ФИЛМ

Балканска правила
Покушај сагледавања скорије српске историје кроз призму
поруке једног савременог филма

РЕЖИЈА
Дарко Бајић
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић

Проблеми домаће кинематографије већ се готово последично користе како би се

пружило оправдање за њен "пад". Готово апокалиптична опседнутост "Губитком раја"
чини се да је свеприсутно бреме нашег пост-социјалистичког друштва. Припадници
старијих и средњих генерација често су склони да значајно климају главом мислећи да
веома добро знају разлоге и узроке пада, док децу рођену након Титове смрти узроци
углавном ни не занимају. Припадници нових нараштаја најчешће прихватају живот у
"затеченом стању". И док разни комични поджанрови побиру неки, какав-такав
осредњи успех, филмови који се баве озбиљним лицем стварности, представљају ретке
и често не баш успешне покушаје. Из те плејаде се, тим више, истичу они, политички
ангажовани, кинематографски подухвати који се успешно хватају у коштац са
најозбиљнијим темама наше садашњости, а пре свега: Лепа села лепо горе (1996 –
http://www.imdb.com/title/tt0116860/), Нож (1999 - http://www.imdb.com/title/tt0192377/),
Професионалац (2003 - http://www.imdb.com/title/tt0339535/) и, наравно, Балканска
правила (1997 - http://www.imdb.com/title/tt0189386/).
О утицају филма Балканска правила довољно сведочи чињеница да је наслов
постао општеприхваћена 1 фраза која "портретише" све оно "најгоре што балкански
простор и менталитет могу да понуде". Успех оваквих филмова умногоме зависи од
квалитета литерарног предлошка, режисерове успешности у читању и интерпретацији
истог и глумачке посвећености и надахнућа. Пошто је аутор приче писац Радослав
"Лале" Павловић, нешто старијој публици познат по представи "Шовинистичка
фарса" која је културно пропратила распад федерације, сценарио је тешко могао да
буде слаба тачка. Дарко Бајић који заиста није баналан режисер (како би неки злурадо
окарактерисали Булајића или Шотру 2 ) је, из "загонетних" разлога, неке "лирске"
моменте радње прилично непотребно пролонгирао, и тако одузео део драгоценог
простора за причу, која није ни мало наивна ни једноставна. Иако се циљ овог намерног
разводњавања радње можда може разумети, ипак се не мора обавезно и оправдати.
Коначно, глумци су се свакако трудили (са промењивим успехом) да све то испрате,
што је, без сумње, у највећој мери пошло за руком Лазару Ристовском.
Ипак, у Балканским правилима, прича и порука су далеко значајније од
тривијалних техничких детаља. Овде ћемо поставити анализу на крајње хипотетичкој
бази пошто нисмо били у могућности да пронађемо неку литературу која би поруци

1
И то на читавом простору бивше СФРЈ, што је врло лако уочити ако се речи "Балканска правила"
унесу у било који од популарних интернет претраживача. Погледати, на пример, текст Неуништива
балканска правила: http://www.danas.co.yu/20060603/vikend3.html.
2
Нпр. http://arhiva.kurir-info.co.yu/Arhiva/2004/mart/01/ST-02-29022004.shtml.

Страна 2 од 9
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић
овог филма пришла на овакав начин. Нећемо препричавати радњу, тим пре што је и
овај филм релативно скоро издат и на DVD-у (са не баш тако малим закашњењем).
Оно што се чини једним од најинтересантнијих аспеката овог филма јесте
импликација постојања једног српског националног језгра унутар служби безбедности
које су комунистичке власти формирале у послератној Југославији. Ова, условно
речено "Српска група" покушава да функционише као паралелни систем безбедности
унутар социјалистичке Југославије са јасним циљем заштите српских националних и
државних интереса у новоформираној заједници. Постоје индиције да је Српска група
свакако старија од новог комунистичког режима (што се назире у говору "Маторог" на
почетку филма – улогу тумачи Лазар Ристовски). Иако нема неких конкретнијих
референци, стиче се снажан утисак да ова група на неки начин баштини традицију
загонетног тајног друштва познатог под називом Црна рука, а улога коју тумачи
Ристовски ван сваке сумње садржи неке "аписовске" елементе.
Читава спекулација добија додатну дозу занимљивости ако узмемо у обзир шири
контекст приче, који у филму није наговештен. Наиме, ако бисмо заиста поистоветили
Српску групу са Црном руком, свакако би требало узети у обзир да је један огранак те
организације наводно постојао и у четничкој емиграцији и да је повезиван са
организацијама попут Српске народне одбране (СНО), Српским ослободилачким
покретом "Отаџбина" (СОПО) и личностима попут Николе Каваје и његовог кума
Бошка Радоњића 3 . Ако бисмо у контексту тезе коју износе Балканска правила
погледали на недавну изјаву Бошка Радоњића да је СОПО заправо поново формирао
српску службу безбедности под Јовицом Станишићем, цела ствар наравно остаје
потпуно недоказива, али ипак крајње интригантна "теорија завере".
Ако би се изнесена теза прихватила као тачна онда би се неминовно наметнуо
закључак да је нека организована Српска група свесно формирана као надидеолошка
структура инфилтрирала своје агенте у све центре моћи који би могли да завладају
Србијом, без обзира на идеолошке премисе. У филму се индикативно не спомиње
Александар Ранковић који је током четрдесетих и педесетих година прошлог века
практично управљао Југославијом као нека врста Титовог намесника, док је маршал
био заузет на међународном плану формирањем Покрета несврстаних. Међутим, у
једној краткој али значајној сцени флешбека, појављује се Слободан Пенезић "Крцун",
кога глуми чувени "Бата" Живојиновић. По свој прилици, Крцун је (да ли случајно?)
представљен као водећа личност отаџбинског огранка Српске групе и особа веома јаких
и јасних националистичких ставова. Балканска правила емитују утисак како од тог

3
СВЕДОК, 15. април 2008, број 612, година XIII, стр.3, 10-13.

Страна 3 од 9
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић
тренутка почиње својеврсна дефанзива Српске групе која негде шездесетих (вероватно
у време смене Ранковића, мада то у филму остаје недоречено) ступа у отворени сукоб
са Федералном службом безбедности и након тога добрим делом прелази у
иностранство и илегалу.
Недуго након смене Ранковића почињу троцкистички (1968) и националистички
(МАСПОК 1971) испади који доводе до суштинске конфедерализације Југославије
1974. Целокупна ситуација изазива велико незадовољство Српске групе пошто безмало
милион Срба остаје ван формалних граница Србије. У Балканским правилима ово је
приказано кроз саботажу коју Српска група спроводи над конвојем наоружања
намењеним за усташке терористе који стоје иза МАСПОКА.
Кроз читав филм, појављује се загонетна личност коју глуми Никола Којо и која
је несумњиво најближа архетипском филмском "негативцу". Сам лик је изузетно
разрађен, представља јасно релевантан елемент службе у свим периодима њеног
постојања (па и деведесетих, под Милошевићем, када сазнајемо да је постао
"министар") и упорно се појављује као свеприсутни, али инфериорни непријатељ
Српске групе. Тешко је отети се утиску да је ова личност, у једном тренутку названа
"Суљо" (што је вероватно погрдни надимак за некога ко је рођен као Србин, али је
свесно постао "јаничар" и "плаћеник непријатеља") вероватно збирни приказ оних Срба
који су најамници титоистичке, а касније вероватно и "грађанске" опције и оних
елемената службе безбедности који су били повезани са организованим криминалом.
На жалост, све то је и сувише остало у алузијама и филм је ту врло недоречен 4 .
За разлику од "Суље" појављују се и неке личности недовољно опредељене
између појмова које Балканска правила дефинишу као "добро" и "зло" (где је "добро"
очигледно схваћено као оданост нацији, држави па чак и православној хришћанској
вери, а "зло" је класично најамништво). Таква је свакако улога коју тумачи Александар
Берчек – Србин запослен у југословенској (заправо федералној) служби безбедности
који искрено прихвата идеју комунизма, братства и јединства и касније постаје
"покајник" и значајан члан Српске групе.
Све службе безбедности радо воле да прибегну саморекламирању и у том циљу
свесно пропуштају испреплитане мреже стварних информација, полу-информација и
потпуних дезинформација које углавном пројектују слику њихове апсолутне
информисаности, свеприсутности и омнипотенције. Истина, тешко је порећи да
Ранковићева служба није имала све ове одлике пошто тек његовом сменом постаје

Страна 4 од 9
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић
могућ почетак дезинтегративних процеса који су довели до распада југословенске
федерације. Рат националних тајних служби води се далеко од очију југословенске
јавности, али идеју онога што овде дефинишемо називом Српска група видимо у
делима дисидената попут Добрице Ћосића и као врхунац и почетак новог периода у
чувеном (а по некима и злогласном) "Меморандуму САНУ".
У том смислу, филм Балканска правила, често се схвата као део пропагандне
делатности Српске службе безбедности (која је у оквиру српске државности обновљена
као РДБ под Јовицом Станишићем) 5 . Тако, на пример, редитељ филма "Југ-Југоисток"
Милутин Петровић, схвата филм Балканска правила:
"Ко погледа "Југ југоисток" сетиће се и "Балканских правила" Дарка Бајића. Ту где су
тајне полиције, ту је и теорија завере и наравно параноја. Поред очигледних, у чему су
још разлике поменутог и вашег филма?
- Филм "Балканска правила" је визура ДБ о овој теми, а ово је обрнута визура. У
"Балканским правилима" реч је о митологији службе о којој се ради, то је тумачење
света по Добрици Ћосићу. "Југ југоисток" је филм о томе ко је убио Зорана Ђинђића.
И, што каже један мој друг, уместо: ко је убио Ђинђића, питај ме нешто лакше, рецимо,
ко је убио Џона Кенедија. Када у филму хоћеш да објасниш ко је убио Кенедија онда
мораш да примењујеш, као Оливер Стоун, мало шеснаестицу, мало камеру из руке,
мало црно-бело, мало у колору, зато што је то мултишизофрена ситуација у којој ти
немаш другог начина, јер је стварност таква да не постоји линеаран начин да то
испричаш. У нашем случају је у то заиста умешана психопатологија, психоза око
ствари које никада нећемо сазнати. У питању су контрадикције и, напросто, ово моје
објашњење ко је убио Ђинђића јесте и директно: убио га је пуковник Ђорђевић у
сарадњи са страном обавештајном службом. Овај филм је у исто време некаква
временска капсула која будућим генерацијама оставља да виде које смо лудило имали у
главама и који је то комплекс лудила који је око свега тога кружио." 6
Коначно, које је поруке и из којих разлога филм Балканска правила покушао да
пренесе средином деведесетих када је и настао? Након Дејтона, протестних шетњи и
Lex Specialis-a, сами темељи власти Слободана Милошевића су били уздрмани. Ако
бисмо прихватили тезу да га је на власт својеврсним "меким државним ударом"
спроведеним на VIII седници ЦКСКС довела управо Српска група, која је у земљи
деловала притајено од смене Ранковића, Милошевић се, по свој прилици, након Дејтона

4
Осим можда у "антологијској" сцени шамара који је министар "Суљо" добио од пуковника који је
вероватно из војне безбедности, али је несумњиво припадник Српске групе и који је овај шамар свесно
платио главом (сцена погреба подсећа на сцене из Видимо се у читуљи).
5
На сличан начин се схватају и књиге Дејана Лучића и њему сличних аутора и публициста.

Страна 5 од 9
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић
осећао довољно јаким да покуша да влада самостално и оствари контролу над групом
која га је довела на власт.
Из разлога који би захтевали посебну анализу за коју овде нема простора, што
сматрамо да Српска група геополитички инклинира ка Западу и савезника тражи у
англо-америчком свету 7 , вероватно долази до неког унутрашњег разлаза убрзо након
Дејтонског споразума. Признање победе коалиције Заједно могло је да буде и
последица подршке коју је иста можда добила од Српске групе (или бар једног њеног,
јасније дефинисаног, "прозападног" дела). Ово је можда био први савез бивших про-
југословенских и титоистичких снага, које су делимично пришле тзв. "грађанској
опцији" након пораза на VIII седници и већег или мањег дела Српске групе који је
покушавао да лавирањем задржи контролу над Милошевићем.
Међутим, уместо да подлегне притиску, Милошевић тражи нове савезнике на
које може да се ослони и проналази их у тајкунима окупљеним око ЈУЛ-а (који је
идеолошки на реалним титоистичким позицијама) и у Шешељевом СРС-у (који је
вероватно био "одметнути" пројекат Српске групе) 8 . Управо у време када до свега
овога треба да дође снима се и појављује филм Балканска правила, који није само
покушај рекламирања Службе, него и саме Српске групе која је исту сматрала
сопственим "ремек делом". 24. марта 1998 године, формирана је влада Мирка
Маријановића у саставу СПС-а (13), ЈУЛ-а (6) и СРС-а (16) 9 . Део компромиса у новој
констелацији снага била је смена кључних људи Српске групе у војно-безбедносним

6
http://www.montage.co.yu/jug/press/vCrnjanski13032005.htm, подвлачења у тексту АРП.
7
Овде само укратко: ако поистоветимо фамозну Црну руку и Српску групу, убиство кнеза Михаила
Обреновића, краља Александра Обреновића, Франца Фердинанда и пуч 26. марта 1941, можемо да
видимо као догађаје који су у најмању руку били "инспирисани" од енглеске обавештајне службе и у
интересу Енглеске државе. Ово ипак не уклања "патриотску" компоненту из саме Српске групе, која
вероватно виши национални интерес Србије дефинише у геополитичкој припадности Србије евро-
атлантском свету и увек се дефинише као противник германског, али и руског утицаја у Србији (у оба
случаја би геополитичка оријентација била евроазијска). У овом смислу би и подршка коју је Српска
група пружила Титу у борби против Информбироа била потпуно јасна и логична – не само да је Српска
група тиме ојачала своју позицију, него се и брутално обрачунала са про-руском опцијом у редовима
партизана, као што се подједнако брутално обрачунала и са про-германском опцијом у виду "домаћих
издајника". За разумевање ових теза значајно је прочитати и студију Александра Дугина,
Конспирологија, Бримо, Београд 2001.
8
Шешељ је феномен о коме би се у овом контексту могло посебно писати. Сопственом способношћу
успео је да се отме контроли групе која га је пројектовала да буде "пандан" своме куму Вуку
Драшковићу, који је из Српске групе којој је иницијално вероватно припадао (или је можда у њу био
инфилтриран) прешао у "титоистичко-грађански" табор (како сама Српска група вероватно дефинише
своје идејне противнике). Да би додатно ојачао своју позицију, Шешељ се није устручавао да чак игра и
на "руску карту" (мада никада искрено ни до краја).
9
Већ 1. априла Савет безбедности УН уводи ембарго на извоз оружја у СРЈ, а годину дана касније, на
датум формирања ове владе почиње бомбардовање СРЈ (хронологија наведена по часопису ВРЕМЕ, 428,
2.јануар 1999: http://www.vreme.com/arhiva_html/428/index.html).

Страна 6 од 9
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић
структурама: Јовице Станишића и Момчила Перишића, али и Милорада Вучелића и
републичког јавног тужиоца Драгана Петковића 10 .
Смештен у свој историјски контекст филм Балканска правила у овде изнетом
(наравно, крајње субјективном и слободном) тумачењу, нуди могућност пружања неких
додатних објашњења недокучивих процеса последњих деценија српске историје.Када
су у питању тајна друштва и тајне службе, јавност о њима обично зна онолико колико
оне саме о себи желе да кажу. У најбољем случају то је мешавина дезинформација,
полуинформација и по неке, аутентичне информације. Дарко Бајић је додао дозу
провокације тиме што је филм посветио своме оцу и тако се, на неки начин,
поистоветио са главним глумцем (чију улогу у филму тумачи Бранислав Лечић) који од
свог оца ("Маторог") наслеђује истакнуто место у Српској групи 11 .
Догађаји који су уследили имали су прилично јасан и логичан ток. Српска група
је великим делом пружила подршку опозицији и здушно учествовала у формирању
ДОС-а и ОТПОР-а. На чело је био истакнут Војислав Коштуница, који би својим
идеолошким профилом потпуно одговарао mainstream оријентацији Српске групе. У
смени Милошевића опозиција се у највећој мери ослонила на подршку оружаних
структура Ресора ДБ (над којом нови начелник Раде Марковић никада није остварио
онолики утицај колики је имао њен архитекта Станишић) и неких навијачких група,
које су посредно такође биле под контролом Српске групе. Осим спорадичних
инцидената (попут Гардијске бригаде тада још увек под командом генерал-мајора
Бојовића, односно отварање паљбе при првом покушају хапшења Милошевића) ни
војска није озбиљније реаговала на петооктобарску револуцију, што показује ширину
фронта који се окупио против Слободана Милошевића 12 .
Неприродна коалиција оформљена против Милошевића, почела је да се
суштински распада по шавовима идеолошке и геополитичке оријентације, убрзо након
што је овај био испоручен Хашком трибуналу. Премијер Зоран Ђинђић убијен је у
атентату 12. марта 2003. који у великој мери носи потпис Српске групе и представља

10
Поводом смене Петковића, Драган Јочић, тадашњи председник ИО ДСС констатује: "Предлог одбора
тумачим као политички обрачун и чистку у редовима СПС-а коју спроводе радикали. Рекао бих да је и
Петковић био припадник оног умеренијег, 'либералног' крила у владајућим круговима, блиског Јовици
Станишићу, Милораду Вучелићу, делимично и црногорским властима. Зато ми се чини да би ово могао
да буде крај 'мале Осме седнице'." - http://www.vreme.com/arhiva_html/428/7.html.
11
Као и у већини других тајних служби и друштава (рецимо у ноторном студентском удружењу Skull
and bones, на америчком универзитету Јејл), припадност и положај у структури иду углавном наслеђем
са оца на сина.
12
Па ипак, нови властодршци су осећали да је војска (у којој су кључни кадрови изгледа били
евроазијске геополитичке оријентације) могла да буде извор будућих проблема. Према анкетама након
петог октобра војска и СПЦ су биле институције које су имале највеће поверење у народу. Зато су
убрзано били предузети кораци да се снага, моћ и утицај ВЈ што више смање у друштву, а најбоља
могућност за то био је прогон хашких оптуженика и неколико мистериозних смрти војника у вези с тим.

Страна 7 од 9
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић
језиву али логичну последицу премијерове јасне прогерманске оријентације 13 .
Спекулације да је значајан фактор иза овог догађаја била енглеска обавештајна служба
(MI 6) које је изнео новинар Стеван Зец 14 биле би додатна потврда постојању и снази
Српске групе, која је очигледно имала стварну контролу над Јединицом за специјалне
операције (како 5. октобра тако и 12.марта). Сам филм Балканска правила, свакако не
сугерише многе од ових закључака и теза, али оставља простора да се на питања која
поставља понуде и овакви одговори.

13
Паралела са кнезом Михаилом Обреновићем чини се готово неизбежном.
14
Метак од леда – роман који се заиста догодио, Стеван Зец, Профил бр. 46 (објављена два поглавља:
http://www.profil.co.yu/prikazitekst.asp?Tekst=362 и http://www.profil.co.yu/prikazitekst.asp?Tekst=363).

Страна 8 од 9
Андреј Р. Протић, филм Балканска правила, режија Дарко Бајић

ИЗБОР ИЗ КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

1. Систем државне безбедности, др Милан Милошевић, Полицијска академија,

Београд 2001 године.

2. Конспирологија, Александар Дугин, Бримо, Београд 2001 године.

3. СВЕДОК, број 612, година XIII, 15. април 2008.

4. Метак од леда – роман који се заиста догодио, Стеван Зец, Профил бр. 46
(објављена два поглавља: http://www.profil.co.yu/prikazitekst.asp?Tekst=362 и
http://www.profil.co.yu/prikazitekst.asp?Tekst=363).

Страна 9 од 9