Geografija, V razred, 2011/12

ROTACIJA: 1. ta je rotacija Zemlje? - Rotacija Zemlje je okretanje Zemlje oko svoje zamiljene ose. 2. Koliko Traje rotacija? - Rotacija Zemlje traje 24 sata, tj. jedan dan. 3. U kom smeru se okree Zemlja? - Zemlja se okree u smeru Zapad - Istok. 4. ta je granica osvetljenosti? - Linija koja odvaja dnevnu i nonu poluloptu naziva se GRANICA OSVETLJENOSTI. Ona nije otra linije sto znai da se dan i no ne smenjuju naglo ve uz postepen prelaz. 5. Objasni pojmove lokalno i zonalno vreme. - Lokalno vreme je vreme svakog mesta koje se odreuje prolaskom Sunca kroz meridijan tog mesta. Kada je Sunce u zenitu tada je po lokalnom vremenu podne (12 asova). - Vremenska zona je deo povrine Zemlje omeen sa dva granina meridijana. 6. Koliko ima asovnih zona na Zemlji? - Postoje 24 asovne zone zato to se Zemlja za 24 asa jedanput obrne oko svoje (zamiljene) ose. 7. Koliko stepeni geografske duine obuhvata svaka asovna zona? - Svakoj asovoj zoni pripada po 15 stepeni geografske duine. 8. Navesti posledice rotacije? -Posledice rotacije su: 1) prividno dnevno kretanje Sunca (Sunce izlazi na Istok a zalazi na Zapad) 2) smena obdanice i noi 3) razlike u vremenu (lokalno vreme i asovne zone) 9. Pod kojim uglom je nagnuta rotaciona osa? - Osa rotacije je nagnuta ka ravni njene putanje za ugao od oko 66.5 10. Objasni pojam datumska granica. - Datumska granica je zamiljena linija na zemlji, suprotno od Grinikog meridijana koja menja datum kada se pree. REVOLUCIJA: 1. ta je rovolucija Zemlje? - Zemljina revolucija predstavlja kretanje Zemlje oko Sunca. 2. Kakav oblik ima putanja po kojoj se Zemlja kree oko Sunca? - Zemlja se oko Sunca kree po ekliptinoj putanji. 3. Koliko traje revolucija? - Zemlji je potrebno u proseku 364.2422 dana (jedna godina) da pree punu putanju. 4. Navesti posledice revolucije. - Nejednako trajanje obdanice i noi (nagnutost Zemljine ose) - Smena godinjih doba - Toplotni pojasevi 5. ta je ravnodnevnica i koji su tada datumi? - Ravnodnevnica je dan kada no i obdanica jednako traju. Postoje dve ravnodnevnice: prolena i jesenja. Prolena ravnodnevnica je uglavnom 21. marta i oznaava poetak prolea. Jesenja ravnodnevnica je najee 23. septembra i oznaava poetak jeseni. 6. Kog dana je na severnoj polulopti zimska kratkodnevica? - 22. decembra najkrai dan, a najdua no - zimska kratkodnevica 7. Kog dana je na severnoj polulopti letnja dugodnevica? - 21.juna najdui dan, a najkraa no - letnja dugodnevica 8. Zato je svaka etvrta godina prestupna? - Kalendarska godina traje 365 dana, a stvarno trajanje revolucije iznosi 365 dana i 6 asova. Zato se svake godinenakupe po etiri etvrtine dana, koje se dodaju februaru kao 29. Dan. Tako nastaje godina sa 365 dana koja se naziva prestupna godina. Prestupne su one godine koje su deljive sa 4. Prestupna je svaka 4. Godina. 9. Navesti toplotne pojaseve? - Severni hladni (od Severnog pola do severnog polarnika, tj. od 90N do 66,5N ) - Severni umereni (od severnog polarnika do severnog povratnika, tj. od 66,5N do 23,5N) - arki (od severnog povratnika do junog povratnika, tj. od 23, 5N do 23, 5S) - Juni umereni (od junog povratnika do junog polarnika, tj. od 23,5S do 66,5 S) - Juni polarni (od junog polarnika do junog povratnika, od 66,5S do 90 S) 10. ta je kalendar? - Kalendar je sistem pravila za imenovanje vremenskih perioda.