Laboratorijka vezba br.

2:

Strugotina

Rakonjac Milos 253/2009 Predmet: Tehnoloski procesi

Rakonjac Milos 253/2009

Tehnoloski procesi

Nastanak strugotine
Formiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze: - plastino deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine), - odvoenje strugotine iz zone rezanja i

- savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek. Proces formiranja strugotine ostvaruje se, u osnovi, lokalnim plastinim deformisanjem materijala predmeta obrade. Pri prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade javljaju se, u materijalu ispred reznog klina, sloena naprezanja. Ravan u kojoj su naprezanja na smicanje maksimalna se naziva ravan smicanja, a njen poloaj je odreen uglom smicanja . Veem uglu smicanja odgovara manja debljina strugotine.

U stvarnosti proces deformisanja se ne odvija u jednoj ravni (ravni smicanja), vec u jednom sloju materijala oko te ravni, koji se naziva zona smicanja ili zona deformisanja (zona rezanja).

U zavisnosti od mehanizma i karaktera obrazovanja strugotine formira se strugotina razlicitog oblika i tipa. Oblik i tip strugotine zavisi od vrste i fizicko-mehanickih osobina materijala predmeta
Rakonjac Milos 253/2009

Tehnoloski procesi
obrade (pre svega plasticnosti) i uslova plasticnog deformisanja reznog sloja: karaktera naprezanja (prekidno ili neprekidno rezanje), vremena, stepena i brzine deformisanja. arolikost uslova obrade, po spektru obradivanih materijala i njihovih osobina, metodama obrade itd., dovodi do velikog broja oblika i tipova strugotine, razvrstana u cetiri osnovna tipa: prekidna ili diskontinualna, neprekidna ili kontinualna (trakasta), neprekidna u uslovima pojave naslage i lamelarna. Prekidna ili diskontinualna strugotina (lomljena, segmentna itd.) nastaje pri obradi livenog gvoda, livene bronze i drugih krtih materijala. Nastaje i pri obradi ilavih materijala malim brzinama rezanja i velikim koracima. Proces formiranja prekidne strugotine prate lomovi materijala nestacionarne prirode izmedu kojih tece proces plasticnog deformisanja dela materijala koji se pretvara u strugotinu. Neprekidna ili kontinualna (trakasta) strugotina je najcece eljeni oblik strugotine pri obradi vecine materijala. Njeno formiranje je posledica uglavnom plasticnog deformisanja u zoni smicanja, odvajanje materijala se vri kontinualno u vidu traka odredene debljine. Pri tome je kvalitet obradene povrine veoma dobar. Pri obradi na automatima ovaj oblik strugotine nije poeljan.

Rakonjac Milos 253/2009

Tehnoloski procesi

Neprekidna strugotina u uslovima pojave naslage javlja se u uslovima rezanja pogodnim za stvaranje naslage na reznim elementima alata. Debljina strugotine zavisi od ugla smicanja. Pri manjim vrednostima ugla smicanja viak materijala se pretvara u strugotinu vece debljine i obrnuto.

Faktor sabijanja strugotine

Kao parametri procesa deformisanja materijala strugotine koriste se faktori deformisanja strugotine, faktor sabijanja strugotine, relativno klizanje, brzina relativnog klizanja, kvadratno izduenje, relativna dilatacija i stvarni ili logaritamski stepen deformacije. Stepen deformacije materijala koji se pretvara u strugotinu se izraava koeficijentima deformacije (faktorima deformisanja strugotine, slika 3.8): faktorima debljine, irine i duine strugotine i faktorom povrine preseka strugotine. Za identifikovanje stepena deformisanja strugotine najcece se koristi faktor sabijanja strugotine koji predstavlja odnos debljine strugotine (as) i dubine rezanja (a):

Vrednost faktora sabijanja strugotine se moe definisati na bazi vrednosti grudnog ugla i ugla smicanja.

Rakonjac Milos 253/2009

Tehnoloski procesi

Otpori rezanja pri ortogonalnom rezanju

Prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade (slika 3.11) suprotstavljaju se otpori rezanja. Njihovo poznavanje ima znacajnu ulogu u postupku definisanja obradljivosti materijala, habanja reznih elemenata alata, dimenzionisanja elemenata maina, pogonske snage maine i sl.

Rakonjac Milos 253/2009

Tehnoloski procesi

Kod ortogonalnog rezanja rezultujuca sila rezanja FR se moe razlaiti na:

tangencijalnu silu (silu trenja) FT koja deluje u ravni grudne povrine i normalnu FN koja deluje u ravni normalnoj na grudnu povrinu reznog klina, silu u ravni smicanja (silu smicanja) FS i normalnu silu FSN , koja deluje u ravni normalnoj na ravan smicanja i glavnu silu (glavni otpor rezanja) F1 i silu prodiranja F2 koja deluje normalno na obradenu povrinu predmeta obrade

U slucaju kosog rezanja javlja se i otpor pomocnom kretanju F3. Odnos sile smicanja i sile normalne na ravan smicanja

Kojom se utvrdjuje koeficijent unutranjeg trenja odnosno ugao unutranjeg trenja . Jednacinama za proracun najcece se utvrduje zavisnost glavne sile rezanja. Na bazi glavne sile rezanja odreduju se i ostale
Rakonjac Milos 253/2009

Tehnoloski procesi
komponente. Najuticajnije velicine na glavnu silu rezanja su materijal predmeta obrade i parametri reima obrade, pre svih dubina rezanja (a) i korak (S).

Rakonjac Milos 253/2009