III Meunarodni simpozijum Doboj, 24. i 25. novembar 2011.

godine

NOVI HORIZONTI 2011

PARAMETRI CITY LOGISTIKE DOBOJA TRGOVINE NA MALO PARAMETERS CITY LOGISTICS DOBOJ - RETAIL
eljko Stevi, Saobraajni fakultet Doboj

Saetak Cilj ovog rada je prikaz parametara city logistike grada Doboja za trgovine na malo. Prikazani parametri su sledei: veliina objekta, veliina skladinog prostora, vlasnitvo objekta, tipovi vozila u isporuci, trajanje isporuke i prijema robe, pojavni oblik robe, sistem snabdevanja, frenkvencija isporuke, veliina isporuke, ulaz robe u objekat, nain istovara iz dostavnog vozila i sl. Na osnovu datih parametara odreuju se robni tokovi koji ulaze u grad ili izlazni robni tokovi kao npr. sakupljanje osnovne robe od objekta. Ovi tokovi pokreu veliki broj dostavnih vozila, njihovo zaustavljanje na mestima koja nisu za to predviena kao npr. kolovoz ili trotoar to znatno utie na celokupno odvijanje saobraaja u gradu. Trgovine na malo kao delatnost imaju veliko uee i svim gradovima, tako i u gradu Doboju zauzimaju treinu od ukupnog broja generatora i predstavljaju najzanimljiviju oblast istraivanja sa aspekta logistike. Kljune rijei Isporuka, generator, frenkvencija, trgovina na malo, objekat, roba, veliina isporuke, sistem snabdevanja. Abstract The aim of this study was to review the parameters of Doboj city logistics for retailers. The parameters are as follows: object size, storage size, ownership structure, types of vehicles in the delivery, duration of delivery and receipt of goods, a manifestation of the goods, the system of supply, delivery frequencies, the size of delivery of goods to the building entrance, a way of unloading the delivery vehicle and etc.. Based on the given parameters are determined by flows of goods that enter or exit the city, such as commodity flows. collection of basic goods from the subject. These streams run a large number of delivery vehicles, their stopping at places that were not meant for such. August or sidewalk which significantly affect the overall traffic in the city. Retail as an activity and have a large share of all cities, and in the town of Doboj occupy one third of the total number of generators and represent the most interesting area of research in terms of logistics. Key words Delivery, generator, frequencies, retail, property, goods, size of delivery, supply system.

1. UVOD
City logistika obuhvata sve strategije, tehnologije i sva reenja logistike koja daju podrku svim uesnicima i funkcijama urbanog prostora bez obzira na njihovu veliinu i broj, prostor i granice, a u skladu sa njihovim pojedinanim i optim interesima i ciljevima. City logistika se uglavnom usmerava na centralne, najee istorijske delove grada: Velika gustina izgraenosti sa koncentracijom razliitih aktivnosti: trgovina, stanovanje, administracija, industrija ... Ulina mrea je gusta, ulice esto veoma uske, jednosmerne i namenjene samo za odreenu vrstu saobraaja. Prostorne mogunosti ulica oteavaju funkcionisanje urbanih sadraja lociranih u centru, a posebno njihovu podrku logistiku snabdevanja. Iz ovih razloga prvenstveno su se reavali problemi u centralnim, istorijskim delovima grada. Reenja city logistike su reenja celokupnog gradskog prostora, a posebni sluajevi zalaze i u reenja regionalnog prostora. U cilju planiranja logistike urbane sredine i reavanja problema neophodno je poznavanje parametara. Njihovim utvrivanjem i analizom dolazi se do uvida u robne tokove u urbanoj sredini. Doboj (4444N, 1805E) lei u aluvijalnoj ravnici na 146 m nadmorske visine, na levoj obali Bosne izmeu ua reka Usore i Spree u Bosnu. Pre poslednjeg rata bio je sedite optine koja je obuhvatala podruje od 691 km. Taj prostor sada pripada optinama Doboj (Republika Srpska), Doboj Istok, Doboj Jug i Usora (Federacija BiH). Doboj je danas grad sa oko 35.000 stanovnika, i priblino 80.000 stanovnika na podruju cele optine. Cifre su pribline i rezultat su izvrene procene od strane Zavoda za statistiku RS u Banjaluci, jer u poslednjih 15 godina nije vren zvanian popis stanovnitva. Uz grad Doboj, podruje optine ini 89 naseljenih mesta formiranih u 73 mesne zajednice. Grad Doboj, po svome geografskom poloaju, nalazi se na raskru znaajnih magistralnih i regionalnih puteva u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. 1

NOVI HORIZONTI

Naziv sekcije (popunjava programski savjet)

2. STRUKTURA GENERATORA CITY LOGISTIKE DOBOJA

2.1. STRUKTURA DELATNOSTI
Prema izvrenom popisu u gradu Doboju se nalazi 979 generatora razliitih delatnosti iji je prikaz dat na grafikonu br. 1. Najvee uee imaju trgovine na malo tano treinu odnosno 33,33 % koje su upravo i tema daljeg obraivanja. Od ve navedenih ukupnih 979 objekata trgovine na malo ine 326 objekata. Zatim slede zanatske radnje kojih ima 219 ili 22,37 %. Ugostiteljski objekti 15,32 % generatora grada, a objekti administracije i uprave 7,86 %, Malo uee u odnosu na ukupan broj generatora imaju objekti obrazovanja 2,45 % i apoteke 2, 04 %. Ostali objekti razliitih delatnosti su svrstani u kategoriju ostalo 16,65 % zbog nemogunosti prikaza svih na jednom grafikonu. U ostalo spadaju sledee delatnosti : gradjevinarstvo, objekti odbrane, kladionice i igre na sreu, privatne ordinacije i laboratorije, objekti finansija, kultura i umetnost, industrijski objekti, sport i rekreacija, verski objekti, banke i menjanice itd.

Grafikon br 1. Strukrura delatnosti

2.2. GENERATORI TGOVINE NA MALO

Od svih generatora trgovina na malo butici ine skoro treinu odnosno 31,6 % objekata ove delatnosti u gradu i procentualno imaju najvee uee od svih objekata koji spadaju u trgovine na malo. Posle butika prodavnice meovite robe su dominantne sa 16,87 %. U skorije vreme u gradu su se sve vie otvarali kiosci kao oblik trgovine na malo i otuda njihov procenat uea ini 12,88 %. to se tie supermarketa i samoposluga njih ima ukupno sedamnaest ili 5,21 %. Cveare, autodelovi, gvoare, parfimerije i sl. imaju mnogo manje uee kao to je prikazano na grafikonu br. 2. U kategoriju " ostalo " spadaju sledei oblici trgovina na malo : Ribarnice, prodavnice mobilnih uredjaja, prodavnice muzikih i drugih CD-ova, saloni nametaja, prodavnice boje i lakova, diskonti pia i sl.

Grafikon br 2. Generatori trgovine na malo

3. PARAMETRI CITY LOGISTIKE - TRGOVINE NA MALO

Povrina objekta je vaan parametar i izraava se u kvadratnim metrima. Obino vei objekti pokreu vei broja tokova u odnosu na manje objekte. Na grafikonu br. 3. prikazana je veliina objekata u metrima kvadratnim. Najvie je najmanjih generatora 5 - 10 m2 i ima ih 22,58 %. To su sledei objekti : kiosci, neke cveare, jedan procenat butika itd. Objekti povrine 10 20 m2 imaju uee od 18,71 %, oni su sledei : parfimerije, osim jedne koja je veliine > 100 m2, dio od ukupnog broja butika, vei dio cveara itd. Generatori povrine 20 30 m2 imaju podjednako uee kao i prethodni i ono iznosi 18,06%. Sledea karika u grafikonu je 2

III Meunarodni simpozijum Doboj, 24. i 25. novembar 2011. godine

NOVI HORIZONTI 2011

veliina objekta 30 50 m2 kojih ima 15,48 %. Najmanje je objekata 50 100 m2, samo 9,67 %. Objekti povrine preko 100 m2 imaju uee od 15,48 % i taj procenat izvlae supermarketi i samoposluge, mada ima i odreenih drugih objekata koji imaju veu povrinu od navedene kao npr. veliki butici, ve navedena parfimerija i sl. Neto vie od petine objekata tanije 21,3 % poseduje skladini prostor dok 78,7 % ne poseduje skladini prostor. U petinu objekata koji poseduju skladini prostor spada polovina supermarketa i samoposluga iji je prikaz dat u daljem radu, zatim odreeni broj butika koji imaju poseban prostor za smetanje i uvanje robe. Na grafikonu br. 4. je prikazana struktura posedovanja skladinog prostora.

Grafikon br 3. Veliina objekta u metrima kvadratnim

Grafikon br 4. Struktura posedovanja skladinog prostora

Veliina skladinog prostora unutar objekta i politika skladitenja utiu na broj isporuka robe. Vee zalihe u objektu trae manje frenkventne isporuke, a njihovo smanjenje moe dovesti do razliitih finansijskih efekata: smanjenje zarobljenog kapitala, smanjenje operativnih trokova skladitenja, smanjenje oteenja robe itd. Smanjenjem prostora za skladitenje poveava se prostor za osnovnu delatnost u ovom sluaju konkretno poveava se prodajni prostor tgovina na malo. to se tie veliine skladinog prostora kojeg poseduje samo 21,3 % njihova povrina nije velika to je predstavljeno grafikonom br. 5. Mali skladini prostori do 15 m2 su kod 21,21 % generatora, 15 30 m2 27,27 %. Najvie je objekata povrine 30 70 m2 i to 36,36 %. Skladini prostor vei od 70 m2 je kod 15,15 % objekata i ovaj podatak je u direktnoj vezi sa veliinom objekata preko 100 m2, jer samo objekti ove povrine poseduju skladini prostor vei od 70 m2. Kada je u pitanju vlasnitvo objekata trgovine na malo sve su privatnog karaktera i mogu delovati u lancu ili kao samostalna jedinica. Od ukupnog broja trgovina na malo u lancu deluje 33, 55 % objekata prvenstveno zahvaljujui velikim objektima kao to su supermarketi i samoposluge gde veina objekata deluje u lancu ili zahvaljujui malim objektima kao npr. kioscima gde dve treine objekata deluju u lancu. Ostali broj generatora deluje kao samostalna jedinica ili njih 66,45 %. Na grafikonu br. 6. dat je prikaz strukture objekata prema vlasnitvu i organizaciji.

Grafikon br 5. Veliina skladinog prostora

Grafikon br 6. Struktura objekata prema vlasnitvu i organizaciji objekata

Trajanje isporuke i prijema robe predstavlja vreme koje protekne od parkiranja dostavnog vozila do unosa cele sadrine isporuke u objekat. Istovar robe vri voza dostavnog vozila ili radnici objekata u koje se roba isporuuje. S obzirom da je najvee uee objekata najmanje povrine tako je i vreme trajanja isporuke i prijema robe veoma kratko i najee iznosi 5 10 minuta i to kod 36,77 % objekata. Jo kao izraajno vreme trajanja isporuke i prijema robe javlja se 15 20 minuta sa ueem od 24, 52 %. Ostala vremena trajanja isporuke su manje zastupljena 10 15 minuta 14,84 % i 20 30 minuta 15,48 %. Kada su u pitanju vee koliine isporuke robe vreme trajanja isporuke i prijema robe traje 30 60 minuta i to kod 3,87 % generatora ili preko 60 minuta to su uglavnom trni centri koji odjednom primaju velike koliine robe ili npr. kod butika koji se bave prodajom sezonske robe. Na grafikonu br. 7. dato je vreme trajanja isporuke i prijema robe.

NOVI HORIZONTI

Naziv sekcije (popunjava programski savjet)

Snabdevanje se vri drumskim transportnim sredstvima razliite nosivosti i kapaciteta to prvenstveno zavisi od veliine i mesta isporuke. Kamion kao dostavno vozilo uestvuje u svim robnim tokovima samo 3,81 % i to uestvuje kod velikih objekata kao to su trni centri i malih kao to je odreeni dio ukupnog broja cveara. Na grafikonu br. 8. predstavljeno je uee svih tipova vozila u robnim tokovima. Kombi kao dostavno vozilo uestvuje u vie od polovine sluajeva tj. 51,03 %, i uglavnom sve vrste objekata trgovine na malo se snabdevaju ovim vozilima sa razliitim razmerama uea. Kedi i putniko vozilo imaju skoro podjednak udio kao dostavna vozila prilikom isporuke robe. Kedi vozilo uestvuje sa 23,55 % dok putnika vozila sa 21,61 %. Putnikim vozilima se snabdevaju mali objekti koji pokreu male tokove.

Grafikon br 7. Trajanje isporuke i prijema robe

Grafikon br 8. Tipovi vozila u isporuci robe

Mesto zaustavljanja vozila prilikomisporuke robe predstavlja mesto gdje se vri utovar/istovar robe. Mesto utovara ili istovara robe u velikoj meri moe da utie na vreme istovara robe kao i na itav tok saobraaja u gradu. Najvei broj dostavnih vozila se prilikom isporuke robe zaustavlja na trotoaru tj. 38,06 % i u sutini za svaku vrstu oblika trgovine na malo trotoar se pojavljuje kao nezaobilazno mesto za zaustavljanje dostavnog vozila slika 1. Na parkingu se zaustavlja 30,96 % dostavnih vozila, to su objekti u ijoj se neposrednoj blizini nalazi parking. Na kolovozu se zaustavlja 14,9 % to je prikazano grafikonom br. 9. Pretovarnu zonu poseduje 14,09 % objekata i tu se dostavna vozila zaustavljaju prilikom istovara robe. Objekti koji imaju sopstvenu pretovarnu zonu su veliki objekti ( supermarketi i samoposluge ) ili npr. pojedini butici koji imaju skladini prostor i imaju veliku povrinu objekta. Odreeni broj vozila se zaustavlja na proirenjima za javni prevoz odnosno autobuskim stajalitima, jer nemaju drugaiji nain pristupa objektu to je detaljnije objanjeno u nastavku rada u poglavlju kiosci. Pojavni oblik robe za trgovine na malo su : Gajbe, palete, kutije, kese, vealice i celofan. Kutija kao pojavni oblik robe javlja se u svakom objektu svih oblika trgovine na malo i predstavlja najei pojavni oblik robe sa 75, 19 %. Javlja se i u kombinaciji sa drugim pojavnim oblicima npr. kutija u isporuci robe odreenim objektima uestvuje sa 70 % dok kese 30 % i sl. Gajba kao pojavni oblik javlja se kod prodavnia pia, zatim hleb u objekte stie u gajbama, javljaju se i u prodavnicama meovite robe itd. i imaju uee 6,26 % u isporuci robe. Palete kao pojavni oblik robe pojavljuju se kod velikih objekata kojima stiu dnevno velike koliine robe i procentualno iznosi 2,42 %. Kese najee uestvuju u usporukama kod butika i to kod objekata koji sopstvenim vozilima vre nabavku i objekata gde su mali tokovi robe 9,6 %. Vealice se takodje javljaju kao pojavni oblik kod butika gde odreene koliine odela isporuuju se na vealicama i one ine 4,64 %. Celofan ima najmanje uee u isporukama robe, samo 1,87 % i kao pojavni oblik javlja se samo kod odreenog broja cveara gde cvee stie u celofanu. Na grafikonu br. 10. Prikazana je struktura pojavnog oblika robe.

Grafikon br 9. Mesto zaustavljanja vozila prilikom isporuke robe 4

Grafikon br 10. Pojavni oblik robe

III Meunarodni simpozijum Doboj, 24. i 25. novembar 2011. godine

NOVI HORIZONTI 2011

Sledei parametar je sistem snabdjevanja. Moe biti centralizovan, decentralizovan i hibridni. Centralizovani podrazumeva da se generator snabdeva robom samo sa jednog mesta, a to moze biti distributivni centar, skladite i sl. Postoje dve varijante cecntralizovanog sistema a to su interni i ekterni. Interni vai za objekte koji su u vlasnitvu jednog praduzea koje ima svoju sopstvenu distribuciju i snabdeva objekte iz svog centralnog skladita ili distributivnog centra. Eksterni vai za objekte koje snabdeva jedan veletrgovac ili vie dobavljaa alje robu preko jednog centra, odnosno preduzea koje ima distributivnu mreu. Decentralizovani sistem podrazumijeva vie nezavisnih dobavljaa iz vie veletrgovina ili distributivnih centara. Ovaj sistem pokree vei broj transportnih sredstava koji imaju mali stepen iskorienja kapaciteta. Hibridni sistem predstavlja kombinaciju centralizovanog i decentralizovanog sistema snabdevanja. Najvei broj objekata ima decentralizovani sistem snabdevanja 54,2 %. Ovakav sistem snabdevanja imaju objekti svake vrste trgovina na malo u odreenom procentu. Centralizovan sistem snabdevanja ima 30,96 %, to su odreeni butici koji imaju samo jednog dobavljaa, kiosci koji se bave prodajom hleba pa robu primaju samo od svoje pekare jer oni u sutini i jesu ispostava gradske pekare. Hibridni sistem snabdevanja ima uee od 14,84 %. Ovoliki procenat je iz razloga to veina velikih objekata trnih centara i samoposluga koji se nalaze u lancu objekata imaju hibridni sistem snabdevanja, kao i odreeni broj kioska fabrike duvana Banja Luka koji primaju robu iz svog centralnog skladita iz Banja Luke i pored toga imaju odreen broj svojih dobavljaa. Na grafikonu br. 11. je prikazan sistem snabdevanja objekata u gradu. Veina objekata nema sporedni ulaz na koji bi roba bez ikakvih ometanja ulazila u objekat. Takvih objekata je 87,74 % i pristigla roba ulazi na glavni ulaz. Samo 12,26 % robe ulazi na sporedni ulaz. Procenat generatora koji poseduju sopstvenu pretovarnu zonu je neto vei od procenta generatora kojima roba ulazi na sporedna vrata iz razloga jer postoji manji broj odreenih objekata koji se nalaze u sklopu trnog centra i roba se istovara u pretovarnoj zoni medjutim ulazi na glavni ulaz objekta. Na grafikonu br. 12. dat je prikaz ulaska robe u objekat.

Grafikon br 11. Sistem snabdevanja

Grafikon br 12. Ulaz robe u objekat

Petina objekata robu dobija svakodnevno odnosno 20 %. To su veliki objekti sa velikim dnevnim prometom, zatim kiosci koji prodaju samo hleb i ostala peciva pa im roba stie svakodnevno i to dva puta, zatim odreeni broj prodavnica meovite robe. Robu sedmino dobija 22,6 % generatora a tu se pre svih ubrajaju butici, dok dva do tri puta sedmino robu najee primaju kiosci, opet se tu pojavljuje odreen broj butika koji u ovom vremenskom intervalu prima robu, broj takvih generatora procentualno iznosi 22,6 %. Butici su kao oblik trgovine na malo veoma kompleksni pa se i ovog puta javljaju kao objekti koji robu dobijaju dva do tri puta meseno i to 5,16 % ili par puta godinje 2,56 %. Par puta godinje robu primaju butici zbog toga to se bave prodajom sezonske robe. Na Grafikonu br. 13. je prikazana frenkvencija isporuke robe. to se tie veliine isporuke robe ona je predstavljena grafikonom br. 14. Poto prevladavaju mali objekti koji u veini sluajeva ne poseduju skladini prostor tako su i veliine isporuke robe najee male. Klasifikacija veliine isporuke robe kree se u opsegu od 0.02 do > 1 m3. Skoro polovina odnosno 47,67 % ini veliina isporuke robe 0,1 0,5 m3.Veliina isporuke 0.02 0.05 m3 iznosi 25,81 %, to su mali objekti koji pokreu male koliine robe. Veliina isporuke robe 0.05 0,1 m3 iznosi 19,35 %. Isporuke robe koje imaju veliinu preko jenog metra kubnog imaju uee od 5,61 %, to su opet veliki objekti kojima stie paletizovana roba ili objekti koji primaju sezonsku robu pa im odjednom stiu velike koliine robe.

Grafikon br 13. Frenkvencija isporuke 5

Grafikon br 14. Veliina isporuke u metrima kubnim

NOVI HORIZONTI

Naziv sekcije (popunjava programski savjet)

Slika br. 1. Primer nepropisnog zaustavljanja vozila na trotoaru

4. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Trgovine na malo obavljajui svoju delatnost pokreu najvee robne tokove i sa tog aspekta predstavljaju specifinu i zanimljivu oblast istraivanja. Medjutim postoje velike razlike u parametrima city logistike izmeu razliitih oblika trgovine na malo koje su ovim radom analizirane i grafiki predstavljene. Najvei problemi u gradskom podruju koji se stvaraju pokretanjem robnih tokova odnosno ulaskom u grad dostavnih vozila su : ometanje saobraaja i stvaranje zakrenja uline mree, negativni uticaji na ivotnu okolinu kao to je buka, emisija tetnih gasova i estica a sve je posledica neadekvatne infrastrukture. Dostavna vozila se zaustavljaju na trotoarima i kolovozima to znatno usporava odvijanje saobraaja u gradu. Jedan od naina za smanjenje broja dostavnih vozila u gradu je primena konsolidacije ( sakupljanje isporuka uvremenu i prostoru ), medjutim na ovom urbanom podruju trenutno ne postoje firme specijalizovane za transport sa aspekta logistike niti logistiki centar preko kojeg bi trebalo da se pokreu svi robni tokovi za gradsko podruje. Cilj i zadatak city logistike jeste da globalno optimizira logistiki sistem unutar urbanog podruja, potujui sve slinosti i razlike pojedinih uesnika, kao i trokove i dobiti kako javnog tako i privatnog sektora. Zajedniki cilj svih uesnici urbanog teretnog transporta jeste atraktivan grad po svim kriterijumima ekonomskim, socijalnim, saobraajnim, ekolokim, kulturnim i dr. Meutim, pojedinani ciljevi nalaze se u konfliktu i uvoenje promene, koja je posmatrano sa strane jedne grupe pozitivna, kod ostalih moe izazvati niz negativnih efekata. Poboljanje efikasnosti, na primer, moe biti u konfliktu sa ciljevima zatite okoline. Najvei broj oblika trgovina na malo u Doboju su generatori koji se bave prodajom dugorone robe.

5. LITERATURA [ 1 ] Zeevi S., Tadi S., City logistika, Saobraajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2006.