ZNAAJ U BIOMEDICINI

Masti uskladitene u adipoznom tkivu organizma slue kao bogat izvor energije, kao toplinski izolator, a nepolarni lipidi i kao elektrini izolatori u mijeliziranim ivcima Sadraj masti u ivanom tkivu je izuzetno veliki Lipoproteini su znaajan stanini sastojak; nalaze se u staninoj membrani, u mitohondrijima, a i slue kao transportni lipidi u krvi. Lipidi vani za fizioloku funkciju su masne kiseline i njihovi esteri, kolesterol i ostali steroidi. Poznavanje lipidne biokemije je vano za razumijevanje dananjih biomedicinskih problema: degenerativnih bolesti, pretilosti i ateroskleroze, kao i znaaja polinezasienih MK u prehrani i zdravlju.

METABOLIZAM MASNIH KISELINA

n n

_____________________________________________________
Prof.dr.sc. Ljubica Glava-Obrovac

KLASIFIKACIJA LIPIDA (prema Bloor-u)

1. Jednostavni lipidi (esteri masnih kiselina i razliitih alkohola) - Masti (Esteri masnih kiselina i glicerola), mono-, di-, triacilgliceroli - Voskovi (esteri masnih kiselina i visokomolekularnih monohidratnih alkohola) 2. Sloeni lipidi (esteri masnih kiselina koje sadre dodatne skupine na alkoholu i masnu kiselinu) - Fosfolipidi (sadre masnu kiselinu, alkohol i fosfat, esto i spojeve sa duikom) - glicerofosfolipidi (alkohol je glicerol) - sfingofosfolipidi (alkohol je sfingozin) - Glikolipidi (glikosfingolipidi) sadre masnu kiselinu, sfingozin i ugljikohidrat - Ostali kompleksni lipidi (sulfolipidi,aminolipidi, lipoproteini) 3. Pretee (prekursori) i derivirani lipidi (ukljuuju masne kiseline, glicerol, steroide, ugljikovodike, u mastima topive vitamine, hormone, masne aldehide, kao i ketonska tijela). Kolesterol i estere kolesterola

Triacilgliceroli su visoko-koncentrirana skladita energije

Triacilgliceroli su: - esteri masnih kiselina i glicerola, - hidrofilni, netopivi, nepolarni i osmotski inertni skladita energije u citoplazmi adipocita (specijalizirane stanice, prilagoene za sintezu i razgradnju triacilglicerola) Brzo se mogu mobilizirati i razgraditi u jetri do masnih kiselina i kao takvi krvlju transportirati do odredinog tkiva Imaju veliku koliinu energije po gramu u usporedbi sa glikogenom ili proteinima Sastavni su dio lipoproteina Oksidacijom masti dobije se 38 kJ/g, proteina 17.5 kJ/g i ugljikohidrata 18 kJ/g.

Razgradnja triacilglicerola pomou lipaza guterae

Lipidi hrane prenose se kilomikronima

Lipaze Triacilgliceroli Diacilgliceroli

Lipaze Monoacilgliceroli

Lipidi iz hrane razgrauju se pomou lipaza guterae (pankreasa). U lumenu crijeva ugrauju se u micele (stvorene uz pomo unih soli. Uslijed nedovoljnog nastajanja unih soli dolazi do bolesti jetre pri emu se velike koliine masti (30 g/danu) izluuju se fecesom.

U mukoznim stanicama se TG ponovno sintetiziraju iz masnih kiselina i MG i potom ugrauju u kilomikrone. Oni ulaze u limfni sustav i krvlju lipide prenose do jetre.

Razgradnja triacilglicerola uskladitenih u adipocitima

Kilomikroni
Apoproteini

Lipolizu u adipocitima potiu epinefrin, norepinefrin, glukagon i adenokortikotropni hormon Aktivnost lipaza adipocita reguliraju hormoni preko drugog glasnika: c-AMP Inhibitor lipolize je inzulin cAMP stimulira protein kinazu, koja fosforilacijom aktivira lipazu
Periferna tkiva dobivaju energiju iz lipida uskladitenih u adipocitima procesom koji ide u tri koraka: 1. Mobilizacija TG - Razgradnja TG do MK i glicerola i transport do odredinog tkiva 2. Aktivacija MK u tkivu i transport do mitohondrija 3. Razgradnja MK

Kolesterol

Fosfolipidi Triacilgliceroli i Kolesterolesteri

Tracilgliceroli se hidroliziraju lipazama reguliranih ciklikim AMP

Glicerol, osloboen lipolizom u jetri, fosforilira se uz glicerol kinazu i oksidira do dihidroksiaceton fosfata uz glicerol fosfat dehidrogenazu

Glicerol kinaza Glicerol

L-glicerol-3-fosfat

Osloboene MK veu se na serumski albumin kao nosa jer nisu topljive u krvi

Glicerolfosfat dehidrogenaza

L-glicerol-3-fosfat

Dihidroksiaceton fosfat

i zatim izomerizira do glicerladehid-3-fosfata (intermedijera u putevima glikolize i glukoneogeneze)

RAZGRADNJA MASNIH KISELINA ( -OKSIDACIJA MASNIH KISELINA)

Aktivacija masnih kiselina u citosolu (vanjska mitohondrijalna membrana) Transport aktiviranih masnih kiselina

Dihidroksiaceton fosfat

D-gliceraldehid 3-fosfat

Oksidacija zasienih masnih kiselina Oksidacija nezasienih masnih kiselina Oksidacija razgranatih masnih kiselina

Aktivacija masnih kiselina

1949 - E. Kennedy i A. Lehninger nali da se MK razrauju u mitohondrijima. Prije nego MK uu u matriks mitohondrija aktiviraju se pomou koenzima A (CoA) uz enzim acil-CoA-sintetazu (masna kiselina tiokinaza)

Dugolanane aktivirane MK prenose se u matriks mitohondrija konjugacijom s karnitinom

Masna kiselina

Acil-adenilat

Acil-CoA

Stvaranje acil-CoA favorizirana je i ireverzibilna reakcija

Oksidacija zasienih masnih kiselina

Trans-2-Enoil CoA Acil CoA Hidratacija Enoil-CoA hidrataza

Oksidacija
Acil-CoA dehidrogenaza

L-3-hidroksilacil CoA Trans-2-Enoil CoA

Oksidacija L-3-hidroksiacil-Coa dehidrogenaza

Tiolaza

Glavne reakcije oksidacije masnih kiselina

Stehiometrija oksidacije palmitata

Palmitoil-CoA + 7 FAD + 7 NAD+ + / CoA + 7 H2 O 8 acetil-CoA + 7 FADH2 + 7 NADH + 7 H+
Oko 2,5 molekula ATP stvara se u respiratornom lancu pri oksidaciji svake od 7 molekula NADH Oko 1,5 molekula ATP stvara se oksidacijom svake od 7 molekula FADH2 Oksidacijom acetil-CoA u citratnom ciklusu nastaje 10 ATP. Oksidacijom palmitoil-CoA nastaje 10,5 ATP od FADH2, 17,5 ATP od NADH i 80 ATP od acetil-Coa (nastaje 8 acetil CoA), to je ukupno 108 ATP. Za aktivaciju palmitata utroena su 2 ATP. Potpunom oksidacijom molekule palmitata dobiva se 106 molekula ATP

Oksidacija nezasienih masnih kiselina

Oksidacja linoleoil-CoA

Potpuna oksidacija dvostruko nezasienog linoleata odvija se uz enoil-CoA reduktazu i 2,4-dienoil-CoA reduktazu.

Oksidacija razgranatih masnih kiselina

Struktura koenzima B12

Propionil-CoA nastaje pri oksidaciji masnih kiselina s neparnim brojem C-atoma Prevodi se u sukcinil-CoA i ulazi u ciklus limunske kiseline.

Stvaranje sukcinil-CoA reakcijama premjetanja

Aktivno mjesto metilmalonil-CoA mutaze

Oksidacija masnih kiselina u peroksisomima

Stvaranje ketonskih tijela

(1) 3-ketotiolaza; (2) hidroksimetilglutaril CoA sintetaza; (3) enzim za cijepanje hidroksimetilglutaril CoA; (4) 3-hidroksibutirat dehidrogenaza Peroksisomalna oksidacija razlikuje se od -oksidacije u mitohondrijima u poetnoj reakciji dehidrogeniranja U peroksisomima, flavoproteinska dehidrogenaza prenosi elektrone na kisik Katalaza je potrebna za konverziju vodikovog peroksida u vodu i kisik Slijedei koraci identini su onima u mitohondrijima Uslijed nedostatka funkcionalnih peroksisoma dolazi do oteenja jetre i bubrega, promjena u miiima i prerane smrti (do 6. god.). Poremeaj se naziva Zwellenger-ov sindrom. Ketonska tijela dominantno nastaju u jetri. Iz mitohondrija jetre difuzijom ulaze u krv i prenose se do perifernih tkiva. Acetoacetat i 3-hidroksibutirat vani su energenti u metabolizmu. Napr., miino tkivo i korteks bubrega radije koriste ketone nego glukozu. Nasuprot tome, glukoza je glavno metaboliko gorivo za mozak i crvene krvne stanice. Tijekom gladovanja do 75% potreba mozga za gorivom zadovoljava se iz ketonskih tijela.

Acetoacetat kao metaboliko gorivo

Acetoacetat moe se aktivirati prijenosom CoA sa sukcinilCoA u reakcijama kataliziranim specifinom CoAtransferazom (prisutna jedino u jetri). Regulatorna uloga acetoactetata: Visoke koncentracije acetoacetata u krvi ukazuju na izobilje acetila i vodi ka smanjenju lipolize u adipoznom tkivu. Kliniki znaaj: Dijabetika ketoza u pacijenata s inzulin-ovisnim dijabetesom. Nedostatak inzulina ima 2 vane biokemijske posljedice: 1. Jetra ne apsorbira glukozu i ne sintetizira oksalacetat neophodan u TCA ciklusu 2. Inzulin uobiajeno smanjuje mobilizaciju masnih kiselina iz adipoznog tkiva. Kada ga nema jetra proizvodi velike koliine ketonskih tijela, koji su srednje jake kiseline. Sniavanje pH oteuje tkiva, a posebno CNS.

SINTEZA MASNIH KISELINA

Dogaa se u citosolu. Intermedijeri sinteze masnih kiselina kovalentno su vezani na sulfurhidrilnu skupinu proteina nosaa acila (acil carrier protein) ACP. U viim organizmima enzimi puta biosinteze masnih kiselina nalaze se na jednom proteinskom lancu sintetazi masnih kiselina. Rastui lanac masnie kiseline produava se adicijom C-2 jedinica dobivenih iz acetil-CoA. Aktivirani donor C-2 jedinica je malonil-ACP. Reakcija elongacije vozi se oslobaanjem CO 2. Reducens u biosintezi masnih kiselina je NADPH.

Elongacija na kompleksu sintetaze masnih kiselina zaustavlja se stvaranjem palmitata. Dulje i nezasiene masne kiseline sintetiziraju se pomou drugih enzimskih sustava.

Kljuni korak u sintezi masnih kiselina stvaranje je malonil-CoA

Intermedijeri sinteze masnih kiselina kovalentno su vezani na sulfurhidrilnu skupinu proteina nosaa acila (acil carrier protein) ACP

Acetil-CoA + ATP + HCO3- malonil-CoA + ADP + Pi + H+

Sintezu malonil-CoA katalizira acetil-CoA karboksilaza (primjer ping-pong reakcijskog mehanizma, gdje se otputa jedan produkt ili vie njih prije nego to se veu svi supstrati Biotin-enzim + ATP + HCO3- CO2~biotin-enzim + ADP + P i CO2~biotin-enzim + acetil-CoA malonil-CoA + biotin-enzim

ATP

HCO3-

ADP

Pi

acetilCoA

malonilCoA

Biotin-E

Karboksibiotin-E
Biotin-karboksilaza

Biotin E
Transkarboksilaza

ACP je polipeptid graen iz 77 AK -ostataka i smatra se velikom prostetikom skupinom (macro CoA).

Biotin-karboksilaza nosa protein

Sinteza masnih kiselina ciklus elongacije

Elongacija zapoinje stvaranjem acetil-ACP i malonil-ACP pomou acetil transacilaze i malonil transacilaze: Acetil-CoA + ACP acetil-ACP + CoA Malonil-CoA + ACP Malonil-ACP + CoA

Sinteza masnih kiselina s neparnim brojem ugljikovih atoma zapoinje s propionil-ACP, koji se stvara iz propionil-CoA pomou acetil transacilaze.

Shematski prikaz animalne sintetaze masnih kiselina

Reakcije sintetaze masnih kiselina

Dimer sastavljen od 2 identine podjedinice od 260-kd. Svaki lanac sastoji se od 3 domene povezane s fleksibilnim regijama. Domena 1: ulaz za supstrat i kondenzacijska jedinica koja sadri acetil transferazu, malonil transferazu i -ketoacil sintetazu. Domena 2: redukcijska jedinica koja sadri protein nosa acila, -ketoacil reduktazu, dehidratazu i enoil reduktazu. Domena 3: jedinica za oslobaanje palmitata sadri tioesterazu.

Masnokiselinski lanac raste translokacijom izmeu cisteinske sulfohidrline skupine kondenzirajueg enzima (CE) i fosfopanteteinske sufohidrilne skupine ACP. Reakcije se ponavljaju dok se ne sintetizira palmitat kao konani produkt sinteze.

Acetil-CoA potreban za sintezu masnih kiselina iz mitohondrija u citosol prenosi CITRAT

Stehiometrija sinteze palmitata

8 Acetil-CoA + 7 ATP + 14 NADPH + 6 H+ palmitat + 14 NADP+ + 8 CoA + 6 H2 O + 7 ADP + 7Pi

Citrat se stvara u matriksu mitohondrija kondenzacijom acetil-Coa i oksalacetata. Transportira se u citosol kada se u matriksu nalazi u visokim koncentracijama. U citosolu se cijepa na acetil-CoA i oksalacetat pomou ATP-citrat liaze uz utroak 1 ATP.

Izvori NADPH za sintezu masnih kiselina

Redukcija oksalacetata do malata uz NADH i malat dehidrogenazu. Oksalacetat + NADH + H+ malat + NAD+ Oksidativna dekarboksilacija uz NADP+-vezani malat enzim (malini enzim) Malat + NADP+ piruvat + CO2 + NADPH Ulazak piruvata u mitohondrij i karboksilacija do oksalacetata uz piruvat

Kontrola metabolizma masnih kiselina

Uloga acetil-CoA karboksilaze
Acetil-Coa karboksilaza ima kljunu ulogu u regulaciji sinteze i

razgradnje masnih kiselina Karboksilazu kontroliraju 3 hormona: glukagon, epinefrin i inzulin Aktivacijom karboksilaze inzulin potie sintezu masnih kiselina, dok glukagon i epinefrin imaju suprotan uinak Koncentracije citrata palmitoil-Coa i AMP u stanici takoer imaju regulatornu ulogu Citrat aktivira karboksilazu za razliku od palmitoil-CoA i AMP

karboksilazu:
Piruvat + CO2 + ATP + H2O oksalacetat + ADP + Pi + 2 H+ Stvara se 1 NADPH po svakoj molekuli acetil-CoA. 8 NADPH stvara se kada se 8 acetil-CoA iz mitohondrija prenese u citosol radi sinteze palmitata. Ostalih 6 NADPH dolazi iz puta pentoza fosfata.

Opa regulacija katalitike aktivnosti acetil-CoA karboksilaze

Lokalna regulacija katalitike aktivnosti acetil-CoA dekarboksilaze

Acetil-CoA karboksilazu alosteriki stimulira citrat. Djeluje tako da podrava polimerizaciju inaktivne acetil-CoA karboksilaze koja je u oktamernom obliku u aktivne filamente. Visoka koncentracija citrata signalizira da su ATP i C-2 jedinice dostupne za sintezu masnih kiselina.

Fosforilacijom se acetil-CoA karboksilaza inaktivira, a defosforilacijom aktivira Fosforilira ju AMP-ovisna proteinska kinaza (AMPK) Fosforilirana grupa uklanja se pomou protein fosfataze 2A Epinefrin i glukagon aktiviraju protein kinazu A, koja inhibira fosfatazu fosforilrajui ju. Ovi hormoni inhibiraju karboksilazu drei ju i fosforiliranom obliku. Inzulin potie katalitike aktivnosti karboksilaze defosforilacijom.

Palmitoil-CoA djeluje na acetil-CoA karboksilazu tako da filamente razgrauje do oktamera. Takoer, palmitoil-CoA inhibira i translokazu, enzim koji prenosi citrat iz mitohondrija u citosol, kao i glukoza-6-fosfat dehidrogenazu koja stvara NADPH u putu pentoza fosfata.

Produljenje i nezasienje lanaca masnih kiselina

Produljenje (elongacija) lanca masnih kiselina U eukariota se produljenje (elongacija) lanca dogaa na citoplazmatskoj strani membrane endoplazmatskog retikuluma. U tim rekacijama dodaje se C-2 jedinica na karboksilni kraj zasienih i nezsienih acil-CoA supstrata. Malonil-CoA je donor C-2 jedinica za elongaciju acil-Coa. Uvoenje dvostruke veze (desaturacija) lanca masnih kiselina

Na endoplazmatskom retikulumu odvija se i uvoenje dvostrukih veza u dugolanaste acil-CoA. Reakcije su katalizirane kompleksom na membrani vezanih enzima: NADH citokrom b5 reduktazom, citokrom b5 i desaturazom.

Polinezasiene masne kiseline prekursori su u sintezi eioksanoidnih hormona

Strukture eikosanoida

Prostanglandini i tromboksani
Arahidonska kiselina

Biosinteza leukotriena
O CO OH

Arahidonska kiselina
OH OH P rosta gland in I2 ( PGI 2 )

OOH

COOH

5-HPETE

11
O O O OH Tromb oksan A2 ( TX A2 ) OH OH CO OH COOH HO OH Trombo ksa n B 2 (TX B2) COO H O OH Pr ostag landi n H 2 ( PGH 2 ) O COOH

O
5 6

COOH LTA4

14

H 2O OH
8 9 12 5 7 6

10 11

COOH

reducirani glutation

HO
OH OH Prostaglan din F 2 (PGH 2 ) OH CO OH

LTB4
11 9 7 6

O CO OH

OH
5

COOH

C5H11
O OH Pr osta gland in D2 (PGD 2 ) OH OH Prostaglan din E2 ( PGE 2)

14

S CH2 HN CH-C-CH-COOH

LTC4

O C

CH2-CH2-CH-COOH NH2