D.Z.

dr Jovan Jovanovi Zmaj Stara Pazova

Saveti lekara HITNE POMO I

Preuzeto sa www.beograd94.rs

Dr or e In i

2010.

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

ALERGIJSKE REAKCIJE
Alergije su oboljenja koja nastaju usled promenjene, preterane i po zdravlje tetne reakcije imunog(odbrambenog)sistema pojedinih osoba, a pri izlo enosti razli itim alergenima iz spolja nje sredine. U normalnim okolnostima imuni sistem obi no ignori e te alergene i titi nas od pravih pretnji kao sto su npr.bakterije i virusi. Alergijske reakcije mogu nastati i bez u e a imunog sistema (tzv.pseudoalergijske reakcije). Neki oblici alergija mogu biti nasledni,postoje osobe koje su im sklone i mogu biti osetljive na razli ite alergene,ali se alergijska reakcija mo e javiti neo ekivano i iznenada i kod ljudi koji su ih do tada dobro podnosili. Alergije mogu nastati brzo(do 60 minuta od momenta izlo enosti alergenu),a mogu se javiti postepeno i trajati du i vremenski period . Uzroci koji dovode do alergijskih reakcija su: - NEKE VRSTE HRANE(kravlje mleko,jaja,riblje meso,plodovi mora,orasi, kikiriki,jagode,kukuruzno i p eni no bra no,razli iti aditivi i konzervansi koji se upotrebljavaju u prehrambenoj industriji) - LEKOVI(antibiotici kao to su penicilinski preparati,aspirin,nesteroidni antireumatici i dr.) - INHALACIONI ALERGENI(polenski prah,ku na pra ina,grinje, ivotinjske dlake) - UZRO NICI KOJI DELUJU PREKO KO E(ubod insekta (mo e nastati i preko sluzoko a),sun eva svetlost,izlo enost tela hladnoci i dr) Alergijska reakcija se mo e raznoliko manifestovati u zavisnosti da li je njome zahva en samo jedan sistem organa ili vi e organa istovremeno i javlja se u bla em ili te em obliku.Mo e zahvatiti ko u ,o i,organe za disanje,organe za varenje,kardiovaskularni sistem. PROMENE NA KO I mo ete prepoznati po jasno ograni enom, ispup enom crvenom osipu koji je pra en svrabom.Promene su obi no simetri ne, mogu biti razli ite veli ine i zahvatiti razli ite delove ko e. Svrab mo e biti jako izra en to dovodi do nervoze i uznemirenosti(u narodu pojava poznata kao KOPRIVNJA A). Osim ovih, promene na ko i se mogu javiti i u vidu nejasno ograni enih otoka o nih kapaka,usana, aka i stopala.Boja ko e je obi no normalna,promene obi no nisu pra ene svrabom. Otokom osim ko e mo e biti zahva ena i sluzoko a usne duplje,jezik , drelo,grkljan to dovodi do ote anog gutanja i gu enja. ORGANI ZA DISANJE:alergijska reakcija mo e dovesti do iritacije sluznice nosa koja se manifestuje zapu enos u nosa, svrabom nosne sluzokoze,kijanjem u napadima,bistrom sekrecijom iz nosa,a koja je obi no udru ena sa svrabom,otokom o nih kapaka,suzenjem ociju.Takodje se mo e javiti nadra ajan ka alj,promuklost,ote ano disanje,zvi danje u grudima. ORGANI ZA VARENJE:tegobe koje mo ete imati su mu nina,povra anje, bolovi u trbuhu. KARDIOVASKULARNI SISTEM:alergijska reakcija mo e dovesti do pada krvnog pritiska (javlja se nesvestica,vrtoglavica),ose aja preskakanja srca. SAVET : Ako se alergijska reakcija manifestuje samo u vidu crvenog osipa pra enog svrabom,ili zapu eno u nosa,napadima kijanja,curenjem iz nosa, suzenjem i svrabom o iju koji se do tada nisu javljali, a,dobro se ose ate,mo ete se javiti lekaru op te medicine u Domu zdravlja.U slu aju da ste ranije imali iskustva sa alergijskim reakcijama i da Vam je poznat, dokazan uzrok alergije,a u cilju spre avanja njihovog ponovnog nastanka: u vreme sezone polena(prole e i leto) izbegavajte boravak u prirodi, to nije uvek lako i mogu e,kod alergije na ku nu pra inu i grinje podrazumeva se redovno i enje

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

stana,brisanje povr ina u stanu vla nom krpom, esto menjanje posteljine.Preduzetim merama se uz adekvatnu terapiju ubla avaju tegobe i proredjuju napadi bolesti (polenska kijavica,dugotrajna alergijska kijavica,alergijska bronhijalna astma).Kada je u pitanju alergija na hranu osnovno pravilo je da elimini ete tu namirnicu iz ishrane.Alergija na lekove takodje podrazumeva prestanak upotrebe tog leka.Mogu se koristiti alternativni lekovi,ali uz prethodnu konsultaciju sa lekarom. Alergije na lekove bi trebalo da budu evidentirane u zdravstvenoj knji ici. Kod nekih alergija koje traju du i vremenski period potrebno je redovno uzimanje lekova i kontrola(alergolog,otorinolaringolog,oftalmolog) UBOD INSEKTA(p ela,osa,pauk) promene koje nastaju obi no se manifestuju na mestu uboda crvenilom,otokom i bolom.Medjutim, esto dolazi do alergijskih reakcija. Na mesto uboda stavite hladnu,vla nu oblogu ili led .Posebno obratite pa nju ukoliko je ubod nastao na licu(naro ito usta) ili vratu. Ukoliko dodje do alergijske reakcije(ote ano disanje, ote ano gutanje,nesvestica) primenite savet naveden na kraju teksta. ALERGIJSKA REAKCIJA KOJA MO E DA UGROZI IVOT KAKO JE PREPOZNATI? OTE ANO DISANJE, OTE ANO GUTANJE, KO A PREKRIVENA CRVENOM OSPOM MO E POSTATI BLEDA,HLADNA i OZNOJENA,POREME AJ SVESTI(npr.nesvestica) ukazuju da se radi o te em obliku alergijske reakcije,naro ito ako se ove tegobe pogor avaju.Tegobe se mogu javiti pojedina no ili udru eno. U najte im slu ajevima kod bolesnika dolazi do potpunog gubitka svesti i prestanka disanja. . Jasno je da se ove pojave moraju hitno otkloniti i da zahtevaju lekarsku pomo . POZVATI 94! Na e ekipe poseduju adekvatne lekove i opremu za pru anje pomo i u ovim situacijama. SAVET(do dolaska ekipe hitne pomo i) : -u ovim slu ajevima va no je da budete smireni i poku ate da umirite i bolesnika -ako je bolesnik svestan,a te ko di e mo ete preduzeti slede e mere: -omogu ite mu da sedne,raskomotite ga ; -ukoliko nesmetano guta ili gutanje nije u ve oj meri ote ano,mo ete mu dati da popije lek protiv alergije,ako ga ima kod sebe ili u ku noj apoteci(prema uputstvu). Ako bolesnik ina e boluje od bronhijalne astme,mo e da se inhalira(sprej za inhalaciju ili inhalator) ; -ako se ali na nesvesticu,vrtoglavicu,mu ninu, mo ete ga postaviti u le e i polo aj,podignite mu noge ; -ako je polusvestan ili bez svesti(stanje svesti proverite dozivanjem ili drmusanjem bolesnika),a te ko dise,postavite ga na bok,glavu pa ljivo zabacite unazad,podignite bradu,proveravajte kako di e(gledajte da li se podi e grudni ko ,da li ujete njegovo disanje,da li ose ate njegov dah) ; -ako preduzetim merama utvrdite da je bez svesti i da ne di e mo ete zapo eti masa u srca,ve ta ko disanje(na na in na koji je to opisano u savetu o iznenadnoj sr anoj smrti na na em sajtu).

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

Visoka temperatura kod dece

TA JE POVI ENA TEMPERATURA Normalna telesna temperatura merena ispod mi ke je do 37 stepeni. Kada se meri u guzi temperatura je do 37,5 stepeni. Temperatura do 38 se ne smatra za visoku, ve su takva deca subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o pravoj povi enoj temperaturi, a kada je preko 39 radi se o veoma visokoj temperaturi. Ako je temperatura iznad 40 i dete je lo eg op teg stanja, potreban je hitan lekarski pregled. UZROCI VISOKE TEMPERATURE Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak neke bolesti , ali su infekcije naj e i uzrok iznenadno povi ene temperature. Visokom temperaturom se de ji organizam bori protiv virusa i bakterija i to je odbrambena reakcija organizma. Kod male dece, naj e i uzroci su infekcije gornjih disajnih puteva, uglavnom uzrokovane virusima, tako da antibiotski lekovi nisu potrebni. OBARANJE VISOKE TEMPERATURE Nije potrebno tretirati temperature do 38 stepeni (mereno ispod mi ke). Ako je temperatura preko 38, prvo rashladite dete (skinite ga i nemojte pokrivati), Ako je temperatura preko 39 najbolje je tu iranje dece mlakom vodom ili kva enje deteta pelenom ili pe kiri em natopljenim mlakom vodom, dok dete sedi ili le i. Goli avo dete ostaviti da se osu i na vazduhu, bez brisanja. Pravilno rashladjivanje je efikasno, ali kratkotrajno, pa je potrebno primeniti lekove antipiretike kada je temperatura iznad 38 stepeni. LEKOVI Naj e e se koriste PARACETAMOL (Efferalgan, Paracet, Febricet, Miralgin) u dozi 10-15mg po kg, po dozi (1 ka i ica ima 5ml ili 120 mg leka i IBUPROFEN (Brufen, Ibuprofen) u dozi 5-10mg po kg, po dozi (1 ka i ica ima 5ml ili 100mg leka). Lek prvog izbora je paracetamol, a ako dete slabije reaguje na taj antipiretik dati ibuprofen. Salicilati (Anbol, Midol, Aspirin) se ne daju deci zbog komplikacija na jetri kod nekih virusnih infekcija. NA IN PRIMENE LEKOVA Antipiretici se daju kao sirupi oralno, ili kao epi i u guzu rektalno. Po inje se sa sirupom, ali ako dete povra a, prelazi na epi e. Paracetamol u obliku supozitorija se stavi detetu u guzu polako, dok le i na strani i pridr i se guza par minuta da epi ne iscuri. DOZNI INTERVALI Oba antipiretika se daju na 6h, ali paracetamol moze i na 4h ako je temperature izuzetno visoka i te ko se obara, a deca imaju ispod 5 godina (rizik za fras). PO ETAK DEJSTVA LEKA Za 15 30 min; u me uvremenu tu irati dete mlakom vodom 10 do 15 min. CILJ Snizenje temperature ispod 38.

HITNO KOD PEDIJATRA - Ako beba stara do 3 meseca ima temperaturu iznad 38, a do 1 godine ako joj ne pada temperatura posle rashladjivanja i lekova ; - Ako je dete lo eg op teg stanja pospano, bezvoljno, je i, neobi no se pona a,odbija hranu i te nost ; - Ako pored ponavljanih tu iranja i lekova detetu ne pada ve raste temperatura iznad 40 stepeni ; - Ako dete izgubi svest, uko i pogled, ima trzaje delova tela, poplavi, kratko prestane da di e (fras).

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

FRAS Ako se desi fras, odmah pozvati hitnu pomoc, dete okrenuti na stranu, rashladiti kva enjem mokrim pe kiri em i stavljanjem epi a, antipiretika, u guzu. Iskusni roditelji mogu odmah da istisnu DIAZEPAM rektiolu u guzu da bi prekinuli napad, uz pridr avanje guze par minuta. Vazno je znati da je najve i rizik za fras ili febrilne konvulzije do 3 godine, a ne to ni i do 5 god, i fras koji traje ispod 15 min ne ostavlja posledice. Zato se maloj deci energi no obara temperatura, naro ito ako postoji nasledni rizik za febrilne konvulzije.

KRVARENJE IZ NOSA (EPISTAXIS)

Stanje zbog koga se hitnoj pomo i javlja mnogo sugra ana je krvarenje iz nosa. Spada u urgentna stanja,deluje dramati no, izaziva paniku kod osobe sa krvarenjem,kao i kod onih iz okru enja. EPISTAXIS tj.KRVARENJE IZ NOSA je manifestacija nekog stanja ili oboljenja, ali ne i sama bolest. Mo e biti oskudno ili obilno iz jedne ili obe nozdrve. UZROCI KRVARENJA IZ NOSA : - mehani ke povrede nosa (po ev od obi nog a kanja nosa,guranja sitnih predmeta u nos, to je slu aj kod dece, do te ih povreda sa o te enjem arhitektonike nosa) ; - visok krvni pritisak ; - poreme aj koagulacije (zgru avanja) krvi kod bolesti krvi,jetre ili neke metaboli ke bolesti ; - veliki fizi ki napor ; - izlaganje velikim nadmorskim visinama ; - boravak u pregrejanim prostorijama ; - virusne infekcije koje su e sluznicu nosa i ine zidove krvnih sudova krtim. U prednjim nosnim hodnicima uz samu nosnu pregradu nalazi se mre a sitnih krvnih sudova ,zapravo kapilara,odakle krene krvarenje na bla i ili ja i nadra aj. Krvarenje mo e biti i iz zadnjih delova nosa kada je obilnije i te e se zaustavlja. Krv iz nosa se sliva putem zadnjeg nosno- drelnog zida u usta,pa izaziva napad gu enja,ka lja,povra anja. TA INITI : - sa uvati smirenost. Delovati sugestivno na osobu kojoj se desio incident.Psihi ki faktor je zna ajan ; - obezbediti udoban polo aj ugro enom ; - ukoliko ste u mogu nosti izmerite krvni pritisak ; - procenite obilnost krvarenja ; - odredite da li je krvarenje iz jedne ili obe nozdrve. SAVET - osoba da sedi glave blago pognute ka grudima da bi se spre ilo slivanje krvi u usta. - naizmeni no pritiskati jedno, pa drugo nosno krilce i izduvati zaostale ugru ke krvi.

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

- po pra njenju nosa duboko udahnuti hladan vazduh kroz nos. - pritisnuti krvare u nozdrvu ka nosnoj pregradi , ili oba nosna krilca ka pregradi i stisnuto drzati 10-15 minuta - ako se nastavi krvarenje,a krvni pritisak je normalan,uzeti malo vate,nakvasiti kapima za nos koje imaju efekat skupljanja krvnih sudova.Takvu vaticu ugurati u krvare u nozdrvu,ili nozdrve,ponoviti stisak jos 1015 minuta. - svakako da ovakvi postupci ne dolaze u obzir kod fizicke povrede nosa jer stiskanjem nosa mogu da se dislociraju nosne kosti koje su povre ene i pogor aju stanje - ukoliko se ne zaustavi ili znatno ne smanji krvarenje po primeni niza postupaka ,neophodna je lekarska intervencija. Krvarenje iz nosa se retko desi samo jednom.Otkriti uzrok krvarenja kod lekara za ORL slu bu,obvezan je laboratorijski pregled krvi,izbegavati pretople,suve prostorije,iritanse poput duvanskog dima,nadoknaditi te nost,primeniti C vitamin u dnevnoj dozi koja poma e o uvanju integriteta zidova sitnih krvnih sudova.Kontaktirati redovno svog lekara i ne zaboraviti: ne pla iti se, jer strah i panika ote avaju ,a ne poma u.Nijedan problem nije nere iv ako zate ena osoba ima saveznike na putu oporavka,a pre svega veru u okru enje i lekara.

BRONHIJALNA ASTMA
Astma je hroni ni zapaljenski proces u disajnim putevima koja se po uzroku mo e podeliti na : -atopijsku (javlja se kod mladih osoba koje imaju alergijske bolesti (rinitis,ekcem,urtikarija) -neatopijsku (pacijenti bez podataka o alergijama,negativne kozne probe) Klini ka slika -nedostatak vazduha (gu enje) -zvi danje u grudima -ka alj U napadu bolesnik mo e ubrzano disati,biti preznojen,upla en.Tegobe se pogor avaju no u i u ranim jutarnjim satima. -Najte i klini ki oblik je ASTMATI NI STATUS. To je napad gu enja produ enog vremenskog trajanja koji ne reaguje na uobi ajenu terapiju. Uzroci bolesti -ku na pra ina,grinje,perje, ivotinjska dlaka -lekovi (acetilsalicilna kiselina) -profesionalni faktori -atmosfersko zaga enje Le enje -otklanjanje uzroka bolesti -bronhodilatatori (lekovi koji ire disajne puteve,a koji se naj e e koriste u vidu sprejeva i rastvora za inhalaciju) i kortikosteroidi -infekcije disajnih puteva

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

SAVET -INHALACIONA TERAPIJA u vidu sprejeva (Berodual,Ventolin sprej,maksimalno dnevno etiri puta po dve inhalacije). U NAPADU gu enja dve inhalacije ponoviti za etiri sata. -INHALACIONA TERAPIJA (u vidu rastvora za inhalaciju (Berodual, Spalmotil, tri puta po jednu inhalaciju. U NAPADU gu enja etiri inhalacije dnevno. -PROTIVUPALNA INHALACIONA TERAPIJA (Becotide ili Ecobec sprej, dva puta po jedna inhalacija dnevno).

EPILEPSIJA
EPILEPSIJA je sindrom (skup znakova) koji nastaju kao posledica o te enja delova velikog mozga, ili poreme ene funkcije neurona (nervnih elija). Epilepti ni napad predstavlja manifestaciju epilepsije naj e e u vidu gr enja ekstremiteta ili celog tela, sa gubitkom ili poreme ajem svesti. Obzirom na veliki broj klasifikacija epilepsije, mi emo Vam opisati samo one najzna ajnije i po ivot ugro avaju e. Nije neophodno da zapamtite njihova imena, niti da ih razlikujete, va no je samo da znate kada da zovete hitnu pomo , i ta da radite dok stru na pomo ne stigne! GRAND MAL- veliki napad je najdrasti nija manifestacija. Po inje iznenada sa gubitkom svesti i padanjem rtve na tlo. Sledi sna an gr mi i a ledja, telo se izvija u luk, uje se krik usled gr enja glasnih ica i prestaje disanje u trajanju od 5-10 sekundi. Sledi sna no gr enje svih ekstremiteta, koje je u po etku br e, a zatim sve sporije, sa sukrvi avom penom na ustima (zbog ugriza jezika, u usnoj dupli punoj pljuva ke), ra irenim zenicama, nevoljnim umokravanjem (traje do 50 sekundi). Nakon toga dolazi faza kratkotrajne nereaktivnosti - osoba je pospana, malaksala, umorna, zbunjena. Veliki napad obi no traje 1-2 minuta. Svaki napad koji traje du e od 5 minuta zahteva hospitalizaciju! STATUS EPILEPTIKUS- je epilepti ni napad koji je toliko produ en, ili se toliko esto ponavlja, bez pauze da nastaje fiksirano, ili trajno epilepti ko stanje. Status epileptikus mo e biti i jedan napad koji traje du e od 30 minuta. SAVET : - Ostanite mirni i pribrani jer samo tako mo ete biti od koristi. - U zavisnosti kako je osoba pala za titite je od povre ivanja. podmetnite svoj dlan pod elo ili potiljak bolesnika, ili postavite ne to mekano pod glavu ( ebe, pe kir, jaknu... ta god vam se nadje pri ruci) - Merite vreme od po etka napada (gubitak svesti i pad) i trajanje trzaja tela, do po etka disanja. zapamtite da sve to traje du e od 5 minuta, ivotno ugro ava pacijenta!!! - Ne spre avati trzaje ekstremiteta i tela, jer zbog sna nih kontrakcija mogu nastati povrede ko tanozglobnog sistema. - Pomerite telo bolesnika, ukoliko je pad nastao na opasnom mestu. ne stavljajte nista u usta pacijentu! - Ne spre avajte odvijanje epilepti nog napada.

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

POZVA ETE HITNU POMO : - Za svaki napad koji traje du e od 5 minuta - Kada se napad de ava prvi put u ivotu - Kada je osoba tokom napada povredila glavu, ili zadobila neku drugu te ku povredu. - Ako osoba i nakon prestanka napada te ko di e.

ANGINA PEKTORIS
Angina pektoris je jedan od klini kih oblika koronarne ili ishemijske bolesti srca. Prouzrokuje je slab dotok krvi u srce , to uzrokuje smanjeno snabdevanje sr anog mi i a kiseonikom i hranljivim materijama. Angina pektoris je disbalans u potrebi i snabdevanju sr anog mi i a dovoljnom koli inom krvi i manifestuje se bolom iza grudne kosti koji mo e da propagira u rame, ruku, prema lopatici, prema vratu i vilici.Pri pokretu intenzitet anginoznog bola se ne menja, ostaje konstantan. Angina pektoris je znak da je pacijent u pove anom riziku od sr anog oboljenja, sr anog zastoja ili od iznenadne sr ane smrti. Anginu pektoris delimo na : 1.Stabilnu anginu pectoris 2. Nestabilnu anginu pektoris Stabilna angina pektoris Osobe sa stabilnom anginom pektoris imaju epizode nelagodnosti i bola u grudima koji se mogu predvideti, uglavnom se javljaju posle napora i stresa. Bol moze da traje nekoliko minuta i prolazi posle uzimanja nitroglicerina u obliku lingvalete ili spreja sublingvalno ( ispod jezika ). Nitroglicerin mo e uzeti ponovo u vremenskom intervalu od 15 minuta izmedju dva uzimanja leka, pod uslovom da sistolni (gornji) pritisak nije ispod 100 mm ivinog stuba jer i Nitroglicerin sni ava periferni krvni pritisak. Nestabilna angina pektoris Kod ljudi sa nestabilnom anginom pektoris , bol u grudima nemo e da se predvidi , neo ekivan je, javlja se u miru, kada se ljudi odmaraju. Nelagodnost je ve a i du e traje u odnosu na stabilnu anginu pektoris. Naj e i razlog je redukovani krvni tok kroz sr ani mi i , obi no aterosklerozom ili krvnim ugru cima.Zbog tog su enja krvnog suda i nedovoljnog dotoka krvi u sr ani mi i , javlja se bol i nelagodnost koja du e traje u odnosu na stabilnu anginu pektoris. Nestabilna angina pektoris se kao i akutni koronarni sindrom tretira kao hitno stanje, jer ako sr ani mi i du i vremenski period u tom delu bude manje opskrbljen krvlju, elije sr anog mi i a nedovoljno ishranjene, ako du e traje mo e da dovede do infarkta miokarda. Zato je neophodno da pacijent odmah uzme nitroglicerin da se odmah javi lekaru kako bi dalje bio adekvatno zbrinut. SAVET : Uklanjanje ili smanjenje faktora rizika Nitoglicerin sublingvalno (pod jezik). Deluje ve nakon 30 sekundi, iri periferne krvne sudove i time dovodi do pove anja koli ine krvi koja se doprema sr anom mi i u. Pobolj ano snabdevanje srca krvlju prekida bol par minuta po uzimanju nitroglicerina. Ako bol traje i dalje mo e se uzeti Nitroglicerin ponovo u razmaku od 15 minuta . Ako je i dalje bol prisutan potrebno je da se odmah pacijent javi lekaru putem telefona gde e dobiti dalja uputstva do dolaska ekipe Hitne medicinske pomo i. Osobe koje ve imaju dijagnostikovanu anginu pektoris treba da otklone faktore rizika (dipabetes, pu enje,gojaznost,povi en holesterol,stres,nedovoljan san,visok krvni pritisak).

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

IZNENADNA SR ANA SMRT

ta je iznenadna sr ana smrt Kod iznenadne sr ane smrti srce naglo i bez upozorenja prestaje da pumpa krv u mozak i druge vitalne organe. Smrt "dolazi" u trenu i veoma je dramati no iskustvo za okolinu. esto unesre eni nije prethodno bolovao, ve je obavljao svakodnevni posao. Ali je istina, da naprasna sr ana smrt nije slu ajan doga aj. Mnogi umrli su imali sr ana o te enja ili druge zdravstvene tegobe, ali ih nisu prepoznali na vreme. Iznenadni sr ani zastoj je naj e e posledica haoti ne elektri ne aktivnosti srca, koja se zove ventrikularna fibrilacija i le i se elektro okom. Aparat koji slu i za primenu strujnog udara (elektro oka) na pacijentove grudi, naziva se defibrilator (otklanja fibrilaciju, tj. vr i defibrilaciju). U svetu postoje automatski spolja nji defibrilatori koje koriste obu eni laici kako bi pomogli unesre enim osoba koji su do iveli iznenadnu sr anu smrt. Ko je u riziku od naglog sr anog zastoja Iznenadna sr ana smrt poga a sve uzrastne grupe, oba pola, sve rase ak i osobe koje su naizgled potpuno zdravo (npr. sportiste..)! Slede i su faktori rizika za nastanak naprasne sr ane smrti: prethodna sr ana oboljenja, infarkt miokarda ili pojava naprasne sr ane smrti me u srodnicima (u porodici) ose aj jakog i ubrzanog rada srca, neobja njivi gubitak svesti ili nesvestica bol u grudima, te ko e sa disanjem ili gubitak svesti prilikom fizi kog napora sr ano popu tanje, infarkt miokarda ili uro ene i ste ene sr ane mane drugi faktori rizika kao to je visok krvni pritisak, e erna bolest, gojaznost, pu enje i visoke vrednosti holesterola u krvi. Kako prepoznati iznenadnu sr anu smrt Bolesnik mo e prethodno da oseti jak bol u grudima, da te ko di e i ima sr anu aritmiju - osoba gubi svest (ne reaguje na glasno dozivanje i drmusanje), jer zbog sr anog zastoja funkcije mozga prestaju petnaest sekundi po prestanku cirkulacije krvi. - posle nekoliko hrapavih, plitkih, agonalnih udaha dolazi do prestanka disanja - zbog sr anog zastoja, kod unesre enog puls se ne pipa. - ako se ne izvr i uspe na reanimacija nastupa biolo ka smrt. Mozak umire ve nakon 4 6 minuta od prestanka rada srca! Kako pomo i unesre enom Proveriti stanje svesti blagim drmanjem ramena i glasnim dozivanjem: Da li ste dobro? - okrenuti unesre enog na le a, staviti jednu ruku na elo i zabaciti glavu unazad, a drugom rukom podignite bradu postavljaju i dva prsta na njen vrh (zabaciti glavu podi i bradu). Gledajte da li se grudni ko podi e, slu ajte da li se uje disanje, i osetite dah unesre enog na svom obrazu, tokom 10 sekundi. - ako ste utvrdili da je unesre eni bez svesti i ne di e, pozvati hitnu pomo . - dok ekate na stru nu medicinsku pomo treba zapo eti reanimaciju - unesre enog treba polo iti na le a na tvrdu podlogu. - zapo eti spolja nju masa u srca brzinom od 100 puta u minutu. Na sredinu grudne kosti unesre enog, postavimo na dlan, a preko njega na drugi dlan i zapo injemo ravnomemu kompresiju te inom na eg gomjeg dela tela ispru enim rukama u laktovima, tako da grudnu kost utiskujemo za nekoliko santimetara. - ve ta ko disanje (zabaciti glavu podi i bradu) - udahnite, postavite svoje usne na usta unesre enog, palcem i ka iprstom ruke koje je na elu zatvoriti nosnice i izdahnite tokom 1 sekunde. Ukoliko imate otpor da

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

dajete ve ta ko disanje, radite samo kompresije grudnog ko a. - radite naizmeni no 30 kompresija pa dva udisaja - ako unesre eni ne di e pet minuta ili du e, dolazi do nepovratnog (ireverzibilnog) o te enja mozga, ali i drugih organa. Kako spre iti pojavu iznenadne sr ane smrti Oko 80% unesre enih ima koronarnu bolest. Delovanjem na faktore rizika smanjuje se mogu nost pojave iznenadne sr ane smrti. Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase, ve banje, prestanak pu enja, le enje povi enog krvnog pritiska, normalizovanje vrednosti e era i holesterola u krvi doprinosi smanjivanju fatalnih doga aja.

MENTALNO ZDRAVLJE - DEPRESIJA

Depresija je veliki problem dana njice.Izle iva je , ali privoleti osobu sa depresijom da ode kod lekara i to jo psihijatra je veoma te ko.Prisutne predrasude i iskrivljene informacije ili termini koji opisuju depresiju odbijaju ljude od odlaska na le enje. Depresiju izaziva kombinacija genetskog nasle a i uticaja spolja njih okolnosti. Ako je genetska predispozicija jaka, bolest mo e nastati bez okida a koji je naj e e stres. Stresne okolnosti koje naj e e izazivaju depresiju : - gubitak nekog ili ne eg va nog - samo a, odsustvo prijatelja ili ljubavi - te ka bolest ( sopstvena ili u porodici ili familiji) - poro aj, te ka trudno a - siroma tvo - nezaposlenost - izlo enost ikaniranju - pretrpljeno nasilje Ostali faktori koji izazivaju depresiju : manjak dnevnog svetla, nezdrava ishrana, neki lekovi, alkohol, steroidi itd. KAKO SE OSE A OSOBA KOJA IMA DEPRESIJU alost, bezrazlo na tuga, sklonost ka pla u, bolno zami ljeno lice neki su od znakova depresivnog raspolo enja.Misaoni tok je usporen, govor tih, ponekad jedva ujan sa dugim pauzama izme u re i i uzdaha. Prisutne su ideje depresivnog tipa ( ideje samooptu ivanja, bezvrednosti ivota). Ponekad ideje samooptu ivanja prerastaju u slu ne iluzije, pa i halucinacije, pri emu osoba uje da i drugi o njemu govore kao o bezvrednom oveku.Sni en nagon za ivljenjem, sve to radi radi sa teretom i brojne poslove ostavlja nezavr ene (kreveti nename teni, tanjiri neoprani...). Gubitak brige o li noj higijeni (prestaju da se umivaju, kupaju....).Sve nabrojano vodi sklonosti ka samoubistvu. Neki znakovi za postojanje depresije prepoznatljivi su na organskom (telesnom) planu : gubitak apetita sa gubitkom telesne te ine, poreme aj spavanja (te ko uspavljivanje, bu enje u toku no i tj. tokom spavanja i rano jutarnje bu enje), - gubitak seksualnog nagona. Depresivna osoba ose a bolove u le ima, probavnom sistemu, ima poreme aj cirkulacije, sklona je asocijalnom pona anju ( u grupi ljudi pokazuje uznemirenost, nelagodu i te i ka osamljivanju). KAKO LE ITI DEPRESIJU

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

Spoznajom naj e ih simptoma uvi amo da depresija nanosi patnju , ometa u obavljanju svakodnevnih poslova i ponekad bude toliko jaka da oduzima oveku volju za ivotom. Sa pojavom prvih simptoma najva nije je javiti se specijalisti za mentalno zdravlje tj. psihijatru. KADA ZVATI HITNU POMO - Iznenadni napad teskobe, sa visokim stepenom uznemirenosti - Agresivno pona anje prema sebi (samonano enje povreda) ili prema okolini - Ozbiljna pretnja samoubistvom. SAVET : Poku ajte da pomognete i smirite bolesnika dok ekate kola hitne pomo i. Predlo ite bolesniku da pozove psihijatra, psihologa ukoliko je ranije le en ili da pozove bilo koju drugu osobu sa kojom bi eleo da razgovara. Mirno poku ajte da objasnite bolesniku da ova situacija nije po ivot opasno stanje.

KORI

ENJE LEKOVA

Lek je svaka supstanca ili proizvod koji se koristi za dobro primaoca, ili sa ciljem menjanja ili razja njavanja fiziolo kih sistema ili patolo kih stanja. Svaki lek ima o ekivano, eljeno dejstvo, zbog koga se i daje. Me utim, lekovi imaju i ne eljena dejstva-nuzpojave i to je nenamerno izazvana, ne eljena pojava u organizmu na uneti lek, primenjen na odgovaraju i na in i u odgovaraju oj koli ini. Ova ne eljena dejstva mogu da se jave e e ili re e. Lekovi uneti u telo, deluju na organizam, ali tako e lekovi mogu menjati delovanje jedan drugom, u smislu poja anja ili slabljenja dejstva, uklju uju i i javljanje ve eg broja nuzpojava. to je vi e lekova koji se istovremeno koriste, ve e su mogu nosti za me udejstva lekova, e e javljanje nuzpojava, a to je naro ito vidljivo kod starih osoba, koje u proseku koriste ve i broj lekova. Ove ne eljene reakcije mogu biti od blagih kao to je na primer ospa po ko i, pa do najte ih, kao to je smrtni ishod. Neke procene u SAD kazuju da od posledica ne eljenih dejstava na lekova ima preko 100.000 smrtnih slu ajeva, i da se na le enje ovih stanja potro i preko 4 milijarde dolara godi nje. U savremenoj medicini se smatra da treba koristiti to je manji broj neophodnih lekova i ako je ikako mogu e, taj broj ne bi trebalo da bude ve i od pet. Ako se u svakodnevnom le enju upotrebljava ve i broj lekova, to mora biti dobro odmereno od strane nadle nog lekara, a to je va lekar u Domu zdravlja, a provere zravstvenog stanja u tom slu aju moraju biti e e. Kada idemo na kontrole, treba poneti lekaru sve ono to koristimo, bez obzira da li je propisano receptom ili mo e da se nabavi u slobodnoj prodaji, da bi se napravio najbolji odabir lekova koje emo da koristimo. Procene kazuju da od etvrtine do polovine starijih bolesnika ili polovina hroni nih bolesnika ne uzima lekove kako treba. Ili ne po tuje dnevni ritam uzimanja lekova ili koli ine koje treba uzeti u odre eno vreme. Petina onih koji u kesi donesu sve lekove na kontrolu ne uzima lekove prema uputstvu. Do 60 posto starijih osoba koje se le e prekida uzimanje lekova bez dogovora sa svojim lekarom. Ovo mo e da se odrazi na efikasnost le enja i javljanje komplikacija. Svi lekovi koji se uzimaju, treba da se koriste isklju ivo u dogovoru sa lekarom i na dogovoreni, propisani na in. Uvek ponesite sve lekove koje koristite, ak i povremeno, u jednoj kesi i poka ite svome lekaru. Upoznajte va eg lekara sa sredstvima kao to su razni ajevi, minerali i vitamini, ili druga ''pomo na lekovita'' sredstva. I ova sredstva mogu da uti u na lekove koje ve uzimate, kao i na stanje va e bolesti i va eg tela. Bolesnik je taj kome bi trebalo da je vi e stalo do li nog zdravlja nego lekaru. Lekar je stru no osposobljen da vam pomogne u izboru lekova. Iskoristite va eg lekara.

10

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

HIPOTERMIJA
Hipotermijom ili pothla ivanjem naziva se smanjenje telesne temperature ispod trideset pet stepeni uzrokovano dugim izlaganjem niskim temperaturama okoline, pri emu je gubitak telesne temperature ve i od njene proizvodnje u telu. Naj e e se de ava na otvorenom, kada se ljudi izgube, kada su povre eni, iscrpljeni, bespomo ni ili su jednostavno legli. Vetar i vla nost ubrzano izazivaju hipotermiju ak pri umerenim temperaturama tako da se mo e javiti pri svim spolja njim uslovima. Va no je znati da je hipotermija stanje koje se mo e javiti u sva etiri godi nja doba. Naj e e se de ava u hladnim regionima kao i kod starije populacije u siroma tvu, slabije razvijenim socioekonomskim uslovima, ak i u toplim regionima. Starije osobe i bolesni ljudi koji ive u lo im ivotnim uslovima mogu do iveti hipotermiju i u ku nim uslovima. Telo se u vodi hladi deset puta br e nego na vazduhu, a posebno pri ve im telesnim aktivnostima u vodi. Nagli ulazak u hladnu vodu izaziva smetnje pri disanju, paniku i brz zamor. Ako je temperature vode oko nula stepeni ovek gubi svest za petnaest minuta, a ako je temperature vode oko deset stepeni gubitak svesti nastupa za oko pola sata do jednog sata, a do smrti dolazi za oko dva sata. Alkoholna pi a ire krvne sudove ime pospe uju gubitak toplote iz organizma; kofein izaziva gubitak vode i podsti e hipotermiju kao i nikotin koji pospe uje opasnost od smrzavanja. SAVET : Postoje brojne mere predostro nosti koje treba preduzeti kako bi se izbeglo dovo enje u stanje u kojem telesna temperatura padne do opasno niskih vrednosti. 1. Obu i toplu ode u. Telesna temperatura se bolje " uva" ako se obla imo u slojevima lagane ode e nego kada na sebe stavimo samo jedan sloj debele ode e. 2. Nositi kapu za glavu, jer se time ne gubi toplota glave. Posebno su deca predisponirana gubitku toplote na taj na in. 3. Kretati se. Ako se sedi du e vreme u hladnom prostoru stanje se znatno br e pogor ava nego prilikom umerenog kretanja. 4. Pojesti bar jedan topli obrok tokom dana. 5. Piti tople napitke tokom dana, a tokom hladnih no i uputno je dr ati termos-bocu s toplim ajem blizu , kako bi se u slu aju potrebe to pre organizam mogao ugrejati. 6. Upotrebljavati pamu nu posteljinu i vunenu ebad. Osoba koja se na e u stanju hipotermije mora odmah biti preba ena u medicinsku ustanovu. Osobu ne prisiljavati da se pomera jer svaki nagli pokret joj mo e tetiti, a osobu bez svesti pa ljivo pomerati. Dok se eka medicinska pomo ili u toku transporta do bolnice , po eljno je sa unesre enog skinuti vla nu ode u i zamotati ga celog (uklju uju i i glavu, osim lica) u toplo ebe. Nikakvo brzo i naglo zagrevanje ne dolazi u obzir i u tim trenucima nije korisno, ve je naprotiv tetno! Ako je osoba pri svesti treba joj ponuditi mlaki i slatki napitak, ili davati ka iku po ka iku tople supe, nikada alkohol.

11

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

Tegobe uslovljene vremenskim promenama

Promenljivo vreme itekako mo e da vam ote a ivot i svakodnevno funkcionisanje, ali uz malo truda s ovim problemom mo ete uspe no da se nosite. Da biste svoj organizam u inili prilagodljivim na vremenske prilike, to vi e boravite na otvorenom i ukoliko vam zdravstveno stanje dozvoljava, bavite se nekim sportom. Unosite dosta te nosti, najmanje dva litra dnevno, izbegavajte zasla ena pi a i alkohol, kao i masna jela .Ishrana treba da bude bazirana na vo u i povr u i hrani bogatoj vitaminima i mineralima. Iako neki stru njaci smatraju da su za meteoropatske reakcije glavni krivac elektromagnetni talasi, na nagle promene temperature, vla nosti vazduha, atmosferskog pritiska i brzine vetra ne bismo tako reagovali da nije sve vi e stresnih situacija kojima smo izlo eni. Stres slabi imunolo ku obranu toliko da iznenadne promene temperature izazivaju fizi ku slabost koja nema stvarne organske uzroke. Nepovoljne klimatske uslove najte e podnose osobe koje pate od hroni nih bolesti srca i krvnih sudova, disajnih organa, astme, reume i artritisa. Kod njih se pogor avaju osnovne tegobe.Pacijenti se naj e e ale na visok pritisak, ote ano disanje, sevanje u kostima, te iganje u o iljcima, zaraslim ranama i prelomima kostiju. Hroni ni bolesnici moraju redovno da uzimaju prepisanu terapiju, a da se obazeno jave lekaru ukoliko simptomi traju vi e dana ili se pogor aju. - Izbegavajte svaki ve i napor i stres. Obavezno odvojite vreme za opu tanje i odmor, ak i ako ste na poslu.Vodite ra una da ste naspavani, a protiv nesanice treba da se borite svim raspolo ivim sredstvima. Nemojte kasno da le ete i znajte da je organizmu potrebno minimum sedam sati sna. - Ako vas mu i glavobolja, lezite u zamra enu prostoriju i odmarajte u ti ini, bez prisustva jakih zvukova. - Meteoropate moraju svakodnevno da provedu pola sata - sat na sve em vazduhu, daleko od saobra ajnih gu vi i uli ne vreve. - to vi e idite pe ice. Ako ne mo ete da se bavite nekim sportom, uvedite praksu da svakog jutra radite gimnastiku i ne koristite lift. To je odli an trening za kardiovaskularni sistem. - Tu irajte se i vi e puta na dan. Naizmeni no koristite toplu i hladnu vodu. - Ukoliko ste u mogu nosti, idite u saunu. Nau nici su otkrili da najmanje problema s vremenom imaju osobe koje redovno odlaze u saunu, jer se krvni sudovi tako "u e" da pravovremeno reaguju na temperaturne promene. - Za ubla avanje simptoma koristite prirodna sredstva. aj od mati njaka s medom pokazao se kao odli an u borbi protiv umora i glavobolje. - Protiv nesanice i unutra njeg nemira idealan je aj od kamilice i valerijane.

12

Saveti lekara HITNE POMO I

www.beograd94.rs

NOVI GRIP - H1N1

Novi grip je uzrokovan virusom h1n1,koji u sebi sadr i komponente pti jeg,svinjskog i humanog virusa gripa.Do sada nije pokazao znakove mutacije,a osetljiv je na ve inu dezinfekcijskih sredstava,a naro ito na dezinfekcijska sredstva na bazi hidroalkohola. Novi grip je veoma zarazno i brzo prenosivo oboljenje koje na sre u nema visoku smrtnost. Posebno je opasan za decu,osobe starije od 65 godina i hroni ne bolesnike(sr ani bolesnici,osobe koje boluju od hroni nih oboljena disajnih puteva,osobe oslabljenog imuniteta...) Virus se prenosi kaplji nim putem,tj esticama sline bolesnika koje kroz vazduh dolaze do sluznica zdrave osobe. Inkubacija(vreme od ulaska virusa u organizam do pojave simptoma bolesti) je 3-5 dana.Izolacija obolele osobe sprovodi se odmah u trajanju od 10dana,a jo 10 dana traje oporavak osobe.Najve i broj obolelih o ekuje se po etkom slede e godine. SIMPTOMI Temperatura ve a od 38 stepeni, gu obolja,curenje iz nosa,kijanje,ka alj,ote ano disanje, konjuktivitis, proliv, povra anje, mu nina,glavobolja,konvulzije(kod dece),promena stanja svesti,bol u mi icima. MERE PREVENCIJE NOVOG GRIPA 1.Izbegavati masovna okupljanja 2.Izbegavati kontakt sa osobama koje imaju povi enu temperaturu i sa simptomoma oboljenja disajnih puteva. 3.U slu aju kontakta sa obolelim(ako je bolesnik u ku i) razgovor obavljati na udaljenosti od 1m. 4.Obavezno provetravati prostorije u kojima se boravi 5.Redovno prati ruke u trajanju od dvadesetak sekundi dezinfekcionim sredstvima na bazi alkohola 6.Kod odlaska u dom zdravlja,ili u kontaktu sa obolelim u ku nim uslovima obavezno koristiti zastitne maske hirur ke maske za tita traje 2h nano maske - zastita traje 6h 7.Kod kontakta sa obolelim nositi nao are 8.Kod kontakta sa obolelim nositi za titnu ode u 9.U slu aju temperature i blagih respiratornih smetnji kontaktirati de urnog epidemiologa ili savete lekara na 94,ili na broju za savete 3615008. 10.Ukoliko kod osoba postoji sumnja da je obolela od novog gripa,izbegavati prevoz sredstvima javnog saobra aja, a u slu aju potrebe obavezno koristiti za titne maske. 11.U slu aju te e klini ke slike,visoka temperatura,pojava ote anog disanja ,gu enja,jakog ka lja,klonutosti,javiti se na Infektivnu kliniku. 12.Obavezno ja ati imunitet( etnja na sve em vazduhu,redovne fizi ke aktivnosti,hrana bogata vo em i povr em) 13.Hroni ni bolesnici,sr ani bolesnici na hemodijalizi moraju redovno uzimati svoju propisanu terapiju i izbegavati kretanje van stambenog prostora bez ve e potrebe. 14.Preporu uje se obavezna vakcinacija na sezonski grip,naro ito osoba preko 65 godina.

13