ISPITNA PITANJA

POSLOVNE FINANSIJE
SA DOGOVORIMA
BILANS STANJA NA DAN 31.12.2009. GODINE (u 000 dinara)
Red.
broj
O p i s Tekua godina Prethodna godina
AKTIVA 100,000 90,000
1. Zemljita 4.000 2.900
2. Gra. objekti, postrojenja i oprema 46.000 37.100
3. Uea u kapitalu drugih pravnih lica 2.000 2.000
4. Zalihe gotovih proizvoda 18.000 22.200
5. Zalihe robe maloprodaje 6.000 5.000
6. Potraivanja od kupaca 21.000 19.000
7. Kratkoroni finansijski plasmani 1.000 1.000
8. Gotovina i ekvivalenti gotovine 2.000 800

PASIVA 100,000 90.000
9. Akcijski kapital 50.000 50.000
10. Nerasporeena dobit 14.000 6.000
11. Revalorizacione rezerve 1.800 2.000
12. Dugorona rezervisanja 2.000 1.000
13. Dugoroni krediti 5.000 8.000
14. Kratkoroni krediti 10.000 9.000
15. Obaveze prema dobavljaima 15.200 13.000
16. Ostale obaveze 2.000 1.000

BILANS USPEHA ZA PERIOD 01.01. 31.12.2009. GODINE
Red.
broj
O p i s Tekua godina Prethodna
godina
1. Poslovni prihodi 340.000 290.000
2. Nabavna vrednost prodate robe na malo 34.000 41.000
3. Trokovi materijala za izradu 87.000 72.000
4. Trokovi reijskog materijala (f*) 32.000 23.500
5. Trokovi goriva i energije 15.000 13.000
6. Trokovi zarada, naknada zarada i ostalih li. rash. (40%f*) 137.000 110.000
7. Trokovi amortizacije (f*) 5.000 4.000
8. Trokovi proizvodnih usluga 10.000 9.000
9. Nematerijalni trokovi (f*) 7.000 8.000
10. Trokovi finansiranja kamata (neto) 4.000 6.000
11. Porez na dobit 1.000 500
12. Stopa iskorienosti realnog kapaciteta 65% 55%
OSTALI PODACI ZA 2009. GODINU:
Fiksni trokovi (f*); Prosena kamata na tritu 14% godinje; Stopa dividende jednaka stopi bruto prinosa
na sopstveni kapital; Nominalna vrednost jedne emitovane akcije iznosi 1.000 dinara; Broj akcija koje se
otkupljuju 20.000; Nabavna vrednost Gra objekata postr. i opreme iznosi 100.000; Prosean broj
zaposlenih 50; Dospele obaveze 2.200; Ukoliko nije posebno naglaeno aktuelni su podaci 2009. godine; Stopa
inflacije u tekuoj godini 9,5%;

ISPITNA PITANJA:
Radi operativnosti u radu sainite raspored ostvarenih poslovnih prihoda za 2009. godinu, i
to:(u 000 RSD)
1. Poslovni prihodi _______________340.000

2. Varijabilni trokovi _______________228.200
3. Kontribuciona dobit (mara pokria) (1-2) _______________111.800 kof. 0,32

4. Fiksni trokovi ________________98.800

5. Poslovni dobitak (3-4) ________________13.000
6. Trokovi kamata _________________4.000
7. Bruto dobitak (5-6) ________________ 9.000
8. Porez na dobit _________________1.000
9. Neto dobit (7-8) _________________8.000


NA OSNOVU PRIKAZANIH BILANSA I DODATNIH PODATAKA UZ BILANSE:
(U 000 DINARA OSIM AKO JE NEOPHODNO RAUNATI U DINARIMA)

1. Kod emitovanja dugorone obveznice zaraunata je kamata u visini od 10% godinje.
Koliko iznosi prva prodajna cena dugorone obveznice ako je vladajua kamatna stopa na
dugorone tedne uloge 8% godinje. (3)
10.000 x 10/8 = 12.500 dinara
2. Da li postoji razlika izmeu Drutva za upravljanje Investicionim fondom i
Investicionim fondom. Ako postoji u emu je ta razlika i koje delatnosti (poslove) obavlja
Drutvo a koje Fond? (3)
Investicioni fond je finansijska organizacija koja se iskljuivo bavi trgovinom HOV i
finansijskih derivata. U skladu sa propisima u Srbiji postoje tri Inv. Fonada: Otvoreni,
Zatvoreneni i Privatni investicioni fond.
Drutvo za upravljanje investicionim fondom upravlja Invest. Fondom kao zavtvorenim
akc. Drutvom., stim da moe upravljati sa vie Inv. Fondova i ne moe biti povezano po
osnovu kapitala sa drugim pravnim licima. Mora da zapoljava najmanje jednog portfolio
menadera i najmanje jednog internog revizora, a imovina fonda ne moe da se ulae u
pokretne stvari, HOV koje izdaje drutvo i akcije drutva za upravljanje.
Fond trguje dunikim HOV, depozitnim certifikatima, finansijskim derivatima, akcijama,
udelima i nekretninama u RS.
3. Ako je konformna kamatna stopa 100% godinje, koliko iznosi polugodinja konformna
kamatna stopa, a koliko stvarna godinja kamatna stopa ako bi smo primenili relativnu
polugodinju kamatnu stopu? (5)
Primera radi, ako je godinja kamatna stopa 100%, polugodinja konformna stopa e biti:
% 4214 , 41 1
100
1 100
365
181

1
1
]
1

,
_

+
p
K
s
a godinja kamatna stopa (K
i
)
% 100 1
100
4214 , 41
1 100
2

1
1
]
1

,
_

+
i
K
Ako bismo primenili relativnu kamatnu stopu, to znai da je polugodinja kamatna stopa
50% = (100 : 2), onda bi stvarna godinja kamatna stopa bila:
% 125 1
100
50
1 100
2

1
1
]
1

,
_

+
i
K
Dakle, stvarna kamatna stopa je u ovom sluaju vie od nominalne kamatne stope za 25
procentnih poena.
4 . Utvrdi:
a) koeficijenat pokrivenosti obaveza iz gotovinskog toka, (2)
got. tok ( bruto dobit+tr. kamata+tr. amortiz.) / obaveze =
34.200 / (9.000+4.000+5.000) / = 0,52
b) stopu otpisanosti osnovnih sredstava, (2)
ispr. vrednosti / nabavna vredn. nekretn. = (100.000-46.000) / 100.000 x 100 = 54%
c) neto obrtna sredstva. (2)
neto obrt. sred. = obrt. sred. kratk. obav. = 48.000 27.200 = 20.800
d) Koeficijenat obrta i broj dana vezivanja gotovih proizvoda, (2)
trok. prodatih gotov. proizv. / pros. zalihe got. proizv. = 297.000 / 20.100= 14,77
365/14,77 = 24,71 dan vezivanja zaliha u skladitu.
e) Broj dana vezivanja robe na zalihama, (2)
a) K.O. zaliha = Nabav. vrednost prod. robe / pros. zalihe robe = 34.000/5.500=6,18
b) 365/6,18 = 59,06 dana proseno vezivanje robe na zalihama.
5. Sa kojim sredstvima samofinansiranja raspolae privredno drutvo, a koji su spontani
(autonomni) izvori izvori finansiranja privrednog drutva? (3)
Sredstva samofinansiranja su:
- Primena degresivnog obrauna amortizacije
- Izlaz materijala sa skladita po FIFO metodi
- Primena sistema obrauna zaliha nedovrene proizvodnje i zaliha gotovih
proizvoda po varijabilnim ili proizvodnim trokovima , ako je cena kotanja tih
proizvoda nia od neto prodajne cene.
- Indirektnim obezvreenjem (otpisom) potraivanja iznad stvarnih rizika
- Bilansiranje deviznih potraivanja po niem kursu od vladajueg kursa na
tritu
- Kada se bilo koje obaveze precenjuju a da se stvarno nikada i ne plate poveriocu
- Akumulirana amortizacija
- Dugorona rezervisanja
- Akumulirani neto dobitak
Spontani izvori finansiranja:
- sve vrste obaveza (po pravilu na kratak rok) za koje se ne plaa dodatna
naknada kao napr. Obaveze prema dobavljaima, za primljene avanse,
obraunate poreze, nesplaene zarade i sl..
6. Kod planiranja poslovanja za 2010. godinu Ciljni neto dobitak, Finansijski rashodi i
Fiksni rashodi iznose 140.000. Pod pretpostavkom da je prinosni bilanas za 2009.
godinu prva planska varijanta, izraunajte procenat poveanja prodajnih cena za
ostvarenje ciljnog planskog bruto dobitka pri ne promenjenom obimu proizvodnje i
prodaje: (5)
Maa pokria prve varijante plana = 111.800
Na teret mare pokria II varijanta = 140.000 razlika 28.200 poveanje
28.200 x 100 / 340.000 = 8,29% potrebno poveanje prodajnih cena za ostvarenje
planiranog ciljnog bruto dobitka.
7. Izraunaj i obrazloi:
7.1.- stpu neto prinosa na ukupan kapital, (2)
(ND+TR.K) / UK = 12.000/70.800 x 100 =16,94%. Na svaki dinar uloenog ukupnog
kapitala ostvaren je prinos od 0,1694 dinara neto dobitka uveanog za pla. kamate.
7.2.- stpu bruto prinosa na ukupan kapital, (2)
PD / UK = 13.000/70.800 x 100 = 18,36%. Na svaki dinar uloenog ukupnog kapitala
ostvaren je prinos od .1836 dinara bruto dobitka.
7.3.- stopu neto prinosa na sopstveni kapital (2)
ND / SK = 8.000/65.800 x 100 = 12,15%. Na svaki dinar uloenog sopstvenog kapitala
ostvaren je prinos od 0,1215 dinara neto dobitka.
7.4.- prosenu kamatnu stopu, (2)
TK / UKR = 4.000/15.000 x 100 = 26,66%. Na pozajmljena sredstva iz kredita plaena je
kamata, proseno u visini od 26.66%.
7.5.- stopu zaduenosti. (2)
OB / (SK - gub. nerasp. Dob. Tek. God.)= 34.200/57.800 x 100 = 59,17%. U odnosu na
sopstveni kapital obaveze, ukupne obaveze iznose 59,17% to se moe smatrati
zadovoljavajuom strukturom jer je sopstveni kapital gotovo dva puta vei od obaveza.
7.6. Stopu i vreme povrata uloenog akcijskog kapitala pod pretpostavkom stalnosti
uslova poslovanja drutva: (2)
Net. Dobit x 100 / akc. Kap = % povrata = 8.000 x 100 / 50.000 = 16%
100 / 16 = 6,25 godina (vreme povrata)
8. Izraunaj i obrazloi:
a) dejstvo finansijskog leverida na bruto dobtak prema
strukturi pozajmljenog kapitala, (3)
(% br. prin. na UK pros. kam. %) x pozajmlj. dug. kred.
18,36% - 14% x 5.000.000 = 218.000 dinara - pozitvno dejstvo jer je stopa bruto
prinosa na ukupan kapital vea od prosene kamatne stope na tritu.

b) koeficijenat dugorone finansijske stabilnosti, (3)
DI + prosene zalihe/ (K+DR+DK) = 77.600 / 72.800 = 1,07 . Pokazuje da dugoroni
izvori nisu dovoljni da finansiraju dugorono vezanu imovinu uveanu za prosene zalihe i
da postoji latentna opasnost pojave problema odravanja likvidnosti.
c) iznos slobodnog, odnosno nedostajueg kapitala,
i stopu pokrivenost zaliha: (3)
NOF = Dug. izvori dug. vezana imovina = 72.800 52.000 = 20.800
Neto obrtni fond ili slobodan deo dugoronog ukupnog kapitala za finansiranje trajnih
obrtnih sredstava (prosenih zaliha) iznosi 20.800 dinara, a prosene zalihe iznose 25.600
dinara, to pokazuje nedostajui ukupan kapital u iznosu od 4.800 dinara. Stopa
pokrivenosti zaliha = 20.800 x 100 / 25.600 = 81,25%
d) koeficijenat solventnosti. (2)
aktiva / obaveze = 100.000 / 34.200 = 2,92 pokazuje da se iz raspoloive imovine mogu
namiriti ukupne obaveza 2,92 puta kad tad, makar u postupku steaja.

9. Preduzee je kupilo robe u vrednosti od 100.000 dinara sa rokom plaanja 120 dana,
stim ako plati u roku od 60 dana ima pravo na 4% kasa-skonta. Koliko iznosi stopa
troka proputenog kasa-skonta i dali treba koristiti kasaskonto obrazloi (2+1)=(3)
stopa tr. prop. kasa-skonta = 4 x 365 x 100 = 25,34%
(100 - 4) (120-60)
Treba koristiti uz kreditno zaduenje jer je kamata na kredite 14% godinje tako da se
korienjem kasaskonta zarauje na tuim izvorima 10,96%
10. Izraunaj:

a) bilansnu vrednost (cenu) jedne akcije, (2)
Ukupan kapital / br. emit. akcija = 65.800 / 50.000 = 1.316 = dinara
b) ravnotenu otkupnu cenu jedne akcije. (2)
broj. emit. akcija x tr. vred. akcije(nom. vred. x %divid. / kamat. %) / broj emt. akcija
br. akcija koje se otkuplj. = 50.000 x (1000x19,75/14) / 50.000 20.000 = 50.000 x
1.410 / 30.000 = 2.350 dinara
11 . Izraunaj:

11.1. koeficijenat opte likvidnosti, (2)
obrtna imovina / kratk. obav. 48.000/ 27.200 = 1,76
11.2. koeficijenat trenutne likvidnosti, (2)
gotovina i ekv. got. / dospele kratk. obav. = 2.000 / 2.200 = 0,91
11.3. Izraunaj GOTOVINSKI CIKLUS uzimajui u obzir dane vezivanja imovine
u zalihama, potraivanjima od kupaca i obaveza prema dobavljaima: (3)
1) got. Proizvodi 24,71 dan (4/d)
2) roba 59,06 (4/e)
3) potr. od kupaca = kupci x 365 / prih. od prod. = 21.000 x 365 / 340.000 = 22,54 dana
4) obav. prema dob. = dobavljai x 365 / nab. vred. prod. robe + trokovi mater. +
trokovi energ. i goriva + tro. proizv. usluga = 15.200 x 365 / 178.000 = 31,17 dana
GOTOVINSKI CIKLUS = ( 24,71+59,06+22,54) 31,17 = 75,14 dana
11.4. koeficijenat obrta obrtne imovine, (2)
prihod / obrt. imov. = 340.000 / 48.000 = 7,08


11.5. faktor poslovnog rizika i ta on pokazuje, (1+1)=(2)
mara pokr. / posl. dobitak = 111.800 / 13.000 = 8,6 i pokazuje koliko se puta poslovni
dobitak menja pri svakoj promeni mare pokria
11.6. Procenat iskorienosti prihoda od prodaje za ostvarenje neutralnog bruto
dobitka, (3)
a) potreban posl. prihod za ostv. neutr. bruto dobitka = (fix. tr. + tr. kamata) / kof. m. pok.
= (98.800 + 4.000) / 0,32 = 321.250
b) % iskorienosti prihoda. = ( potr. prih. ) / prihod x 100 = 321.250 / 340.000 x 100 =
94,49%
11.7. vreme (u godinama) povraaja osnovnog kapitala . (2)
Osnovni kapital / neto nov. tok = 50.000 / (8.000+5.000) = 3.85 godine
12. Ako je izluna imovina 30.000 dinara, kolika je stopa pokrivenosti obaveza prema
poveriocima pod pretpostavkom da je aktuelni imovinski bilans za 2009. god.
likvidacioni bilans. (3)
100.000 30.000 / 32.200 x 100 = 217,39% (dug. rezervis. nisu poverioci)

13. PREDUZEE A i PREDUZEE B zakljuili su ugovor o zajednikom ulaganju
(poduhvatu). Projektovan je bilans uspeha za period zajednikog poduhvata u tri
varijante - pesimistika, optimistika i najverovatnija po kojima je stopa prinosa
(rentabilnosti): pesimistika 6%, optimistika 14% i najverovatnija 7%. Izraunaj
najniu stopu prinisa i najviu stopu prinosa i objasni ta partneri u zajednikom
poduhvatu utvruju uz pomo ovih stopa. (4)
Varijanta
q
R
q q
R R
R
2
q
Pesimistika 6 - 3 36
Optimistika 14 + 5 196
Najverovatnija 7 -2 49
9 0 281
Standardna greka =
2
2
q
q
R
M
R

=
2
9
3
281
= 3,595
Oekivana stopa prinosa:
- najnia = 9 3,5595 = 5,44%
- najvia = 9 + 3,5595 = 12,56%
Partneri biraju stopu naknade izmeu 5,44% i 12,56%.
14. INVESTICIONI OBJEKAT SADRI:
Pozicija
Vek
upotr. Investicija
Godinja
amortizacija
Petogodinj
a
amortizacija
Rezidualna
vrednost
1 Zemljite
2 Gra. objekat 50. g. 60.000 1.200 6.000 54.000
3 Oprema 5. g. 360.000 72.000 360.000 0
4 Trajna obrtna sredstva 180.000 180.000
Svega (1 do 3) 600.000 366.000 234.000
a) Izraunaj rezidualnu vrednost. (3)

Godina
1 2 3 4 5
Poslovni prihodi 594.000 594.000 594.000 594.000 594.000
1. Trokovi proizvodnje 384.000 384.000 384.000 384.000 384.000
2. Trokovi uprave i prodaje 48.300 48.300 48.300 48.300 48.300
3. Trokovi amortizacije 73.200 73.200 73.200 73.200 73.200
Poslovni rashodi 505.500 505.500 505.500 505.500 505.500
4. Trokovi kamata 30.000 25.086 19.680 13.734 7.194
Rashodi redovne aktivnosti 535.500 530.586 525.180 519.234 512,694
Bruto dobitak 58.500 63.414 68.820 74.766 81.306
Porez, na dobitak (10%) 5.850 6.341 6.882 7.477 8.131
NETO DOBITAK 52.650 57.073 61.938 67.289 73.175
A. Neto novani tok za primenu
dinamikih metoda
155.850 155.359 154.818 154.223 153.569
B. Neto novani tok za primenu
metode roka povraaja
125.850 130.273 135.138 140.489 146.375
b) Izraunaj:
- neto novani tok za primenu dinamike metode 773.819 (2)
- neto novani tok za primenu metode roka povraaja 678.125 (2)
Projekat e se finansirati 50% iz sopstvenog kapitala, ija je cena 16% i 50% iz
dugoronog kapitala ija je kamatna stopa 10%.
Ponderisana cena kapitala je 13% (16x0,5 + 10x0.5)
c) Izraunaj:
- neto sadanja vrednost projekta i stopu neto sadanje vrednosti. (4)
Nnt = 155.850 x disk. fakt. = 0,88496 (CENA KAP 13%) = 137.921
155.359 x 0,78315 = 121.669
154.818 x 0,69305 = 107.297
154.223 x 0,61332 = 94.588
153.569 x 0,54276 = 83.351
Rez.v. 234.000 x 0,54276 = 127.005
UKUPNO. 671.831
INVESTICIJA 600.000
NETO SADANJA VREDNOST 71.831
- stopa neto sad. vrednosti (71.831 x 100 / 600.000) 11,97%
- interna stopa prinosa nemamo vie disk. stopa (2)
- rok povraaja (600.000 / pros.NNT 154.763) 3,23 god. (2)
135.625 4,42 god.
15. Ako je Osnovni kapital 200.000 hiljada RSD, statutarne rezerve (10%) u funkciji
obaveznih rezevi 10.000 hiljada RSD, a gubitak u poslovanju 90.000 hiljada RSD,
izraunaj iznos osnovnog kapitala posle pokria gubitka uz zadravanje odnosa
obaveznih rezervi 10%. (3)
osnovni kapital+rezerve-gubitak/1+% rezervi = 200.000+10.000-90.000 / 1+0.1 =
120.000/1,1 = 109.091 novi osnovni kapital. Iznos rezervi koje se zadravaju = 109.091 x
10% = 10.909,10 RSD.