Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
1.
 Винкелман (1717-1786).
Модерно поимање науке
Дефинисао је предмет (систем уметности), циљ и смисао истраживања(проучити идеал уметности да би се пренео савременим ствараоцима), развијаонаучни опис, пружио основна објашњења развоја уметности (из којих су уследећим вековима развијени појединачни методи и приступи историје уметности),протумачио према концептима свога доба основне правилности уметности (развојод настанка преко успона до пада), покушао је да на основу тога оствари контролунад уметношћу.На универзитету у граду Хале уписао је студије теологије. Редовно слушапредавањаБаумгартена, творца естетике као филозофске дисциплине. Није биозадовољан Баумгартеновим начином проучавања уметности (књижевности), где сеуметност систематише према унапред утврђеним шемама, а не на основу анализесамих дела. Винкелманову жељу да упозна саме појаве и процесе могле су тада дазадовоље само природне науке (математика, медицина и физика). 1740. постао јебиблиотекар код канцелара Лудевикаи ту је стекао извесна сазнања о истраживањуу друштвеним и историјским наукама. Научио је да сагледава прошлост као извородговора на нека актуелна питања. Упознао је и начине утврђивања аутентичностидокумената, анализу и интерпретацију писаних извора. Савладао је и основедипломатике. Незадовољан послом напушта га и наставља студије на универзитетуу Јени. Ту се вратио природним наукама (математика, медицина, математичкамедицина). Учио је како да посматра чињенице, да анализира појаву коју проучавапрепознајући њене основне елементе, да разликује и упоређује појаве, да запажадетаље и утврђује особине предмета, да открива правилности. По завршеткустудија почео је да ради као професор у граду Зехаузену, а у слободно време себавио делима грче и латинске књижевности. Затим је себи одредио нови циљ:упознавање историјске науке. Од средине 40-тих читао је француске и енглескеисторије сагледавајући мноштво метода у тадашњој историографији (писањеисторије) и начина објашњавања историјских догађаја. Током друге половине 40-тих дао се на учење језика (знању латинског, грчког, хебрејског и енглеског додао је познавање француског и италијанског). Незадовољан послом Винкелман ганапушта и прелази у Саксонију, где ће радити као библиотекаргрофа Хајнриха фонБинауа, који је имао највећу приватну библиотеку у Немачкој. Ту је, у следећемпериоду, Винкелман почео да изграђује свој језик и стил писања. Читао је делаенглеских и италијанских књижевника.Био је под нарочитим утиском
 Волтерове књиге о француској историји(Доба Луја XИВ, 1751)
, која је и по приступу и по садржају била другачија одисторија какве су се дотада писале и које је и Винкелман имао прилике да упозна.Предмет разматрања овде нису били ратови и политички догађаји него култура, тј.историја је схваћена као «историја духа». Начин сагледавања је био нов, јер нисупосматране значајне историјске личности него општи историјски токови (на сличанначин ће Винкелман у својој историји уметности Старог века узети у разматрањеуметност, а не уметнике). Волтерово истраживање прошлости било је ангажовано,изложено као памфлет против варварства и фанатизма сваке врсте, као примерученим људима који живе у своме времену и који желе да својим знањима утичу на1
 
савремене догађаје
 
). Винкелман је учествовао у писању каталога Бинауовебиблиотеке, а онда је постао и грофов помоћник у писању историје Немачке. Токомовог рада прихватио је од Бинауа метод који је за оно време имао једну битнуновину, а то је критички однос према изворима. Тако је Винкелман не самозаокружио своје научно формирање, него и први пут добио прилику да учествује унаучном раду.Некако баш у време када је сазревао као научник, Винкелман је почео да сеприближава проучавању уметности. суочио се са њом најпре као са новом врстомизовра, под утицајем лајпцишкогпрофесора историје и поезије Криста. УКристовом раду је наишао на занимљив приступ који је открио двоструку користод проучавања уметности. Прво, видео је да осим тексотва као историјски изворимогу да послуже и натписи, новац и слике; друго код Криста се суочио са ставом да је науци потребан добар укус, без кога она постаје неупотребљива, болесна и да јетај укус потребно изграђивати проучавањем уметности.Убрзо се окренуо литератури о уметности. Почео је да чита све «што јеобјављено о уметности на свим језицима». Правио је исписе из дела Вазарија,Белорија, Албертија,.... и временом је почео да саставља и нека сопствена запажањаи мишљења о уметности. Посматра уметничка дела (Дрезеден-кабинет графике,копије версајских скулптура, оригиналне немачке и италијанске скулптуре из 17 и18 века, сликарска дела у галерији, Липертова колекција гема и античка збирка). Увише наврата је и путовао да би видео поједина, углавном античка дела. Упознао једовољно остварења да започне изградњу свог укуса и начина посматрања ликовногдела.1752. године његов најстарији познати текст о уметности, опис најбољихслика дрезденске галеријеСве више се приближавао уметничким круговима Дрезедена, па јепосветивши пажњу читању дела о уметности, обилажењу збирки и дружењу и разговору са уметницима, решио да напусти службу код Бинауа, сасвим пређе уДрезден и посвети се проучавању уметности. решио је да упозна уметничкетехнике и поступке при изради ликовног дела. Показао је намеру да и сам савладавештину цртања. Лекције из цртања добијао је од сликара и вајара Адама ФридрихаЕзера. Од њега је научио и о елементима уметности, посебно о улози античкетрадиције у европској уметности. Дружио се и са дрезденским уметникомХагедорном, од кога је доста научио о европској уметности и чуо неке идеје омогућим начинима излагања дела у галеријама. Винкелман ће и касније када будепрешао у Рим настојати да се креће у уметничким круговима. Дружио се сауметницима који су чинили језгро настајућег неокласицизма, а нарочито саМенгсом.Винкелман је приступио проучавању уметности као већ веома учен човек иформиран научник. Тај посао је засновао на схватањима модерне науке, у којој седефинишу предмет и циљ истраживања, анализирају појаве, траже узроци, уочавајуправилности; ослонио се на употребљива сазнања разних наука (историје, историјекултуре, филозофије, филологије, нешто и од природних наука); употребио је једанброј метода који су се одмах могли применити (нпр. у критици писаних извора);поједине методе других наука је морао да прилагоди проучавању уметности(уочити аналогије између појава у уметности и појава којима се те науке баве, па2
 
њихове методе пресликати на област уметничког). На овај начин је засновао новунаучну дисциплину, чији је предмет проучавања уметност.Овај подухват није могао да изведе одједном него је то чинио постепено, у једном низу радова насталих између
1755 и 1764. године
.
•
У тексту
о подражавању грчких дела у сликарству и вајарству из 1755. године
присутни су многи главни елементи Винкелманове науке о уметности.Означио је
циљ истраживања
: откривање античког идеала уметности иформирање савременог укуса на тим основама. Тумачио је уметнички укусстарих Грка и њихово поимање лепоте у уметности и књижевности (тада се јавља његова формулација«племенита једноставност и мирна величинаупоставци и изразу). Антички идеал довео је у везу са условима (начин живота,обичаји, техника,...). У раду је правио паралеле између античких уметника иуметника новог века код којих је приметио да примењују или не примењујуискуства антике. Овај Винкелманов рад настао је делом из књишког знања, аделом кроз дружење са дрезденским уметницима и посматрање уметничкихдела.
•
У следећим текстовима које је писао по преласку из Немачке у Рим, разрађивао је елементе свог поступка. Описујући поједина дела антике кретаосе од литерарног до научног описа, стварајући одговарајући језик итерминологију и покушавајући да развије анализу форме. У опису
Торза (1759)
покушао је да утврди првобитни изглед уметничког дела. Ово га је навело да сеу својим рукописима позабави проблемом растаурације и правила за откривањенакнадних додатака, доносно за препознавање изворних делова.
•
Кратке приказе појединих остварење заменио је дужим студијама опроблемима или гранама уметности. Искуства из посматрања и описивањаобјединио је разматрајући
приступ делу (1759)
, скрећући пажњу на 3 тачке:уметников труд и таленат, лепота дела и посматрачево разумевање дела. Ту јеизложио своје критеријуме за утврђивање уметникове оригиналности (иквалитета) у ликовном изражавању.
•
Винкелманов основни циљ, преношење античког идеала укуса насавременике, захтевао је да истражи конкретне облике у којима се тај идеалогледа. Увео је појам
 грације (1759)
, коју је дефинисао као матреијални изразидеала. Затим је посматрао облике у којима се грација јавља у појединимликовним елементима (покрету, изразу, драперији) и тако је омогућио себи дапрати развој само једног елемента, тј. његове промене у разним периодимауметности. На пример када је проучавао
античку архитектуру (1762)
оделемената је издвојио украс у посматрао га у развоју кроз периоде; у том оквирупосматрао је зидно сликарство само као украс грађевине.
•
 Каталог са описом гема и камеја једног преминулог грофа (1760)
. Уприказима на камењу посматрао је мотиве и доводио их у везу са митологијом иисторијом старих народа; тако је препознавао поједине теме, портрете и приказеисторијских догађаја и приписивао каменове уметностима појединих народа(египћана, етрураца, грка, римљана). Захваљујући великом броју такокласификованих примерака дошао је до закључка о одликама египаског,етрурског и грчког стила, а одатле и до слике о степенима развоја уметности, одњеног постанка до врхунца.3
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more