Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
8Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
UTICAJ ZELENE REZIDBE TREŠNJE NA RODNI

UTICAJ ZELENE REZIDBE TREŠNJE NA RODNI

Ratings: (0)|Views: 669|Likes:
Published by Dragan Blagojevic

More info:

Published by: Dragan Blagojevic on Mar 01, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/09/2013

pdf

text

original

 
UDK: 634.23: 631.542Originalni nau~ni rad
UTICAJ ZELENE REZIDBE TREŠNJE NARODNIPOTENCIJAL
 M.Mitrovi}, Sanja Radi~evi}, M.Blagojevi}*
Izvod:
U poslednje vreme sve je ve}i interes za gajenje trešnje. Za to ima punoopravdanja jer je ovo uglavnom deficitarna vo}na vrsta koja se redovno dobro unov~ava.Dalje širenje trešnje treba zasnivati na savremenim osnovama koje podrazumevaju: izbor sorte, podloge, lokaliteta, razmaka sadnje, uzgojnog oblika, funkcije i namene zasada,racionalnu zaštitu i prihvatljivu berbu - na dohvat ruke. Svim pomenutim ~iniocima kojitreba da obezbede visok kvalitet ploda i visoku produktivnost neophodne su pravilne isavremene agrotehni~ke mere u gajenju trešnje.
Klju~ne re~i:
trešnja, sistem uzgoja, zelena rezidba, rodnost, kvalitet ploda.
Uvod
Trešnja je neopravdano zapostavljena vo}na vrsta u strukturi našeg vo}arstva.Centar trešnjarstva u našoj zemlji je Grocka sa okolnim mestima. Vo}ari tog kraja su za-ista vrsni proizvodja~i trešanja, ali nisu zadovoljni trenutnim stanjem proizvodnje. Ona je još ekstenzivna i tradicionalna, a karakterišu je bujna stabla, dobra rodnost i ote`ana berba koja je skupa i nekvalitetna. Sortiment je tako|e sporan, pa ima opravdanja da seon osavremeni sa novim sortama izuzetnih privredno-bioloških vrednosti. Ovom pitanjutreba se ozbiljno posvetiti, kako bi se trešnjarstvo osavremenilo.U svetu je stvoreno dosta podloga za trešnju patuljaste forme koje se veoma in-tezivno šire. Na`alost, one kod nas još nisu zvani~no uve`ene. One omogu}uju ni`i rast,guš}i sklop i bolji kvalitet ploda. Pored podloge, uzgojni oblici, odnosno sistemi gajen- ja, zna~ajno uti~u na poboljšanje gajenja trešnje.
Po Balmeru (1997), savremeni na~in gajenja trešnje podrazumeva što kra}i nerod-ni period, a to je rezultat pravilne kombinacije sorta/podloga, gustu sadnju, sistem gajenjai primenu prate}ih agrotehni~kih mera. Posle ovih postupaka posti`e se sigurna i redovnarodnost, visok prinos sa dobrim kvalitetom ploda i jednostavna berba na dohvat ruke.
235
* Dr Milisav Mitrovi}, viši nau~ni saradnik, Sanja Radi~evi}, dipl. in`. Miladin Blagojevi}, dipl. in`., InstitutSRBIJA, Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, ^a~ak.
Zbornik nau~nih radova, 8 (2002) 235 - 239
 
Rezidba je vrlo zna~ajna agrotehni~ka mera za poboljšanje uspeha u proizvodnjitrešanja, upravo iz razloga što je ona kod jednog broja proizvodja~a nepoznanica, dok drugi smatraju da se trešnja i ne re`e. Ispitivanja više istra`iva~a ukazuju da rezidbatokom vegatacije, ili zelena rezidba, ima niz prednosti nad zrelom, jer prvenstveno pove}ava rodnost i kvalitet ploda kod trešnje. Ova mera se postepeno uvodi i širi u novi- joj tehnologiji gajenja. Ostaje diskutabilno u koje se vreme sprovodi zelena rezidba.Webster (1984) u svojim ispitivanjima isti~e da rana rezidba dovodi do najve}eg priras-ta zbog uklanjanja vršnjeg pupoljka. Autor navodi da rezidba sprovedena u avgustu nijestimulisala novi prirast. Ferree (1984) isti~e da se kod kasnije rezidbe javlja hormonskazavisnost koli~ina citokinina i auksina u gran~icama koje nisu dovoljne da provocirajunovi porast, kao što je to slu~aj u junu pri ranoj rezidbi kad je ta koli~ina dovoljna. Mor-gas et al.(1997) navode da je u Poljskoj najbolje rezultate dala rezidba sprovedena u av-gustu, jer smanjuje bujnost i daje zadovoljavaju}i rod dobrog kvaliteta. Bolji prinos, a sit-niji plod, dala je rezidba u julu u pore|enju sa avgustovskom, dok je rezidba krajem ju-na dala veliku bujnost i gustu krunu, slabije zametanje i sitnije plodove.
Materijal i metod rada
Ispitivanja su obavljena u oglednom zasadu Centra za vo}arstvo i vinogradarstvou ^a~ku. On je zasnovan 1986.godine jednogodišnjim sadnicama okalemljenim na veg-etativnoj podlozi Colt. Razmak sadnje je 4 x 2 m.U zasadu je zastupljeno 8 sorti i to: Su-venir (Bigaro Moro), Burlat (Bigaro Hativ Burlat), Asenova rana, New Star, CompactVan, Compact Stella, Sunburst i Stark Hardi Giant. Svaka sorta je zastupljena sa 8-12 sta- bala.Uzgojni oblik je u tipu vitkog vretena.Prou~avanja su obuhvatila slede}a obele`ja: vreme i obilnost cvetanja, vremezrenja, morfometriju ploda i semenke, sadr`aj rastvorljivih suvih materija i rodnost. Mor-fometrija je obra|ivana standardnim pomološkim metodama, a rodnost ocenom od 1-5.U ovom ogledu dva stabla od svake sorte su bila kontrolna (na njima se nije sprovodilazelena rezidba).U zasadu je sprovo|ena redovna agrotehnika: |ubrenje NPK |ubrivom, zaštita od bolesti i šteto~ina i me|uredna obrada.
Rezultati istra`ivanja i duskusija
U radu je prikazano vreme i na~in rezidbe kao vrlo zna~ajne agrotehni~ke mereu gajenju trešnje. Savremeno trešnjarstvo se ne mo`e zamisliti bez ove mere, pri ~emu je potrebno poznavati reagovanje sorte na na~ine rezidbe. Novija ispitivanja kod trešnjeukazuju da zimsku rezdbu treba svesti na najmanju meru, a mnogo bolja rodnost se posti`e rezidbom u toku vegetacije. Rezidbom u toku vegetacije smanjuje se opasnost od bakterijskih infekcija, smoloto~ina i dr., što je prisutno kod rane zimske rezidbe trešnje.Osnovna poenta zelene rezidbe je to što se posti`e znatno izra`enije formiranje cvetnih pupoljaka na dvogodišnjem i trogodišnjem rodnom drvetu, a time i bolja rodnost. Pred-nost ove rezidbe je u tome što omogu}uje lakše formiranje krune, popravku ili uklanjan-236
Zbornik nau~nih radova, 8 (2002) 235 - 239
 
 je nepravilnog polo`aja prirodnog grananja, bolju kontrolu bujnosti bez ošte}enja ili uk-lanjanja cvetnih pupoljaka. Tako|e, njom se omogu}ava bolji prodor svetlosti u un-utrašnjost krune, i znatno smanjuje utrošak vremena za orezivanje. Posle ovih ~injenicao zna~aju i opravdanosti zelene rezidbe u toku vegetacije ostaje nepoznanica u kojevreme je najopravdanije sprovoditi ovu rezidbu. Naša ispitivanja, kao i ispitivanja idrugih istraziva~a (Webster, 1984), ukazuju da rana rezidba ima za posledicu pojavunovog prirasta. Tako rezidba koja je obavljena u drugoj polovini juna meseca na presec-ima daje ponovni prirast gran~ica, jer su hormoni rasta imali još uticaja na dalje proras-tanje gran~ica. Ovo prorastanje se smanjivalo sa kasnijim terminima rezidbe. Zna~i,rezidba koja je obavljena krajem jula meseca i u prvoj dekadi avgusta nije stimulisaladalji porast jer se nivo hormona rasta smanjio, a uticao je na pospešivanje i formiranjecvetnih za~etaka, što je glavna poenta ove rezidbe (Ferree, 1984; Morgas et al., 1997).
Tab. 1.
Rezultati rodnosti i kvaliteta ploda na rezanim i nerezanim stablimaispitivanih sorti trešanjaU tabeli 1. prikazani su neki pokazatelji koje smo dobili tokom trogodišnjeg ispi-tivanja sa rezidbom u toku vegetacije, po~etkom avgusta kod nekih sorti trešanja. Kadase posmatraju rezultati vidi se da su svi parametri uspešniji kod orezivanih stabala, negokod kontrolnih tj. neorezivanih. Jasno se uo~ava da ova rezidba ima puno opravdanja, izato je treba dalje forsirati u proizvodnji i gajenju trešnje. Dva osnovna pokazatelja, rod-nost i masa ploda kod svih ispitivanih sorti su zna~ajno ve}i. Sve ovo mo`e da imaizuzetnog zna~aja u proizvodnji trešnje gde se ovom merom pove}ava rodnost za 20-30%, pa i više u zavisnosti od sorte. Stabla imaju skladan habitus što omogu}ava jednos-tavnu berbu, kruna dobija dobru osvetljenost, a plodovi su znatno krupniji.
Zaklju~ak 
 Na osnovu naših ispitivanja rezidbe trešnje u toku vegetacije, mogu se donetislede}i zaklju~ci:1. Ova rezidba pospešuje bolje formiranje cvetnih pupoljaka tipa majskih buketi}ai pojedina~nih cvetnih pupoljaka;
Vreme zrenjaOcena rodnosti 1-5 Masa ploda (g)RSM (%)SORTArezana nerezana rezana nerezana rezana nerezana rezana nerezanaSuvenir 25/5 28/5 5 4 7,16 6,18 13,6 12,8Burlat 28/5 30/5 5 4 7,62 6,48 14,9 14,3Asenova rana 1/6 3/6 5 3 6,39 5,62 17,0 16,1 New Star 8/6 12/6 5 4 8,95 7,91 16,6 15,4Stark Hardi 9/6 12/6 4 3 7,68 6,81 17,2 16,3Sunburst 12/6 14/6 5 3 9,82 8,16 15,8 15,0C. Stella 15/6 18/6 5 4 7,74 7,01 14,8 13,8C. Van 16/6 18/6 5 5 7,88 6,81 16,2 15,6
237
Zbornik nau~nih radova, 8 (2002) 235 - 239

Activity (8)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Dusan Milosevic liked this
Slobodan Delic liked this
Dusan Milosevic liked this
wweett liked this
mb20092 liked this
bratranec liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->