Ljubinka Trgovevi

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku. Otvaranje pitanja

1. Tradicionalne i moderne elite1 U 19. vek Srbija je ula kao teko zaostala oblast u kojoj su tek nakon ustanaka 1804-1815. zapoeli proces stvaranja drave i, paralelno s njim, graenje modernog drutva. U doba osmanske vlasti ona nije imala sopstvenu tradionalnu elitu, kao ni elitu po poreklu, jer nije imala aristokratiju niti sopstveni upravljaki sloj. Graenjem drave zapoet je i lagani proces socijalnog raslojavanja, pa se, iz tada egalitarnog srpskog drutva, najpre izdvojio uski dravnobirokratski sloj, koji su inili voe ustanaka i njihove porodice. Njima su se ubrzo pridruili i malobrojni pismeni Srbi koji su stigli iz preka - mahom iz june Ugarske - da pomognu organizovanju drave i njenih institucija te kolstva. Sredinom veka ve se oformila tradicionalna elita, vezana za dvor i visoku birokratiju, uz oficire, svetenstvo i malobrojnu, a uticajnu inteligenciju. Postepeno su se, sa razvojem gradova i graanstva te procesom modernizacije, izdvajale i ostale grupe modernih elita, koje se formiraju i
1

Definicija elita je preuzeta od Gi Roera (Introduction la sociologie gnrale, 3. Le Changement social, Paris, 1972, 135), a podrazumeva pojedince ili grupe koji, zahvaljujui moi ili uticaju, doprinose istorijskim inovima nekog kolektiva, bilo odlukama i idejama koje preuzimaju ili oseajima koje izraavaju i simbolizuju.

252

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

umnoavaju onom brzinom kojom je tekla profesionalizacija. Za ene u Srbiji postojala su dva naina ukljuivanja u elitu: prvi je proizlazio iz njihove pripadnosti - roenjem ili udajom - sloju tradicionalne elite, a drugi se zasnivao na kolovanju koje im je omoguavalo sticanje zanimanja, a samim tim i drutvenu promociju i time linu pripadnost nekoj od grupa moderne elite. U oba sluaja re je o malom broju ena koje su bile deo neke od ovih drutvenih grupa, ali se time ne umanjuje njihova vanost jer su one za svoju sredinu imale znaaj primera. 2. Deo tradicionalne elite U nerazvijenim drutvima sistem tradicionalnih elita je jednostavan jer ga ine dvor i aristokratija (tamo gde ih ima), politika elita i visoka dravna birokratija, oficirski kor, visoko svetenstvo i ekonomska (trgovako-preduzetnika) elita. Gotovo ceo 19. vek ti su delovi elita u Srbiji bili primarni, dok e tek u poslednjim njegovim decenijama i prodorom moderne podele rada nastati i elite svojstvene razvijenim graanskim drutvima. Ipak, u patrijarhalnoj drutvenoj strukturi ensko uee u elitama je bilo minimalno, pa se ne moe uoiti, osim pri dvoru i njegovoj okolini, njihovo participiranje u politikoj, odnosno dravno-upravnoj eliti nego samo pojedinaan, posredan ili neposredan uticaj na delove tih elita. Tokom celog posmatranog razdoblja u Kneevini/Kraljevini Srbiji nije bilo nijedne vladarke jer su, i pri smenama dinastija, postojali samo muki naslednici prestola, a tadanje zakonodavstvo, pored toga, nije ni predvialo mogunost nasleivanja po enskoj liniji. Bilo je, ipak, pet

Ljubinka Trgovevi

253

suvladarki: knjeginje Ljubica, Persida i Julija te kraljice Natalija (od 1882) i Draga. Pored njih su dvorsku ensku elitu inili princeze (u srpskom sluaju erke kneza Miloa Obrenovia i njegove brae te erke Aleksandra i erka Petra Karaorevia), njihova bliska rodbina te dvorske dame i gospoice. Dosadanja istraivanja pokazuju da je kod obe kraljice bilo primetno njihovo uticanje na politiki ivot zemlje. Kad je u pitanju bila Natalija, oito je bilo njeno rusofilstvo, naspram okrenutosti ka Austriji njenog mua, i njeno podravanje kraljevih politikih protivnika. Za Dragu Main se moe rei da je esto bila muu savladarka i savetnica, to se ogledalo i u nekim kadrovskim reenjima.2 Zajedniko enama na srpskom dvoru je to da one nisu imale formalne dunosti koje bi podrazumevale drugaiji uticaj osim statusnog, koji je sam po sebi imao znaaj, ali se time nije iskljuivao ni onaj nevidljivi, posredni ili neposredni (preko mua ili drugih pripadnika elite), drutveni i politiki doprinos. Politika participacija ena u eliti u nemodernim drutvima je bila minimalna i svedena na posredno delovanje. Najpre, one nisu imale pravo glasa, iz ega su proizilazila sva druga politika ogranienja. Pored toga zakonske smetnje su im uskraivale pravo na imovinu i raspolaganje njome, pravo na kolovanje i zapoljavanje, zvanje i status, npr. dravnog inovnika, i dr. Izuzetak je njihovo uee u politikim aktivnostima srpskih socijalista, kojima su pripadale prve srpske studentkinje koje su se u ranim sedamdesetim godinama 19. veka okupile u Cirihu. Tada
2

Up., od novije literature, Kraljica Natalija Obrenovi: Moje uspomene, prir. Lj. Trgovevi, Beograd, 1999, i A. Stoli, Kraljica Draga, Beograd, 2000.

254

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

upoznate sa idejama ruskih revolucionara, one su po povratku sa studija pokuale da prosveivanjem naroda i zalaganjem za socijalnu pravdu i same uestvuju u promenama srpskog drutva. Najpoznatije su bile sestre Anka i Milica Ninkovi, a ovom krugu su pripadale i Draga Ljoi, Mileva Andrijevi, udata Stojiljkovi, i Jelisaveta Markovi-Pei. One su svojim raznolikim delatnostima doprinele i politikoj i drutvenoj emancipaciji ena.3 Ne moe se zanemariti ni posredno politiko delovanje ena preko branih, rodbinskih i drutvenih veza, koje je najee teko ispitivo, iako je u nizu sluajeva bilo oigledno. U srpskom drutvu su poznati primeri Tomanije Obrenovi i Anke Kostantinovi, ene i erke kneza Jevrema Obrenovia, ali i drugih ena bliskih dvoru ili supruga i roaka politiara. Jedna od njih je i Mileva Alimpi, roaka knjeginje Ljubice i supruga generala Ranka Alimpia: po savremenicima, posedovala je nezvaninu politiku mo i imala veliki uticaj na liberale.4 3. Pravo na obrazovanje U agrarnom i nerazvijenom drutvu na poetku 19. veka obrazovanih ena nije bilo, osim nekoliko supruga Srba iz Ugarske koji su pratei svoje mueve dole u Srbiju. Slino je bilo i u vladarskoj porodici. Prema onome ta se zna, malo je bila pismena Petrija, erka kneza Miloa Obrenovia, dok je druga njegova erka, Jelisaveta-Savka, od
Up. K. Milutinovi, Prve srpske socijalistkinje i ruske nihilistkinje u Cirihu, Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, 15-16, Beograd, 1979, 17-28. 4 Prema: A. Vasiljevi, Moje uspomene, prir. R. Ljui, Beograd, 1990, 142.
3

Ljubinka Trgovevi

255

1822. ila u kolu u Kragujevcu i uila italijanski jezik. Pismena je bila i Stanka, jedna od ljubavnica kneza Miloa.5 Moda je prva Srpkinja toga doba koja je pouzdano znala da ita i pie bila Anka-Ana, erka Jevrema Obrenovia. Ona je iskoristila priliku to je u Srbiju doao Dimitrije Tirol da poduava mlade srpske kneeve te je uzela njegovu enu za svoju uiteljicu. Mlada Anka-Ana je ve sa 13 godina u Zabavniku objavljivala prevode pripovedaka (naravno, potpisala ih je inicijalima), a njen dnevnik iz 1837. godine, koji je vodila kada je imala 16 godina, je veoma dragocen izvor za drutvenu istoriju.6 kolovanje enske dece se pominje u prvome kolskom zakonu Kneevine Srbije iz 1844. godine, kao i u svim kasnijim zakonima, ali se predviaju posebno kole za ensku decu; ako ih nije bilo, devojice se nisu mogle kolovati zajedno sa deacima posle navrene desete godine. Posebna Uredba o enskim kolama doneta je 1846. kojom se predvialo estogodinje kolovanje tokom kojeg su se, osim opteobrazovnih predmeta, uile i vetine vezivane samo za enski pol - runi rad, pevanje, lepo ponaanje... I kasniji zakoni su bili slini i zadravali se na izmenama koje su pribliavale nivoe opteg obrazovanja u mukim i enskim kolama, ali je i ostajalo odvojeno kolovanje. Na osnovu ovih propisa prva kola za ensku decu otvorena je 1845. u Parainu, godinu dana kasnije i u
Up. R. Ljui, Knjeginja Ljubica, Gornji Milanovac, 1997, i Ljubavi srpskih vladara i politiara, Ni, 2000. 6 Up. N. Mikovi, Bauerntochter und Prinzessin: Das Tagebuch der Ana Obrenovi, Belgrad,1837, i Les femmes dans la socit europenne/Die Frauen in der europaeischen Gesellschaft, 8 Congrs des Historiennes suisses/8. Schweizerische Historikerinnentagung, Genve, 2000, 263-278.
5

256

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

Beogradu, a do 1858. godine ukupno je otvoreno 18 enskih kola. Radikalni zaokret u zakonodavnom smislu donet je poetkom 1883. kada je uvedeno obavezno kolovanje sve muke i enske dece u trajanju od est godina. Iako je zakon i dalje ostao restriktivniji prema enskoj deci (jer je zadrao odvojene zgrade za ensku i muku decu, a mogunost zajednike edukacije dece oba pola doputao do navrene desete godine starosti), sam ovaj in bio je znaajan napredak. Meutim, zakon je bio mnogo napredniji nego to je bilo samo drutvo. Osim otpora sredine, posebno na selu, koja je teko prihvatala injenicu da ensko dete boravi izvan kue, za njegovo ostvarenje nisu postojali ni materijalni uslovi. Time se on nije mogao u potpunosti primeniti, pa je 1898. obavezno kolovanje smanjeno na etiri godine, a devojice su kolovanje mogle da nastave u devojakim kolama koje su trajale dve godine. Tek se 1906. zakonski uvode mogunost koedukacije i postojanje meovitih kola za decu oba pola. Srednje obrazovanje devojaka poelo je osnivanjem Vie enske kole 1863. u Beogradu. Ona je, osim opeg obrazovanja, imala zadatak i da obrazuje uiteljice za rad u enskim osnovnim kolama, a njene su nastavnice bile neke od prvih visoko obrazovanih ena u Srbiji.7 Po ugledu na beogradsku, ove kole su osnovane u Kragujevcu, apcu, Valjevu i Kruevcu. Tek sa osnivanjem enske uiteljske kole 1900. godine, ova kola je izgubila znaaj. Od 1879.
7

Up. L. Perovi, Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih institucija: Via enska kola (1863-1913), u: Srbija u modernizacionim procesima 19. i 20. veka, 2, Poloaj ene kao merilo modernizacije, Beograd, 1998, 141-161.

Ljubinka Trgovevi

257

radila je i prva enska zanatska kola, a u okrilju enskog drutva iz Beograda, koje je besplatno obuavalo siromane devojke za razliite zanate. Pred rat je otvorena i trgovaka kola. Ali veliki problem za nastavak vieg kolovanja bilo je gimnazijsko obrazovanje; ono je bilo uslov za upis na fakultet, a u Srbiji sve do 1905. nije postojala enska gimnazija. Devojke su od 1879. mogle da pohaaju muke gimnazije i privatno polau maturu, ali samo po izriitom odobrenju koje se teko dobijalo jer su direktori gimnazija nerado primali devojke meu svoje ake.8 Pored dravnih kola postojale su i privatne, meu njima i Zavod za srpsku siroad (1877), Drutvo za potpomaganje i vaspitanje sirotne i naputene dece (1879), Vii zavod za vaspitanje devojaka (1890), sa zadatkom da prui "savremeno obrazovanje na naunoj osnovi i vaspitanje u duhu srpske narodnosti i prema potrebama srpske kue i srpskog drutvenog ivota,"9 Vaspitni zavod za ensku decu (1895) i dr. Obrazovanje na Velikoj koli, osnovanoj 1863. godine, bilo je izuzetak. Kako ono nije bilo zakonski regulisano, 1871. se kao vanredni slualac Filozofskog fakulteta upisala D. Ljoi, ali je i ona, nakon jednoga semestra, otila u Cirih. Studije je, pre svega, onemoguavao propis o obaveznoj maturi, koju su devojke mogle da polau privatno, a zatim da trae saglasnost rektora za upis. Neke su ipak uspele da
Up. M. Nikolova, kolovanje enske mladei u Srbiji do 1914. godine, i N. Trnavac, Indiferentnost prema kolovanju enske dece u Srbiji 19. veka, u: na i.m., 73-82 i 55-72. 9 A. Djurovi, Kosmoloko traganje za novom kolom. Modernizacioni
8

izazovi u sistemu srednjokolskog obrazovanja u Beogradu 1880-1905. godine, Beograd, 1999, 165.

258

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

prebrode nametnute prepreke i 1891. su diplomirale Leposava Bokovi i Kruna Dragojlovi. Postepeno se broj ena na studijama poveavao tako da 1900. diplomira i prva ena arhitekta Jelisaveta Nai, potom i Angelina Nei, Vidosava Milovanovi i dr. Nastankom Beogradskog univerziteta (1905), devojkama je i pravno dozvoljeno redovno studiranje, tako da su uoi Prvoga svetskog rata one inile 10% upisanih studenata. Kao rezultat ovog s tekoama razvijanog enskog kolstva poetkom 20. veka u Srbiji je bilo 165 enskih osnovnih kola, 45 zanatskih kola, 12 gimnazija, tri vie enske kole, dve enske uiteljske kole i nekoliko privatnih zavoda. Ipak je broj kolovanih ena i dalje ostao mali. I pored zakonske obaveze, poetkom 20. veka je obuhvatnost enske dece kolovanjem bila 17%, a udeo ena meu nepismenima i dalje visoka: 1900. je bilo 7,36% pismenih ena (po drugima podacima 6%), odnosno duplo manje nego to je bilo nepismenih mukaraca. Veina pismenih je bila iz grada (1895. u gradovima je bilo pismenih ena 37, a na selu 1,3%), a jedna treina od ukupnog broja pismenih ivela je u Beogradu. Meutim, karakteristino je da je stalno rastao broj mladih devojaka koje su bile pismene, posebno u veim mestima, te je, prema podacima o sklapanju braka izmeu 1900. i 1908. godine, 61,18% nevesta u gradovima bilo pismeno, u Beogradu ak 83,59%, dok je i dalje u selima njihov broj bio izuzetno nizak 3,97%.10
10

Prema: M. Isi, O kolovanju enske dece, Tokovi istorije, 1-4, Beograd, 1999, 429.

Ljubinka Trgovevi

259

4. Profesionalna emancipacija ene postaju delovi modernih elita tek kada su stekle pravo na profesionalnu i politiku emancipaciju. Kao i u veini evropskih zemalja, profesionalna emancipacija je bila postepena i najpre se primenila u kolama: u prvoj fazi dozvolom da ene steknu opte, a kasnije i struno te visoko obrazovanje, kome je sledilo i postepeno osvajano pravo na zaposlenje. Pravo na rad u dravnoj slubi najpre su stekle uiteljice, ali nisu mogle da postanu ukazni dravni inovnici, to im je uskraivalo stalnost zaposlenja i pravo na penziju, a morale su da potuju dravni raspored o mestu slubovanja. One ostaju uskraene i za primanja koja su manja nego kod mukaraca istog zvanja. Ograniene su, jo tee, i obavezom udaje za uitelje jer su pri izboru drugoga branog partnera ostajale bez posla. Prava profesionalizacija i nova zanimanja zahtevala su i nova znanja koja devojke tada jo nisu mogla da steknu u zemlji. Zbog toga su devojke odlune da se obrazuju odlazile u inostranstvo. U drugoj polovini 19. veka je te mogunosti davala najpre vajcarska, pa je jo 1872. medicinu na Cirikom univerzitetu upisala prva devojka iz Srbije D. Ljoi, koja je studije okonala 1879. i postala prva lekarka u Srbiji. Za njom su dole i druge devojke te je do 1914. na Cirikom univerzitetu studiralo 32 srpskih graanki. Prema do sada prikupljenim podacima, na Berlinskom univerzitetu je do 1914. studiralo deset devojaka iz Srbije, u Haleu tri, u Minhenu dve (gde je doktorat iz filozofije u julu 1910. stekla Pravda Markovi), dok je u Jeni bila samo jedna studentkinja - Ljubica Rokni... U Gizenu je poljoprivredu studirala Danica Boni, a u Tibingenu se, nakon studija u Berlinu, obrazovala Zorka Miloevi. Posebna zanimljivost je da je prva ena koja je

260

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

zavrila studije na Tehnikoj visokoj koli u Darmtatu bila Jovanka Boni, koja je upisala arhitekturu u jesen 1909. i u julu 1913. postala prva ena koja je stekla diplomu te kole.11 Navedeni brojevi su tek prvi rezultati istraivanja, jer nedostaju imena devojaka koje su bile u Francuskoj i Rusiji te na visokim austrijskim kolama i drugima obrazovnim ustanovama tadanje Evrope. Iako je najvei broj o troku roditelja odlazio u strane kole, i Kraljevina Srbija je stipendijama pomagala neke od svojih graanki da steknu univerzitetske diplome: izmeu 1882. i 1914. drava je stipendirala studije u inostranstvu za 46 devojaka, to je bilo 5% od ukupnog broja srpskih pitomaca. Nisu kompletirani ni podaci o devojkama sa doktoratom. Osim pomenute D. Ljoi, izmeu 1898. i 1914. je jo pet dravljanki Srbije odbranilo teze u vajcarskoj (iz medicine Angelina Jaki, Radmila Miloevi i Slavka Mihajlovi, hemije Vukosava Marjanovi i pedagogije Ljubica Rokni). Njima se prikljuuju i pet devojaka koje su doktorsku titulu stekle u Francuskoj, kao i tri devojke koje su to obavile u Nemakoj. Iako malobrojne, ove visokoobrazovane ene su teile da ostvare pravo na rad, jedno od prava koje su dugo i postepeno osvajale. Kao prva srpska lekarka, D. Ljoi se prva i susrela sa preprekama i po povratku u Srbiji poetkom 1879. uputila je molbu Ministarstvu unutranjih
Up. Lj. Trgovevi, O studentkinjama iz Srbije na stranim univerzitetima do 1914. godine, u: Srbija u modernizacionim procesima XX veka, 2, Poloaj ene kao merilo modernizacije, Beograd, 1998, 83-101, i Studenti iz Srbije u vajcarskoj do kraja Prvoga svetskog rata, Istorijski asopis, knj. XLIV (1997), Beograd, 1998, 181-208.
11

Ljubinka Trgovevi

261

dela da joj dozvoli privatnu lekarsku praksu. Ministarstvo je sastavilo komisiju kojoj je sumnjiavo naloeno da kandidatkinju ispita iz "cele medicine i hirurgije,"12 a kako nisu mogli da nau zamerke sloili su se da joj se moe priznati steeno zvanje. Ipak, ona e 1881. prvo postati lekarski pomonik u beogradskoj Dravnoj bolnici, a tek e kasnije svoju karijeru nastaviti kao lekarka. Njen prodor je omoguio da je slede i druge devojke koje su postepeno sticale pravo na bavljenje svojim profesijama. ini se da je prva ena sa diplomom Velike kole imala manje prepreka u karijeri, jer je Jelisaveta Nai, koja je 1900. diplomirala arhitekturu, neposredno po zavretku studija postavljena za crtaa, a - posle poloenog strunog ispita 1902. godine - i za arhitektu Beogradske optine. Oigledno talentovana, ona je do Prvoga svetskog rata projektovala i izvela nekoliko objekata zapaenih vrednosti: lepe barokne stepenice koje se sa Kalemegdana sputaju ka zgradi Francuske ambasade, osnovnu kolu Kralj Petar, zavrenu 1906. godine, u istoimenoj ulici, te crkvu Aleksandar Nevski u Duanovoj ulici; po njenim nacrtima ureen je i Terazijski plato koji je bio centralna taka Beograda izmeu dva svetska rata. Neki od tih objekata ostali su sauvani i do danas.13 Primer ove dve ene pokazuje da su one ipak uspevale da se i profesionalno dokau, iako im se put tee otvarao
V. Gavrilovi, ene lekari u ratovima 1876-1945. na tlu Jugoslavije, Beograd, 1976, 16-17. 13 Up. D. uri-Zamolo, Graa za prouavanje dela ena arhitekata sa Beogradskog univerziteta generacije 1896-1940. godine, za tampu priredio te predgovor i pogovor napisao Aleksandar Kadijevi, PINUSZapisi, 5, Beograd, 1996, 19-21 i 43-47.
12

262

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

nego pripadnicima drugoga pola. Zakonska regulativa ih jo nije dovoljno uvaavala, bile su manje plaene i tee stizale do viih mesta, ali su ipak uspele da posle steenog prava na obrazovanje steknu pravo i na rad. Ve 1900. su meu dravnim slubenicima jednu petinu inile ene: ukupno ih je 2124 radilo poslove babica, telegrafiskinja, uiteljica i sl.14 5. Socijalna promocija Za socijalnu promociju postojala su dva puta - udaja ili karijera. Poto je ostvarenje karijere bilo retko i javlja se tek od poslednjih godina 19. veka, to je udaja za uglednog i/ili materijalno situiranog mua bio nain kojim je ena mogla da ostvari vii drutveni status. Ta vrsta socijalne pokretljivosti ena je pojava dugog trajanja, poznata u svim drutvima i istorijskim epohama, te se kao takva javljala i u Srbiji. ena je u tim sluajevima nosilac, smetnja ili mogua dopuna tog statusa. Sama je bila nosilac drutvenog statusa ako je poticala iz familije koja je spadala u neku od elitnih grupa, i onda je branim vezama mogla da taj status zadri, povea ili umanji. Smetnja je bila u sluajevima kada je njen drutveni status bio znatno nii od statusa porodice u koju je odlazila ili nameravala da ue, posebno jer se i na srpskom primeru uoava samoreprodukcija elita, a koja se ogledala i branim povezivanjem unutar elitnih grupa. Ali ena je mogla da bude
Up. D. Stojanovi, ene "u smislu razumevanja naeg naroda". Sluaj ena strunjaka u Srbiji 1903-1912. godine, u: Srbija u modernizacionim procesima XX veka, 2, Poloaj ene kao merilo modernizacije, Beograd, 1998, 240.
14

Ljubinka Trgovevi

263

i dopuna elitnog statusa, spona koja je povezivala elite, kojom obe elitne grupe dobiju dodatni ugled. To je posebno uoljivo u sluajevima povezivanja delova tradicionalnih i finansijskih elita, npr. u sluajevima kada je devojka poticala iz bogate trgovake porodice, a odlazila u uglednu (elitnu), ali siromanu porodicu, odnosno kada je ona davala ime i drutveni status, a mu osiguravao finansijsku podlogu. Brak je, dakle, bio jedan od najvanijih naina interesnog povezivanja unutar jedne ili razliitih elita, kojim se one stvaraju ili jaaju, a - u sluajevima zadravanja bliskih rodbinskih odnosa brak je bio kohezioni faktor neke od elita. Prva srpska upravljako-birokratska elita, nastala iz kruga ustanika, ojaala je upravo povezivanjem sa porodicama slinog politikog porekla ili sa trgovcima koji su njihovom simbolikom ugledu dodavali ekonomsku osnovu. erka za udaju bila je optereenje siromanih porodica jer joj se morao obezbediti miraz, ali u bogatim porodicama je ona mogla biti i sredstvo povezivanja ekonomske i politike moi: primer je beogradski trgovac Hadi Toma koji je sve svoje etiri keri udao za politiare, kasnije ministre - Filipa Hristia, Jovana Ristia, Radivoja Milojkovia i Antu Bogievia, te su njihove rodbinske veze doprinele i njihovoj finansijskoj moi i politikoj povezanosti.15

Up. A. Vuleti, Porodine veze javnih linosti Srbije u drugoj polovini XIX veka u memoarskim delima, u: Pero i povest - Srpsko drutvo u seanjima, Beograd, 1999, 164.

15

264

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

6. Delovanje primerom Pripadnici elita, sami po sebi, deluju primerom - nainima ivota, miljenja, oblaenja... Oni provociraju imitaciju, koja je nekad puko kopiranje, koja se potom opaa na manjim ili veim grupama sledbenika. Sklonost ka podraavanju je posebno vidljiva meu onima koji tee da se u drutvenoj hijerarhiji popnu neku stepenicu vie i ukljue u elitne slojeve drutva. Sama po sebi ova pojava nema negativni predznak, jer delovanje primerom ima i obrazovni i vaspitni karakter. Malobrojne obrazovane ene u Srbiji su nudile razne modele kao uzore za ponaanje drugim enama. Jedan model su nudile prve socijalistkinje koje su, pod ruskim uticajem primljenim u vajcarkoj, ponudile model aktivne, zaposlene, politiki svesne narodne prosvetiteljke. Ve po spoljnjem izgledu, nainu oblaenja i ponaanja, one nisu bile ni dame niti ene iz naroda. Iako su imale odreen broj pristalica, nisu mogle da budu opti uzor jer su ponekad radikalno naputale tradicionalne obrasce enskog ponaanja, bavei se ekskluzivnim mukim poslovima, npr. politikom, ili prihvatanjem nekih mukih odlika u spoljnjem izgledu i oblaenju, izraenim, npr., skraivanjem kose. Vladarke su svojim statusnim poloajem bile prihvatljiviji obrazac obrazovane ene koji su radije sledile druge pripadnice istog pola jer je bio drutveno prihvatljiviji. Svojim su ponaanjem, ophoenjem ili obrazovanjem predstavljale uzor, koji se kretao od obrasca srpske majke do obrasca gospoe. Dve od srpskih suvladarki bile su strankinje (knjeginja Julija i knjeginja/kraljica Natalija) i one su sa sobom donele dah Evrope i eleganciju do tada malo prisutne u balkanskoj prestonici. Uvele su protokol, evropski nain oblaenja, menjale nain ishrane, stanovanja

Ljubinka Trgovevi

265

i zabave te izlazile u javnost, pa su, u civilizacijskom smislu, imale vanu ulogu primera. Malobrojnom graanstvu je mnogo blii bio ovaj model, uslovno reeno model evropskih salona, po kome je ena bila obrazovana onoliko koliko je bilo potrebno da bi bila dobra majka i supruga te, eventualno, sposobna za voenje pristojne konverzacije na stranom jeziku. Ovaj model je nudila dvorska elita, krugovi diplomata i visokog dravnog inovnitva. Nasuprot oba ova modela bilo je patrijarhalno naslee koje je enu iskljuivo videlo u tradicionalnoj ulozi, u sklopu kue i sa trostrukom funkcijom: majka, domaica i enska radna snaga. Ovaj obrazac je bio dominantan i sve promene su morale raunati na njegovu dugovekovnu ukorenjenost i otpor pruan pri svakom iskoraku iz ove utvrene eme. Tadanjoj srpskoj eliti je najblii bio model koji je spajao tradicionalnu ulogu ene sa enom delimino obrazovanom po evropskom uzoru. Jedan od primera tog modela je kraljica Natalija Obrenovi, koja je veoma doprinela toj vrsti emancipacije ene jer je pomogla osnivanje enskog drutva u Beogradu i bila njegova pokroviteljka, kao to je bila pokroviteljka i prvoga enskog asopisa Domaica. Prenela je naine ponaanja iz evropskih salona, dvor je uredila po ugledu na evropske dvorove, a manirima i oblaenjem bila je uzor gradskim enama. Ona je uvela obiaj enskih humanitarnih akcija, kao to su pomo ranjenicima i siromanima, dobrotvorne igranke i druge enske delatnosti, ime je izvela i druge ene izvan njihovih kua. Sa druge strane, lino je elela da postane prava srpska kraljica, odana tradicijama i patrijarhalna, dobra majka i supruga, a po vekovnom obrascu koji je bio primenjivan i nametan. Time je ona demonstrirala model

266

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

kojem je i sama pripadala model postepene emancipacije, jer je uspela da jedan broj ena izvede iz zatvorenih porodinih krugova i uvede u drutveni ivot, ali je to ukljuivanje u javnost ostalo u sklopu tradicijom nametnutog obrasca moderne ene. Kako ni sama nije bila dobro kolovana, njeni modernizacioni pokuaju sveli su se na prihvatanje obiaja evropskih salona, ali u sklopu uobiajene uloge majke i domaice. Dobar deo ovog modela prihvatilo je i ensko kolstvo, koje je devojkama nudilo neka znanja, ali i insistiralo na odreenom broju vetina koje su tradicionalno spadale u enska umea. Pri tome se priklanjalo zahtevima sredine da srpska ena treba da bude odgojena u narodnom duhu, da poznaje religiju, istoriju i obiaje, da bi raala i vaspitavala nacionalno svesne graane. Pojedinani primeri drutveno i profesionalno uspenih ena imali su uticaj na promenu poloaja drugih ena, a napor neke pojedinke, posebno ako se uspeno zavrio, za druge je postajao uzor. Ponovo se mora pomenuti D. Ljoi, koja je 1903. pokrenula zakonski projekat o zapoljavanju ena pod istim uslovima kao i mukaraca ako imaju istu kolsku spremu. Taj projekat je tada bio odbijen, ali je sam in imao odjeka i bio podran od drugih ena. Ta je inicijativa tek Izmenama Zakona o srednjim kolama 1912. bila usvojena i enama je dozvoljeno polaganje profesorskog ispita, pa su one, bar u kolama, bile izjednaene sa mukarcima. 7. Karijera i porodica Stereotipno miljenje da karijera ometa ene u njihovim porodinim obavezama moe se, na primeru prvih srpskih

Ljubinka Trgovevi

267

ena-strunjaka, dovesti u pitanje. Iako je uzorak relativno mali (24 arhitekte i inenjerke i 17 lekarki), jer je bilo malo ena sa profesionalnim kvalifikacijama, on pokazuje sledee: 62,8% ena je bilo udato, a posao je posle udaje napustilo samo 22% njih.16 Zanimljivo je da je veina tih ena i dalje zadravala svoje prezime dodajui muevljevo (npr. dr Draga Ljoi-Miloevi, Mileva AndrijeviStoiljkovi, Jovanka Boni-Katerini, dr Slavka MihailoviKlisi, dr Boana Barto-Mihailovi, dr Zorka Brki-Popovi, Jelisaveta Nai, udata Lukai, ali poznata samo po svom devojakom prezimenu, i dr.). Njihovi sapatnici su bili takoe intelektualci: onima najstarijim mahom su sapatnici bili i socijalisti, a kasnije i stranci.17 Na poetku 20. veka ena u Srbiji je, i pored otpora patrijarhalne sredine, stekla pravo na sve vidove obrazovanja. Stekla je pravo na rad, iako uvek manje vrednovan nego muki. No nije osvojila druga graanska prava niti politiku emancipaciju te nije uspela da bude ravnopravna sa mukarcima, ali je obrazovanjem postepeno osvajala prostor unutar mukog sveta.

Prema: O. Pelcer, Obrazovana ena u braku - prednost ili mana?, seminarski rad na Akademskoj alternativnoj obrazovnoj mrei, Beograd, 2001 (u rukopisu). 17 Ovi rezultati su zanimljivi ako se uporede sa anglosaksonskim primerima. Boni Smit u analizi profesionalnih istoriarki pokazuje da one uglavnom nisu bile udate niti imale podrku partnera te da je porodini ivot ometao njihovu univerzitetsku karijeru. Ona belei da je Lilian Knowles bila jedina istoriarka koja je imala profesionalnu karijeru i dete (up. B. G. Smith, The Gender of History: Men, Women, and historical Practice, Harvard, 2000, 190).

16

268

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku

Saetak
Rad je pokuaj postavljanja pitanja o ueu ena u tradicionalnim i modernim elitama Srbije. Njihovo uee u tradicionalnim elitama je nastajalo roenjem ili udajom, dok su u modernim elitama svojim profesijama one same postale njihov deo. U prvima je brak bio posebno vaan kao vid socijalne promocije ena. Udaja je tako mogla biti interesno povezivanje unutar jedne ili razliitih elita, u kojima je ena mogla biti nosilac, smetnja ili dopuna elitnog statusa. Nastanak modernih elita uslovljen je obrazovanjem, odnosno profesionalizacijom, koja je za devojke bila usporenija nego za mukarce. Do Prvoga svetskog rata ene u Srbiji su ostvarile pravo na sve vidove obrazovanja i stekle pravo na rad pod uslovima koji jo nisu bili u potpunosti izjednaeni za oba pola, ali nisu ostvarile politiku emancipaciju.

Zusammenfassung
Diese Arbeit ist ein Versuch, die Teilnahme der Frauen an traditionellen und modernen Eliten in Serbien zu erforschen. Ihre Teilnahme an traditionellen Eliten wurde entweder durch ihre Geburt oder Heirat bedingt, whrend sie ihre Zugehrigkeit zu modernen Eliten durch ihren Beruf erlangten. Bei den ersteren war vor allem die Ehe ein besonders wichtiger Aspekt der gesellschaftlichen Frderung von Frauen. So konnte die Ehe eine Interessensverbindung innerhalb einer oder verschiedener Eliten sein, in denen die Frau entweder als Trgerin, Strung oder Ergnzung des Elitenstatus angesehen werden konnte. Die Entstehung moderner Eliten wurde durch die Bildung, d.h. Professionalisierung bedingt, die fr Frauen einen langsameren Proze darstellte als fr die Mnner. Bis zum Ersten Weltkrieg gewannen Frauen in Serbien das Recht auf alle Formen von Bildung und das Recht auf Arbeit, obwohl immer noch nicht unter gleichen Bedingungen fr beide Geschlechter; sie erreichten aber keine politische Emanzipation.