Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
18Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ivan Nastović - Tumačenje snova izvan sanovnika

Ivan Nastović - Tumačenje snova izvan sanovnika

Ratings: (0)|Views: 1,941 |Likes:
Published by RetkaZverka

More info:

Published by: RetkaZverka on Feb 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/03/2013

pdf

text

original

 
 
Ivan Nastovi
ć
: T
UMA
Č
ENJE SNOVA
 
IZVAN SANOVNIKA
 
[
Feljton novosadskog
 Dnevnika
, objavljenu periodu od 25. juna do 14. jula 2008.]
 
 1
O autoru
Ivan Nastovi
ć
doktor je psiholoških nauka i psihoterapeut, specijalista za klini
č
ku i dubinsku psihologiju iza tuma
č
enje snova. Knjiga “127 protuma
č
enih snova” nastavak je Nastovi
ć
eve opsežne knjige “Psihologija snova i njihovo tuma
č
enje”. Ove, psihoterapijske studije zna
č
ajne su ne samo zbogpotrebne analize Jungove metode tuma
č
enja snova ve
ć
i zbog toga što je kompletno protuma
č
eno 127snova i time pokazano kako se u svakodnevnoj praksi snovi tuma
č
e bez potrebe da se poseže zasanovnicima. Nastovi
ć
je i autor više knjiga, me
đ
u kojima: “Arhetipski svet Desanke Maksimovi
ć
”, “Anima Laze Kosti
ć
a”, “Zapisi o nesanici Ive Andri
ć
a u svetlu dubinske psihologije” i “‘Seobe’ MilošaCrnjanskog u svetlu Vuka Isakovi
č
a”.Isto se dogodilo i kada se pojavila Sondijeva šikzal-analiza, koja je most izme
đ
u Frojdove psihoanalize iJungove analiti
č
ke psihologije. Ona je proširila oblast dubinske psihologije na istraživanje familijarnognesvesnog, koje s individualnim i kolektivnim nesvesnim gradi jednu celinu. Snovi nas vode u najdubljetajne sneva
č
a, tako da se, po Jungovim re
č
ima, u rukama tuma
č
a snova nalazi instrument odneprocenjive vrednosti, koji može biti od velike koristi, ali i od još ve
ć
e štete, ako se na
đ
e u rukamanetalentovane i neobu
č
ene osobe. Jer, analiza snova je profesija „koja iziskuje ume
ć
e profesionalca“.On treba da poseduje ne samo specijalnu obuku ve
ć
i specijalnu nadarenost.Otuda je „sve u svemu, tuma
č
enje snova veština, kao i dijagnostika, hirurgija i terapija uopšte,komplikovana, ali koju mogu savladati samo oni koji su za to sposobni i predodre
đ
eni“ (Jung). Oni, osimspecijalne obuke, moraju posedovati i intuiciju i empatiju, odnosno sposobnost uživljavanja idoživljavanja tu
đ
ih emocija, što je od posebnog zna
č
aja za razumevanje sneva
č
a i njegovih snova.Svaki
č
ovek svake no
ć
i sanja u proseku dva sata, pa je oko 25 odsto spavanja prožeto snovima. Svakipojedinac tako godišnje usni oko hiljadu snova, što je mnogo više nego što se ranije, na osnovu izjavasneva
č
a, pretpostavljalo. Jer, mnogi ljudi ne pamte svoje snove, bilo zato što ih potiskuju, bilo zato štone obra
ć
aju pažnju na njih.Nau
č
na istraživanja su pokazala da snovi,
č
ak i kada ih ne pamtimo i ne razumemo, omogu
ć
avaju ve
ć
uefikasnost u u
č
enju i intelektualnom funkcionisanju. Ako je tako, onda zna
č
aj snova mora biti dalekove
ć
i kada razumemo njihove poruke.Da snovi psihološki i egzistencijalno nisu neophodni
č
oveku, oni bi tokom njegovog razvoja i evolucijesvakako bili odstranjeni, kao što je to bio slu
č
aj s nekim organima i njihovim funkcijama koje su postalesuvišne, pa ih je evolutivni razvoj eliminisao ili zna
č
ajno redukovao. Ali, sa snovima se to nije dogodilo, jer su oni
č
oveku o
č
igledno i dalje potrebni, kao i bajke i mitovi. Interesovanje za snove koje su imalinaši daleki preci, bave
ć
i se njima i bivaju
ć
i fascinirani njihovim sadržajima, traje i danas, što tako
đ
epotvr
đ
uje da su snovi
č
oveku bili i ostali ne samo zna
č
ajni ve
ć
i neophodni.
 
 2
Otpor prema mudrijem delu sebe
 
Snovi prate naš život od ro
đ 
enja do smrti, bez obzira na to da li ih pamtimo i razumemo. Ve
ć
ina ljudi odrasta u uverenju da su snovi nevažni i sporedni u životu, kao i da su ljudikoje snovi interesuju donekle
č
udni. Malo je onih koji razumeju svoje snove, a još manjeonih koji razumeju njihov kontinuitet. A upravo je kontinuitet snova od velikog zna
č
aja zasticanje uvida u serije snova, kroz koje se san naj
č
ć
e manifestuje. Ovo je uslovljeno timešto smo zaboravili univerzalni jezik snova, pa neretko imamo i otpor prema nesvesnom,mudrijem delu sebe i snovima koji su njegov specifi
č
ni izraz.Otuda From s pravom apeluje da ponovo nau
č
imo „zaboravljeni jezik snova“, koji, pomišljenju Ane Tajlard, predstavlja prajezik iz kojeg su nastali svi jezici sveta. „Jezik snova“ je nešto sasvim prirodno, dato svim ljudima, bez obzira na njihovu rasu, klasu, pol iliuzrast. Jung san posmatra kao prirodni fenomen i nenamernu pojavu, koja ne zavisi od volje, želje, namere ili postavljenih ciljeva svesnog dela naše li
č
nosti. Nesvesni sadržaji su
č
oveku potrebni radi dopune svesnih sadržaja, jer se, kako isti
č
e Jung, svest može dresirati,ali nesvesno nikada. Otuda se i sveti Avgustin radovao što pred Bogom nije odgovoran zasvoje snove.Snovi nemaju samo funkciju le
č
enja ve
ć
nas i podu
č
avaju, dopunjuju, usmeravaju,inspirišu, ukazuju nam na to gde grešimo i gde smo neprilago
đ 
eni i, kona
č
no, daju namodgovore na pitanja i rešenja za probleme s kojima svesni deo naše li
č
nosti ne može daiza
đ 
e na kraj, budu
ć
i da svest, za razliku od nesvesnog, nikada ne vidi celinu.Zato se u eri nau
č
nog tuma
č
enja snova, odnosno nakon pojave Frojdove knjige „Tuma
č
enjesnova“ (1900. godine), „san koristi kao izvešta
č
nesvesnog“, koji otkriva tajne skrivene odsvesti i to
č
ini sa „zaprepaš
ć
uju
ć
om potpunoš
ć
u“ (Jung).Pojavom Jungove analiti
č
ke psihologije, posebno njegovim otkri
ć
em kolektivnognesvesnog, Frojdova teorija i metoda tuma
č
enja snova su izgubile svoj prvobitni,univerzalni zna
č
aj. Jer, Jung je sagledao zna
č
aj i funkciju snova, kao i njihovo tuma
č
enje, usvetlu kolektivnog nesvesnog, iz
č
ega je proistekla nova teorija snova i sasvim nov metodnjihovog tuma
č
enja.
Kraljevski put u nesvesno
Frojd je prvi istakao da su snovi „kraljevski put u nesvesno“, što je njihova veoma važnafunkcija. Oni su najbolji „skriveni izvori“, koji nam daruju informacije o drugom, no
ć
nom

Activity (18)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
efendi liked this
forzac liked this
RetkaZverka liked this
tasicnedjo1951 liked this
Stankogaf liked this
Neda Lukic liked this
Aleksa Obradovic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->