Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru Pravni fakultet Opte pravo

Seminarski rad

Nevanost ugovora

Prof: dr Veroljub Rajevi Ass: dr Sneana Kirbaum

Student: Jelena trbac

Novi pazar,decembar 2008.

UVOD

Obaveze koje nastaju jednim ugovorom mogu da prestanu na razne naine. Ugovor moe prestati zato to se protivi nekoj zakonskoj ili moralnoj normi, postoje sluajevi kada same stranke odustaju od zakljuenja ugovora ili je samo jedna strana ovlaena da raskine ugovor, u odreenim sluajevima ugovor moe da prestane da proizvodi pravna dejstva usled smrti ugovorne stranke. Svi naini prestanka ugovora se mogu podjeliti na: prestanak ugovora usled ponitenja, raskida (sporazumnog ili jednostranog), ili smrti ugovornika. Ugovor moe prestati I usljed sluajne propasti njegovog predmeta I u tom sluaju se postavlja pitanje rizika. Ukoliko se prilikom sklapanja ugovora ne ispune svi neophodni uslovi za punovanost jednog ugovora, onda je takav ugovor nepunovaan,on ne proizvodi eljena pravna dejstva

NEVANOST UGOVORA

Da bi jedan ugovor proizvodio pravna dejstva moraju da se ispune uslovi koje zakon zahtjeva za njegov nastanak i punovanost. Ti uslovi su sposobnost ugovaranja, saglasnost volja, predmet, kauza i forma. Ako u momentu zakljuenja ugovora neki od ovih uslova vanih za njegovu punovanost nedostaje, onda je takav ugovor nepunovaan,on ne proizvodi eljena pravna dejstva. Nisu svi uzroci nevanosti isti, a samim tim i sankcija nevaeeg ugovora se razlikuje u zavisnosti od uzroka nevanosti. U ranom riskom pravu gradacije sankcija u zavisnosti od uzroka nevanosti nije bilo. Ius civile zastupa stanovite da svaki pravni posao ne vai ako mu nedostaje bilo koji od propisanih uslova. Quod nullum est, nullum producit effectum. Kasnije je u pretorskom pravu poelo da se vodi rauna o manjim i veim nedostacima pravnog posla tako da Justinijanovo pravo poznaje podelu nevaecih ugovora na ruljive i nitave. Tradicionalno nevanost ugovora se djeli na dve velike kategorije:nitavi i ruljivi ugovori,oni se jo nazivaju i apsolutno i relativno ruljivi ugovori*. Ova podjela proirena je i podjelom na nepostojee ugovore. Tako da se ugovori djele na nepostojee, nitave i ruljive. Pojam nevanosti ugovora pretpostavlja da je nedostatak postojao od samog momenta zakljuenja ugovora. Primjer za to je kada je ugovornik bio rtva zablude ili prevare, ili je ugovr zabranjen pozitivnim pravom

--------------------------*ZOO lan 103 (1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo. (2) Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice. ZOO lan 117 (1) Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude. (2) To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.

NEPOSTOJEI UGOVORI

Kada nastaje ugovor potrebno je da se ispune odreeni uslovi za njegov nastanak. Ukoliko jedan od tih uslova nedostaje onda takav ugovor ne proizvodi pravna dejstva, on je nepostojei. Ovakav ugovor ne treba mjeati sa nitavim ugovorom kod koga su uslovi za nastanak ispunjeni, ali on ne proizvodi pravna dejstva jer je protivan imperativnim ili moralnim normama. Ipak ova razlika se osim u sluaju branog prava u zakonodavstvu ne ini jer se i u jednom i drugom sluaju smatra da ugovor ne proizvodi pravna dejstva. Nepostojei je svaki onaj ugovor kod koga nedostaje neki od bitnih uslova za nastanak ugovora. Potpuni nedostatak saglasnosti volja ini ugovor nepostojeim(zabluda o prirodi ili predmetu ugovora). Ukoliko nedostaje pravno relevantna volja to je sluaj sa izjavljenom voljom od strane lica koje je apsolutno nesposobno za ugovaranje, takav ugovor je nepostojei. Nepostojei su i oni ugovori kod kojih postoji odsustvo predmeta ili kauze, ili oni ugovori kod kojih nije ispunjena forma, ukoliko je ona predstavljala konstitutivni element tog ugovora. Za sve navedene ugovore se smatra da nisu ni nastali. Za nepostojee ugovore navedeno je da se u zakonodavstvu oni izjednauju sa nitavim ugovorima, razlog za ovo lei u injenici da istovjetna sankcija pogaa i jednu i drugu kategoriju ugovora. I pored ove injenice u Zakonu o obligacionim odnosima nai emo podjelu ugovora na nitave i ruljive*

-------------------------------------ZOO lan 103 (1)Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo ZOO lan 111 Ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno.

NITAVI UGOVORI

Ugovori koji su protivni odreenim prinudnim propisima ili moralnim imperativima nazivaju se nitavi ugovori*. Nitav ugovor ne proizvodi pravna dejstva i sud na njega pazi ex offitio**. Na nitave ugovore se moe pozivati svako zainteresovano lice,to su prije svega same ugovorne strane i njihovi univerzalni sukcesori, takoe to mogu biti i sva ona lica koja su u stanju da pokau interes za taj akt. Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se. Nitav ugovor ne postaje punovaan kada zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane, sem u sluaju kada je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren***. Nitav ugovor se sudskom odlukom samo utvruje, i zato takva odluka ima samo deklarativni karakter. Za nitave ugovore karakteristino je to to oni ispunjavaju uslove za nastanak ugovora tako da on prividno moe izgledati kao da je punovaan, ali u sutini ne proizvodi pravna dejstva, jer je protivan prinudnim i imperativnim normama. Nitavim ugovorima se vreaju okviri javnog poretka pa se njihovo ponitenje preduzima radi zatite optih interesa. Za nitavost ugovora je karakteristino da nitavost pojedinih odredbi ne povlai ipso facto i nitavost cjelog ugovora,jer prema opte prihvaenom principu korisno se tetnim ne kvari****. Nitavost cjelog ugovora nee nastati ako postoji nitava odredba, ali da ta odredba nije bila uslov ugovora ili odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljucen. Nitavi su svi oni ugovori koji su sa svojom sadrinom ili ciljem protivni javnom poretku ili moralu ako zakon u odreenom sluaju ne predvia neto drugo. Nitavost se uglavnom posmatra u sferi nedoputenosti predmeta ili kauze ugovorne obaveze, jer predmet i kauza mogu biti nedoputeni imperativnim pravnim i moralnim normama. Pa tako su zabranjeni svi oni ugovori izmeu fizikih ili privatnopravnih lica koji za predmet imaju neku stvar koja inae ne moe biti u privatnoj svojini. Nedoputenost kauze(osnova) takoe povlai nitavost*****.
---------------------------------------------------------------* ZOO lan 103 (1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo. ** ZOO lan 109 (1) Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako zainteresovano lice. (2) Pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac. *** ZOO lan 107 (1) Nitav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane. (2) Ali, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati. **** Utile per inutile non vitiatur ***** ZOO lan 52 Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav

Protivzakonit je onaj ugovor koji se protivi propisima prinudnog karaktera, zakonu i drugim podzakonskim normativnim aktima, nemoralan je onaj ugovor koji se protivi moralnim normama odreene drutvene sredine. Protivzakonit ugovor je postavljen samim zakonskim tekstom, a nemoralan ugovor se nalazi u optoj svjesti odreene drutvene sredine. Jedan nemoralan ugovor moe biti i protivzakonit, u sluaju kada moralna norma postane i pravna,primjer za to je zelenaki ugovor koji je po svojoj sadrini nemoralan, ali koji je istovremeno i protivzakonit jer ga zabranjuju i pravne norme. Granica izmeu nemoralnih i protivzakonitih ugovora nije otro postavljena pa se zato i jedna i druga vrsta ugovora naziva nedoputeni ugovori. Nitavi ugovori povlae za sobom brojne pravne posledice. Zavisno od toga da li su ugovorne obaveze izvrene djelimini ili potpuno, ili nisu izvrene uopte dolazi do povraaja u preanje stanje(restitutio in integrum), ili naknade tete. Restitucija moe biti jednostrana, dvostrana, i nedoputena. Kod jednostrane restitucije samo jeda strana je duna da izvri povraaj primljenog, i to prvenstveno u naturi, a ako je to nemogue onda u novcu. Kod jednostrano obaveznih ugovora mogua je samo jednostrana restitucija. Jednostrana restitucija je mogua i kod dvostranih ugovora ako je samo jedna strana izvrila obavezu. Do jednostrane restitucije moe doi i kada su obe strane izvrile meusobne obaveze(jedna drugoj su predale ugovorene vrednosti), a samo jedna od njih je savesna, tj. nije znala niti je prema okolnostima mogla znati da je ugovor nitav. Kod dvostrane restitucije dolazi do obostranog povraaja primljenog, tj. svaki ugovornik vraa svome saugovorniku ono to je od njega primio po osnovu nitavog ugovora, a ako je to nemogue onda tu vrednost vraa u novanom ekvivalentu. Nedoputena restitucija nastaje kada su stranke dune da po osnovu nitavog ugovora ono to su primile predaju nekom treem licu, nekom dravnom ili drugom javnom organu. U naem zakonodavstvu prije donoenja ZOO, koristilo se pravilo povraaja u preanje stanje ili pravilo nemo auditur. Nakon donoenja ZOO koriste se : povraaj u preanje stanje, primena pravila nemo auditur, oduzimanje predmeta u korist nadlene optine. Pored povraaja u preanje stanje, kao posledica ponitenog ugovora moe se javiti i naknada tete. Naknadu tete moe zahtevati samo savesna stranak, tj. ona koja prema okolnostima nije znala niti je mogla znati za nitavost. Strana ijom krivicom je do tete dolo duna je da tetu nadoknadi.

KONVERZIJA

Nitavost pojedinih odredbi ugovora moe povui za sobom i nitavost cjelog ugovora, ali isto tako odredbe ugovora se mogu smatrati nitavim, a da ostala sadrina ugovora bude punovana. To zavisi od od utvrenja injenice da li bi ugovor bio zakljuen i bez odredbi koje su pogoene nitavou. Mogue je da jedan nitav ugovor proizvodi pravna dejstvanekog drugog ugovora ukoliko sadri potrebne uslove za punovanost tog ugovora i ukoliko se s obzirom na cilj kome stranke tee moe smatrati d abi ga one htele,kada bi im bila poznata nitavost. U takvom sluaju nastupa konverzija nitavog ugovora odnosno pretvaranje nitavog ugovora u drugi punovaan ugovor koji stranke takoe hoe. lan 106 Zakona o obligacionim odnosima* predvia pravilo prema kome kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kada su ugovor zakljuili i ako semoe uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost svog ugovora. To znai da nitav ugovor nosi sa sobom mogunost konverzije ali ne i konvalidacije, jer nitav ugovor ne postaje punovaan ako zabrana ili neki drugi uzrok nitavosti naknadno nestanu. Najee konverzija nastaje kada su stranke nevete u sklapanju ugovora ili su neobavetene o uslovima potrebnim za nastanak ugovora i njegovu pravnu egzistenciju, pa tako manljivo saine ugovor da on prema svom zakonskom tekstu, u stvari nije ni nastao(nepostojei ugovor), ali ono to su stranke sainile moe predstavljati neki drugi ugovor, ukoliko s enjome postie ista svrha i ukoliko je to izrez volje stranaka. Konvertovani ugovor mora uvjek da odgovara namjeri stranaka, jer se njihovim izjavama volje ne moe pripisati pravno dejstvo koje oni nee. Konverzija se uglavnom javlja kod nepostojeih ugovora, jer kod njih nisu ispunjeni svi uslovi za nastanak ugovora, a ne kod nitavih jer ono to je protivno prinudnim propisima ili moralnim imperativima ne moe biti punovano bez obzira na konkretnu vrstu ugovora. -------------------------* ZOO lan 106 Kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor zakljuili i ako se moe uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost svog ugovora.

RULJIVI UGOVORI

To su ugovori koji proizvode pravna dejstva, ali koji mogu biti poniteni u predvienom roku na zahtev zakonom odreenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vreaju pojedinani interesi. Na ruljivost se mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica,a ne sudovi po slubenoj dunosti. Sudskom presudom se se ne ustanovljava, ve izrie ponitenje ugovora. Kod ruljivih ugovora sudska presuda ima konstitututivno dejstvo. Tuba za ponitenje ruljivog ugovora moe se podii samo u zakonom predvienom roku, ija duina zavisi od konkretnog uzroka ruljivosti. Ako se u tom roku tuba ne podigne, ugovor punovano proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zakljuenja (ab initio). Ukoliko se ruljiv ugovor poniti dolazi do povraaja u preanje stanje i naknade tete. Mogue je da su samo neke odredbe ugovora ruljive(stranka je pristala na neku odredbu usled prinude ili prevare), tada vae ista pravila kao i kod nitavih ugovora, tj. mogue je da samo te odredbe ne proizvode pravna dejstva, ili da cjeli ugovor bude poniten, zavisnio od utvrenja injenice da li ugovor moe opstati bez ponitenih odredbi. Ruljivost se primjenjuje u materiji nedostatka volje(zabluda, prevara, pretnja), kao i kod ograniene poslovne sposobnosti. Svi nedostaci ne ine ugovor ruljivim. Kada se radi o zabludi ugovor je ruljiv samo u odreenim sluajevima bitne zablude, tj. ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor. Ako se zablua odnosi na prirodu ugovora, osnov ili predmet obaveze onda ugovor i ne nastaje, pa on nije ruljiv ve nepostojei. U sluajevima prinude,ukoliko je ona u vidu pretnje(vis compulsiva), ona je uzrok ruljivosti,a ako se radi o fizikoj pretnji(vis apsoluta), onda ona u potpunosti spreava nastupanje saglasnosti, pa je ugovor tada nepostojei. Prevara kao kvalifikovana zabluda uvjek je uzrok ruljivosti ugovora. Ako je lice koje je ogranieno poslovno sposobno zakljuilo ugovor bez odobrenja zakonskog zastupnika, taj ugovor je ruljiv. Ruljivost je prisutna i u sluajevima prekomernog oteenja.

Pravo na ponitenje ruljivog ugovora uvjek je ustanovljeno u interesu odreenog lica, bilo da je to lice sam ugovornik ili njegov univerzalni sukcesor, ili tree lice koje koje zakon odreuje, tj. lice koje ima pravni interes da zahteva ponitenje ruljivog ugovora. Kada se ruljiv ugovor poniti on onda ne proizvodi nikakva pravna dejstva. Ponitenje deluje retroaktivno, tj. smatra se da ugovor ne proizvodi dejstva od momenta zakljuenja(ex tunc). Stranke se mogu sporazumeti da ponitenje ugovora proizvodi dejstva ex nunc, a smatrae se da su punovana ona dejstva koja je ugovor proizveo do momenta ponitenja. Ako je ruliv ugovor djelimino ili potpuno bio izvren, a ponitenje djeluje ex tunc, nastupa obaveza restitutio in integrum, i to ako je mogue u naturi, ako ne onda u novanom ekvivalentu. Restitucija moe biti jednostrana i dvostrana. Do jednostrane restitucije dolazi kada je po osnovu ruljivog ugovora samo jedna strana u cjelini ili djelimono primila izvrenje obaveze druge strane. Jednostrana restitucija moe da nastane i kod dvostrano obaveznih ugovora,ako samo jedna strana potpuno ili djelimino izvri svoju obavezu. Kod dvostrane restitucije svaki ugovorni vraa svome ugovorniku onu vrednost koju je od njega primio po osnovu ruljivog ugovora. Pored restitucije kao posledica ponitenja ugovora javlja se i naknada tete. Naknada tete zavisi od savjesnosti tj. nesavjesnosti stranaka. Savjestan je onaj ugovornik koji nije znao niti je mogao znati za postojanje uzroka ruljivosti, i on ima pravo na nadoknadu tete od svoga saugovornika ako je na njegovoj strani bio uzrok ruljivosti. Nadoknadom tete se repariraju posljedice koje su nastale nitavou ugovora.

KONVALIDACIJA

Konvalidacija predstavlja naknadno osnaenje ruljivog ugovora putem odricanja od prava na ponitaj ugovora od strane lica kojima zakon to pravo daje. Ona moe biti uinjena izrino ili preutno, npr. dobrovoljnim izvrenjem ruljivog ugovora od strane ugovornika koji zna za uzrok ruljivosti zbog koga bi mogao zahtjevati ponitaj ugovora. Konvalidacija je mogua kod ruljivih ugovora zato to se kod ovih ugovora prvenstveno vreaju interesi samih ugovornika ili drugih zakonom odreenih lica, tako da se ta lica, s obzirom da se radi o zatiti njihovih interesa mogu odrei zatite koji im drava prua. Ako se radi o nedostatku koji povlai apsolutnu nitavost kojom se vreaju javni interesi stranke u principu ne mogu izvriti konvalidaciju ugovora. U sluaju nitavosti stranke mogu samo da saine novi ugovor koji e ispunjavati uslove punovanosti.,a taj akt nije konvalidacija ve zakljuenje novog ugovora. Da bi konvalidacija proizvodila pravna dejstva potrebno je da se ispun eodreeni uslovi:da se radi o ruljivom ugovoru, da se konvalidacija preduzima od strane lica koja su ovlaena da zahtjevaju ponitenje ugovora, da je u momentu konvalidacije stranka bila u mogunosti da slobodno izjavi volju. Konvalidacija moe da se preduzima u svim sluajevima ruljivosti ugovora, prije svega je mogua kod nedostataka volje. Takoe je mogua i u sluaju kada je ruljiv ugovor sklopljen od strane lica koje je ogranieno poslovno sposobno,i bez prisustva njegovog zakonskog zastupnika*. U takvoj situaciji ugovor se moe osnaiti naknadnim odobrenjem. Dejstvo konvalidacije se ogleda u tome to ruljiv ugovor postaje punovaan. Konvalidacija djeluje retroaktivno i konvalidirani ugovor se ne moe vie napadati iz razloga zbog kojih je konvalidacija preduzeta.
-------------------------------------------------*ZOO lan 56 (1) Za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugovara ima poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje tog ugovora. (2) Ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuivati samo one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno. (3) Ostali ugovori tih lica ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ruljivi su, ali mogu biti osnaeni njegovim naknadnim odobrenjem.

10

SADRAJ

Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------2 Nevanost ugovora----------------------------------------------------------------------------3 Nepostojei ugovori---------------------------------------------------------------------------4 Nitavi ugovori---------------------------------------------------------------------------------5 Konverzija--------------------------------------------------------------------------------------7 Ruljivi ugovori--------------------------------------------------------------------------------8 Konvalidacija-----------------------------------------------------------------------------------10 Sadraj-------------------------------------------------------------------------------------------11 Bibliografija------------------------------------------------------------------------------------12

11

BIBLIOGRAFIJA

Perovi, S. : OBLIGACIONO PRAVO, Beograd, Slubeni list SFRJ, 1990 Anti, O. :OBLIGACIONO PRAVO, Beograd, Slubeni glasnik,2008 ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja

12