Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Prodavnice cimetove boje

Prodavnice cimetove boje

Ratings: (0)|Views: 250 |Likes:
Published by Mite Stefoski

More info:

Published by: Mite Stefoski on Feb 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/30/2013

pdf

text

original

 
Prodavnice cimetove boje
Izvor: Bruno Šulc,
 - prevod s poljskog i predgovor dr StojanSubotin. [Beograd : Nolit, 1961, 264 str.]
Avgust
1
U julu je moj otac odlazio u banju i ostavljao me s majkom i starijim bratom na milost inemilost letnjih dana belih od žege i onesvešćujućih. Prevrtali smo, ošamućeni svetlom,tu veliku knjigu raspusta, čiji su svi listovi goreli sjajem i imali na dnu opojno slatkomeso zlatnih krušaka.Adela se vraćala u svetla jutra, kao Pomona iz vatre užarenog dana, prosipajući izkotarice šarenu lepotu sunca – sjajne trešnje, pune vode ispod prozračne kožice, crnevišnje, čiji je miris prelazio ono što se ostvarivalo u ukusu; kajsije, u čijem se zlatnommesu nalazila srž dugih popodneva; a pored te čiste poezije voća istovarivala je komađemesa sa klavijaturom telećih rebara nabreklih snagom i hranljivošću, alge povrća, kaoubijene sepije i meduze – sirovi materijal ručka sa još neformiranim i jalovim ukusom,vegetativne i zemaljske primese koje su mirisale divljinom i poljem.Kroz tamni stan na prvom spratu zidane zgrade na trgu svaki dan je skroz prolazilo leto:tišina drhtavih vazdušnih slojeva, kvadrati svetla koji su na podu snivali svoj strasni san;melodija vergla izvučena iz najdublje zlatne žile dana; dva-tri takta refrena, koji je, svirannegde na klaviru, stalno iznova, malaksavao na suncu na belim pločicama, izgubljen uvatri dubokog dana. Pospremivši, Adela je pravila hlad u sobama navlačeći platnene
 
zavese. Tada su se boje spuštale za oktavu dublje, senka je ispunjavala sobu, kao utonuluu svetlost morske dubine, ogledajući se još mutnije u zelenim zrcalima, a sva žega danase odmarala na zavesama koje su se lako talasale od sanjarija podnevnih sati.Subotom popodne izlazio sam s majkom u šetnju. Iz polumraka trema ulazilo se odmah usunčano kupanje dana. Prolaznici, hodajući u zlatu, imali su oči sužene od žege, kaoslepljene medom, a malo podignuta gornja usna otkrivala im je desni i zube. I svi koji suhodali tog zlaćanog dana imali su tu grimasu žege, kao da je sunce svim svojim pristalicama bilo stavilo istu masku – zlatnu masku sunčanog bratstva, i svi, koji su danasišli ulicama, susreli su se, mimoilazili, stari i mladi, deca i žene, pozdravljali su se u prolazu tom maskom, naslikanom debelom, zlatnom bojom na licu, kezili su se jedni nadruge tom bahantskom grimasom – varvarskom maskom paganskog kulta.Trg je bio prazan i žut od žege, očišćen od prašine vrelim vetrovima, kao biblijska pustinja. Trnoviti bagrem, izrastao iz pustoši žutog trga, ključao je nad njim svetlimlišćem, buketima plemenito raščlanjenih zelenih filigrana, kao drveće na starimgoblenima. Izgledalo je kao da to drveće uzbuđuje vetar, teatralno pokrećući svojekrošnje, da bi u patetičnim pregibima pokazalo lepotu lisnatih lepeza sa srebrnastimtrbuhom, kao krzna plemenitih lisica. Stari domovi, politirani vetrovima mnogih dana,zabavljali su se refleksima velike atmosfere, odjecima, uspomenama boja, razbacanim uunutrašnjosti šarene vedrine. Izgledalo je kao da su cela pokolenja letnjih dana (kaostrpljivi fasaderi, koji su sa starih fasada skidali plesan maltera) skidali lažnu glazuru, izdana u dan sve jasnije otkrivajući pravi lik domova, fizionomiju sudbine i života, koji ih je formirao iznutra. Sada su prozori, zaslepljeni bleskom praznog trga, spavali; balkoni suispovedali nebu svoju prazninu; otvoreni tremovi su mirisali hladovinom i vinom.Gomilica odrpanaca, koja se u uglu trga održala pred vatrenom metlom žege, opsedala jekomadić zida, ispitujući ga stalno nanovo udarcima dugmadi i novca, kao da je izhoroskopa tih metalnih kružića bilo moguće pročitati pravu tajnu zida, išaranoghijeroglifima crta i pukotina. Uostalom, trg je bio pust. Očekivalo se da će pred tajsvedeni trem s vinarevim buradima u senku bagrema što se njišu stići Samarićaninovomagarence, vođeno za povodac, a dvoje slugu će pažljivo skinuti bolesnog čoveka saužarenog sedla, da bi ga po senovitim stepenicama oprezno unelo na sprat koji mirišesabatom.Tako smo ja i majka putovali preko dve sunčane strane trga, vodeći naše izlomljenesenke po svim kućama kao po klavirskim dirkama. Kvadrati pločnika su lagano promicaliispod naših mekih i pljosnatih koraka – jedni bledorumeni kao ljudska koža, drugi zlatni imodri, a svi pljosnati, topli, baršunasti na suncu, kao neka sunčana lica, toliko ugaženastopama pa se nisu mogla prepoznati, da su postala prijatno ništavilo. Najzad, na uglu Strijske ulice ušli smo u senku apoteke. Velika tegla sa sokom od malinau širokom prozoru apoteke simbolisala je hlad balsama, kojim se mogao umiriti svaki bol. A posle nekoliko kuća ulica već nije bila u stanju da i dalje zadrži
decorum
grada,kao seljak koji, vraćajući se u rodno selo, usput skida svoju gradsku eleganciju, menjajućise lagano, što se više približava selu, u seoskog odrpanca.
 
Kućice predgrađa su zajedno sa prozorima tonule, uvučene u bujno i neuredno cvetanjemalih vrtića. Zaboravljeni od velikog dana, bujno i tiho su rasli svakojako zelje, cveće ikorov, radujući se odmoru koji su mogli prespavati izvan vremena, na granicama beskrajnog dana. Ogromni suncokret, uzdignut na moćnoj stabljici i oboleo odelefantijazisa, čekao je u žutoj žalosti poslednje tužne dane života, ugibajući se podhipertrofijom čudovišne korpulencije. Ali naivna dobrodeva predgrađa i cicani, prosticvetići stajali su bespomoćni u svojim uštirkanim i belim košuljama, bez razumevanja zaveliku tragediju suncokreta.
2
Zamršeni gustiš trave, korova, travuljine i čičaka bukti u vatri popodneva. Šume rojevimuva u popodnevnom dremežu vrta. Zlatno strnjište trešti na suncu, kao riđi skakavci; uobilnoj kiši vatre zriču zrikavci; mahune semenki eksplodiraju tiho, kao popci.A travnati kožuh diže se u ispupčenoj grbi-brežuljku prema ogradi, kao da se vrt u snuokrenuo na drugu stranu i njegova gruba, seljačka pleća dišu tišinom zemlje. Na tim plećima vrta, aljkava, ženska bujnost avgusta je narasla u gluve jaruge ogromnih čičaka,raširila se komadima maljavih lisnatih ploča, ogromnim jezicima mesnatog zelenila.Tamo su se te buljave prostačine čičaka bečile kao ženetine koje su široko posedale,upola prožderane sopstvenim pomahnitalim suknjama. Tamo je vrt zabadava prodavaonajjevtinije grudve divljeg jorgovana, grubu kašu bokvice koja je smrdela na sapun,divlju rakiju metvice i svakojaki avgustovski bofl najgore vrste. Ali, s druge strane plota,iza tog matičnjaka leta, zaraslog u glupost poidioćenog korova, nalazilo se smetlištezaraslo u divlje trnje. Niko nije znao da je baš tamo avgust toga leta priređivao svojuveliku pagansku orgiju. Na tom smetlištu, naslonjen na plot i obrastao divljim jorgovanom, stajao je krevet kretenaste devojčice Tluje. Tako smo je svi zvali. Na gomilismeća i otpadaka, starih lonaca, papuča, krša i starudija stajao je zeleno obojen krevet, poduprt dvema ciglama, umesto jedne noge koja je nedostajala.Vazduh iznad toga krša, podivljao od žege, presecan sjajnim konjskim muvama, pobesnelim od sunca, treštao je kao od nevidljivih čegrtaljki, razdražujući do ludila.Tluja sedi zgrčena na žutoj postelji i krpama. Njena velika glava se ježi čupercima crnekose. Lice joj se grči kao harmonika. Svaki čas grimasa plača steže tu harmoniku uhiljadu poprečnih bora, a čuđenje je ponovo isteže, izglađuje bore, otkriva pukotine sitnihočiju i vlažne desni ispod mesnate usne nalik na rilicu. Prolaze sati puni žege i dosade zavreme kojih Tluja poluglasno priča, drema, tiho gunđa i nakašljuje se. Muve u gustimrojevima sedaju na nepomičnu osobu. Ali iznenada ta gomila prljavih rita, krpa i dronjaka počinje da se miče, kao oživela od grebanja pacova koji se u njoj legu. Muve se poplašeno bude i dižu u velikom bučnom roju, punom besnog zujanja, bleskanja itrepetanja. I dok se dronjci suljaju na zemlju i rasprštavaju po smetlištu kao poplašeni pacovi, iz njih se iskobeljava, lagano odvija jezgro, izbija srž smetlišta: polunaga i tamnakretenka kreće se lagano i staje, nalik na pagansko božanstvo, na kratkim dečjim nogama,a iz vrata nabreklog od navale besa, iz pocrvenelog i od ljutine sve tamnijeg lica, na komekao crteži procvetavaju arabeske napetih žila, otima se zverski, promukao krik, pušten iz

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
civi2211 liked this
ars63 liked this
Tijana Iloski liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->