Oblast psihoterapije do ivela je revoluciju. Tra eci efikasnije psiholo ke pristupe, psiholozi su pronalazili re enje u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji (KBT).

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT), orginalni KBT pristup, bio je revolucionaran kada je prezentovan naucno-strucnoj javnosti sredinom pedesetih godina dvadesetog veka. Uticajniji nego ikad, ovaj pristup se sve vi e razvija i raste. REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i pona anja, pokazujuci im kako da postanu svesni svojih uverenja i stavova koji stvaraju ova ne eljena psihicka stanja, i kako da promene ova disfunkcionalna uverenja i stavove. Proces promene je edukativan, tako da omogucava klijentima da poma u sami sebi cak i kada je formalna terapija zavr ena. Ovaj samopoma uci aspekt REBT-a predstavlja jednu od najvecih snaga terapije uskladjene sa zahtevima savremenog dru tva. Uz ucenje klijenata kako da upravljaju svojim ivotima, REBT terapeuti koriste brojne terapijske tehnike, ukljucujuci razumevanje ivotne filozofije svojih klijenata, emocionalno saosecanje i strategije re avanja problema. est principa le i u osnovi REBT-a: 1. Osecamo ono ta mislimo, odnosno kognicija najvi e odredjuje ljudske emocije. Ne cine nas dogadjaji sami po sebi tu nim, ljutim ili anksioznim, vec nas ono to mi govorimo sebi o tim dogadjajima uvodi u na a emocionalna stanja. Ljudi koji su socijalno fobicni nisu uznemireni zbog pona anja drugih ljudi, vec sami sebe uznemiravaju govoreci sebi da ce ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo pona anje. 2. Mi uznemiravamo sebe pogre nim razmi ljanjem. Na i emocionalni poremecaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmi ljanjima kao to su preterivanje, crno-belo razmi ljanje, pojednostavljivanje, rigidno mi ljenje, preterane generalizacije, skakanje na zakljucak, itd. 3. Menjanje na eg razmi ljanja promenice na a osjecanja. Po to nas misli uznemiravaju, smisleno je raditi na promeni na ih razmi ljanja o sebi, drugima i svetu. Umesto da sebi govori da ce ga razgovaranje sa osobama suprotnoog pola samo dovesti do odbacivanja i da je to u asno, klijenta mo emo ohrabriti da testira u realnosti da li je to zaista toliko u asno kao to to on ili ona pretpostavljaju. 4. Iracionalna uverenja imaju razlicite uzroke. Albert Ellis je cesto isticao

da ljudska bica lako usvajaju iracionalna uvjerenja. Medjutim, iako okolina, kultura i genetika igraju znacajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sebe uznemiravamo na razne nacine. 5. Iako ucenje iz pro losti mo e biti znacajno za ucenje iracionalnih uvjerenja, REBT smatra va nim uocavanje nacina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uvjerenjima. Ljudi imaju tendenciju da neprestano uznemiravaju sami sebe na razne nacine. REBT uci klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naucili u pro losti i procjene da li su ona tacna i korisna u dana njosti. 6. Uverenja se mogu menjati. Po to su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada te ko i zahteva upornost, zbog cega je REBT vrlo aktivna i direktivna terapija. REBT se uspe no primenjuje za pomaganje ljudima sa veoma razlicitim klinickim i neklinickim problemima: Depresija Generalizovana anksioznost i specificni poremecaji anksioznosti, ukljucujuci napade panike, opsesivno-kompulzivni poremecaj, agorafobiju i druge specificne fobije Poremecaji ishrane Ovisnost Hipohondrija Posttraumatski stresni poremecaj (PTSD) Poremeceni bracni odnosi Seksualne disfunkcije Ljubomora Kontrola besa (Anger management) Poremecaj kontrole impulsa Antisocijalna pona anja Poremecaji licnosti Oporavak od seksualnog zlostavljanja Prilagodjavanje na hronicne zdravstvene probleme, fizicke onesposobljenosti ili mentalne poremecaje Kontrola bola (Pain management) Kontrola stresa (Stress management) Poremecaji pona anja kod dece i adolescenata Problemi u partnerskim i porodicnim odnosima Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt bliske osobe)

REBT se takodje koristi za podsticanje licnog razvoja i samoaktualizacije (ostvarivanje licnih potencijala). Sadr i detaljne principe (kao to su prosvecujuci interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji mogu biti upotrebljeni za pomaganje ljudima u razvijanju funkcionalnije filozofije ivljenja i pona anja u skladu sa njom. Sve ce ce se koristi za vecu efikasnost na radnom mjestu. Neke korisne stvarcice iz REBT-a...ovo je iz prirucnika za terapeute, ali meni je korisno, nadam se da ce biti i vama - REBT je psiho-edukacioni pristup terapiji. Posao terapeuta je da pomogne klijentu da nauci osnovne principe racionalnog zivljenja i kako da ih primenjuje u svakodnevnom zivotu. -Pokazite svojim klijentima da mogu biti fleksibilni i strastveni u isto vreme. - Pomozite svojim klijentima da vide da niste vi taj koji ce im reci sta da rade ili sta da misle. Radije, neka vas vide kao nekog ko ce im pomoci da shvate opcije koje imaju i u koje mogu da veruju, i koje su najverovatnije emocionalne, bihejvioralne i mislene posledice ovih uverenja. Kada klijent jednom to shvati, vas posao je da mu pomogne da izabere uverenja koja ce im najbolje pomoci da postignu zdrave emocionalne, bihejvioralne i mislene ciljeve. - Pomozite svojim klijentima da uvide da vi ne samo da im nece isprati mozak, vec zelite da ih naucite da razmisljaju sami za sebe i da imaju izbor sta ce da osecaju i kako ce delati. - Naucite svoje klijente da je preosetljivost, osetljivost + uznemirenost. Pomozite im da budu osetljivi bez osecaja uznemirenosti. - Naucite svoje klijente da razumeju da kada ih neki neugodan dogadjaj uznemiri, oni sami sebe dodatno povredjuju i dodaju jos bola na bol prouzrokovan spoljasnjim dogadjajem. - Neki klijenti verovatno misle da je jedina alternativa sebicnosti potpuna nesebicnost. Objasnite tim klijentima da koncept prosvecene brige o sebi predstavlja zdravu alternativu pomenutim dvema nezdravim alternativama. - Naucite svoje klijente pravilo iz bejzbola - ako ste nesto u zivotu radili tri puta i nije vam uspelo, vreme je da promenite pristup. - Naucite svoje klijente da ljudi koji su psihicki zdravi zele mnogo, ali im je potrebno vrlo malo. - Naucite klijente da razumeju da je jedina produktivna stvar koju mogu da urade povodom svoje proslosti je da se ne uznemiravaju oko nje i da uce iz proslih iskustava. - Klijenti vrlo cesto dolaze na terapiju da potraze pomoc oko prakticnih problema. Pomozite im da uvide da ce najbolje biti opremljeni da se suoce sa ovim problemima, kada se jednom rese uznemiravajucih

emocija koje imaju povodom tih problema. - Vodite racuna o tome da razjasnite klijentu da biti emocionalno odgovoran ne ukljucuje okrivljavanje samog sebe za nastanak emocionalnih problema koje ima. Oni jesu odgovorni, ali ne zasluzuju osudu. - Kada pomazete klijentu da identifikuje uznemirujuce emocije, imajte sledecih osam emocija u vidu : anksioznost, depresija, krivica, sramota, bol, nezdrav bes, nezdrava ljubomora, nezdrava zavist. - Klijenti nemaju samo problema zato sto imaju nezdrave negativne emocije; oni imaju problema zato sto nisu iskusili ydrave negativne emocije koje su primerene i odgovaraju negativnim zivotnim dogadjajima. - Pitajte svoje klijente koliko brzo zele im bude bolje - veoma brzo, umereno brzo ili sporo. Zatim, zapitajte ih da li zele da uloze veoma veliki napor, umereno veliki napor ili mali napor da se promene. Pokazite klijentima koji zele da im veoma brzo bude bolje uz ulaganje vrlo malo napora, da ocekuju magiju.Generalno, brzina poboljsanja kod klijenta, je u direktnoj proporciji sa kolicinom napora koji su spremni da uloze da sebi pomognu. ..... ta su iracionalna uverenja? Iracionalna uverenja su : - Poruke o ivotu koje aljemo sami sebi koje nas spre avaju da se razvijamo u emocionalnom smislu - Scenariji koje imamo u svojoj glavi o tome kako verujemo da bi ivot trebao da izgleda za nas i za druge - Neosnovani stavovi, mi ljenja i vrednosti kojih se dr imo, a koji nisu u skladu sa tim kakav je svet zaista - Skup negativnih reakcija koje inimo po navici kada se na emo u stresnoj situaciji ili pred nekim stresnim doga ajem - Stereotipni na in re avanja problema koji primenjujemo kada smo suo eni sa ivotnim pritiscima - Ideje, ose anja, verovanja, na ini razmi ljanja, stavovi, sklonosti, predrasude ili vrednosti na kojima smo odgajeni. Naviknuti smo na to da ih koristimo kada se suo avamo sa problemima u ivotu danas, ak iako nisu produktivni i ne poma u nam da do emo do pozitivnog re enja koje nam poma e da se razvijamo - Samo-pora avaju i na in delovanja. Na povr ini ovo pona anje mo e delovati kao prigodno u datoj situaciji, ali zapravo rezultira u neutralnim ili negativnim posledicama - Na ini razmi ljanja, ose anja ili delovanja po navici koji na du e

staze nisu efikasni - Kontraproduktivni na in razmi ljanja, koji nam na kratke staze daje sigurnost i komfort, ali, ili ne re ava ili produbljuje problem gledano na du e staze - Negativni ili pesimisti ki na in gledanja na neophodna ivotna iskustva kao to su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili prihvatanje promene - Preterano optimisti no ili idealisti ko gledanje na neophodna ivotna iskustva kao to su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili prihvatanje promene - Emocionalna opravdanja za preuzimanje ili izbegavanje akcije kada se suo imo sa izazovom. Kada se prepu tamo emocijama to ne rezultira nikakvim li nim dobitkom, ve pre li nim tegobama ili gubicima - Uobi ajeni na in razmi ljanja koji nas ini u o ima drugih tvrdoglavima, bandoglavima, preterano temperamentnim, sva ala ki raspolo enim ili rezervisanim - Na ini razmi ljanja o samom sebi koji su van konteksta realnih injenica, a koji rezultuju ili potcenjivanjem ili precenjivanjem samog sebe - Na ini kojima dovodimo sebe u zabunu o namerama drugih kada ume amo i svoje unutra nje probleme ivotne poruke koje su nam prenesene formalno ili neformalno od strane dru tva, kulture, zajednice, rase, etni ke grupe, suseda, crkve, socijalne mre e, porodice, vr njaka, kole, kolega ili roditelja. One nisu produktivne u re avanju trenutnih problema ili kriza, ali mi smo nespremni da ih promenimo ili ih odbacimo. Ove poruke mogu biti vrlo jasne ili deo na eg podsvesnog - Zaklju ci o ivotu koje smo doneli tokom vremena ive i u iracionalnom okru enju koje nismo identifikovali kao iracionalno (npr. uverenja koja se razviju kada ste lan porodice koja ivi pod visokim stresom) - Standardi koji nam predstavljaju potporu i na osnovu kojih smo u ili kako se deluje, u ta se veruje, i kako se izra avaju ili do ivljavaju ose anja. Kada ih se pridr avamo, ovi standardi ipak ne dovode do zadovoljavaju ih re enja trenutnih problema - Ritualni na ini na osnovu kojih zasnivamo odnose sa drugim ljudima, a koji rezultuju neproduktivnim vezama i pove anim emocionalnim stresom - Nemetodi na, neproduktivna i nerealna o ekivanja koje postavljamo drugima i samima sebi, a koja garantovano ne e mo i da se ispune i koja rezultuju u o uvanju negativnog koncepta o sebi

Neki primeri iracionalnih uverenja Negativna iracionalna uverenja o samima sebi : - Ne zaslu ujem pozitivnu pa nju od drugih - Ne bi trebalo da optere ujem druge svojim problemima i strahovima - Ja sam ubre - Ja sam nekreativna, neproduktivna, neefiksna i netalentovana osoba - Ja sam bezvredan - Ja sam najgori primer na celoj zemlji - Nisam u mogu nosti da re im svoje probleme - Ja imam tako mnogo problema, bolje bi bilo da odmah odustanem - Ja sam toliko glup za stvari, nikada ne u mo i da re im ne to tako komplikovano kao to je ovo - Ja sam najru nija, najneprivla nija, debela, odvratna osoba Negativna iracionalna uverenja o drugima : - Niko ne brine ni o kome drugom - Svi mu karci su neiskreni i ne mo e im se verovati - Uspe na veza je trik, ne mo e imati kontrolu nad tim kako e se stvari odvijati - Ljudi e poku ati da dobiju sve to mogu od tebe, uvek na kraju bude zloupotrebljen - Ljudi su tako bandoglavi i svojevoljni, nikada nisu voljni da saslu aju drugi na in gledanja na stvari - Osu en si na to da bude povre en u vezi, nema svrhe da poku ava da to promeni - U svim borbama neko ispadne luzer, zato izbegavaj borbe po svaku cenu - Nije bitno ko si ti zaista ve ono to ini da bi privukao drugu osobu - Ono to je va no u ivotu je ta drugi misle o tebi - Postoji potreba da stalno bude na oprezu sa drugima kako bi se osigurao da ne bude povre en Iracionalna uverenja o drugim temama : - Postoji samo jedan na in na koji stvari mogu da se odrade - Rad je kazna i ovek mora da je istrpi zato to je ovek - Porodica koja se moli zajedno uvek ostaje zajedno - Uvek se uvati od sila zla je jedini na in da se ivi ivot - Postoji uvek dva izbora : pravi i pogre an, belo ili crno, pobeda ili poraz, prolazak ili padanje, rast ili stagnacija - Kada si jednom ven an i ima decu, tek tada si deo ljudske rase - Hendikepirana osoba je nesavr ena, treba je sa aljevati i ostaviti na

ivotnom putu - Priznavanje gre ke je poraz ili znak slabosti - Pokazivati bilo kakvu vrstu emocija je pogre no, znak slabosti i nije dopu teno - Tra enje pomo i od nekog drugog je priznavanje da smo slabi, i predstavlja poricanje stvarnosti da si samo ti onaj koji mo e re iti svoje probleme Kako prepoznati iracionalna uverenja? - Kada otkrijemo da se vrtimo u krugu prilikom pristupanja nekom problemu - Kada svaki pokusaj da se problem re i rezultuje u manjem ili ve em pogor anju problema - Kada tiho patimo nad nekim problemom du e vreme, a ipak jo nismo preduzeli korake da potra imo pomo - Kada se odlu imo za kreativni na in re avanja problema, pa ipak se ose amo nesposobnim da primenimo re enje problema - Kada smo izabrali na in na koji emo re iti problem i shvatimo da smo veoma nesre ni takvim razvojem doga aja, pa ipak izbegavamo da razmislimo o alternativama - Kada smo upla eni nekog na ina za re avanje problema zato to ose amo jako veliku krivicu ukoliko postupimo tako - Kada shvatimo da smo opsednuti problemom, pa ipak ne preduzimamo ni ta da ga re imo - Kada se ose amo zako eni kada se suo imo sa problemom - Kada otkrijemo da je jedini na in na koji se nosimo sa problemom tako to ga izbegavamo, negiramo ga, ignori emo ga, be imo od njega, ili mu okre emo le a - Kada sagledavamo obe strane nekog problema, ali ipak nismo sposobni da donesemo odluku Koje su prednosti osporavanja na ih iracionalnih uverenja? Osporavanjem svojih iracionalnih uverenja, sposobni smo da : - Odblokiramo emocije o nama samima i na im problemima - Postanemo produktivni i realisti ni ljudi koji re avaju probleme - Sti emo kredibilitet kod drugih i kod nas samih - Dobijamo jasno u, svrhu i ozbiljne namere kad pristupamo svojim problemima - Smanjujemo strah od krivice ili od povre ivanja drugih ljudi kada re avamo probleme - Identifikujemo barijere i prepreke koje najpre moramo ukloniti pre nego to pristupimo re avanju problema

- Postajemo iskreniji prema sebi i iskreniji o na im problemima - Stavljamo problem u realisti nu perspektivu u skladu sa njegovom va no u, intenzitetom, i mogu no u za re avanjem - Odvajamo ose anja od sadr aja problema ivimo bogatije, autenti ne ivote - Sagledavamo ivot iz zdravije perspektive, sa ve im zna enjem i pravcem - O uvamo smisao za humor u prisustvu problema i njihovih re enja - Prepoznajemo svoju vrednost i dobrotu i odvajamo ih od gre aka koje smo napravili u ivotu - Opra tamo sebi i drugima gre ke - Pru amo sebi i drugima ne nost, ljubaznost, i razumevanje u te kim vremenima - Dobijamo ose aj svrhe i red u ivotu kad re imo probleme - Ose amo se produktivno dok naporno radimo na svojim problemima - Po tujemo svoja prava i prava drugih u re avanju problema - Razja njavamo svoja ose anja povodom tu eg pona anja bez barijere samocenzure ili straha od odbijanja - Dobijamo win-win re enje za problem, koje uklju uje nas sa drugima i ini nas otvorenim za kompromise Koraci koje mo emo preduzeti u osporavanju iracionalnih uverenja Korak 1 : Da li je mo da razmi ljanje ili re avanje problema blokirano postojanjem iracionalnog uverenja? Razmislite o konkretnom problemu i odgovorite na slede a pitanja. 1) Da li se vrtim u krugu poku avaju i da re im ovaj problem? 2) Da li postoji ne to u meni to me spre ava ili ko i da u inim neophodne korake povodom ovog problema? 3) Da li me ometaju misli o tome ta bih ja ili neko drugi trebao u initi, misliti ili ose ati u ovoj situaciji? 4) Da li uhvatim sebe kako ka em da bi ova situacija trebala da bude takva i takva i imam problem da prihvatim da je takva kakva je? 5) Da li koristim fantazije ili magi na razmi ljanja kada razmi ljam o ovom problemu? Da li se nadam da e se nekim udom re iti? 6) Da li sam optere en strahom od toga ta e drugi misliti o meni dok radim na ovom problemu? 7) Da li znam ta je re enje ovog problema, ali sam paralisan kada treba da ga primenim? 8) Da li koristim dosta da, ali... prilikom razmi ljanja o ovom problemu? 9) Da li mi je lak e da odugovla im, izbegavam, skre em sebi pa nju, ignori em ili be im od ovog problema?

10) Da li mi ovaj problem uzrokuje dosta tegoba i predstavlja mu enje za mene i druge, ali ipak se ose am zakucanim kada poku avam da ga re im? Korak 2 : Ako ste odgovorili sa da na sva prethodna pitanja u Koraku 1, verovatno se suo avate sa problemom ili situacijom u kojoj neko iracionalno uverenje zamagljuje razmi ljanje. Slede a stvar koju treba da uradite je poku aj identifikovanja blokiraju eg iracionalnog uverenja. Odgovorite na slede a pitanja u svom dnevniku. 1) Da li je ovo blokiraju e uverenje ne to u ta verujem celog ivota? 2) Da li ovo blokiraju e uverenje dolazi od u enja mojih roditelja, crkve, porodice, vr njaka, posla, dru tva, kulture, zajednice, etni ke grupe ili socijalne mre e? 3) Da li ovo se ovo uverenje uvek javlja kada poku avam da re im ovaj problem ili problem sli an njemu? 4) Da li je ovo uverenje ne to to mi je pomoglo da uspe no re im ovakve probleme u pro losti? 5) Da li ovo uverenje ini da se ose em neiskrenim prema sebi povodom mog problema? 6) Da li ovo uverenje stvara ose aj imobilizovanosti time to mi nabija ose aj krivice ili strah od odbacivanja u mojoj glavi kada poku avam da re im ovaj problem? 7) Da li ovo uverenje mo e da se formuli e u jedno-dve re enice? 8) Da li ovo uverenje predstavlja konzistentnu tvrdnju kada se ja suo avam sa ovim problemom ili pokazuje tendenciju da se menja, tj. bude promenljivo kako ovaj problem postaje jasniji? 9) Da li ovo blokiraju e uverenje predstavlja opipljivo tvr enje ili je jednostavno ose aj ili intuicija? 10) Mogu li da izrazim iracionalno uverenje? Ako da, napi ite ga u svoj dnevnik Moje iracionalno uverenje je.... Korak 3 : Kada ste jednom identifikovali svoje blokiraju e uverenje u Koraku 2, testirajte njegovu racionalnost. Odgovorite na slede a pitanja sa da ili ne. 1) Da li postoji realna osnova da podr i ovo uverenje kao uvek istinito? 2) Da li ovo uverenje podsti e li ni razvoj, emocionalnu zrelost, nezavisnost u razmi ljanju i delovanju, kao i stabilno mentalno zdravlje? 3) Da li e mi ovo uverenje, ukoliko mu se priklonim, pomo i da prevazi em ovaj i budu e probleme u mom ivotu? 4) Da li e ovo uverenje, ukoliko mu se priklonim, rezultovati samopora avaju im pona anjem? 5) Da li ovo uverenje titi mene i moja prava kao osobe? 6) Da li mi ovo uverenje poma e da se iskreno i otvoreno pove em sa drugima, tako da nastane zdrav po etak jednog me uljudskog odnosa?

7) Da li mi ovo uverenje poma e u tome da budem kreativan i racionalan u re avanju problema kao i da identifikujem niz alternativa od kojih mogu da izaberem neko sopstveno re enje u skladu sa mojim prioritetima? 8) Da li ovo uverenje gu i moja razmi ljanja i sposobnost da re im problem do ta ke kada se ose am potpuno imobilizovanim? 9) Kada ka ete drugima ovo uverenje, da li vas oni podr avaju zato to je to verovanje koje ima cela va a porodica, vr njaci, crkva ili zajednica? 10) Da li je ovo uverenje apsolutisti ko? Da li je crno ili belo, da ili ne, pobeda ili poraz, bez opcija u sredini? Zdravi odgovori su : 1 ne, 2 da, 3 da, 4 ne, 5 da, 6 da, 7 da, 8 ne, 9 ne, 10 ne. Ukoliko niste u mogu nosti da date zdrav odgovor na jedno ili vi e pitanja u Koraku 3, tada je najverovatnije va e blokiraju e uverenje iracionalno. Korak 4 : Kada ste jednom utvrdili da je blokiraju e uverenje iracionalni, spremni ste da ga osporite. Odgovorite na slede a pitanja u svom dnevniku. 1. Kako se ose am kad razmi ljam o ovom uverenju? 2. Da li postoji ne to u realnosti da podr i ovo uverenje kao istinito? 3. ta u realnosti podr ava nedostatak apsolutne istinitosti u ovom uverenju? 4. Da li ovo uverenje deluje kao istinito samo kada ja govorim, mislim ili do ivljavam ose anja povodom ovog problema? 5. ta je najgore to mo e da mi se desi, ako se ne pridr avam ovog uverenja? 6. Koje pozitivne stvari mi se mogu desiti ukoliko ne poslu am ovo uverenje? 7. Koje bi bilo prikladno, realisti no uverenje kojim mogu da zamenim ovo iracionalno? 8. Kako bih se ose ao kad bih ovim novim uverenjem zamenio staro blokiraju e uverenje? 9. Kako u se ja razvijati i kako e moja prava i prava drugih biti za ti ena ovim novim uverenjem? 10. ta me spre ava u tome da prihvatim alternativno uverenje? 11. Kada ste jednom odgovorili na ova pitanja, zamenite uverenje i postupajte u skladu sa njim Moje novo, racionalno, zdravo uverenje je.... Korak 5 : Ukoliko i dalje imate pote ko e u re avanju problema, vratite se na Korak 1 i po nite iz po etka.

Osnovni sadr aji sre nog i zdravog ivljenja Samo-prihvatanje. Zdravi ljudi biraju da prihvate sebe bezuslovno, umesto da sebe odmeravaju, ocenjuju ili poku avaju da doka u svoju vrednost. Preuzimanje rizika. Emocionalno zdrave osobe biraju da preuzmu rizik i imaju avanturisti ki duh u poku aju da u ine ono to ele da u ine, a da nisu ludo i nepromi ljeno odva ni. Bez utopisti kih ideja. Malo je verovatno da emo dobiti sve elimo ili emo mo i da izbegnemo sve to do ivljavamo bolno. Zdravi ljudi ne gube vreme poku avaju i da dostignu nedosti ne ciljeve, ili nerealnu perfekciju. Visoka tolerancija na frustraciju. Zdravi ljudi razumeju da postoje dve vrste problema sa kojima e se susresti : oni, povodom kojih e mo i ne to da u ine i oni, povodom kojih se ni ta ne mo e u initi. Kada se jednom napravi ova razlika, jedini cilj je poku avanje promene onih uslova koji su nam mrski, a koje mo emo da promenimo i prihvatanje onih uslova u kojima ivimo, a koje ne mo emo promeniti. Prihvatanje svoje odgovornosti u stresu. Radije nego to e kriviti druge osobe, svet ili sudbinu za nesre ne okolnosti, zdrave individue prihvataju da veliki deo odgovornosti u tome kako misle, ose aju se ili pona aju snose sami. Sopstveni interesi. Emocionalno zdrave osobe imaju tendenciju da svoje interese stavljaju za nijansu ispred svih tu ih interesa. Oni se rtvuju u odre enom stepenu za one do kojih im je stalo, ali ne u prevelikoj meri i nikako u potpunosti. Dru tveni interesi. Emocionalno zdrave osobe biraju da ive u dru tvenim grupama, i ine to na na in koji im je ugodan i koji ini da se dobro i sre no ose aju, pri emu je njihov izbor da se pona aju moralno, tite tu a prava i poma u u opstanku dru tva u kojem ive. Usmerenost na sebe. Dobro je iveti u kooperaciji sa drugim osobama, ali je najbolje da osoba prihvati da primarnu odgovornost za svoj ivot nosi sama, umesto da zahteva ili ima potrebu za podr kom i negom drugih.

olerancija. Od pomo i je dozvoliti ljudima (sebi i drugima) da imaju pravo da gre e. Nije dobro ohrabrivati lo e pona anje, ali nema potrebe da se osobe osu uju ili da sami sebe krivimo i osu ujemo zbog toga to smo u inili ne to lo e. Fleksibilnost. Zdrave individue pokazuju tendenciju ka fleksibilnosti u mi ljenju, nasuprot tome da imaju krute stavove, da su osobe sa predrasudama i nepromenljivim stavovima, koja mogu da redukuju uslove za sre an ivot. Prihvatanje nesigurnosti. ivimo u fascinantnom svetu punom mogu nosti i ansi; apsolutna izvesnost najverovatnije ne postoji. Zdrave individue te e ure enosti i kontroli u odre enom stepenu, ali ne zahtevaju savr enu izvesnost. Posve enost. Ve ina ljudi ose a da je sre nija kada je vitalno posve ena ne emu izvan samog sebe. Prisustvo najmanje jednog sna nog kreativnog interesa i nekog zna ajno u e a u ljudskom ivotu, pokazuje se da obezbe uju strukturu jednog sre nog svakodnevnog ivota.