\

III. KLASIFIKACIJA KOLOIDA

Koloidi mogu da se klasifikuju na vi e na ina i neki od njih su u veoma estoj upotrebi, dok se neki sve manje koriste. Koloide mo emo da podclimo prema 1 racUlitim osobinama koloidnih estica, odn_ilisprr?ne i konriminlnc faze, i to p^ema: J agregatnom stanju faza, solvataciji, vrsji_dispcxznogsredstva,elektri nim oso- CBInpnin, hrmij Cri) prirnrir\-Tn?ii7Tnih fretlra, pnvrarnfvjri koagulacije, obliku estica, 'prema unutra njoj gradi koloidnih- estica., i._dr_ Mnoge od ovih podela zadiru jednn u drugu i esto jedna te ista grupa koloida potpada pod razli ite nazive u raznim podelama, to emo da vidimo i u narednom izlaganju. ^ Po agregatnom stanju faza koloidi se dele na isti na in kao i disperzni sistemi (Hitilica H.2.). " 2.1'o solvataciji, odnosno po afinitctU-Prema-tc nostiu kojoj.,sc-nalaze_.(disperznorii_srcdstvu,_odn. iastvaraju),.jrtogu da se razlikuju liofobni i liofilni koloidi. "Ova podela veoma je desto u upotreETi veoma je korisna, jer pona a nj e jasobuifiLkfflio- idnili sistema u velikoj meri zavisi od liofilnosti, odn. liofobnosti koloidnih estica. U slu aju kada je disperzno sredstvo voda, onda se kao odgovaraju i izrazi koriste ,>firjrfilnift, odn. hidrofobnF' koloidi..,. " O* Liofobni koloidi su oni kod kojih postoji veoma mali afinitet izrnedn rlisperznpg mcdi]uma i IisnccznSJGl Libtobni sistemi su, u stvari, disperzni vi eftzni sis- *" temi, kod kojih estice "nisu solvatisane, jcr_ti.er.yezuju-molekule.tc nostiouicojoj .su ]ispbrgovanc-^lV) su, dakle, liofoBni orT Materije koje nemaju afiniteta za odrt- "'deni riistvura , r-.pr. metal!"! oI skH mctaHrpkao i druge u vodi nerastvorljive organske i nemganske maierije, mogu da se disperguju u vodi i da d.aju_hidrosole. Saha- roza, NaCi i druge u vodi rastvorljive materije mogu da daju organosole, tj. sole u organskim rastvara ima (bcnzol, toluol) u kojima su nerastvorljivi. S obzirom da liofobni koloidi nisu u rastvara ima, u disperzno stanie mogu da se.prcv^u^mo-putctaji^ iuh;. PO tupaJca, uz utro a!TlFv"esne~i oIi" ine. ner-~~ .gi)C, 12o|to_ esticc: nisu^jsolvatisaneJ[j?r_je_nalaze_u uerastvart u, gosraji jak afini-' tet izincdu.samiHljHtlca, tako da lako dolazijjo niihnvg jigregacije^TlzdVajanja^ iz ra lv^in, ukoliko nije prisutaj,.neki stabilizator ili ako estice nisu nacI Etjisane. _X). prisustvu-stabllizatora ili naeleklrisania 7nckog._za titnog koloida, elektrolita). _. l(5]ijl)ji| jcglojtir irii srastanju i mogu da budu_veoma-stabilnLUklanjanjem stabilizatora ili dodatkom elektrolita brzo precipituju. _______________________________________________ Liofilni su Mi koloidi koji imniu iak afinitet nrema moleknlima-te no.cti Yrasjyjutj uI"u~Eome se nalazg^pagu kod liofilnih Jcokiida-koloidne- esticc uvek, u.manjem ili ve em stepe'nu, solvatisane. To su, dakle, koloidni sistemi koii nastaju sjjmtnnimja^^ K bubrenjem ujpoga ngin rastvara u. J-iofilni su u stvari 'jnaUioiriolkuSrn jnatcHjelllmlc l^^ se.rastvaraju bilo u vodi.(hidrofilni), bjioj^iekcmj)ia^^ Hidrofilni koloidi su npr. 18

albumin, elatin, skrob3_pcktin, sapuiii^letMd enti, emulgarori, povr inski aftiivne lpIierijeTTjasjvaiLhidrot'ilnih koloida'su jako stabilni, zahvaljuju i soIvantnp.A'ezar JHTrn molekullma-.Vflde. Hidrofilni.^oloidi mogu da npsejjzvesnonadckuisaoje, *~ali njihova stabilnost malo zavisij^d.nae.iektdsaiijaJ^njPJL'Lda koaguli u samo ako l[e~pogor aju_osobine rastvara a. Hidrofilnost, odnosno hidrofobnost nekog koloida zavisi od njegovog hemijskgg sastava, odnosno od prisustva^3rc3eh"ih_atom kih grupaija~Tako7hidrpfil'ic .......... su polarne grune kao OOH, OPI, NH,V CHO, Nr ONTFI7. * NH gOr^zjHZr=N S, COR, COOR, COOMe, -NO;, i druge grupe 11 koje sadrc!_Oi_N_iS, Kafogeni le T~ dvostruke i trostruke kovakninC-veze. Materije koje"imaju ove grupe, rastvaraju se u vodi i polarnim rastvara ima. Materij^kojej_cjTiaiiujL^yom^asxaxu.pQlacrie. grupe, JsaQJipc^RQUetilcn,j}Qjivinil nrRau ul , hidrofobne su i ne rastvaraju se 11 vpcjj i polarnim rastvara irfia.. Na isti na in mo emo da ozna imo izvestan broj .koloida- da-su-lipofUpi- ier irgaj." aOnitpt j^ma^I^ * ulja; Lipofilni Jggloidi imaju, u svom, sastavu karakteristi ne-nenolame grune.- kao to su. SJFI^r^H^^^r. ________________ 3 Po jvrsti disperznog sredstva mo emo da razlikujemo hidrosole, ako .je ^ materija disrierROvana u vodi, i nrpiitmfole, .ako je te ni medijum-'.neki-organska ^rastvara^T^^igmirtomericad'ka emo organosol", onda se to odnosi samo na ras-. tvara ^ajqc i na dispergovanu materiju (ova mo e da bude kako organska, tako i neorganska). Ako su u pitanju rastvori makromolekularnih i micelarnih koloida, onda treba izbegavati ove naziva i nazna iti u kome se rastvara u nalazi koloidna materija. \ Prema elektri nim osobinama razlikuju se dve vrste koloida, i to: clcktro- kratni [jolvatokrgtni. Kglojdi koji se pri gubitku naelektrisania izdvajaju iz rastvora, 1 BM^iaj^i^ro^rat^in^gl^ilar i dok solvatokratnl kolbi.d_u)Staiu_uj;astaar.u ,i bez naclcktrisania, pj_se..)u ._na7.ivaju izostaSirniT^Prisugtvo Jia&l ^iri ahia.,pa koloidnim esticama od velike je .va nosti ..u..koloidnoj herniji i..uti c_na..mnoge pojave i pona anje^koloidmh_soja_i,.rastvora_koagul^ja>^ektiforraa,_el$t:rgJvlsKozru_ejekarT~(3r.). 15va podeja ima dosta zajedni kog sa podelom na liofobn ) j lioliine kblOKle, jer sjTj i jsirokigi^ _!>. ^oU^_sglyjitokratm Ako rastvorene makromolekularne materije nose izvesno naelektrisanje, .usled dispcijacije polarnih "grupa "Roje sadr e, onda se oni obi no nazivaju policlektroliti. Polielcktrcliti mogu da disociraju i da obrazuju makro-jone ije naelektrisanje zavisi od raznih faktora. 5" Po hemijskoj prirodi.koloidnih estica koloidi sc dele na organske i neorganfoJ&^arekiigtoidtj^ hidroksida i kojol li soli. Organski koloidi su oni kod kojih su koloidne estice neka organska ' m.atenjaj-bilo-^ri. (lov dena u disperzno stanje nekim posebnim postupkom, bilo "da jc nastala spontanim rastvaranjem. Priroda rastvara a ovdajrie igra ulogu. jfpFo povratnosti koagulacije koloidi se dcjg_lia_Rgy ratne ili reverzibilne i na ncp.ovrntne-ili-i'rci)/ ,i-y>'/'/no ^^^.pvjatnLkoloklng-diggerzni sistemi ?u naj e e oni koji imajujiacjektrisane nesolvatisane estice, pa su ro u stvari klasi ne disperzije, o3n. liofobni koloid? "^^yr~Kadajcme-_ estice izgujie napit*,prisan;, s^ninfrijjg nrrrgirajii, izfiva_tja|U iz_soIaj talo e fnpr. metalhi"St)ii)r'Ve itfa taloge r.c mo e . ---------- .......................... : u koloidp.o stanje (npr. suspendovanjem taloga pos;c su enja)