Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
15Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
osnovi intelektualne svojine

osnovi intelektualne svojine

Ratings:

4.5

(2)
|Views: 824|Likes:
Published by Ljiljana Tatic

More info:

Published by: Ljiljana Tatic on Nov 24, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/01/2012

pdf

text

original

 
Osnovi intelektualne svojine
Rastko Ili
ć
 
Intelektualna svojina, poznatija kao IP (
I
ntellectual
P
roperty),omogu
ć
ava ljudima da poseduju svoju ispoljenu kreativnost i inovacijena isti na
č
in kao što je omogu
ć
eno da se poseduju materijalna dobra.Vlasnik intelektualne svojine može da kontroliše njenu upotrebu i zanju da bude ngra
đ
en, što ohrabruje kreativnost kod ljudi od koje svimožemo da imamo velike koristi.U nekim slu
č
ajevima intelektualna svojina, odmah podležezaštiti, dok je u drugim neophodna dodatna elaboracija ideje.
Č
esto,ne
ć
e biti mogu
ć
e zaštiti je i ste
ć
i parva nad intelektualnom svojinom(
I
ntellectual
P
roperty
ights), osim ako nije prijavljena i odobrena.Neke vrste IP zaštite stupaju na snagu odmah, bez registracije, akoposoji bilo kakav dokaz da je intelektualna svojina kreirana.
Č
etiri osnovne oblasti, koje se vezuju za intelektualnu svojinu su:
 
Patenti
(pojam vezan za izume) – novi ili poboljšaniproizvodi ili procesi koji se mogu primeniti u industriji.Patent dozvoljava pronalaza
č
u, da odr
đ
eni vremenskiperiod, odlu
č
uje kome
ć
e dati odobrenje za proizvodnju,prodaju i upotrebu tog proizvoda. Da bi proizvod bioregistrovan kao patent, mora da ispunjava specijalneuslove. Ve
ć
ina patenata je napravljena da bi seprimenjivala na poznatoj tehnologiji. Dakle,
č
ć
e težeevoluciji nego revoluciji. Tehnologija patenta ne mora dabude kompleksna. Prava patenata su teritorijalna, razli
č
itasu od države do države a i zavise od oblasti nauke u kojojse mogu primeniti. Iako su retko gde prava dobroformulisana, patent može da bude od velike vrednosti zapronalaza
č
a, a neretko može da bude od koristi i drugima.Preko ostvarivanja prava na licencu, drugi mogu koristitipatent. Tako
đ
e, može se nau
č
iti dosta iz tehnologije tu
đ
ihpatenata.
 
Trgova
č
ke marke
(pojam vezan za identitet
brendova
) koristi se za robu i usluge da bi se napravila razlika me
đ
urazli
č
itim proizvo
đ
a
č
ima. Trgova
č
ka marka može biti re
č
,dizajn ili kombinacija istih koju koristi proizvo
đ
a
č
da bi svojproizvod ili uslugu u
č
inio prepoznatljivim. Iako postoji
 
poseban pojam
marka usluge
, retko se koristi. Trgova
č
kemarke su pravno zašti
ć
ene, ali se prvenstveno koriste dabi se izdvojio brand koji tradicionalno obe
ć
ava visokkvalitet proizvoda ili usluge. O
č
ekiva
ć
emo da
ć
e automobilkoji nosi marku
Rolls Royce
biti superiorniji u odnosu naonaj koji nosi oznaku
Yugo
. Može se upotrebiti bilo kakavsimbol ili ime da bi se identifikovao proizvod.
 
Dizajn
(pojam vezan za izgled proizvoda) – primenjuje sena izgled celog ili dela proizvoda. Dizajn podrazumevaboje, font, teksturu materijala, konture i oblik proizvodakao i njegovu ornamentaciju.
 
Autorska prava
(pojam vezan za zaštitu) – primrnjuje sena sve (muziku, film, software, multimediju...). Autorskaprava omogu
ć
uju stvaraocu ekonomsku zaštitu u smislu dasamo on ima pravo da raspolaže svojim delom kad ho
ć
e ikoliko ho
ć
e. Ostali moraju da dobiju odobrenje autora, štopodrazmeva nov
č
anu naknadu. U državama sa zdravomekonomijom i pravosu
đ
em, vlasnik autorskih prava možeda tuži (i vrlo da ima materijalne koristi od toga), svakogako neovlaš
ć
eno koristi ili promoviše njegovo delo. Poredtoga autorsko pravo omogu
ć
ava i moralnu satisfakciju daime stvaraoca uvek bude uz proizvod. Me
đ
utim, autorskaprava ne mogu zaštiti ideje, naslove ili imena.Ipak, intelektualna svojina je mnogo opširnija. Obuhvata i poslovnetajne, geografske indikacije, prava proizvo
đ
a
č
a i tako dalje. Da bismošto bolje razumeli IP moramo se podrobnije pozabaviti pobrojanimoblastima kao i nekim drugim pojmovima. Treba imati u vidu da se na jednu kreaciju može primeniti više aspekata intelektualne svojine.
Autorska prava, patenti i poslovne tajne
Poslovne tajne se u mnogome razlikuju od patenata, trgova
č
kihmarki i autorskih prava.Na isti pronalazak se ne može primeniti i pravilo patenta iposlovna tajna – i jedan i drugi pojam su ekskluzivni. Kada je patent jednom odobren, biva objavljen tako da ceo svet sazna za njega, takoda ništa u izdatom patentu, po definiciji, ne može da bude poslovnatajna.
 
Od kada se podnese prijava kancelariji koja odobrava patente,do momenta kada ista odobri patent, mora da pro
đ
e periodrazmatranja koji podrazumeva odre
đ
en vremenski period.U toku razmatranja proizvod podleže pravilu poslovne tajne inikakve informacije vezane za njega ne
ć
e biti dosupne javnosti.To se dešava jer uvek postoji mogu
ć
nost da patent ne
ć
e biti odobren.Pronalaza
č
može da odlu
č
i da ne želi patent i da
ć
e se osloniti nazakone vezane za poslovne tajne. Sve u svemu, u ovakvim situacijamaizbor je ili, ili.S druge strane, materijal za koji su specifi
č
na autorska prava,posebno ra
č
unarski softver, može i mora da bude zašti
ć
en i autorskimpravima i poslovnim tajnama. U nekim zemljama je ovaj problempremoš
ć
en na slede
ć
i na
č
in:Obezbe
đ
ene su posebne dozvole za ovakve dualne na
č
ine zaštite.Materijal koji ne podleže zakonima o autorskim pravima može bitizašti
ć
en zakonima o poslovnim tajnama, tako što
ć
e se umanjenakoli
č
ina informacija biti prijavljena kancelariji koja se baviautorskim pravima. Na primer, ako bismo razvili program koji
ć
e naosnovu verovatno
ć
e birati profitabilne akcije, sam program bismozaštitili zakonima o autorskim pravima, a algoritam koji koristimo bipotpao pod poslovnu tajnu. Dakle, u takvim slu
č
ajevima kancelarijekoje se bave autorskim pravima dozvoljavaju zaštitu koda i nezahtevaju da se oda algoritam.Poslovne tajne i trgova
č
ke marke su nasledno eksluzivni u odnosu jedan na drugog. Svrha trgova
č
ke marke je da poboljša prepoznavanjeproizvoda ili kompanije, nasuprot poslovnoj tajni kojoj je cilj da držineke informacije što dalje od potroša
č
a.
Softverska piraterija
 Softverska piraterija je neovlaš
ć
eno kopiranje ra
č
unarskogsoftvera. Iako ve
ć
ina korisnika danas shvata da je ovo pogrešno,mnogi se ne obaziru na to jer ne shvataju važnost
č
injenice da je tajisti softver vredna intelektualna svojina.Softverska piraterija je postala kontraverzno pitanje još kada jeInternet prvi put stekao popularnost. Što se više pove
ć
avao brojkorisnika, uporedo sa njim je neovlaš
ć
eno kopiranje po
č
elo da biva sveve
ć
i problem. Ovo se dešava zbog vrlo lakog pristupa ve
ć
 
ukradenim
 delima i zbog neverovatno niske cene reprodukcije.

Activity (15)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Jovana Ristic liked this
Jovana Ristic liked this
Jovana Ristic liked this
Jovana Jambrek liked this
Branko Nenadovic liked this
Ana Milicevic liked this
sole011 liked this
deponija liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->