UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET

PROIZVODNJA GROA U SRBIJI SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:ORGANIZACIJA VOARSKOVINOGRADARSKE PROIZVODNJE

Predmetni nastavnik: Prof. Dr D. Mili

Student: Greber Nikola Buo Danijela Pani Rade Peji Darko

Novi Sad, 2008. godina

1. UVOD
Voarsko-vinogradarska proizvodnja pripada oblasti biljne proizvodnje, koja se odvija preko gajenja voaka i vinove loze kao viegodinjih biljaka. Vreme eksploatacije u proizvodnji je dugo i traje od 15-50, pa i vie godina, i podlono je stalnim kolebanjima u zavisnosti od mnogobrojnih inilaca. ovek je osnovni pokreta procesa rada u voarskovinogradarskoj proizvodnji. Pre svega, spoljni inioci su jedan od glavnih faktora uspenosti proizvodnje, jer se ona odvija na otvorenom polju. Uz pomo naunih saznanja i tehnike, ovek moe donekle da utie na izmenu odreenih inilaca, prilagoavajui ih potrebama i zahtevima samih voaka i vinove loze, kao to je na primer obogaivanje zemljita hranjivim materijama. Ali na ostale bitne inioce kao to je klima, ovek nema nikakvog uticaja, ve se i sam mora prilagoavati. Ustvari, prouavanjem biolokih karakteristika ovih biljaka, proizvoa iri sam asortiman, ali i usmerava selekciju, te dobija adaptivne sorte raznih varijeteta i tipova. Takoe, jako veliki uticaj ima primena agrotehnikih mera, kao i ekoloki uslovi, to svakako ima i uticaj na poveanje trokova, ali i na ekonominost, rentabilnost i produktivnost rada. Prednost u gajenju voaka i vinove loze je ta da se mogu koristiti i zemljita sa slabijim fizikim i hemijskim osobinama, zemljita sa veim nagibom i sloenijim reljefom, kao i krajevi parcela, picevi, prostori pored puteva itd. Vokama najvie odgovaraju umereno vlana, ocedna i plodna zemljita, slabo kisele ili neutralne reakcije. Takoe, peskovita zemljita su pogodna za gajenje vinove loze. Vinova loza je odlian sakuplja suneve svetlosti i toplote. Velika prednost je u tome to se groe moe direktno, bez prethodne industrijske prerade, koristiti u ljudskoj ishrani. Vinova loza kasnije stupa u plodonoenje i odlikuje se periodom rastue, pune i opadajue rodnosti. Naravno, sa ekonomske strane gledano, najbolje je da vreme koje proe do plodonoenja bude to krae i da se period pune rodnosti to vie produi, kao i da se sa nastupanjem opadajuih prinosa ispod granice rentabilnosti prekine proizvodnja. Jedna od mana vinogradarske proizvodnje je odlika sporog obrta uloenog kapitala, zbog dugog procesa proizvodnje, kao i zbog znatno veih trokova zatite i veeg uea ive radne snage. Meutim, u proizvodnji groa potrebno je znatno vie finansijskih sredstava za podizanje zasada, odnosno do momenta stupanja zasada u plodonoenje. Takoe, vinogradarska proizvodnja zasniva se na znatno obimnijim investicijama u poreenju sa ostalim biljnim proizvodnjama, pa je u samom startu u znatno nepovoljnijem ekonomskom poloaju. Proizvodnja groa predstavlja radnointenzivnu proizvodnju, jer u njoj dominira uee ivog rada nad minulim radom. Prvenstveno se misli na izvoenje radnih procesa obrade zemljita neposredno oko rodnih okota, rezidbe i berbe. U dananjim uslovima se u ovoj proizvodnji sve vie ide na izmenu strukture rada uvoenjem savremene mehanizacije. Imajui u vidu navedene specifinosti vinogradarske proizvodnje, javlja se potreba za nabavkom i korienjem specijalizovanih maina, posedovanje dobre putne mree i ostalih prateih objekata. Izgradnjom industrijskih pogona za preradu i objekata za privremeno ili due uvanje groa, produava se sezona potronje.

Iz svega reenog moe se izvesti zakljuak da osnovna orijentacija proizvoaa groa treba da bude usmerena ka postizanju vee produktivnosti rada, jer se samo tako mogu poboljati i ostvariti povoljni ekonomski rezultati u ovoj grani poljoprivrede.

1.1. Uzgojni oblici okota Nadzemni delovi okota stariji od 2 godine ine uzgojni oblik okota, njegovi osnovni elementi su: stablo,krakovi i rodni vorovi, iji se lastari orezuju na rodne elementekondire i lukove. Pre pojave filoksere vinova loza je gajena jednostavno (bez odreenog uzgojnog oblika), okot nije imao stablo ili je ono bilo kratko, glava okota je bila blizu povrine zemlje a rezidba je vrena u glavu.Vrste uzgojnih oblika su: PEHARAST (ravasti, aolik) uzgojni oblik okota-vrlo star uzgojni oblik; okoti na stablu imaju 3-4, a ree 5-6 krakova, zvezdasto rasporeenih po obodu glave okota; u Srbiji je najpre bio odomaen u upi sa sortom prokupac, pa je i nazvan upska rezidba LEPEZASTI uzgojni oblik okota-umesto krunog, zvezdastog rasporeda krakova po obodu glave okota daje im se lepezast raspored, sa kracima u jednoj ravni u pravcu pruanja reda GIJOOV uzgojni oblik okota-ovaj uzgojni oblik okota prvi je 1860. godine opisao francuski vinogradar dr il Gijo VISOKA DVOKRAKA HORIZONTALNA KORDUNICA (MOZEROVA KORDUNICA)-to je jednospratna dvokraka horizontalna kordunica na kojoj se primenjuje kratka ili meovita rezidba; ovaj uzgojni oblik zastupljen je danas u savremenim vinogradima u mnogim vinogradarskim zemljama, uglavnom za gajenje visokih sorti groa SILVOZOVA KORDUNICA-dobila je ime po vinogradaru arlu Silvozu;to je jednospratna jednokraka ili dvokraka kordunica KORDUNICA OBLIKA KIOBRANA-ovaj uzgojni oblik okota je odavno poznat u SAD; primenjivao se uglavnom za sorte od amerikih vrsta loze; kod sorte konkord bio je najzastupljeniji uzgojni oblik; ponegde se naziva ambrela, kako se i izgovara engleska re umbrella a znai kiobran; dosadanja iskustva sa ovim oblikom okota kod nas ukazuju da je na njemu ekonomino gajenje loze MODIFIKOVANA NIFINOVA KORDUNICA-poreklom je iz SAD; to je trospratna vertikalna kordunica; kod nas je najpre primenjena u Oglednoj stanici Radmilovac u Vini

1.2. Sorte vinove loze Prema nameni dele se na: VINSKE SORTE-dele se na bele i crne sorte, a i bele i crne dele se na visokokvalitetne, kvalitetne i obine a) Bele vinske sorte: rajnski rizling, traminer,sovinjon, semijon, beli burgundac, sivi burgundac, ardone, neoplanta, ilovka, smederevka, ruica, banatski rizling, sila (sorte otporne na niske zimske temperature: zlata, liza, rani rizling, lela, mila, petra;sorte otporne na gljivina obolenja:kosmopolita, petka, rubinka, baka, morava) b) Crne vinske sorte: burgundac crni, kaberne sovinjon, kaberne franc, merlo, frankovka, portugizac, game, vranac, skadarka, prokupac, rumenka, probus STONE SORTE-dele se po vremenu sazrevanja na vrlo rane, rane, srednje, pozne i vrlo pozne BESEMENE SORTE-slue za proizvodnju suvog groa; danas postoje besemene sorte krupnih bobica koje se koriste iskljuivo kao stone LOZNE PODLOGE

2. REZULTATI ISTRAIVANJA
2.1. Obradive povrine U periodu od 2000.-2007. godine, obradive povrine u Srbiji su proseno iznosile 4.252.466 ha, u Centralnoj Srbiji 2.599.419 ha, a u Vojvodini obradive povrine su iznosile u proseku 1.645.931 ha. Tabela 1. Obradive povrine u Srbiji u periodu od 2000.-2007. godine (ha) godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. prosek Srbija 4 259 000 4 256 000 4 255 000 4 253 000 4 252 000 4 242 000 4 227 776 4 274 952 4 252 466 Centralna Srbija 2 614 000 2 611 000 2 608 000 2 602 000 2 604 000 2 593 000 2 586 559 2 576 796 2 599 419 Vojvodina 1 645 000 1 645 000 1 647 000 1 651 000 1 648 000 1 649 000 1 641 217 1 641 235 1 645 931

2.2. Povrine vinograda u Srbiji u periodu od 2000.-2007. godine (ha) Tabela 2. Povrine vinograda godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. prosek Srbija 70 634 68 993 68 613 67 434 65 879 64 385 62 151 59 068 65 894 Centralna Srbija 58 765 57 340 56 935 55 984 54 760 53 510 51 646 49 052 54 749 Vojvodina 11 869 11 653 11 678 11 450 11 119 10 875 10 505 10 016 11 145

U periodu od 2000.-2007. godine povrine vinograda u Srbiji su proseno iznosile 65.894 ha, u Centralnoj Srbiji 54.749 ha. U Vojvodini su iznosile u proseku 11.145 ha. U 2007. u odnosu na 2000. godinu u Srbiji je uoeno smanjenje povrine vinograda za 16.38%, u Centralnoj Srbiji za 16.53%, a u Vojvodini su se povrine pod vinogradima smanjile za15.61%. Tabela 3. Uee povrine vinograda u obradivim povrinama (%) godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. prosek Srbija 1.66 1.62 1.61 1.59 1.55 1.52 1.47 1.40 1.55 Centralna Srbija 2.25 2.20 2.18 2.15 2.10 2.06 2.00 2.10 2.13 Vojvodina 0.72 0.71 0.71 0.69 0.67 0.66 0.64 0.60 0.68

U analiziranom periodu (2000.-2007.) u Srbiji, uee povrine vinograda u obradivim povrinama iznosi proseno 1.55%, u Centralnoj Srbiji 2.13%, dok u Vojvodini taj broj iznosi 0.68%.

Tabela 4. Uee Centralne Srbije i Vojvodine u ukupnim povrinama vinograda Srbije godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. prosek Centralna Srbija 83.20 83.10 82.98 83.02 83.12 83.11 83.10 83.23 83.11 Vojvodina 16.18 16.89 17.02 16.98 16.88 16.89 16.90 16.77 16.89

U posmatranom periodu, Centralna Srbija proseno uestvuje sa 83.11% u ukupnim povrinama. Uee Centralne Srbije u ukupnim povrinama se poveava sa 83.20% u 2000. na 83.23% u 2007. godini. Vojvodina proseno uestvuje sa 16.89%. Uee Vojvodine u ukupnim povrinama se poveava sa 16.18% u prvoj analiziranoj godini na 16.77% u 2007. godini. 6

2.3. Proizvodnja groa Ostvarena proizvodnja u vinogradarstvu u direktnoj je zavisnosti od raspoloive povrine i visine prinosa po jedinici kapaciteta. Opta karakteristika je zavisnost prinosa od prirodnih uslova kao i sorte, tako da prinosi variraju iz godine u godinu, naroito pri neadekvatnoj primeni svih potrebnih agrotehnikih mera. Tabela 5. Proizvodnja groa (t) u Srbiji u periodu 2000.-2007. godine godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. prosek Srbija 327 000 381 000 395 000 450 000 425 000 241 000 359 454 350 000 366 057 Centralna Srbija 256 000 301 000 328 000 361 000 343 000 187 000 296 624 290 000 295 328 Vojvodina 71 000 80 000 67 000 89 000 81 000 53 000 62 830 60 000 70 479

U periodu 2000.-2007. godine proizvodnja groa u Srbiji je proseno iznosila 366.057 t. U Centralnoj Srbiji je ostvarena prosena proizvodnja od 295.328 t, a u Vojvodini 70.479 t. U 2007. u odnosu na 2000. godinu u voarskoj proizvodnji Srbije je zabeleeno poveanje proizvodnje groa za 7.03%. U Centralnoj Srbiji proizvodnja groa je poveana za 13.28%, dok je u Vojvodini smanjena za 15.5%. Tabela 6. Uee Centralne Srbije i Vojvodine u ukupnoj proizvodnji groa u Srbiji (%) godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. prosek Centralna Srbija 78.29 79.00 83.04 80.22 80.70 77.59 82.52 79.90 80.32 Vojvodina 21.71 21.00 16.96 19.78 19.06 21.99 17.48 20.10 19.61

U ukupnoj proizvodnji groa, Centralna Srbija proseno uestvuje sa 80.32%. Uee Centralne Srbije u ukupnoj proizvodnji se poveava sa 78.29% u 2000. na 79.90% u poslednjoj analiziranoj godini. Vojvodina uestvuje sa 19.61% u ukupnoj proizvodnji groa u Srbiji. Uea Vojvodine u ukupnoj proizvodnji se smanjuje sa 21.71% u 2000. na 20.10% u 2007. godini.

3. ZAKLJUAK
Na osnovu izvrenih istraivanja moe se zakljuiti sledee: U Srbiji postoje povoljni prirodni uslovi za visokointenzivnu proizvodnju svih kontinentalnih vonih vrsta, potencijalne zemljine povrine za proirenje voarske proizvodnje, kao i tradicija proizvodnje voa, posebno u rejonima voarske proizvodnje. U periodu 2000-2007. godine povrine vinograda u Srbiji su proseno iznosile 65.894 ha. U proseku za period 2000-2007. godine Centralna Srbija sa povrinom od 54.749 ha ima uee od 83.11% u ukupnim povrinama vinograda Srbije. Uee Centralne Srbije u ukupnim povrinama vinograda se poveava sa 83.20% u 2000. godini na 83.23% u 2007. godini. Sa prosenom povrinom pod vinogradima od 11.145 ha, Vojvodina uestvuje sa 16.89%. Uee Vojvodine u ukupnim povrinama pod vinogradima Srbije se poveava sa 16.18% u 2000. godini na 16.77% u 2007. godini. U periodu od 2000.-2007. godine ukupna proizvodnja groa proseno je iznosila 366.057 t. Centralna Srbija sa prosenom proizvodnjom od 295.328 t ima uee 80.32% u ukupnoj proizvodnji groa u Srbiji. Sa prosenom proizvodnjom od 70.479 t Vojvodina uestvuje sa 19.61% u ukupnoj proizvodnji Srbije. Treba naglasiti da je Srbija na zaelju evropskih zemalja, sa prosenom potronjom vina po stanovniku od 1,6 litara, istaknuto je na prezentaciji Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji Ministarstva poljoprivrede, koja je odrana u okviru Meunarodnog festivala vina In vino u Centru Sava. U Srbiji godinje se proizvede oko dva miliona hektolitara vina, to je kada se posmatra region na nivou Hrvatske i Makedonije, dok su ispred nas Rumunija, Moldavija i Bugarska. Kod nas se vie jede groe nego to se pije vino. Prosena potronja stonog groa po glavi stanovnika je 1,3 kilograma. Srbija ima vei uvoz nego izvoz vina, a u strukturi uvoza svih pia iz inostranstva vino zauzima dve treine, odnosno oko 70%, a preostali deo ine ostala alkoholna, bezalkoholna pia i sokovi. Najvie vina se uvozi iz Makedonije (oko 85%), a izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Nemaku i Austriju.

4. IZVORI PODATAKA
1. Mili D.,Jevdovi Melanija,Furundi M.,Kuki .,(1993): Organizacija voarsko-vinogradarske proizvodnje,Poljoprivredni fakultet,Novi Sad 2. Mili D.,Radojevi V.(2003): Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost voa i groa,Poljoprivredni fakultet,Novi Sad 3. Internet-sajt ZAVODA ZA STATISTIKU (www.statserb.sr.gov.yu)