DOBRA VEST SVAGDANJA

A.T. Jones & E. J. Waggoner

TRI MESECA DUHOVNE HRANE ZA SVAKI DAN

PREDGOVOR

Prvi tom ove serije naiao je na svesrdnu dobrodolicu kod hiljade italaca. Kratke poruke, izdvojene iz lanaka i knjiga Jones-a i Waggoner-a, a zatim saeto izloene, i danas mono deluju, to objanjava zato je ova vest uzbudila itaoce i sluaoce pre sto dvadeset godina. Mnogi od vas su nam pisali kako nisu nali ni najmanji trag neeg loeg u ovim porukama, ve samo dobre, najdragocenije vesti i to na svakoj stranici ove knjiice. Ovim srenim itaocima preporuujemo i drugu svesku, uz iskrenu molitvu da ista jo mnogima donese duhovno isceljenje i obnovi njihovu hrabrost. Neka bi svaka poruka koju ete studirati za sebe lino ili je koristiti u porodinom bogosluenju, uzdigla va duh, imajui u vidu da istovremeno mnogi milioni ljudi eznu za jednom radosnom veu koja ima smisao.

Glad Tidings Publishers

HRISTOS AUTOR VERE

Savetujem te da kupi u mene zlata eenog(okuanog) u ognju, da se obogati; i bele haljine, da se obue, i da se ne pokae sramota golotinje tvoje; i masti oinjom pomai oi tvoje da vidi. (Otkr. 3,18).

ta je to okuano? Vera. Da li je za oekivati da vaa vera izdri probu na koju se stavlja zlato kada prolazi kroz oganj. Da. Kuanje vae vere, ma koliko ona bila slaba, dragocenije je u oima naeg Divnog Savetnika od svog zlata i svih dragocenosti koje se mogu nai u svim sefovima ovoga sveta. Kako je On naziva? Vera mnogo vrednija od zlata propadljivoga ( 1. Petr.1,7). Budimo Mu zahvalni kad tako gleda na nau slabu i drhtavu veru. Nije li ovo jedno od najveih ohrabrenje koja nam Gospod moe ponuditi? Vi kaete: Ja nemam nimalo vere. Gospod, meutim, kae da imate i ja vam kaem da Mu zahvalite na onom to imate. Nije bitno koliko je malo to to imate, ak i ako bi bilo malo kao zrno goruice; zahvalite Mu se za to to imate i recite Mu hvala to to zrno vere On ceni vie od svog zlata i blaga na ovom svetu. Upravo tako Gospod gleda na vau veru. Ne treba da se pitate da li imate veru ili je nemate. Bog kae da je imate i to je tako. Putem Videla koje obasjava svakog oveka koji dolazi na svet(Jovan 1,9), Bog je usadio veru u svaku duu koja se rodila na ovom svetu. On e uiniti da ta vera uzraste do nesluene mere i otkrie nam Svoju pravdu koja raste iz vere i koja vodi ka veri(Rim. 1,17- verzija eng. prevoda). Odakle dolazi vera? Bog nam je dao. Ko je Autor (Zaetnik) vere? Hristos. To Videlo koje daje svetlost svakom oveku jeste Isus Hristos. To je vera koja se nalazi u srcu svakog oveka. Ako bi se svako koristio verom koju poseduje, tada niko ne bi osetio nedostatak vere.1

DOBRE VESTI ZA ONOG KO JE ZGREIO

Bog nam je utoite i sila , pomonik koji se u nevoljama brzo nalazi. Zato se neemo bojati, da bi se zemlja potresla i gore se prevalile u srce morima...Gospod nad vojskama s nama je, brani je na Bog Jakovljev (Ps. 46,1.2.7.).

Seate li se da su u staro vreme postajali gradovi- utoita? Ako bi se desila kakva nesrea, kao kad, na primer, sekira izleti sa drke pa usmrti oveka, ta je tada krivac morao da ini? Trebalo je da, koliko ga noge nose, tri ka gradu-utoitu. Poto je stigao na svoje odredite, ovaj izbegli nesrenik imao bi slobodu i sigurnost u svom novom domu. Ali pretpostavimo da on napusti svoje utoite i izae iz utvrenog grada. U trenutku kada je prekoraio prag tvrave, izaavi iz nje, odgovornost prelazi na njega. Njegova krv pada na njega samog . On je uivao sigurnost samo dok je boravio u gradu- utoitu i tu je trebalo da ostane do smrti prvosvetenika. Po smrti poglavara svetenikog, krivac je bio potpuno razreen krivice i apsolutno slobodan da ide bilo gde. Mi smo zgreili. ta je plata za greh? Smrt. ta nas to, dakle, u stopu prati? Smrt. Ko je imao silu (dravu) smrti. Sotona. Ali mi imamo silnu utehu..., koji smo nali pribeite u nadi za koju se hvatamo, koja nam je unapred data. (Jevr. 6,18 rum. prev.) Gde je ta nada? U Hristu. Ko je na grad- utoite. Hristos. Ko je na neprijatelj? Sotona, smrt. Kada smo, dakle, u Hristu, naem utoitu, moe li sotona da nas dohvati? Ne moe. Pretpostavimo da smo napustili ovo utoite pre nego to se okonalo prvosvetenstvo, ta bi se tada dogodilo? U tom sluaju ne bismo imali nikakvu zatitu i sotona bi nas sustigao. Gde je to mesto gde bi se neko usudio da sretne neprijatelja. U tvravi. Ali, nema ni potrebe da ma ko u toj tvravi izlazi na megdan neprijatelju, zar ne? Zidovi utvrenja su ti sa kojima se neprijatelj susree. Ovaj tit vere koji gasi sve raspaljene strele zlog, taj tit vere koji je Isus Hristos, predstavljen je zidovima naeg grada utoita i vatrene strele neastivoga nikad ih nee probiti.2

ONO TO SE DOGODILO HRISTU, DOGODIE SE I TEBI Da imate u sebi misao (um), koja je bila i u Hristu Isusu...Jer je Bog taj koji ini u vama i daje vam da hoete i inite(i volju i dela) u skladu sa Njegovom voljom.(Filib. 2,5.13 - rum. prev).

Isus nam poruuje da od Njega kupimo zlato eeno u ognju, to predstavlja veru koja dela kroz ljubav, istinsku veru. ta , dakle, treba da bude prokuano u najteim okolnostima? Vaa vera, koja je dragocenija od zlata. Obratite panju, ako vera svakoga od nas mora da bude testirana, onda nam treba ona vera koja je ve prola tu istu probu. Kae nam se da je ovde trpljenje svetih, koji dre (uvaju) zapovesti Boje i ... imaju veru Isusovu? (Otkr. 14,12). Ne, re imaju ne stoji tamo. Oni uvaju (dre) zapovesti Boje i uvaju (dre) veru Isusovu. To je ona prava vera. To je vera koja je, u Njemu , podnela probu. Ona - vera, presrela je svako iskuenje koje je sotona mogao da smisli i koje je primenjivao svom svojom silom. Ova vera je odolela. Zar nije onda poruka: kupite od mene veru koja je odolela, ista ideja koju sadri i stih : Da imate u sebi misao (um), koja je bila i u Hristu? Kada taj um koji je bio u Njemu, bude i u meni, zar nee uiniti isto u meni to je uinio i u Njemu? Kako mi to sluimo Bojem Zakonu? ...Ja sam umom svojim sluim zakonu Bojem(Rim. 7,25). Hristos je u ovom svetu sluio Bojem Zakonu u svakom trenutku svog ivota. Kako je On to inio? Svojim umom. Kroz koji umni proces? Kroz veru. Nije li ta Isusova vera drala zapovesti Boje na savren nain i sve vreme? I nije li to vera koja dela kroz ljubav? Zar nije upravo to poruka treeg anela, kada On kae: ...Da kupi u mene zlata (ljubavi i vere) eenog (isprobanog) u ognju, ...i haljine bele (Hristova pravda), da se obue i da se ne vidi sramota golotinja tvoja? (Otkr.3,18). Moemo razumeti da e um koji je bio u Hristu, izdrati sve probe koje ovaj svet moe da primeni. Hoe li Hristov um u Njemu initi neto drugo nego Hristov um u meni, ili u ma kome drugom? Ne.3

HALJINA IZATKANA NA NEBESKOM RAZBOJU Zabadava se prodadoste i iskupiste se bez novac (Isaija 52, 3).

ta smo primili kao platu kada smo se prodali? Prodali smo se nizata. I ako bi nas kotalo neto da se vratimo natrag, to bi morala da bude naa vena propast, zar ne? Zabadava se prodadoste i iskupiste se bez novaca. Ali Gospoda je kotalo. Morao je da da sve. On sve daje nama, kako nas ne bi nita kotalo. Cena je bila plaena, ali ne sa nae strane. Oj, edni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite (Isaija 55,1). Svakome koji nema novca, On e pomoi pri kupovini, On e uiniti da imamo ono to se mora kupiti. ...Savetujem te da kupi u mene...bele haljine da se obue(Otkr. 3,18). Imamo jasniji opis ove haljine, koji glasi: Haljina koja je izatkana na nebeskom razboju i u kojoj nema ni jedne niti ljudskog porekla*. Ova haljina je izatkana u ljudskom telu Hristovom telu, istom onom koje imamo svi mi, jer je On uzeo uee u istom telu i krvi koje posedujemo i mi. To je bio razboj unutar kojeg je Bog izatkao haljinu za vas i za mene, da je nosimo u naem telu. On hoe da je nosimo sada, kao i onda kada to telo na kraju bude uinjeno besmrtinim! Koga je predstavljao razboj za tkanje? Hrista u ljudskom telu. ta je na njemu nainjeno? Haljina pravde, Hristova pravda ivot koji je On iveo- to je haljina. On eli da ta haljina bude naa, ali ne i da zaboravimo ko je Tka. Nismo mi ti koji su bili s Njim, ve je On taj koji je s nama. Njegov karakter treba da bude u nama, kao to je Bog bio u Njemu. Njegov karakter treba da bude izatkan i uoblien u nama kroz nevolje, probe i iskuenja koja proivljavamo. Bog je Tka, ali ne bez nas. Tajna Jevanelja- tajna Boja u vama i u meni to je saradnja izmeu Boanskog i ljudskog. To je vest treeg anela.4

Citat iz spisa Duha prorotva

JEVANELJE JE JAE OD NASLEENIH OBIAJA Jer nemamo poglvara svetenikog koji ne moe postradati sa naijem slabostima, nego koji je u svaemu iskuan, kao i mi , osim greha. Da pristupimo dakle dakle slobodno(sa punim poverenjem-rum.prev.) k prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo(Jevr. 4,15.16).

Boje Jevanelje govori o Sinu Njegovom, koji je po telu roen od semena Davidova (Rim. 1,3). itajte Davidovu istoriju i biografije potonjih careva, Davidovih potomaka, koji su bili ujedno i Isusovi preci, i videete da je u pogledu Svoje ljudske prirode Gospod bio u nepovoljnijoj situaciji nego ma koji drugi ovek. Mnogi od pomenutih iz Isusovog porodinog stabla bili su idolopoklonici, puni zla i okrutnosti. Meutim , iako obuen u slabost, On greha ne uini i u ustima njegovim ne nae se prevara(1.Petr.2,22). Ovo treba da ohrabi svakog onog koji se nae i u najteem poloaju. To dokazuje da sila Jevanelja milosti Boje uvek moe da trijumfuje nad loim nasleem koje smo dobili od svojih predaka. Onako kako je bilo sa Hristom , tako stoje stvari i sa nama; i mi moemo ui u nebesko carstvo kroz mnoge nevolje (probe). Onaj ko se plai ruganja, ili osea nelagodnost zbog skromnih prilika u kojima se rodio Isus, kao i zbog nasleenih slabosti koje je On primio na Sebe taj je promaio put za nebesko carstvo i izgubie ga. Isus Hristos je siao do najveih dubina ponienja , da bi oni koji su pali u te dubine mogli, ako ele, da se zajedno s Njim uspnu do najeih visina.5 Kad dakle Hristos postrada za nas telom i vi se tom misli naoruajte, jer koji postrada telom, prestaje od greha, da ostalo vreme ivota u telu ne ivi vie eljama oveijim, nego volji Bojoj.(1.Petr . 4,1.2).

HRISTOS NAINJEN U SVEMU KAO I MI Jer to zakonu bee nemogue, jer bee oslabljen telom, posla Bog sina svojega u obliju tela grehovnoga(u telu jednakom telu greha- rum prev.) i za greh i osudi greh u telu. Rim. 8,3)

Postoji jedna vrlo rasprostranjena ideja po kojoj je Hristos simulirao* zemaljsku grenu prirodu; jer On toboe, nije na Sebe uzeo ovu prirodu, ve je to samo bio privid. Ali Spisi ne govore tako. Zato bee duan u svemu da bude kao braa, da bude milostiv i veran poglavar sveteniki pred Bogom, da oisti grehe narodne.(Jevr.2,17). On je bio roen od ene i pokoren zakonu (u dr. prevodima- roen od ene, roen pod zakonom), da iskupi one koji su pod zakonom(Gal.4,4.5). On je uzeo istu prirodu (telo) koju nose svi koji su roeni od ene. Paralelni tekst sa Rimljanima 8,3 jeste onaj u 2.Korinanima 5,21. Prvi kae da je Hristos poslan u telu jednakom telu greha, da pravda zakona bude ispunjena u nama. Drugi kae da je Bog Njega uinio grahom, iako nije uinio nikakav greh, da mi budemo pravda Boja u Njemu. Sva uteha koju moemo dobiti od Hrista stoji u spoznaji injenice da je On u svemu bio nainjen kao i mi. Jedino tako emo izbei zamku da u prvi plan stavljamo svoje slabosti i neuspehe. Svetenik koji prinosi rtve za grehe mora da bude neko ko moe postardati sa onima koji ne znadu i zalaze jer je i on pod slabou.(Jevr.5,2). Ovo se u potpunosti odnosi na Hrista; Jer nemamo poglavara svetenikog koji ne moe postradati sa naim slabostima, nego koji je u svaemu iskuan, kao i mi, osim greha (Jevr. 4,15). Stoga moemo sa pouzdanjem doi pred presto radi utehe. Hristos se tako savreno poistovetio sa nama da ak i sada osea nae patnje.6

Simulirao - samo naizgled uzeo zemaljsku grenu prirodu.

TA TO ZNAI : DA NE IVI PO TELU, DA NE SLEDI PODSTICAJE TELA? Jer zaista, oni koji ive sledei podsticaje zemaljskog tela(zemaljske prirode), hode za zemaljskim stvarima(fiksiraju misli na zemaljske stvari); dok oni koji ive sledei potsticaje Duha hode za onim to je duhovno.(Rim.8,5- kombinovani rumunsko- engl. prev.)

Zapazite da se ovaj stih oslanja na prethodni: Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne ivimo po telu nego po duhu (prema podsticajima Duha- rum. prev.) - Rim. 8,4. Zapovesti Boje su od Duha, jer je Zakon duhovan. Zemaljska, telesna priroda slui zakonu greha (vidi Galatima 5,19-21, gde su opisana telesna dala ). Hristos je doao u istoj takvoj, zemaljskoj, telesnoj prirodi, da bi dokazao nadmo Duha u odnosu na telo i prirodu tela. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu (niste telesni), nego u Duhu (duhovni), jer Duh Boji u vama ivi (ako Duh Boji u vama stanujerum. prev.) - Rim. 8,8.9. Niko ne treba da tvrdi da je posle obraenja jedne osobe njena zemaljska, telesna priroda (telo) drugaija nego to je bila. Zapravo, ponajmanje e tako neto tvrditi onaj koji se obratio, jer ta osoba neprestano dobija dokaze o izopaenosti svoje zemaljske, telesne prirode. Ako je, meutim , osoba o kojoj govorimo istinski obraena i Duh Boji stanuje u njoj, ona nije vie pod vlau (kontrolom) te telesne, ogrehovljene prirode. Tako je i Hristos doao u istom telu (telesnoj prirodi), a ipak bio bezgrean, jer Ga je neprekidno vodio Duh. Jer telesno mudrovanje (telesni um, na uroeni nain miljenja i zakljuivanja) neprijateljstvo je prema Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojem niti moe (Rim. 8,7). Telesna priroda se ne moe obratiti. Ona je u neprijateljstvu sa Bogom i to neprijateljstvo se ispoljava u protivljenju zahtevima Bojeg Zakona. Ali Hristos je na mir. Svojim telom On je uklonio neprijateljstvo i svi oni koji su raspeti zajedno s Njim, jesu u miru sa Bogom, to znai da se pokoravaju Njegovom Zakonu koji je sada u njihovom srcu. 7

DOBRE VESTI: MI VE IMAMO MIR U SVETU PUNOM NEVOLJA Opravdavi se dakle verom(budui da smo uraunati kao pravednici, ubrojani meu pravednike- rum. prev), imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista. (Rim. 5,1).

Re dakle, upuuje na Avramovu veru (Rimljanima 4) u obeanje da e dobiti sina dete vere. Ova vera koja je za rezultat imala Isakovo roenje, Avramu je, takoe, donela i pravdu. Dakle, pravda koja je od vere, isto je tako stvarna, realna kao i sin koji mu se rodio na osnovu vere. ta je mir? Najvei broj ljudi misli da je to oseanje ekstaze(zanosa). Oni veruju da biti u miru s Bogom znai biti proet nekakvim nebeskim sentimentima koji se teko mogu opisati. Takvi neprestrano trae to imaginarno (umiljeno) oseanje kao dokaz da su primljeni od Boga. Meutim, mir s Bogom znai isto ono to i mir meu ljudima; to je, jednostavno reeno, odsustvo neprijateljstva. Kao grenici, mi smo neprijatelji Bogu. Nije On na neprijatelj, nego smo mi Njemu neprijatelji. On se ne bori protiv nas, ve se mi borimo protiv Njega. Kako emo onda postii mir s Njim? Jednostavno, tako to emo prekinuti borbu i predati svoje oruje. Moemo imati mir kad god pokaemo spremnost da obustavimo borbu. Zapazite da, kada smo u miru sa Bogom, ne samo da smo u miru s Njim, ve posedujemo Njegov mir . Ovaj mir je ostavljen na zemlji i namenjen je nama, jer je Gospod rekao: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam (Jovan 14,27). On je to dao nama. Dakle, to je ve sada nae. Jedina prepreka bila je to to nismo verovali do sada. U momentu kada poverujemo u Hristove rei, mi zaista imamo mir koji nam je On dao. Eto, to je mir sa Bogom koji nalazimo u Hristu, a Hristos boravi u naruju Oevom. (Jovan 1,18).8

10

MIR VERE

Ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoe svetu prijatelj da bude, neprijatelj Boji postaje. (Jakov 4,4).

Pravda jeste mir, jer nae neprijateljstvo prema Bogu ine gresi koje volimo. Bog je, meutim, obeao da e okonati taj rat; to jest, da e staviti neprijateljstvo izmeu nas i naih greha (vidi 1. Mojs. 3, 15; Isaija 40, 1.2). Boji ivot je pravda, a On je i Bog mira. Dok se neprijateljstvo poistoveuje sa telesnim umom (naim uroenim nainom rasuivanja i zakljuivanja), kao i sa protivzakonitim delima koji iz tog uma proistiu, mir treba da je neto sasvim suprotno tome, dakle pravda. Stoga, stih: opravdai sa dakle verom (budui da smo uraunati kao pravednici, ubrojani meu pravednike putem vere rum. prev), mir imamo s Bogom, predstavlja konstataciju, potvrivanje stanja koje zaista postoji (koje je evidentno). Pravda koju imamo kroz veru, donosi mir sa sobom. Ove dve kategorije (1- pravda kroz veru, i 2 - mir) se ne mogu odvojiti. Neko je postavio pitanje: Moe li ovek imati mir sa Bogom, a da pritom ne osea taj mir (da nema oseanje mira)? ta kae Pismo? Opravdavi se dakle verom, mir imamo s Bogom (Rim. 5,1). ta donosi mir? Vera. A vera nije oseanje. Ako bi obavezno morao da postoji neki odreeni sentiment mira, tada, ako ne bi imali taj oseaj , to bi moralo da znai da nismo opravdani. Na taj nain se opravdanje bazira na oseanju , a ne na veri. Mir mora doi kroz veru. Mir koji zavisi od oseanja, otii e u momentu kad pone iskuenje. Onaj, pak, mir koji dolazi kroz veru, nita i niko nee moi da odagna. Ovo vam kazah da u meni mir imate. U svetu ete imati nevolju, ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet. (Jovan 16,33). 9

11

HRISTOS JE UMRO ZA ZLE LJUDE Istinita je re i dostojna svakog primanja (koja kae) da Isus Hristos doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja(Timotiju 1,15).

Razlog zbog kojeg nadanje nee se osramotiti je taj to se ljubav Boja izli u srca naa Duhom Svetim (Rim. 5,5). Zapazite da ne pie ljubav prema Bogu, ve ljubav Boja. ta je to ljubav Boja? Jer je ovo ljubav Boja da zapovesti Njegove drimo (1. Jov. 5,3.). Ovo znai da Sveti Duh stavlja poslunost zapovestima Bojim u nae srce; i to nam daje hrabrost za dan suda i uvek. Greh ini da u nama vlada strah. Kad se greh ukloni, ode i strah. Bee bezbonici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavii bez straha (Prie 28, 1.). Ovaj (Isus) prima grenike (Luka 15,2.). Zaista je udno to to e ljudi dozvoliti da ih njihovo oseanje grenosti dri daleko od Gospoda, kad je Htistos upravo zato doao da ih primi i spase. Zato i moe vavjek ( savreno, potpuno-rum prev.) spasti one koji kroza nj dolaze Bogu (Jevr.7,25.); i On potvruje za onoga koji dolazi k Njemu: Neu ga isterati napolje (Jovan 6,37.). Kada smo jo bili slabi, Hristos je umro za sve grene (Rim. 5,6.), jer je Njegova smrt imala za cilj da nam podari snagu koja dolazi od Svetog Duha. Da je ekao da mi sami neto postignemo pre nego se On rtvuje za nas, bili bismo izgubljeni. Kada smo mi to bili slabi? Upravo sada; i ba sada je Isus Hristos naslikan kao raspeti meu vama (rum. prev.Galatima 3,1). Samo u Gospodu imam pravdu i snagu (Isaija 45,24.-eng. prev). 10

12

LJUBAV BEZ PREMCA Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga(dobroiniteljadrugi prevodi) moe biti da bi se ko usudio umreti (Rim. 5,7)

Moramo napraviti razliku izmeu dve rei koje su ovde upotrebljene. Pravednik je ovek koji je ispravan u svemu, ovek koji vodi rauna da svakom da ono to mu (po pravu)pripada. Dobroinitelj je neko ko nam je inio mnoge usluge i koji ini za nas vie nego to bismo imali pravo da mu traimo. Korak dalje: ma koliko pravedan bio neko, vrlo malo je verovatno da bi jedan takav pravedan karakter nekoga naveo da umre za osobu (grenika) o kojoj je re. Ipak, ako je re o oveku velike dobrote, mogue je da bi se neko i usudio (da bi se ko naao) umreti za takvoga. Ovo je vrhunac ljubavi meu ljudima. ovek moe dati svoj ivot za nekog svog prijatelja, ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bijasmo grenici umre za nas (Rim. 5,8.). Nije Bogu neophodno da se izmiri sa nama , nego smo mi ti koji propadaju ako se ne izmire sa Njim. On sam, zato to je dobrog srca, ini to pomirenje. Mi koji smo nekada bili daleko, blizu postadosmo krvlju Hristovom (Efes. 2,13.). Kako to? Zato to nas je greh odvojio od Njega i nainio od nas neprijatelje; a krv Isusa Hrista, sina njegova, oiava nas od svakoga greha (1.Jov. 1,7). Budui oieni od greha, mi smo sigurno i pomireni sa Bogom. injenica da je Hristos prolio krv za nas, znai da je dao svoj ivot nas. Kropljenje Njegovom krvlju radi ienja svakog greha zapravo znai da On svoj ivot daje nama. Dakle, u Hristovoj smrti mi smo razapeti zajedno s Njim. Mi primamo Njegov ivot u zamenu za na greni ivot koji je On uzeo na Sebe.11 Ali sve je od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam slubu pomirenja. Jer Bog bee u Hristu i pomiri svet sa sobom, ne primivi im greha njihovih i metnuvi u nas re pomirenja. Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo: pomirite se s Bogom! (2.Kor. 5, 1820.).

13

BOJI LI SE DA NEMA VERE? Jer kroz blagodat koja je meni data, kaem svakome koji je meu vama...da mislite (o sebi) sa oseanjem skromnosti u skladu sa merom vere koju je Bog svakome dodelio (Riljanima 12,3 rum. prev.)

U svakom zahtevu i zapovesti koja dolazi od Boga postoji uteha, jer On ne oekuje od nas da radimo i izvravamo ta nareenja u svojoj, ve u Njegovoj sili. Kada izgovori Svoju zapovest, Bog zapravo, objavljuje ono to e On uiniti u nama i za nas, ako se mi potinimo Njegovoj sili. Kada nas kori, On nam tada ukazuje na nau potrebu, koju opet On moe da zadovolji u izobilju. Oholost je neprijatelj vere. To dvoje ne mogu postojati zajedno. ovekove misli mogu biti proete ozbiljnou i smernou samo kao rezultat vere koju Bog daje. Gle, ko se ponosi, njegova dua nije prava u njemu; a pravednik e od vere svoje iv biti (Avakum 2,4). Onaj ko poverenje poklanja svojoj sopstvenoj mudrosti i snazi, ne eli da zavisi ni od koga drugog. Poverenje u Boju mudrost i silu nastupa tek onda kad prepoznamo svoju slabost i neznanje. Vera koju nam Gospod daje prikazana je u Otkrivenju 14,12: Ovde je trpljenje svetih koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. Bog ne daje veru samo svecima, kao to ne daje Svoje zapovesti samo svecima; ali sveti ljudi dre veru Isusovu, a drugi ne. Vera koju oni dre (imaju) je vera Isusova. Dakle vera koju ima Isus, data je nama.12 Doznavi da se ovek nee opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona; jer se delima zakona nikakvo telo nee opravdati(Rim. 2,16).

14

VEROVATI JE PODJEDNAKO LAKO KAO I DISATI Jer se pokaza blagodat Boja koja spasava sve ljude, uei nas da se odreemo bezbonosti i elja ovoga sveta i da poteno i pravedno i pobono poivimo na ovome svetu(Tit. 2,11.12).

Svako je pozvan da ozbiljno razmisli, jer je Bog svima udelio meru vere. Mnogi ljudi misle za sebe da su, jednostavno, tako sazdani, te da im je nemogue da veruju. Ovo je velika zabluda. Vera je neto do te mere jednostavno, tako spontano i prirodno kao i disanje. Ona predstavlja zajedniko naslee svih ljudi i neto u emu su svi jednaki. Jednom detetu nevernih roditelja, jednako je lako da veruje kao i detetu nekog sveca. Samo ukoliko ljudi podignu barijeru oholosti oko sebe (Psalam 73,6), u tom sluaju im se ini kako je teko verovati. Pa ak i tada oni veruju, jer kad ovek ne veruje Bogu, on tada zapravo veruje sotoni. Kada ljudi odbace istinu, postaju spremni da sa najveom poudom gutaju najvee lai. Razumeli smo da je vera svima data (Rim. 12,3). Ovo isto se ogleda u injenici da je spasenje svakome ponueno, stavljeno na raspolaganje svim ljudima, a spasenje je mogue samo kroz veru. Da Gospod nije dao svima veru, On ne bi mogao svima podjednako da prui spasenje. Pitanje je, u kojoj meri je Bog dao veru svima? Na ovo pitanje ve je odgovereno dok smo prouavali o veri koju On daje kao veru Isusovu. Isusova vera je data zajedno sa darivanjem Samog Isusa, a Hristos je darovan u Svojoj punini (bezrezervno) i to svakome. On je okusio smrt za svakoga (Jevrejima 2,9). A svakome od nas se dade blagodat po meri dara Hristova. (. 4,7) . Hristos nije podeljen, to znai da je On svima dat u celini, zajedno sa svom Njegovom verom. Postoji , dakle, samo jedna mera vere.13

15

BUDITE ZAHVALNI NA DARU IVOTA Pokropi me isopom i oistiu se; umij me i biu belji od snegaUini mi Boe isto srce i duh prav ponovi u meni.(Psalam 51, 7.10)

Kada je Hristos prolio svoju krv za nas, On je tada dao i Svoj ivot za nas; ta krv nas isti od svakog greha (krv simbolie ivot dakle, Njegov ivot u nama nas isti od svakog greha). Prema tome, ako smo raspeti zajedno s Njim, mi Hristovom smru primamo Njegov ivot umesto naeg grenog ivota koji je On uzeo na Sebe. Nai gresi bivaju obrisani kroz veru u Njegovu krv i to nije samo jedan sudski in(presuda o brisanju naih greha), ve srvarni ivot bez greha; jer kroz veru mi vrimo razmenu sa Njim, predajui mu svoj greni i primajui Njegov bezgreni ivot. Na sopstveni greni ivot biva progutan Njegovim venim ivotom, jer u Njemu je takvo izobilje ivota da moe umreti radi naih greha i potom ponovo iveti, kako bi nama dao Svoj novi ivot. Hristos nije bio uzalud u kandama smrti, niti nam daje Svoj novi ivot da bi ga potom uzeo natrag. Kada nam daje svoj ivot, On eli da isti sauvamo za venost. Kako mi taj ivot primamo? Verom. A kako ga uvamo? Istom tom verom. Kako dakle, primiste Hrista Isusa Gospoda, onako i ivite u njemu(Koloanima 2,6). Njegov ivot se ne moe okonati, ali ga mi moemo izgubiti usled neverovanja. Ne zaboravimo da mi sami nemamo taj ivot u sebi, nego je taj ivot u Sinu. Mi emo sauvati veni ivot, uvajui Hrista. Ljudi esto kau kako im nije teko da veruju da Bog prata njihove grehe, ali im se ini teko verovati u to da Bog moe i da sauva od greha. Pa dobro, ako uopte ima razlike, onda je ovo drugo lake od prvoga, jer oprotaj greha trai Hristovu smrt, dok spasenje od greha trai samo Njegov ivot u kontinuitetu (bez prekida). Razmislite kakav je bio Hristov ivot. Prema onom kako je opisan u Novom Zavetu, mi emo znati kako treba da izgleda na ivot u sadanjem vremenu. Ako Mu dopustimo da ivi u nama, On e u nama iveti onako kako je iveo onda. Ako u naem ivotu postoji neto ega nije bilo u Njegovom ivotu, onda moemo biti sigurni da On ne ivi u nama.14

16

SLAVA BOJA JE NJEGOVA PRAVDA Jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju, i opravdae se (i opravdani su, ubrojeni su u pravednike- engleski,rumunski i mnogi drugi prevodi) zabadava blagodau njegovom, otkupom Isusa Hrista (Rimljanima 3,23,24).

Centralni predmet Rimljanima poslanice je istina da, u pogledu grenosti s jedne i spasenja s druge strane , meu ljudima ne postoji nikakva razlika, bez obzira na rasu ili socijalne uslove. Ljudi su skloni da misle kako biti lien slave Boje, nije tako strano kao kad uini nekakav stvarni greh. Stoga im je mnogo lake priznati da su izgubili slavu Boju, nego da su poinili neko konkretno delo bezakonja. Ali, s obzirom da Bog trai savrenstvo, biva jasno da ova lienost ukazuje na postojee grehe. Ako je savrenstvo standard, postaje nebitno koliko je mnogo, ili pak, koliko je malo neko lien slave Boje,ve je pitanje da li ta lienost postoji ili ne postoji. Greh je promaaj cilja. Iz gore navedenog teksta moemo shvatiti da je slava Boja Njegova pravda. Zapazite da je uzrok zbog kojeg su svi izgubili slavu Boju taj to su svi sagreili. ovek je u poetku bio ovenan slavom i au (Jevr. 2,7), jer je bio pravedan. Svojim padom u greh on je izgubio tu slavu i sada mora da trai slavu, ast i besmrtnost (Rimlj. 2,7). Hristos je mogao da kae svome Ocu: Slavu koju si mi dao ja dadoh njima, jer je u Njemu Boja pravednost koju On nama daje kao dar. U Hristu, mi smo opravdani, drugim reima, nainjeni smo pravednima. Opravdati nekoga znai uiniti ga pravdednim. Bog snabdeva grenika upravo onim to mu nedostaje. Neka niko ko ita ove redove, ne zaboravi jednostavnost opravdanja. Neki ljudi misle da biti opravdan ne znai mnogo,ve da postoji jedan mnogo uzvieniji nivo koji bi hriani morali da dostignu. To bi znailo da ima neto vie od Boje pravde koja ispunjava oveka iznutra i ogleda se spolja, a to bi trebalo postii. Neto vie od Boje pravde to jednostavno ne postoji.15

17

NAS NE KOTA NITA, ALI ON JE PLATIO SVE ...Kad mislimo ovo: ako jedan za sve umre, to dakle svi umree...zato ako je ko u Hristu, nova je tvrar: staro proe, gle, sve novo postade(2.Korinanima 5,14.17).

Mi smo uinjeni pravednima kroz otkup Isusa Hrista (Rimlj. 3,24). Dakle, ovo se dogaa pomou sile otkupljenja koja je u Hristu Isusu, to jest, na osnovu neiskazanog bogatstva Hristovog (Efes. 3,8). To je ono zbog ega nam otkupljenje dolazi kao dar. Neko e rei da je veni ivot u Bojem carstvu suvie velika stvar da bi nam se dala gratis. To i jeste upravo tako, odnosno, to i treba da bude plaeno. Ali, dok mi nemamo nita ime bismo platili cenu, Hristos kupuje za nas i daje nam to kao dar u Sebi Samom. Meutim, ako bismo sada morali to isto (to je On kupio za nas) da kupujemo od Njega, onda smo mi ti koji kupujemo (plaamo cenu), a On bi postao suvian. Jer ako pravda kroz zakon dolazi, to dakle Hristos uzalud umrije(Gal. 2,21). Znajui da se propadljivijem srebrom i zlatom ne iskipiste iz sujetnog svojeg ivljenja, koje ste videli od otaca, nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i preista jagnjeta(1.Petr. 1,18.19). Otkupljenje koje je u Isusu Hristu , predstavlja Njegov Sopstveni ivot. Hristos je Taj kojeg je Bog poslao da objavi Njegovu pravdu. Kao to je Boja pravda jedina istinska pravda , tako je i Hristos jedini Bogom odreen da tu pravdu objavi, pa je otud jasno da se ona moe dobiti samo kroz Njega. Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mogli spasiti(Dela 4,12). Scena na Golgoti predstavlja ono to se dogodilo od vremena kad je nastao greh - Hrista koji nosi grehe sveta. Ona e imati svoje mesto sve dok svi oni koji ele da budu spaseni, ne budu zaista spaseni. On nae grehe upravo sada nosi. Smrt i vaskrsenje bili su dovoljni jednom za sva vremena, jer je re o rtvovanju venog ivota. Zato nije potrebna jo jedna takva rtva. Ovaj ivot postoji u ime svih, na svakom mestu, tako da svako ko ga prihvata putem vere ima sve beneficije koje se podrazumevaju Hristovom rtvom. 17

18

BOG INI RTVU, MI DOBIJAMO PRIVILEGIJE Koga Bog unapred postavi da bude rtva za pomirenje, kroz veru u krv njegovu, i da pokae pravdu svoju...;da je pravedan i da pravda onoga koji veruje u Isusa Hrista(Rimljanima 3,25.26kombinovani eng. i rum. prevod).

Ovaj stih ima za cilj da nam ukae na Hrista kao Onog koji je odreen (postavljen) da bude rtva radi brisanja naih greha. A sad jednom, na svretku veka, javi se da svojom rtvom satre (izbrie) greh. (Jevr. 9,26). Ideja o neizostavnoj rtvi naizgled otkriva Boji gnev koji mora biti zadovoljen. Ali treba da zapazimo to da MI imamo potrebu za rtvom , a ne BOG. On se postarao za rtvu. Ideja po kojoj Boji gnjev mora biti umiren da bismo mi dobili oprotaj, nema nikakvo opravdanje u Bibliji. Najvei mogui apsurd predstavlja tvrdnja da je Bog toliko razgnevljen na ljude da im nee oprostiti ako se ne prinese neto to e utiati Njegov gnev, pa stoga On nudi Samom Sebi taj dar kroz koji biva zadovoljen. Paganska ideja koja tako esto nalazi podrku takozvanih hriana, sastoji se u tome da ljudi moraju da prinesu rtvu koja e umiriti bes njihovih bogova. Celokupno pagansko bogosluenje svodi se na podmiivanje njihovih bogova kako bi ovi bili strpljivi prema poklonicima. Ako bi, prema njihovoj veri, bogovi bili mnogo ljuti na njih, tada bi i prinesena rtva morala biti vea, a u ekstremnim sluajevima prinoene su i ljudske rtve. Oni su bili ubeeni da njihov bog postaje zadovoljan tek kad vidi krv. Crkvene voe smatraju da je spasenje mogue kroz dela i da se mi delima iskupljujemo za greh. Ali to je upravo paganska ideja iskupljenja. Pravom Bogu takve rtve nisu mile.18 rtva je bezbonika gad, akamoli kad je prinosi u grehu (sa grenim mislima- rum.prev.). Ugodna rtva Bogu je duh skruen; srca skruena i ponitena ne odbacuje Boe. (Prie 21,27; Psalam 51,17).

19

HRISTOS SPASAVA JEDINO GRENIKE Jer smo njegov posao, sazdani u Isusu Hristu za dela dobra, koja Bog napred pripravi da u njima hodimo.(Efescima 2,10)

Objavljivati pravdu znai IZGOVORITI pravdu. Bog je Taj koji svojim ustima izgovara pravdu nad ovekom, a posle ovoga ovek postaje pravedan. To je isti metod koji prepoznajemo kod stvaranja, na samom poetku: On ree i postade. Hristos je poslan da objavi Boju pravdu radi brisanja greha, da On bude pravedan i u isto vreme, da opravda one koji veruju u Isusa. Bog opravdava grenike jer su oni jedini kojima je opravdanje potrebno. Pravda koja se izrie greniku i kojom se on proglaava pravednikom, zasnovana je na injenici da je on zaista i bukvalno UINJEN pravednikom. Sve to Bog izgovori, tako je. Stoga je ovek uinjen pravednikom kroz Boji ivot koji mu je dat u Hristu. Greh je upravljen protiv Boga, ali ako eli da ga oprosti, On na to ima pravo. Ni nevernik nee porei pravo oveku da, ako ovaj nae u tome smisao i zadovoljstvo, oprosti nepravdu koja mu je naneta. Ali Bog ne samo da prelazi preko nepravde koja Mu je uinjena, ve daje i svoj ivot kao otkup. Na taj nain On uva uzvienost svog Zakona i ostaje pravedan dok proglaava oveka malo pre toga grenika pravednikom. Greh je obrisan , uklonjen od grenika, jer greh i pravda ne mogu egzistirati zajedno. Umesto greha Bog stavlja svoj besprekorno ist ivot u vernika. Bog je, dakle, milostiv u Svojoj pravdi i pravedan u Svojoj milosti. Ovaj akt milosti sa Boje strane je bez sumnje pravedan, jer je uinjeni greh pre svega upravljen protiv Njega Samog, pa On ima i pravo da oprosti sve uvrede koje su mu nanete. Jo jae u prilog ovome govori injenica da je Bog dao Svoj ivot kao otkup iz greha, pa je uzvienost i neprikosnovenost Zakona, ne samo sauvana, ve jo jae utvrena. Gospod je pravedan i opravdava sve one koji veruju u Isusa. Sva pravda dolazi samo od Njega. Pravda je besplatan dar za svakog koji veruje. Prava vera ima kao svoj cilj samo Isusa i u bukvalnom smislu unosi Isusov ivot u srce vernika, a sa Njim dolazi i pravda.19

20

ZATO JE VANO DA ZNA Izgibe narod moj jer je bez znanja... Hodite da se vratimo ka Gospodu...Tada emo poznati Gospoda i sve emo ga vie poznavati. (Osija 4,6; 6,1.3)

Kae se da je znanje sila. To je relativno. Ako uzmemo u obzir misao jednog pesnika koji kae: ovek treba da bude glavni predmet prouavanja ljudskog roda, onda je takvo znanje, zasigurno, sve samo ne sila. U oveku samom ne moe se nai nita drugo do slabost i greh. Svi ljudi znaju da su greni, da ine ono to nije pravo, ali ta spoznaja im ne daje nikakvu snagu da promene svoj kurs. Moe rei jednoj osobi sve njene greke, ali ako joj ne kae nita vie od toga, onda, umesto da je ojaa, ti si je uinio jo slabijom. Ali onaj ko , zajedno sa apostolom Pavlom ne eli da zna nita drugo osim Isusa Hrista i to raspetoga (1. Korinanima 2,2), taj ima znanje koje je sila. A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17,3). Da poznaje Hrista to znai da poznaje silu Njegovog ivota koji nema kraja. Zbog oskudice u ovakvom znanju, narod propada(Osija 4,6). Hristos je sila Boja, a mi imamo potrebu za silom. Ova sila za kojom tako eamo, jedina je prava sila i otkrivena je u Jevanelju. Sva sila ovoga sveta krhka je i traje za tren oka, dok je sila Boja vena. Kada bi ljudi zaista spoznali ta predstavlja Jevanelje, ne bi bilo nijednog koji bi ga se stideo. Pavle je rekao: A ja Boe sauvaj da se im drugim hvalim, osim krstom Gospoda naega Isusa Hrista Galatima 6,14). Ono to ga je navelo da tako govori i misli je spoznaja da krst predstavlja silu Boju (1.Kor. 1,18). Sila Boja, ispoljena u ma kom obliku, je slavna i ne treba da bude neto ega se stidimo.20 ...A mi propovedamo Hrista razapeta, Jevrejima dakle sablazan, a Grcima bezumlje. Onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Boju silu i Boju premudrost. (1. Kor. 1,23.24).

21

GDE NEMA SILE BOJE, NEMA NI JEVANELJA Jer ste blagodau(milou) spaseni, kroz veru; i to nije od vas, dar je Boji (Efescima 2,8).

Jevanelje je sila Boja koja spasava svakog onog koji veruje. Jer se verom iz srca dobija pravda (Rim. 10,10- rum. prev.). Ovo je delo koje trai Bog: da verujete Onoga koga je On poslao (Jovan 6,29- rum. prev.). Nedostaje vremena da pomenemo sve koji su verom pobedili carstva, koji su tvorili pravdu, dobili obeanja,...ojaae od nemoi. (Jevr. 11,33.34). Neko e rei: Ja ne vidim kako ovek moe biti uinjen pravednikom samo zato to veruje. Nije bitno ta ti vidi ili ne vidi; ti nisi spasen kroz gledanje, ve kroz veru (Efes. 2,8.). Nije potrebno da vidi kako se to deava, jer Bog ini ovo delo spasenja. Hristos stanuje u srcu kroz veru (Efes. 3,17) i obzirom da je On moja pravda, On je i spasenje moje (Isaija 12,2). Kada nam propovedanje Jevanelja otkriva Boji zakon, mi esto odbijamo takvo Jevanelje, smatrajui da je ono lano, jer osuuje na ivot. Mi na taj nain zapravo, kaemo da ne elimo da Bog izgovori Svoju pravdu nad nama. Ali ako mi tu pravdu primimo verom i hodimo u Bogu kao to smo Ga i primili, mi tada po veri hodimo, a ne po gledanju (2.Kor. 5,7).21 Ako bi se u nekom ko je traio pravdu kroz Hista, na kraju ipak naao greh, to bi samo pokazalo da je takav ovek blokirao Izvor, doputajui da voda postane ustajala bara. Gde nema aktivnosti, tamo je smrt. oveka niko ne osuuje, do on sam. Neka nijedan koji hoe da bude hrianin, ne kae da je nemogue iveti ivotom bez greha zbog nesavrenosti ljudske prirode. U stvari, za pravog hrianina koji sasvim veruje, nije mogu drugaiji ivot, osim onaj bez greha. 22

22

U HRISTU - ZNAI IVETI IVOT POSLUNOSTI I SREE U ovo se uzdam da e onaj koji je zapoeo dobro delo u vama zavriti isto do dana Isusa Hrista. (Filibljanima 1,6)

Kada ljudi ponu da manipuliu Bojim zakonom, oni ga izopauju, prilagoavajui njegove uzviene principe svojim sopstvenim idejama. Jedini siguran nain da se pokae svo savrenstvo zakona, jeste da mu se pokori, doputajui mu da te on vodi. Samo tako e se zakon ispoljiti u ivotu oveka. Jer je Gospod koji ini u vama i daje vam sa zadovoljstvom da hoete i da uinite (i elju i dela) (Filib. 2,13- rum.prev.). Videli smo da je svretak zakona pravda koju taj zakon trai. Hristos je svretak zakona za onoga koji pozna pravdu. Boji zakon je Boja pravda(vidi Isaija 51,6.7). Ova pravda predstavlja autentini ivot Samog Boga, a rei zakona su samo senka Njegovog ivota. Taj ivot je jedino u Hristu, jer samo On objavljuje Boju pravdu( Rim. 3,24.25). Njegov ivot je Boji zakon, jer Bog bee u Njemu. Ono to su Jevreji imali samo kao formu, u Hristu je bilo sutina i realnost. U Njemu je svretak zakona. Misli li neko da pojam svretak zakona znai njegovo ukidanje? Kada uspe da ukine Hrista, tada e ukinuti i zakon. Prouavanje Hristovog ivota otkrie pravednost koju trai Boji zakon. Ne mislite da sam ja doao da pokvarim zakon ili proroke; nisam doao da pokvarim, nego da ispunim. (Mat.5,17). Savrena pravda zakona nalazi se samo u Njemu. Ona je u Njemu u svom apsolutnom savrenstvu. Stoga, ako Hristos boravi u srcu vernika, onda se tako samo kroz Njega dobija savrenstvo zakona. Ovo je delo Boje: da verujete onoga koga on posla. (Jovan 6,29). Jer se srcem veruje za pravdu ( jer se verom koja dolazi iz srca, dobija pravda- rum.prev.). (Rim. 10,10)23

23

KOLIKO SE HRISTOS PRIBLIIO LJUDIMA I da se naem u njemu ne imajui svoje pravde koja je od zakona(koju mi daje zakon), nego koja je od vere Isusa Hrista, pravdu koja je od Boga, u veri(pravdu koju daje Bog kroz veru. (Filibljanima 3,9- rum .prev.) Pravda koju daje zakon, dakle naa sopstvena pravda, zasniva se na principu: uini neto da bi iveo. Ova jednostavna reenica dovoljna je sama po sebi da ukae na svu neostvarljivost cilja na taj nain. Naime, ivot je neto to pod obavezno prethodi akciji (dok u gorenavedenom sluaju stoji obrnuto prim. prev.). Mrtvo telo ne ini nita da bi ivelo, ve ivot treba da mu sa da, da bi ma ta inilo. Petar nije rekao Taviti , koja je leala mrtva, da uini jo koje dobro delo, da izatka jo neku haljinu da bi mogla iveti, ve ju je u ime Isusa Hrista vaskrsao, kako bi nastavila da ini dobra dela. ovek koji ini ova dobra dela, ivee kroz njih, meutim, on mora najpre da bude iv, da bi ih mogao initi. Tako dakle, pravda koja je od zakona (koju zakon daje), nije nita drugo do nestvarni (isprazni) san. Hristos je Taj to daje ivot veni i pravedni Boji ivot, koji stvara pravdu u dui koju je oiveo (vaskrsao). Jer kroz njega ivimo, miemo se i jesmo (Dela 17,28). U Pismu itamo: Re je sasvim blizu tebe u ustima tvojim i u srcu tvom (5.Mojs. 30,14- eng.prev.). Dakle, to je re vere koju mi propovedamo. Je li Hristos zaista tako blizu kao to se ovde kae? Da, zaista jeste! Jer i On sam kae: Evo, stojim na vratima i kucam (Otkr.3,20). On nije blizu samo onih koji su dobri, ve nije daleko ni od jednoga od nas (Dela 17, 27). Ne moemo ni ruku da ispruimo, a da ne naiemo na Njega. Hristos je blizu upravo onima koji su zloinci; eka ih da uvide i shvate ono to je ve realnost i da Ga prepoznaju kao Onog koji je bio tu, pored njih, jo dok su oni ili nekim svojim putevima. Tada e On boraviti u njihovim srcima kroz veru i vodie ih na svim putevima njihovim. Nikada se nije jasnije pokazala ljubav Hristova, nego onda kada je boravio sa grenicima, milostivo podnosei svu njihovu izopaenost, da bi ih upravo tim svojim strpljenjem mogao zadobiti i odvojiti od njihovih zlih puteva.24

24

ISUSOVA VERA DONOSI ISTINSKU POSLUNOST ZAPOVESTIMA I vi ste kroz Njega u Hristu Isusu. Njega (Isusa) uini Bog da bude naa premudrost, pravda,posveenje i izbavljenje (1. Korinanima 1,30).

Veliki cilj i centralna misao vezana za istinitu (nebesku) Svetinju i Njegovo prvosveteniko delo, jeste da e Gospod stanovati u ovekovom srcu. A ta je onda glavni smisao i cilj Njegovog boravka u naem srcu? Odgovor je: savrenstvo; duhovno i moralno savrenstvo vernika. a) Boja volja je posveenje i savrenstvo vernika; b) Boja volja je da vernici budu tako isti, da kod njih ne postoji vie nikakva svest o grehu; c) sluba i rtve u zemaljskoj svetinji nisu mogle da ostvare ove ciljeve, pa je nju Bog uklonio, da bi se ispunila Njegova volja. Kroz tu volju mi smo osveeni i to rtvovanjem tela Isusovog, jednom za svagda (Jevr. 10,10- rum. prev.) Volja Boja je svetost vaa. Svetost je istinsko potovanje i dranje svih Bojih zapovesti. To znai da je volja Boja da Njegove namere i promisli budu savreno ispunjene u nama. rtve i sluba u zemaljskoj (starozavetnoj) Svetinji nisu mogle da uklone ovekove grehe, niti da im daju savrenstvo. Ali rtva i delo pravog Prvosvetenika u nebeskoj Svetinji ostvaruju ovaj cilj i zaista uklanjaju svaki greh. Vernik je tako oien da nema vie svesti o grehu. Kroz Svoju rtvu i Svoje delo Hristos je ukinuo rtve i priloge, kao i samu slubu koja je bila vezana za zemaljski hram, jer sve to nije moglo da ukloni grehe. Ispunivi Boju volju na savren nain, Isus je ostvario Boji osnovni cilj.25

25

ZEMALJSKO SVETILITE KAO ILUSTRACIJA NEBESKOG HRAMA ...U dane glasa sedmog anela, kad pone da trubi, tada bi trebalo da se svri tajna Boja, kao to javi svojim slugama prorocima(Otkrivenje 10,7- kombinovani engleskorumunski prevod).

ienje svetinje i svretak tajne Boje su paralelni dogaaji i deavaju se u isto vreme. U zemaljskoj Svetinji koja je bila samo senka one nebeske, sluba je imala svoj godinji ciklus, odnosno poetak, tok i svretak, obeleen simbolinim ienjem Svetinje. Kraj ove slube u svetilitu istovremeno je znaio i kraj slube za narod. Na taj dan, Dan pomirenja (vidi 3.Mojs. 16,29-33), ko god ne bi uzeo uea u sveanoj i ozbiljnoj slubi ienja Svetinje tako to bi duboko i iskreno preispitao svoje srce a zatim priznao i ostavio svoj greh, bio bi zauvek istrebljen iz naroda. Ono je bila prilika (predslika) za sadanje vreme(Jevr. 9,9). Zemaljski hram sa svojim rtvama, svetenstvom i slubom bio je samo senka (slika) autentine, isitinite Hristove Svetinje i Njegove slube u istoj. ienje zemaljskog svetilita takoe je bilo simbol ienja nebeskog hrama od greha onih koji ispovedaju veru u Isusa. Vreme kada e zapoeti ovo ienje, saoptio je nepogreivi Gospodar vremena: Do dve tisue i tri stotine dana i noi (kada istekne 2300 dana i noi- eng. prev.), tada e svetinja biti oiena (Danilo 8,14). Godine 1844. (kada je ovaj period od 2300 godina istekao), jedina Svetinja u kojoj bi Hristos, kao Veliki Prvosvetenik, mogao da slui i koja bi se mogla oistiti, bila je ona nebeska. Ko ini nepravdu neka jo ini nepravdu; ko je pogan neka se jo pogani; ko je pravedan, neka jo ini pravdu; i ko je svet neka se jo sveti! (Otkr. 22,11).26 Hrisos se jednom na svretku veka javi da svojom rtvom satre (ukloni, obrie rum. prev.) greh. I kao to je ljudima odreeno jednom umreti a potom sud, tako se i Hristos jednom prinese, da uzme grehe mnogijeh, a drugi put e se javiti, ne u obliju grehovnome, da donese spasenje onima koji ga ekaju (Jevr. 9,2628 rum. prev.).

26

HRISTOS OTVORENI PUT KA HRIANSKOM SAVRENSTVU Imajui dakle slobodu, brao, ulaziti u svetinju krvlju(kroz krv) Isusa Hrista, putem novim i ivim, koji nam je On otvorio... kroz svoje telo... da pristupimo s istinitim srcem u punoj veri, oieni u srcima od zle savesti i umiveni po telu vodom istom (Jevrejima10,19-22- rum. prev. ).

Savrenstvo u svakom pogledu, plod je slube koju vri na Veliki Prvosvetenik u nebeskoj Svetinji. To je novi i ivi put koji je Hristos otvorio (posvetio eng. prev.) celom ovenanstvu i kojim svako moe da ue u Svetinju nad svetinjama. On je taj ivi i novi put otvorio svojim telom (kroz svoje telorum. prev.). Doavi u ljudskom telu, poistoveijui se sa oveanstvom upravo kroz to telo, On je trasirao put od mesta gde smo mi, do mesta gde je On sada, sa desne strane nebeskog Velianstva. Budui nainjen u svemu kao i mi, kuan u svemu kao i mi (Jevr. 2,14; 4,15), On se poistovetio sa svakim ljudskim biem ponaosob, upravo tamo gde se ta dua nalazi. Otuda, od mesta gde se ona nalazi, On je napravio (pripremio, posvetio) put za tu duu. To je ivi i novi put koji vodi kroz svu muku i sva iskustva celog jednog ivota, ak kroz smrt i kroz grob, sve do Svetinje nad svetinjama, i zavrava Bogu s desne strane, u venosti. Jer i onaj koji osveuje i oni koji se osveuju (koji su osveeni rum. prev.), svi su od jednoga; zaradi toga uzroka ne stidi se nazvati ih braom (Jevr.2,11). O, to je divan put koji nam je On poravnao! Poravnao ga je kroz patnje, kroz Svoje molitve i suze; posvetio ga je Svojim svetim ivotom i muenikom smru, trijumfalnim vaskrsenjem i Svojim slavnim vaznesenjem, pobedonosno uavi u Svetinju nad svetinjama, s desne strane Veliine na nebesima.27

27

SAVRENSTVO KARAKTERA U OVOM TELU MOGUE ILI NE? Imajui ovakva obeanja, o ljubazni! Da oisistimo sebe od svake pogantine tela i duha, i da tvorimo svetinju(da dovrimo posveivanje - rum. prev.) u strahu Bojem.(2. Kor. 7,1).

Postavi jedan od nas, On je uinio da taj posveeni put postane na put; on pripada nama. On je svakoj dui podario sveto pravo da se uspne tom posveenom stazom i s obzirom da je On Sam proao tim putem u telu u naem telu omoguio je svakom ljudskom biu da istraje do cilja. Kao jedno sa nama, u naoj grenoj ljudskoj prirodi, u ovom grenom svetu, On je iveo kao svet, bezazlen, ist, odvojen od grenika (Jevr. 7,26). Na ovaj nain je nainio i otvorio put da svaki vernik, u Njemu, moe iveti svetim , bezazlenim, istim, od greha odvojenim ivotom, i da sledstveno tome bude uznesen s Njim vie nebesa. Savrenstvo karaktera je cilj hrianina savrenstvo postignuto u ljudskom telu i u ovom svetu. Hristos je ovaj cilj ostvario u ljudskom telu i u ovom svetu i tako otvorio put kojim svaki hrianin, ako je u Njemu, moe doi do istog cilja savrenstva karaktera. Hristos je postao na Prvosvetenik, a Njegova uzviena sluba i delo koje vri u istinskoj Svetinji, predstavlja jedini put kojim svaka dua moe dosegnuti ovaj realni cilj. Boe, put je tvoj u svetinji. (Psalam 77,13 eng. prev.).28 Zato i moe vavijek (u potpunosti, sasvim, na savren nain, u savrenstvu drugi prev.) spasiti one koji kroza nj dolaze Bogu, kad svagda ivi da se moe moliti za njih (Jevrejima 7,25).

28

ISKUPLJENI OD PROKLETSTVA A kad se navri vreme, posla Bog sina svojega jedinorodnoga, koji je roen od ene i pokoren zakonu(roen od ene i roen pod zakonom- u svim drugim prevodima osim u Karadievom), da iskupi one koji su (koji behu- rum. prev.) pod zakonom, da primimo posinatvo (Galatima 4,4.5).

Ko god je osetio ta znai pritisak krivice, taj zna ta je Isus iskusio za njega. Upravo kroz ovo iskustvo on zna koliko blizu mu je Isus priao. Svako ko je osetio da je osuen u svojoj dui, takoe zna i ta je Isus osetio za njega, koliko duboko On moe da saosea sa ovekom kojeg iskupljuje. Pod osudom i pod prokletstvom, nosei krivicu, Isus je iveo savrenim ivotom Boje pravde (po Bojoj pravdi), i to ne pogreivi ni u emu u toku celog Svog ivota koji je proiveo u ovom svetu dostojnom osude, prepunom krivice i prokletstva. Svako ko poznaje oseaj krivice i zna, takoe, da je Isus u Svom iskustvu osetio ba to isto to osea ovek, taj moe verom u Isusa da spozna blagoslov savrene Boje pravde u svom ivotu. Hristos nas je iskupio od kletve zakonske, postavi za nas kletva (Gal. 3,13). To to je On uinjen kletvom nije ostalo bez ploda: na ovaj nain se ostvaruje sve ono to je i planirano da se uini za svakog ko Ga primi. 29 On u dane tela svojega (u dane svog zemaljskog ivota rum. prev.), moljenja i molitve k onome koji ga moe izbaviti od smrti, s vikom velikom i sa suzama prinoae, i bi uteen po svojoj pobonosti... i savrivi se, postade svima koji ga posluae uzrok spasenja venoga (i poto je uinjen savrenim, postade tvorac, autor bukv. prev. spasenja svima koji su mu posluni eng. prev.) (Jevrejima 5, 7.9).

29

BOG JE NA VAOJ STRANI NE BRINITE SE VIE! I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina i da uini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj (tkrivenje 13,15).

Doi e vreme da se nad onima koji su verni treoj aneoskoj vesti izrekne smrtna kazna. Vlasti ovoga sveta odluie da im oduzmu ivot. Hoemo li tada postavljati ona pitanja za koja sada mislimo da su od ivotne vanosti? Misli li neko da treba da izvaga svoj ivot, da ustanovi koliko on vredi i da kalkulie hoe li stati na stranu vesti treeg anela, ili ne? Kada svaka podrka i zatita ovoga sveta otkau, kada nam se uskrati svaki vid potovanja i ukazivanja asti (do koje ovaj svet toliko dri), kada naa imovina i svaka mogunost poslovanja i zaraivanja bude oduzeta a pravo na normalan ivot ukinuto, ta e tada ostati? Nita. Sada je vreme da svako od nas pone ozbiljno da razmilja. Ali Bogu hvala, ne treba da oseamo ni najmanji strah pred naim neprijateljem. Bog nikad nee dozvoliti da ma ko od nas ostane sputan u situaciji iz koje ga On ne bi oslobodio otkrivi svoju slavu nad nama. Ova slava se ne bi videla da nismo doli u nevolju u kojoj e nam On dati tako velianstveno osloboenje. Gospod nikada ne trai da se liimo neega, a da nam umesto toga ne podari neto beskrajno vrednije. Kada nas Bog pozove da stanemo uz Njegovu istinu, zbog ega emo izgubiti svaku zatitu i podrku ovog sveta, On nam tada zapravo kae: Sve sile nebeske i zemaljske tebi su date. To je onaj pokriva Svemonoga koji je rairen nad tobom. Zaklon je Bog veni i pod miicom njegovom venom nalazi se utoite (5. Mojs. 33,27 rum . prev.). Ne boj se- to su Njegove rei, zar ne? Poimo onda na taj put pevajui. 30

30

OVO NIJE VREME ZA STRAH Veoma u se radovati i dua e se moja veseliti u Bogu mojem, jer me obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me... (Isaija 61,10).

Hristos nam daje jedan karakter koji je On Sam tkao od detinjstva do groba, karakter savren u svakoj pojedinosti. Primimo ga, dakle. Onda ne treba da nas bude strah od ugnjetavanja ili tekoa, od toga da li emo moi da kupimo ovo ili prodamo ono, jer Gospod ima neto mnogo bolje za nas. To je karakter i plat koji On iri nad svojim narodom tako da sedam poslednjih zala ne mogu da im naude, niti ma kakva sotonina mo da ih nadvlada ili okalja. Neka je hvala i slava Gospodu za ovo! ta se dogaa kada nas On pozove da stanemo uz Njegov Zakon i kad zbog toga bude ugroen na ivot? On nam poruuje: Ostavite taj ivot, neka ide; on e svejedno nestati za kratko vreme. Ovde je ivot koji traje koliko i venost. I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni i ovaj ivot veni u sinu je njegovom.(I Jov. 5,11). Je li nam, dakle, On dao taj ivot? Ko ima sina imae jednom i ivot? Ne. Ko ima sina ima ivot. Da li je Hristos mrtav? Nije. On je iv i stoga, kad imamo Njega, imamo i ivot koji je u Njemu. Koji je to ivot u Njemu? Jedino onaj veni. Onda kada imam Njega, ja imam i ivot koji je Njegov i to je veni ivot, ba tako kao to nam On i kae. Ne moemo imati taj ivot, ako ne predamo ovaj. Predaj ovaj ivot i primie onaj koji je mnogo bolji. Sada je vreme. Ali ako sam prigrlio ovaj ivot, kad on ode, ta e ostati? Nita. Kada doe iskuenje koje nosi opasnost po ovaj ivot, ovek koji ima samo ovaj ivot, prilepie se za njega. Tu lei zamka. Niko nee moi da proe kroz ono kroz ta mora da proe trea aneoska vest, ako ima samo ovaj ivot. Ali ako on dopusti da ovaj ivot ode, smatrajui ga nitavnim i primi onaj ivot koji pripada Bogu, onda ima ivot koji nikada nee biti u opasnosti. Takva osoba je na sigurnom.31

31

DA, MI SMO BOGATI! Jer na rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, s upraviteljima tame ovoga sveta i s duhovima pakosti ispod neba. Toga radi uzmite sve oruje Boje, da biste se mogli braniti u zli dan i svrivi sve odrati se. (Efescima 6,12.13).

Umesto sile ovoga sveta na koju se ne moemo osloniti i koja se okree protiv nas, Bog nam daje Svoju silu. Umesto ovozemaljske asti i ugleda Bog nam daje karakter. Umesto zemaljskog bogatstva, kue, zemlje, imanja, biznisa, Bog nam daje Isusa Hrista u kojem su sva blaga mudrosti i znanja i imate svu puninu u Njemu (Kol. 2,10- rum. prev.). Bog je Njega pomazao da bude naslednik svega (svih stvari), a mi smo naslednici, dakle, Boji, a sunaslednici Hristovi; jer s njim stradamo da se s njim i proslavimo (Rim. 8,17). On nasleuje sve, a mi nasleujemo zajedno sa Njim. ta, dakle, mi to nasleujemo? Sve. ta mi to onda imamo? Sve to ima Bog. Zar nismo onda bogati? Umesto ovog ivota koji su nam sile ovog sveta oduzele, Bog nam daje svoj ivot. Kad On trai da zauzmemo mesto uz Njega i uz Njegovo delo, Gospod nam zapravo kae: Traite ivot veni. Nije li nas Gospod, u tom sluaju, kompletno naoruao? Obucimo se sada, dakle, u sve oruje Boje. Budite jaki u Gospodu i u sili Njegovoj. Tu Bog eli da stojimo i taj posao da radimo. On nas hrabri: Neu te ostaviti, niti u od tebe odstupiti (Jevr.13,5). Dakle, ta emo sada initi? Izaberite danas kome ete sluiti(Isus Navin 24,15).32

32

ISUS JE UINJEN JEDNAKIM BRAI SVOJOJ Idite i nauite se ta znai: milosti hou, a ne priloga! Jer ja nisam doao da zovem pravednike, no grenike na pokajanje (Matej 9,13) Bog je poslao Sina svojega, koji je roen od ene, pa je zato On ovek u potpunom smislu. On je proao i proiveo sve nedae koje su odreene oveku. Re postade telo (Jovan 1,14). Hristos se uvek predstavljao kao Sin oveji. Na taj nain On je Sebe poistovetio sa celom ljudskom vrstom i to za sva vremena. Ta veza jedinstva se nikada nee prekinuti. Budui roen od ene, Hristos je roen pod Zakonom (jedino u Vukovom prevodu pie pokoren Zakonu, dok u svim drugim stoji roen pod Zakonom- prim. prev.), jer je to stanje u kojem se nalazi celo oveanstvo. Zato bee duan u svemu da bude kao braa, da bi, u onom to ga povezuje sa Bogom, mogao da bude milostiv i veran poglavar sveteniki, da oisti grehe narodne (Jevr. 2,17). On nas iskupljuje tako to dolazi i postavlja se na nae mesto, uzimajui teret sa naih lea. Jer onoga koji ne znadijae greha, nas radi uini grehom, da mi budemo pravda Boja u njemu. (2. Kor. 5,21). U punom smislu rei i u stepenu kojeg smo malo svesni kada koristimo taj izraz, On je postao ovekova zamena. Ovo znai da se On do te mere i tako potpuno poistovetio sa nama, da sve to dotakne nas, ili povredi nas, istog trena dotie, odnosno povreuje i Njega. Mi bacamo brige svoje na Njega onda kada se ponizimo u svojoj nitavnosti i kada ono to nas optereuje prepustimo u potpunosti Njemu. Treba da shvatimo da smo (ili smo bili pre nego to smo poverovali) pod Zakonom, jer je Hristos doao da iskupi samo one koji su pod Zakonom. Biti pod Zakonom znai biti osuen na smrt od strane tog Zakona kao prestupnik istog. Zakon moe da osudi samo onog ko je odgovoran pred tim istim Zakonom i ko je imao obavezu da ga ispunajva. S obzirom da nas Hristos iskupljuje od osude Zakona, to znai da nas iskupljuje za jedan novi ivot poslunosti i pokoravanja Zakonu.33 Da se uhvatimo za nad (Isusa Hrista) ... kao tvrd i pouzdan lenger due koji ulazi iza najdalje zavese, gde Isus ue napred za nas (kao na prethodnik- rum. prev.).

33

TA ZNAI BITI ISKUPLJEN OD PROKLETSTVA Blagodat vam i mir od Boga oca i Gospoda naega Isusa Hrista, koji dade sebe za grehe nae da izbavi nas od sadanjega sveta zloga, po volji Boga i oca naega. (Galatima 1,3.4) Hristos nas je iskupio od kletve zakonske (Gal. 3,13). Neki koji povrno itaju ovaj stih ure sa zakljukom, govorei: Nema potrebe da drimo Zakon, jer nas je Hristos iskupio od njegove kletve, kao da u ovom tekstu pie da nas je Hristos iskupio od prokletstva poslunosti Zakonu. Oni nemaju nikakve koristi od itanja Pisma na takav nain. Zapravo je obrnuto prokletstvo je neposlunost: Proklet svaki koji ne ostane u svemu (koji ne istraje u svemu- rum. prev.) to je napisano u knjizi zakonskoj da ini (Gal. 3,10). Tako nas je Hristos iskupio od neposllunosti Zakonu. Bog je poslao svoga Sina zbog greha, u telu jednakom telu greha, da se pravda zakona ispuni u nama(Rim. 8,3.4- eng. i rum. prev.). Neko e lakomisleno rei: Onda je sve u redu. ta god da inimo, to je dobro pred Zakonom od onog momenta kad smo iskupljeni. Istina je da su svi iskupljeni, ali nisu svi prihvatili iskupljenje. Mnogi i danas govore: Neemo da Ovaj vlada nad nama i tako odbacuju Boji blagoslov. Iskupljenje je uinjeno za sve. Svi su kupljeni dragocenom krvlju Isusovim ivotom i svi mogu biti, ako ele, slobodni od greha i smrti. Kroz tu krv mi smo iskupljeni iz sujetnog svojeg ivljenja, koje ste videli (koje ste nasledili rum. prev.) od otaca (1.Pet. 1,18). Stanite i razmislite ta to znai. Dopustite da sva sila ove istine obuzme vau svest i savest. Hristos nas je iskupio od kletve zakonske od naeg neuspevanja da ivimo u skladu sa pravednim zahtevima Zakona. Mi vie ne moramo i ne treba da greimo! On je presekao uad kojima nas je greh drao vezane, tako da nama ne ostaje nita drugo osim da primimo (prihvatimo) Njegovo spasenje i tako budemo slobodni od svakog greha koji nas opseda. Ne moramo da troimo vreme u enjivoj elji za boljim ivotom i u beskorisnom aljenju zbog neostvarenih ideala. Hristos ne daje lanu nadu, ve dolazi k zarobljenima i vie: Sloboda! Vrata vae tamnice su otvorena. Izaite! ta bi vie od ovoga trebalo da kae? Hristos je zadobio konanu pobedu nad ovim grenim svetom, nad telesnom eljom, eljom oiju i ponosom ivota (1.Jov. 2,16), a naa vera u Njega ini da Njegova pobeda bude naa.34

34

SPASENJE SAMO VEROM Pa doznavi da se ovek nee opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona; jer se delima zakona nikakvo telo(niko) nee opravdati(Galatima 2,16).

Primivi Jevanelje, Galati su dozvolili da ih zavedu lani uitelji koji su im izneli drugo jevanelje, jedno lano jevanelje, dok, u stvari, postoji samo jedna nauka spasenja i to za sva vremena, i za sve ljude. Ovo lano jevanelje saopteno im je sledeim reima: Ako se ne obreete po obiaju Mojsijevu, ne moete se spasti (Dela 15,1). Danas, iako pitanje obrezivanja nije istaknuto kao uslov spasenja, takoe postoji (i uvek e postojati) debata u kojoj se zastupa spasenje kroz ljudske napore, sa jedne strane, i spasenje samo kroz Hrista, sa druge strane. Umesto da napadne na njihovu greku i da ih potue snanim argumentima, apostol Pavle poinje da iznosi iskustvo kao ilustraciju onog to eli da im kae. U svom opisivanju, on pokazuje da je potpuno spasenje, i to za sve ljude, mogue jedino i samo kroz veru, a da apsolutno nita od spasenja nema u delima. Kao to je Hristos okusio smrt za svakog oveka, tako i svaki ovek, koji je spasen, treba da ima lino iskustvo smrti, vaskrsenja i ivota Isusovog. Hristos u zemaljskom telu ini ono to Zakon nije u stanju da ostvari (Gal.2,21; Rim. 8,3.4). Ali ba to svedoi u prilog pravednosti Zakona. Ako bi Zakon bio greka, Hristos ne bi ispunio njegove zahteve. Isus pokazuje pravednost Zakona kroz injenicu da ispunjava njegove zahteve i to ne samo za nas(umesto nas), nego i u nama. Stoga, nemojmo initi uzaludnom milost Boju, jer ako je pravda mogla da doe kroz Zakon, onda Hristos uzalud umre. Neka bude jasno, dakle, da pravda ne moe doi kroz Zakon, ve samo kroz veru Isusovu. Neposlunost, odbacivanje Gospoda, duh je antihristov. Samo ako se drimo Boje rei, biemo sauvani od iskuenja koje e doi na sav svet. U takvoj situaciji, Jevanelje Isusovo koje otkriva pravdu Boju, predstavlja jedino mogue izbavljenje(vidi Rimlj. 1,16.17).35

35

GLEDAJMO NA ISUSA O nerazumni Galati! Ko vas je opinio da se ne pokoravate istini? Vi kojima pred oima bee napisan Isus Hristos, a sad se meu vama razape (vi, pred ijim oima bee naslikan Isus Hristos i to raspet rum.prev.). ( Galatima 3,1).

Hristos je bio naslikan pred Galaanima kada im je Pavle govorio, tako da su oni to doiveli kao da je Isus razapet pred njihovim oima. Izlaganje je bilo tako upeatljivo i ivo, da su oni mogli da sagledaju Hrista raspetog. Ne samo da je apostol maestralno naslikao reima ovaj prizor, ve je i mata slualaca, Galaana, dola do izraaja. Sveti Duh je preko Pavla osposobio prisutne da vide Onoga koji je razapet. Iskustvo Galaana po ovom pitanju, nije jedinstveno. Isusov krst je zaista prisutan. Izraz: Uzmi svoj krst, nije bez praktinog znaanja, ve sadri u sebi poziv koji se moe istog trena prihvatiti. Neko ko nije video svojim oima raspetog Hrista, ko ne vidi Njegov krst svuda oko sebe gde god bi mu pogled pao, taj ne moe razumeti stvarnost (realnost) Jevanelja. Ne obazirite se na one koji se potsmevaju, jer slep ovek ne moe videti sunce, pa ako takav negira da ono sija sa neba, to nee spreiti druge koji vide da govore o njegovim blistavim zracima. Ima mnogo onih koji bi mogli posvedoiti tvrdnju apostola Pavla u pogledu Hrista, ivo naslikanog pred oima Galaana, jer to nije samo stilska figura u govoru, ve mnogo vie od toga. Ovi svedoci su imali isto iskustvo. Pitanje: ...Ili Duha primiste kroz dela zakona, ili kroz uvenje (sluanje) vere? (Gal. 3,2), doputa samo jedan odgovor kroz sluanje vere. Duh je dat onima koji veruju (Jovan 7,38.39; Efes.1,13). Iz postavljenog pitanja se takoe vidi da su Galaani primili Svetog Duha. Nema drugog naina da neko zapone duhovni ivot. Niko ne moe Isusa Gospodom nazvati, osim Duhom svetim (1.Kor. 12,3). Nita to je ljudsko delo, ne moe dovesti Boga u duu, kao to ni mrtav ovek ne moe stvoriti ivotni dah kroz koji bi oiveo i poeo da se mie. Oni kojima Pavle upuuje ovo pismo, jesu videli Hrista kao da je razapet pred njihovim oima, a potom su Ga i primili posredstvom Svetog Duha. Da li si Ga i ti ugledao i primio kao to su to oni?36

36

HOETE DA BUDETE PRAKTINI? VERUJTE JEVANELJE Ovo dakle blaenstvo, je li samo za obrezane, ili je i za one neobrezane? Jer govorimo da se Avramu primi vera u pravdu.(Rimljanima 4,9)

Sveti Duh je bio primljen i uda su bila izvrena, ne kroz dela zakona, ve kroz sluanje vere (sluanje sa verom- eng. prev.), jer vera dolazi od sluanja rei Boje (Rimlj.10,17). Tako je, dakle, delo apostola Pavla i prvobitno iskustvo Galaana, bilo u potpunom skladu sa Avramovim iskustvom, ija je vera uraunata u pravdu. Ne zaboravimo da su lana braa, koja su propovedala drugo jevanelje (Gal. 2,4;1,6), to jest, jevanelje o pravdi kroz dela, tvrdila da je Avram njihov otac. Hvalili su se injenicom da su deca Avramova i to dokazivali inom obrezivanja. Meutim, ba to na emu su gradili svoje tvrenje da su deca Avramova, bio je nesumnjiv dokaz suprotnog. Jer poverova Avram Bogu i primi mu se u pravdu (Rim. 4,3). Avram je imao pravdu vere jo pre nego to se obrezao (Rimlj. 4,10.11). Poznajte,dakle, da su oni sinovi Avramovi, koji su od vere (Gal. 3,7). Avram nije bio opravdan kroz svoja dela, ve je njegova vera dovela do pravde (Rimlj. 4,2.3). Isti problem postoji i danas. Ljudi zamenjuju unutarnje, stvarno stanje, sa onim to predstavlja spoljanji znak; brkaju cilj (pravdu) sa sredstvom (verom). Oni zapaaju da se pravda ispoljava kroz dobra dela. Tako pogreno zakljuuju da dobra dela donose pravdu. Pravda do koje se dolazi verom, dobra dela koja nisu uinjena iz ljudskog napora i revnosti sve im se to ini nepraktinim fantaziranjem. Oni sebe smatraju praktinim ljudima i njihova deviza je: ako neto hoe da ostvari, onda to mora da uradi sam. Istina je, meutim, da su sve takve osobe krajnje nepraktine. ovek bez sile nije u stanju da uini ma ta, pa ak ni da se podigne i uzme lek koji mu se nudi. Svaki savet koji mu se daje, u stilu: Pokuaj da uini ovo ili ono- nepraktian je. Samo se u Bogu nalazi pravda i sila (Isaija 45,24). Avram je otac svih onih, i samo onih, koji veruju da bi dobili pravdu. Jedino praktino reenje je da veruje kao to je to inio i on (pri tom se misli na pravu veru, a ne na razliite popularne tipove vere). 37

37

LEGALIZAM JE SUPTILAN Tako koji su od vere(koji se temelje na veri- rum. prev.), blagslovie se s vernim Avramom. Jer koji su god od dela zakona (koji se oslanjaju na zakonska dela), pod kletvom su, jer je pisano: proklet svaki koji ne ostane(koji ne istraje-rum. prev.) u svemu to je napisano u knjizi zakonskoj da ini (Galatima 3,9.10). Zapazite otar kontrast izmeu devetog i desetog stiha. Oni koji se temelje na veri, blagosloveni su, a oni koji se oslanjaju na zakonska dela, pod prokletstvom su. Vera donosi blagoslov. Dela donose prokletstvo, ili bolje reeno, ostavljaju oveka u stanju prokletstva. Kletva je izreena nad svim ljudima, pa stoga,ko ne veruje (Hrista) ve je osuen, jer ne verova u ime jedinorodnoga sina Bojega (Jovan 3,18). Vera uklanja prokletstvo. Ko je pod kletvom? Svi koji se oslanjaju na zakonska dela. Zapazite da ne kae: svi koji ispunjavaju Zakon pod kletvom su, jer bi to bilo u neskladu sa Otkrivenjem 22,14: Blago onima (blagosloveni su oni) koji koji tvore zapovesti njegove, da im bude vlast(da imaju pravo-eng prev.) na drvo ivota i da uu na vrata u grad. Blago onima kojima je put ist (koji nemaju nepravdu na svojim putevima), koji hode (jednako) u (po- rum.prev.) zakonu Gospodnjem. (Ps.119,1). Tako dakle, oni koji imaju veru, oni uvaju Zakon; jer su oni koji imaju veru pod blagoslovom. Pod blagoslovom su oni koji koji ispunjavaju zapovesti. Oni upravo verom ispunjavaju zapovesti. Mi postajemo izvritelji Zakona verujui, a ne inei, i to pokazuje da je priroda Jevanelje potpuno suprotna ljudskoj prirodi. Ako radimo da bi dobili pravdu, mi u tom sluaju koristimo svoju grenu prirodu i ni za korak se ne pribliujemo eljenoj pravdi, ve naprotiv, bivamo jo dalje nego to smo bili. Ali verujui u Njegova asna i prevelika obeanja, mi postajemo uesnici u Bojoj prirodi (2.Petr. 1,4), a potom su sva naa dela uinjena u Bogu. ...Neznaboci koji ne traie pravde, dokuie pravdu, ali pravdu od vere. A Izrailj traei zakon pravde (traei zakon koji bi mu dao pravdu) ne dokui zakona pravde (nije naao takav zakon). Zato? Jer ne trai iz vere (kroz veru), nego iz dela zakona (kroz dela-rum. prev.); jer se spotakoe na kamen spoticanja, kao to stoji napisano: evo, meem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje nee se postideti. (Rimlj. 9,30-33). 38

38

MOGU LI DOBRA DELA DA POSTANU GRENA? Ali ovo znaj da e u poslednje dane nastati vremena teka (opasna-eng.prev.). Jer e ljudi postati samoivi...koji imaju oblije pobonosti, a sile su se njezine odrekli...Govore da poznaju Boga, a delima ga se odriu (2.Tim. 3,1.2.5; Tit.1,16).

Jevreji su traili zakon pravde, ali ga nisu dostigli. Zato? Jer ga ne trai kroz veru, nego kroz dela (Rim. 9,32- rum.prev.). Cela Poslanica Rimljanima, zapravo, snano istie da vera ne oslobaa ovekovo bezakonje od kazne, nego da se jedino kroz veru Zakon moe istinski ispunjavati. Jevreji ne zasluuju osudu to su traili zakon pravde, ve to nisu isti traili na onaj pravi nain. Dela koja trai Zakon mogu proistei, ne kroz delanje (sopstvene napore), ve kroz veru. Ne radi se o osporavanju dobrih dela. Ona su neophodna na ovom svetu. Ali, ona predstavljaju samo rezultat dranja Zakona putem vere. Dobra dela koja to zaista i jesu, bez vere ne mogu postojati, jer ta god nije po veri, greh je (Rimlj.14,23). Jevreji su, meutim, u velikoj meri ovo izgubili iz vida. Zato? Jer su se spotakli na kamen spoticanja (Rimlj.9,32). Koji je to kamen spoticanja? Hristos. On su se nali u istoj situaciji u kojoj danas tavore toliki ljudi, koji ne veruju da su sva Boja obeanja Izrailju, od prvog do poslednjeg, u potpunosti i iskljuivo data u Hristu. Taj kamen spoticanja, ujedno je i stepenik kojim se uspinje i siguran temelj. Ono to za jedne predstavlja pad, za druge je uzdizanje i naziivanje. Hristos je stena spoticanja i obara one koji ne veruju, ali je u isto vreme siguran temelj onima koji imaju veru. On je Pastir Izrailjev (Ps. 80,1) i u isto vreme, On je tor i vrata na koja se ulazi u tor. Svako ko ne ulazi na vrata, lopov je i razbojnik (Jovan 10,1). Ali, koji ga god veruje, nee se postideti (9,33), jer ga njegova vera poistoveuje sa semenom Avramovim i naslednikom Bojim po obeanju.39

39

KAKO JE MOGUE DA NEKI LANOVI CRKVE BUDU PROKLETI? Ali koji providi (koji duboko zagleda) u savreni zakon slobode i ostane(istraje) u njemu, ne kao zaboravni slua, nego kao onaj koji ispunjava, imajui dela, onaj e biti blaen(blagosloven,srean) u delu svom(Jakov 1,25- rum. eng. prev.)

Svi koji se oslanjaju na dela Zakona (zakonska dela), pod prokletstvom su. Zato? Zar zato to Zakon predstavlja prokletstvo? Ni u kom sluaju! Tako je dakle zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra (Rimlj.7,12). Prokletstvo Zakona je prestupanje Zakona. Prokletstvo je neposlunost u odnosu na Boji Zakon, jer kroz jednog oveka (njegovu neposlunost) doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude (Rimlj. 5,12). Greh ima u sebi smrt. Bez greha smrt ne bi bila mogua, jer je alac smrti greh (1.Kor.15,56). Zato su, dakle, oni koji se oslanjaju na Zakon pod prokletstvom? Jer je pisano: Proklet svaki koji ne ostane u svemu (koji ne istraje u svemu rum. prev.) to je napisano u knjizi zakonskoj da ini (Gal. 3,10; v. 5. Moj. 27,26). Zapamtite da oni nisu prokleti zato to ispunjavaju Zakon, ve zato to ga ne ispunjavaju. Shvatamo, dakle, da ako se neko oslanja na zakonska dela, to ne znai da on ispunjava Zakon. Ne! Jer telesno mudrovanje (tenja zemaljske naravi Lj.Rupi) neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojemu, niti moe (Rimlj.8,7). Svi su pod prokletstvom, a onaj koji eli da izae iz tog stanja svojim sopstvenim delima, ostaje tamo. Kako prokletstvo znai da nisi istrajao u svemu to je pisano u Zakonu, sledi da je blagoslov savrena poslunost i pokoravanje Zakonu. Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i prokletstvo: blagoslov, ako uzasluate zapovesti Gospoda Boga svojega, koje vam ja danas zapovedam; a prokletstvo, ako ne uzasluate zapovesti Gospoda Boga svojega (5.Mojs. 11,26-28). Ovo je iva re Boja koja je upuena svakom od nas lino. Zakon donosi gnjev (Rimlj. 4,15-rum. prev.), ali Boji gnev ide samo na sinove neposlunosti (v. Efes. 5,6). Ako istinski verujemo, tada nismo pod osudom,jer nas vera dovodi u sklad sa Zakonom koji predstavlja ivot Boji.40

40

DOITE I ODMORITE SE! Hodite meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i nauite se od mene, jer sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojim.(Matej 11,28.29).

Sve stvoreno govori o Hristu, objavljujui Njegovu silu kojom nas spasava. Svaka elija ljudskog tela i svaka nit ovekove due vapi za Hristom. Ljudi se ne obaziru na to, pa ipak , Hristos je elja svih naroda (Agej 2,7- eng. prev.). Samo On moe da nasiti elju svakog ivog stvora (Ps.145.16- eng.prev.). Jedino u Njemu se moe nai olakanje za nemir i enju oveanstva. Hristos trai one koji su umorni i natovareni i poziva ih k Sebi. Svaki ovek ima iskonsku potrebu koju samo Bog moe da zadovolji. Kada Zakon probudi njegovu svest o tome, prikazujui mu svu bedu stanja u kojem se ta dua nalazi i kada potom, Zakon nastavi da ga podbada, ne dajui mu ni trenutak odmora, zatvarajui mu svaka druga vrata, takav ovek mora na kraju da nae onaj pravi izlaz i da ue na vrata mira, jer su ona jedino otvorena. Hristos je grad utoite u koji svaka dua koju goni krvni osvetnik moe da utekne, sa sigurnou da e biti rado primljena. Samo u Hristu grenik moe nai zatitu i izbei bi Zakona, jer je u Hristu pravda zakona ispunjena, a kroz Njega ispunjena je i u nama (Rimlj.8,4). Zakon nee dozvoliti nikome da bude spasen, osim ako ima pravdu koju Bog daje kroz veru - veru Isusa Hrista. Tako dakle vera biva od sluanja, a sluanje biva reju o Hristu(Rimlj. 10,17-rum. prev. i prev. Lj. Rupia). Svaki put kad ovek primi Boju Re, Re obeanja koja obavezno dolazi sa svom puninom Zakona i kada se ne bori protiv nje, ve joj se potini, vera zauzima svoje mesto u dui tog oveka. Poglavlje 11. iz Poslanice Jevrejima, pokazuje nam da je vera postojala od poetka. Jo u danima Aveljevim, ljudi su nalazili osloboenje kroz veru. Vera moe doi danas, sada. Evo sad je vreme najbolje, evo sad je vreme spasenja! (2.Kor.6,2). Danas ako glas njegov ujete, ne budite drvenastih srca(Jevr.3,7.8).41

41

TA ZNAI BITI POD ZAKONOM

...A gde je Duh, onde je i sloboda. Mi pak svi koji otkrivenim licem (kao u ogledalu) gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u to isto oblije, iz slave u slavu kao od Gospodnjeg Duha (kroz Gospodnji Duh.- rum. prev.) (2.Kor. 3,17.18). Pre nego to je dola vera, bili smo zatvoreni pod zakonom, zatvoreni za veru koja je trebalo da doe. Znamo da ta god ne potie iz vere jeste greh (Rimlj. 14,23). Zato biti pod zakonom, jeste isto to i biti pod grehom. Milost Boja nas oslobaa od greha tako to kad poverujemo i predamo se Njegovoj milosti, vie nismo pod zakonom, jer smo osloboeni od greha. Sledi zakljuak da oni koji su pod zakonom zapravo jesu oni koji prestupaju zakon. Pravedni nisu pod zakonom, ve ive po njemu. Hristos kae: Ja sam vrata (Jovan 10,9). On je u isto vreme i tor i pastir. Ljudi veruju da kada su van tora, to znai da su slobodni, a da kad uu u tor, njihova sloboda biva ograniena. Ali istina nalae upravo suprotno. Hristov tor je prostrano mesto(v. Ps.118,5), dok nas neverovanje zatvara u tesnu tamnicu. Izvan Hrista je ropstvo. Samo u Njemu je sloboda. Bez Hrista, ovek je zarobljen, zapleten u ua greha svojih(Prie 5,22). Zakon je taj koji otkriva oveku njegovu grenost i ini da postane svestan svog stanja. Kroz zakon dolazi poznanje (potpuno poznanje- rum. prev.) greha i greh se ne primae kad ne bee zakona (sve dok nije bilo zakona-rum.prev. Rimlj. 3,20;5,13). Zakon zaista podie tamnike zidove oko grenika. Zidovi ga zatvaraju sa svih strana, inei da se ne osea dobro i pritiskajui ga sveu o grehu, kao da mu cede ivot iz due. Sve dok pokuava sopstvenim naporima da umakne, ti zidovi stoje kao vrsti bedem i nepremostiva prepreka ispred njega. Gde god bi se okrenuo da ide, udara u zid zapovest koja mu kae: Ne moe nai slobodu kroz mene, jer si sagreio. Ako bi pokuao da se sprijatelji sa zakonom i da obea da e ga drati, nije u boljoj situaciji, jer njegov jednom uinjeni greh ostaje. Zakon ga gura ka jedinom moguem izlazu, a to je obeanje kroz veru Isusa Hrista (Gal.3,22). U Hristu je on istinski slobodan, jer je u Hristu uinjen pravdom Bojom. U Isusu Hristu je savreni zakon slobode (Jakov 1,25).42

42

RADOST JEDNOG PRAVOG SLOBODNOG MISLIOCA A uteitelj, Duh sveti, kojega e otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh (Jovan 14,26).

Grenik moe imati samo ogranienu sferu miljenja. Pravi slobodni mislilac jeste onaj koji razume zajedno sa svima svetima ta je irina i duina i dubina i visina ljubavi Hristove koja prevazilazi svaki razum (Efes.3,18.19). ovek mora da spozna svoju nevolju pre nego to pristane da primi pomo. Mora da oseti bol pre nego to primeni lek. Obeanje pravde bie sasvim omalovaeno od strane onog ko ne shvata da je grenik. Zato je prvi deo posla koji obavlja Sveti Duh, da osvedoi oveka za greh. Pismo zatvori sve pod greh, da se obeanje dade kroz veru Isusa Hrista onima koji veruju (Gal.3,22). Kroz zakon dolazi poznanje (potpuno poznanje- rum. prev.) greha (Rimlj.3,20). Onaj ko shvati svoju grenost, na dobrom je putu da to i prizna ; i ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae i oisti nas od svake nepravde ( 1. Jov,1,9). Tako je Zakon u rukama Svetog Duha savreno uspeno sredstvo kojim On osvedoava oveka da treba da prihvati obeanje sa svim onim to ono podrazumeva. Niko nee omrznuti na oveka koji mu je spasao ivot, ukazujui mu na nepoznatu opasnost. Naprotiv, takav ovek se smatra prijateljem i seamo ga se sa zahvalnou. Isto tako e se odnositi prema Zakonu oni koje je njegov glas opominjao i podsticao da uteknu od gneva koji dolazi. Oni e zajedno sa psalmistom zauvek pevati: Koji prestupaju zakon, ja na njih mrzim, a zakon tvoj ljubim (Ps.119.113).43

43

ISTINA O DUBINI NAEG GREHA MOE BITI DOBRA VEST Srce je prevarno vie svega i ( beznadeno-rum. prev.) opako; ko e ga poznati.(Jeremija 17,9)

Greh je lini problem. On se nalazi u ovekovom srcu, jer iznutra, iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krae, lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, sramote (sramotna dela-rum. prev.), zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze i pogane oveka. (Marko 7,2123). Greh je u svakoj pori naeg bia i to je njegovo prirodno stanite. Mi smo roeni u grehu i na ivot je greh, tako da se greh ne moe uzeti od nas, a da to istovremeno ne znai i gubitak ivota. Ono za im imamo potrebu je osloboenje od naeg linog greha, ne samo onog koji je uinjen s nae strane, ve i onog koji se nalazi skriven u naem srcu; to je osloboenje od greha koji je sinonim za na celokupan ivot. Treba li taj greh da bacim na Gospoda? Da, ba to! Ali kako? Mogu li svojim rukama da obuhvatim greh i da ga bacim tako da se on nae na Isusu? Ako bih mogao da ga udaljim od sebe makar za dlaku, tada bih bio u sigurnosti, bez obzira ta e biti sa tim istim grehom od momenta kada on ne bude vie na meni. U tom sluaju, mogao bih se odrei Hrista. Jer ako greha nema u meni, sve mi je jedno gde e se on nai; ja sam ist, a on je daleko od mene. Meutim, ja ne mogu uiniti nita da se spasem. Bezuspeni su svi napori da se odvojim od sopstvenih greha. Ja sam stvorio svoj greh u sebi samom i ne mogu da ga odvojim od sebe. Sve to svaki ovek ima da radi da bi bio spasen, jeste da veruje istinu; dakle, da prizna i prihvati injenino stanje, da sagleda stvari kakve su one zaista i da ih ispovedi. Svako ko veruje da je Hristos razapet u njemu, vaskrsao u njemu i ivi u njemu spasen je od greha i bie spasen sve dok ima tu veru. Ovo je jedino pravo ispovedanje vere.44 Jer pismo govori: koji ga god veruje nee se postideti. Jer nema razlike meu Jevrejinom i Grkom; jer je on Bog sviju i bogat (milou- rum.prev.) za sve koji ga prizivaju (Rimlj. 10,11.12).

44

SVETI DUH NA TRAJNI PRIJATELJ Ovaj Duh svedoi naem duhu da smo deca Boja..a sunaslednici Hristovi(Rimljanima 8,16.17).

Traimo li pravdu u Zakonu, ak i poto smo dovedeni do Hrista? Gde treba da je traimo? Na licu Isusa Hrista. Tamo mi pak svi ...otkrivenim licem kao u ogledalu gledamo slavu Gospodnju i preobraavamo se u to isto Njegovo oblije iz slave u slavu, kroz Duha Gospodnjeg (2.Kor. 3,18- rum. prev.). Zar ne vidite kako Boja pravda i Sveti Duh idu jedno uz drugo. Kad dobijemo pravdu koja je kroz veru Isusa Hrista, onda Sveti Duh ne moe da stoji daleko od nas. Ovo dvoje idu zajedno. On nam tada kae da imamo pravo da traimo Svetog Duha. On je doao da iskupi sve koji su pod Zakonom, kako bi nas usvojio. I s obzirom da ste deca, Bog nam je poslao u naa srca Duh Svoga Sina (v. Galatima 4,5.6). On ne eli da ga dri daleko od nas. alje Ga u naa srca. To je besplatan dar. Nemogue je odvajati Boju pravdu i Sveti Duh. Preobraavamo se u to isto Njegovo oblije, iz slave u slavu, kroz Svetog Duha i kad se lik Boji, koji je u Isusu Hristu, nae u nama, ta onda sledi? Sledi zapeaenje, peat Boji. Gledajui lice Isusa Hrista, i samo to, mi primamo pravdu Boju koja je kroz veru u Njega. Efekat e biti na preobraaj u isto oblije koje ima On i obnavljanje tog lika u nama kroz delovanje Svetog Bojeg Duha na duu. I kada se ovo ostvari, isti Boji Duh je taj koji stavlja peat Boga ivoga, veni peat Svog lika.45

45

KADA E CRKVA PRIMITI POZNI DAD Hristos nas je iskupio od kletve zakonske postavi za nas kletva, jer je pisano: proklet svaki koji visi na drvetu(Galatima 3,13).

Zato je Hristos postao kletva visei na drvetu? Zato nas je iskupio od kletve Zakona? Da bi blagoslov Avramov mogao da doe na mene i na tebe. ta je blagoslov Avramov? To je pravda kroz veru. Hristos je umro da bi ti i ja mogli da budemo uinjeni pravednim kroz veru. Zar nije strano kad neko liava Hrista onoga zbog ega je poloio svoj ivot i eli da dobije pravdu na neki drugi nain? Verujmo onda u Isusa Hrista! Mi smo iskupljeni od kletve Zakona; Hristos je uinjen kletvom nas radi, da doe blagoslov Avramov i da obeanje Duha primimo kroz veru (Gal. 3,14). Kada ovek veruje u Isusa Hrista i dobije pravdu koja je od vere, tada on prima i Svetog Duha, to predstavlja obrezanje srca. Kada kao narod, kao telo crkva, primimo Avramov blagoslov, ta onda sledi? Pozni dad; izlivanje Svetog Duha. Kada crkva primi pravdu vere - blagoslov Avramov, ta je jo moe spreiti da ne primi Duha Bojeg u punini? Nita. Ovda mi stojimo danas*. ta je to to , dakle, moe zaustaviti izlivanje Svetog Duha? ta spreava to izlivanje? Neverovanje. Naa lienost i siromatvo u pogledu pravde Boje koja je od vere to je ono to udaljava ovaj blagoslov od nas, jer u momentu kad je primljena pravda, to otvara mogunost da se ispuni obeanje Duha kroz veru. Onda sledi da najpre moramo biti sigurni u to da imamo blagoslov Avramov, a tek potom da traimo (pozni dad) i primiemo ga.46

Donsov govor na GK 1893. godine.

46

TA JE LOZINKA ZA ULAZAK U NEBESKO DRUTVO? Jer nisam mislio da znam to meu vama osim Isusa Hrista i to raspetoga...da vera vaa ne bude (utemeljena-rum.prev.) u mudrosti ljudskoj, nego u sili Bojoj.( 2.Korinanima 2,2.5).

Lozinka za nebesko drutvo glasi: Isus Hristos i to raspeti. To je sve to vi i ja treba da znamo. To je vest upuena ovom svetu. To je paso. ta emo rei, dakle, da je svojom snagom zadobio na predak Avram? Ako se Avram delima opravdao, imao bi sa im da se pohvali, ali ne pred Bogom. Jer ta kae Pismo? Avram poverova Bogu i to mu se (primi) uraunalo u pravdu (Rimlj.4,1-3). ta je Avramu bilo uraunato u pravdu? To to je poverovao Bogu. Kad bi Bog neto rekao, Avram bi Mu verovao. Odgovarao je: Da, Gospode, tako je! Avram je verovao Bogu i Bog mu je to prihvatio kao pravdu (v. 1.Moj15,6). A sada, verujete li vi da je Avram zaista postao pravedan iskljuivo na ovaj (goreopisani) nain? Budite iskreni, verujete li? Da li verujete da je posredi bila tako jednostavna operacija? Pretpostavimo da nas Gospod pozove veeras da izaemo iz nae sobe. Ili... ne, nema potrebe da nas pozove napolje. On je pozvao Avrama da izae iz svog atora, ali On moe da nam pokae nae grehe i ovde, unutra. I sada, kada vam je pokazao mnotvo vaih greha, kae vam: Moe li da ih prebroji? Sve e to biti isto kao sneg. ta ete rei? Amin! Zatim, ta na to kae Gospod? Pravedan si! Pa, jesi li? Postaje li ovek pravedan na tako jednostavan nain? Zar je to tako prosto? Da, amin. Hvala Gospodu! Jedini nain da ostane izvan granica Bojeg carstva jeste ako smatra Boga laom.47

47

PRIMANJE POZNOG DADA JE OZBILJNA STVAR Jer kad za greh jednoga carova smrt kroz(njega- rum.prev.) jednoga, koliko e vema oni koji primaju (u svoj punini- rum. prev.) izobilje blagodati i dar pravde, u ivotu carovati kroz jednoga koji je Isus Hristos (Rimljanima 5,17).

ta je, prema ovom stihu, pravda? Dar. Pravda je njihova od mene, veli Gospod (Isaija 54,17). Onaj ko je primi kao dar, ta u stvari prima? Istinsku (autentinu) pravdu od Samog Boga. Da li bi nam On dao neto to nije pravda u Njegovim oima (po Njegovom sudu). Ne. Hoe li onda onaj ko ne prima pravdu kao Boji dar, imati istu? Ne, i ne moe je imati, jer je ona iskljuivo dar Boji. Ako je ona (pravda) Boja i ako je On nudi kao dar, moj deo je da istu primim na nain koji On eli, onim putem koji je On odredio. Boja pravda je jedino to nebo moe prihvatiti. Zar nije onda jasno da nema nimalo mesta za ljudsku invenciju (za reenje koje pronalazi ovek)? Vidite li ta je sve uinio Gospod da bismo imali haljinu koju je On izatkao? To je pravda Samoga Boga! Ona nas ini savrnima sada, u vreme sedam zala i u ma koje drugo vreme kroz venost. ta je pozni dad? Pravda. Jesmo li mi u vremenu poznog dada (1893)*? Da. ta treba da traimo? Uenje o pravoj pravdi. Odakle to uenje treba da doe? Sa neba. Moemo li ga imati sada? Da. Tako, dakle, ako pozni dad predstavlja Boju pravdu, Njegovu poruku pravde, glasni pokli koji sada treba da doe sa neba (mi se upravo sada nalazimo u tom vremenu 1893), onda moramo da ga zatraimo i da ga primimo.ta nas, u tom sluaju, spreava da ovoga asa primimo pozni dad? Neverovanje.48

E.G. White, Boji prorok napisala je u jednom svom pismu , upuenom izvesnom g. Starr-u iz Australije, da se Boji narod od 1888.g. nalazi u vremenu poznog dada, tj. da je od tada nebo u svakom trenutku spremno da izlije onaj dar Svetog Duha koji se nije video od Pedesetnice iz apostolskih dana. Uslov je bio (1888. godine, a i sada je) da Njegov narod prihvati vest koja je te godine upuana. Pomenuto pismo Jones je proitao na Generalnoj konferenciji ASD, odranoj 1893.g.

48

UVAJTE SE SPIRITIZMA A Duh razgovetno govori da e u poslednja vremena neki odstupiti od vere, sluajui lane duhove i nauke avolske (1.Timotiju 4,1).

Postoji jo jedna grana sotoninog delovanja u poslednjim danima, pored paganstva i papstva. To je spiritizam. Da, i on e,takoe, imati za cilj uzdizanje ljudskog JA. Ali, da li je spiritizam uvek delovao otvoreno, kao sotonska nauka. Ne. to se vie pribliujemo drugom Spasiteljevom dolasku, utoliko vie spiritizam dela u ime Isusovo. Ko treba da doe pre Spasitelja? Lani hristosi. A kao poslednji meu njima, sam sotona. Ali, kao sotona? Ne, kao Hristos. On e biti primljen kao Hristos. Boji narod bi morao tako dobro da poznaje svog Spasitelja, da nijedan od onih koji se predstavljaju kao Hristos, ne bude prihvaen, ako je to predstavljanje la. Kad se to lano hrianstvo predstavi ovom svetu, kad se pojave svi mogui tipovi lanih mesija, kako e ovek nai sigurnost? Kako da prepozna lane spasitelje? Samo kroz Onoga koji je pravi Hristos; samo ako um Njegov ima (1.Kor.2,16). Videli smo ta podrazumeva ispoljavanje prirodnog (telesnog) uma u dva pojavna oblika: paganstvo i papstvo. U skoroj budunosti imaemo pred sobom adaju, zver i lanog proroka. U tim momentima, ni za jednog od nas nee postojati nikakvo opravdanje ako bi zauzeli ma koju drugu poziciju osim one koju nalae Hristov um i Boja pravda, shodno onome to On kae i nauava o pravdi. Kad budemo videli direktno ispoljavanje jednog sistema lai u sva tri njegova oblika, znaemo sa sigurnou da treba da ga se klonimo. Nije li bolje da odbijemo avola kojeg vidimo, a da prihvatimo Gospoda kojeg ne vidimo, ak iako bismo arko eleli da Ga vidimo? Ja radije primam Gospoda zatvorenih oiju, nego avola otvorenih oiju.49

49

DUHOVNI SPIRITIZAM JE VRLO SUPTILAN Jer je neposlunost (pobuna- eng.prev.) kao greh od aranja i nepokornost (tvrdoglavost- eng.prev.) kao sujeverstvo i idolopoklonstvo(1.Samuilova 15,23).

Spiritizam nije nita drugo do vraanje i vidovnjatvo iz starih vremena.To je obmana, ali ne ona vrsta obmane koju veina ljudi pretpostavlja. Ovoga puta ona e imati veliki stepen realnosti u sebi. Zove se obmana jer, dok kae da ima komunikaciju sa duhovima mrtvih, zapravo komunicira sa duhovima demona, poto mrtvi ne znaju nita (Prop. 9,5). Biti spiritistiki medijum, znai staviti se pod kontrolu demona. Postoji samo jedna sigurna zatita protiv ove prevare, a to je dranje Boje Rei. Onaj ko se olako odnosi prema Rei Bojoj, odvaja se od Bojeg prisustva i stavlja se pod uticaj sotone. ak i kad bi neko najusrdnije, snanim argumentima, poricao spiritizam, ukoliko se ne dri Boje Rei, potpae pod snaan uticaj prevare lanog hrista. Ljudi mogu biti sauvani od iskuenja koje e doi na sav svet (v. Otkr.3,10) samo ako se vrsto oslanjaju na Boju Re. Tvrdoglava neposlunost je ustvari odbacivanje Boga, a onaj ko odbacuje Boga, istog asa se stavlja pod kontrolu zlih duhova. Svaki vid idolatrije je klanjanje avolu. Ne postoji neutralan teren. Hristos kae: Ko nije sa mnom, protiv mene je. (Mat.12,30). To znai da je neposlunost, odbacivanje Gospoda, zapravo duh antihristov.50 A bee i lanih proroka u narodu, kao to e i meu vama biti lanih uitelja, koji e uneti jeresi pogibli (pogubne jersi), i odricae se gospodara koji ih iskupi i dovodie sebi naglu pogibao (2.Petr. 2,1). ...Jer se sam sotona pretvara u anela svetla. Nije dakle nita veliko ako se sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde (2.Kor.11,15).

50

ZASLEPLJUJUA SLAVA DRUGOG HRISTOVOG DOLASKA ...Uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na goru visoku same; i preobrazi se pred njima. I haljine njegove postadoe sjajne i vrlo bele kao sneg, kao to ne mogu bijelila ubijeliti na zemlji. (Marko 9,2.3).

Ovaj preobraaj je zapravo, minijaturna predstava Hristovog dolaska u slavi, kada e vaskrsnuti umrle pravednike, a one ive preobraziti. Posle ovog znaajnog dogaaja i dana za pamenje, ponovni dolazak Gospoda Isusa Hrista je za Jakova, Jovana i Petra imao da bude iva realnost. ...Javljanje slave velikog Boga i spasa naega Isusa Hrista, predstavlja blaenu nadu(Titu 2,13) koja je data Hristovoj crkvi. To je ona nada koja je obasjavala crkvu tokom vekova. Istina da e Hristos ponovo doi, jednako je pouzdana kao i injenica da je On bio na zemlji i da otiavi na nebo, sluaju ga aneli i vlasti i sile (1.Petr.3,22). Opet u doi (Jovan 14,3) - to znai ponovo, po drugi put, jo jednom. Ne hiljadu puta, kao to bi neki eleli da verujemo da svaki put kad neki svetac umre Isus dolazi po njega, ve samo jednom. On e se samo jednom vratiti da stavi taku na plan spasenja. Apostol naglaava ovo sledeim reima: I kao to je ljudima odreeno jednom umreti, a potom sud, tako se i Hristos jednom prinese (kao rtva) da uzme mnogijeh grehe; a drugom (drugi putrum. prev.) e se javiti bez greha na spasenje onima koji ga ekaju (Jevr.9.27.28). Zato e opet doi? Zato to bi u suprotnom Njegov prvi dolazak bio besmislen. On je rekao: I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi i uzeu vas k sebi, da i vi budete gde sam ja(Jovan 14,3). On dolazi da uzme ono to je kupio svojom krvlju. Otiao je da pripremi mesto onima koji su postali Njegovi pravi prijatelji i kad to mesto bude spremno, doi e da ih odvede tamo. Ako se ne bi vratio da zavri ono to je zapoeo, uzalud bi bile sve Njegove patnje koje je podneo nas radi.51

51

HRISTOS U VAMA TO JE JEVANELJE Kojima (svetima Njegovim) Bog naumi pokazati kako je bogata slava tajne ove meu neznabocima, koje je(a to je): Hristos u vama nada slave. Njega mi propovedamo, savetujui svakog oveka, uei ga svakoj premudrosti, da pokaemo svakog oveka savrena u Isusu Hristu. (Koloanima 1,27.28-kombinacija prevoda rumunsko srpski).

Hristos u vama nada slave to je Jevanelje. Ne bi trebalo da bude ma kakve nejasnoe u odnosu koji postoji izmeu vere i dela. Hristos je jednom bio na svetu, zar ne? On nita nije inio sam od Sebe. Ja ne mogu nita initi sam od sebe (Jovan 5,30). Otac je prebivao u Njemu. Otac je inio dela. Otac koji stoji u meni, on tvori dela(Jovan 14,10). Kao to otac posla mene, i ja aljem vas (Jovan 22,21). Kao to je Bog bio u Hristu, Hristos mora biti u nama. Da li je Hristos isti jue, danas i doveka? Da, isti je. Kako se On ponaao dok je bio u na zemlji, u naem telu koje je usvojio? inio je samo dobro; brinuo se za bolesne i saoseao sa njima. Kako e se On ponaati u naem telu danas? inie ba to isto. Zar ne vidite kako dobra dela sama po sebi dolaze onome ko ima veru u Isusa Hrista? Ne mislim na sotonsku veru, ve na pravu veru. Da li je sada jasno gde gree ljudi iji je um skoncentrisan vie na dobra dela nego na Hrista? Oni su lieni onog to moe da ih stimulie i da im silu koja je jedina u stanju da proizvede istinski dobra dela. Re je o Hristu u vama. I kad On ide sa vama i u vama, desie se ono to je obeano. ak e i ljudi ovog sveta svedoiti: Oni su kao Isus. Ima li razloga za potekoe u razumevanju istine da pravda dolazi od vere? Opravdanje verom donosi sa sobom (ima u sebi) ivu Boju silu za postupanje u saglasnosti s onim to je On odredio. Um koji je potinjen Bogu i hoe da prihvati Njegov put (na kojem je Hristos prvi i poslednji), poznavae Isusa u toj meri, da e znati kako vera u Isusa Hrista donosi Njegovo prisustvo i boansku silu. Ovo dvoje, vera s jedne i Isusovo prisustvo i sila, s druge strane, su neodvojiva celina. Boji ivot, Boja sila, Boja re sve se nalazi u veri.52

52

PRAVA VERA JE NEPREKIDNO NA DELU Ti veruje da je jedan Bog;dobro ini, ali i avoli veruju i drhu. Hoe li dakle, razumeti, o ovee nepromiljeni, da je vera bez dela mrtva!(Jakov 2,19.20 rum prev.).

Onaj ko je toliko zabrinut i veoma se boji da mu nee biti doputeno da ini dobra dela, da e svo njegovo dobroinstvo biti uniteno (zanemareno), nai e mnoga dobra dela koja valja uiniti kada Hristos nae mesta u njegovom srcu. Ne budi preokupiran delima, ve nai Gospoda Isusa Hrista i ukazae ti se na ono to treba da ini; shvatie da to na ta ti je ukazano, prevazilazi tvoje mogunosti. Kada ljudi fokusiraju svoj um na dela, dela i opet dela, umesto da se usredsrede na Isusa Hrista kako bi mogli da ine istinska dobra dela, oni sve postvljaju naglavce. Sotonu nije briga da li i koliko neko govori o opravdanju verom i pravdi kroz veru, sve dok su njegove misli vezane za dela. U sledeoj definiciji vere, itamo: Kada govorimo o veri, postoji jedna razlika koju moramo imati na umu. Postoji jedna vrsta verovanja koja se potpuno razlikuje od vere. Postojanje Boga i Njegova svemo, istinitost Njegove Rei, sve su to injenice koje ni sam sotona i njegovi aneli ne mogu da ospore.* Sotona veruje, ali kakve sile ima u toj njegovoj vrsti vere sile koja bi ga uinila pravednim, ili ga osposobila da ini dobra dela? Nikakve. Ne,ne.. to je daleko od prave vere. U ovom sluaju, istina se tretira kao puka teorija, jednostavno, kao kredo (veroispovedanje, take naela). ak i neisti duh moe da veruje u postojanje i mo Boju. On moe da veruje u istinitost biblijskih uenja: da je Isus Mesija, Sin Boji, Svetac Boji, pa ipak ostaje demon. 53 Ne mislite da ovek, koji kae da se sasvim oslanja na Hrista, moe biti lenjivac, bilo u fizikom, bilo u duhovnom smislu. Ako se ova osobina ipak ispolji kod njega, onda se on, u stvari, uopte ne oslanja na Hrista, ve je njegov oslonac u njemu samom. Ta vrsta vere nee doneti izlivanje poznog dada.54

E.G. White, Put Hristu, str. 57.

53

MRTVA DELA NISU DOBRA DELA Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno (koji radi u vama i daje vam, po svojoj ugodnosti, i volju i ostvarenje- rum. prev.) ( Filibljanima 2,13). Neko moe biti pravi manijak u pogledu onog to on naziva dobrim delima. On moe uloiti sve svoje snage da bude dobar,da postane pravedan, da pokrene Boga. Ali, ko ini sve to? Ljudsko JA ini napore da postane pravedno, da bi zasluilo onu dodatnu milost na ovom svetu i dodatnu slavu na nebu. Jesu li um i srce predani Bogu? Jesu li Mu pokoreni? Da li su oseanja vezana za Njega? Da li je sve predano Njemu? Ne. Onda JA ostaje sve u svemu. Ko, dakle, treba da ini dela da bi ona zauvek ostala dobra? Da proitamo jo jednom: Ako dakle Hristos boravi u naem srcu, On e delovati u nama da hoemo i inimo kao to mu je ugodno. Mi emo raditi kao to je i On radio; ispoljavaemo isti duh. I tako, ljubei Ga i ostajui u Njemu, mi emo u svemu uzrasti u onome koji je galva, a to je Isus Hristos (Efescima 4,15).* To je ono to Gospod eli; to znai imati um Hristov. Ja ne mogu da imam Hrisov um odvojeno (nezavisno) od Njega (a da pritom nemam i Njega). Ali lino prisustvo Isusa Hrista je ono to Bog preko Svetog Duha eli da nam da u izlivu poznog dada i to upravo sada.55 ...Dovedite do kraja svoje spasenje, sa strahom i drhtanjem,...jer je Bog taj koji radi u vama i daje vam i da elite i da inite kako je Njemu ugodno (Filib. 2,12.13).

E.G. White, Put Hristu, str.68.

54

PRESTANITE DA SAMO PRIATE O VERI I INITE ONO TO TREBA! A sinovi e tvoji svi biti naueni od Gospoda, i obilan mir imae sinovi tvoji. Pravdom e se utvrditi (Isaija 54,12.13).

Ideja da moemo imati distancu prema istini, da je moemo tretirati kao puku teoriju i da je potom moemo interpretirati (tumaiti) kako nam se svidi to nije vera. Vera je ovo: Tamo gde nije u pitanju samo prosto, naelno, veroispovedanje Boje Rei ( samo naelna, deklarativna saglasnost sa Bojom Reju), ve i potinjavanje nae volje Bogu, tamo gde se srce predalo Njemu, gde su oseanja usmerena (skoncentrisana) na Njega tamo se nalazi prava vera.* Navedeni izrazi gotovo nas po pravilu zbunjuju i mi ih uglavnom teko shvatamo i prihvatamo, pa ih zato treba uzeti ponovo u razmatranje. Potinjavanje volje Bogu je li to uinjeno? Da li je tvoja volja predana Njemu tako da je vie ne trai natrag, odnosno da je ne koristi na svoj nain, ili za sebe? Neko e rei, pokuao sam da Mu potinim svoju volju. Ne pokuavaj vie, nego je potini! Uini to i budi svestan da si to uinio. Ti moe da zna da li si to uradio ili ne. Kako? Tako to e rei Gospodu da si to uinio i tako e biti. Ako neko nije svestan, to je onda najjasniji dokaz da potinjavanje nije izvreno. Ali, kada se to desi... O, to ovek zna. Kada se potini, on zna ono to nikada u svom ivotu nije znao. Telesan ovek ne moe da prihvati ovo potinjavanje. On ga ne razume. Bie svi naueni od Gospoda (Jovan 6, 45). ovek moe rei nekom drugom ono to zna o neemu. Ali niko nikome ne moe dati svoju iskustvenu spoznaju onoga o emu smo govorili, pa zato moj brat ne moe to dobiti od mene. Ja mogu da mu kaem ta je to, kako bi ga naveo da i sam to isto sazna, ali on sam mora da naui od Boga, tako to e se jednostavno potiniti Bogu. To je jedini nain da ovek praktino primeni potinjavanje.56

E.G.White, Put Hristu, str. 57 prevod sa rumunskog.

55

KAKO RAZGOVARATI SA BOGOM U prorocima stoji napisano: i bie svi naueni od Boga. Svaki koji uje od oca i naui (koji uje Oca i primi Njegovo uenje- rum. prev.), doi e k meni (Jovan 6,45).

Da li je tvoja volja potinjena Bogu tako da je On moe koristiti kako mu je drago? Jesi li se oslobodio svake primedbe, svake misli ili tenje koju si koristio na sebi svojstven nain? eli li Njegov put i da li je to jedino do ega ti je stalo? Idi i kai sve to Gospodu. Reci Mu: Gospode, sve Tebi potinjavam (predajem); nita ne elim da zadrim; sve stavljam pred Tvoje noge, svoju volju i sve to mi pripada, da mi Ti da da hou (novu, Tvoju volju) i uinim ( Tvoja dela). Od najvee je vanosti da ovo inimo svakog dana. Gospod eli da ue ovde ( zasedanje Generalne konferencije, 1893.), a upravo to (predanje) e mu dopustiti ulazak. Ali sve dok zadravam makar i deli svoje volje, to znai da u ponekad ii i svojim putem; Bog ne moe u potpunosti da me upotrebi. U tom sluaju Hristos ne moe sasvim da ue, sasvim da se useli, jer nismo sasvim potinjeni Njemu. Neophodno je da nae JA zaista umre. To je sutina svega prethodno reenog. Sve to ( potpuno predanje nae volje, svega to jesmo i svega to nam pripada), zapravo je smrt. Razume se da ljudi nikad nee voditi borbu da bi umrli. Oni se bore da ostanu ivi. Zapamti, nije dovoljno da samo eli da umre. Odlui i umri! To je ono to Gospod eli. Neko e rei: Kako da to uinim? On objanjava kako: Drite sebe da ste mrtvi grehu (Rimlj. 6,11). Istinski mrtvi! Jer koji umre, oprosti se od greha (Rimlj. 6,7). Drite sebe da ste mrtvi grehu, a Gospod e uiniti da to bude realnost (da to bude stvarna smrt u odnosu na greh).57 Budite (ostanite- rum. prev.) u meni i ja u u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako ne bude na okotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja sam okot, a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu, on e roditi mnogi rod . Jer bez mene (odvojeni od mene rum.prev.) ne moete initi nita. (Jovan 15,4.5).

56

NE POKUAVAJTE SVE DA SHVATITE Da se Hristos useli verom u srca vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni (da imate koren i temelj poloen u ljubavi) da biste mogli razumeti sa svim svetima ta je irina i duina i dubina i visina i poznati preteniju od razuma ljubav (ljubav koja prevazilazi svaki razum- rum.prev.), da se ispunite svakom puninom Bojom (Efescima 3,17-19).

Dobro, rei e neko, ja sam predao sve ono to znam (ega sam svestan). Odlino! Sada uini drugi korak, pa predaj i ono to ne zna. Kada osoba uini ovo, da li je ona (sama po sebi) i dalje nesrena, i nevoljna, i gola, i slepa? Da, naravno da jeste. Ali, Bogu hvala, ona sada ima bogatstvo koje obuhvata itav svemir. Neko moe da kae: Ja ne razumem to. Ni ja ne razumem, ali znam da je to injenica. Zapiimo to u svoj um, tako da nikad ne zaboravimo: to dalje budemo ili Njegovim putem, utoliko emo vie uviati da nas, kada primimo Isusovo Jevanelje onakvo kakvo ono jeste, u svakoj njegovoj fazi eka tajna Boja. U svakoj taki i na svakom koraku, naii ete na situaciju u kojoj sve to moete da inite, jeste da verujete. Dopustite Bogu da On sve objasni. Za to e nam biti potrebna venost. On eli da se mi radujemo kad nam stavlja na raspolaganje venost, kroz koju e nam postati jasno sve ono to je Njemu tako jasno. Ali... da, to je zapravo isti duh koji je imao i sotona biti jednak Bogu i ne pokoriti se dok nam ne bude sve jasno. Uklonimo od sebe takvu misao. Verujmo Gospodu i dajmo Mu vremena da On sve objasni na Svoj nain.58 Okuaj me , Boe, i poznaj srce moje, ispitaj me i poznaj pomisli moje. Vidi jesam li na zlu putu i vodi me na put veni (Ps. 139, 23.24).

57

PRIPREMA ZA PRIMANJE BLAGOSLOVA POZNOG DADA Molim vas dakle, ja suanj u Gospodu da se vladate kao to prilikuje vaem zvanju u koje ste pozvani (koje ste primili)...dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje sina Bojega, u oveka savrena(u stanje odraslog oveka), u meru rasta visine Hristove (Efescima 4,1.13). Mnogi kau: Kazao sam Gospodu sve to znam. To nije dovoljno. Ono to treba da uinim, jeste da Mu se kaem sve ono to znam i sve ono to ne znam. Ako Mu priznam samo to to znam, ostaje jo mnogo toga to mi nije poznato, mnoge situacije u kojima e me snai neto, u kojima u videti neto veoma privlano za mene; i ako nisam predao sve, ta e se tada dogoditi? Nastae borba : da li da se predam Gospodu, ili ,pak, ne. Tako dolazim u situaciju da se stalno pitam da li sam se predao Gospodu ili nisam. Gospod eli da izaem iz te situacije i da se ne vraam vie natrag. Predaj sve to zna i sve to ne zna. Predaj sve Njemu, bez ostatka, koji bi zadrao za sebe sada, ili u nekom drugom momentu. Tada se vie nieg nee plaiti. Nije ti stalo ako e se sledeeg trenutka nai na dnu dubokog mora. Sve je to predano Njemu; ti si sada u Njegovim rukama, a to znai da ima neto zaista pouzadano. ovek tada ima ono to nije imao nikada ranije, neto to nije mogao imati dok nije uinio taj korak (predanja). Oseanja upravljena (skoncentrisana) na Njega*. Da li su tvoja oseanja tamo, usmerena i vezana za Njega, tako da je On pre svega? Je li to tako? Kada ovek uini to, onda zaista ima neto. Onda, dakle, ekamo samo na Boje vostvo (Njegova uputstva). Kada Gospod bude spreman da izlije svoj Sveti Duh, nee biti nieg da to omete. Ako ima neto to je ostalo nepoznato, to je ve odavno predano. To neto bi nam moglo biti drago kao desno oko, ali ono je predano pre mnogo vremena, tako da izmedju tebe i Njega nema vie nieg to bi vas razdvajalo. Sada On moe da izlije Svetog Duha kad god poeli. To je stanje u kojem On eli da se naemo vi i ja.59
*

Dons citira E.G.White, Put Hristu, str.57 prevod sa rumunskog.

58

KOLIKO NAM JE HRISTOS BLIZU ? A sad u Hristu Isusu, vi koji ste negda bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom. Jer je on mir na, koji oboje sastavi u jedno i razvali plot koji je rastavljao, neprijateljstvo, telom svojim (koji je od dvoje uinio jedno i sruio zid koji ih je rastavljao, uklonivi neprijateljstvo izmeu njih u telu svom rum. prev.) (Efescima 2,13- 15).

Koliko Hristovog mi treba da imamo? On e nam biti blii nego da je fiziki doao na ovaj sabor (Generalna konferencija, 1893.). Pravda Boja je kroz veru Isusovu. To je Jevanelje, jer se u njemu javlja pravda,...iz vere u veru ( pravda kroz veru, a ta nas pravda opet vodi u veru rum. prev.) (Rimlj. 1,17). O, ne! Pravda Boja se javlja (otkriva se) kroz veru i vodi nas u dela! Pa ne pie tako, ve : jer se u njemu javlja (otkriva) pravda, ...kroz veru , pravda koja nas vodi u veru. Hvala Gospodu. Neko moe da kae: Zar se Pavle nije borio? Zar Spasitelj ne kae da treba da se borimo da uemo na uska vrata (v. Luka 13,24)? Da, to su Njegove rei, a Pavle nam objanjava kako se to ini, u Koloanima 1,25.26: ..Ja postadoh sluga (Jevanelja) po naredbi Bojoj koja mi je dana, meu vama (za vas) da ispunim Boju re. Tajnu ( Jevanelja) koja je bila sakrivena od postanja sveta i narataja (od venosti i kroz vekove), a sad se javi (otkrirum.prev.) svetima njegovim. ta to Gospod hoe da nam otkrije za ovo vreme? Kako je bogata slava tajne ove. Kolika je, dakle, veliina bogatstva slave kojom je ovenana tajna Boja? Tolika koliko je velik i uzvien On Sam. Kako emo je, onda, poznati ako nemamo um Hristov, koji nam, putem vere, donosi Sveti Duh zajedno sa svojim prisustvom. Hristos u vama, nada slave, kojega mi propovedamo, savetujui svakog oveka i uei (ga ) svakoj premudrosti, da pokaemo svakog oveka savrena u Hristu Isusu. Zato se trudim i borim po njegovoj moi (u Njegovoj sili) koja u meni silno radi (stihovi 27-29).60 I ja u umoliti oca, i dae vam drugog uteitelja, da bude s vama vavijek. Duha istine, kojega svet ne moe primiti, jer ga ne vidi, niti ga poznaje( Jovan 14,16.17).

59

HRISTOS E IVETI SVOJ IVOT U NAMA S Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. A to sad ivim, ivim verom sina Bojeg, kojemu omiljeh i predade sebe za mene ( Galatima 2,19.20).

Jasno je da, ako neko hoe pravednost, mora da je dobije odnekud izvan sebe. On, u stvari, mora da bude preobraen u sasvim drugu linost. Da ima ivot, sasvim razliit u odnosu na svoj prirodni (greni prim. prev.) ivot. Ova istina se nejasno priznaje u elji izraenoj frazom iveti jedan drugi ivot. To je ono to je svima potrebno. Problem je u tome to toliko mnogo njih pokuava da ivi taj drugi ivot uporedo sa onim starim ivotom greha ( ivotom u svojoj sili), a to jednostavno nije mogue. Da bi neko iveo drugaijim ivotom u odnosu na onaj koji je ranije iveo, neophodno je da ima taj drugaiji ivot. ivot jedne osobe satkan je od njenih vlastitih puteva, dok su svi putevi Boji pravi. Njegov Zakon je izraz Njegovih puteva. Oni su toliko uzvieniji od naih puteva, koliko su nebesa via od zemlje. Ipak, pravda Boja je neto to mi moemo imati. Spasitelj je rekao svojim uenicima: Itite najpre carstva Bojega i pravde njegove (Mat.6,33). A gde emo to traiti? U Hristu, jer je Bog Njega uinio da bude naa premudrost, i pravda, i osveenje, i izbavljenje (1.Kor. 1,30). U Njemu, mi moemo biti uinjeni pravdom Bojom. Kako je Boja pravda, zapravo, Njegov ivot, tako nije mogue imati Njegovu pravdu, a ne imati Njegov ivot. Taj ivot je u Isusu Hristu, poto je Hristos Bog i Bog bee u Hristu i pomiri svet sa sobom (2.Kor. 5,19). Jedini ivot na ovome svetu, koji je savreno pravedno proivljen, bio je ivot Isusov. Samo je Njegov ivot mogao da odoli grehu. I znate da se on javi da grehe nae uzme; i greha u njemu nema (1.Jov. 3,5). Hristov ivot je pravda Boja, te stoga jedino tu, u Hristu, Njegovu pravdu treba traiti. Jer svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvara mu se (Luka 11,10).61

60

NEMA IVOTA OSIM U HRISTU Koji je god roen od Boga ne ini greha, jer njegovo seme stoji u njemu i ne moe greiti, jer je roen od Boga. Po tom se poznaju deca Boja (1.Jovanova 3,9.10).

ovek ne moe iveti Boji ivot. Samo Bog moe da ivi svoj sopstveni ivot. Bila bi to uobraenost najveeg stepena, ako bi neko sebi dopustio da veruje kako moe iveti Bojim ivotom. Ako ovek eli da bude pravedan, onda Boji ivot treba da se ispolji (manifestuje) u njemu, to jest Sam Bog mora iveti svoj ivot u tom oveku. Apostol Pavle to izraava na sledei nain: S Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. A to sad ivim u telu, ivim verom sina Bojega, kojemu omiljeh i predade sebe za mene ( Gal. 2,20). Zapazite jo jednom kako lako oveku moe doi da se uzdigne iznad Boga. S obzirom da je pravda ivot, i to Boji ivot, biva jasno da, ako neko tvrdi da prirodno ima taj ivot u sebi samom, da prirodno poseduje u sebi samom jedan besmrtni princip, onda takva osoba zapravo kae da ima pravdu u sebi samoj i tako se na posredan nain izjednauje sa Bogom. Tako se ponovo uzdie ovek bezakonja(2.Sol. 2,3.). Ovo oseanje (vie vrednosti - prim. prev.) spreilo je fariseje da prime Hrista. Oni miljahu za sebe da su pravednici (Luka 18.9). Oni su tvrdili da veruju u veni ivot i pretraivali su Spise imajui to(tu svoju veru) na umu, ali Isus im je tuno rekao: Neete da doete k meni da imate ivot (Jovan 5,40). Zato nisu bili voljni da dou k Njemu? Jer su verovali da ve imaju taj ivot u sebi samima. Hristos je doao na ovaj svet sa jednim jedinstvenim ciljem, da podari ivot ljudima, jer su ga oni isti izgubili kroz greh. On daruje svoj ivot nama i to je ono to nam donosi pravdu. Jedini razlog zato neko ne prilazi Isusu da dobije ivot, jeste taj to veruje da ga ve ima. Jo jednom ponavljamo: ako neko misli da ima veni ivot bez Hrista, on tvrdi da ima pravdu bez Hrista. To dvoje idu ruku podruku62

61

HRISTOS IMA DOVOLJNO IVOTA ZA SVAKOGA Kao to si mu dao vlast nad svakim telom da svemu to si mu dao da ivot veni. A ovo je ivot veni: da poznaju tebe, jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17,2.3).

Ovaj ivot u nama predstavlja jedini put ka pravdi. Mi treba da postanemo pravda Boja u Njemu (2. Kor. 5,21). Ta pravda biva naa putem vere, jer pravednik e od vere iv biti (kroz veru e iveti rum. prev.) (Rim. 1,17). To ne znai da ivot o kojem govorimo nije realan (stvaran), ve da on moe biti sauvan jedino kroz veru. Isto tako kao to je primljen, ovaj ivot se i uva. Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda, onako ivite u njemu (Kol. 2,6). ovek nema taj ivot kao neto to mu po pravu pripada, ili neto to je pod njegovom kontrolom ( to bi mu doneo neki njegov in, tj. delo koje on sam moe uiniti svojom snagom, neka njegova lina zasluga). To je ivot Boji, a ne oveiji. I ovo je svedoanstvo: Bog nam dade veni ivot i ovaj je ivot u Sinu Njegovom. Ko ima Sina Bojeg, ima ivot; ko nema Sina Bojega, nema ivota (1.Jov. 5,11.12- rum. prev.). Isusov ivot treba da se javi na (u engl. i rum. prev.) smrtnome telu naemu (2.Kor. 4,11). Ovaj ivot je videlo ljudima (Jovan 1,4). Kao to besplatno dobijamo dnevnu svetlost, tako nam se, kao dar, daje i ovaj pravedan ivot. On je isto tako izobilan kao i suneva svetlost. Ima ga dovoljno za sve. Osobina svetlosti je da moe da se sama sobom umnoava. Na jednoj baklji moe se upaliti hiljade drugih, a da ona prva ne izgubi nita od svetlosti koju je davala pre toga. Isto je i sa videlom ivota Histovog. U Njemu je nepresuni izvor ivota. ivot u izobilju dolazi od Njega. On moe dati svoj ivot svakom oveku na svetu i ako bi svi oni primili taj ivot, On bi ga imao u istom izobilju kao i na poetku. On moe iveti u svoj svojoj punini u svakom oveku. Da li je Hristos razdeljen (v. 1.Kor.1,13). Ne. Svako ko veruje prima blagoslov celokupnog Isusovog ivota.63 I ja u umoliti oca i dae vam drugog uteitelja da bude s vama vavijek. Duha istine, kojega svet ne moe primiti jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji i vama e biti. Neu vas ostaviti sirotne; doi u k vama (Jovan 14,16-18).

62

PRAVDA JE BESPLATAN DAR, KAO I SUNEVA SVETLOST Blago onome kojemu je oprotena krivica, kojemu je greh pokriven. Blago oveku kojemu Gospod ne prima greha i u ijem duhu nema lukavstva (Psalam 32,1.2).

Greh je tama, a on je isto tako i smrt, Jer telesno mudrovanje ( povoenje za onim to dolazi od zemaljske prirode rum.prev.) smrt je, a alac je smrti greh (Rimlj. 8,6; 1.Kor. 15,56). Greh i smrt dolaze od sotone, jer on ima silu smrti. Tama ovog sveta je tama greha, koja ujedno predstavlja i senku smrti. Oni koji stoje u grehu, stoje pod senkom smrti; svetlost, pak, koja im zasija, jeste svetlost bezgernog ivota Hristovog. Kao to je greh smrt, tako je pravda ivot. Imati duhovne misli, znai imati um Duha Bojeg, a to dalje znai imati Njegov ivot i Njegovu pravdu, znai imati Zakon Boji zapisan u umu, jer znamo da je zakon duhovan (Rimlj. 7,14). Jedino to moe rasterati tamu je svetlost. Po istoj logici, jedino to moe da ukloni greh je pravda; i jedino to moe da nadvlada smrt jeste ivot.64 Oni koji stoje u senci smrti koju pravi greh, mogu da uklone tu senku tako to e dopustiti da svetlost prodre i zasja iznutra. Ova svetlost (Isusovog ivota) ispoljie se u crkvi pre svretka vremena milosti u svoj svojoj punini, kako bi Hristov ivot bio otkriven pred svetom isto tako jasno, kao i onda kada je On lino bio ovde na zemlji. To e biti zastava pod kojom e se sakupiti hiljade ljudi, kao to se desilo na dan Pedesetnice. To je svetlost Hristovog ivota o kojoj prorok govori: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode, a tebe e obasjati Gospod i slava njegova pokazae se nad tobom. I narodi e doi k videlu tvojemu, (i carevi rum. prev.) ka svetlosti koja e te obasjati (Is. 60,1-3).65

63

U NAMA NEMA NIKAKVE NADE, ALI IMAMO SVU NADU U GOSPODU Jer je srce prevarno vie svega (beznadeno zlo-rum. prev.) i ko e ga poznati? Ja, Gospod ispitujem srca i iskuavam bubrege, da bih dao svakome prema putevima njegovim (njegovom ponaanju, ophoenju- rum. prev.) i po plodu dela njegovih (Jeremija 17,9.10).

oveiji ivot ne moe da pobedi smrt, jer upravo on sam taj ljudski ivot- jeste smrtonosan. Greh je tako prirodan i uroen ljudskom srcu, a srce je mesto odakle izlazi ivot(Prie 4,23). Tako dakle, ako je greh smrt i taj greh u svim svojim oblicima izlazi iz srca, to znai da je sam izvor oveijeg ivota zatrovan smru. Ljudski ivot nije nita drugo do iva smrt. Apostol Pavle oplakuje grenost telesnog oveka (grenost njegove prirode) reima: Ja nesrean ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti ove? ( Rimlj.7,24). S obzirom da pravda, i samo pravda, jeste ivot, ovek ne moe imati nikakvu nadu za ivot, ako je trai u sebi samom. On, po svojoj prirodi, ima samo zlo u svom srcu, tako da nita drugo osim zla ne moe ni da ispolji. U Spisima ima dovoljno dokaza za ovo. Jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju (Rimlj. 3,23). Svi zaoe... nema ni jednoga da ini dobro, niti jednoga makar (Rimlj. 3,12 rum. prev.). Koliko god bi jedna probuena dua elela da ini ono zata zna da je dobro, ona nema silu za to. Iz zla ne moe proizai nita do zlo, tako ni iz ljudskog srca ne moe potei nita sem zla. Pretendovati (tvrditi ili misliti) na to da ovek moe da ini dobro od sebe samog, predstavlja negiranje Svetih Spisa. Ono to nam Biblija u prvom redu kae je da to nije mogue. U drugom redu, svako ko kae da u oveku postoji sila za dobroinstvo, porie da u oveku postoji zlo. Nije u skladu sa njegovom prirodom da u ljudskom biu postoji istovremeno i dobro i zlo. Izvor ne moe da toi u isto vreme i slatku, i gorku vodu. Malo otrovne vode e zagadie celi izvor. Ako, dakle, ima zla u ovekovoj prirodi, on je, kako kae Pismo, sav zao. Hristos je izgovorio ovu istinu o oveku, rekavi: Bez mene ne moete nita initi (Jovan 15,5).66

64

NAINJENI SMO OD ZEMLJE, ALI IMAMO SLAVNU BUDUNOST U svojoj teskobi prizvah Gospoda i k Bogu svojemu povikah; on u iz dvora glas moj i vika moja doe mu do uiju(Psalam 18,6).

I stvori Bog oveka po obliju svojemu, po obliju Bojemu stvori ga; muko i ensko stvori ih (1.Mojs. 1,27). A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskog i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva (1,Mojs. 2,7). Kao i ivotinje, ovek je nainjen od zemlje. On nije nita drugo do prah i pepeo (1.Mojs. 18,27). Nema ime da se pohvali. Jedino sila Boja, koja od istog blata ini jedan sud za ast, a drugi za sramotu, samo ta sila je oveka uinila drugaijim od ivotinja. Zemlja je materijal od kojeg je nainjeno sve ivo na ovoj planeti. Sve je od praha i sve se vraa u prah (Prop. 3,20). Posle smrti i raspadanja nema nikakve razlike izmeu praha jednog princa i praha koji je ostao od siromaha. Ako, meutim, na kraju, sudbina oveka ipak bude drugaija od sudbine ivotinja, to je zato to je imao dovoljno poniznosti da prihvati mudrost koja dolazi od Boga, jer ovek u asti, ako nije razuman, izjednaie se sa stokom koju kolju (Ps. 49,20). O, zato bi se ponosio duh smrtnika? ovek je stvoren od praha zemaljskog i to treba da mu ostane urezano u pamenju, kako bi uvek bio svestan injenice da je sam po sebi nitavan. Istovremeno, on je stvoren po liku Bojem, a ta istina mu, pak, otkriva beskrajne mogunosti koje se otvaraju pred njim, sve dok je sjedinjen sa svojim Tvorcem, Samim Bogom. Sam po sebi, ovek nema vie sile nego zemlja koju gazi, ali je isto tako, kroz Boju silu i dobrotu, osposobljen za najuzvienija ostvarenja. Koliko god da zvui udno, ovekove sposobnosti su najvee onda kada je najsvesniji svojih slabosti. ..Jer kad sam slab, onda sam silan (2..12,10). Kako je to prirodno za nas da u nevolji traimo pomo drugog oveka? Pa ipak, niko na zemlji nema tu mo da promeni svoj fiziki sastav (svoju slabu telesnu prirodu). Blago onome kojemu je pomonik Bog Jakovljev, kojemu je nadanje u Gospodu, Bogu njegovu, koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve to je u njima, koji dri veru zauvek (koji uva istinu za navek- rum. prev.) (Psalam 146,5).67

65

ZATO JE DOBRA VEST, DA SAM NE MOE NITA I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni i ovaj ivot veni u sinu je njegovom. Ko ima sina Bojeg ima ivot ; ko nema sina Boijega nema ivota (1.Jov. 5,11.12).

Istina je da e se desiti vaskrsenje mrtvih, kako pravednika, tako i nepravednika, ali e samo pravedni biti vaskrsnuti na (u) ivot. Oni zli izai e iz grobova u vaskrsenje suda (v. Jovan 5,28.29). Njihov deo je pogibao vena (veni gubitak), odvajanje od lica Gospodnjeg i od slave Njegove (2. Sol. 1,9). Kako oni nemaju pravdu koja je(i samo ona) veni ivot, tako ne postoji nita drugo to bi moglo da produi njihovo postojanje. Sve to treba da nas naui da je jedina nada u Bogu, jer je On iznad svega i u Njemu je sva sila. Ne samo ovek kao pojedinac, ve su i svi narodi kao nita pred njim, manje negoli nita i tatina vrede mu (Is.40,17). Ovo saznanje treba da uini oveka smernim, ali ne i da ga obeshrabri. Zapravo, ono predstavlja jedno ohrabrenje, jer je Bog stvorio univerzum ni iz ega, pa na isti nain, On moe da uzme u svoje ruke duu koja mu se poverava i da od nje uini ono to eli. Da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom, iz (od) kojega ste vi u Hristu Isusu koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osveenje i izbavljenje (Njega je Bog uinio da nam bude premudrost, i pravda...- rum. prev.), kao to pie: ko se hvali, Gospodom da se hvali (1.Kor. 1,29-31). Ovo nam govori da ovek ne treba da se stidi kada priznaje svoju slabost, s obzirom na to ta sve moe da postigne kroz Hrista (v. Filib. 4,13). Jo jedna ohrabrujua pouka izvire iz istine o ovekovoj nemoi: samo poniznost istinski uzdie oveka. Sve dolazi od Boga, tako da je ovek na svom najviem stupnju onda kada radosno prizna da je on sam nitavan i preda se toj sili Boje ljubavi.68 Jer Hristos jo kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbonike...ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bijasmo grenici umre za nas (Rimlj. 5,6.8).

66

KADA BOG GOVORI DOGAAJU SE UDA A kad ue u Kapernaum, pristupi k njemu kapetan molei ga i govorei: Gospode! sluga moj lei doma uzet i mui se vrlo. A Isus ree mu: ja u doi i isceliu ga. A kapetan odgovori i ree: Gospode! nisam dostojan da pod krov moj ue, nego samo reci re i ozdravie sluga moj (Matej 8,5-8).

Verovati znai zavisiti samo od Boje rei i ekati da ta re ispuni ono to je rekla. Opravdanje verom je, prema tome, opravdanje kroz bezuslovno (potpuno) oslanjanje samo na Boju re i ekanje da ta ista re ostvari ono to je izrekla. Opravdanje kroz veru je pravda kroz veru; jer opravdati znai objaviti (izrei i proglasiti) nekoga pravednim. Vera dolazi od rei Boje. Onda i opravdanje verom dolazi od iste rei Boje. Pravda kroz veru je pravda koja dolazi kroz re Boju. Boja re se sama po sebi ispunjava, jer prilikom stvaranja svega postojeeg , On ree i postade (Ps. 33,9). I kada je bio na zemlji, On je umirio uzburkano more, oistio gubavce, izleio bolesne, oprostio grehe sve to Svojom reju; tada je takoe, rekao i postade. Isti Onaj koji je, dok je stvarao, izgovarao i na Njegovu re sve je nastajalo, izgovara pravdu Boju (Boansku pravdu) svima i za sve koji veruju. Jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju. I opravdae se (i svi su opravdani neki engleski prevodi, Rupiev prevod, rumunski prevod) zabadava blagdau njegovom, otkupom Isusa Hrista. Kojega postavi Bog oienje verom u krvi njegovoj (kojega odredi Bog da bude pomirenje, kroz veru u krv njegovu eng. prev.), da pokae svoju pravdu oprotenjem preanjih greha ( da objavi svoju pravdu za oprotenje, osloboenje od greha koji su proli, kojih vie nema- eng. prev.). Upravo to se dogaa u naem ivotu. U ovekovom ivotu ne postoji pravda. Ali Bog je odredio Hrista da oveku izgovori (objavi) i na oveka prizove pravdu. Hristos je samo izgovorio re i u tamnoj praznini ovekovog ivota nastaje pravda. To vai za svakog onog ko primi tu re. Re Boja primljena verom, stvara pravdu u ivotu, u kojem pre toga nita slino nije postojalo, ba kao to je u delu stvaranja, Boja re stvorila svetove tamo gde oni nikada nisu postojali.69

67

SRCE VAM JE PRAZNO? PRIMITE OVU DOBRU VEST Verom poznajemo da je svet reju Bojom svren (stvoren), da je sve to vidimo iz nita postalo (Jevrejima 11,3).

Bog se otkriva dok stvara kroz svoju re. Ta re kojom je On sve stvorio, ima u sebi silu koja ini da se pojavi ono to se pre toga nije moglo videti, jer nije ni postojalo. Poto je Bog izgovorio svoju re, nastalo je ono to pre izgovorene rei nije postojalo. To znai da u rei koju izgovara Bog u Hristu, ima sila sila koja ostvaruje ono to On zamisli i izgovori. To dalje znai da Bog moe da govori o onim stvarima koje nisu, kao o neemu to jeste i to sa sigurnou (ne kao ovek koji lae; v. Rimlj. 4,17). ovek moe govoriti o stvarima koje nisu kao o neemu to jeste, ali u njegovim reima nema sile koja bi proizvela to to on govori, a to u stvari znai da lae. Ima mnogo ljudi koji upravo to i rade. Oni govore o onome to nije kao da jeste, ali sve je to samo la; a razlog zbog kojeg je to la nalazi se u injenici da nema sile u tim ljudima, niti u njihovim reima, sile koja bi ostvarila to to oni govore. Ali kod Boga nije tako. Misao u Njegovom umu koju On izgovara jednom reju, proizvodi ba to to je bilo u Njegovom umu. Stvaralaka energija i boanska sila nalaze se u rei koja izlazi iz Bojih usta. Tako je na poetku, dok jo nije bilo nieg, Bog u Hristu govorio i pojavili su se svetovi i jo uvek postoje, jer je On izgovorio njihovo postojanje. Boja re ne samo da stvara ono to postoji u Bojem umu, ve i odrava to to je stvoreno onakvim kakvog ga je Bog zamislio. Sila za sve to (i stvaranje i odravanje postojeeg) nalazi se u rei Bojoj. ta odrava egzistenciju svega stvorenog od momenta stvaranja? Da li je neophodno da On neprekidno govori svetovima i planetama kako bi ih drao na njihovom mestu? Ne. Re koja ih je stvorila na poetku ima u Sebi stvaralaku silu koja ih i odrava.70

68

KAKO JE AVRAM POSTAO OTAC SVIH VERNIH Verom poslua Avram kad bi pozvan da izie u zemlju koju ae da primi u nasledstvo i izie ne znajui kuda ide...Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti (i pored svoje starosti-Jevrejima 11,8.11).

Kada su Avram i Sara ostavili nastranu svoj plan (bez vere) koji je proizveo Ismaila i kada su se oslonili samo na veru zavisei iskljuivo od Boje rei rodio se Isak, pravo dete obeanja. Sluajui svoju enu, Saru (v. 1.Mojs.16,1.2), Avram se udaljio od pravog puta vere. I sada, da bi se vratio na pravi temelj Rei Boje, morao je da bude kuan, pre nego to e se za njega rei : vera njegova prima mu se u pravdu. On se pouzdao samo u Boju Re i dobio je Isaka, to dete obeanja. A kada ga je ve dobio, trebalo je da pokae da ima poverenja u Boju Re ak i po cenu Isaka. Bog je rekao Avramu: Uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka, ...i spali ga na rtvu tamo na brdu gde u ti kazati (1.Mojs. 22,2). Avram je dobio Isaka, oslanjajui se iskljuivo na ono to mu je Bog govorio. Poto je Isak roen, Bog je potvrdio svoju re, govorei: Jer e ti se u Isaku seme prozvati (1.Mojs. 21,12). I sada dolazi Boja Re koja kae: Uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka i spali ga na rtvu. Ali ako e Isak biti prinesen kao rtva, ta je sa obeanjem o semenu, tako brojnom kao zvezde na nebu? Pa ipak, Re je govorila: Spali Isaka na rtvu. Avram se oslonio samo na Boju Re. Kada je morao da otera svog prvog sina, tad je Boja Re (zapovest) bila usmerena protiv Ismaila. Ali u ovom sluaju, Avram ne samo da je morao da veruje u Boju Re koja je bila protiv njegovog milog sina Isaka, ve se od njega trailo da veruje u Boju re koja je bila protiv same sebe! Avram je posluao. On nije zahtevao da Bog najpre uskladi citate (da uskladi zapovesti: ne ubij i prinesi sina na rtvu). Za njega je bilo dovoljno da zna da ovi podsticaji jesu Boja Re. Znajui to, on se potpuno pouzdao u tu istu Re, dopustivi da Bog razjasni nejasna mesta - da uskladi kontradiktorne citate, ili da protumai stihove, ako je to potrebno.71

69

VERA JE POVERENJE KOJE PREVAZILAZI SMRT Vidi li da vera pomoe delima njegovim (Avramovim) i kroz dela savri se vera? I izvri se pismo koje govori: Avram verova Bogu i primi mu se u pravdu (Jakov 2,22.23).

Avram je pomislio: Bog je kazao i tako e uiniti. Jednom sam se umeao u njegovo obeanje i zaalio sam zbog svega to sam uinio; zato sam se vratio Njegovoj rei, oslanjajui se samo na nju. Potom, Bog mi je, uinivi udo, dao Isaka obeano seme. Sada mi On kae: Prinesi Isaka obeano seme na rtvu paljenicu. Uiniu to. Bog mi ga je udom podario; Bog e mi ga udom i vratiti. Kad ga prinesem na rtvu, on e umreti; jedino udo koje mi ga moe vratiti je ono koje e ga podii iz mrtvih. Ali Bog je kadar da uini ak i to i On e i uiniti, jer je Njegova re izgovorena. Oivljavanje Isaka ne bi bilo vee udo od onoga to je ve uinio. Moje i Sarino telo bilo je isto to i smrt, pa ipak je Bog rodio Isaka iz nas mrtvih. On moe da podigne Isaka iz mrtvih i tako e biti. Neka je blagosloven Bog! Avram ...podie se i poe na mesto koje mu pokaza Bog (1. Mojs. 22,3). Verom privede Avram Isaka, pomislivi da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti (Jevr.11,17.19).Bog je izgovorio Svoju re: U Isaku nazvae ti se seme. Avram je imao da se oslanja iskljuivo na ovu re koja ne moe da pogrei. To je vera. Tako se ispunilo pismo koje kae da Avram verova Bogu i to mu se primi u pravdu. Da se oslanja samo na re, da zavisi samo od te rei, ak i nasuprot onome to bi, u jednom trenutku, ta re mogla da porui to je vera koja donosi Boju pravdu.72 I nazva Avram ono mesto: Gospod e se postarati. Zato se i danas kae: na brdu gde e se Gospod postarati (1.Mojs. 22,14).

70

ZATO JE TO DOBRA VEST KAD ZNA DA SI GRENIK Opravdavi se dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista. Njemu zahvaljujui, verom uosmo u ovo stanje milosti u kojem i ostajemo i radujemo se nadanjem slave Boje (Rimljanima 5,1.2- kombinovani srpsko-rumunski prev.).

A onome koji ne radi, ve veruje onoga koji pravda bezbonka, prima se vera njegova u pravdu. (Rimlj. 4,5). Ovo je jedini nain na koji neko moe postati pravedan. Prvo on mora priznati da je nepravednik. Zatim treba da veruje da Bog opravdava prima nepravednika (koji se kaje i veruje) kao pravednika i opravdava ga, nita manje nego pravdom Bojom. Svi su ljudi na ovom svetu nepravedni (bezboni eng. prev.). Biti bezboan, znai da nisi kao Bog. Pisano je: svi sagreie i izgubili su slavu (karakter, dobrotu,) Boju (Rimlj. 3,23). Svako, dakle, ko priznaje da nije kao Bog (po pitanju karaktera), on svedoi da je bezboan. Ali istina je da su svi, u svakom pogledu, lieni slave Boje, jer svi se uklonie (svi skrenue sa pravog puta) i zajedno nevaljali postae. Nema ni jednog da ini dobro, ni jednog makar (Rimlj. 3,19. rum. prev.). Ako nema ni jednog koji je pravedan i ako Bog pravda nepravedne, to znai da Bog ini opravdanje (pravdu, spasenje) besplatnim darom koji je u svojoj punini osiguran za svaku duu na ovoj zemlji. Sve to ovek treba da ini, jeste da veruje da Bog u stvarnosti (zaista), opravdava lino i pojedinano onog koji je bezboan(koji je usled greha izgubio lik Boji u sebi). Tako, dakle, ma koliko to izgledalo udno nekome, jedina kvalifikacija i priprema za opravdanje jedne osobe, jeste da ista svhati i prizna da je bezbona (neista, nepravedna). Zatim, poto je ispunila ovaj uslov i izvrila tu pripremu, sve to se od nje trai da bi dobila opravdanje besplatno, potpuno i sigurno opravdanje jeste da veruje da Bog opravdava grenika.73

71

SAMO GRENIK MOE BITI OPRAVDAN VEROM A onome koji radi ne broji se plata po milosti (ne daje mu se kao milost), nego po dugu(ve mu se daje kao obaveza- rum. prev.). A onome koji ne radi a veruje onoga koji pravda bezbonika, prima se vera njegova u pravdu ( Rimljanima 4,4.5).

Mnogima ne predstavlja problem da veruju da su grenici, pa ak ni da to priznaju. Ali da veruju da ih Bog opravdava to je ve previe za njih. A razlog zbog kojeg oni ne mogu da prihvate da ih Bog opravdava je taj to su toliki grenici. Kada bi mogli da nau neto dobro u sebi, kada bi uspeli da se poprave i da se ponaaju bolje nego to su to inili do sada, moda bi imali hrabrosti da veruju da e ih Bog opravdati. Da, oni bi, zapravo, da opravdaju sami sebe, a potom da tvrde kako veruju u opravdanje verom. Ovaj nain, meutim, samo podriva temelj pravog opravdanja, jer ako bi ovek naao dobro u sebi samom, to bi znailo da on to dobro ve poseduje i da nema potrebe da ga trai i dobije sa nekog drugog mesta. Ako moe da opravda sebe i da ini dobro od sebe, njemu jednostavno nije potrebno opravdanje sa druge strane. Dakle, postoji kontradikcija (nesuglasje) u stavu da sam toliko grean da ne vidim kako bi Bog mogao da me opravda, jer ako nisam grenik, onda mi opravdanje nije ni potrebno. Nije potrebno da budem uinjen pravednim, jer ja ve jesam pravedan. Nema nekog srednjeg puta izmeu pravde i bezakonja. Kada, meutim, ovek ugleda sebe kao takvog grenika da u sebi samom ne moe nai nikakvu nadu za opravdanje, upravo je doao na teren vere ( u stanje u kojem se moe javiti vera). 74 Ali Bog koji je bogat u milosti, iz ljubavi svoje premnoge koju ima k nama, nas, koji smo bili mrtvi u gresima svojim, oive s Hristom (blagodau, milou, ste spaseni) i s Njim nas vaskrse i posadi s Njim na nebesima, u Isusu Hristu (Efes. 2,4-6 rum. prev.)

72

KAD ODE SVAKA NADA, DOLAZI VERA Ali nije pisano samo za njega jedinog da mu se primi (u pravdu), nego i za nas, kojima e se primiti ako verujemo onoga koji vaskrse Isusa Hrista, Gospoda naega, iz mrtvih, koji se predade za grehe nae i ustade za opravdanje nae (Rimljanima 4,23-25).

Vera je oslanjanje samo i iskljuivo na Boju re. Sve dok i najmanje zavisimo od nas samih, dokle god mislimo da ima i trunka nade u nama samima, dotle ne moe postojati vera; jer verovati znai zavisiti samo od Boje rei. A kad se svaki oslonac u nama samima izmakne i kad shvatimo da na njega vie ne moemo raunati, kada sve govori protiv bilo kakve nade u opravdanje, tada (i tek tada) oslanjajui se samo na Boje obeanje, iskljuivo na re, nadajui se i kad izgleda da nade nema tada dolazi vera. A kroz veru dobijamo potpuno i besplatno opravdanje, bez obzira koliki smo grenici. Zauvek e ostati zapisano: A onome koji ne radi a veruje onoga koji pravda bezbonika, prima se vera njegova u pravdu ( Rimlj. 4,5.); A pravda Boja verom Isusa Hrista (tj. pravda koja je od Boga, a koja dolazi kroz veru u Isusa Hrista)...Njega Bog odredi ...da pokae pravdu Svoju(Boju), jer ne primi preanje grehe, u vreme svog dugog podnoenja Rimlj.3,22.25 - rum. prev.). Ovde se radi o vebanju vere. Da li se veba u veri? Da bi razumeo kako se uvebava vera, treba da poznaje nauku spasenja.75 Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svog jedinorodnog dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ivot veni. Jer Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza nj (Jovan 3,16.17).

73

HRITOS JE NA SVAKOJ STRANICI BIBLIJE Sve je pismo od Boga dano i korisno za uenje, za karanje, za popravljanje, za pouavanje u pravdi(da da mudrost za pravdurum.prev.), da bude savren ovek Boji, za svako sobro delo pripravljen (2.Timotiju 3,16.17)

Biblija je napisana sa ciljem da nam pokae put ivota. Ona sadri istoriju i razne biografije, a sve to ini deo poruke Jevanelja. Svaki redak je tako napisan da otkriva Hrista. Ako neko ne ita Bibliju sa ciljem da u njoj otkrije put spasenja od greha, ve ima neki drugi motiv, on uzalud ita. Kada prouavamo Sveto Pismo u svetlosti koja sija sa Golgote, to postaje pravo uivanje, a ono to nam je ranije izgledalo zatamnjeno i nejasno, sada biva rasvetljeno i razjanjeno. 76 Trebalo bi da imamo strpljenja dok traimo objanjenje za ono to ne razumemo. Ne shvatamo kako to Bog odrava ceo svemir silom svoje rei, pa ipak verujmo da je tako, jer to kae Bog. Ono to ne razumemo, treba verom da prihvatimo. Studirajui Bibliju na ovaj nain, stavljamo se u poloaj gde Bog moe da nam otkrije i objasni tajne svoje rei.77 Biblija je Boja re koju su zapisali sveti ljudi, pokrenuti Svetim Duhom. Ova svetlost im je dola kao direktno otkrivenje sa neba. U Svetom Pismu se nalazi poruka Boje ljubavi za grenog oveka. Hristos je prikazan kao sila Boja za spasenje oveanstva. Jedna jedina ideja proima celu Bibliju: veni Boji zavet. Dok stoji pred krstom, ovek moe da sagleda ono to je Bog uinio po svojoj odluci i po milosti svojoj koja nam je dana u Hristu Isusu, pre vremena venih (2. Tim. 1,9 - rum. prev.). Celokupna istorija, od izgubljenog raja, do raja koji je ponovo zadobijen, naslikana je kao u panorami. Pria o Bojoj ljubavi nema svoj kraj. Ona je isto tako vena kao i Sam Bog. 78

74

KADA E VEST DA NISMO SVOJI, POSTATI DOBRA VEST ZA NAS Ne znate li da ...niste svoji. Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u duama svojim, jer je to sve Boje (1.Korinanima 6,19.20).

Posveenje je, u stvari, neprekidno priznavanje injenice da mi pripadamo Bogu, a ne sebi samima. Onaj ko to naui i ko ivi jednako priznavajui ovo, on je posveen. To nije teko. Ljudi ovo predstavljaju kao neto teko, imajui pogrene predstave po tom pitanju (posveenja) i pokuavajui da to ostvare na nain koji nije Boji. I zaista, ako pokuavaju na neki drugi nain, a ne na onaj Boji, oni mogu samo da doive neuspeh. Da li je tano da smo mi Boji? Naravno, jer je pisano: Jer ste kupljeni skupo. A cena je skupocena krv Hrista, bezazlenog i preistog jagnjeta (v. 1.Petr. 1,19), koji je dao sebe za nas (Titu 2,14). Ova cena je plaena. Jedan za sve umre (2.Kor. 5,14). S obzirom da je umro za sve, predavi Sebe za sve, sasvim je sigurno (kao injenica) da smo svi Njegovi. Ne samo da je predao Sebe za nas, ve i za sve to je nae, ukljuujui tu i nae grehe. Da, to je tako, jer pie da On dade sebe za grehe nae i to zato, da nas izbavi od sadanjega sveta zloga (Gal. 1,4), da oisti sebi narod izabrani (narod koji e biti Njegov) koji ezne za dobrim delima (koji je pun revnosti za dobra dela rum. prev.) (Titu 2,14), i da nas, kad doe, nae prave i pune radosti pred slavom svojom (Juda 24. rum. prev.). Jednom reju, da nas privede (odvede) k Bogu(1. Petr. 3,18). Bog nas ljubi toliko da hoe da nas spase. Ali On ne moe da nas spase u naim gresima. On hoe da nas izbavi od naih greha. S obzirom da celokupna naa linost nije nita drugo do GREH, On je, da bi nas imao, da bi nas otkupio, morao da kupi i nae grehe.79

75

KAKO JE PROKLETSTVO PRETVORENO U BLAGOSLOV Hristos nas je iskupio od kletve zakonske, postavi za nas kletva, jer je pisano proklet svaki koji visi na drvetu; da meu neznabocima bude blagoslov Avramov u Hristu Isusu ( da blagoslov izreen Avramu, doe na narode u Hristu Isusu- rum. prev.), da obeanje Duha primimo kroz veru (Galatima 3.13.14).

Kletva zakona, svaka kletva koja je bila i koja bi mogla biti, posledica je greha. To je upeatljivo prikazano u Zahariji 5,1-4. Prorok je video knjigu (svitak) gde leti. Zatim mu Bog kae: To je prokletstvo koje izae na svu zemlju. Dakle, taj svitak pretstavlja prokletstvo koje poiva na celoj zemlji. Ali ta je uzrok tom prokletstvu? To je objanjeno ovde: Svaki koji krade istrebie se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebie se po njoj (po ovoj knjizi) s druge strane (stih 3). Svitak je, dakle, Zakon Boji iz kojeg je navedena po jedna zapovest sa svake table, ime se pokazuje da su obe table Zakona uvaene u knjizi koju je prorok video. Svaki koji krade (svako ko kri zapovesti sa druge table Zakona) bie sasvim istrebljen; i svako ko se kune krivo (ko kri zapovesti sa prve table Zakona), takoe e biti istrebljen. U ovom sluaju, nije neophodno da nebeski zapisnik iznese svaki greh koji je ovek uinio, ve je dovoljno da se ukae na Zakon ije su zapovesti prekrene. Ako se ne nae lek, ova knjiga Zakona sa prokletstvom napisanim u njoj, ostaje na snazi sve dok kletva ne uniti oveka i kuu njegovu zajedno sa drvima i kamenjem njezinim, dakle, do onog stranog dana kada e se sve istopiti od vatrene stihije, jer sila je greha zakon (1.Kor. 15,56).80 Ovako veli Gospod nad vojskama: evo, ja u izbaviti svoj narod...i doveu ih natrag... i bie mi narod i ja u im biti Bog istinom i pravdom....i kao to bijaste uklin (kletva) meu narodima,... tako u vas izbaviti i biete blagoslov. Ne bojte se, neka vam se okrepe ruke! (Zah. 8, 8-13).

76

AK JE I ZEMLJA OTKUPLJNA A hvala Bogu (2.Korinanima 9,15). na njegovu neiskazanome daru

Neka je hvala Bogu, jer Hristos nas je otkupio od kletve zakonske, postavi za nas kletva(Gal. 3,13). Sva teina prokletstva pala je na Njega, jer Gospod pusti na Nj bezakonja svih nas (Is.53,6). Onoga koji ne znadjae greha, ( Bog) nas radi uini grehom (2.Kor. 5,21). Svako ko njega prima , prima osloboenje od greha i osloboenje od prokletstva. Hristos je primio na Sebe prokletstvo u takvoj punini da je, otkupljujui sve ono to je bilo prokleto, prihvatio da nosi venac spleten od trnja. To je zato to je i sama zemlja, zbog ovekovog greha, bila prokleta da raa trnje i korov(v. 1.Mojs. 3,17.18). Neka je blagosloveno Njegovo ime! On je zavrio Svoj posao. Otkupio nas je od kletve zakonske (prema Galatima 3,13 to je svreni in). Neka je sva hvala Gospodu! On je bio uinjen grehom nas radi, jer je visio na drvetu. S obzirom da je sve ovo ve ostvareno, osloboenje od prokletstva kroz krst Isusa Hrista treba da se doivi i prihvati kao Boji besplatan dar svakoj dui na ovoj planeti. A kada osoba primi taj niim zaslueni dar iskupljenja od sveukupnog prokletstva, onaj svitak (knjiga Zakona iz Zaharijine vizije v. prethodnu stranu ove knjige) nastavlja svoj posao sa tom osobom. Ali ovog puta, Bogu hvala, on ne donosi prokletstvo, ve svedoi za pravdu Boju, verom Isusa Hrista (koja dolazi kroz veru Isusa Hrista rum. prev.), u sve i na sve koji veruju, jer nema razlike (Rimlj.3,21.22). Cilj naeg iskupljenja od prokletstva jeste da blagoslov izreen Avramu doe na sve narode, u Isusu Hristu (Gal. 3,14 rum. prev.). Avramov blagoslov je pravda Boja, koja moe doi samo od Njega i kao Njegov milostivi dar biti primljena putem vere.81

77

JESI LI UZNEMIREN? OVDE JE ODMOR Jer koji se god oslanjaju na zakonska dela pod kletvom su, jer je pisano: proklet svaki koji ne istraje u svemu to je napisano u knjizi zakonskoj da ini (Galatima3,10).

Ako nas je Hristos iskupio od kletve zakonske (Gal. 3,13), On nas je, u tom sluaju, iskupio i od zakonskih dela (dela zakona). Budui da su to naa dela, ona su zapravo greh. Iz Svoje velike milosti, Gospod je na nas stavio dela Boja, koja su sama pravda. Zato je pisano: Ovo je delo Boje, da verujete onoga koga on posla (Jovan 6,29). Ovo je pravi odmor nebeski odmor odmor Boji. Jer koji ue u pokoj njegov i on poiva od dela svojih, kao i Bog od svojih (Jevr.4,10). Jer koji se god oslanjaju na zakonska dela pod kletvom su, jer je pisano: proklet svaki koji ne istraje u svemu to je napisano u knjizi zakonskoj da ini. A da se niko nije opravdao pred Bogom kroz Zakon, oigledno je, jer e pravednik od vere iv biti (iveti), dok se Zakon ne temelji na veri, jer pie: ovek koji to tvori, ivee u tome (ivee od toga, kroz to) (Galatima3,10 12 rum. prev.). Sve gore reeno je zato da obeanje Duha primimo kroz veru (Gal. 3,14). Nikakva, dakle, nema osuenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu (*ne ive prema podsticajima koji dolaze od tela, ve prema onome na ta ih podstie Duh), jer zakon Duha koji oivljava u Hristu Isusu (zakon Duha ivota u Hristu Isusu) oprostio me je (izbavio me je) od zakona grehovnoga i (zakona)* smrti. Jer to zakonu bee nemogue (jer ono to Zakonu nije mogue), budui oslabljen naom zemaljskom prirodom, to je Bog postigao, osudivi greh u grenom telu (zemaljskoj prirodi), tako to je poslao, greha radi, Svoga Sina u telu jednakom telu greha (u prirodi koja je jednaka grenoj prirodi), da se zapovest Zakona (pravda Zakona) ispuni u nama koji ivimo ne po podsticajima koji dolaze iz tela, ve po podsticajima Duha (Rimlj. 8,1-4; kombinacija srpskog i rumunskog prevoda).82

U zagradama je rumunska verzija teksta.

78

ZATO NE SMETE DA INITE SVE ONO TO HOE TELO Velim pak: po Duhu hodite, elja telesnih ne izvrujte. Jer ono to eli telo, to je protiv Duha, a ono to Duh hoe to je protiv tela. Ovo se protivi jedno drugome; tako da ne inite ono to hoete(sve to hoete) (Galatima 5,16,17 eng.prev.).

Sinovi Boji imaju um Duha, um Hristov. Tako oni umom svojim slue zakonu Bojemu (Rimlj. 7,25). Dakle, svaki onaj koga vodi Boji Duh i ko ima um Hristov (misao Hristovu), ispunjava Zakon, jer je preko istog Duha izlivena ljubav Boja u srce, a ljubav je ispunjenje Zakona. S druge strane, onaj koga vodi telesna priroda, pa ima um telesan (misli telesne), on ini dela telesna, te stoga slui zakonu grhovnom (zakonu greha). Svako ko je voen telesnom prirodom, ne moe initi dobro, ak i ako bi eleo da to ini; on slui (robuje) zakonu greha, pa je stoga pod Zakonom (Rimlj.3,19). Zapazite u gornjem tekstu da je telesna priroda, sa svom svojom grenou, jo uvek prisutna kod onoga koji ima Bojeg Duha i da se bori protiv Duha. To znai da, kada se neko obrati i tako doe pod vlast Bojeg Duha, on nije osloboen od telesne prirode u tom smislu da je odvojen od njenih tendencija (sklonosti) i elja, tako da vie nema kuanja kojima e morati da odoli, ili borbe u kojima e morati da pobedi. Ne! Ista grena, telesna, izopaena priroda jo uvek je tu, sa istim eljama i sklonostima (tenjama). Ali obraeni ovek nije vie njen rob. On je osloboen od robovanja telesnoj prirodi i njenim eljama i sklonostima, i sada je potinjen Duhu. Potinjen je sili koja pokorava, vlada i raspinje telesnu prirodu , takvu kakva jeste, sa svim njenim grenim eljama i udnjom.83

79

DOBRA VEST: IMA NETO JAE OD TELESNE PRIRODE Ja dakle tako trim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego morim (disciplinujem) telo svoje i trudim(drim ga pod kontrolom), da kako sam, drugima propovedajui, izbaen (odbaen eng. prev.) ne budem (1.Korinanima 9,26.27).

Kontrast izmeu vostva telesne prirode i vostva Duha, jasno je prikazan u Rimljanima 7,14-24. Tu je opisan ovek koji je pod vlau sila telesne prirode, koji je telesan, prodat pod greh i koji eli da ini dobro, ali mu to ne dozvoljava telesna priroda. Tako je prikazana osoba koja je rob telesne prirode, zakona grehovnog koji je u udima njegovim. Kada poeli da utekne od svoje prirode i da ini dobro, ova sila ga iznova pokorava i dri ga pod vlau zakona telesne prirode, zakona greha. Ali postoji osloboenje od te sile. Kada je nesreni ovek (iz Rimljanima 7) povikao: Teko meni! Ko e me izbaviti od tela smrti ove (od smrti koja je u telu mojem)?, odgovor je odmah dat: Zahvaljujem Bogu svojemu, kroz Isusa Hrista Gospoda naega! (Rimlj.7,24.25). To je put osloboenja; samo je Hristos Taj koji oslobaa. U sedmom poglavlju Rimljanima poslanice prikazana je osoba koja je zarobljena svojom telesnom prirodom, ali ezne za osloboenjem. Poglavlje 9, Prve poslanice Korinanima, otkriva nam kako telesna priroda moe biti potinjena oveku kroz jednu drugu silu silu Duha Bojeg. Preko ove sile ovek je taj koji sad vlada telesnom prirodom i svim njenim eljama i prohtevima; i uz pomo Duha, on raspinje telo (telesnu prirodu), borei se u dobroj borbi vere(1. Tim. 6,12). Mi nismo spaseni tako da budemo potpuno van domaaja telesne prirode, ve primanjem sile koja nam omoguava da pobedimo i drimo pod kontrolom sve elje i sklonosti telesne prirode. Karakter se ne razvija teko to emo biti osloboeni i preneti na teren gde nema nikakvog iskuenja (gde nema nikakve potrebe za borbom), ve tako to emo, upravo tu gde se nalazimo, pobediti svako iskuenje, naoruani silom koja dolazi odozgo.84

80

ISUS JE SAMOG SEBE STAVIO U NA POLOAJ Jer svaki koji je roen od Boga, pobeuje svet; i vera je naa ova pobeda koja pobedi svet (1.Jovanova 5,4).

Da smo mogli da budemo spaseni potpunim uklanjanjem nae telesne prirode, onda ne bi bilo potrebno da Isus dolazi na ovaj svet. Da je trebalo da budemo spaseni kroz izbegavanje svake probe (kuanja), tako to bismo bili preneseni u oblije (telo) iz kojeg ne moe doi nikakvo iskuenje, onda ne bi bilo nuno da Isus doe na ovaj svet. Ali sve i da je bilo mogue takvo osloboenje, ovekov karakter se na taj nain nikada ne bi mogao razviti. Tako dakle, umesto da pokua da spase oveka, oslobaajui ga potpuno od tela (telesne pridode) u kojem se ovaj nalazi, Isus je doao na svet i stavio Samog Sebe u telesnu prirodu sa svim njenim eljama i sklonostima; kroz boansku silu koju je primao verom, On osudi (pobedi, nadvlada) greh u telu (Rimlj.8,3). Hristos je, na taj nain, doneo celom oveanstvu tu istu svetu veru koja ima u sebi boansku silu za osloboenje od sile telesne prirode i sile zakona grehovnog; boansku snagu koja je dovoljno mona da bi vladala nad telesnonom prirodom, takvom kakva ona jeste (kakvu poseduje svaki ovek). Umesto da spase ljude na nain koji bi ih uinio slabiima, ljudima bez karaktera, postavljajui ih u sredinu (telo) bez iskuenja, Isus je doao do oveka, upravo tamo gde se on nalazio, usred svih njegovih iskuenja. Isus je doao u istoj telesnoj prirodi (telu) koju ima ovek. U takvoj telesnoj prirodi, On se suoio sa svim iskuenjima koja su takvoj prirodi poznata (primerena) i pobedio je svako od tih iskuenja. Kroz Svoju pobedu, On je doneo pobedu svakoj dui na ovom svetu (ostvario pobedu za svaku duu na ovom svetu). Neka je blagosloveno Njegovo ime! Svaka dua koja bude primila i uvala (odrala) Isusovu veru, moe da ima ovu pobedu u svoj njenoj punini.85 Ovde je trpljenje svetih koji dre zapovesti i veru Isusovu (Otkr. 14,12).

81

DRAGOCENA POUKA O TOME KO OBAVLJA POSAO Radi toga i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka, to vi, primivi od nas re Boju, primiste ne kao re oveju, nego kao ( to zaista i jeste) re Boju koja ini u vama koji verujete (1.Solunjanima 2,13.- kombinovani prevod).

Bez Boje rei ovekov ivot je isto tako suv i besplodan kao zemlja bez kie. Samo dopustite da Njegova re padne na srca kao to kia pada na zemlju i ivot e biti sve i ulepan radou i mirom Bojim, dajui rodove pravde koji dolaze kroz Isusa Hrista. Boja re mora delovati u vama. Ne treba vi da radite kako bi ispunili Boju re, ve Boja re treba da radi u vama kako bi vas pokrenula. Doiveemo silno dejstvo Boje rei koja je iva i puna sile, kad joj dozvolimo da radi u naem ivotu. To je Boja re, i sila kojom je ona ispunjena jeste boanska sila. Kada joj se da dozvola da deluje u naem ivotu, videe se delo Boje ispoljeno u ivotu oveka (kroz ovekov ivot ). To je Njegova sila koja velianstveno radi. Stoga je Bog (Onaj) to ini u vama i daje vam, po svojoj ugodnosti (volji) i volju, i dela (ostvarenje) (Filib.2,13- rum. prev.). Re moja...uinie to mi je drago i sreno e svriti na to je poaljem (ispunie moje planove- rum. prev.) (Is. 55,11). Dopustite Mu da radi!86 To je sila Boje rei koja radi u oveku ( i za oveka) koji prima tu re takvu kakva ona zaista jeste. To je sila koja ini u vama koji verujete. To je put kojim re Boja ostvaruje ono to Gospod eli, u onima koji primaju re i doputaju joj da stanuje u njima. Bolujete li od gube greha? Jeste li se ikada obratili Bogu reima: Gospode, ako hoe, moe me oistiti. Odgovor koji ete dobiti istog trena, glasi: Da, hou. Oisti se! I odmah si oien, isto tako sigurno kao i onaj gubavac (v. Matej 8,2). Verujte u re Boju i slavite Ga zbog Njegove sile koja vas isti od greha. Neka bi On dao da, svako ko pominje Njegovo ime, danas primi Njegovu re, potpuno se oslanjajui na nju, kako bi ispunio ono to ona kae. Primite je onako kako su to inili ljudi u staro vreme i istog asa e u vama poeti da deluje Oeva volja.87

82

NE ELIMO NITA DRUGO OSIM JEVANELJA! I ja doavi k vama, brao, ne dooh sa visokom rei, ili premudrosti, da vam javljam svedoanstvo Boje. Jer nisam mislio da znam to meu vama, osim Isusa Hrista i toga raspeta (1.Korinanima 2,1.2).

Moemo misliti da imamo takav sistem istina koji obuhvata predmete kao to su Zakon, subota, ovekova priroda, Hristov drugi dolazak itd, i da smo na sve to dodali malo jevanelja ideju opravdanja verom. Postoji, meutim, samo jedna doktrina koju treba da propovedamo, a to je Hristovo Jevanelje. Da li ima jo neto osim Jevanelja? Jevanelje je sila Boja na (za) spasenje svakom koji veruje ( Rimlj. 1,16). elimo li jo neto osim spasenja? ta bismo vie od toga mogli da traimo? Jevanelje donosi pravdu. Pravda je ono to Bog ini, to je Njegov put(nain). Biti u skladu s Njim, to znai da prihvati Njegov put kao svoj put. Jevanelje nam otkriva taj put (stih 17). I vie od toga, Jevanelje je sila Boja da se njegov put ( to to On ini i nain na koji ini) ostvari u nama. Biblija je otkrivenje Bojih puteva i oni su izraeni kroz Deset zapovesti, koje predstavljaju deklaraciju (objavu) Njegove pravde (Is. 51,6.7). U Mateju 6,33 Isus kae da je pravda ono to nam treba. Zato? Pravda je ivot i onaj koji ima Boju pravdu, ima sve to mu treba, u ovom svetu i svetu koji dolazi. Pravednik e od vere iv biti (kroz veru iveti) (Rimlj.1,17). Zar nita drugo? Samo vera? Moda, kroz veru i dela? Nita ne dodaj k reima njegovim da te ne ukori (da te ne kazni-rum.prev.) i ne nae se laa(Prie 30,6.). Biti u pravu, znai biti pravedan. Pravedan ovek e initi pravedna dela. To je rod pravednosti. Ali kako ovek ini ta dela? Kroz veru. Delo koje trai Bog jeste ovo: da verujete onoga koga on posla (Jovan 6,29 rum. prev.) Nita se ne sme dodati u izlaganju pravde Boje kroz veru Isusa Hrista. Ali ta je sa doktrinama kao to su subota, besmrtnost itd? S obzirom da je carstvo Boje i pravda Njegova ono za im imamo potrebu i s obzirom da nita o emu Biblija govori nije bez znaaja, sve pomenute doktrine predstavljaju razliite izraze uenja o pravdi kroz veru i jesu deo sadraja ovog uenja. Mi ne moemo propovedati neto drugo, jer sve drugo izvan ovoga, greh je.88

83

JEVANELJE U POREENJU SA MNOGOBOTVOM Nego to je ludo pred svetom, ono izabra Bog...i to je neplemenito (omalovaeno, prezreno) pred svetom, to izabra Bog, tavie, ono to nije, da uniti ono to jeste; da se ne pohvali nijedno telo(niko) pred Bogom (1Kor.1,27-29- kombinovani rum.-srpski prevod). Ljudska mudrost je neto najnerazumnije u oima svemira. Bog je vidi kao pravu ludost. Pavle kae da oni koji ine to to je opisano u Rimljanima 1,23-32 znaju da zasluuju smrt. Mnogobotvo o kojem je govorio Pavle i koje je bilo rasprostranjeno u Atini i svuda unaokolo, nije ignorisalo vradnosti ovog sveta. Ono je okupljalo takve ljude ija umetnika i nauna dela i danas predstavljaju predmet izuavanja i divljenja. ovek bez Boga moe doi do saznanja, kao to odreana znanja moe stei i ivotinja. Nema, meutim, mudrosti bez Boga. To eli da istakne Pavle, kada kae: Brao! uvajte se da vas ko ne zarobi (pokrade- rum.prev.) filozofijom i praznom prevarom....po nauci sveta, a ne po Hristu (Kol. 2,8). esto sluamo o prirodnom (uroenom) moralu i naunom moralu moralu koji je poznat svim ljudima. Upravo to opisuje Pavle i naziva ga paganstvom (mnogobotvom). Popularna predstava o paganstvu nije ispravna. Paganin ne poznaje Boga. On moe da bude religiozan(poboan), ali Bog nije izvor njegove mudrosti. U Marku 7,22.23, Hristos ukazuje na izvor prirodnog morala. Srca svih ljudi su ista; svi imamo istu krv. Pagani su svi ljudi koji ine ono to je opisano u prvom poglavlju Rimljanima poslanice, bez obzira gde i u kojoj sredini ive. Uporedite 2.Timotiju poslanicu 3,1-7 i poslednji deo Rimljanima 1. Stihovi su skoro identini. To znai da e ljudi poslednjeg vremena biti pagani u punom smislu, utapajui se u telesna dela (dela telesne prirode). To dalje znai da svi koji e biti uniteni jesu, zapravo, pagani. Ali ko su pagani? Jer ti koji osuuje drugoga, isto to ini (Rimlj. 2,1- rum.prev.). Jesmo li uinili nekad neto zbog ega nas je stid da o tome govorimo? Verujem da jesmo. Po emu se onda razlikujemo od pagana? Tu nastaje mesto za Jevanelje. Stid nas je da govorimo o onome to smo uinili u tajnosti, ali ne stidim se Jevanelja Hristova, jer je sila za spasenje svakoga koji veruje (Rimlj.1,16).89

84

POSTOJI SILA U PRAVOM OPRAVDANJU VEROM Jer se ne sidim Jevanelja Hristova, jer je sila Boja na spasenje svakom koji veruje...Jer se u njemu javlja pavda Boja iz vere u veru(jer se u njemu otkriva pravda koju daje Bog kroz veru i koja vodi u veru- eng.i rum.prev), kao to je napisano: pravednik e od vere iv biti (Rimljanima 1,16.17).

Prvo poglavlja Rimljanima poslanice moglo bi se shavatiti kao neka vrsta rezimea (kratkog izlaganja) koji daje sliku stanja oveka bez Boga i objanjenje kako ovek dospeva u to stanje. Uzrok takvog stanja moe se izraziti jednom reju: neverovanje. Ono to je direktno vezano za neverovanje, jeste samouzdizanje. Oni (opisani u poslanici) su izgubili Boga, jer kad poznae Boga, ne proslavie ga kao Boga, niti mu zahvalie, nego zaludee u svojim mislima (predae se svojim sujetnim, tatim, nitavnim mislima) i potamnje nerazumno srce njihovo (stih 21). Sve su sebi pripisivali i poto je ljudsko ja uzdignuto, vera u Boga je opadala, sve dok nisu dospeli u tamu idolopoklonstva. Platon, Seneka i Marko Aurelije, nauavali su ono to su oni smatrali naukom o moralu. Konfuije je govorio o moralnim principima. Ali ono to je svima njima nedostajalo, jeste kako uiniti da ljudi budu to to su ovi smatrali dobrim. ak su i ti uitelji morala praktikovali ono to su sami osuivali i tako pokazali da stoje daleko od moralnih normi koje su drugima objanjavali. Dok nam ovi uitelji govore ta treba da radimo, ali nam ne daju silu da to radimo, Hristova religija ne samo da nam otkriva to to je dobro, ve nam daje i sposobnost da to isto dobro odelotvorimo. Dakle, ako Hristos ne proima moralnu pouku, napor koji ulaemo da nauimo druge ta je moralno predstavlja samo staru pagansku nauku o moralu koja je u stvari nemoral. Nauavanje morala odvojeno od Isusa Hrista je nemoralno; to je greh.90 A ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla i nema ni u jednom drugom spasenja. Jer nema drugog imena pod nebom datog ljudima kojim bi se mogli spasiti (Dela 4,11.12)

85

SPASENI PO VERI, SUENI, PO DELIMA ZATO? Jer e doi sin oveji u slavi oca svojega s anelima svojim i tada e se vratiti svakom po delima njegovim (Matej 16,27).

Bog ne gleda ko je ko. On e svakom dati po delima njegovim. Na suenju se uzimaju u obzir samo ovekova dela. I evo u doi skoro i plata moja sa mnom da dam svakome po delima njegovim (Otkr. 22,12). Karakter dela otkriva koliinu vere u Hrista. Samo ispovedanje vere nije dovoljno. Bog ne gleda ni na oveka (nije Mu vano o kom oveku se radi), ni na njegovo ispovedanje. Mi se moemo nazvati hrianima, tvrditi da drimo zakon i da nam je ao jadnih neznaboaca, ali Bog svrstava u istu klasu sve one koji nemaju odgovarajua dela. Jer koji bez zakona sagreie, bez zakona e i izginuti; i koji u zakonu sagreie, po zakonu e se osuditi (Rimlj. 2,12). To znai da je Zakon veliko merilo po kojem e se suditi svakom oveku na svetu. Ali ta znai drati Zakon? To znai uvati sve njegove zapovesti (principe, norme, pouke). Naa pravda treba da prevazie pravdu fariseja, koja je bila samo spoljanja forma. Ako mrzimo nekoga, to je ubistvo (Mat. 5,22). Ako imamo neiste misli, to je preljuba (Mat. 5,28). Ako je nae srce neisto, mi krimo sav Zakon. Spolja gledano, moemo biti koliko hoemo pedantni u dranju subote, ili veoma strogi u ispunjavanju formalnih zahteva kojima nas obavezuje ostatak Zakona, ali neisto srce e uprljati svako nae delo inei ga grehom. Jer kad neznaboci, ne imajui zakona sami od sebe ine to je po zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon (Rimlj. 2,14). Bog je dovoljnom koliinom svetlosti obasjao razliite puteve koji vode do ljudskog srca, kako bi ovek mogao da upozna pravog Boga. ak i sama priroda otkriva Boga prirode. Ako bi neko ko se nalazi u najcrnjem mraku neznabotva poeleo da upozna pravog Boga, On e poslati drugog oveka s kraja sveta, ako je potrebno, da bi ovome doneo svetlost istine. Tako e se na kraju pokazati da je svaki od onih koji budu izgubljeni odbio svetlost koja bi ga, da je istu primio, dovela do Boga.91

86

NE SUDI SE SAMO NAMA, NEGO I BOGU Ali ti trai da istina bude duboko u srcu (u temelju); uini da mudrost tvoja prodre unutar mene (Psalam 51,6- rum.prev.).

Znanje bez Boga je ludost i kako kae Pavle, nita ne pomae. ta je dakle bolji Jevrejin od drugih ljudi (u emu je njegova prednost- rum.prev.)? Mnogo, svakojako. Prvo to su im poverene rei Boje. (Rim. 3,1.2). Avram je izveden iz mnogobotva i to verom, a njegovi potomci postali su ljubazni (dragi Bogu) zbog njihovog oca. Njima je Bog poverio Svoju istinu. Oni nisu razumeli ta znai biti Jevrejin i oslonili su se na ideju da Bog dri do njih vie nego do svih drugih ljudi. Bog im je dao svetlost da je odnesu drugima. Ali, s obzirom da su bili puni oholosti, oni to nisu uinili. Za vreme njihovog robovanja, Bog je otkrio Danilu da e proi jo etiri stotine godina do ostvarenja plana po kojem Njegov narod treba da odnese svetlost svetu. irenje radosne vesti (Jevanelja) meu neznabocima, bilo je ono to je Bog oduvek traio od Jevreja, ali su oni to odbili. Ipak se Bog pobrinuo za druge narode i ne ostavi sebe neposvedoena (Dela 14,17). Zar meu nama danas, ne postoji sklonost da se ponesemo zato to imamo svetlost i da mislimo kako Bog treba naroito da vodi rauna ba o nama? Ali On nam je dao tu svetlost pod uslovom da istu odnesemo i drugima. Ako se hvalimo tom svetlou, a ne nosimo je onima oko nas, Bog e imati strpljenja sa nama, ali na kraju e neko drugi zauzeti nae mesto i obaviti posao. Bog se zakleo Avramu i njegovo obeanje e biti ispunjeno uprkos ljudskom neverstvu (Rim. 3,3.4). Ako se ne bi naao ni jedan sa verom koju je imao Avram, Bog mu moe podii decu ak iz kamenja. Samom Bogu se sudi pred oima celog svemira, jer su Ga sotona i zli ljudi u svim vremenima optuivali da je nepravedan i ravnoduan. Kada suenje bude okonano, ceo svemir e rei: Pravedni su i istiniti putevi tvoji, care svetih (care svih naroda- rum. prev.) (Otkr. 15,3).

87

KADA SIROMATVO VODI U BOGATSTVO Jer se delima zakona nijedno telo nee opravdati pred njim...Ali sad se pokaza pravda koju daje Bog, bez zakona...pravda... koja dolazi kroz veru u Isusa Hrista, u sve i na sve koji veruju u njega (Rimljanima 3,20-22; kombinovani srpskorumunski prevod).

Neki ljudi su zabrinuti zato to biblijski tekstovi, kao to je ovaj, mogu da diskredituju Zakon. Ali treba pustiti da se Bog, koji je dao ove rei, pobrine za ast Svog Zakona. Neka bude jasno za sva vremena da Zakon ne moe opravdati onog koji ga je jednom prestupio. Zakon trai savrenu pravdu od oveka, a ona se ispoljila u Hristovom ivotu. Nijedan ovek nije iveo tako kao to je iveo Hristos. Svi sagreie. Savrenstvo i uzvienost zakona navodi grenika da uzvikne: ta u initi? Ponekad se javi ideja da bi ovek, u sluaju da Hristos obrie zapisnik prolosti, mogao od tog trenutka da nastavi sa uspehom. To je bila nesrea Jevreja (v. Rimlj. 10, 2.3). Ne postoji niko na svetu ko bi sam od sebe mogao da uini makar jedno od takvih dela, isto i slobodno od sebinosti, kakva je inio Isus. ta god nije po veri greh je (Rimlj. 14,23). Nikada nije postojao bolji ovek od Pavla. Ako je neko, izuzimajui Hrista, inio dobra dela, Pavle ih je inio. Ipak je on svo to svoje dobro morao da sagleda kao gubitak , da bi dobio Hrista (v. Filib. 3, 4-8). Psalmista kae da Bog ne uskrauje ni jednoga dobra onima koji hode u pravdi. Ako je Pavle, pre nego to je sreo Hrista, imao neto dobro u svojoj prirodi, onda je morao da zadri to dobro. Ali, on je sve to smatrao gubitkom i tricama (smaem). Plan spasenja podrazumeva davanje i primanje davanje od strane Boga i primanje od strane oveka. Oholost srca odbija takvu zavisnost od Boga; ali mi jesmo nesreni (prosijaci), nevoljni, siromani i goli (v. Otkr. 3,17).93 Jer znate blagodat Gospoda naega Isusa Hrista, da bogat budui, vas radi osiromai, da se vi njegovim bogatstvom obogatite (2. Kor. 8,9).

88

JESI LI SUVIE PONOSAN DA BI PROSIO Veoma se radujem u Gospodu i srce je moje puno radosti u Bogu mojem, jer me je obukao u haljine spasenja, platem pravde ogrte me (Isaija 61,10).

Prorok se radovao u Gospodu, jer ga je Bog obukao u haljine spasenja i ogrnuo ga platem pravde. Ne treba mi da se oblaimo. Verujmo Bogu da e On to uiniti. Kad to Bog ini, onda se u tom sluaju ne radi samo o spoljanjoj garderobi. On to stavlja u oveka, tako da ovaj postaje pravedan. Katkad ujemo ljude da govore kako mi treba da obuemo nekakvu asnu odeu, da bi potom mogli nositi ovu belu haljinu. Ali ono to predstavlja preporuku za jednog prosijaka pomou koje on nalazi milost, jeste njegova potreba i njegova bespomonost. Jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju (Rimlj. 3,23).Svi su ljudi na istom nivou i ponuda milosti vai za svakoga: Doi i uzmi vodu ivota zabadava. Mi smo opravdani (u Vukovom prevodu stoji: opravdae se) zabadava, blagodau njegovom , otkupom Isusa Hrista (Rimlj. 3,24). Samo je jedna stvar na ovom svetu bez koje ovek ne moe, a to je opravdanje opravdanje koje je injenica , a ne teorija. To je Jevanelje. Sve to vredi propovedati treba da je usmereno na opravdanje verom. Nama treba Hristova pravda da nas opravda u sadanjosti i da nas opravda za ono to smo uinili u prolosti.94 Traih Gospoda i u me i svih nevolja mojih oprosti me. Koji u njega gledaju, prosvetljuju se i lica se njihova nee postideti. Ovaj stradalac zavika i Gospod ga u i oprosti ga svih nevolja njegovih (Ps.34,4-6).

89

POZIV NA POKAJANJE JE VEOMA DOBRA VEST Gle, Bog je spasenje moje, uzdau se (biu pun poverenja), neu se bojati (niega), jer mi je Gospod Bog sila (moja snaga) i pesma(ono im se hvalim- u zagradi je rumunski porevod), on mi bi spasitelj (Isaija12,2).

Boji Duh nas je upozorio da obratimo panju na ono to ini telesni um i na nain na koji e takav um izopaiti oveka i varati ga u svakom pogledu. Nije li nam rekao Isuus : Postaraj se dakle i pokaj se (budi pun revnosti, ali pokaj se u drugim prevodima). ta znai ono ali? Znam dela tvoja da nisi ni studen ni vru. O da si studen ili vru! Ovako budui mlak, izbljuvau te (u dr. prevodima muka mi je, povratiu te) iz usta svojih. Jer govori: bogat sam i obogatio sam se i nita ne potrebujem ; a ne zna da si ti nesrean, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savetujem te da kupi od mene zalata eenog u ognju da se obogati i bele haljine da se obue i da se ne pokae sramota golotinje tvoje; i masti oinjom pomai oi svoje da vidi... Budi pun revnosti, ali i pokaj se! (Otkr, 3,15-19). ta hoe da se kae tim ali? ta podrazumeva ovaj veznik? On obuhvata sve navedene stihove. Prvo to Isus kae je: Znam dela tvoja, a poslednje: Budi pun revnosti, ali i pokaj se. Da li ste u ovom asu spremni da se pokajete od svojih dela? Kakvo dobro e vam doneti ta dela? Jesu li ona savrena? Jesu li pravedna? ta god nije po veri, greh je (Rimlj. 14,23). Imate li takva dela koja nisu proizala iz vere, ve ih proima ljudsko ja? Ne zaboravite da je haljina koju moramo kupiti izatkana na nebeskom razboju i nema nijednu nit ljudske tvorevine (mudrosti, invencije)*. Ako bismo utkali samo jednu takvu nit u ivot za koji kaemo da ga ivimo u Hristu, pokvarili bismo celu haljinu.95 Pravdom e se utvrditi (ojaati). Izagnaj strah, jer se nema ega bojati, oteraj bojazan, jer ti se nee pribliiti...To je nasledstvo slugu Gospodnjih i pravda njihova (spasenje njihovo) od Mene, Veli Gospod (Is. 54,14.17).

citat iz spisa E.G. White (Hristove oigledne pouke, str. 278)

90

KAD TRAITE HLEB, NEETE DOBITI KAMEN

Videe trud due Svoje i nasitie se pravedni Sluga Moj, poznanjem svojim mnoge e opravdati (mnoge e dovesti u stanje koje je po volji Bogu- rum.prev.) i Sam e nositi bezakonja njihova (Isaija 53,11). Kada dolazite pred Boga, neka ove rei budu na vaim usnama: Spasiemo se kroz Njegov ivot (v. Rimlj. 5,10). Tako e posluanjem jednoga biti mnogi pravedni (uinjeni pravednimrum. prev. stih 19). Iznesite to pred Boga u molitvi. Te rei su istinite, jer ih je sam Gospod izgovorio. Kako se ti blagoslovi mogu dobiti? Verom! Primite ih verom i oni e biti vai, tako da niko nee moi da vam ih oduzme. Imaete ih ak i ako ne razumete kako sve to biva, a kad imate blagoslov pravde, imate i ivot. Koji ivot? Boanski ivot. Tako dakle, kada se naete u iskuenju koje vas je obino pobeivalo, moete rei sotoni da on nije u stanju da vas natera da padnete na kuanju , jer to vie niste vi, ve Hristos koji ivi u vama. Nikada, ni u jednom oveku, nije postojala sila koja bi mu omoguila da on sam odoli iskuenju. Mi to ne moemo. To znai da moramo imati neki drugi (drugaiji) ivot u odnosu na na, da bismo mogli da pobedimo greh. To mora biti ivot koji greh nikada nije dotakao, niti moe da ga dotakne. Iznova i iznova ponavljajte uzviene rei: Njegov ivot je moj ivot; greh me ne moe dotai. Njegova sila je moja sila; Njegova poslunost je moja poslunost i Njegov ivot je moj ivot. On je iveo bez greha i ja verom prisvajam taj ivot; uvam ga, jer je on sada moj ivot i greh ga ne moe dotai. To je jedini nain da odolite grehu i iskuenju, jer e ovaj ivot svaki put odneti pobedu. A zakon doe da se umnoi greh; jer gde se umnoi greh, onde se jo vema umnoi blagodat (milost), da kao to carova greh za smrt (dajui smrt), tako i blagodat da caruje pravdom za ivot veni (dajui pravdu za ivot veni- rum. prev.), kroz Isusa Hrista, Gospoda naega (Rimlj. 5, 20.21). 96 Koji je meu vama otac u koga ako sin zaite hleba da mu da kamen? Ili ako zaite ribe da mu da...zmiju?...Kad dakle, vi zli budui, znate dobre dare davati deci svojoj, koliko e vie otac nebeski dati Duha Svetoga, onima koji itu u njega (Luka 11,11-13).

91

DRAGOCENA RADOST DRANJA SUBOTE SEDMOG DANA Ako zadri nogu svoju u subotni dan, da ne ini ono to je tebi drago (svoja zadovoljstva) na moj sveti dan, ako ti subota bude milina dok proslavlja Gospoda i prozove dan Gospodnji slavnim, ako ga bude potovao ne idui svojim putevima, ne bavei se svojim poslovima, ne traei svoje uitke i ne govorei svoje rei (prazne rei, brbljanje), tada e se veseliti (uivati) u Gospodu (Isaija 58,13.14- kombinovani prevod). Stvaranje nije predstavljalo fiziki posao; ono je u potpunosti bilo duhovne prirode. Bog je govorio i tvorevina je nastala, a re Njegova je duh. Tako dakle, drati subotu Gospodnju ili odmor Boji znai radovati se u duhovnom odmoru. Subota nije stvorena samo radi fizikog odmaranja. Ona ima daleko uzvieniju svrhu nego to se to obino misli. Tano je da se od nas trai da zastanemo sa naim poslovima tog dana, ali obustavljanje fizikog rada je samo simbol (znak) duhovnog odmora koji Gospod daje onima koji ga prihvataju kao Tvorca svega postojeeg. Bez duhovnog odmora nema istinskog dranja subote. ovek se moe uzdravati od rada sedmog dana isto tako striktno kao to je to bio sluaj sa farisejima, pa ipak ako ne zna ta znai (ako ne doivljava) radost u Gospodu Isusu Hristu, on ne dri subotu. Ako bi drao subotu, kau neki, kako bi zaradio za ivot? Upravo subota daje odgovor. Ideja i smisao subote jeste potpuno i savreno poverenje u Gospoda, ija je ljubav prema svim Njegovim stvorenjima jednaka Njegovoj sili da im pomogne i uini im dobro. Treba li neko ko je u kripcu (u nematini), da sakuplja plodove (berba, etva) u subotu, jer je to jedini nain da spase letinu? glasi drugo pitanje koje se esto postavlja. Bog kojem ne treba pomo da bi napravio kukuruz i uinio da on raste, u stanju je i da ga zatiti, ili pak, da se pobrine na neki drugi nain za oveka, ako etva bude unitena.. Subota nas podsea na to da je Bog dobar i milostiv (Ps. 111,4).97 Ovako veli Gospod: uvajte se da ne nosite bremena u subotu i ne unosite na vrata Jerusalimska...nego svetite subotu kao to sam zapovedio ocima vaim (erem. 17,21.22).

92

INDEKS

1. Jones,A.T. Vest treeg anela, - Bilten Generalne konferencije, 1893, str.200-202. 2. Ibid, str.204. 3. Ibid, str. 205. 4. Ibid, str. 206.207. 5. Waggoner,E.J, Rimljanima poslanica, str. 12.13. 6. Ibid, str.128.129. 7. Ibid, str. 129. 8. Ibid, str.92.93. 9. Ibid, str. 93.94. 10. Ibid, str. 95.96. 11. Ibid, str. 96.97. 12. Ibid, str. 178.179. 13. Ibid, str. 179. 14. Ibid, str. 96.97. 15. Ibid, str. 70.71. 16. Ibid, str. 72. 17. Waggoner, Dobre vesti, str. 47. 18. Waggoner, Rimljanima poslanica, str. 72.73. 19. Ibid, str. 73.74. 20. Ibid, str. 22. 21. Ibid, str. 23.26. 22. Waggoner, Dobre vesti, str. 42. 23. Waggoner, Rimljanima poslanica, str. 163.164. 24. Ibid, str. 164-166. 25. Jones, Prorok, svetenik,car, str. 57.60. 26. Ibid, str. 81.82. 27. Ibid, str. 61. 28. Ibid, str.61.62. 29. Ibid, str. 24. 30. Bilten G.K, str. 126.127. 31. Ibid, str. 128. 32. Ibid, str. 128.129. 33. Dobre vesti, str 90.91. 34. Ibid, str. 60.61. 35. Ibid, str. 49-51. 36. Ibid, str. 51.52. 37. Ibid, str. 53.54. 38. Ibid, str.55.56.

93

39. Waggoner, Rimljanima poslanica, str. 159.160. 40. Waggoner, Dobre vesti, str. 56,57. 41. Ibid, str. 82 42. Ibid, str. 80.82. 43. Ibid, str.81.78.79. 44. Ibid, str. 44.45. 45. Bilten G.K. (1893), str. 415. 46. Ibid, str. 38. 47. Ibid, str. 378.379. 48. Ibid, str. 360.361.359. 49. Ibid, str. 342. 50. Dobre vesti, str. 50.51. 51. Waggoner, Svetlost proroanstva, str. 106.108.109. 52. Bilten G.K, str. 301. 53. Ibid, str. 298. 54. Ibid, str. 302. 55. Ibid, str. 298. 56. Ibid, str. 299. 57. Ibid, str. 299. 58. Ibid, str. 299.300. 59. Ibid, str. 300.301. 60. Ibid, str. 301.302. 61. Waggoner, Jevanelje u stvaranju, str. 55-57. 62. Ibid, str. 57-59. 63. Ibid, str. 59.60. 64. Ibid, str. 51.52. 65. Ibid, str. 61. 66. Ibid, str. 52-54. 67. Ibid, str. 137-140. 68. Ibid, str. 141.142. 69. Jones&Waggoner, Pouke o veri, str. 23-25. 70. Bilten G.K, str. 440.441. 71. Pouke o veri, str. 28.29. 72. Ibid, str. 29.30. 73. Ibid, str. 31.32. 74. Ibid, str. 32. 75. Ibid, str. 32.33. 76. Waggoner, Veni zavet, Uvod. 77. Wagg., Biblijske studije Rimljanima poslanica, str. 1. 78. Veni zavet, Uvod. 79. Jones, Sadanja istina, Tom 9, br.2, Jan. 26. 1893. 80. Pouke o veri, str. 124.125.

94

81. Ibid, str. 125.126. 82. Ibid, str. 126. 83. Ibid, str. 132.133. 84. Ibid, str. 132-135. 85. Ibid, str. 235.136. 86. Ibid, str. 107.108. 87. Ibid, str. 112.113. 88. Biblijske studije-Rimljanima poslanica, str.1.2. 89. Ibid, str. 2.3. 90. Ibid, str. 4. 91. Ibid, str. 5. 92. Ibid, str. 6. 93. Ibid, str. 7. 94. Ibid, str. 7.8.10. 95. Bilten G.K.(1893), str. 346. 96. Biblijske studije-Rimljanima poslanica, str. 33.34. 97. Jevanelje u stvaranju, str. 156-160.

95

ZADNJA KORICA

Isus nas je uio da se molimo: Hleb na potrebni daj nam danas

Ovo izdanje je obogaeno hranljivim delovima Radosne vesti, iji e neodoljivi ukus, uvereni smo u to, prepoznati dua svakog itaoca. ini se da dvojica autora, Jones i Waggoner, nisu znali da propovedaju loe vesti, egocentrinu poruku motivisanu strahom! Svaka izloena tema je kao zrak suneve svetlosti, bljesak duhovnosti, koji dokazuje svoju delotvornost tako to razneuje srce i miri ga sa Hristom i Njegovom pravdom. Otkrijte sami zato poruka pravde kroz veru, kada se pravilno shvati, nikada ne ostavlja ukus dosade i bljutavosti. Pavle je rekao Korinanima da on nije mislio da to zna meu njima, osim Isusa Hrista i to raspetog. A to to je imao da im porui, ispoljavalo se u dokazivanju duha i sile. Isti Sveti Duh ivi i danas!

96