dim?

Milena odmahuje glavom.

DRAGAN Jo samo jedan? MILENA Ne.

Dragan gasi doint.

DRAGAN Mnogo me je iznenadio njegov uspeh. Ranije se nije isticao. Nije obeavao. MILENA Ama ko? O emu govorite ? Ko ? Nita ne razumem. DRAGAN Pa, va mu. Nikad nije bio vaan. Onda, kad je bilo vano. MILENA Moj mu ? A.

On.

Milena se malo nasmeje. Ne previe. Ko vam je rekao da verujete u klie o duvanju?

DRAGAN Pa ta kau, da li e postati ministar?

Milena se jo jednom zasmeje.

MILENA Hoe. Ne, ne, nee!

A onda se zamisli.

MILENA U stvari Ne znam tano. DRAGAN Nee da vam kae? MILENA Hoe. Rekao je. Rekao mi je nekoliko puta. Samo to ja uvek zaboravim. DRAGAN Tako je i bolje. Bolje je da ne znate. MILENA Ma, da ne znam ta?

Dragan ne odgovara. Ili ga Milena vie ne slua. Gleda oko sebe.

MILENA Ovde je stvarno udno. Vi znate da su svi ovi ljudi mrtvi ? Ti fudbaleri u tesnim dresovima, u kratkim pantalonama, ti ljudi cije se genitalije ocrtavaju kroz sinttiku tkaninu, vi naravno znate: Sada su svi mrtvi.

Milena se priseti.

MILENA E, a Koliko vi. Stvarno imate godina? DRAGAN Zato to pitate? Kako to stvarno? Zato je to vano ? Zbog ega da brojim ?

Milena je ve zaboravila da je neto pitala.

MILENA Ovde je ipak udno. A zamislite, ja se uopte ne udim.

Dragan iznenada zaurla.

DRAGAN Mar dukelo!

Pogodi cipelom vrata. Milena prosto odskoi.

DRAGAN Stalno se unja. Samo slua. Nemam svoj mir. MILENA Mislite da vas razume? DRAGAN Razume, naravno. Nije malouman. Samo ne uje dobro. MILENA Koliko je zapravo star?

DRAGAN Vama godine stvarno neto znae? MILENA Moja kuja ima godinu dana. DRAGAN Moj e sada sedam. MILENA A ve ne uje...? DRAGAN Ko? MILENA Va pas. DRAGAN uje besprekorno. To je lovac.

Dragan vikne iz sve snage.

DRAGAN ujem te, pseto radoznalo! Bolje bi ti bilo da ti ne izadjem!

Milena okleva. Dragan je gleda zbunjeno. Zatim pojasni.

DRAGAN Vi, naravno, razumete da ja govorim o ocu?

Milena ne reaguje. Uopte.

mrak V Razbole se lisica

Milena ide nekud, s detetom i psom. Koraa ka klupi, pokraj koje zidi. Na zidiu Milica, do maloas uplakana. Sad se stvarno smeje. Smeje se i pui.

Milena je ne vidi, to je i normalno. Milica je mrtva.

ZORAN I onda? MILENA ta? ZORAN Jo si trudna? MILENA Jesam. ZORAN Nisi se predomislila?

MILENA Ma, kako to misli? ZORAN Promenila miljenje? MILENA Naravno da nisam. ZORAN Pokajala? MILENA Nisam! ZORAN Odustala od ideje? MILENA Marko, ne gnjavi. Trudna sam i taka. ZORAN Dobro, samo pitam.

Milena i Zoza razgovaraju kao dva deteta sa problemom. Samo jednim, zajednikim.

ZORAN Ipak, ima jo vremena. Da skoi u pesak. S onog zidia. Krv sama potee. MILENA Da zna da ba neu. Trudna sam i rodiu. Ti priaj ta hoe! ZORAN Ne kaem ja nita.

Milenina kuja ima teranje. Radosna je kako kau babe. Milena i Zoza paljivo posmatraju, zainteresovani i zgadjeni, u isti mah.

MILENA Ovaj kuja nema srama. Pogledaj samo kako podie rep. ZORAN Vidim. Zato to radi? ta joj to znai? Zbog ega je takva? MILENA Kako ja da znam?

Milena sedne. Zoran neto radi s psom. Deluje kao da je mui, a kuka to ipak voli. Milica, to se dosad samo bezvezno cerekala, pone da peva. Glasno. Milena oslukuje.

MILICA Razbole se lisica, sui se ko grana, leili je lekovima, dve godine dana.

Milena se osvrne. Ugleda Milicu, pa prosto skoi. Milica je ipak prva ena njenog mua. I da nije mrtva, stvar bi bila za skakanje.

MILICA Leili je briljivo, nekoliko dana. Aj-jaj-jaj-jajjaj-jaj! Aj-jaj-jaj-jajjaj-jaj.

Milena je u prilinom oku. Zamislite sebe kako gledate mrtvu enu koja peva. I jo tu glupu pesmu. Zoza, na protiv, nita ne uje. To debelo dete ima salo i u uima !

ZORAN Ako se predomisli, mogu da te gurnem sa onog zida. Samo reci. MILENA Zavei! Sluaj! Sluaj ovo!

Milica nastavlja.

MILICA Ali bolest prokleta, sve je jae stee, zato lisac leeve, u fijaker pree. MILENA uje!? ZORAN ta da ujem? MILICA Zato lisac zeeve, u fijaker pree. Aj-ja-jaj-jajja-jaj. Aj-ja-jaj-jajja-jaj.

Milena ustaje. Krv joj sasvim tankom mlazu krene niz noge.

MILENA To ste vi? Kako to? MILICA Ja u stvari mislim, da moemo na ti. Bilo bi u redu. Mislim da je normalno.

Milici je smeno.

MILICA Ima moga mua, ima moje dete. To nas ini gotovo rodjacima. Zar ne? MILENA Zozo...

Zoza na to ime ne reaguje. Milena se odmah ispravi.

MILENA Marko, Marko! MILICA A, ne! To ne! To ime je moje, nije tvoje !

Milena se ne obazire. Koliko moe. Vie.

MILENA Marko, sluaj me! ZORAN ta je bilo? ta ponovo hoe?

Zato tako urla ? MILENA Pogledaj tamo! ZORAN Gde? MILENA Tamo! Tamo! Nisi slep! ZORAN Dosadna si. Tamo nema nieg. MILENA Zozo, pogledaj.

Zoran stisne zube i zaurla gotovo nerazumljivo.

ZORAN MA-RKOOOO!!! MILICA Marko, pogledaj mamu. ZORAN Gde da gledam, glupao? Vidi da ne vidim nita!

Milica prilazi svom detetu. Hoe da ga zagrli. Dete je zaista ne vidi ili se strano dobro i surovo pravi. Gura od sebe mrtvu majku, kao da hoe da zbaci kaput s ledja.

MILICA Sine, to sam ja. Tvoja mama. ZORAN Ne vidim nita! Razume, NITA!

MILICA Tu sam, sine. Ja sam tu.

Zoza odgura od sebe enu koju ne vidi. Nastavi da se grubo igra sa psom.

MILICA To sam ja, sine. Tvoja mama. Mama je pogreila. Nije dobro razmislila. Nije znala ta bi. Tako je odluila, a da nije znala,

kako e da boli.

Milica grli svoje dete. Zoran kao da joj ipak dozvoli, kao da malo popusti, kao da pristane da na trenutak, sve ponovo bude kao nekad.

MILICA Stano sam te se uelela. I mnogo bih elela, da popravim greku.

Milica grli dete. Zoza je snano gurne. Iz sve snage, iz sve svoje surovosti. Zbaci sa sebe mrtvu majku. Vie na Milenu.

ZORAN ta hoe od mene, eno!

MILENA Ali nisam ja... ZORAN Moje vreme jo nije dolo.

MILENA Ali to nisam ja!!!

Okrene se Milici.

MILENA Ti mu reci! Ti si mu majka ! Reci mu, reci! Reci sad! MILICA Kako da mu kaem? Odakle da ponem? MILENA Lepo mu objasni. Gde si bila do sad. ta se to dogodilo. A stvarno je udno, priznae. Svi misle da si... MILICA I ja sam mislila. Ali vidi, nisam. Ili moda jesam. Ne znam.

Milica glasno razmilja. abraja. Preispituje se.

MILICA Nita mi ne fali. Nita ne nedostaje. ivot nije tako vaan. Smrt je ipak neutralna. Nije strana. I ne boli mnogo. Onda, kad se desi.

Samo mi dete. Strano nedostaje.

Milena klima glavom, ponavlja. Ili pria svoju priu.

MILENA Samo mi dete strano nedostaje.

Milica pokua jo jednom da zagrli svog sina.

MILICA Sine, to sam ja. Ja sam tvoja mama !

Zoza poslednji put, energino i jako, zbaci taj stari kaput s ledja. Milica ostane sa rukama u vazduhu. Mae tako na prazno. Kao da joj je dete, ne daj boe, ne postoji. Kao da joj je dete, a ne ona, duh.

Milica se uspravi. Prihvati udarac, izdri. Mozda malo zaplae, ali nisam sigurna. Neprijatno mi je da zagledam. U svakom sluaju, ja bih zaplakala. Moda i ne bih, ne znam.

MILICA Kako brzo raste! Pogledaj ga samo. MILENA Brzo se i goji. MILICA Pa kad je prodrljiv. Mora da ga nadgleda. MILENA Ko da je to lako. MILICA Pa ta drugo radi?

MILENA Mnogo drugih stvari. Ne znam tano kojih. Mogla bih da nabrojim. Ako ba hoe. SamoNeki drugi put. MILICA Milena, obrii se. Ima krv po nogama. Ide ti krv iz tebe.

Milena se trgne, zagleda krvave tragove po nogama. Brie se.

MILENA Nisam to ja. To je moja kuka. Dola joj je elja, ostavlja tragove svuda. Moja kuja tako mnogo krvari, da se stvarno bojim za nju. MILICA Tvoj pas je dobro. Tebi neto fali. Neto ti nedostaje. Zna?

Milica sa tugom gleda u svoje dete.

MILICA Stvarno se strano ugojio. mrak VI Ti, naravno, zna, ta ja tano radim?

Veera u Zozinoj novoj kui, na koju se ve, uglavnom, navikao. U svakom sluaju, apetit ne trpi. Zoza prodire, Marko i Milena stoje. Fascinirani gledaju.

Zoza jede. I jede. I jede. Marko iznenada shvati da strepi pred prodrljivim detetom. Da ga se boji. Da je paralisan strahom i stranim nerazumevanjem pred sopstvenim sinom.

MARKO Jer, ta ako jednog dana, moj sin ne bude mogao da se zaustavi? ta ako jednom jednostavno samo nastavi da jede i onda kada vie niega ne bude u tanjiru. ta ako jednostavno pojede tanjir, viljuku i no, korpu za hleb i salvete. Pa zatim predje na sto, stolice, itav ovaj odvratno dizajnirani nametaj, ta ako savae metalne police, ajnik od srebra izlozen u vitrini, staklo na prozorima, parket sa podlogom, zavese i kre sa zidova? ta ako zatim navali na ljude, na oca i maehu, koji zateeni pred ovim monstrumom, tada ve deformisanim od progutanog metala, lakiranog drveta, plastike i porcelana, jednostavno nee umeti da se brane? ta ako se to zaista dogodi?

Kada ga ovako gleda, Marko misli da to i nije tako nemogue. Marko jo misli - ovo dete e umreti od stomaka. To i kae.

MARKO Ovo dete e umreti od stomaka. MILENA Nee, ne brini.

MARKO Progutae jednom neto, to nee moi da svari. MILENA Nee, ne brini. MARKO Mene, na primer. MILENA Kako zna?! MARKO A kako ti zna da nee? Mora da ga nadgleda. MILENA Ko da je to lako.

MARKO A ta drugo radi? MILENA Pa, u stvari, ne znam. MARKO Ja za to nemam vremena. A nemam ni elje. To nije moj posao. MILENA Ne znam gde mi vreme odlazi. Tako brzo tee. Okrenem se oko sebe, moda samo dva put. I ve je no. MARKO Stvarno, Milena. ta radi po itav dan ? MILENA Kaem ti da ne znam. ZORAN Ja znam. MILENA Polako, zagrcnue se. ZORAN Hoe da ti kaem? MILENA Polako, Marko, ne priaj s punim ustima. ZORAN Ne radi nita. Samo tako sedi. MARKO Ne zove ga valjda stvarno Marko? MILENA Pa kad tako hoe. ta da mu ja radim? MARKO Ali JA sam Marko. To je moje ime! MILENA

Pa budi i ti. Ko ti pa brani? MARKO Kako sad I JA . Kako misli I JA ?! Samo ja sam Marko ! MILENA Je l tebi to stvarno, ba toliko vano? to se samo ljuti? Stvarno si ko dete! A zar nije bolje, kad se lepo slaemo?

Milena okleva, pa ipak pomazi Zozu po glavi. Gleda dete kako zadovoljno jede. Ne zna ta bi rekla..

MILENA vai ipak malo. Ne gutaj komade.

MARKO Sluaj me, Milena. Treba da razgovaramo. Hajde, molim te, sedi.

Zoza prestane da guta nesavakanu hranu. Zaustavi se na trenutak, ne dize pogled, vreba.

MILENA Dobro. Sedi ti prvi. MARKO Ne, ti prva. MILENA Ne, ti prvi. MARKO Prva ti. MILENA Prvo ti. MARKO

To je glupo. Detinjasto. MILENA Ne boji se, valjda? MARKO To je smeno. I nezrelo. MILENA Onda sedi. Prvo ti. MARKO Dobro, dosta! Evo, seu u prvi.

Marko ne sedne. Ne pada mu na pamet.

MILENA Stvarno ga se boji. MARKO A ti ne? Ba nikad?

Marko, opasni politiar od koga strepi pola glavnog odbora njegove mone stranke koja dri itavu dravu u aci, evo ipak strepi pred osmogodinjim sinom. Da ga ne pojede. Neobino, priznajem. Marko se nakalje.

MARKO Vidi, sine... Tata bi hteo neto Mileni da kae.

Zoza ustaje od stola.

ZORAN

I Milena mora neto da ti kae. MILENA Ma nemoj, ta to? ZORAN Sama izaberi. Ili hoe ja...? MILENA Imam hleb za tebe. Kod mene u sobi. Ispod prekrivaa, uvijen u krpu. Na dnu od plakara. ZORAN Ba sam neto gladan. Pojeo bih ebe.

Zoza odlazi. Milena dovikuje.

MILENA Nemoj ono toplo!

Milena se smeje. Marko misli ozbiljno.

MARKO On to misli stvarno? MILENA Nemoj da si blesav. To je tvoje dete, nije neki monstrum.

Marko ne kae nita. Ne potvrdi. Sedne.

MARKO Skloni ovo, molim te.

Milena samo odgura ostatke masakriranog obroka na jednu stranu stola. Nita ne poisti, nita

ne raskloni. Marko razgleda. Nema komentara. I Milena razgleda masne ostatke na stolu. Sama zakljui.

MILENA Nisam neka domaica. MARKO To nije vano. MILENA Trudnoa me zamara. MARKO Potpuno razumem. MILENA ta si ono hteo? MARKO Vidi, da ti kaem. Ti, naravno, zna, ta ja tano radim?

Milena nema pojma. Klima glavom.

MILENA Naravno da znam. MARKO Nema pojma, je li tako? MILENA Pa znam da si ministar. MARKO Nisam jo. MILENA Ali e da bude. Ili ne? MARKO

Jo uvek se ne zna. MILENA Za tebe se zna. Svi mi kau. Svi govore isto. MARKO ta govore? MILENA Pa to. Da si vaan. Ne znam sve detalje.

Milena se odjednom razljuti.

MILENA Pa kad me ne zanima! To to ti radi, to to vi tamo radite, to mene ne zanima. To nikome ne donosi dobro, to nikog ne zanima. Nikog osim vas! MARKO Ne ljuti se. Ne vii. Zna da ja to cenim, to to se ne mea. Nije to za ene. MILENA Ti se tamo tue? MARKO Otkud ti sad to? MILENA Kad nije za ene... MARKO Milena, vidi. Da ti kaem ozbiljno. I bez preterivanja. Ako mi daju to mesto, ako me postave tamo, trebalo bi da zna. To to u da radim, nee biti igra. Mnogo je opasnih ljudi, mnogo novca u pitanju. To to ja radim, moe nekoga skupo da kota. Nekome, naprotiv, mnogo da donese, razume? To to ja radim moe da me skupo kota. I, naprotiv, puno da donese. Zna?

Mora da zna da mi prete. Prate me i sluaju. Nude i pritiskaju. Kopaju po smeu. Trae neto, bilo ta. Sve bi mi dali i sve uzeli, odjednom. Da li me razume? Mora da razume, Milena. MILENA Razumeu. Ve razumem. Samo mi reciA ko? Ko ti to preti? Ko to pretura i trai? I ta moe da nadje? MARKO To se nikad ne zna, Milena. To su oni. Oni ili mi. Oni, oni, Milena. Razume?

Milena ne razume. I ja bih mnogo volela, da tako ne razumem.

MILENA ak i da razumem, jedno ne razumem: ta nam to sve treba, Marko? I da sve razumem, jedno ne razumem: ta nam vie treba, Marko? MARKO Nisam ni mislio da moe da shvati. Da ti ita ikad moe da razume. Moram da idem. Imam puno posla. Na drugom mestu, Milena. mrak

VII strano telo

Milena sedi na ivici lekarskog kreveta. U onoj poniavajuoj kouljici za ginekoloku pregled, koja, samo ako pokua da ustane, uopte nee sakriti pubis. Milena mora da sedi. Sedi pogrbljena. Jednom rukom dri metalnu posudu u kojoj neto metalno zvecka. Milici se gadi da to neto dodirne rukom, naginje posudu levo i desno, zagleda neto metalno sa svih strana.

Doktor sedi na stolici kraj nje.

MILENA Ne znam. DOKTOR Znate li ta to moe biti? MILENA Ne. DOKTOR Ne prepoznajete strano telo, pronadjeno u vaoj upljini? MILENA Ja ne nosim burmu. DOKTOR Lii na prsten. MILENA Moj mu nije eleo. DOKTOR Nemate burmu? MILENA ta li je ovo?

Milena iskreno zaudjena zagleda burmu, koju nikad nije imala, u posudi kojom mlati levo i desno.

MILENA U svakom sluaju, moje nije. DOKTOR Ne znate kome moe da pripada? MILENA Recite? DOKTOR Znate li kakve posledice strano telo ove vrste moe da ostavi na vae organe? Moe izazvati sterilitet. Moete zauvek ostati nerotkinja. Sterilna, jalova ena. Razumete?

Milena ga gleda kao da ne shvata. Taj pogani renik, ni ja ne razumem.

MILENA Kako moe tu da se zaboravi? DOKTOR Da nije neko zaboravio? MILENA Mislila sam da sam trudna. DOKTOR Da li ste oseali neke promene? MILENA Menstruacija mi je kasnila. Do jue. DOKTOR Da li ste imali simptome trudnoe? U svakom sluaju bi me udilo da jeste.

Milena gleda Doktora, kao apsolutnog ludaka.

MILENA Imala sam munine. Vrtoglavicu, povraanje. Jela sam krastavce, oticale su mu grudi. Kupila sam dve haljine i ve za trudnice. Razmislila sam dobro kakva majka elim da budem i odluila da u dugo dojiti. Najmanje godinu dana. A moda i due, moda i mnogo due. Zatim, da u odmah roditi drugo. I tree. Svima sam rekla i svi su se radovali. Mu me je voleo. I dete tuklo iznutra.

A onda sam rodila prsten.

Doktor pie nekakav recept. Onim uobraenim, lekarskim stilom. Duva u peat, udara njime nasumino, odcepi papir iz bloka i prua ga Mileni.

DOKTOR Ovo je prevencija. Za moguu infekciju. Tu vam sve pie. MILENA Ipak u jednog dana moi da zatrudnim? DOKTOR Ne znam da li vas jo neto zanima?

Milena zagleda doktorove ruke. Prste i dugake, picaste nokte.

MILENA Ti odvratni nokti... Ne smetaju vam kad radite? DOKTOR ta tako uporno gledate?

mrak

IX barbelo

Klupa na groblju. Moe ona ista. Na klupi Lutalica, sa njim njegov pas. Izali iz nekog zlatnog tunela, tamo iza zlatnih vrata, do kojih vode zlatni zidovi, gde u vazduhu leti zlatni prah. Oboje imaju utu oerupanu dlaku, oi ute, kou poutelu, nokte skoro ute, beonjae sasvim.

Dva jadna stvorenja, to se nikad ne razdvajaju. Lutalica govori, kao da objanjava porodini album.

LUTALICA Ovo ovde, to sam ja. Ovo pored, to je moja mama.

Mama zevne. Pokae ute zube.

LUTALICA Mi ivimo tu. Odmah pored vas. Nismo znali da ete naii. Da smo znali da emo da imamo goste, onda bismo neto moda i pripremili. Neku taku. I alkohol. Malo hrane, moda. Malo nam i treba.

Ja ne jedem nita, mama ipak mora. Stara je i bolesnaesto. A naprotiv, ja sam apsolutno zdrav. ak i kada ne izgledam tako.

ivimo tu, jer tu nam je dobro. Ljudi i kad dolaze, ne misle na nas.

Ljudi na groblju strano plau, znate li? Neki se svadjaju. Viu na grobove. Ljute se i kunu. Kao da to moe, neto da promeni.

Mi smo ovde mirni, moja mama i ja. Niko nas ne gleda, niko ne saaljeva. Mi nismo za aljenje! I mi smo isto to i vi. Samo nam je ivot pobegao negde.

Pa ako ste vi, onda smo i mi. Za aljenje, mislim.

Moja mama i ja unjamo se nou izmedju grobova. Ljudi su udni i misle da leevi jedu. Posebno da piju i pue strane cigarete. Ljudi dolaze da posete mrtve, pa im onda ostave: mnogo hrane i jo vie pia, cigarete, kafu, eer, slatko, ratluk.

Kao da e mrtvi da ugoste nekog. Kao da to pravda, to ih nema ee.

U poetku ivi dolaze mrtvima stalno. Na sedam dana, na etrdeset dana, et meseci, na punu godinu. To posle ipak, bude mnogo redje. Nekada na rodjendan, nekad na godinjicu. Zatim sve manje. Pa onda i nikad. Tako je i bolje.

Mrtvi imaju pravo na svoju samou.

ivi mrtvima ovde ostavljaju svata: cipele, kapute, eire i knjige. Nekad i novine. Uvek jueranje, nikad one od danas.

Upale svee, otplau malo, obriu se, useknu, pljunu i zaborave.

Nou, kada svi odu, moja mama i ja obidjemo parcele i nadjemo svata. Ja cigarete - mama neku hranu. Ja neku flau - mama neto slatko.

Iako, itao sam u jednom strunom kinolokom asopisu, da za psa nije dobro da jede eer. Da je eer beli ubica i da pas od njega moe da oslepi.

Svejedno.

Mama ima ve sedamnaest godina i nema vie zato da ivi. Ni ta da gleda. Ja sam dosta ruan, ivot nije lepi.

Pa mislim: nek jede, kad voli. Bolje je da skapa zadovoljna, nego ovako, kao ja.

Nou, kada pljuti, spavamo u kapeli. Mama ne voli, plai se, pa zavija. Nekada se ljutim, pretim da u udariti. A kako mogu, da udarim majku?

Leti, kad je lepo, spavamo pod zvezdama. Gledamo u nebo, kao u Bogorodicu. A ona nas zagrli svojim plavim kaputom, a ona nas pogleda svojim sjajnim oima, ona nam kae - bez straha, deco, bez straha !

Ja onda stavim mami glavu na stomak, utonem u njen trbuh, potonem u staru kou, medju njene sparuene sise. Potonem u toplinu i spavam mirno. I tad mi je najlepe.

Niko me nije oterao, niko nita nije uinio. Naao. Sam sam otiao, sam sve ostavio.

I poveo mamu.

U ovom stranom ivotu nemam nita, nikad nisam ni imao. Ni para, ni ambiciju,

nikakvu elju da budem neto.

Kada je dolo vreme, u kom je sramota, ne biti uspean, ja sam otiao.

I poveo mamu.

Sada tako ivimo, ekamo da prodje.

Nemojte nas aliti. Za aljenje nismo. Na protiv, mogli biste s mirom, aliti sami sebe.

Dve lutalice se maze. Neni jedno prema drugom, negde odlaze. Ili mi odlazimo. Kako hoete. Pre svega ljudi, kako vam je lake.

mrak

X draga mama

Klupa kao klupa. I ova je negde. Milena sedi, okrenuta nama. Nama i govori.

MILENA Draga mama, ne znam tano gde si. Nadam da e ti ovo pismo stii. Htela bih da te pitam neto, ali ne mogu ovako. Javi se. Tvoja, Milena.

MILENA Draga mama, ako ima trenutak, htela bih da te vidim. Tvoja erka, Milena

MILENA Mama, i ja sam ti erka. Odgovori, molim te. Milena

MILENA Majko, danas si rekla da e zvati. Ve je vee, a ti, majko, nita. Tvoja, Milena

MILENA Mama,

nisam ljuta. Slobodno se javi. Voli te, tvoja, Milena

MILENA Draga Mama, Hvala to si zvala. Razumem i shvatam. Uopte se ne ljutim. Samo mi nedostaje. Tvoja, Milena

MILENA Draga Mama, u stvari, ja ni ne znam da te stvarno volim? Kako se to zna? Ko to moe rei, mama? O tome sam htela. Da razgovaramo. Voli te, Milena

MILENA Jer kad odlui, draga mama, da jednog dana rodi jedno dete, kako zna, mama, ime e to dete , stvarno da ti vrati? Silan trud i strahove? Zar te nije strah, mila moja mama, da e jedno dete u stomaku da ti naraste, u tvom stomaku, u tvojoj utrobi, u tvom mesu, da e ti dete rastegnuti kou, razmaknuti kosti, isisati vodu i krv, a posle i mleko i suze, da e tako detetu dati sve to ima: i telo i krv, svaki dah i gutljaj,

sve e da mu da, a da opet ne zna ta ti ono misli ? I da li te voli ? Kako se to zna, mila moja mama? Ko e to da garantuje? Ko re da ti da? Kako da dete pusti da se rodi, kad nita o njemu ne zna? Kako to, mama? Tvoja, Milena

MILENA Znam da me voli, mama. I znam da ti je ovakav razgovor smeta. Nita te ne optuujem, mama. Samo pitam. Traim savet. Tvoja erka, Milena.

MILENA Na ovom svetu ima toliko usamljene dece, moda je bolje jednostavno uzeti neko? Onda e barem da zna da nije nastalo od tvoje krvi.

MILENA Ne govorim gluposti, mama. Nita ti ne prebacujem i ne pravim scene. Uopte ne govorim o tebi.

MILENA Gde si, mama? Zato ne dodje? Mislim da sam trudna. Ovog puta znam.

A imam i prsten.

MILENA Voli te tvoja erka, mama.

MILENA Tvoja erka, Milena.

mrak

XI potop

Klupa i zidi, na zidiu Milica. Kraj nje Kukarka i jo strana kia pada.

KUKARKA Vidite da pada kia ? Da pljuti strano ? Lije sa neba, lije kao iz oluka, lije po ljudimi, sliva se u potocima Milici niz lice, niz telo, niz ovaj zid na kom sedi, tee nekud, nosei pred sobom sve deije igrake, deije cipelice, cucle i zveke, deija kolica, kolevke, hodalice, kengura za mladu mamu, nosiljke, sedite za kola, ortopedske cipele, one rune : za ravne tabane ; pa zatim proteze za ispravljanje krivih sekutia, metalofon, melodiku i limeni dobo, iscepane knjige, izgrebane diskove, sveske sa uima, prosuto mastilo, lenjire i estar, knjiice sa ocenama, higijenske uloke, losion za akne, hidrogen i brija.

Kukarka zagleda neku baru.

KUKARKA Voda donosi i onaj strani prsten.

Kukarka pljune u vodu. Milica i dalje sedi, mirno sedi, s dointom koji se uporno gasi, u stisnutim zubima. Kukarka vie. Doziva, zavija.

KUKARKA Matijaaaaa ? Jovaneeeee ? Lukaaaaa ? Marko ?

Milica samo na ovo ime reaguje.

KUKARKA Gde ste se sakrili ? Zato me muite ? Zato muite svoju mamu ? Kukarka trai svoje deake.

KUKARKA Zar niste obeali da ete ostati uz mene ? Gde ste sad, kad mi najvie trebate ?

KUKARKA Deco moja, dosta igre ! Hajde, idemo kui ! Mama e da umre, od tuge i ove strane kie !

KUKARKA Dukele jedne ! Pseta pokvarena ! Gde ste otili ? Gde ste se sakrili ? Zato mi ne kaete ?

KUKARKA Deco moja, moji zlatni deaci. Ima li tamo mesta i za nas ?

Kukarka ode nekud, za svojim mukama. Milica je gleda, kao da je duh. Sedi, ne pomera se. Tako i peva. Kao iz trbuha.

MILICA Da mi dragi nadje lek prei e sto gora i odvano preplivati dvesta plavih mora

Da ti draga nadjem lek prei u sto gora i odvano preplivati nekoliko mora.

Aj-ja-jaj-jaj ja-jaj Aj-ja-jaj-jaj ja-jaj

Milica se strese od hladnoe. Uspeva ponovo da upali doint. Udahne duboko dim.

MILICA Krupne suze lisici padose u krilo kad bi gusku pojela lakse bi joj bilo!

Milica ustane. Mirno nam kae.

MILICA Kad bih kuku pojela, lake bi mi bilo.

Pogleda u nebo. Brie se, uzalud. Zatim nam govori. Ne meni, vama.

MILICA Kakva kia. Svi su nekud pobegli. A ja nemam kud. Kakva kia, pravi potop.

Ipak, ne moe mi nita. Neu se razboleti. I nije mi hladno.

Vi naravno, znate, da ja nisam iva ?

A kia mi ne smeta. Ne moe mi nita.

Samo mi dete, uasno nedostaje.

Samo mi je teak Ovaj gusti mrak.

mrak

XII moje dete puno pie

I opet klupa. Ova je u parku. Na njoj sede Mila i Drago,kao neki stari ljudi, a da uopte nisu stari. MILA Moje dete puno pie. DRAGO Moje nita nikad. MILA Pisma i razglednice. I potanske karte. DRAGO Nikad nita, ovaj moj. MILA I postavlja pitanja, stalno neka pitanja. DRAGO Pa ta pita? MILA Ne znam.

Malo ute.

MILA Moja erka stalno pita stvari o kojima ne znam nita.

Opet ute. Valjda misle neto.

DRAGO Moj sin nita ne pita. Jer ne zna nita ni o emu. Toliko nita ne zna, da ne zna ni ta da pita.

MILA Moja erka pita stvari, mnoge stvari. DRAGO Pa koje?

Mila malo razmisli. U stvari, ne zna.

MILA U stvari, ne znam.

Jo malo razmisli. Ne pomogne mnogo.

MILA Znate da prosto moram da se krijem. Da je izbegavam. Da utim. Da misli kako nisam tu. DRAGO Moj sin se, zato, uselio kod mene. Nikog nije pitao, niko mu nije dao dozvolu. Jednostavno je jednog dana doao, i od tada je tu. MILA Pa to je ba lepo. Ja ivim u domu. Sa drugim starcima. DRAGO To je grozno. MILA Nije tako strano. Imam drutvo. Imate i vi. Sin vam je tu. DRAGO Ne treba mi drutvo. Hou da budem sam.

MILA Ja, na protiv, ne volim samou. A zamislite, krijem se od sopstvene erke.

DRAGO Kada mi je ena umrla, doao je, kao da mi se nadje. Nisam traio, nije mi trebalo, nisam eleo, bio sam izriito protiv. MILA Razumem. DRAGO Ne, ne razumete. Niko ne razume. Kada mi je ena umrla, onda i onako kako je ona htela, kako je sama odluila, a da nikoga nije pitala i da ni na koga nije mislila, da nije ni pomislila, da nije ni zastala, da joj ruka nije zadrhtala, da joj se srce nije steglo mislei na posledice. Tada je on doao. MILA Kako znate da nije? Mislila na vas ? DRAGO Jednostavno, znam. MILA Ali ipak. Kako? DRAGO Jer, da jeste, ne bi to uradila. Da je samo pomislila, nikad ne bi tako. MILA Njoj je ipak bilo najtee. DRAGO Nadam se da jeste.

Opet ute. Posle Miline filozofske misli, red je da se odmorimo. Opet svea, Mila se seti.

MILA A ja skupljam marke. Imam ih na hiljade. Uglavnom od erke, a poneku i razmenim. Zato nije strano, to toliko pie. Gde god da putuje. A putuje mnogo. Bar se tako pravi.

Drago je, uglavnom, nita ni ne slua.

MILA Nekad ipak dodje, da zvoni na vrata. A ja se uutim, sakrijem u otak. Ne znam ta u drugo, pred silom pitanja.

MILA Moja erka kae da je ivot udan. Stavlja pred dilemu, pred odluke vane. A ja ne znam nita. Zato bih pa znala?

Mila mirie vazduh.

DRAGO Nema ni sedam dana, da ne nose djubre, a ivot ve tako uasno poinje da smrdi.

Mrti se.

MILA Neko bi rekao da je penzionerima sada lake. Da imaju vei izbor. Kad, znate, kopaju po kontejnerima. A u stvari, stvari stoje potpuno suprotno. Medju toliko otpadaka i sve zdravo - truli.

Mila glasno razmilja.

MILA Moja erka kae da po svetu ive beskunici. U stranim zemljama, pod mostovima, pokraj reka. I da su to nekad obini ljudi, normalni, ovako, kao vi i ja. Ali da im penzija nije dovoljna za ivot. Pa ni meni penzija ne bi bila dovoljna, da mi nije erke. Da mi ne pomae. Ali mi ipak ne ivimo pod mostom. DRAGO Znam ja ta on hoe. I zato je doao. Hoe da me istera, da mi uzme stan. MILA Ne znam ta to toliko ima u tom svetu, kad ljudi ipak bedno ive. DRAGO Pritajio se i eka. Vreba kad izlazim. Sigurno hoe da promeni klju ! MILA ta vam je. Zato tako sumnjate. Njemu ete ionako, sve da ostavite. DRAGO A ta ako neu ? MILA Koga drugog imate ? DRAGO Nemam ni njega.

Drago naglo ustane, brzinom i elastinou koju mu njegove ostoroporotine kosti dozvoljavaju. Znai, sporo i muno.

DRAGO Moram da idem. Dobro sam se setio!

Drago se zaputi nekud. Ljutito. Mila ne voli da ostane sama.

MILA Mislim da preterujete. To je vae dete.

Drago se okrene.

DRAGO To to mi je dete, ne znai da me voli kao oca. Razumete li to?

Mila se zamisli. Zvui glupo, ali je tako. Nekako, kao da svhati.

MILA U stvari, to je tano ono to moju erku mui. Kako neko moe unapred da zna, ta e da rodi ? oveka il skota? mrak

XIII Za koga radi ovaj ovek?

Kod Milene, u stanu. Koji ona ipak nikako ne osea kao svoj. Dragan i Milena, ve su puili zabranjenu supstancu.

Smeju se. Muzika svira. Koga zanima, reiu mu koja.

MILENA Dobro vee. Dobro vee. O, i vi ste tu. Dobro vee.

Dragan je ve odavno tu.

MILENA Da popijemo neto? DRAGAN Nee se naljutiti? Va mu? MILENA Zato da se ljuti? Imam i ja pravo. Ovo je i moja kua. Mislim. U svakom sluaju, nee ni primetiti. Pogledajte koliko je boca. Ko moe sve to da popije. U svakom sluaju, nee da broji. Mislim.

Milena okleva. I Dragan okleva.

DRAGAN Da otvorim onda? MILENA Slobodno. Ovo je i moja kua. I ja se tu pitam. DRAGAN Mislite? MILENA Ne.

Pa sad misli ili ne misli? U svakom sluaju, ve je kasno. Dragan je ve otvorio bocu skupog ampanjca.

DRAGAN Hopa! Sad je kasno. Sad je gotovo. ta emo sad? MILENA ta ta emo? Piemo! Popiemo sve, sakriemo flau. Nee valjda da broji. Pa i ako broji! Reiemo da nismo mi.

Vrlo zrelo reenje.

DRAGAN Pa da. Pametno.

MILENA Dajte ae. DRAGAN Moda je bolje iz flae?

Milena sa stola na kojem je ve sve pripremljeno za prijem, uzima dve ae.

MILENA Nismo deca. Sipajte. Pa iako broji. Rei emo nismo mi.

Pametno. Genijalno procenjeno.

DRAGAN I... hajde opet! Kako ete im govoriti?

Milena, kako je i obiaj u mojim komadima, nazdravlja zamiljenom protivniku.

MILENA Dobro vee. Dobro vee. O i vi ste tu! Dobro vam vee. DRAGAN I jo? Kako? Hajde jo! MILENA Hvala. Hvala. Izvolite. Hvala. DRAGAN To je u stvari tako naporno. MILENA Da znate da jeste.

DRAGAN Da li vam se ipak ponekad smui? Da li se sami sebi smuite, ponekad? MILENA Vrlo esto. O, jo kako. Skoro uvek. Uvek. I pre nego to pone. I pre nego to svi ti ljudi nagrnu u kuu, meni ih je ve sasvim preko glave. DRAGAN A, zato onda to radite? MILENA Kako zato? Zato to je to moj ivot. Ovde postaje mrano. Da upalimo svetlo? DRAGAN Jo je rano. Jo nije no. Uzmite.

ta mislite, ta joj Dragan nudi?

MILENA Ne bih vie. DRAGAN Jo malo? MILENA Ali ne u kui. Marko sve namirie. Pa ta onda. Neka namirie.

Milena pui hai, koji joj je pandurina Dragan podmetnuo. Glupaa.

MILENA Da li je to ve pao mrak? DRAGAN Nije, ini vam se. MILENA Da upalim svetlo? DRAGAN Jo je rano. Nema potrebe. Ne brinite. Rei u vam. Kada za to dodje vreme. MILENA Stvarno sam glupa to to radim. U kui. ovek bi rekao da je namerno.

Milena duboko uvlai dim.

MILENA Jo bi mi samo racija treba. To se tako zove? To jo uvek radite? Upadate ljudima u stanove, preturate po privatnim stvarima? Po linom ivotu? DRAGAN Radimo. Ali retko.

MILENA Ba me briga.

O, dobro vee. Dobro vam vee. Dobro vee i vi ste tu!

Milena duva dim u smeru nevidljivog protivnika. Dragan joj dosipa.

DRAGAN Vi, u stvari, veeras slavite, zar ne? MILENA Ne vidim vas vie. DRAGAN Ministar, ko bi rekao. Nije mala stvar. Znate li da je opasna? MILENA Samo vas nazirem. DRAGAN Verujte da to niko nije oekivao od njega. Nismo ga znali. Nije se isticao. Nije ga bilo, nigde. Ranije. Onda, kada je trebalo: biti hrabar i imati ideju. MILENA Izaao je mesec. DRAGAN Nije jo. ini vam se. MILENA Eno. Pun mesec. U ovom luksuznom stanu prozori su od dvostrukog stakla, pa se meseeva svetlost neobino prelama. Pada u luku. Znate li koliko to kota?

DRAGAN Znam. MILENA Stvarno? Ja uopte ne znam. Stvarno nemam pojma. Meni to ne treba. To na mene nema uticaja. I kada svetlost pada pod posebnim uglom, nije vredno svega to oni rade. Ne vidim vas. Vidite da ne vredi, svog tog novca, rizika, prljavih poslova, teke, strane grie savesti to pada po nama. Upalite svetlo. DRAGAN Lampa ne radi. Uzmite jo malo. MILENA Neu vie. Moda jo malo. Jo samo malo.

Milena uzima od svega mnogo.

MILENA Vi znate ta je on sve morao da radi? Da bi dobio to. DRAGAN Mislim da znam. Recite, pa u vam rei. MILENA Strane stvari. Grozne tajne. Znate li? I jo neto, imam i ja tajnu. I ja skupo plaam.

eto sreem tu enu. Znate li? Znam da nije stvarno i da mi se prividja, ali ja je vidim, evo kao sad vas. Upalite svetlo. Molim vas. DRAGAN Upaljeno je. MILENA Stvarno?

Milena gleda oko sebe. udi se kako to i dalje nita ne vidi. Prst pred okom. Ni da je ovaj ovek opasno lae.

MILENA Onda je i sanjam. I u snu je lepa. Pria mi da nije nesrena, samo da joj dete uasno nedostaje. DRAGAN A vama? Uostalom? MILENA Nekada tako, kopam po starim fotografijama, nekada gledam albume sa njenim slikama. I sanjam je nekad, znate li? Sanjam da smo na branom putovanju. (Na kojem, inae, nikada nismo bili). Moj pas, moj mu, njegova ena i ja.

Leimo kraj bazena, u hotelu, na jugu Francuske. Mislim da je lepo. Ne znam, nisam nikad bila.

Najednom, svuda okolo ima mnogo zeeva. Tre u strahu, bee pred neim ega se i moj pas boji.

Marko se stvori, tu ispred nas. I kae tu su neki divlji, krvoloni psi. Moramo paziti, moramo strano paziti: zeeve i decu.

A ja sve tako posluno i bez rei prihvatam. Jurim za decom i jurim za zeevima, drim ih vrsto, za viak koe na vratu. A da nisu moja. Ni ti zeevi, ni deca. A moja kuka u strahu pobegne od mene, nikako da je pronadjem. Ma, gde se to sakrila?!

Najednom me zatvore u neku upu. Sa mnotvom drugih ljudi u panici pred onim to pada sa neba. Ogromni crni psi, kao u filmovima katastrofe, navaljuju na vrata, koje titi samo jedna reza. Jedna tanana reza, ona obina, kao u poljskim kolozetima. I ja sam jenina, koja je drim. Samo ja i sa samo dva prsta. Ali vrsto! Svom svojom snagom.

Spaavam decu, tudju decu, neke nepoznate ljude, ak i te zeeve, samo moje kuje nigde nema.

Onda nekako vreme prodje, ve je itava godina kasnije.

Sama ivim u poljskom klozetu, nemam ni deteta, ni mua, ni psa. Strano tuno, zar ne?

Moj mu dolazi, dovozi se svojim skupim kolima. Onim koje tako dobro znam, u kojima sam tako puno puta, sedela uurena, pozadi.

Moj mu donosi neke papire na potpis.

Na zadnjem seditu i dalje korpa za naeg psa. A ja znam da su ga rastrgli oni divlji. Znam i gde joj je grob, sama sam ga obeleila.

Znate li kako je to, kada ste sigurni da je neko ko vam u ovom ivotu znai sve (ba sve) sigurno mrtav, a vi se ipak nadate da nije. Nadate se da se varate. Vi biste da verujete da u udo. U naivne prie. U bajke za decu. Poverovali biste kada bi vam neko rekao bilo sta. Bilo kakvu la. Za decu.

Korpa mog psa na zadnjem seditu skupog, preskupog automobila moga mua koji me je sigurno ostavio i poao negde, za drugim ivotom, stoji onako, prevrnuta.

Mu mi ne ne dostaje, ivot mi ne nedostaje, uopte mi nije teko ni da ivim sama, u tom poljskom klozetu, u tom klozetu, sama medju govnima, uostalom, kao i svi.

Samo se pitam kada se sve to zaravo dogodilo? Kada je poelo, sada kad je zavreno? Kako je vreme tako brzo prolo? Kako to da nisam nita primetila? Kako je mogue da nisam spasila ono to mi je najmilije? Ono najvanije za jednu enu.

Kako se sve to tako brzo dogodilo?

U mom snu, ni mom muu nije prijatno. Nije on zlikovac, ni monstrum. Nije mu lako da mi kae da je susreo neku drugu, nekog obinu, sasvim normalnu enu. I da ta korpa sada slui kao sedite za dete. Samo je jednostavno prevrne i postane sedite. Za dete, ono, koje nisam rodila ja.

I da mi to ne kae, ja bih ipak znala. Kad ovek ode tako, kad ivot ode tako, a da nije ni poeo, nije lako ostati. Nije lako a sve ne ostaviti. Znate?

Dragan bi neto odgovorio. Kad bi znao ta. Na jednom kraju stoji Marko. Poteni mu. Niko ga nije video, kao da se uunjao.

MARKO O emu govori, Milena?

Milena se trgne. Dragan ne ba sasvim.

MARKO I kome govori, Milena? MILENA Kad si doao? Nisam te ula. Nisam primetila. MARKO Ko je ovaj ovek? I za koga radi? ta to radi, Milena?

DRAGAN Mi smo poeli proslavu. MARKO Proslavu ega, Milena? I zar ti, u tvom stanju, sme tako da pije? DRAGAN U kakvom stanju? Vaa ena nije trudna. Zar vam nije rekla? MILENA Kako? ta to govorite? I kako to znate?! DRAGAN Zar mislite da bih ja dozvolio? Pa a nisam zliovac, nisam ni monstrum. Nemam nita protiv nerodjenog deteta. Ali deteta nema. Nee se ni roditi. MARKO Ko je ovaj ovek? MILENA Kako to govorite? Kako to znate? DRAGAN Izvinite, nisam mislio da se meam... MARKO Milena? MILENA To je na sused. Zove se Dragan. Svratio je na kratko. Govori gluposti.

Kako to znate? DRAGAN Izvinite, nisam znao da ne zna. Ipak vam je mu, mislio sam da zna sve.

MARKO Za koga radi ovaj ovek, Milena?

Milena malo razmilja. Pa odlui da ono to ne vidi, sigurno i ne postoji.

MILENA Izadjite. Izadjite napolje! DRAGAN Izvinite, kaem vam. Otiiu, ako e to da rei stvari. MARKO ta on to zna? MILENA Govori gluposti, pijan je. Nee pokvariti nita.

Dragan sputa au. Kao da je uvredjen, a nije. Odlazi.

DRAGAN Nije mi bila namera. Uostalom, nita nisam pokvario. Stvar je ionako propala. Jo jutros, zar ne? MARKO Izadjite.

DRAGAN udi me da vam mu nije ve rekao? Vi ovde spremate proslavu, a stvar je jo jutros propala.

Glavni odbor je zasedao.

I odluio neopozivo. Da je kandidat lo. Podloan pritiscima u osetljivoj situaciji. Da im takav ne treba i da ga se ne boje. Sa malim detetom i nestabilnom suprugom, koja, kae, oekuje drugo. I koja pri tom svata pria. Suvie govori. Sve kae. ak i kada je niko ne pita.

A da su znali, da su samo znali da vi nikada neete imati drugo, sigurno bi se saalili. U svakom sluaju bi razmislili. Moda. MILENA O emu govorite, Dragane? I kako to znate? DRAGAN A vi kaite da tako nije. Pitajte ga. Pitajte svog mua. MARKO Izadjite. MILENA Da. Izadjite. MARKO Napolje. MILENA Da, napolje. DRAGAN Da ipak pokuam da vam objasnim? MILENA NAPOLJE! Izadjite napolje! DRAGAN U stvari vas razumem. I ja bih tako postupio.

Da ipak ponesem ovu flau? teta da propadne. Sada kada vie nemate, razloga za slavlje.

Dragan izlazi i odnosi polupraznu bocu ampanjca. Jo e i da je zavri, pseto.

Milena ostane sama sa muem.

MARKO A najbolje bi bilo, da i ti podje sa njim. Da nestane, zna?

Milena zna.

MILENA Znam.

Ipak ne ode nikud. mrak

XIV ta rade ovi psi?

Klupa ili zidi, kako god vam se svidja. Zoza sedi, kraj njega Dragan.

Izveli su pse u etnju. ZORAN Kako se zove? DRAGAN Dragan, a ti? ZORAN Pa, u stvari, ne znam.

Gledaju tako.

ZORAN ta rade ovi psi? DRAGAN Pusti ih da se upoznaju. ZORAN Tvoj je veliki. DRAGAN Nije. Nego je tvoja mala. ZORAN Slua te? DRAGAN Nikad. ZORAN Mene moja ipak da. Ponekad. Vidi je kako je lepa.

DRAGAN Stvarno jeste. ZORAN Najlepa u zgradi. DRAGAN U itavom kraju. ZORAN Stvarno? Dragan, kae? DRAGAN Aha. A ti? ZORAN Stvarno vie ne znam.

Gledaju pse koji se njue.

ZORAN Ma ta oni to rade? DRAGAN Kaem ti da ne znam. A tvoji... Kako su? ZORAN I dalje su ljuti. Ne govore. On ak ni samnom. DRAGAN Ba je glupo. ZORAN Ba me briga. Hrana je uvek na stolu. To je najvanije. DRAGAN Da zna.

ZORAN Ona mu je rekla sto puta da sa tobom nema nita, da si ti ruan, nakazan, kae, jadan. Da te je pozvala iz saaljenja. I samoe. ta tano znai ta re? Samoa? DRAGAN Ne znam. Nemam pojma. Nikad nisam uo. Vidi tvoju kuku. ZORAN Vidim. Da ih razdvojimo? ta oni to rade? DRAGAN Tvoja pitanja me gnjave. Kaem ti da ne znam. ZORAN Izvini. Nemoj da ide. Smuilo mi se da budem, stalno sam. DRAGAN Dobro, ali da ne gnjavi vie. ZORAN Neu. Govoriu samo zanimljive stvari. Reiu ti mesto gde moj otac krije, novac i papire. DRAGAN To znam i bez tebe. Reci neto to ne znam. Rekla je da sam ruan? Nakazan, kae? ZORAN Aha.

Ima neto za jelo? DRAGAN Imam, ali kod mene, kui. Morae da dodje. ZORAN A to ne mogu. Milena mi ne da.

Ma ta oni to rade??? Izvini, izvini! Sluajno mi se omaklo. Nisam mislio da gnjavim.

Zoza zvidukom doziva kuju. Uzalud.

ZORAN Milena, hodi, milena! DRAGAN Milena? ZORAN Malena. Rekao sam malena. Uinilo ti se.

Zoza dovikuje za psetom.

ZORAN Dodji, dau ti neto, hej! Dodji, kuko pokvarena! to odmah podje sa prvim ko naidje. DRAGAN Pusti ih na miru.

Vidi da im je lepo. ZORAN Ma ta oni to rade...? A mislio sam da mene jedino voli.

Ponekad, kad etamo umom, moja kuka i ja, ja odluim da je zaveem za neko drvo, i odem. Onda se sakrijem se u bunje, pa sluam i gledam, kradom. Prvo kako uti. Kako teko die. Dahem, gleda oko sebe. Trai me pogledom.

Zatim pone da cvili. Da plae iz sveg glasa, da zavija, urla, da me tuno trai.

Jer, zna. Moja kuka me voli.

Ne bi me dala tek tako. Ne bi me ostavila, a da ne mora.

Ja je pustim da zavija, da plae i tuguje, jedno pola sata.

Ponekad zaspim, uspava me njen glas. Njeni jecaji me nateraju da sklopim oi. I odlutam negde.

Ali ne zaista, nego onako, u mislima. Zna?

Kad se probudim, ja se vratim. Odveem je, pustim. Pustim je da mi se obraduje. Pustim da skoro crkne od sree. Da skapa na mestu. Od srca.

Onda je najlepe, onda se oseam najlepe. Kada mi se moja kuka obraduje tako, kad je gotova da umre, od sree to sam ja iv.

DRAGAN O, kako to znam. To nije nita novo. Nisi ti to izmislio. Ne vredi ti da se hvali.

I ja tako nekad sam sebe priveem za drvo, u umi.

I zavijam, strano, iz sveg glasa, iz dubine due.

ekam da se vrati. Da dodje po mene.

Da mi objasni: zato sam ispao ovakav? Ruan i nakazan. I zato me niko ne voli? I kuda je otila, mama? Zato me je ostavila? Kada e da dodje? Ako ikad.

Zavijam, tako vezan za drvo i vie od pola sata Mnogo vie. Nekad itavu no.

Ali niko nikad ne dodje da mu se obradujem.

ZORAN Ni mama? DRAGAN Ni ona. Mrtva je. ZORAN Stvarno? I moja. Zamisli!

ta oni to rade? Tvoj pas se popeo na mog.

DRAGAN Kaem ti da ne znam. I da me ba briga.

ZORAN Dobro. Nemoj da se ljuti. Valjda nee da je ubije. DRAGAN Nee, sigurno. Kuka je to.

Oboje gledaju pse koji kopuliraju. Jedan ogromni mujak, sigurno e naneti smrtnu bol maloj enki. teta to to niko ne razume. Niko, osim nas.

mrak

XV To to sam debeo, ne znai i da sam gluv.

Nekakv restoran u kraju. Nevaan, samo mi je dosadilo mesto. I Mileni, isto: stalno samo izmedju kue i parka, ima potrebu da nekad promeni. A i htela je da se pokae pred mamom. Da je izvede na ruak, kao odrasla ena.

Nije ba dobro izabrala, restoran je prazan, potpuno prazan, nema nikog, ak ni kelnera. Pusto mesto.

MILENA Sigurna si da si ba tu htela? MILA Jesam. Ovde nema nikog. MILENA Stvarno je pusto. MILA Gde da sednemo? MILENA Bilo gde. Vidi koliko je stolova. Moemo da biramo. Hoe ipak da odemo negde drugde? MILA Ne, ne! Ni sluajno. Sad smo ve uli. MILENA Pa ta mama, iako smo uli. Moemo da izadjemo, kad hoemo. Nismo ratni zarobljenici. MILA Ne, ne, ni sluajno!

Neu da pravim probleme. MILENA Kakve probleme, mama? Ovde nema nikog, niko nas nije ni video. I da jeste, opet bismo mogle da odemo. Niko nas ne dri. MILA Meni se ovde ba svidja! MILENA Sigurna si? MILA Sigurna. asna re. Kad ti kaem. Neu da pravim probleme. MILENA Mama!!! MILA Ne znam samo gde da sednemo. ZORAN Pa onda? Ostajemo ili idemo? E, pa ja ostajem. Vi kako hoete.

Zoran se zaleti i sedne za sto.

ZORAN Vidi, ima hleba.

Zoza uzme hleb iz korpe i na tanjir pred sobom sipa so, biber, senf iz posude i sve pomea. I pone da jede.

MILA Milena, vidi ga. MILENA Vidim. Pa ta. MILA Nije u redu, nismo pitali da li moe? MILENA Koga se boji, mama? Nismo u umi, ovo nije vetiija kua. ta pojede, platiemo.

Mila govori Mileni, punim glasom, a misli da se ne uje. Da je dete nekim udom ne uje.

MILA Milena, pogledaj. Kako samo prodire. MILENA Vidim. ta ja tu da radim? MILA Dete je debelo. Pogledaj ga. ZORAN Milena, izvini, a zato me vredja? Tvoja mama?

Mileni je mame preko glave.

MILENA Eto ti sad. Prekini mama. MILA Nita nisam rekla. ZORAN Jeste, rekla je.

MILA Recu mu da nisam. MILENA Mama, prestani. Zato tako govori? On te uje, zna? MILA Dobro, prestau. Neu vie rei ni re. MILENA Zato sad ni re? Niko ti ne brani da govori, mama. Samo nemoj tako. Nemoj o detetu. ZORAN O Marku. Reci joj da se zovem Marko. MILENA Rei u joj ta ja budem htela. MILA Kako sad Marko, Milena? ta on to govori, Milena? MILENA Ne znam, mama. Pusti me da ne znam. Ti ga pitaj ako hoe. Sama. MILA Dobro, to se odmah ljuti? Stalno si na kraj srca. MILENA Kako ti to zna mama? ZORAN Kako ona to zna, kakva si ti stalno, kad te nikad ne vidja? MILA Kako je udan. MILENA To to je udan, ne znai da je gluv.

Mama. MILA Dobro, razumem. Sad stvarno neu vie ni re. Reci mu da se izvinjavam. ZORAN Reci joj da mi sama kae. MILENA Rei u joj ta ja hou. MILA Nisam htela da pravim probleme.

ute obe, uti i Zoza. Da se ne zadavi biberom i hlebom.

MILA Zadavie se tako. Prodirui. MILENA Nee. Pazim ja.

ute obe, uti i Zoza.

MILA Reci, duo, Kako to da nisi razmiljala da i sama rodi? To je ipak drugo, zna, kad je dete tvoje. MILENA Kad ti tako kae, mama. ZORAN Tata nee doi, zna? MILENA Znam.

ZORAN Ne vredi da ga ekamo. MILENA Neka, ipak. ekaemo jo malo. ZORAN Ja u sedeti sa tobom, koliko god hoe. Ali on nee doi, zna? MILENA Znam, duo, znam. MILA Nisi mislila na to, kad je bilo vreme? Sad je vreme prolo. teta. MILENA Tako je mama. Nisam. ZORAN ta e joj drugo dete, kad ima mene. MILA Vidi ga, mali, on sve uje. I sve razume. ZORAN Naravno da ujem. To to sam debeo, ne znai da sam gluv, gospodjo. Hajdemo odavde. Ovde nema nikog. Niko nas nee posluiti, nikog nema ak ni da naplati, sve to smo do sad u ivotu imali.

Mileni Zoran vue za ruku. Ona se ne brani. Mila okleva.

MILA Da ipak ostavim neto? Da ipak platim? I koliko?

MILENA Kako hoe, mama. Plati, ako si duna. Mi idemo. MILA Ne znam ta da radim. Kako da procenim. Koliko sve ovo, sve do sada vredi? ekajte! ekajte! Idem i ja s vama!

Mila gotovo pojuri za erkom i njenim pastorkom.

mrak

XVI iz ovog tela, iz te prazne upljine nikada nee izai nita.

U veterinarskoj ekaonici zamislite ima ista onakva klupa. A na klupi sede Kukarka i Milena. Kukarka se nije umila od onomad. Kad je i to bilo? Ne seam se vie.

KUKARKA Kako to da niste primetili? MILENA Nisam. Mislila sam da je nervozna. KUKARKA Kako to da niste pazili? MILENA Nisam. A mislila sam da jesam. KUKARKA Kako niste videli promene u ponaanju? Da vas prati u stopu? Da vas gleda neprestano? Da bulji u vas tuno? Da je usamljena. Da se vue. Da samo kunja. I spava.

Da vam se stalno penje na krilo? Da ima mleko? Da joj sise bubre. Da joj bubri stomak, ba itavo telo telo?

MILENA Jesam, eto videla sam. Ali nisam znala, da to nije tako, normalno. ta sada da radim? Mislila sam da je to tako. Da je normalno. KUKARKA Ja imam deake, ali ipak znam. Morte paziti, morate strano paziti. Stalno posmatrati, oslukivati, uvek prvi znati sve. Sve i o svakom. Tako i oni rade, od njih treba uiti. Sve gledaju i sve prate. Sve znaju. Oduvek. Ovde, u ovoj zemlji, oni oduvek vladaju. Oduvek. Udrue se, pa nas mue. Mogu glave da dodju. Misle: Bolje mi njima, nego oni nama. Ovako kao vi. Vi me razumete? Tu medju nama, oni u stvari vladaju. Sve znaju o svakom, svakom prete ili mu neto bitno ponude. Ovde svako ima svoju cenu. Ovde niko ne misli na drugog. I na ono to dolazi, iza nas. Ovde ljudi prodaju sve, nita ne ostavljaju za one koji dolaze. Ovde ljudi misle samo na sebe i kako da spasu ivu glavu od njih.

U ovoj zemlji, u ovoj ulici, ovde ba tu, gde sada sedite vi,

a moda i ja, sve je njihovo.

Udruili su se, da nas mue. Razumete?

Vi me, naravno, razumete, duo?

Vi, naravno, razumete da ja govorim o psima?

Milena vie nita ne razume. I ja jedva drim sve konce. Ba tada neka vrata se otvore i iza njih izadje Doktor. Onaj isti.

Milena skoi.

MILENA I? Recite? Gde je moja mala? DOKTOR Gde je ona ena? MILENA Da li je operacija gotova? DOKTOR Operisali smo vaeg psa. MILENA Nisam znala da je trudna. DOKTOR Bila je skotna. Ve etiri nedelje. MILENA Ne znam kada se to dogodilo.

DOKTOR tenci su bili preveliki. MILENA Vano je da je ona dobro. DOKTOR Nije joj bilo spasa. MILENA Molim? DOKTOR Nemojte biti tuni, tako se dogodilo. Tako je ispalo, niko nije kriv. Imaete drugo. MILENA Molim? DOKTOR Nita vie nismo mogli da uinimo. MILENA Zato neto niste uinili? DOKTOR Imaete drugo, znate. MILENA A znate li vi, da neu. Neu imati drugo, nikada neu imati drugo. Iz ovog groznog tela, iz ove prazne upljine, nita ne izlazi. Doktore.

DOKTOR To je jednostavno. Treba samo poeleti i stvar je reena.

To je ipak bio, znate, samo jedan pas. Ne znam da li imate jo pitanja?

MILENA Ti strani nokti? Ne smetaju vam da ivite? DOKTOR ta tako uporno gledate?

mrak

XVII Milenina kua, ako se to tako zove. Za sotlom Milena, Marko i Zoran. Niko ne jede, ni dete, zamislite? Nije prilika.

MARKO Ja sada idem. MILENA Dobro, idi. ZORAN Znam.

MARKO Ostavljam ti malog, za kratko. MILENA U redu je. ZORAN Ne alim se. MILENA Nee biti problema.

MARKO Poslau po njega, im odluim ta u. MILENA Kako hoe. ZORAN Nema potrebe. MILENA Inae, dobro nam je ovako.

MARKO Ti me razume? MILENA Ja te razumem. ZORAN Naravno da da.

MARKO Meni ovde vie nije mesto? MILENA Kad ti tako kae. ZORAN Da zna i da nije. Bolje kreni to pre. I javi se, da znamo da je sve u redu. Da ne brinemo. Ja neu sigurno, ali ona je takva. Zna.

MARKO Kako je najednom poraslo ovo dete. MILENA Zar ne, a ta kae? MARKO Govori kao neki ovek. MILENA Govori kao to inae govori. MARKO Nisam primetio. Kad se to dogodilo. ZORAN Sad treba da krene. Zar te ne ekaju? Zar nije ve sve spremljeno, za tvoj mirni odlazak?

Marko ustaje.

MARKO Pa jeste, to to kae. Stvarno mi je vreme.

Sigurna si da nee samnom.

MILENA Sigurna. ZORAN Jeste. Sigurnija nego ikad. MILENA Dete ode ide u kolu, ja ode idem negde, a, iskreno, ta u ti? Ako ume da mi kae, da mi odgovori, hajde da krenemo,

Kako je Milena nena prema Zozi. Pita ga za miljenje.

MILENA Zar ne, duo? ZORAN Kako ti kae.

I Zoza je paljiv. ta je ovo, ljudi?

MILENA Ja kaem tako. Eto, ba tako. A t ati kae, Marko?

MARKO Mene pita? MILENA Pa ti si Marko. ZORAN To je tvoje ime. Zar ne?

MARKO Dobro kad tako kae.Kad najednom sve tako dobro zna. Reci, kad je tako, kad je ve tako, ta sam pogreio? Gde sam se prevario? ta nisam odigrao, onako kako treba? MILENA Nita, Marko. Sve je bilo dobro.Isti si bio, kao i svi. Nisi poseban, nisi drugaiji, isti si kao i svi. Zato i mora da ode. Svi ete jednom morati da odete, zna. ZORAN I ja tako mislim. MARKO Sada i ti misli! ZORAN Naravno, normalno. Ja se ovde pitam. U svakom sluaju, vie nego ti.

Marko poali negde.

MARKO

Dobro, da onda krenem. A nismo jeli. ZORAN Mi ne jedemo. MILENA Jedemo, ponekad. ZORAN Kad ima ta. MARKO Ni u emu neete oskudevati. MILENA Ni ti. ZORAN Nita nam ni ne treba. MARKO Brinuu o vama. MILENA Brini ti o sebi. ZORAN Nas ostavi na miru. Zna?

Marko stvarno odlazi. Ima kofer, a u njemu puno para. Tako ja to vidim.

MARKO Znam, dete. Znam. Sada idem iz ovog groznog grada iz ove glupe zemlje, koja nia ne razume. MILENA Samo idi mirno. ZORAN I idi to pre.

MILENA Ne brini za nas. Snaiemo se. I bez tebe i tvog kofera zlatinih pluga, zlatnih zuba, zlatnih dua izgubljenih, pomrlih, potroenih, pobijenih metkom u potiljak,

a za neto bolje. Neto to nisi ti. Zbogom Marko, ne brini za nas. ZORAN Da, ne brini. Jer, nama je dobro. Zar ne, Milena? MILENA Zar ne, maleni? ZORAN Ne brini za nas. U svakom sluaju i sigurno nam je bolje bez tebe. MARKO Ovo dete je postalo stano surovo, strano, otkada ne jede. ZORAN A tek u postati. Zato bolje idi. MILENA Idi, Marko. Vidimo se. Nekad.

Marko sad stvarno ide. On zna gde.

MARKO

Uvek sam mrzeo ovaj grad.

mrak

XVIII vi, naravno, razumete, da smo mi svi mrtvi?

Zidi pa zidi. ta da radim, kad je stvarno tako. Na zidiu Milica, pokraj nje Drago. Tu je i klupa, na klupi Kukarka. Baca komadie hleba u daljinu. Samo to i zna. Doziva svoju mrtvu decu.

MILICA Moete li da poverujete u boga? DRAGO ta vam pada na pamet? MILICA ta mislite, gde smo mi ovo? DRAGO Ostavite me na miru. KUKARKA Hajde! Dosta je! MILICA Gde smo mi sad. ta mislite? Da li uopte nekad, razmiljate o tome? DRAGO ta vam pada na pamet.

KUKARKA Deco! Dosta je bilo! Dosta! MILICA Meni su rekli da je ivot posle, ivot u kojem se ne seamo ovog. DRAGO Lagali su vas. Ali me ne zanima. Ostavite me na miru. MILICA Kako se zovete? DRAGO ta vas to briga? Drago, pa ta? MILICA Ja sam Milica, drago mi je. DRAGO Pa ta? MILICA Ja nikako ne znam, da li je ovo stvarno pakao? Da li ovako izgleda? DRAGO Pustite me. Da trunem na miru. KUKARKA Dosta mi vas je! Deco! Kuda ste otili?! Kuda ste poli, bez mene?

DRAGO Ja sam se rodio u raju. Tako su rekli. Tako govorili. To to ti ivi, to je raj. Bolje od toga nema. A meni bolje, stvarno nije ni trebalo.

MILICA Ja sam se rodila nigde. A stalno sam pitala, mama, gde sam to ja? DRAGO Meni su rekli, da bolje od ovoga ne biva. I nisu me lagali. MILICA Meni nisu govorili nita. Da me ne lau. DRAGO Voleo sam ga kao sina. MILICA To nije ba mnogo. DRAGO I vie! MILICA To je ve drugo. A koga? DRAGO Bilo koga. Svakoga ko je vladao i obeao raj. MILICA Ala ste vi naivni. DRAGO A vi kao niste. Vi, kao, mislite, da sami moete znati sve? MILICA Ja u stvari ne znam nita. DRAGO To se i vidi. MILICA Na vama se vidi da ste suvi starac.

Koji je umro sam. I da za njim niko nije zaplakao. DRAGO Nije istina. Pogledajte! MILICA Vidi, stvarno. Ona nakaza plae. Ko vam je to? DRAGO Niko i nita. KUKARKA Mrcine! Skotovi! Smrdljive bube! Gde ste se sakrili? MILICA Meni su obeali ivot u kojem se neu seati ovog. U kojem vie nita ne boli. Slagali su, znate? DRAGO Kad verujete popovima. Ja ne verujem nikom. MILICA Nije vano, znate. U crkvi valjaju najbolji it. DRAGO Ne znam. Nisam probao. MILICA Ne znate ta proputate. DRAGO Ni vi ne razumete kakva je to teta. MILICA ta je teta? Crkva, ili it?

DRAGO Bog ne stanuje u toj kui, znate. Bog ne ivi tu medju masnim, prljavim ljudima, medju onima eljnim nove krvi. Bog, ako i ivi, tu ne ivi. Nego negde, gde je sve dobro. Gde je sve onako kako treba. MILICA Kako ste vi naivni. Sad znam to ste tu. Bog ne ivi nigde, znate? DRAGO Naravno da znam. Pa ta iako znam. Zato to morate glasno da kaete? KUKARKA Deco moja. Sinovi moji. Mama e da crkne bez vas. DRAGO Ko e ovoj eni da kae, da su joj sinovi mrtvi. U ratu, u susednom kvartu. U ulici iznad. Tu, odmah kraj pijace. Sva etvorica su poginula u istom danu. Pa ta? to ih je pustila da se bore? jedan ovek mi je priao, da kada je zaluitali rapnel pogodio njegovu kuku, ona ga je pogledala,

ravno u oi. Onda dva puta mahnula repom, kao da se kae, vidimo se, zna. Jer i tebe, isto ovo eka. Zna. I uopte ne boli. Da li ste negde videli moju enu? Moja ena sada gori. Gori negde drugde. Ko e ovoj eni da kae istinu? Da posle nema niega? Samo pusti mrak. MILICA Ja neu. KUKARKA Deco! ta u ja sad! DRAGO Neu ni ja. KUKARKA ta u ja sad. I gde sam to ja? I zato sam sama? ta sam to tako strano u ovom uvotu uradila da umrem ovako sama?

Kukarka nas pogleda.

Mene barem.

KUKARKA

Vi, naravno, znate, da smo svi mi mrtvi?

Pa znate li? mrak

XVIII vi, naravno, razumete, da ja govorim o sebi?

Ona ista klupa, ono isto groblje. Kakva vanost pridajem jednom banalnom mestu.Zar ne?

Milena je tu, sa mamom. Svojom mamom. Pa iako je groblje i prilika tuna, ona koristi svaki trenutak. Da uiva u prisustvu, svoje mile mame.

MILA Bedna sluba. MILENA Misli? MILA O, pa da. Ni popa, ni svea. Samo onaj strani ovek to uporno plae. MILENA Ja sam imala jednu. Ali nije bilo gde da se zapali. MILA Lopata, umesto krsta. To je ipak neprihvatljivo. MILENA Meni je svejedno. MILA Meni, bogami nije. Ja hou da otputujem kako treba. Kako nalae red. MILENA Da otputuje, gde? MILA To emo tek videti.

MILENA Ti i dalje veruje? U te, prie za decu? MILA To emo tek videti. MILENA U svakom sluaju, jo je suvie rano. Jo si tako mlada, mama. MILA Ni ti, mila moja, nisi vie mlada. A kamoli ja.

MILENA Da zna. MILA Marko nije doao? MILENA Marko je otiao. Zauvek. Zna odlino. Zato se pravi da ne zna? MILA Pa ako misli da se pravim, pusti me da se pravim. MILENA Putam te, eto. Veruj u ta hoe,

i u ivot nakon ovog, koji ja ne dam, zna? MILA Vidim, nisam slepa. To to sam stara, ne znai da ne razumem stvari, MILENA Ti nisi stara, mama. Ja sam starija od tebe. MILA Da zna. MILENA Hou li te sad ipak, malo vie vidjati? Moe li da dodje, da ivi sa nama? MILA Stvarno to hoe? MILENA Samo to mi treba. MILA A Marko? MILENA Otiao je. Ostavio nas je. Otiao tamo gde misli da treba da bude. A kako se to zna, mama? MILA Ne znam, duo. MILENA Ne znam ni ja, mama. Mamice moja. Znam da je glupo. Da sam stara za to. Da sam velika.

Porasla. Da se to ne radi. Ali ipak, mamice moja, mogu li da ti sednem u krilo? Da uronim u tvoje osuene sise, u tvoj sparuen stomak, da razmaknem, rastegnem, kou koja visi, da potonem u ono toplo mesto, u tvom stomaku. Ti si me svorila, mamice Tu bih htela da se odmorim. MILA Naravno duo. I da nisi moja, i da si kuka s ulice, svako bi te prihvatio, ne samo ja.

Milena majci seda u krilo. Marko dolazi odnekud, sveano obuen, upristojen, kao na poetku ove moje prie. Nosi jedno sasvim malo tene. Ne vee od ake debelog deteta. I to nije malo. Porae u lovca. Najmanje.

ZORAN Milena, vidi! Vidi ta sam pronaao? MILENA Kako lepo tene. I tako malo. No, vidi mu ape. Porae u lovca, zar ne? Gde si ga naao? ZORAN Tu, na ulici. Odmah ispred groblja.

Mamu mu je pregazio tramvaj. MILENA Lae. ZORAN Ne laem. Majke mi. MILENA Ne kuni se. ZORAN to? MILENA Pa u stvari, ne znam. Reci mi stvarno, gde si ga naao. I kako se zove? ZORAN Kaem ti, na ulici. Pitaj svoju mamu. Ona je bila tu. Zar ne? MILA Jeste, bila sam. ZORAN Tek to se okotila, mlade je imala jo uvek na sisi. Naiao je tramvaj i tras. Nita nije ostalo. Samo creva i krvav trag. Pitaj tvoju mamu. MILA Jeste. Tako je bilo. MILENA Dobro, bilo je. I ta sad? ZORAN I nita?

Moemo li da ga zadrimo? MILENA Kako zna da je deko? ZORAN Znam. Zove se Marko. MILENA Lepo ime, Marko. Zar to nisi ti? ZORAN A ne. Dosadilo mi je. Marko je moj otac. I ovaj ovde pas. Moje ime je Zoran. Zoza, tako me zovu.

Reci mi, molim te, molim te mi reci:

Da li mogu da ga zadrim? Da ga usvojim? Da Marko postane moj?

Molim te, Milena, molim te. Mila moja Milena? MILENA Naravno da moe. Vidi kako je lep. Pravi deak. Sa njim nee biti problema. Nee umreti,

zbog nekog mukarca.

Zoran se zaleti ka Mileni. Stvarno j srean, prvi put na stotinu strana. Ljubi je.

ZORAN Hvala ti. Nee nam biti loe, zajedno? MILENA ta ti je! To je normalno! ZORAN I ako je. Pa i ako je. Ipak ti hvala.

A mogu li da te, ipak, jo samo neto pitam.

Hoe li i ti mene sada da zadri?

MILENA Naravno da hou. Ti si meni sve. Ti si mi kao moj. Kao da sam te rodila. ZORAN Bolje i da nisi. MILA Da zna. MILENA Svejedno si moj.

ZORAN I ti si moja, Milena. I vi gospodjo, to ne znam ta ste mi tano. Moda da pitam nekog? A moda i da ne pitam.

Jer, stvarno mi nije vano. Vano je da je kao da sanjam. I kao da je neko doao i odvezao moju uzicu. Pustio me na miru. Znate?

Mila uzima Milenu na krilo. Milena uzima Zorana na krilo. Zoran uzima malo pseto umiljato. Na svoje, maleno krilo. Zvuu vam glupo? Gotovo groteskno? I ivot je takav. Gledajte Leonarda, ako ne verujete.

MILENA Sa tobom, maleni.. ZORAN I sa Markom. MILENA Kako grozno ime ima.

ZORAN Promeniemo ga. MILA To je najlake. MILENA U neko drugo. ZORAN Onako kako ti hoe.

Zoran se okree prema nama.

ZORAN Onako kako ona hoe.

Milena isto, pogleda ka nama.

MILENA Vi, naravno, razumete, da ja sve ovo, strano dugo, strano dugo vreme, govorim o sebi?

Oni nas gledaju.Tako smeni, u krilu jedni drugima. I vi njih gledate. Samo ja idem negde. A da stvarno ne znam gde. mrak kraj