Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
2Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Gde Su Srbi Like Nikola Plecas Nitonja

Gde Su Srbi Like Nikola Plecas Nitonja

Ratings: (0)|Views: 404|Likes:
Published by vuk300

More info:

Published by: vuk300 on Feb 15, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

02/15/2012

pdf

text

original

 
ГДЕ
 
СУ
 
СРБИ
 
ЛИКЕ
 
Сву
 
војнополитичку
 
акцију
 
за
 
време
 
Другог
 
светског
 
 рата
 
Комунистичка
 
партија
 
Хрватске
(
КПХ
)
 је
 
усмерила
 
уништавању
 
Срба
 
Српске
 
западне
 
крајине
(
СЗК
).
Ниједна
 
њена
 
војна
 
 јединица
 
није
 
била
 
толико
 
искоришћена
 
у
 
том
 
подухвату
 
колико
 
Шеста
 
партизанска
 
дивизија
(
Личка
).
Преко
 
ње
,
и
 
кроз
 
њу
,
уништено
 
 је
,
односно
 
лишено
 
живота
,
преко
30 000
Срба
 
Лике
 
и
 
спаљено
 40 000
српских
 
домова
.
За
 
 разлику
 
од
 
хрватских
 
усташа
 
хрватски
 
комунисти
 
су
 
Србе
 
ликвидирали
 
плански
,
смишљено
 
и
 
закулисно
.
Комунистичка
 
пропагандна
 
звона
 
су
 
позивала
 
у
 
борбу
 
против
 
окупатора
,
а
 
за
 
Србе
 
 је
борба
 
против
 
окупатора
 
и
 
усташа
била
 
најпривлачнија
 
крилатица
,
што
 
 је
 
КПХ
 
добро
 
знала
 
и
 
до
 
крајности
 
користила
.
Међутим
 
 је
 
испало
 
да
 
 је
 
та
 
крилатица
 
представљала
 
не
 
само
 
смисао
 
првенствено
 
борбе
 
Срба
 
Лике
 
и
 
Крајине
,
него
 
и
 
значајан
 
узрок
 
велике
 
њихове
 
трагедије
.
У
1941.
години
 
Срби
 
Крајине
 
су
 
били
 
суочени
 
са
 
потпуним
 
биолошким
 
истребљењем
.
Тако
,
кад
 
су
 
и
 
мислили
 
о
 
борби
 
против
 
окупатора
 
њихове
 
су
 
се
 
мисли
 
неминовно
 
претварале
 
у
 
праву
 
људску
 
агонију
 
у
 
којој
 
су
 
врхунили
 
ликови
 
њихових
 
најмилијих
,
које
 
 је
 
требало
 
спасавати
 
од
 
покоља
.
У
 
сваку
 
мисао
 
уплитало
 
се
 
осећање
 
узвишене
 
одговорности
 
према
 
свим
 
драгим
 
лицима
 
чији
 
су
 
животи
 
били
 
стално
 
у
 
смртној
 
опасности
.
Са
 
том
 
стрепњом
 
у
 
срцу
 
и
 
души
 
они
 
ће
 
се
 
борити
 
као
 
у
 
некој
 
агонији
 
која
 
ће
 
их
 
пратити
 
кроз
 
цео
 
 рат
.
Код
 
хрватских
 
комуниста
 
није
 
било
 
такве
 
одговорности
,
 јер
 
се
 
никад
 
није
 
 радило
 
о
 
њиховом
,
хрватском
 
народу
,
него
 
о
 
српском
,
за
 
који
 
хрватски
 
народ
 
никад
 
није
 
показивао
 
братску
 
љубав
,
него
 
 је
,
напротив
,
користио
 
сваки
 
 рат
 
да
 
уништи
 
што
 
више
 
Срба
.
 Част
 
изнимкама
.
Суочени
 
са
 
тоталним
 
уништењем
 
Срби
 
су
 
сасвим
 
 разумљиво
 
гледали
 
не
 
би
 
ли
 
игде
 
у
 
свету
 
нашли
 
пријатеља
 
који
 
би
 
им
 
помогао
 
да
 
се
 
спасу
 
страшних
 
хрватских
 
покоља
.
Крајем
 
лета
1941.
број
 
убијених
(
масакрираних
)
Срба
 
 је
 
прилазио
 
полумилионској
 
бројки
 
и
 
ниоткуд
 
није
 
било
 
изгледа
 
да
 
ће
 
се
 
ускоро
 
то
 
уништење
 
зауставити
.
Зато
 
 је
 
испрва
 
за
 
многе
 
Србе
 
глас
 
хрватских
 
комуниста
 
о
 
борби
 
против
 
окупатора
 
и
 
усташа
 
био
 
сматран
 
за
 
прижељкивани
 
глас
 
пријатеља
,
који
 
 је
 
најављивао
 
олакшање
 
у
 
борби
 
за
 
биолошки
 
опстанак
.
 
Тога
 
момента
 
све
 
 је
 
друго
 
постало
 
другостепеног
 
значаја
.
Хрватски
 
комунисти
 
су
 
знали
 
да
 
такво
 
осећање
 
постоји
 
код
 
Срба
 
и
 
тај
 
елеменат
 
су
 
до
 
максимума
 
користили
.
Већ
 
у
 
касно
 
лето
1941.
почела
 
 је
 
по
 
српским
 
селима
 
да
 
се
 
шири
 
 јака
 
хрватска
 
комунистичка
 
пропаганда
 
о
 
вољи
 
хрватских
 
комуниста
 
да
 
се
Заједно
 
са
 
Србима
боре
 
против
 
окупатора
 
и
 
усташа
.
Под
 
утицајем
 
те
 
пропаганде
 
и
 
под
 
напред
 
описаним
 
околностима
 
прикључивале
 
су
 
се
 
партизанима
 
хиљаде
 
Срба
 
Лике
 
не
 
знајући
 
да
 
тим
 
поступком
 
у
 
ствари
 
копају
 
себи
 
сами
 
 раку
 
и
 
свему
 
ономе
 
зашта
 
су
 
живели
 
и
 
зашта
 
су
 
били
 
вољни
 
да
 
умру
.
До
 
лета
1942
Хрватска
 
комунистичка
 
партија
 
није
 
имала
 
у
 
Лици
 
неких
 
важнијих
 
 јединица
.
Имала
 
 је
 
укупно
35
партијских
 
ћелија
 
које
 
су
 
формиране
 
 још
 
пре
 
 рата
,
на
 
којима
 
 је
 
утемељена
 
моћ
 
партије
 
за
 
терорисање
 
српског
 
народа
 
Лике
.
Али
,
кад
 
 је
 
народ
 
у
 
 једном
 
селу
 
терорисан
 
и
 
то
 
се
 
чуло
 
у
 
другом
 
селу
,
као
 
по
 
правилу
 
се
 
претпостављало
 
да
 
 је
 
то
 
усташка
 
пропаганда
 
која
 
покушава
 
да
 
спречи
 
помоћ
 
хрватских
 
комуниста
 
српском
 
народу
 
од
 
усташа
 
и
 
окупатора
.
Тако
 
 је
 
Хрватска
 
комунистичка
 
партија
 
мало
-
помало
,
неприметно
 
остваривала
 
базу
 
за
 
себе
 
за
 
све
 
оно
 
што
 
ће
 
се
 
десити
 
у
 
идуће
 
две
 
или
 
три
 
године
,
и
 
много
 
касније
 
после
 
тога
.
Централно
 
партијско
 
тело
 
у
 
Лици
 
био
 
 је
 
Окружни
 
комитет
 
КПХ
 
за
 
Лику
,
на
 
чијем
 
челу
 
 је
 
био
 
Јакоб
 
Блажевић
,
Хрват
,
који
 
 је
 
са
 
те
 
позиције
 
био
 
и
 
шеф
 
партијског
 
кадра
 
у
 
Лици
,
укључујући
 
ту
 
и
 
партизанске
 
војне
 
 јединице
.
Уз
 
њега
 
у
 
комитету
 
су
 
били
 
на
 
свим
 
важним
 
местима
 
такођер
 
Хрвати
,
као
 
Марко
 
Орешковић
,
Томо
 
Никшић
,
Јуре
 
Наглић
 
и
 
други
.
Кад
 
 је
 
у
 
августу
1941.
Павелићева
 
хрватска
 
војска
 
кренула
 
из
 
свих
 
својих
 
седам
 
дивизијских
 
подручја
 
да
 
сломи
 
четничку
 
устаничку
 
моћ
 
и
 
та
 
акција
 
у
 
самом
 
зачетку
 
потпуно
 
пропала
,
на
 
КПХ
 
 је
 
пала
 
главна
 
улога
 
спашавања
 
части
 
хрватског
 
имена
 
и
 
будућности
 
и
 
спровођења
 
Будаковог
 
хрватског
 
програма
 
у
 
Лици
.
Вођство
 
КПХ
 
 је
 
већ
 
тада
 
било
 
спремно
 
да
 
делује
 
у
 
два
 
правца
:
да
 
придобије
 
известан
 
број
 
Срба
 
за
 
себе
,
а
 
друге
 
Србе
 
који
 
покушавају
 
да
 
се
 
супротставе
 
вољи
 
Партије
 
да
 
побије
.
По
 
том
 
пакленом
 
и
 
кобном
 
програму
, 20 000
Срба
 
Лике
 
биће
 
мобилисано
 
у
 
партизанске
 
 редове
 
и
 
у
 
њима
 
погубити
 
животе
,
а
 
других
10 000
ће
 
партија
 
по
 
кратком
 
поступку
 
усмртити
 
по
 
селима
.
На
 
Равној
 
 Чемерници
,
највећој
 
испаши
 
Лике
,
под
 
 
директним
 
утицајем
 
Хрватске
 
комунистичке
 
партије
 
изгинуће
 
више
 
Срба
 
у
 
четири
 
године
 
 рата
 
него
 
што
 
их
 
 је
 
изгинуло
 
у
 
целом
17.
веку
 
у
 
борбама
 
против
 
Турака
.
Тако
 
 је
 
Партија
 
последње
 
месеце
1941.
провела
 
у
 
врбовању
 
Срба
 
у
 
партијске
 
 редове
 
при
 
чему
 
им
 
 је
 
на
 
 руку
 
ишла
 
 јака
 
предратна
 
пропаганда
 
 југословенске
 
идеје
 
у
 
овим
 
крајевима
.
Они
 
су
 
се
 
Србима
 
ових
 
крајева
 
представљали
 
као
 
спасиоци
Велике
 
 југословенске
 
идеје
“,
протежери
 
братства
 
и
 
 јединства
 
 југословенског
 
народа
“,
што
 
 је
 
код
 
многих
 
неупућених
 
Срба
палило
“.
У
 
општој
 
пометњи
 
и
 
забуни
 
Срби
 
Лике
 
нису
 
имали
 
времена
 
да
 
мисле
 
и
 
да
 
проверавају
 
да
 
ли
 
 је
 
све
 
оно
 
што
 
се
 
чује
 
и
 
говори
 
тачно
 
и
 
добро
 
за
 
њих
.
На
 
први
 
поглед
 
њима
 
 је
 
изгледало
 
све
 
добро
.
Њима
 
 је
 
била
 
потребна
 
свака
 
ма
 
и
 
најмања
 
помоћ
 
било
 
са
 
које
 
стране
 
у
 
борби
 
за
 
заштиту
 
од
 
смрти
 
у
 
 разним
 
безданкама
 
Лике
 
као
 
што
 
су
 
биле
 
Јањча
,
Јадовно
,
Тучић
,
Боричевачка
 
 јама
 
и
 
друге
.
Наравно
,
у
 
врбовању
 
Срба
 
Партија
 
 је
 
највише
 
пажње
 
посветила
 
одрођеним
 
лицемерима
 
и
 
опортунистима
,
којих
 
у
 
свакој
 
људској
 
заједници
 
има
,
као
 
што
 
су
 
били
 
Ђоко
 
Јованић
,
Милан
 
Жежељ
,
Раде
 
Жигић
,
Раде
 
Кончар
,
Станиша
 
Опсеница
,
Милан
 
Шијан
,
Гојко
 
Половина
,
Ђуро
 
Станковић
 
и
 
други
.
Такви
 
криминални
 
изузеци
 
су
 
за
 
Партију
 
представљали
 
мост
 
преко
 
кога
 
 је
 
она
 
могла
 
да
 
се
 
инфилтрира
 
у
 
друштво
 
Срба
 
ових
 
крајева
 
и
 
да
 
га
 
 разори
.
Тада
 
 је
 
на
 
северној
 
граници
 
Лике
 
формирана
 
Прва
 
бригада
 
Хрватске
 
коју
 
су
 
сачињавала
 
четири
 
батаљона
 
и
 
то
:
Први
 
батаљон
 
формиран
 
од
 
Срба
 
Лапачког
 
среза
;
Други
 
батаљон
 
формиран
 
од
 
Срба
 
Удбинског
 
и
 
Госпићког
 
среза
;
Трећи
 
батаљон
 
формиран
 
од
 
Срба
 
Војнићског
 
среза
 
и
 
 Четврти
 
батаљон
 
формиран
 
од
 
Срба
 
Глинског
 
и
 
Петрињског
 
среза
.
Партија
 
 је
 
овом
 
Првом
 
батаљону
 
дала
 
име
 
Хрвата
 
Марка
 
Орешковића
,
 једног
 
светског
 
луталице
 
који
 
за
 
време
 
 рата
 
није
 
испалио
 
ниједног
 
метка
 
против
 
окупатора
 
и
 
усташа
 
и
 
погинуо
 
 је
 
од
 
четника
 
кад
 
 је
 
почео
 
да
 
на
 
исте
 
пуца
.
Тако
 
у
 
овој
 
бригади
 
у
 
којој
 
није
 
било
 
ниједног
 
Хрвата
,
њен
 
први
 
батаљон
 
 је
 
носио
 
хрватско
 
име
.
 Чим
 
 је
 
увидела
 
могућност
 
да
 
од
 
Срба
 
образује
 
партизанске
 
 јединице
 
и
 
да
 
им
 
даје
 
хрватска
 
имена
,
КПХ
 
 је
 
почела
 
са
 
процесом
 
стварања
 
својих
 
 јединица
 
у
 
Лици
 
искључиво
 
од
 
Срба
.
У
 
 јулу
1942.
формирана
 
 је
 
Прва
 
бригада
,
а
 
половином
 
августа
 
и
 
Друга
.
У
 
ову
 
Другу
 
бригаду
 
ушли
 
су
 
безмало
 
сви
 
насилно
 
и
 
преваром
 
мобилисани
 
Срби
,
који
 
су
 
у
 
 јулу
 
и
 
августу
1941.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->